Nagrada

Obrada i prevod : Klub Brbljivica
Pripadala je drugom... Ali je bila predodreena da bude njegova...

Ledi Arabela De Movrej se gnua od ideje da se uda za engleskog plemia koji je
okupirao kotsku. Kada stigne u Stirling, baena je u samo srce bitke izmeu kota i
Engleza. Opkoljena pobunjenicima, izbaena iz sedla svog konja od strane Gortakog
ratnika koji joj obeava sigurnost. Ali kad je poljubi, plai se da je u veoj opasnosti da izgubi
samu sebe.
Poslednja stvar koju Magnus Saterland eli jeste da oeni englesku enu koju je spasao.
Kao voa svog klana, ima odgovornost prema svom klanu i saveznicima. Ali kad je Arabela
napadnuta od strane jednog od njegovih ljudi, shvata da jedini nain da je sauva sigurnom
taj da je uini svojom. Odluka koja obeava da e biti izuzetno zadovoljavajua.
Magnus dovodi Arabelu u svoj dom Dunrobinski zamak u kotskim Visijama. I tamo
nevolje poinju... Njihove zemlje su zaraene i trebalo bi da budu neprijatelji jedno drugom.
Ni jedno nije raunalo da bi njihov brak iz interesa mogao prerasti u duboku strastvenu
ljubav. ta vie, oboje su bili nesreno obeani i oni koji su prevareni spremni su za osvetu.
Moe li njihova novo pronaena ljubav da ih zadri zajedno ili e ih njihovi neprijatelji
rastaviti?
Ovom prevodu moete zahvaliti nasoj Modesty, a i Slatkici jer je nalazila ove slike da
doara pricu...
UIVAJTE !!!
VA KLUB BRBLJIVICA
PRVO POGLAVLJE
Septembar, 1297
Severna Engleska
rabela de Movbraj je zamiljala bekstvo. uma zgodno bila sa njene leve strane i
bila gusta. Moda bi mogla da se pridrui skupini izgrednika sakrivenih u
impozantnom zelenilu. Nespokojno se premestila na svojoj kobili, nametajui
suknju prvo na jednu stranu pa potom na drugu. Konj je uzvratio nervoznim brektanjem.
Samo da nije bila okruena gomilom uvara i svojim ocem.
-
Oh, uti, Bitsi. - podsmehnu se. ivotinja nije imala pojma koji su ulozi ovde u pitanju.
Sve bi bilo bolje od trajnog naputanja Engleske - i to zbog kotske! Zemlje divljaka,
varvara... Oh, horori za koje je ula da se tamo deavaju! Ljudi jedu svoje potomke. Borci
uvaju kosti svojih rtava vezane za svoje krevete. Konji su trenirani da nanjue englesku
damu i da je izgaze do smrti. ene su vetice. Deca tre gola, pa taman i da je cia zima. A
zime, kako bi mogla da ih zaboravi? Ni jedna osoba prave engleske krvi nije mogla da
preivi jednu.Bilo joj je drago da joj je njena slukinja Glenda rekla sve to je trebala da zna
o kotskoj. Mada mogla je to da uradi bez svih onih enskih suza i onesveivanja kada ju
je Arabela upitala da joj se pridrui na putovanju. Kao rezultat, njena stara slukinja nije sa
njom. U stvari ni jedna od enskih sluga sa Movbraj gospodskog imanja nije elela da je
prati. Bila je sama, bez pomoi. Nije da joj je pomo trebala, ali bi bilo lepo kad bi stigla u
stranu zemlju i imala negog svog sa sobom. I iako joj je otac obeao da e joj njen mu
obezbediti sluavku, i da e biti kotlananka.Umree pre Nove godine - ili od promrzlina ili
od ruke jezivih kota. Ono to je zasigurno, otac joj je rekao da e se udati za engleskog
barona, ali to nije znailo mnogo. I dalje e iveti u kotskoj. I bez sumnje njen mu baron
e biti podjednako brutalan, ako ne i vie, kao divljaci o kojima je sluala prie. Zaista,
morao bi biti jedan da bi ih sve pod svojom vlau. Znala je po neto o onome koji joj je
namenjen. Nikad nije upoznala oveka. Nikad nije ula nikakve prie. Bio je misterija. Nije
raunala stvari koje joj je otac rekao. On je samo zasladio lik Marmadjuka Stjuarta, nadajui
se da e ublaiti horor predstojeeg venanja. Arabela zadrhta, i protrlja ruke pokrivene
kabanicom, zamiljajui umu na rubu puta. Kasno popoodne, sunce je bilo skriveno iza
drvea inei put ka kotskoj hladnim. Lagan povetarac je duvao, skidajui kapuljau s
njene glave i vukui nekoliko pramenova njene kose iz niske pune. Arabela zavue kosu
nazad u punu i povue kapuljau preko uiju. Mrzela je hladnou. Smrt je moda uzme i
pre isteka nedelju dana. Bez sumnje e se kao luda tresti u svom novom krevetu s obzirom
3
da koti odbijaju da zagreju svoje domove vatrom. Jo jedna injenica koju je ula od
Gledne. Jedna stvar je bila sigurna - nije elela da umre u skorije vreme.Nekoliko konjskih
duina1 ispred, primetila je otvor u liu. Progutala je pljuvaku, stegla rukama uzde, koa je
sekla kroz njene rukavice. Mogla je pobei. Pogledala je na svoju desnu stranu i videla da
straari ne obraaju mnogo panju na nju. Jahala je prema levoj strani - niko je nije blokirao.
Bekstvo bi bilo mogue...Izdahnula je teko. Ako pobegne, njen otac e biti besan.
Predvnodnik njihove povorke bio je baron de Movbraj. Verovatno bi posekao svako drvo na
svom putu svojim sjajnim maem, izraavajui svoje nezadovoljstvo sve dok se i
temperamentna Bitsi ne bi spustila na kolena. Proli su otvor u liu, i sa njim, prola je i
ansa za bekstvo.
-
Treba li ti odmor?
Arbabela podie pogled, izgubljena. Njen otac je jahao pored nje. Kad je nebesa mu
stigao tu? Da je pokuala da pobegne, mogao je jednostavno uhvatiti njena uzda i povui je
nazad.
-
Ne, oe.
Njegovo elo se naboralo kad se namrtio, njegove bunaste beliasto zlatne obrve su se
skoro dodirnule. - emu takav izraz lica?
Nije mogla da ga pogleda u oi, umesto toga zurila je u Bitsinu crnu grivu. - Nije nita.
-
Oh, hajde sad, Bela, znam kad neto nije u redu. - Njegov glas je bio umiruju,
protivrean njegovoj masivnoj pojavi. udela je za vremenom kad je mogla da se sklupa u

njegovom krilu. Ali ti dani su bili davno prolo vreme.Sa dvadeset godina starosti, bila je
blia da postane usedelica. Odlagala bi brak sve dok je bilo mogue, ali sada njen otac vie
nije hteo da oprata njeno odbijanje. Uzevi u obzir da je Kralj Edvard zahtevao da se uda,
njen otac stvarno nije imao izbora, pa nije ni ona. Kralj je eleo da se sve engleske devojke
udaju i postanu majke. Nije vie bilo predstojeih ponuda, s obzirom da je sve dobila. Kada
je ser Marmadjuk Stjuart predstavio svoju ponudu po kraljevoj naredbi, njen otac je bio
nestrpljiv da je prihvati. Jedva da je imala vremena da spakuje sve njene stvari i kae
zbogom svojoj sestri Alaji pre no to su konji odsedlani i oni bili na putu. Verovatno nee
nikada vie videti svoju sestru, to joj je slomilo srce. Bile su tako bliske. Nije bilo anse ni
da se oprosti sa svojim starijim bratom Semjuleom. Bio je u kraljevoj slubi u Francuskoj.
-
Jesi li... uplaena? - Oev glas je delovao napeto.
Bacila je pogled u njegovom pravcu i mogla je da vidi bore oko njegovih usta i oiju.
Arabela je mislila da moe znati zato. Njena majka je umrla dok je raala Alaju; Arabela
horse-lengths - konjska duina ili prosto duina je jedinica mere za duinu konja od nosa do repa, priblino 2,5m
(8 stopa)
jedva da je bila beba i sama. Zbog toga, nije imala majku koja bi je odgajila i priala sa njom
o braku, i sve enske teme su pala na plea njenog oca. Imaju da obave jo ovaj jedan
razgovor. Bila su vremena kao to je ovo, kada joj je nedostajala majka. Njen otac je uradio
sve to je mogao, i nije mu mogla zameriti. ovek je bio sam sa troje male dece i bez ene.
Njihov otac se nikada nije ponovo oenio, uvajui uspomenu na njihovu majku. Bio je dobar
ovek.
-
Bela?
Namrtila se, u stvari ne elei da odgovori. - Pa... - Brak je delovao jednostavno. Trebalo
bi da vodi domainstvo i ima bebe, moda izmasira muevljeva lea nakon napornog dana.
Ne, nije brak ono to ju je plailo. Plaio je onaj za kog je trebala da se uda. - Nisam srena
to u se udati za ser Marmadjuka.

Pa i njegovo ime je zvualo paganski - uprkos tome to je trebalo da je engleske krvi.Otac
ispusti hrapav uzdah.
-
Ve smo priali i ovome. Udae se za oveka, taman i ako te budem morao vuika
oltaru. Ne postaje mlaa, i kralj je tako naredio. Treba da da primer Alaji. Ve se raspravlja
sa mnom o tome i nee proi mnogo vremena pre no to Njegovo Visoanstvo poalje jo
jedan poziv prosca.
Krivica zasija. Trebala bi da da dobar primer svojoj sestri. Ali iskreno, kada je u pitanju
udaja za varvarina bilo je to teko uiniti. Ohrabrila bi sestru da se nastavi raspravljati sa
ocem ako bi mogla. Govorei istinu, nee imati priliku s obzirom da e biti u kotskoj.
Najbolji primer koji joj je mogla dati jeste da se uda za oveka kog joj je otac odabrao.
-
Da, oe.
On nije varvarin.
ovek je imao neverovatnu sposobnost da joj proita misli. To je bilo uznemirujue.

-
Kako kaete.
Njen otac zarea ispod glasa. - Nije kako JA kaem - ovek nije varvarin. ovek je
Englez. Ne bih eleo da se uda za kotlananina.

-
A ipak nema problem da ivim u kotskoj.
Ovo je drugaije.
Kako? Volela bih da znam,
Kralj Edvard iskorenjuje kote iz kotske. Ti i ser Marmadjuk niste jedini egleski
plemii koji e se venati, iveti i kontrolisati kotlanane u kotskoj. Kao ena Stjuarda od
Stirlinkog Zamka, bie potovana. To je pozicija koju ti nisam mogao namestiti u
Engleskoj. Toja deca, engleska deca, e zameniti kote.
Arabela se borila da ne prevrne oima. Nije mogla manje da mari za poziciju, titulu. U
stvari, koliko god da se plaila kota, po njenom miljenju nije bilo na Englezima da ih
iskorenjuju iz njihove zemlje. Bez sumnje, nije elela da ih zameni. To je zvualo tako
surovo, okrutno. Ali nije mogla izneti tu zabrinutost ocu. Ne bi razumeo, svaao bi se sa
njom, a ona prosto nije imala snage za to. Trebala je da sauva snagu za putovanje do
Stirlinga, i za predstojei brak.
-
Da li razume? - ree, zvuei nekako ogoren.
Da, oe. - Oklevala je na tenutak. - Jesi li ikada sreo ser Marmadjuka?
Trebalo mu je malo vie da odgovori to je samo potvrdilo njene misli.

-
Nisi.
Ne. Ali sam poslao Deralda sa svojim odgovorom. Vratio se sa vestima o njemu.
Arabela klimnu glavom, nemona da govori. Doslovno je srljala u nepoznato.

On proisti grlo, i priblii konja. - Da li zna brane dunosti koje si duna svom muu?
Zadiha se, dok mu je neprijatnost udarala u obraze. Ovo je bilo poslednje o emu bi
elela da pria sa svojim ocem. Njeno razoarenje je bilo zaboravljeno na trenutak.
-
Da, Glenda mi je priala o tome.
Njena slukinja ju je obavestila o svim jezivim detaljima. in je delovao prljavo, udno i

sve ukupno neprijatno. Ali takoe je znala da je to jedini nain da zanese, to je bilo njena
dunost broj jedan. Potomak i rezervisanost. Onda e mu zabraniti dalje posete. Glenda joj
je rekla da e boleti i da e krvariti. ena je nedugo posle udaje ostala udovica, i preklinjala
je barona de Movbarija za posao pre nego da se ponovo udaje.Jo jedna rupa u rastinju se
pojavila. Moda bi ipak mogla da pobegne. Nije bila sigurna da li da ide do kraja sa ovim.
-
Uh, dobro, onda. Drago mi je da ti je rekla. - Njen otac se nakalja, jer mu je
oigledno razgovor bio neprijatan. - Pa, bolje da se vratim napred. Jahaemo do sumraka i
onda emo stati da napravimo kamp.

Arabela klimnu glavom, dok je bacala enjive poglede ka umi. Sumrak e biti za
nekoliko sati. Ukoliko bude ekala do tada da pobegne, bie im tee da je pronau.
-
Nemoj beati, Arabela. Samo u te uhvatiti.
Stomak joj se okrenu i ona jae zgrabi Bitsinu grivu. Oe. Ne bih nikada.
On zastenja u neverici, i potera konja napred.Arabela namrti lice i ugrize se za jezik ne bi
li ga zadrala u ustima.
Glasgov, kotska
-
Hvala ti, Magnuse.
Magnus pogleda strogo u svoju mlau sestru Lornu. Smetena na svom konju dok su
prelazili put do Glazgova, obraza rumenih na jutarnjem suncu. Nije vie nosila boje njihovog
klana, samo jednostavnu plavu haljinu i odgovarajuu kabanicu.
-
Ne zahvaljuj mi. - ree kroz stisnute zube. - Ve si se kompromitovala.
Lorna nije bila imresionirana njegovim besom, i samo se nasmeila, gledajui kroz
trepavice. - Videemo jednog dana, brate, iako si lord od Suterlenda, kada te ljubav uhvatiti
u svoje eljusti.
-
Ne verujem. - Ljubav je igra za budale. Igra koju je njegova sestra igrala od kad je taj
nikogovi komadant Montgomeri doao iz Nizozemske da kupi nekoliko stotina kilograma

cenjene Saterlendske ovije vune. ovek je zaveo njegovu sestru - emu je Magnus
neoekivano prisustvovao. U naletu besa ga je izbacio sa svog imanja, izazivajui nekoliko
modrica i posekotina na huljinom telu. Imao je sree da ostane u ivotu - ali nije mu prodao
vunu. Bio je odluan u nameri da njegova cenjena vuna ne krasi telo pacova.Malo je znailo
to to je shvatio na vreme, Lorna i Montgomeri su se zaljubili, tako je bar Lorna tvrdila - on je
verovao da je to vie bila pouda. Plakala je, besnela, odbijala da jede. Montgomeri je slao
pisma preklinjui za njenu ruku. Magnus je spalio pisma. A onda mu je dala jako dobar
razlog da je otprati do Nizozemske. Bila je trudna.Magnus je zahtevao brak i Montgomeri je
bio vie nego srean da mu udovolji. Trebalo je da se nau u Glazgovskom zamku, uporitu
kostke nezavisnosti, okupirane od strane ljudi Vilijama Valasa. Oigledno, Montgomeri je
bio kljuni igra u Valasovom ratu protiv Engleske. Njegovog rata za slobodu. Magnus se
divio Valasu to se borio za svoju slobodu. Nije video takav uticaj u krajnjim severnim
delovima kotskih Visija kao to je bilo u zemljama Suterlanda, ali znao je da vreme tek
dolazi. Kada se vrati kui, trebali su da obave pripreme.
Pored injenice da mu se nije dopadala situacija u kojoj se nalazi njegova sestra, posebno
mu se nije dopadala ideja da je ostavi u sred ratne zone. Ostavio je konja u tali. Moe biti
da je najbolje da se vrati. Moda je bila nosea al je on ne bi odbacio. Potrudio bi se da i nju
i bebu obezbedi. Sredio bi da se uda za jednog od njihovih.Bar je njihova najmlaa sestra
Heder bila sigurno smetena u Danrobinu, njihovom porodinom imanju. Sa samo petnaest
leta, nije mogla ni da zamisli jai muki pol. Ili je on tako eleo da misli. Ostavio je svog brata
Ronana da je uva dok Blejn, drugi po starosti Saterlend brae je bio na putu prodajui
sakupljenu oviju vunu.
-
Videemo. - Milozvuni glas njegove sestre je prekinuo njegove misli kad se okrenula
u svom sedlu da vidi ta ga je zadralo. - Magnuse... - Glas joj je imao upozoravaju ton.
Onaj za koji je znao da znai da e ona u potpunosti eksplodirati.
Poterao je konja napred. Bilo je kasno da se okrene. A i nije eleo da se nosi sa njenim
gnevom. Bili su nadomak Glasgovskog zamka. Bez sumnje izvia je proneo glas
Montgomeriju o njihovom pribliavanju. Sa nekoliko pratilaca u sviti, bilo ih je teko promaiti
na otvorenom. Ukoliko bi bilo potrebno mogli su uitini da nestanu. Sa Englezima uvek u
pokretu, to bi bilo neophodno.Sat i neto kasnije, bat njihovih konja odzvanjao je zlokobono
preko drvenog mosta koji je prekrivao jarak oko zamka. Sa svakim topotom gasila se
mogunost da vrati sestru kui dalje od oblasti njegove moi. Bilo je malo iza podneva i
sunce je sijalo na nebu, odbijajui se o oklope ljudi koji su stajali na vrhu glavne kapije kule.
Magnus podie ruke. - Lord Saterlend da vidi Montgomerija.
Vrata kapije se otvorie dozvolivi im da uu.
-
Nisam mislio da e odrati re. - ree Montgomeri dok su ulazili kroz spoljni zid
zamka. Bio je krupan ovek, visok skoro kao Magnus ali ne tako jak - to je ve jednom
dokazao. Imao je dugu crvenkastosmeu kosu koju je nosio upletenu i kratku bradu na
etvrtastoj vilici. Montgomeri je imao drskosti da uputi Magnusu irok osmeh pre no to se
okrenuo ka Lorni.Njegova sestra zaskia, skaui sa konja i trei u zagljaj svom
voljenom.Magnus zastenja i okrenu se od njihovog prenestrpljivog okupljanja. Nikada ne bi
sebi dozvolio da se ponaa kao da bi se svet stropotao da nema ene u njemu. ene su
bile dobre za nekoliko stvari: da obezbede zadovoljstvo oveku, rode bebe i odravaju kuu.
Nita vie. Njegovi saputnisi cu bili mukarci, lanovi njegovog klana - on je bio njihov voa
na kraju. Nije mogao da bude ometen ovim odvratnim pokazivanjem ljubavi. Kada mu je bila
potrebna ena da ga zadovolji, bilo je ih je vie voljnih da to i urade. Istinu govorei, retko je
prihvatao njihove ponude. Nije mu trebalo pitanje kopiladi. Bilo je dovoljno kopiladi u
kotskoj.
-
Sada emo krenuti. - ree grubo, ne trudei se da sjae.
Lorna se okrenu, s namrgoenim izrazom lica. - Nee ostati da vidi kako se udajem?
-
Doi, Saterlende. Svetenik i gozba su spremni. Voleo bih da nam da svoj
blagoslov, a onda moe ii. Ali upozoravam te, pria se da Englezi mariraju ka Stirlingu.
Valas i njegovi ljudi su ve krenuli.
-
Oh, biga me za Engleze.- Ali primio je Montgomerijeve rei k znanju. Morao je prei
Stirling most kako bi napustio uasne Lovlande. - Ostaemo za venanje, ali ne i za gozbu.
Moramo se vratit u Visije. - Lovlandi su inili da se njegova koa jei. Nita se nije inilo
dobrim ovde.
-
Narediu kuvaru da spakuje gozbu tvojim ljudima za poneti .

8
Magnus zamumla odobrvajui.Nekoliko konjuarase pojavi sa strane. Magnus i negova

svita sjahae dozvolivi konjuarima da odvedu konje u tale da ih istimare, nahrane i
napoje.
-
Moete se osloboditi oruja pre ulaska u kapelu. - ree Montgomeri, gledajui sa
sumnjom Magnusa. To nije bio predlog.

Magnus se lagano osmehnu. - Mislite da smo stigli spremni da se borimo sa vama?
-
Misao mi je prola kroz glavu. Ipak , ja sam ...
Magnus podie ruku. - Ne govori. Znam ta si uradio mojoj sestri. Bio sam tamo kad ste
saoptili, i dao sam Vam vie od krvave usne takoe. Ono to je bitno jeste da nameravate
da oenite i ispotujete moju sestru. Da ete voditi rauna o detetu koje ste napravili. Dodirnu prstima bode i mali drveni tit. - Mi smo uvek pripremljeni za zasedu, posebno sa
Sasenaima2 koji gamiu po zemlji.

Prokleti Englesi su bili svuda. Magnus i njegova pratnja su morali uglavnom da putuju
nou ne bi li ih izbegli nakon jednog napada zapadno od Sterlinga. Oni su ih upravo napali
sa Planina, i to je bilo u slino vreme u toku dana i hladna kia je padala iz zastraujueg
neba. Zaavi da odmore konje i jedu pitu od ovsa i jabuka, uo je zvuke konja i coktanje
metala. Tridesetak Engleskih vitezova ulo je u njihov kamp. Vitezovi bacie brz pogled u
Gortake pod punom opremom i odluie da ele krv. Nije bilo teko Saterlendskim
ratnicima da potuku Engleske vitezove - jedan Gortak za svakog Sasena. Naredio je
svojim ljudima da sakriju tela u grmlju. Uzeo je dobre engleske konje i ostale oslobodio.
Nakon toga, Magnus je morao da se osigura da su nali mesto da se pritaje do kraja dana.
Putovali su nou, odmarali tokom dana, i putovali su sledeu no i jutro pre no to su stigli
do Glasgova. Englezi ih jo nisu uhvatili. Ali bio je sigurna da e ih uhvatiti u nekom
momentu. Desetina vitezova ne moe nestati a da to neko ne primeti.Magnus je dao znak
svojim ljudima i oni su lagano otkopali svoje kone korice koje su drale maeve na
njihovim leima. Odvezao je kone kaie na svakoj ruci koji su skrivali njihove igan dub 3 noeve za ubijanje - tamnog imena i sa tamnom namenom. Mnogo puta je ubio svojim igan
dubom prikravi se protivniku koji nije ba mudar.
Bacie oruje na gomilu. Maevi, sekire, maete, bodei, i pohabane titove.
-
Impresivno. - prokomentarisa Montgomeri.
Mi smo uvek temeljni. - ree Magnus sa arogantnim smekom.
Zaista. Imau to na umu. -Montgomeri zakorai napred i ponudi Magnusu svoju ruku.
Gaelski izraz za Saksonce. Preiveo je u modernim vremenima u Irskoj i kotskoj i predtavlja pogrdan naziv za
Engleze.
3
Sgian-dubh je mali, no sa jednom otricom koji je noen kao deo tradicionalne nonje kotskih Gortaka. U
dananje vreme se tradicionalno nosi zapasan u gornji deo kilta tako da se samo drka vidi.
Magnus je zurio u ispruenu ruku neko vreme. Nije hteo ovom oveku da da svoj
blagoslov. eleo je da ga izbatina jer je oduzeo nevinost njegovoj mlaoj sestri ali ona je
stajala pored svog odabranika, sa oaranim osmehom na licu. Bila je srena. Nije li to ono
to je on zaista eleo? eleo je da ona bude srena - i sigurna. Pogledao je paljivo visoke
zidove utvrenja, oveka koji je stajao na vrhu, u potpunosti naoruan i na oprezu. Ogromni
ovek ispred njega, snaan i inteligentan. Posegao je i stegao Montgomerijevu podlakticu,
protresavi je u znak potovanja i vernosti.Lorna mu se osmehnu, i Magnusovo srce se
sree. Ostavie je u dobrim rukama. Znao je da hoe.
-
Idemo u kapelu. - ree grubo.
Dok je gledao kako mu sestra stupa u sveti brak sa ovekom kog on nikad ne bi odabrao
za nju, Magnus se zarekao da nikada nee dozvoliti trivijalnoj emociji kao to ljubav da se
umea u njegov ivot. Brak bi trebao da bude bratimljenje meu klanovima. Nita vie.
10
DRUGO POGLAVLJE
agnus, opet u potpunosti naoruan, naskoi na lea svog konja, nestrpljiv

da krene svojim putem. Sa klejmorom4 zakaenim za lea, svojim igan
dubsom u rukavu, bodeom i sekirom zakaenim za pojas njegovog
sporana5 smetenom na kukovima, malim noem u izmama, titom na podlaktici, se

oseao prirodno. Bio je spreman za bitku na koju bi mogao naii - veliku ili malu.Ne ostajui
na gozbi, bili su u mogunosti da stignu do mosta Stirling pre zalaska sunca, i eleo je da
bude to dalje od Nizozemlja. To je znailo prelazak mosta i u najmanju ruku zalaenje u
umu koja se nalazila iza njega. Njegovi ljudi i konji su trebali da odmore jer su bili na
nogama skoro dvadeset i etiri sata.
-
Dobro putuj, brate. - ree Lorna, dok je stajala pod njim.
Mrzeo je rastanke. Mogao je da je se seti kao devojice koja mu eli dobro kad god je
odlazio s njihovim ocem kad god se patroliralo ili raspravljalo o njihovoj zemlji. Uvek je drala
bukete zimskog cvea u svojim malim rukama, dajui mu ih, obeavajui da e mu njeno
cvee doneti dobru sreu. Magnus joj dotae obraz. - Kao i uvek.Suze zasijae u njenim
oima, i ona podie izveenu maramicu. Magnus nije mogao da podnese da je vidi
uplakanu. On zgrabi maramicu i zadenu je u svoju izmu. Klimnuvi glavom ka
Montgomeriju, ree, - uvaj je ili u srediti tvoju guzicu.
Montgomeri sveano klimnu glavom, uzimajui svoj zavet da e uvati Lornu za ozbiljno.
Istupi korak napred uzimajui golemu kesu sa prijatnim mirisima koji su se iz nje irili i zakai
je za Magnusovo sedlo.
-
Vaa gozba od kuvara. - ree Lorna.
Moja zahvalnost. - Magnus zatee uzde i okrenu konja prema kapiji. - Ostajte dobro.
Preavi preko drvenog mosta Magnus i njegovi ljudi poterae konje u galop. Nije se
osvrtao. Kao najstariji od Saterlend brae - a kako su im roditelji odavno pokojni - svo
etvoro njegove brae i sestara su bila njegova odgovornost. Jedino se nadao da je uinio
pravu stvar za Lornu. Morao je da veruje da jeste. Bila je srena. Montgomeri je snaan
ovek, brinue o njoj i njihovom neroenom detetu.
-
Jahaemo do Stirlinga. Hou da preemo most i postavimo kamp u umi koja je
Klejmor (claymore) je naziv za kotski dvoruni ma. Smatra se da je ime ovog maa nastalo od rei
"claidheamh mr" to na kotskom jeziku znai veliki ma.
5
Sporran, deo tradicionalne kotske gortake nonje, je kesa koja vri ulogu depa na kiltu. Sainjena je od
koe i krzna, i ornamenti se biraju tako da upotpune nonju.
11
posle mosta pre no to padne no. - viknu svojim ljudima. Ako budu jahali najbre to mogu,
mogli bi da stignu do tamo za etiri ili pet sati.
Jedini pokazatelj njihovog dogovora bio topot njihovih konja pored njega.Sat po njihovom
polasku, i skoro na pola puta do Stirlinga, neto se promenilo u vazduhu. Magnus nije
mogao da shvati ta, ali neto nije bilo u redu. Drao je ruku u vazduhu, dajui znak ljudima
da stanu. Formirali su polukrug sa obe strane, svaki je isukao svoj ma, i bio spreman na
zasedu. Pregledajui poumljenu oblast i put ispred, svaki od njih je uhvatio naznake
opasnosti. Tada je shvatio. Nije bilo ptica koje bi pevale, to je bilo udno ako se uzme u
obzir da je put kojim su putovali sa leve strane bio pokriven umom, onom za koju je, na
putu za Glasgov, primetio da je posebno popunjena perjanim biima. Nije prepoznao zvuke
engleza koje je uo kada su poslednji put bili napadnuti. Nije se uo zvuk kliktanja metala,
niti topot konjskih potkovica.Onjuio je vazduh. Mirisao je drugaije nego kada su tuda
proalzili ranije jutros. Nekako se vie oseala zemlja. Osetio je dim.
-
Negde je postavljena vatra. - ree. Prema onome to je osetio velika.
Gledajui iznad drvea nije video nigde tragove dima.

-
Tamo. - ree Donald.
Magnus se okrenu u pravcu koji je njegov pratilac pokazao. Sa desne strane puta bilo je
dugako brdo, i iznad njega malo selo gde se crni dim podizao u vazduh. Obili su selo
obilazei krivinu na putu.
-
Da odemo da proverimo treba li im naa pomo, moj gospodaru? - upita Gavin,
namrtenih crvenih obrva. Gavin je uvek prvi odgovarao na bilo kakve poare u Saterlandu.
Visok i mrav, njegova snaga je leala u fizikoj veliini. Kao mlad momak izgubio je roditelje
u poaru, i delovalo je kao da sa svakim sledeim plamenom, oslobaa taj uasan trenutak.
-
Da. - sloi se Magnus, ali mu se to nije dopalo. Putovanje do sela ne samo da e ih
dovesti u opasnost onog ko je zapalio plamen - i bilo je oigledno da je poar postavljne

namerno, bio je prevelik - neko ga je pomerio blie njihovom odreditu.Nije mogao da
porekne crni dim koji je dolazio iz sela. Ljudi su mogli biti povreeni, umirui. ON i njegovi
ljudi bili su sposobni da ugase poar, jer su ugasili mnoge u njihovom selu. Bili su potrebni,
iako ti ljudi to nisu shvatali. Svaki kotski ivot se rauna. Neka je proklet Kralj Edvard i
njegovo ubeenje da ih treba iskoreniti.Pomiren sa svojom sudbinom, isuka svoj klejmor,
okrenu konja u pravcu sela i spusti se s brda. Ukoliko je ostalo napadaa, on i njegovi ljudi
e ih potui. Vrelina sela koje je gorelo udari ratnike u trenutku kada su dosegli do dna brda.
Galopirali su kroz spaljena polja prema kolibama sa slamnim krovovima. Ljudi su trali na
sve strane u masovnoj konfuziji. Dim je bio gust, prio mu plua. Tela su prekrivala tlo - ali
12
ne samo izgorena, neka su bila saseena maem po izgledu rana. Ali nije video nikoga ko je
liio na neprijatelja.
-
Prokleti Sasenai su sigurno bili ovde - zarea Magnus.
Probi se do onoga to je bio centar sela, sada samo izgorela masa drveta i slamnatih
koliba. Povukavi uzde, zaustavi Zver i sjaha. Njegovi ljudi su ga pratili.Magnus uhvati
izgubljenog starijeg oveka koji je trao viui - Meri" Meri"
-
Tvoja ena? Gde je bila?
Stariji ovek odmahnu glavom. - Ne znam. Bila je u naoj kolibi, ali gledao sam, nije tamo.
-
Gde je tvoja koliba? - Magnus je pokuao da ostane miran na izraz bola na
ovekovom licu. ovek pokaza ka kolibi koja je u potpunosti bila sravljena sa zemljom, sada
samo gomila drveta i pepela. Niko nije mogao ostati iv pri takvom unitenju. Nije se moglo
rei da li je ovekova Meri unutra ili ne. Ako je i bila, jedino to bi ostalo od nje su
ugljenisane kosti. ovekova ramena su se tresla pod Magnusovim rukama. Nadao se da e
ga njegova snaga umiriti. - Ko je uinio ovo?
ovek je samo odmahnuo glavom, unezveren, dok je oima divlje pretraivao.Magnus ga
protrese lako, nateravi ga da ga pogleda u oi. - Ko?
-
Demoni.
Magnus odbi da poveruje da je avo sa svojim podanicima pobegao iz Pakla da bi

opustoio selo - osim ukoliko Kralj Edvard nije bio avo. - Kako su izgledali?
-
Sasenai. - ovek se tresao pod njegovim rukama.
Englezi? - bes je pronalazio svoj put iz njegovog stomaka ka grlu. Mogao je ubiti
sve do jednog prokletnika. itavo selo je bilo sravljeno sa zemljom i izgledalo je kao da je
veina njegovih stanovnika mrtvo ili umire.
-
Da.
Magnus pusti oveka. On se otetura dalje, nastavljajui da doziva svoju Meri.

-
Hajde da pomognemo kome god pomoi moemo. - ree Magnus svojim ljudima.
Narednih nekoliko sati, Magnus i njegovi ljudi su bacali vodi iz bunara na bilo koji plamen
koji su mogli nai. Uguili su svaku eravicu koja je gorela sa kabanicama na svojim leim.
Uinili su sve to su mogli da oiste i zaviju rane. Iskopali su grobove i pokopali mrtve
izgovarajui molitvu kako bi svako od njih mogao da doe do Raja. Kad su zavrili, sunce je
poelo da zalazi a oni su bili premoreni. Danas nee putovati do Sterlinga.Nekoliko desetina
sitnih zemljoposednika ih je gledalo sa tugom i jezom u oima.
-
ta emo raditi sada? - Upita majka, privijajui svoje dete na grudi. - Moj mu je
ubijen.
-
Moje dete je bilo u naoj kolibi! Mrtvo je.

13
Nemamo hrane, niti stoke, sve su unitili!
Meri! - starac je vikao, kad se sruio na zemlju.
apati su bili slini i svaki je ostavio trag tuge na Magnusovom srcu. Nije bilo nita vie
to je mogao da uradi za ove ljude. Ponudio bi im dom u Dunrobu, ali veina od njih ne bi
preivela putovanje do Visija. Postavivi putniko ebe na mesto, osetio je jak miris
spaljenog drveta koji se uvukao u tkaninu, i primeti da je progoreno na nekoliko mesta.
-
Moja sestra je Lejdi Montgomeri u dvoru Glasgov. Idite tamo. Recite joj da sam vas
ja poslao. Dae vam hranu, odeu, oistie vam rane, obezbedie vam sklonite dok vae
selo ne bude ponovo izgraeno.
-
Blagosloveni bili Vi i Lejdi Montgomeri - nekoliko njih ree, kleei u travi prekrivenoj
pepelom.
-
Ne trebate da kleite preda mnom. Moji ljudi i ja emo ostati ovde preko noi da
budemo sigurni da ste zatieni, ali narednog jutra, morate otputovati za Glazgov. - Magnus
dade znak svojim ljudima da mu se pridrue malo dalje. - Donalte, ti i Artair odjaite nazad u
Glasgov. Dovedite nekoliko ljudi ovde Ujutru kreemo, i ne elim da ovi ljudi budu ugroeni
na putu do zamka.
Donald i Artairklimnue glavom, i okrenue konje ka planini.
-
Drite oi irom otvorene i pazite se Engleza. Putevi, ume, sve meu kotskim
granicama je ispunjeno njima.

Poslavi ljude da dovedu pojaanje, Magnus ode da postavi kamp i pomogne seljanima
da prikupe sva dobra koja su se mogla spasiti. Nekoliko njegovih pratilaca je uspelo da ulovi
nekoliko veverica i zeeva. Nahranili su seljane sa ulovom i hranom koju je poslao
Montgomerijev kuvar. Ljudi su uzeli oskudne porcije, a potom se podelili u smene za
spavanje i uvanje strae. Magnus je pretpostavio da je prola pono kada su se Donald i
Artair vratili sa desetak Montgomerijevih ljudi. Izaao je iz privremenog kampa, sa bodeom
u ruci.
-
Gde je Montgomeri? - upita, iznenaen to ga ne vidi meu njima. Tamo su bili samo
njegovi podanici. Zar ovek ni malo ne mari za svoje ljude?

Jedan od Montgomerijevih ljudi proisti grlo i bacajui pogled na jednu pa na drugu
stranu, s oiglednim oseajem neprijatnosti. - Ovo je venano vee, moj gospodaru.
Magnus pokua da obuzda emocije. Zaboravio je i proklet bio ako je eleo podseanje na
to ta je onaj bezbonik radio njenoj sestri.
-
Dobro onda. Organizujte svoje ljude. Radili smo na smenu. Sada je red na vas.
14
Narednog jutra Magnus se probudi okrepljen. Nije bilo pretnje tokom noi, i niko od
povreenih nije umro.Bio je nestrpljiv da se vrati kui.Okrenu se i vide kako neki od seljana
pakuju svoje privremene krevete. Protegnu se, oseajui kako mu plua gore zbog previe
dima koji je udahnuo.Nebo je bilo jo uvek rozljikasto i narandasto. Stajao je i posmatrao
uniteno selo. Bila je to teta, i to ga je inilo jo nestrpljivijim da se vrati u Visove i osigura
bezbednost svog klana. U isto vreme, oseao je paniku u stomaku. Lorna je bila ovde, u
sreditu svega ovoga.
-
Ti tamo, - ree jednom od Montgomerijevih ljudi. - Jesi li video i jednog Engleza na
putu ovamo sino?

-
Ne, moj gospodaru, ali smo uli da putuju ka Stirlingu.
To je vest koju je ve znao. Sve za ta je mogao da se moli jeste da su se ljudi koji su

poharali grad obeznanili od alkohola i da se nee probuditi rano. Imae dobra dva sata
prednosti. Dovoljno vremena da obiu sve Engleze.
-
Saterlendi, jaemo.
Njegovi ljudi promumlae odobravanje.Ostavili su Montgomerijeve ljude da brinu o

seljanima i krenuli ka Stirlingu. Ovom brzinom, zasigurno bi stigli do ume iza mosta, moda
i dalje dok se ne smrkne.Do kasnog jutra stigli su u okolinu sela Stirling. Grad je bilo kljuno
za engleskog Kralaj Edvarda. Magnus nije imao elju da sretne bilo kakve Engleze. Drali su
se podalje od sela, trudei se da se kreu sporije kako njihove nonje ne bi privukle jo vie
panje. Mogao je da namirie vodu - reka Fort je bila blizu. Do sada su bili dobre sree da
ne sretnu niti jednog Engleza. Njemu i njegovim ljudima bi bilo ogromno zadovoljstvo da
prospu nekoliko engleskih mozgova nakon onoga emu su posvedoili vee pre. Ali selo je
delovalo uglavnom prazno. Moda je do ljudi doprla vatra iz sela od sino pa su se uvali
dobro sakriveni u svojim domovima. Koji god razlog bio, Magnus je bio srean to je tako
blizu Visijama.
Reka Fort i Stirlinki most su se pojavili na vidiku i njegova koa se najei. Iza mosta,
povrh Abi Kreiga stajala je vojska kotlanana. Magnus je pretpostavio da ih ima najmanje
osam hiljada. Do avola! Da su Englezi videli ovo, on i njegovi ljudi bi bili mete. Prvo.Ovo je
moralo da znai samo jednu stvar. Englezi nisu bili daleko iza njih.
-
Preite most. Sada. - njegovi ljudi su pratili njegova uputstva, shvatajui situaciju u
kojoj su se nalazili. Iz sredine kotkse konjice i peadije, izjaha markantni ratnik. Krenuo je
ka njima. Susreo se sa Saterlandskim ratnicima na pola puta izmeu mosta i brda.Ljudi
Saterlenda izvukoe maeve iz korica, ali zamahom ruke Magnus umiri njihove pokrete.
Vratie maeve nazad, uz neodobravanje.
-
Ne elimo vam zlo, samo elimo da proemo, - ree Magnus, procenjujui svo oruje
15
koje je ratnik imao. Bio je u potpunosti okien titom, klejmorom, irokim maem za
pojasom, sekirom, bajonetom i jo nekoliko noeva. Magnus nije prepoznao boje koje je
nosio. Bez obzira, njihova namera je bila oigledna. Ovi ljudi su oekivali bitku. Bili su
spremni. Ironino je to je Magnus sa svojim ljudima ba u tako nesrenom momentu naiao
s namerom da proe. Molio se da ih puste. Nekoliko desetina Engleskih vitezova ih je jedva
nateralo da se preznoje, ali osam hiljada kota je bila u potpunosti druga pria.
-
Traimo slobodu od okupatorske Engleske. - ratnik rairi ruke.
Magnus klimnu glavom. - Mi traimo da se vratimo u Visije.

ovek se osmehnu. - I tvoje Visije e stradati, uistinu neki delovi ve stradaju. Hoete li
nam se pridruiti?
Magnus prostudira oveka, no ne stee utisak o njegovim namerama. - emu se
pridruujemo?
-
Borbi. - pokaza na konjicu i peadiju iza sebe. - Oekujemo Engleze svakog asa.
A ta ako ne elimo da ostanemo?
ovek slee ramenima. - Ne mogu vas naterati da ostanete sa nama, ali vam ne mogu ni
garantovati siguran prolaz u umu.

Magnus poele da mlatne oveka. Nije im trebalo obezbediti siguran prolaz. Mogli su da
se brinu o sebi. Sakri iziritiranost iz glasa i natera se govoriti mirnim glasom. - Ne treba nam
ni vaa dozvola niti zatita.

ovek zabaci glavu i nasmeja se. - Moje izvinjenje. Nisam nameravao da zvuim pretee.
Ime mi je Valas. - Prui ruku.

Magnus prihvati ruku, sa olakanjem kad u ko je ovek pred njim. Ovo je sve promenilo.
Nije bila bilo koja grupa pobunjenika, ve glavom i bradom Vilijam Valas. - Zato ne rekoste
tako? Moja sestra se udala za Montgomerija jue.

- Lejdi Lorna. Morao bih prerezati sam sebi grlo ako bih uo jo jednu jedinu re o
njenoj lepoti - bez uvrede, Lord Saterlend je l' tako?
Ljudi se nasmejae i tada nostalgian izraz pree preko Valasovog lica. - Verovao sam u
ljubav jednom.
Magnus nije znao ta da kae. uo je glasine o Valasovoj eni koja je ubijena od strane
Engleza. Od tada nije izabrao ni jednu enu za sebe, ali ako je iko od lanova njegove
porodice ubijen od strane prokletih Sasena on bi pobesneo nekontrolisano. I tada shvati.
Njegova sestra je bila ovde - bila je u sreditu pobune. Prokleti Englezi bi mogli da ugroze
njegovu roenu krv. Da je ostao u Nizozemlju jo koji dan, ne bi smetalo, posebno ako bi
pomagao da je zatiti. Da koti pobede mogao bi sa sigurnou da kae da bi njegova
sestra mogla sigurno da ivi ovde - pokuavao je da obuzda potrebu da se vrati po sestru.
16
Pridruite nam se. - ree Valas jo jednom.
Magnus pogleda u svoje ljude i podie obrvu. Znao je da bi ga pratili gde god, ali voleo je
da misli da je uzeo i ono to oni misle u obzir. Ljudi klimnue glavama kao jedan. Okrenu se
ka Valasu. - U redu, pridruiemo vam se.
17
TREE POGLAVLJE
-
Blizu smo Sterlinga, keri. Trebalo bi da stignemo za sat i po. - Baron od Movbraja
ree.
Arabela klimnu glavom. Duboko se zamislila, pregledajui prostrani pejsa i pokuavajui
da zapamti svaki boiji detalj, u sluaju da mora da pobegne i pronae put nazad u
Englesku. Polja najblie putu bila su istakana vresom i ikom, a pored toga tu su bile i
ovce, koze, krave i farme. uma je bila gusta, lie je tek poelo da pupi i hladan povetarac
je pravio nabore na rubovima njene haljine.Nije bila oduevljena kotskom za sada. Putevi i
ono to je bilo iznad njih delovali su naputeno. Pored nekoliko farmera i stoara, inilo joj se
da nije uopte videla vie ljudi. Bilo kako bilo, to nije bilo daleko od onoga kako je ona
zamislila kotsku. Iz horor pria koje je ula, ni ona ne bi volela da putuje ovim
putevima.Proli su spaljeno selo ranije u toku dana. Nije mogla da zamisli strahote koje su
se tamo desile - i pitala se da li je njen obeanik uestvovao. Sela koja nisu bila spaljena,
bila su naputena ili u potpunosti tiha, a itelji nisu bili prijateljski nastrojeni. Bili su sreni to
nisu naili ni na kakve pobunjenike. Njeno srce nije prestajalo da lupa od kad su preli
grnaicu. Bila je sigurna da je njena smrt neizbena.Ipak, kralj je iskorenjavao kote. Grozna
dunost iji je zasigurno deo zaslugom njenog oca. Pobunjenici su imali sva prava da budu
ljuti na nju. Da je mrze. Da je ele mrtvu - iako nisu znali ko je ona. Ona je bila Engleskinja i
to je bilo dovoljan razlog. Sreom, izviai koje je njen otac poslao drali su ih sigurnim i
daleko od pobunjenika, i sada su skoro bili na svom odreditu.Kad stignu unutar Stirlinkih
zidova hoe li biti sigurna?
-
Pogledaj tamo, eno ga Stirling. - Glas njenog oca je bio svean dok je pokazivao.
Visoko na brdu u daljini nazirao se dvorac, njegove kule dosezale su do oblaka, debeli
zidovi okruivali su njegovo masivno telo. Mesto je bilo impozantno. I to je trebao da bude
njen novi dom. Topla oseanja se nisu pojavljivala od zurenja u njegovu zastraujuu
fasadu. U stvari, strah joj je promileo kimom. Kako bi trebalo da se osea ugodno u
prostoru koji je izgraen da dri ljude podalje? Da zatiti njegove stanare. I sama pomisao
naterala ju je da se strese, pobunjenici kako napadaju utvrenje danju i nou. Interesovalo ju
je samo koliko puta su pokuali da probiju njegove zidine.Gospodsko imanje Movbrej je
imalo zid, pa i jarak, ali su u jarku plivali labudovi. Njihov pokretni most je uvek bio sputen i
kapije su zatvarane samo nou zbog formalnosti. U svakom trenutku na dunosti je mogao
biti jedan ili dva straara. Nije mogla da se seti da je ikada u njenom ivotu njihov dom bio
napadnut.Njen otac je bio neustraivi vitez, ali njegovo posedstvo nije sagraeno kao
18
utvrenje protiv bilo kakve vrste neprijatelja, bilo je izgraeno kao dom. Prosto je uvalo od
bilo kakvih izgrednika od zakona koji su traili nain da ih napadnu iz zasede. Pa ni to se
nikad nije desilo. Kralj je pozvao njenog oca da se bori za njega iz zemlje Movbraja. Ne da bi
sauvao svoje posedstvo u ime kralja.Du ruku je podie jeza. Nije elela da pree preko
mosta, ispod reetaka. Ukoliko bi prola, Arabela se plaila da nikad vie nee izai napolje.
-
ta misli?
Arabela pogleda oca, i vide brigu i oekivanje u njegovim oima. Bila je poraena. Sada
nije mogla da uradi nita da izbegne svoju sudbinu i i njen otac ju je pogledom preklinjao da
pristane bez pogovora.
-
Ovo je ogromno.
Da, jeste. - S nelagodom se nae ka njoj i potapao je po ruci. - Bie dobra
gospodarica zamka.
Zadrala je iskrivljen osmeh iako bi radije plakala.Jahali su jo neko vreme u tiini dok
nisu stigli do ulaska u selo Stirling, i tada se zaue nepogreivi ehoi borbe u blizini,
izazivajui uas u njenom srcu. Uli su u samo sredite rata. Zveket metala, povici bola,
rzanje preplaenih konja, povici rata pomeani u vazduhu sa gorinom.
-
Oe! - Arabela pokua da vie ali strah zagui njen glas. Okretala se na svom konju
ali nije videla nita i nikoga ko bi mogao da pravi te zvuke. Kapije sela su bile otvorene,
skoro pozivajui, osim to na kamenoj kuli nije bilo nikoga. Nikoga nije bilo ni na prljavtinom
prekrivenim ulicama. Nije bilo seljana koji bi se muvali. Jednostavno nije bilo nigde nikoga.
Pa ni pileta ili make lutalice.A opet zvuci su dopirali sa svih strana. Gde li se bitka
odigravala?
-
Ostani ovde, Bela. - naredi joj otac.
Ne, nemoj ii! Hajde da se vratimo u Englesku!
Ne moemo, ljubavi. Zakuni se svetim Ocem da e ostati ovde. Pogledau ta se
deava i vratiu se po tebe. Ovde e biti sigurna, daleko od borbe.

Nije bilo rasprave sa njenim ocem. Mogla je jedino da haje za njegovo upozorenje. -
Kunem se.
Njen otac naredi desetini uvara da je okrue, a sa drugom desetinom ljudi ode kroz selo
u pravcu guve.
-
Jae u svoju smrt, - ree ona s panikom. Njene usne su se tresle, ali se prisilila da ne
zaplae od bola.
-
Ne, moja gospo, Va otac je veliki vitez. Ovo je verovatno tek nekoliko seljana koji su
namerili da se osvete zbog vatre koju smo proli.
19
Straari joj pokazae da stoji u senci debelog kamenog zida sela tako da im lea budu
pokrivena. Molila se da su ljudi njenog oca u pravu.Ironija je da se pitala koliko esto je
dvorac bivao napadnut i da bi to trebalo da bude malo po njenom dolasku. Preklinjala bi oca
da je vrati u Englesku - apelovala bi na njegovu potrebu da je zatiti. Dok je muki6 sedela
na svom konju, shvatila je da nikad nije bila toliko blizu opasnosti. Njen otac i brat drali su
nju i Alaju dobro zatienim od opasnosti. Nije elela da ostane ovde. Nije elela da donese
decu na ovaj svet.Ali njeno udovoljavanje baronu moralo je saekati. U meuvremenu,
morala je to da zadri za sebe.Izvukla je mali bode koji je drala zadenutim za pojas i
stegla ga jako, spremna da zarije otricu u bilo koga ko bi se usudio da je ugrozi. Ako ima
ita to ju je njen brat Semjuel nauio, bilo je kako da se bori. Arabela ni u najluim snovima
nije bila vet borac, ali ne bi dozvolila da joj neko oduzme ivot bez borbe. Njene misli su je
prenerazile. itavim putem od Engleske do Stirlinga, bila je usredsreena na svoju skoru
smrt. Predala se sudbini nad kojom je mislila da nema kontrolu. Bila je jaa od toga. Mogla
je ona to podneti. Ako je njena sudbina da bude smetena u ovu varvarsku zemlju, onda e
uhvatiti Sudbinu za rogove i jahati a da ne padne, moda da blago sklizne.Vika se
pribliavala preko zida i ljudi njenog oca se skupie oko nje, njihovi konji sabijeni blizu
njenog, mogla je da oseti njihovu toplotu po svojim nogama. Njena kobila zabaci glavu i
Arabela popusti stisak uzdi. Ljudi ne rekoe nita, samo su oslukivali, spreminh maeva.
Ona je nepokolebljivo drala svoj bode.Povici nisu bili na engleskom. Jezik je bio grlen, i
nije razumela ni re to je samo poveavalo njenu nervozu zbog nepoznatog.
-
koti. - jedan od ljudi potvrdio je njene strahove. Govorili su gaelski, jezik koji se
nikad nije trudila da naui. Ako preivi ovaj dan, to to nije elela da naui jezik je greka
koja e brzo biti ispravljena.
-
Zna li ta govore? - pitala je, gledajui naokolo. I dalje ih nije bilo na vidiku, ali su se
uli mnogo blie. Viui, navijajui.

-
Ne, moja lejdi, samo da je ovo gelski.
Topot marirajuih izama i grebanje metala dok je okretan u koricama odzvanjao je u

blizini. Svi sveci! Pobunjenici e biti pred njima uskoro. I zvuali su kao edni krvi. Poelela
je da zna ta govore.Pre no to je ponovo udahnula, skorenom krvlju prekriveni varvari
prooe kroz kapiju. Jo nisu uoili Arabelu i njene ljude i molila se da e nastaviti svojim
putem i da se nee osvrtati. I sam pogled na njih je bio grozan. Sigurno e imati none more
u nedeljama koje dolaze. Bili su visoki, nosili su
kiltove nisko na kukovima, a delove
materijala prebaene preko golih grudi. izme su im bile vezane tek ispod otkrivenih kolena.
Dame su jahale uvek sedei sa strane. Jahanje s nogama prebaenim s obe strane konja se smatra mukim
jahanjem.
20
Bili su skoro nagi. To je bilo nepristojno. Koa prekrivena krvlju i blatom, njihove ruke, grudi i
lica obojene paganskim linijama i krugovima.Bilo ih je masa, izgubila je broj posle dvadeset i
sedmog koji je proao kroz kapiju.Movbrajevi ljudi nisu ispustili ni glasa, uglavnom se molei
da ih niko iz rulje ne primeti i da prosto nastave dalje. Da se koti okrenu, malo je verovatno
da bi ona i njeni ljudi preiveli. Ruke su joj se tresle, a ona spusti pogled na bode koji nije
bio dovoljan. Poelela je da ju je Samjuel nauio kako da koristi ma. Njegove lekcije su bile
o borbi prsa o prsa, ruka na ruku, a ne za ovakva vremena, vie za situacije u kojima bi je
neko napao u njenoj bati ili dok bi brala divlje jabuke i lenike u umi.Pogledala je u nebo,
aljui molitvu Bogu da je zgodno da je danas potedi. Tada se pakao otvorio. Jedan od
pobunjenika ju je video, doviknuo neto Gaelcima i itava horda se okrenula ka njima.
-
Prokletsvo. - prosikta jedan od ljudi njenog oca.
Pobunjenici su na nogama, pustite nas! - povika drugi.
Jedan od vitezova zgrabi njena uzda i kao jedan podbodoe konje u trk u suprotnom
pravcu. U pozadini su se uli glasni povici i zvuci borbe, a koplje koje je baeno okrznulo je
jednog od konja. Vrisnula je i trgnula se u stranu. Konj se propeo na zadnje noge i zbacio
viteza na tlo. Arabela je elela da stane, ali straar koji je drao njene uzde ju je gurao
napred.
-
Ne stajte! Pomolite se za njegovu duu!
Gledala je sa oajem dok su pobunjenici napadali viteza i ereili ga kao mravi pare
voa. Ali nisu se zadrali tamo kao to se ponadala. Ne, krenuli su za njom.
-
Hajde! - povikae njeni straari nareujui. - U umu iznad mosta!
Arabela baci pogled ka mostu, podjednako punom kota koji su se borili protiv engleskih
vitezova. - Nikada neemo proi!
Nisu imali gde drugo da idu. Pobunjenici iza njih, vrst zid sa desne strane i uzburkana
rekla koja se omotavala s leve strane. Most je bio njihova jedina nada.
-
Moramo pokuati, moja damo.
Nita nije rekla, znajui da nema izbora i da e njeni ljudi umreti sluei njenoj
porodici.Udahnula je duboko i naterala sebe na juri. Preletela je pogledom preko vitezova
koji su se borili traei oca, ali ga nije bilo na vidiku. Dragi Boe na nebesima nadam se da
je siguran. Samo jo nekoliko metara i bili bi nadomak, a prilaz mostu je bio ist. Kad bi
mogli da prou kroz ove pobesnele pobunjenike i vitezove bili bi sigurni.Njihovi konji se
zaletee u masu, odskaui od zemlje obarali su ljude.Njeni vitezovi su veto baratali svojim
maevima, uklanjajui pretnju, ali masa ljudi ih je usporila. Hladan znoj se spusti niz njenu
kimu. Jo je jae butinama pritisla kobilu.Arabela nije bila pripremljena za toliku buku bitke.
Od lupanja metala joj je zvonilo u uima, povici bola i besa inili su da izgubi dah. Od mirisa
21
krvi, horde hvatala je vrtoglavica. Munina je pretila da je natera da izbaci sav

doruak.Pobunjenici ih sustigoe, i ona u od nekud unutar brane, kako neko povika na
engleskom,
-
Uhvatite damu!
Udahnula je duboko i
zamahnula na slepo svojim bodeom, pogodivi jednog
pobunjenika u ruku, a drugog u uho. To ih nije spreilo da se otimaju za nju, svojim prljavim
rukama cepali su njene suknje, ogrta.
-
Beite! - vikala je, dok je oko nje, jedan po jedan njen ovek bio klan. Uhvatila ju je
panika. Suze straha i besa navre joj na oi. Uspela je da istrgne sekiru iz oslabljenih ruku
pobunjenika i da ga njome udari po glavi. Strahotne stvari koje je inila ne bi li preivela
nee nikada zaboraviti.Njena suknja je bila iscepana, pokrivena krvavim otiscima aka. Telo
ju je bolelo, ali je uspela da sedi na konju. utnula jednog pobunjenika u lice, i raskrvarila mu
je nos, a potom je bila povuena na levu stranu drugim parom ruku.Jedan prodoran zviduk
prolomio je vazduh. Pobunjenici se razdvojie, ostavljajui slobodan prolaz. Brekui, imala
je samo trenutak da uhvati prizor oveka odvaljenog od stene kako se kretao ka njoj na
svom velikom crnom konju. Nikada nije videla toliko velikog konja. Niti oveka. Golijat lino
je doao da okona njen ivot.Krenuo je ka njoj, ne usporavajui korak i ona se otimala ne bi
li se okrenula u suprotnom pravcu ali su je pobunjenici vrsto drali.Sada je bio blie. Moda
je bio i voa ovih pobunjenika. I on je takoe bio prekriven prljavtinom, njegove oi bile su
divlje, svetla kosa je leprala na vetru dok je jahao jako, usana izvijenih u iskrivljen osmeh.
Kako se pribliavao videla je da su mu oi brilijantno zelene, kao svea prolena trava i novo
lie koje prekriva rosa. Arabela nikada nije videla takvu boju. udan kontrast prljavtini na
njegovim isklesanim jagodinim kostima i gruboj bradi. Nikada nije oekivala da e videti
lepotu na demonu. Zadrala je vazduh i plua su odbila da rade. Arabela nije mogla da
skloni pogled. Bila je zapanjena, a ipak uplaena njegovim prizorom. On je bio kao iz bajki ne onih sa srenim krajem podsetila se.Onesvestila se. Ovo mora da je bio boji nain da je
spase. Onesvestila bi se pre no to je pregazi svojim monstruoznim konjem.Ali nije se tako
desilo. Umesto da kidie na nju, on je uhvati za struk i prebaci na svog konja. Postavi je na
svoje krilo, u punom galopu dok je okretao konja u krug i krenuo nazad ka mostu. Arabela je
odskakivala u njegovom naruju, i nije bila sigurna treba li vie da se plai oveka koji ju je
ukrao ili toga da e pasti s njegovog ogromnog konja.Tada je znala. avo e je baciti u reku
da se udavi. Uako je znala da pliva, duboka reka je zasigurno bila hladna i njeni miii bi se
stegli odbijajui saradnju. Njena haljina bi se natopila vodom i bila bi teg koji bi je povukao
na dno u sigurnu smrt.Pokuala je da se izvue iz njegovih ruku, ali on ju je samo stisnuo
22
jae u svoj zagrljaj od elika. Prekrivene miiima, njegove butine su bile vrste i tople pod
njenom zadnjicom, njegove ruke teke, vrsto stegnute oko njenog struka.
-
Sedi mirno - promrmljao je dubokim glasom u njeno uho, dok je njegov dah golicao
njen vrat.
Udari se po ruci, ne mogavi da shvati zato joj koa treperi. Zatvorila je oi jako, elei
da sve ovo nestane.Zvuk konjskiih potkovica kako kloparaju po drvetu dovelo je do mnogo
mekeg,gnjecavijeg puta. Bili su na movarnoj travi. Arabela je irom otvorila oi. Nije je
bacio u reku. Od pozadi je ula zviduk, ali nije mogla da vidi ko ih je pratio.
-
Gde me vodite? - pitala je, glasom koji je zvuao zauujue snano nasuprot
slabosti koju je oseala iznutra.

-
Na sigurno.
Sigurno? Demon ju je spasao? Uistinu, Bog je imao nekonvencionalne naine da odgovori

na molitve.
23
ETVRTO OGLAVLJE
usenovi glibovite trave i prljavtine leteli su sa konjskih potkovica

pogaajui Magnusa po vratu i licu. Devojka se tiho skupila u svojoj
kabanici kako bi izbegla blato koje je eilo. Bio je zauen injenicom
da nije kukala. Veina devojaka bi se alila na to koliko je brzo jahao i nain na koji se
ophodio prema njoj kao osobi, ali ona je delovala kao da je prihvatila to ili je jako dobro
podnosila za sad.Nije usporio, sa dobrim razlogom. Bitka je bila gotova - pobeda kota, ali
ljudi su bili gladni jo borbe, i ova devojka se tu zatekla na pogrenom mestu u pogreno
vreme. Pobunjenici ne bi imali nita protiv da je uzmu zarad svog zadovoljstva. Ona je bila
Engleskinja, to je takav in u njihovim oima inilo prihvatljivim.Ali nije bilo. Moda je bila
potomak Engleza ali ni jedna ena ne zasluuje da pati.On i njegovi ljudi jurili su ka
poumljenoj oblasti na ivici umskog puta koji e ih odvesti do Visija.U prvi mah, neki
pobunjenici su se dali u poteru peaka ali su ubrzo odustali od toga, nije bilo ravnih
Magnusu i njegovim ljudima na konjima. Bili su eljni borbe, voljni da se bore protiv svojih za
deo plena. Bio je to fenomen kom je prisustvovao i ranije - i bio bi srean da mu ne
prisustvuje nikad vie.ta bi mogao do avola da uradi sa njom sada? Bilo je sigurno da je
ne moe vratiti tamo odakle je dola. Bilo je previe opasno.Morae da je povede sa sobom.
Kada stignu do sigurnosti Saterlendove zemlje dozvolie joj da pie porodici o svom
povratku odakle je dola.Sat kasnije, Magnus shvati da je sigurno da uspori konje u kas.
Krenuli su svojim putem kroz umu, dok je topot konjskih potkovica bio ublaen vlanom
zemljom i travom. Suneva svetlost je bila proputena kroz izdano lie prastarih hrastova i
javora, dajui magian oseaj kada bi traci svetlosti pali na tlo ume.
Devojka u njegovom naruju je bila topla. Njeno mekano telo se naslonilo na njega i ispod
kabanice se ulo meko hrkanje. Magnus je bio oaran njenim postupcima koje je video u
borbi. On i njegovi ljudi su preli most da poele dobrodolicu Valasu, samo da bi naili na
rulju koja je napala plavokosog anela i njene ljude. Hrabro su se borili za nju, i
iznenaujue je da se i ona borila prilino dobro. Zapanjen, gledao ju je kako zadaje udarce
svojim bodeom a potom kako otima sekiru od oveka. Njena kosa se bila olabavila i njihala
u talasima oko njenog plemenitog lica. Ubrzo je shvatio da se borila za svoj ivot, i da bi je
pobunjenici naterali da pati nesnosno pre no to bi joj ga oduzeli.
Magnus je bio sa pobunjenicima kada je dolo do borbe za slobodu kotske, kada je
dolo do toga da mora da brani njene ljude od Engleza. Ali ta bi mogla Engleska devojka
da uradi? Nita. Bila je jednostavno plen koji su osvojili pobedom u bici. Mogao je jedino da
24
misli na svoje sestre i da bi umro pokuavajui da odbrani da su se nale u slinoj situaciji.

Ni jedna ena nije zasluivala da se o njoj misli kao da je igraka za zadovoljstvo ili
osvetu.Sa tom pomisli na umu, prodrma je ne bi li je probudio. Kabanica je pala i on se
zagleda u izrazito plave oi. Bile su udne boje. Tamno plave, kao borovnice dok joj je
zenicu okruivala svetlija plava, nebesko plava. Okruena gustim tamnim trepavicama, sa
nekoliko gromuljica blata koje su visile sa njihovih krajeva. I pored toga bila je prelepa.
Poeleo je da joj obrie prljavtinu, ali nije se usuivao da je dotakne. Koliko god njene oi
bile divne, bile su napregnute. Gledala je u njega intenzitetom koji je nalazio zastraujuim.
Bila je uplaena, toliko je mogao rei. Ali bila je takoe i ponosna.
-
Treba li Vam momenat da se osveite? - upita je.
Klimnula je glavom, njene crvene, pune usne se opustie sa nezadovoljstvom.Kada su

stigli na mesto kog se seao na putu za Glazgov, oblast koja je imala u blizini potok kako bi
napojili konje, Magnus podie ruku dajui ljudima znak da stanu.
-
Kako ti je ime devojko?
Arabela. - ree ona, glasa rapavog kao da je progutala kamenie. Nije bilo sumnja
da je to bilo zbog vikanja i vritanja dok se hrabro borila protiv svojih napadaa.
-
Ja sam gospodar Saterlend.
Njene oi se rairie, usta otvorie, ali nije rekla ni rei. ta li je to znailo?Magnus

pogleda po gustom liu. Pratili su umsku stazu, okruenu bunjem i drveem. Dovoljno
mesta za sakrivanje.
-
Gavine, Ronalde, - ree
Da, gospodaru. - Njegovi ljudi su znali ta je hteo. Razoruali su se, skidajui
maeve sa lea i gurajui bunje i grane po svakoj strani staze.

Nije bilo ljudi, samo nekoliko veverica i zeeva. Ptice su odletele iz drvea koje su njegovi
pratioci pregledali ne bi li se uverili da je podruje isto i da ga proglase sigurnim.Kada su se
ljudi vratili, klimnue glavama i odjahae ponovo, ukazujui da je sigurno. Magnus je poveo
grupu van staze i kroz zelenilo, preko popadalog drvea dok ne stigoe do potoka koji je
uborio.
-
Kako ste znali da je ovo ovde? - upita Arabela
Zapamtio sam.
Pogleda ga sa uenjem, i Magnus samo slee ramenima. Kako drugaije da joj

odgovori? To je bila istina. Prebacio je nogu preko konja i spustio se stopalom na zemlju.
Poseui, uhvati devojku oko struka i podie je. Njen struk je bio malen, zavoj njenih kukova
potpuno je stao pod njegove prste. Iskra enje prostruja njime. Zamisli kako bi izgledala
ispod bezbrojnih suknji i kabanice, leei na njegovom kiltu na livadi okruena vresom i
25
bujnom travom. Sve obline i meka i glatka koa. Njegov ud se ukruti, i on je brzo spusti na
noge pre no to postane kao pobunjenici i pocepa joj odeu.
-
Moete se olakati ovde. - proeta ka gustoj ogradi pokraj potoka, ali se okrenu i
shvati da nije pola za njim. Stajala je pored njegovog konja, sa prestraenim izrazom lica.
Grlo joj se nabra dok je gutala pljuvaku. - Hajde sad, nita loe ti se nee desiti. Ima moju
re.
Delovalo je kao da su je njegove rei umirile. Napravi male, probne korake ka njemu.
Magnus pokua da sakrije svoje nestrpljenje. Zato ne bi jednostavno dola? Morao je da
straari i da mokri. S obzirom da je imao sestre, znao je da proces traje itavu venost kad
imaju te proklete suknje. Na kraju krajeva njegove sestre su imale jedna drugu da se
pomognu. Nije ba hteo da joj se ponudi da pomogne - iako bi mu to dalo pogled na njenu
fino oblikovanu zadnjicu.Konano stie do njega, skreui pogled, i sagnu se iza grmlja, lica
crvenog kao cvekla.Magnus odmahnu glavom. ene. Uvek posramljene onim najuroenijim
instinktima. On isuka svoj bode iz konog prstena sa svog pojasa i zari ga u drvo, rezbarei
koru malo po malo dok nije oblikovao konja. Koliko li e joj trebati?
-
Devojko? Jesi li dobro?
Nije bilo odgovora. Momentalno je bio na oprezu. Toliko se bio usresredio na rezbarenje,
znajui iz iskustva da bi to moglo potrajati i da joj da makar malo privatnosti, da nije stvarno
oslukivao ne bi li je uo.
-
Arabela? - Jo uvek nije bilo odgovora.- Blagi Boe, na nebesima. - opsova i zavue
se u bunje.Nije je bilo tamo. Ni jednog jedinog traga da je bila tamo. Kao da je jednostavno
nestala. - Arabela. - ree malo glasnije, ne elei da vie i oda njihovu poziciju u sluaju da
je bilo Sasea u okruenju. Uzeo je u pamet Valasovo upozorenje da su Englezi krenuli na
sever.I dalje nije bilo odgovora. Okrenu se u krug, u potpunosti zbunjen. Kako je mogla da
pobegne a da ne primeti? Tada vrisak koji je probijao ui pocepa vazduh. Okrenu se u krug,
vadei svoj klejmor, pokuavajui da odredi pravac iz kog je zvuk dopirao. Jo jedan vrisak
odbi se od drvee i Magnus zae dublje u umu idui u pravcu u kom se nadao da se nalazi.
ta se do avola deavalo? Devojka je sigurno pokuala da pobegne i pala je, uganula
lanak sigurno. Ali ni jedan scenario njegovih misli nije mogao da ga pripremi za ono to je
video kada se probio kroz drvee, konano hvatajui odblesak njene tamne kabanice i
kremasto belih nogu.
-
Kit, skidaj se sa nje. - povika. Njegov ovek je leao povrh Arabele, sa noem pod
njenim grlom, dok su joj ruke bile vezane na leima a on nespretno zadizao njene
suknje.Magnus potra ka njima. Jo jednom se Arabela borila za svoj ivot, i na njegovo
zaprepaenje i bes protiv jednog od njegovih ljudi. Zgrabi Kita za njegovu gustu bradu i
26
podie ga. Ratnik okrenu svoj ma ka Magnusu, promaivi ga za milimetar. Magnus ga

uhvati za ruku kojom ga je napao i uvrnu je jako iza njegovih lea dok Kit ne zavrita od
bola.
-
ta to do krvavog avola misli da radi? - zaurla.
Ona je Engleskinja! - Kit zakreta, jo uvek pokuavajui da se oslobodi Magnusovog
stiska.
-
Sluaj, kakve veze ime?
Gledala bi nas mrtve da moe, njeni nas ljudi verovatno prate sada. Prosto sam
nameravao da nas spasim tako to bi prvo naudio njoj.

-
Ne. - Arabela proaputa sa zemlje, odmahujui glavom. Oi su joj bile irom
otvorene, pune suza.

Magnus baci pogled da proveri da li se odenula. Stajala je istei lie i granice sa
odee. Krvavi trag sputao joj se niz grlo potpirujui njegov bes.
-
elela bi. Nemoj da porie kuko! - Kit povika, bibrei se jo jae da pobegne od
Magnusa. Magnus samo jo vie stee svoj stisak terajui Kita da zacvili.
-
Ne elim da joj se obraa tako, inae u ti prerezati grlo ovde i sada. - Magnus ree
preteim tonom. I dobro bi se potrudio sa svojom pretnjom. Nee dozvoliti ovom kukinom
sinu da pokua da ubije enu i da je onda blati.
Arabela odmahnu glavom. - Ne elim Vama i Vaim ljudima zlo. - ree blago. Obrisala je
krv, a oi joj se jo vie rairie kad vide skarletnu krv na vrhovima prstiju. - Posekao si me.
Magnus ju je fascinirano gledao dok je bujica emocija prelazila preko njegovog lica. Strah,
dok je prepipavala posekotinu. Olakanje kad je shvatila da posekotina nije jako duboka, a
potom ist bes kada je pogled njenih plavih oiju pao na Kita. Odmarirala je napred, podigla
ruku i lupila ratniku amar tako jako da su mu se lice i vrat iskrivili. Magnus pojaa stisak na
Kitovom isaenom ramenu da bi se uverio da ovek ne uzvrati. Zasluila je priliku da ga
oamari, a kopile je zasluilo bol koji mu je naneo amar.
-
Da nisi rekao ni re, ljigava larvo. - Magnus se susrete sa Arabelinim pogledom.
Jeste li dobro?
Klimnula je glavom dostojanstveno i ugrizla se za drhtavu usnu. - Htela sam... pa, razlog
zbog kog sam ila u bunje, kad mi se prikrao od pozadi. Prekrio mi je usta rukom i prislonio
no uz grlo, pa me je odvukao. Nisam imala vremena ni da viknem za pomo. I mislila sam
da e me ubiti. Njegove oi su bile divlje, kao to su i sada.
Magnus pogleda u Kitove oi. ovek je poludeo. Bitka je to esto radila njegovom telu.
Nosei se sa naletima smrti stranaca i izbegavanje njihovih napadima je bilo previe za
27
njegov um. Ipak, ne bi mu smelo biti dozvoljeno da odeta slobodno nakon to je napao
devojku.
-
Neu Vas ispustiti iz vida ponovo. Dao sam Vam svoju re da Vam nee nauditi, i
ve sam prekrio svoje obeanje.

-
Ali...
Morau da okrenem lea kada budete obavljali svoj posao, to je sve. Ne moete biti
sami dok ne osiguram Vau bezbednost.

Izgledala je kao da eli da se raspravlja ali nije. Osetio je olakanje zbog toga. Mrzeo je
da se svaa sa slabijim polom. Delovalo je kao da uvek sve izvru dok konano dou do
take kada niko ne zna zato su se uopte i svaali.
-
Moramo se vratiti ljudima.
Ali ja jo uvek moram da...
Au... da. Pa, dozvolite mi da predam ovog nitkova Gavinu i onda emo... - Nije
mogao da se primora da kae vie od onog to je mogao. A zato, nije imao predstavu. Bilo
kome bi rekao da ide da pia, ali su nekako rei zvuale pogreno da bi bile upuene
nenom odgoju Arabeline prirode. Nije bilo sumnje u njegovom umu, ona je bila dama.
Plemenita dama. Ali sada nije bilo vremena za pitanja. Morao je kasnije da sazna koga je to
do avola pokupio sa bojnog polja i zato je za boga miloga uopte i bila tamo.Kit je moda
u pravu. Mogla je postojati sila Engleza koja je krenula da je spase.Kako je Magnus mogao
da je uva? Ukoliko je ovo borbeno ludilo moglo da se dogodi Kitu, moglo bi da se desi bilo
kom njegovom oveku. Imali su sree da nemaju ni jednog mrtvog, ali opet, zadah smrti je
bio svuda oko njih. Namrti se. Voleo je da misli da su njegovi ljudi nepobedivi, da ih nita ne
moe uplaiti. Oigledno to nije bio sluaj. Morao bi da pristupi svakom od njih i da vidi gde
su. Nije mogao rizikovati jo jedan napad na Arabelim ivot.Kada su se vratili u do prikolice,
njegovi ljudi su zurili sa pitanjima u oima zbog Magnusovog porobljavanja Kita.
-
ovek je napao devojku. - ree Magnus jednostavno. Klimnuo je glavom ka Gavinu
da mu dovede Kitovog konja.Ratnik to uradi tako tiho. Njegovi ljudi su ga sledili, verovali mu,
potinjavali mu se. Znali su da za njih i klan od srca eli samo najbolje. Do sada, nikada nije
imao nekoga ko je namerno krenuo na njega. - Dajte mi neto kanapa.
Gavin posegnu iza Kitove glave i izvue koni remen koji je bio upleten u ovekovu dugu
pletenicu. - Hoe li ovo posluiti?
-
Hoe. Dri ovog konja. - naredi Magnus Ronaldu i Tobiasu. - Penji se na konja, Kit.
ovek uini tako, glave pognute od srama. Kakav god njegov bes bio, delovalo je da sad
osea samo kajanje. Bio je to poetak. Magnus bi svakako mogao da ga vrati u klan, da
svima ispria ta se dogodilo i da onda slua opravdanja njegovih ljudi ne bi li odluio o
28
njegovoj sudbini. Mogao bi sam izneti mali deo kazne, ali voleo je da da svojim ljudima pravo
glasa. Na kraju je on bio taj koji je donosio odluke, ali posmatrao je ovaj metod vladavine
kod svog oca i oveku nikad nije manjkalo potovanja i prvrenosti od strane njegovih ljudi.
Oseali su se ukljuenim, kao da su imali izbora u svojoj budunosti - to je on verovao da
imaju.Magnus dugim konim remenom sveza Kitu ruke, stegnuvi toliko da ne moe da se
oslobodi, ali ne i da bi mu prekinuo cirkulaciju.
-
Oduzmite mu oruje.
Dok su njegovi ljudi razoruavali Kita, on priveza konjsko uzde oko njegovog zgloba. Kit bi
mogao da vodi konja, ali ne bi mogao da uzjae i pobegne. Bio bi okruen slugama kako bi
osigurali da ne moe da pobegne.Arabela je gledala tiho, oiju izboranih brigom. Magnus
uhvati njen pogled koji je iao od jednog do drugog Gortaka. Nije mogao ni da zamisli o
emu je razmiljala. Jadni devojurak se verovatno pitao ko e je napasti sledei. I imala je
dobar razlog za to. Bez sumnje je bila iscrpljena. Moda bi bilo dobra ideja da jau jo
nekoliko sati i da onda naprave kamp. Sutra bi mogli da jau itav dan.Pogledao je svoje
ljude, niko nije delovao neprijateljski nastrojen ka njoj. No to bi se moglo promeniti svakog
trenutka. Promena za koju je eleo da bude pripremljen. Morao bi da pria sa svakim od njih
a potom i grupno.Pogledao je svoje ljude, starajui se da pogleda svakog. - Nita naao ne
sme da se desi gospi Arabeli. Pod mojom je zatitom.

Ljudi ponizno klimnue glava i stavie ake na grudi, preko srca. Razumem. - rekoe svi
u glas.
-
ta ete uraditi? - upita Gavin tiho, stavi pored Magnusa. Njegove tamne oi
prouavale su Magnusa, lica bez emocija.

Magnus ih otera od Kitovog konja. eleo je da se ovek uzruja, da ne zna koji su planovi
njegovog gospodara. Ne dovoljno dobra kazna za to to je za malo ubio enu.
-
Vratite ga u klan. Tada emo raspravljati. - Pogled mu se spusti na Arabelu. Delovala
je tako bespomono stojei okruena njegovim ljudima. Devojka je bila visoka, divno
graena, prelepa. Ali stezala je ruke. Grizla usne. Oko oiju je imala duboke ljubiaste
depove. Brigom bi se oterala u smrt i pre no to bi i stigli do Dunrobina. Nikada nije video
svoje sestre u ovako neprijatnoj situaciji, hvala dragom Bogu, i nadao se da nikad ni nee.
Problem je bio to nije imao ni najmanju predstavu kako da se nosi sa devojkom.
Pretpostavio je da e joj malo hrane i odmora pomoi da prikupi snagu i razboritost.
-
Mislio sam sa devojkom.
Magnus stisnu usta. Postojao je samo jedan nain da je dri sigurnom. Pade mu na
pamet ideja. Mogao bi biti kao bilo koji drugi ratnik gospodar i da je smatra svojom
nagradom za bitku u kojoj je pobedio. Ali odagnao je iz glave tu suludu iedju. Sada, ponovo
29
mu se javi. Izgovori rei koje je mislio da nikad nee izgovoriti. - Du ovog puta je jedan
manastir. Na sat ili dva jahanja. Ne mogu je ostaviti tamo. Ne bi bilo sigurno za jednu
englesku devojku da bude ostavljena sama u kotskoj, pa ak ni sa Bojim ljudima. Englezi
ne mare mnogo za svetou jedne boje kue kada je u njoj neto to oni ele. Morau da je
oenim. Sa ili bez njenog pristanka.
Poto je to rekao, priao je Araberli i uzeo je za lakat, ignoriui Gavinom glasan uzdah.
Njena ruka drhtala je pod njegovom, i ona potonu pod njim za trenutak, verujui mu. Kad se
zagledao u njene krupne oi - oi koje su pokuavale da sakriju njen strah - znao je da je
doneo pravu odluku. Sada, morao je samo da uini da ona pristane.
Povede svoju buduu suprugu u bunje ne bi li se olakala.
30
PETO POGLAVLJE
oliko je bilo sramotno zadii suknju i mokriti po zemlji, ali makar je Gortak
okrenuo lea. Arabeline noge su gorele od napora da ui u udnom poloaju
koji bi joj osigurao da ne pomokri haljinu. Na kraju krajeva mogla bi da se
okoristi toaletom sa vratima i wc oljom u manastiru pre no to nastave sa putem.Kada je

poravnala suknje tako da izgledaju pristojno, izae i stade pored njega, lica koje je gorelo.
-
Zavrila sam. - promrmlja.
Onda krenimo. Imamo nekoliko sati jahanja pre no to stignemo do manastira.
Manastira? Hoete li me onda ostaviti tamo? - ispuni je olakanje.
Isprepadao ju je ranije kada se okrenuo ka njoj na svom ogromnom konju, ali nita je nije
pripremilo za fiziki napad jednog od njegovih ljudi, Kita. ivot joj je stvarno proleteo pred
oima. Nije joj se mnogo toga desilo do sad. U stvari, poslednja dvadeset i etiri sata su
dokazano bili najdramatiniji u njenom ivotu. Da se otarasi ovih divljih ratnika uinilo bi joj
nemerljivu utehu. Nisu mogli biti na vie od nekoliko dana jahanja od Stirlinga. Njen otac ju
je sigurno traio. Neki od monaha mogao bi odjahati do Stirlinga da mu kae gde je. Bila bi
pod oevom zatitom za manje od nedelju dana.Lice lorda Saterlenda bivalo je sve napetije,
i miii njegove vilice grili su se u hipnotikom ritmu. Nije mogla da proita njegova
raspoloenja ma koliko se trudila. Zurei u njega, pokuala je da protumai misli iza njegovih
zadivljujue zelenih oiju , ali sve to je videla bila je boja, njihova velianstcenost i bila je
povuena u njihove dubine.
-
Ne, moja damo. Neu Vas ostaviti tamo.
Trebao joj je momenat da shvati ta joj je rekao. - Idemo li tamo da potraimo sklonite?
Pregledala je pogledom ume. Zar je bilo toliko nesigurno ovde da nisu mogli da naprave
kamp? Vrlo verovatno, da, s obzirom da je bila napadnuta od strane jednog od gospodarovih
ljudi, nije bilo prie koliko nasilni bi mogli biti pravi pobunjenici. Zadrhtala je. Njena slukinja
je bila u pravu.
-
Ne. - Pogleda ga ponovo, mrtei obrve. Njegov pogled je bio vrst, hladan. Protrljala
je ruke oseajui nelagodu.

-
ta je onda razlog? Traite li oprost za oduzimanje ivota danas? - Moralo je biti to.
Imalo je smisla. Mnogi borci traili su oprost grehova nakon bitke. Nije znala ta bi uradila
ukoliko bi ikada morala da ubije ikoga. Uistinu verovatno bi otrala najbliem sveteniku i
pala na kolena u pokajanju. U stvari, upravo je to i elela da uradi zbog zla koje je danas
izazvala.
31
Ne.
Njegov odgovor ju je iznenadio. Uhvatio ju je za lakat i povukao ka kampu. Ovo nee ii

tako. Arabeli su trebali odgovori. Nije mogla da mu dozvoli da se odnosi prema njoj kao da je
njegovo vlasnitvo.
-
Hou li biti Vaa zatvorenica?
Ne.
Otrgnu se iz njegovog stiska, stade vrsto i stavi ruke na kukove. Iz iskustva, ruke na
njenim kukovima su automatski muki rod u stanje pripravnosti.
-
Va odgovor od jedne rei i nije tako pun informacija, moj gospodaru. elela bih da
znam koji su Vai planovi.

Magnus se namrti - Nije na Vama da znate moje planove.
Vilica joj pade u udu. - Da, ali ta sa mnom? ta sam ja Vama? Gde me vodite? elim da
se vratim u Englesku. Ne znam ni da li... - Uuta nesposobna da na glas izgovori svoju brigu
za oca.
On je opet uhvati za lakat i povue. - Znate ta? - zahtevao je.
Ona proguta pljuvaku, jo jednom uhvativi njegov intenzivan pogled. Nije znala zato,
ali u tom momentu, osetila je da mu moe poveriti svoju zabrinutost. - Moj otac. - ree
Arabela tiho.
-
Je l' bio sa Vama? - Njegov glas je zadrao pretei ton i nije bila sigurna da li eli da
nastavi razgovor. Sa sigurnou je znala da nije spremna da uje bilo kakve loe vesti koje
su se odnosile na njenog oca.
-
Pre.
Pre no to ste bili napadnuti?
Klimnu glavom. - Ostavio me je kog kapije da bi otiao da izvidi ta se deava. Bila sam
na putu ka Stirlingu.
Magnus se namrti jo vie, a onda razvedri. - Zato ste ilu u Sterling?
Arabela pokua da odmeri njegovu reakciju, ali to je bilo nemogue. Njegovo lice nije
pokazivalo nikakve emocije, njegov glas je bio vrst. Ako e da bude nedostupan i da krije
svoje misli od nje, nee podeliti sa njim ni jednu informaciju vie.
-
To vas se ne tie.
Zamumla. - Ostaviu Vam vae razloge sad, ali uskoro ete mi rei.
-
Ne moram ja Vama nita da kaem.
Videemo. - potom se okrenu od nje, kao da ostavlja po strani njihov razgovor dok je
kretao ka kampu - bez da je dri za lakat.
32
Pretpostavio je da e ga pratiti. Gledajui po umi, Arabela primeti mnotvo mesta na

kojima bi se mogla sakriti. Razmiljala je da pobegne. Ali on ju je lako pronaao kad ju je Kit
napao. Koristei se tom vetinom koju je inilo se posedovao, verovatno bi je naao za
nekoliko minuta. Mrtei se, pouri za njim.Na ta je mislio, videemo? Da li bi je Magnus
prisilio da mu kae? Zamislila ga je kako je vezuje za uzak drveni sto i izvodi sve mogue
vrste torture za koje je ula da varvari koriste nad nevinim rtvama. Koa joj se najei, i
oajniki je pokuavala da ih istrlja.
-
Gde me vodite?
Rekoh Vam, u manastir?
Dobro, ali zato? ta je u manastiru?
Svetenik.
Ali rekoste da ne traite oprost. - Stisnula je usne na trenutak, razmiljajui. - Ako ne
traite oprost, to onda moe da znai samo dve stvari.

-
ta to?
Ili volite da ubijate, ili je jedan od Vaih ljudi svetenik. Ali ako traimo svetenika
onda jedan od Vaih ljudi ne bi mogao da bude jedan, tako da u stvari Vi mora da volite da
ubijate. - Izgubila je dah, dok joj je srce lupalo. Trebala je da se plai ovog oveka vie od
onog koji ju je napao.
On se nasmeja, dubokim i senzualanim zvukom koji pokrenu neto unutar nje to je do
sada mirovalo. - Previe priate. I ne, ne volim ubijanje, i ne, niko od mojih ljudi nije
svetenik. Ispovedam se samo svom sveteniku u Saterlandu.

Stigoe do konja i Magnus je podie na konja pre no to se smesti toplo iza nje. Njegovo
telo je bilo vrsto, miii njegovih butina pritisnutih uz njene - njene haljine nisu obezbeivale
dovoljno veliku prepreku, i njeno lice se upali od njegovog nepristojnog dodira, i zato to joj
se to potajno dopadalo. Njena zadnjica je bila isuvie blizu njega, i njegova ruka se jo
jednom obavi oko njenog struka. Uzdahnu duboko jer je morala da zadri dah poto su joj se
grudi pri izdisaju sputale na njegovu ruku. Trebalo joj je nekoliko trenutaka ne bi li uredila
svoje disanje, brze otkucaje srca i udne trnce koji su juriali njenim telom. Magnus potera
konja i njegovi ljudi formirae liniju iza njega.
Kada je osetila da e biti sposobna da govori a da se ne onesvesti, Arabela jo jednom
upita, - Onda ta emo da radimo u manastiru?
-
Mislim da ne treba da znate dok tamo ne stignemo.
ta to znai? - Je l' ovaj ovek bio lud?
Upravo ono to sam rekao. A sad utite.
Neu da utim kad mi kaete. Ne volim tajne.

33
Ne volim ih ni ja.
Zato onda pokuavate da sakrijete tajnu od mene?
Magnus zastade na momenat kao da je razmatrao njeno pitanje. U tom trenutku je osetila
njegov dah na vrhu svoje glave kad je uzdahnuo. Bio je topao i naterao ju je da oseti vrelinu
po itavom telu. Sa svakim njegovim izdahom, kosa joj se razdvajala stvarajui golicav
oseaj preko njene glave. Bilo je to muenje - dekadentno muenje. Arabela navue
kabanicu preko glave, odluivi da joj se ne svia oseaj koji je strujao kroz nju. ta se
dogaalo? Zato li se ovako oseala, i to sa ovim ovekom? On je trebalo da bude njen
neprijatelj. A nekako je postao spasilac. Njegov dodir, njegovi pogledi, svaki njegov udah
inio je da se topi.Sve je tako bilo van kontole. Ne znajui ta sudbina ima za nju u rukama
teralo ju je da lagano pone da panii. Njena situacija je bila ve dovoljno obeshrabrujua
ovakva kakva jeste, i sad je jo morala i da se nosi sa oseanjem... udnje?
-
Ako Vam kaem, morate mi obeati da neete uiniti nita ishitreno.
O, svih mu svetaca! ta e uiniti? Opljakati manastir? - Je l' njegov klan bio toliko
siromaan da je morao da krade iz boijih kua?Ona se ukruti. - Tano znam ta imate na
umu i neu biti deo vaeg lopovluka.

-
Ovo u sutini nije lopovluk i biete njegov deo. To je jedini nain.
Arabela zadra dah. Naterae je da postane kriminalac. - Jedini nain? Sigurno postoji
vie naina da se zaradi od uzimanja od nevinih.

-
Ne ako ja treba da zatitim nevinog.
I mislite da je manastir odgovor?
Da. Nisam hteo da ekam. Previe je opasnosti.
Va tok misli je besprekoran.
Vae uvrede nee me naterati da se predomislim, devojko, ma koliko da ste veliki
dave.
Njena usta se otvorie na ovu uvredu. Varvarin. - proguna i odmahnu glavom. ovek
nije bio nita vie do obinog lopova. Pomoli se Bogu da joj oprosti to e biti svedok
zloinima gospodara Saterlanda. I zaklela se da nee biti njihov deo. Morao bi da je uvue
unutar zidova manastira jer svojom voljom ui nee.
Dok su stigli do manastira, Arabelin stomak se zavezao u hiljadu vorova i udovi su je

boleli od celodnevnog putovanja, borbe s pobunjenicima i istog potpunog stresa. elela je
34
da se uvue u svoj lepi topli krevet i spava danima - nakon to se okupa u vreloj kupki.
Uzdahnula je duboko, znajui da se takav luksuz nee dogoditi u skorije vreme.Za nekoliko
trenutaka posvedoie bezbonikom inu ratnika koji pljakaju kuu Boga.Kako bi mogla da
upozori monahe da e biti opljakani? Nije prosto mogla da pusti lorda Saterlenda da se
izvue. Znala je da nee moi sama da ga zaustavi, ali bi u najmanju ruku mogla da ponudi
upozorenje onima koji su unutra.Prili su velikim duplim vratima koja su bila postavljena
unutar visokog drvenog zida a koja su branila ulaz, jedina zatita - dobro, vrata i Bog - koju
je manastir imao od uljeza.Gortaki gospodar sjaha, ostavljajui joj lea hladnim i prie
vratima, kucajui jako po drvetu. Zvuk je odzvanjao zlokobno po naputenoj zemlji i Arabela
je poskakivala sa svakim udarom o povrinu.Zatvorila je oi. Mogla bi pobei. Ostavio ju je
na konju. Mogla bi da pokua.Jedna vrata se otvorie tek nekoliko sentimetara i monah
proviri. Razgovarao je sa gospodarom, klimajui glavom veoma esto. Potom se monah
povukao i druga vrata se ubrzo otvorie dozvoljavajui im da uu u dvorite
manastira.Arabela stegnu uzde, spremajui se da pobegne. Mogla bi ona to. Ne mora da
bude sauesnik u jednom tako gnusnom inu.Stisnu konja butinama i povue frenetino
uzde, pokuavajui da okrene konja ulevo. Ali konj nije sledio njena uputstva. ivotinja je
koraala pravo ka svom gospodaru. Arabela se uspanii i pokua ponovo, ali konj ju je u
potpunosti ignorisao, i gledao samo u svog gospodara. Bila je u potpunosti isfrustrirana, i
suze joj napunie oi. Kako je ovek tako trenirao ivotinju da sledi njegova nareenja a da
ga ni ne jae?
Potovala je dobru nameru - to je bila prokleto dobra ideja - ali ju je jo vie proklinjala jer
nije mogla da pobegne. Bila je zarobljenik ovog oveka. Pa i na njegovom konju. Zato mu
nije bio problem da je svuda prati. Znao je da nee moi da pobegne.
Kad je stigla do njega, gospodar se osmehnu sa ponosom. - Zver je pametna, nije li?
Odgovarajue ime za raspomamljenog ratnog konja. Uputi mu groktaj neprimeren jednoj
dami i pogleda u njega - Vi ste varvarin. - promuca.
Magnus imade drskosti da se nasmeje. Pokazala bi mu... nije znala kako, ali zna da bi.
Stigavi u samo sredite dvorita, ratnici se razoruae i odvedoe svoje konje u male tale.
Arabela je razgledala manastir. Nisu bili bogati. Nije bilo relikta, statua ni preteranih koliina
zaliha koje su se mogle videti. Bilo je prikladno, isto i jednostavno. ta su to imali a da je
gospodar mogao eleti?
Gavin joj je pomogao da sjae i potom odveo iritantnu Zver gospodara Saterlanda.
Saterland je uhvati za miicu i odvede je u malu kapelu koja se nalazila u suprotnom pravcu
od tala.Svetenik obuen u prateu braon odoru pouri ka centru oltara ispred njih.
-
Sada, moj gospodaru? - Upita, gledajui prvo u jedno pa u drugo. Je l' to ovja ovek
35
ima neku tajnu saradnju sa Saterlendom? Opljakao bi sopstveni manastir? Ponovo je

morala da se zapita ta je to tako vredno to bi mogli uzeti. Kapela je bila ista. Osvetljena
samo sa nekoliko smrdljivih lojnih svea. Nije mogla da vidi nita vredno sem zidova od kojih
je sazdana.
-
Da.
Njeni najgori strahovi su bili potvreni. Nee moi da upozori opata uopte. Bio je u
Magnusovim planovima ma kakvi oni bili.
-
I vai svedoci?
Na putu su.
Svedoci?
Kako je izgovorio rei, njegovi ljudi su ispunili malu kapelu, punei mali prostor svojom
visinom i irinom. Tada je Arabela shvatila koliko je visok njen ratnik. Njen? Ne bi bilo u redu
da misli o njimu na taj nain. On svakako nije njen. Ne sada, ne ikada.
Arabela je pokuala da napravi neko rastojanje meu njima, ali je on samo povue pored
sebe. Ovog puta, umesto da je dri za ruku, prebaci ruku preko njenih ramena i prisloni je uz
sebe. Svidelo joj se to, ali je u isto vreme i prezirala taj dodir. Bio je preblizu. Toplina i
njegova snaga zajedno inili su da joj se stomak skupi. Udahnula je duboko i zadrala
vazduh. Njegov miris ju je okruio. Iako je oprao prljavtinu s lica i ruku u potoku, i dalje je
mirisao na smrt. Zagrcnula se. Opat zauze svoje mesto kod oltara kao da e da obavi
propoved. Arabela je zurila u njega, suenih oiju. Ovo uopte nije delovalo kao pljaka. ta
se to dogaalo?Saterland uze njenu aku u svoju i poloi je na njegovu ruku, i okrenu je
tako da su bili licima ka sveteniku.Sveca mu! Ovo uopte nije bila pljaka!Koristei se i
poslednjim atomom snage koji je imala, otrgnu se od njega. Ruka mu tupo pade na stranu, i
on uputi lenji pogled na njenu stranu. Arabela naini nekoliko koraka unazad dok njena
kolena ne udarie u crkvenu klupu, koja je umalo izbaci iz ravnotee.
-
Neu se udati za Vas! - povika, shvativi ta je ovek naumio. Prevario ju je. I sve
ovo vreme dok je mislila da je kriminalac - bio je! Ukrao bi enu drugog oveka!
-
Jeste li ve udati?
Nerazgovetno ree. - Ne.

-
Onda, da, hoete. To je jedini nain.
Jedini nain za ta? - Bes prostruja kroz njenu krv. Savila je prste elei da ima neto
veliko i teko da ga udari njime po glavi.

-
Da bih Vas sauvao.
Arabela nabra nos i skupi oi i zagleda se u njega kao da je bio obina, pijana budala. -
Jeste li Vi ludi?
36
Njegovi ljudi se nasmejae iza njih. I opat se napravi da kalje kako bi prikrio svoju
zabavljenost.
-
Ne, moja damo. - Gospodar prevrnu oima i hitro posegnu ne bi li je privukao sebi.
Njeno opiranje bilo je beskorisno protiv njegovog stiska. On se obrati opatu, - Ponite.
Uinite to brzo.
Mali ovek klimnu glavom, dok su mu se obrazi tresli. - U redu moj gospodaru.
Arabela nije elela da se preda tako lako. Nagazila ga je po stopalu, nanosei vie bola
sebi nego njemu kako je zakljuila. - Ne inite to brzo, nisam se sloila da u se udati za
ovog oveka. - Nije se usudila da kae da je bila obeana Marmadjuku Stjuartu, jer bi je u
tom sluaju obesili. Bila je sasvim svesna toga koliko nisu podnosili Engleze. injenica da e
se udati za lorda koji je lino poslao veliki broj kota u smrt nije joj iao u prilog.
-
Pristaete, moja damo. - Saterlendov glas nije ostavio prostora za raspravu. Nije ju ni
pogledao. Nije se ni pomerio. Samo ju je drao pored sebe dok je gledao u opata. On je bio
ovek koji je navikao da sve ide po njegovom, ali ona nije elela da dozvoli da to tako bude i
danas. Ne, zaista.
-
Nikada neu pristati. - Arabela ispusti krik, oseajui kako joj bes sagoreva grudi. Bila
je umorna od toga da joj mukarci govore itavog ivota ta da radi, i sada ju je jo i ovaj
varvarin skinuo s njenog konja odvukao u divljinu svoje bezbonike zemljei zahteva da mu
se poda u venosti. Nee nikada!
On se lagano ookrenu ka njoj, i uhvati njen dah. Mraan izgled se pojavi na licu Gortaka,
i po prvi put od kad ga je ugledala osetila je strah. U njegovom pogledu je bilo ubistvo. Vilica
joj pade i po prvi put je poalila to je vikala. Njegova vilica je bila stegnuta besno, i njegove
oi su progorele njene.
-
Da popriamo, moja damo. - procedi kroz zube. Zgrabi je za miicu i povede je pored
njegovih ratnika na popodnevni vazduh.
37
ESTO POGLAVLJE
K
-
ada su bili van vidnog polja njegovih vojnika, Magnus uhvati Arabelu za
obe male ake. Obuhvatio ih je svojim stiskom, pokuavajui da joj
ponudi dozu utehe. I pokuavajui da smiri svoju sopstvenu iziritiranost.
Arabela, moja damo, molim da sasluate. Ne mogu Vas odrati sigurnom sem ako
niste moji. I ne moji kao nagrada to sam pomogao Valasu protiv prokletih Saseanaca,
nego kao moja ena. Da li razumete?
Zurila je u njega irom otvorenih oiju. Nije govorila. Trljao je svoje paleve o njene ake,
nadajui se da e je njegovi pokreti probuditi iz stanja u kom je bila.
-
Damo? Jeste li me uli?
Lagano je klimnula glavom. - ujem to to govorite, i verujem da mislite da je ovo jedini
nain da me sauvate, ali ne mislim da je to dobar plan.

Govorio je neno, kontroliui svoj nagon da je silom urazumi. Nije eleo da se oeni
njome kao to ni ona nije htela da se uda za njega. Ali to je bio jedini nain. - Morate mi
verovati, devo. Niko ne dira ono to je moje. Niko Vas nee ni tai. Ne bih mogao podneti da
Vas jo jedan ovek napadne. KO zna hoete li preiveti ako Vas i napadnu. Ako Vas
oenim, prihvatie Vas.
Gledao joj je kako joj se grlo gri dok je gurala pljuvaku. Odjednom je imao potrebu da se
sagne i poljubi je u vrat. Stegao je vilicu, dok je pogledom pratio liniju njenog vrata. Arabela
se ugrize za donju usnu, zurei u njega s meavinom straha i poude.Magnus nije mogao
vie da se uzdrava. Polako, nae se prema njoj dok mu usne nisu okrznule crvenilo njenih
usana. Duboko je udahnula, ali se nije povukla. Naprotiv, pribliila se i uzvratila poljubac.
Bila je odvana, radoznala i njemu se to dopadalo. Miris divljeg cvea je okrui. Bio je u
njenoj kosi, na njenoj koi. Preao je akama preko njenih ruku, preko ramena i na kraju joj
neno obujmi lice. Koa joj je bila meka, topla. Poljubi je paljivo, iako je eleo da je poljubi
strastvenije. Obzirom na njene nespretne pokrete zakljuio je da joj je ovo ili bio prvi
poljubac ili se uopte nije mnogo ljubila. Poeleo je da uspori, da je naui da se ljubi. Sa tom
milju, shvatio je koliko je eleo da bude mukarac koji ju je nauio kako da se ljubi i kako da
bude ljubljena. eleo je da se seti samo njega kada pomisli na ljubljenje.Magnus zadra
usne na njenim, ljubei je lagano, i onda se povue. Morao je. Sa vie elje nego to je
trebalo, hteo je da zavue jezik u njena usta. Da uini tako sigurno bi je preplaio na smrt.
Uplaena deva mu trenutno nije trebala. Neophodno je da pristane da se uda za njega.
Trebalo mu je da se oseti oputenom.Odmaknu se jedan korak, pravei razmak meu njima.
38
Krv mu je strujala ubrzano kroz vene. Ud mu je bio otekao, tvrd, spreman za slatku nevinost
koja je leala meu njenim butinama. Stegnu zube, guei poudu koja ga je obuzimala.
Pogledala je u njega s meavinom zanosa, radoznalosti i iznenaenja. Bio je to izraz koji
mu se dopadao, i likovao je zato to je on bio uztok tome.
-
Nemate ukus smrti.
Magnus nabra obrve - Smrti?

Delovala je zapanjeno - Da. Imate sladak... ukus.
On se osmehnu, pokuavajui da se ne nasmeje na njen zbunjen izraz lica i rei. - Ne
sladak kao to je Va, devo. Moramo se vratiti unutra. Moramo se venati pred mojim
ljudima, i onda emo se vratiti u Saterland.
Klimnula je glavom polako, poseui rukom da dotakne usne. - Udau se za Vas, ali samo
imenom. Neu dozvoliti da me... da me ponovo poljubite.

Namrti se. - Samo imenom?
-
Neu Vam biti prava ena.
ta do avola to znai? - Ova ena je bila iscrpljujua! Nije razumeo ni jednu prokletu
re koju je rekla.
Lice joj se buknu. - Neu Vam dozvoliti da konzumirate brak.
- Ah. - ree, konano shvativi. Ako je sada morao da se sloi, onda hoe, ali ako e
da je oeni, u nekom trenutku e lei u krevet sa njom. Njen usne su bile previe slatke da ih
ne poljubi nikad vie. I udeo je da sazna koje druge ari ona krije. - Poljubiu Vas ponovo
kad me budete pitali da to uinim. Da li je to dovoljno fer?

Klimnula je glavom sveano, skupljajui ake pred sobom i gledajui u zemlju. -
Potovaete au moj zahtev? Pa i kad popijete?

On se namrti. - ta? Moja devo, uveravam Vas, nikad ne popijem toliko da ne mogu da
se kontroliem.
-
Zaista? - Zvuala je iznenaeno toliko da nije bio siguran da li bi trebalo da bude
uvreen ili ne.

-
Da.
Hmm... Eto jedne stvari u vezi koje Glenda nije bila u pravu. - Obrisa lagano ruke
koje su se tresle o svoju suknju.

On podie obrvu upitno. - Ko je Glenda?
-
Moja slukinja. Ona mi je rekla sve o nemilosrdnim kotima pre no to sam napustila
Englesku.
-
Gde je ona sada? - Rekao bi stvar ili dve toj slukinji.
Ona je u Engleskoj. - Glas joj je bio tuan i lice joj se opusti lako.
39
Slukinja nije pola sa Vama?
Ne.
Zato ste ili za Sterling. - Sumnjao je da je bila namenjena za udaju. Nije bilo
drugog razloga zbog kog bi lepa Engleska devojka ila na put bez slukinje sem ako nije bila
obeana nekome. Ako je to bila istina, bio je u mnogo veoj nevolji nego to je mislio.
Odbijeni verenik - jo i Englez - sigurno nee olako shvatiti krau mlade.
Arabela samo klimnu glavom. - Rei u Vam drugom prilikom. Dajte da obavimo ovaj
posao i da krenemo svojim putem. - Krenu da ga obie.

-
Moja devo. - Zadra njenu ruku u svojoj. - Moraemo da farsom prikaemo
konzumaciju da bi ostali poverovali da smo u braku zaista. Ako to ne uinimo, moemo da

izazovemo sumnju. Nemam potrebe za takvom vrstom sumnjiavosti.
Ugrize se za donju usnu. - Farsa?
-
Da. Krvavi arav. Nakon ceremonije, doi u Vam. Ali odrau obeanje. Bie samo
farsa.
uo je kako je duboko udahnula i lagano izdahnula. - U redu.
Magnus je tada pusti, gledajui kako lagano njie kukovima dok je odlazila. Njen nevini
poljubac jo je goreo na njegovim usnama. Bie mu teko da odri obeanje. Ali naterati je
da ga pita da je ponovo poljubi pa i za vie bie jo vei izazov. Izazov u kom je namerio da
uspe - pre ili kasnije.
Ceremonija je trajala relativno kratko. Arabela je promrmljala svoje zavete dok ih je

Magnus poteno glasno izgovorio. Tada opat ree, - Moete poljubiti mladu.
Arabeli se krv u ilama sledi. Nain na koji ju je Magnus poljubio dok su bili napolju
naterao ju je da se trese, ostavivi je u potpunosti zbunjenu. Nije znala da ljubiti oveka
moe da bude takvo. I sad je morala to da ponovi.Deo nje je to eleo, oajniki. Da ga okusi,
da oseti njegove tople usne na njenim. Da opet bude u njegovom zagrljaju i da uiva u
divnim oseanjima koja jurcaju kroz njeno telo dok je dri. Drugi njen deo se plaio da ga
ponovo poljubi. Da li bi oekivao i vie od toga? ta bi opat pomislio ukoliko bi pokazala
takvo bludno interesovanje za svog mua? O, Boe, on je bio njen suprug!Vid joj se zamuti i
uhvati je nesvestica. Onesvestie se, zna da hoe.Ali pre no to je pala, Magnus obavi ruke
oko njenog struka i neno je privue sebi. Dok je uzimala vazduh njegove usne se spustie
na njene. Usne joj behu delimino otvorene, i njegova donja usna utisnu se izmeu njih, dok
40
je jezikom ovla doticao njenu gornju usnu. Arabela uzdahnu od dodira, i toplina tog
nedozvoljenog dodira je obelei. Dopalo joj se to. Mrzela je to. elela je vie.Njegova brada
je golicala njene obraze i nos, ali su njegove usne raspaljivale njena ula. Arabela se sa
udnjom utisnu u nejgovom naruju, stavljajui ruke oko njegovog vrata. Nakrivila je glavu u
stranu, prislanjajui svoje usne njegovim jo blie.Ali poljubac se zavrio previe brzo. On se
povue, i ona ga pogleda, zbunjena.
-
Sada, odrau svoju re. - proaputa tako da je samo ona mogla da ga uje.
Re?
Da, da Vas neu poljubiti sem ako me ne pitate. Ovo je bilo nareenje koje je opat
dao.
Pomamljeni ovek je imao smelosti da se nasmeje i da joj namigne. Znao je tano kako
njegovi poljupci utiu na nju i uivao je u njenoj nelagodi.Stisnula je usne i napravila korak
unazad, tako da je tiklom izme zakaila porub haljine. Zamaha divlje rukama ispred sebe,
dok je pokuavala da zadri ravnoteu. Ljudi pourie da je zadre odpozadi, ali ju je Magus
uhvatio, povlaei je u svoj zagrljaj. Arabelino ponienje je bilo jo vee zbog naina na koji
su njegove oi sijale. Podsmevao joj se.
-
ini mi se da je moj poljubac oborio moju enu s nogu. - ree arogantno svojim
ljudima.
Ratnici se nasmejae.Arabela stisnu pesnice, spremna da mu pokae nekoliko stvari koje
bi ga oborile s nogu, al on je tada pogleda, sa iskrenim osmehom na licu. Lepi osmeh, u
ivotu nije videla. Pitala se kako bi izgledo bez brade koja mu je sakrivala lice. Vrlo
verovatno, bio bi jo zanosniji. Magnus je imao dobru strukturu kostiju, onakvu kakvu bi
veina plemstva elela da ima. Njegov nos je bio u sutini prav, s malom kvrgom na vrhu,
verovatno zato to ga je slomio. Jagodice su mu bile lepo definisane, elo istaknuto i obrve
savrenog luka. Iz onog to je ona mogla da vidi i onog to je osetila kad ju je poljubio, usne
su mu bile pune, iroke, potpuno senzualne. Morala je da se natera da pogleda u opata da
bi prestala da misli koliko je bio blagosloven licem... i u sutini celosti. Osetila je njegove
miie. Njegova graa je bila dobro razvijena, snana.Progutala je pljuvaku, shvativi da joj
ni zurenje u opata nije pomoglo da odagna misli o atributima njenog novopeenog mua. Je
li to bilo greh? Ne bi trebalo da bude toliko zahvalna na njegovoj lepoti svakako. Njihov brak
nee trajati dugo - moda samo nekoliko noi ili mesec dana, do zime najdalje. I to kako
izgleda nije bilo vano, pa i da ostane njen mu.Arabela odmahnu glavom i pogleda u svoje
ruke. On nee ostati njen mu, to je bila jednostavno istina.
41
- Moj gposodaru, imamo skromnu gozbu da Vas nahranimo, Vau enu i ljude. I
imamo gostinjsku kolibu
koje Vam je na raspolaganju. - Opat pogleda u novopeene
mladence. Dao bi im da jedu i poterao ih pravo u krevet.

Arabelina utroba se prevrnu. Iako bi to bilo lano ujedinjenje, ipak joj se podigla kosa na
glavi. Primora se da prestne da se trese dok je zamiljala Magnusa - visokog, miiavog,
odvie zgodnog Magnusa - nad njom, sa poudom u pogledu. Zatvorila je oi, terajui slike
iz glave. Jer one nisu donele samo strah ve i enjive dubine u kojima dri ruke rairene u
dobrodolici za njegove putene dodire.
Magnus je uze za miicu na nain koji joj se ve nije dopadao. Ali umesto da je povede
napolje iz kapele kao to je to i inio, podvue je pod svoju, ostavljajui njen dlan da stoji na
njegovoj nadlaktici. Pogleda ga, iznenaena njegovim iznenadnim kavaljerstvom. Nije ju
pogledao. Da nije znala bolje, rekla bi da je za njega normalno da se ponaa kao
gospodin.Pratili su opata ka neuglednoj manjoj drvenoj graevini. Slamnati krov je izgledao
kao da mu treba opravka.
-
Ovde moete prenoiti. - ukaza opat. - Vai ljudi e morati da spavaju u talama.
Arabela se ugrize za usnu i pogleda u ljude, uplaena da bi se mogli uvrediti zato to je

njoj i njihovom gospodaru dat krov i postelja a oni e morati da se zadovolje krevetom od
slame. Ratnici samo klimnue glavama, prihvatajui i ne izgledajui uopte uznemireno.
-
Moja zahvalnost, oe. - ree Magnus
Moete otii iza tala da se osveite. Tamo je korito sa vodom koje nai ljudi koriste
da se oiste pre obroka.

Magnus klimnu glavom i on i njegovi ljudi nestadoe iza tala.
-
Kako se oseate, mlada damo? - upita opat. Gledao ju je magliastim, smirenim
oima.
Nije mogla da se opre oseaju smirenosti u njegovom prisustvu. - Sada sam dobro.
Gospodar Saterland mi je obezbedio sigurnost.

-
Da. Dobar je on ovek.
Da li ga dobro poznajete?
Opat klimnu glavom. - On i njegova braa obino prolaze ovuda kada idu na pijacu ili
nekim drugim poslom.

Znajui da boji ovek veruje Magnusu uini da se osea jo sigurnije. Iako su obojica bili
koti.Ljudi se ubrzo vratie, izgleda i mirisa umnogome popravljenih. Nastavili su, pratei
opata kroz samostan dok nisu stigli do skromnih devenih vrata koja su vodila u salu za
veeravanje. Veina stolova je bila zauzeta natmurenim monasima. Srkali su razreenu
supu iz drvenih kaika. Niko nije priao. Opat pokaza na izdvojeni sto pored zida koji je bio
42
prazan. Nije govorio, ali su razumeli njegove pokrete da treba da odu tamo i sednu.Tiho su
se provukli kroz salu ka stolu. Arabela je bila impresionirana nainom na koji su monasi
pokazali osamljenost. Niko im se nije obratio niti ih pogledao. Od ranije je bila svesna da
jedu u tiini i razmiljaju ali kako nije nikada bila u prilici da to i vidi bila je poprilino
zadivljena njihovom sposobnou da ostanu u takvom stanju mira.Kad su seli, nekoliko
monaha prie njihovom stolu nosei inije, kaike i olje. Kada je bilo postavljeno, monasi
otioe, vrativi se sa kazanima supe i krazima svetlog piva. Kako su njihove inije i olje
bile napunjene monasi se povukoe za svoje stolove kako bi nastavili sa svojim
obedovanjem. Atabela htede da se zahvali, ali nije bila sasvim sigurna kako da to uradi u
tiini. Kada jedan od monaha odmahnu glavom, shatila je da bi sledei put jednostavno
trebalo da nagne glavu.Zurila je u svoju iniju govee supe, jema i povra i ispustila uzdah
olakanja. Iako neuobiajeno, Arabela nije jela meso. Navika steena u detinjstvu kada je
zalutala u mesaru i videla klanje prasenceta. Prizor joj je ostao urezan u seanje, i izgubila je
elju za mesom. Posrka supu, iznenaena njenim ukusom. Osetila je nekoliko biljki i trag soli
- vrlo skupih stavki.
Nakon to se veoma tiho obedovanje zavrilo - ne ba ono to je Arabela zamislila kao
svoju svadbenu gozbu - monasi su pokupili njigov pribor za jelo i odneli ih u kuhinju. Arabela,
Magnus i ratnici uinie isto. Nije bilo obezbeene posluge. Svi oni su bili Boija deca koja
su Mu sluila.Jo jednom su se vratili u samostan, Magnus ju je opet uzeo za ruku i smestio
je na njegovu. Shvatila je da joj se svia komfort koji joj je davala njegova krupna graa.
Proaputa joj, - Kada stignemo u Saterland, pobrinuu se da Vam obezbedim
odgovarajuu svadbenu gozbu. Onu na kojoj Vam je dozvoljeno da priate.

Arablea se nasmeja lako. - Moram da priznam da ovo nije bilo ono to sam imala na umu
za svadbenu gozbu. -. Pogledala je u njega obazrivo, pitajui se kad bi bilo dobro vreme da
mu kae da da verovatno nee uivati u gozbi koju njegov kuvar pripremi. Moda kada
stignu u Saterland moe da spomene ta preferira od hrane. - Ali takoe moram da priznam
da sam u ivala u njenoj mirnoi.

Magnus nakrivi glavu blago i pogleda je. - Zar niste imali prilike da se upoznate sa mirom
u svom ivotu?
-
Ovo uopte nije tako. Uglavnom sam bila zapanjena njihovom sposobnou da sede
u tiini. Veinu obroka kojima sam prisustvovala sa mnogo ljudi bili su buni i golemi.
-
Da.
etali su oko samostana, proli skromnu batu dok nisu stigli do male gostinjske kue. Do
sad je sunce bilo nie na nebu - u taki gde je horizont bio narandast a nebo jo uvek
plavo. Pae mrak za sat vremena.
43
Tu smo.
Trnci prostrujae du Arabelinih ruku i nogu. I kosa na glavi ini joj se podigla. Ovo je
samo pretvaranje, ree u sebi. Zadrae svoju nevinost i vratiti se kui.Problem je bio, to
je due ostajala u kotskoj - sa Magnusom - sve je manje elela da se vrati, koliko god to
absurdno bilo. Nije bilo logike uopte, ali ovde je oseala mir, u dubini svoje due.Pridrao je
vrata kako bi Arabela ula u mranu kuu, i jedina svetlost dopirala je od vrata. Stala je po
strani kad je Magnnus uao, i svojom pojavom momentalno izazvao potpuni mrak u
sobi.Preturao je pored vrata dok nije ula cianje i videla varnice dok je palio sveu.
Pridravajui je, mala svea jedva da je osvetlila sobu. Du zadnjeg zida bio je mali prozor i
ispod njega troan sto sa dve stolice.
Kako je lagano osvetljivao prostor, zaustavi se na malom krevetu u uglu.
-
Bie ovo dovoljno. - ree sa osmehom.
Arabeline usne se zgrie u neto to je trebalo da bude osmeh, ali iskreno je bila previe
nervozna da bi se smejala. Njegove rei su joj samo na znanje stavile injenicu da su bili
venani pred oima Boga i da pored njegovog obeanja da e njenu nevinost ostaviti
nedirnutu, on je legalno bilo njen suprug i ako odabere, moe da zahteva svoja prava koja
ima kao suprug.Spustio je sveu na sto i poeo da se razoruava. Velika gomila razliitog
oruja napravila se na podu pored stola. Pre bi se reklo neuredna hrpa. Morala je da sprei
samu sebe da ne posloi uredno gomilu u ugao kako ne bi stajala na putu.Potom je sao i
poeo da raspertlava izme u potpunosti privlaei time njene misli.
-
ta radi to? - upita, glasom koji je po malo kretao. Trebalo je da se pretvaraju, ne
da se zaista skidaju.
Pogleda je kratko pre no to nastavi sa svojim poslom. - Skidam izme.
-
Zato?
On izdahnu glasno i zavali se, skupljajui oi. - ta nije u redu?

-
Svlai se.
Da.
Ali obeao si. - Obgrlila se rukama oko stomaka, pokuavajui da zadri supu koju je
pojela.
-
I nameravam da odrim svoje obeanje. Ali to ne znai da u spavati u izmama i sa
maem na leima.
Njegove rei su imale smisla i sa zbunjenim i iznerviranim izrazom na njegovom licu
shvatila je da je preterala.Klimnula je glavom i okrenula se ka krevetu. Njih dvoje nikada ne
bi stali na taj mali madrac. Moda da je on ovek normalne veliine, ali Magnus je ogroman.
-
Pa ja nameravam da spavam u potpunosti obuena.

44
Kako god da vam odgovara, devo.
Bio je toliko bilizu da ju je njegov glas uplaio. Arabela se okrenu da bi ga videla kako stoji
korak dalje od nje - nag. Oi joj se zalepie za miie na njegovim grudima, sa svetlim
maljama, na njegovim ramenima i nije se usuivala da pogleda dalje.
-
Vie volim da spavam u svojoj koi. - Obiao ju je i uhvatila je odblesak njegove
izvajane zadnjice. Vilica joj pade, ostade bez daha. Nikada pre nije videla muku zadnjicu... i
nije ni sanjala da bi mogla da izgleda tako... tako... lepo. Arabela povue ruku kojom je
posegla da ga dotakne.
Magnus lee na krevet, glave zagnjurene u jastuk, ruku ispod njega. Njegovo lice je bilo
okrenuto od nje i ona stade da posmatra njegove duge noge, njegova snana lea. Ali
gledanje u njega samo natera da joj krv provri. Poelela ga je jo vie.Ugrizla se za donju
usnu, pogleda fokusiranog na njegovo boanstveno telo.
-
Hoete li mi se pridruiti, damo?
Ona podie svoj pogled ne bi li se srea sa njegovim oima koje su bile na njoj pune
zadovoljstva.
-
N-ne.
Brzim pokretima pokupila je ebe i jastuk sa kreveta i sklupala se na podu, dok joj je
prestravljenost jurila kroz krv.Prokleti ovek! Biti udata za njega samo imenom ispada tee
nego to je planirala.
45
SEDMO POGLAVLJE
rabela se probudi, u toplini i uukana. Ugnjezdila se dublje u ebad i toplinu

Magnusovog tela.ekaj - njegovog tela? Oi joj se irom otvorie. Uistinu, bila
je u malom krevetu, lea savreno oblikovanih prema njegovom telu. Ruka mu
je visila preko njenog kuka, dok su mu noge bile prebaene preko njenih. Disao je lako na
vrhu njene glave.I neto dugako i tvrdo je bilo pritisnuto uz njenu zadnjicu. I tano je znala
ta je to. Intimni dodir uini njenu kou vrelom i hladnom u isto vreme. Arabela pokua da se
izvue ali on zastenja i povue je nazad, ovog puta njegov tvrdi prijatelj se jo vie pribio uz
nju.Ugrize se za usnu jako, zaguujui u isto vreme osramoenost i golicavi oseaj koji je
doneo dodir.Kako li je zavrila ovde.Bledo seanje kako je drhtala na podu u sred noi joj se
vrati. Magnus se probudio, podigao je i uukao kraj sebe. Nije se bunila. Bilo je previe
hladno i bila je previe umorna, i toplina njegove koe ju je omamila istog trena. Zaspala je i
pre no to je njeno raspravljanje moglo da joj pree preko usana.Ali sad, oseala se u
potpunosti drugaije. Ovo bi jedino moglo da vodi u postelju a ona nije bila spremna za to.
Arabela podie njegovu ruku i gurnu je sa svog kuka iza sebe, i potom to je bre mogla,
oslobodila je noge od njegovih i skoila sa kreveta. Mali snop svetlosti probio se kroz mali
zadnji prozor, ali ni to nije bilo dovoljno da osvetli dovoljno malu kuu.Pronaavi kremen,
upalila je sveu, s olakanjem videvi da ebe pokriva Magnusove muke delove. Nije bila
spremna u potpunosti da vidi to. Nije bila sigurna i da e ikada biti. Da je po njenom nikad ne
bi ni morala da vidi. Onog momenta kad stignu u zamak Dunrobin napisae poruku i poslati
je brzo svom ocu. Arabelina krv se lagano sledi. Nije znala gde joj je bio otac i da li je uopte
bio i iv. Slanje poruke u Stirling samo bi pozvalo Marmadjuka u Visove. Odmahnula je
glavom i pogledala kroz prozor u mirno jutro. oveku je sigurno bilo jako ao to je bila
ukradena. Da ga obavesti gde je sigurno bi dovela u opasnost sve u Saterlandovom klanu.
To joj je bilo nezamislivo.Moda bi trebalo da saeka nekoliko nedelja i da potom poalje
poruku kui u Englesku ne bi li se raspitala o tome gde joj je otac i da obavesti sve da je na
sigurnom i da eli da doe kui.Ali ko bi joj garantovao da onda njen otac nee pouriti u
Sterling i povesti Marmadjuka sa sobom? Obuze je tuga. Kako god gledala na to, neko bi bio
povreen.Pogleda iza sebe u oveka koji je glasno spavao. Verovatno bi bio ubijen.Istog
momenta kad joj je ta misao pala na pamet ne samo da ju je ispunila nervozom, nego i
besnom sumnjom. Nain na koji se odnosio prema njoj, i ratnici i Engleski i kotski su se
podelili zbog njega, pokazujui joj da niko od tih ljudi ne bi mogao da ga ubije. Bio je
neobuzdan ratnik. ovek ija je inteligencija plaila druge ratnike.
46
Mada nikad nije upoznala Marmadjuka. A zamiljala ga je takoe kao estokog ratnika.
Okrutnog oveka. Nita ga ne bi zaustavilo da je pronae i umiri svoj ranjeni ego zato to mu
je mlada oduzeta. Niko ne bi zastao da razmotri injenicu da ju je Magnus spasao. U stvari
da nije bilo njega ona bi iskusila sporu smrt u rukama pobunjenika.
-
O emu razmiljate?
Arabela se prepade, oi joj se susretoe sa Magnusovim dok se uspravljo u krevetu.

-
Molim?
Toliko ste se duboko zamislili. Poeleo sam Vam dobro jutro nekoliko puta ali me
niste uli. Jeste li dobro? - Stajao je sa tankim ebetom obmotanim oko struka.
Bez glasa mu se zahvali na tom malo znaku ljubaznosti. Ode do nabacane gomile onoga
to mu je pripadalo, i izvue mali no iz svog sporana.
-
Pa, o emu ste razmiljali? - Iz kese je izvukao mali zeleni list i ponudio joj.
Pogledom je prela sa njegove ispruene ruke na njegovo lice. Delovao je zaista zabrinut
za nju. - To je menta.
Uze ponueno joj i stavi u usta, dozvolivi ukusu mente da eksplodira po njenom jeziku. -
Moj otac. Ne znam da li je preiveo.

Magnus je vakao mentu, a potom otpio gutljaj iz meine, ponudivi je. - Mogu da
poaljem poruku da saznam.

Arabela odmahnu glavom i uze velik gutljaj, iznenaena koliko drugaiji ukus voda ima
nakon to se savae list mente.
-
Zato ne? - Namrti se u njenom pravcu i posee za svojim kiltom, zamenjujui ebe
kariranim platnom.
Gledala je dok se je stavljao kilt i uvrivao ga oko kukova kaiem.
-
Za enu od mnogo rei, niste ba priljivi ovog jutra.
Shvatila je da joj je teko da se koncentrie dok ga gleda kako se oblai, ali takoe nije
elela da pria o svom ocu. Imala je toliko odluka da donese i previe tereta da nosi.
-
Ne elim da iko bude povreen.
I mislite da bi se slanjem obine poruke Va otac mogao biti povreen?
Klimnula je glavom. - Poslao bi vojsku u vau zemlju. - Nije mogla da mu kae za

Marmadjuka. To bi dalo Magnusu dozvolu da trai njenu smrt.
Lagan osmeh se rairi njegovim licem i on stade na korak od nje. - Brinete za moju
sigurnost, devo?
Odmahnula je glavom brzo, kosa joj se razlete po licu. Zavukla je neposlune pramenove
iza uha.
-
Ne? - Njegov osmeh se produbi i on posee rukom ne bi li dotakao njenu kosu.

47
Lepa je. I meka. Svia mi se kad je putena.

Arabela je gledala, hipnotisana dok je on motao nekoliko pramenova oko svog prsta,
vukui je ka sebi lagano. Dopadao joj se njegov dodir, dopadalo joj se da joj dodiruje kosu.
Nikad niko nije uputio kompliment na mekou njene kose - dobro Glenda se nije raunala.
Mukarac joj nikad nije dao kompliment. Srce joj se zagreja i stomak poskoi.Kada je bila na
samo nekoliko santimetara od njega on pusti njenu kosu i pomazi je po obrazu.
-
elim da Vas poljubim, Arabela. - Nain na koji je izgovorio njeno ime... kako se
skotrljalo s njegovog jezika sa rapavou natera joj marce du kime.

I ona je elela da ju on poljubi, ali nije mogla to da dozvoli. Magnus pomilova njen obraz,
njen vrat, onda provue prste kroz njenu kosu dok je nije drao za potiljak i masirao ga.
Omlitavila se i opustila, zatvorivi oi. Neobini oseti ispunie je, uinie da joj se koa najei
i prokljua.Nainivi korak napred, izmama dotae njegove bose prste. Poelela je da je
skinula izme kad je krenula na spavanje. Nadmona potreba da se njihovi bosi prsti
dodiruju ovako dok je on miluje tako intimno mora se zaustaviti.
-
Hoete li me pustiti?
Bio je dentlmen iako nije eleo da bude. Ovi kotski varvari nisu bili nita vie varvari od
nje. Legalno on je bio njen suprug. Mogao je od nje uzeti ta god da je eleo i niko ne ne bi
razmiljao dva puta. Morala bi da dozvoli. Ali on nije uzeo. On je pitao. I ona je elela da mu
da.Njen oi jo uvek zatvorene, klimnu glavom, okrenu usne ka njegovim. I ekala je.itava
venost kao da je prola dok se njegove usne ne spustie na njene. Prvo je poljubi olako,
apat poljupca. Dugi prsti nastavie da masiraju njen potiljak.Arabela odlui da njegov laki
poljubac nije dovoljan. Ako e da mu dozvoli da je poljubi onda eli da je poljubi onako kako
je to uinio ispred crkve. Razdvoji usne, spremna da ga pita da uradi tako kad zastenja u
njenja usta, njegov jezik provue se izmeu njenih usana da dodirne vrh njenog.Uzdahnula
je, naslanjajui se na njega. E to je bio poljubac. Nean, a ipak zahtevan. Obmotala je ruke
oko njegovog nagog struka, povlaei ruke naglo kada su se spustile na toplu kou njegove
pozadine, ali radoznalost je pobedila. Arabela je istraivala njegovu pozadinu, kreui se du
kime, preko miia njegovih ramena pa na dole. Dok je otkrivala svaki pedalj njegove
pozadine, osmelila se sa svojim usnama, dozvolivi sebi da dotakne njegov jezik svojim.
Udarajui, borei se, uivjui u ukusu. Njene bradavice su bolele i bile nabrekle, u potpunosti
novo oseanje. Uivala je u tome a ipak se plaila. U dnu njenog stomaka irila se toplota
koja je kruila njenom utrobom, njenim butinama.Uzdahnula je dok su je podilazili marci po
koi i meu butinama je oseala udnju za jo. Njegov kurac, tvrd, dugaak, pritisnut uz
njeno najintimnije mesto, njegov kilt i njena haljina nisu bili dovoljno velika prepreka da je
spree da oseaj, uzbuenje zbog tog pritiska.
48
Kad ga je videla kako se naginje nad njom na bojitu, nije mogla ni da zamisli da e biti u
ovoj maloj sobi, u braku, ljubei se, dodirujui se. I svakako nije mogla ni da sanja da e
toliko uivati u tome.Bio je to greh, zasigurno toliko eleti njegov poljubac. Uivati u oseaju
koji je njegov dodir izazivao.
Kucanje na vratima ih prekinu. Arabela odskoi kao da je oparena, ali Magnus je stajao
mirno, otelotvorenje kontrole. Pogledao je u nju, s poudom u oima. Poelela je da taj neko
ko kuca ode, ostavi ih da nastave sa ljubljenjem.
-
D-da otvorim? - pitala je, glasa zaguenog, hrapavog. Stavi prste na usne, nikada
nije ula sebe da zvui tako... tako... puna poude. Njegov poljubac promenio ju je u
najosnovnijim nainima. Nije vie bila nevina devojka. Vie nije mislila da brani krevet
moe biti mesto bola i nelagode. Od onoga to joj je Magnus do sada pokazao, obeava da
e biti neto u emu se uiva - u najmanju ruku bar do momenta prodiranja. Gledna je
morala biti u pravu u vezi toga.
-
Ne. - Njegov glas je podjednako bio rapav i ona primi k znanju s uivanjem da je ona
uinila da se on osea isto kao i ona.

Magnus premesti svoj kai tako da mu sporan prekrije dokaz njegove elje. Njegove usne
se izvie u vragolast osmeh namenjen samo njoj. Odbauljao je do vrata, otvorio tek malo da
vidi ko je bio, a potom izaao, zatvarajui ih za sobom.Verovatno jedan od njegovih ljudi.
Dok je Arabela ekala Magnusa da se vrati poravnala je posteljinu na krevetu i jastuke.
Nije bilo nita vie to bi se moglo zategnuti, pored gomile oruja.Podigla je dugaki bode
koji je nosio okaen o svoj kai i pogledala ga je. Njegova duina je bila savrena da bi bio
ma za nju. Balak je bio sainjen od elika ukraenog zamrenim keltskim rezbarijama i sa
velikim rubinom u samom njegovom centru. Bilo je to prelep komad. Drei ga u ispruenoj
ruci, zamislila je napadaa ispred sebe. Zamahnula je njime praveu luk iznad glave i
pravei korak napred kao to je videla da njen brat i njegovi ljudi ine toliko puta, i onako
kako joj je Semjuel rekao da valja da zamahne.Aplauz od pozadi natera je da skoi.
-
Oh, nisam znala da ste se vratili. - ree, posramljena jer ju je uhvatio kako se igra
njegovim orujem.
-
To je bilo impresivno. Gde ste nauili to da radire?
Odmahnula je glavom i stavila bode na sto. - Gledala sam svog brata i njegove ljude dok
su trenirali. - Nije bilo potrebe da pomene da ju je Samjuel nauio nekoliko stvari.

-
Ah. - Krenuo je napred i uzeo bode sa stola dajui joj ga. - Va je, devo.
Ne bih mogla. - odgurnula je oruje.
Insistiram. Ovaj je savrene veliine za Vas, i verujem da ete oseati neku utehu
ukoliko budete imali svoje oruje.

49
Uistinu. - ideja ju je oduevila.
Da. Uostalom, rubin se u potpunosti slae s bojom Vaih obraza.
Ona se namrti, iznervirana to je toliko crvenela u njegovoj blizini. Obino nije bila toliko
sklona crvenilu obraza.
-
Hvala.
Nema na emu. Sada, moramo pouriti da bi smo prekinuli post i krenuli dalje. Sunce
izlazi i ne smem dozvoliti naim progoniteljima ansu da nas sustignu.

Oglasi se alarm u njenoj glavi, i ona stegnu bode jae. - Imamo progonitelje?
-
Da, mali ratnie. Ali nisu toliko blizu da nas uhvate ukoliko krenemo za najvie sat
vremena. - On uze kratak bode iz epolete svoje telee koe, i pre no to je i mogla da se
pobuni, isee svoj palac.
-
ta radite to?
inim opata vernikom. Dao sam mu kesu novia to nas je ugostio. titie vas do
smrti. - Povukao je ebad koju je popravila i razmazao svoj krvavi palac po njihovoj belini. Ovo je na brani krevet i dokaz njegove konzumacije. - Vratio je ebad na mesto.
-
Ko je?
Ko je ta?
Ko nas prati?
Engleski vitezovi?
Mislite li da je to moj otac?
ON slegnu ramenima i sede na stolicu ne bi li navukao izme.Arabela proguta teko

pljuvaku i oliza usne. elela je da pita da li bi mogli da saznaju, ali je bila previe uplaena.
Pogleda u nju, oseajui njenu neodlunost. - Ve sam pitao opata da nam poalje poruku
u tajnosti ukoliko je to Va otac, i ukoliko nije, da nam identifikuje onoga ko nas prati. On
takoe zna da ne treba da pominje nau posetu i ono to se desilo ovde.
Ona odahnu sa olakanjem. - Hvala.
-
Hajde sad, moramo krenuti. - Magnus ustade i krenu ka njoh. Spusti joj aku na
obraz, i pree palcem preko njene donje usne. - Pitam za jo jedan poljubac.
Njihov put kroz Visije je bio manje naporan nego njihovo putovanje od Stirlinga do
manastira. Arabela je jahala sa Magnusom, iako je ovaj put insistirala da sedi iza njega i dri
se za njega radije nego da sedi ispred njega. Mislila je da e to uiniti neeljeno, ali
50
neverovatno prijatno uzvuenje koje je prolazilo kroz njeno telo da nestane, ali inilo se ga je
samo pogoralo. U ovom poloaju opkoraila je njegov savren oblik. Njene ruke omotane
oko njegovog struka, steui ga, njene grudi pribijene uz njegova lea. Njegov miris,
meavina konjskog mirisa, mente i istog vazduha, okruili su je, dovodili do ludila.
Stigoe do umarka, ispunjenog vresom i divljim cveem, da odmore i napoje konje, ona
sjaha, proteui noge, razledajui planinske vrhove iznad sebe i raznoliko drvee omorike,
javora i hrastvoa. Arabela pogleda ka svom muu.
-
elela bih svoje kljuse, ako Vas to zadovoljava.
Ne zadovoljava me. - Nije se ni potrudio da pogleda u nju. Umesto toga otkinu punu
aku trave i protrlja je po leima svog masivnog konja, briui znoj i pokuavajui da ohladi
Zver.
Gledala je kako se sa ljubavlju ophodio prema ivotinji. Kako je neustraivi konj gurkao i
mazio Magnusa. Bila je to udna kombinacija videti ovu dvojicu izvanrednih bia kako se
jedan prema drugom ophode tako neno i smireno.
-
Mene bi jako zadovoljilo, moj gospodaru.
Okrenu se ka njoj, podigavi obrvu. - Zato?

Prekrsti ruke na grudima i okrenu se na petama. - Ovako nije udobno.
-
I mislite da bi vam sopstveni konj bio udoban? Moda se samo niste navikli na
jahanje.
I to joj dotaknu ivac. - Jahala sam ja i odvie, ratnie.
-
Jeste li? - On slee ramenima kao da nije mogao manje da mari o onome to je
rekla. - Nemam konja vika za Vas. Moete da jaete s nekim od drugih ljudi ako Vam nije
udobno sa mnom.
Arablea pogleda u njega. Kako je mogao da pretpostavi? Pogledala je unaokolo u
njegove ljude koji su se trudili da ne sluaju njihov razgovor. Odmahnula je glavom. Pomisao
da jae sa nekim od njih nije bila prijatna - uini je da se osea van kontrole. I nije elela da
jae ni sa Magnusom. - Onda u ii peice.
On se nasmeja. - Nikada neete stii. Pred nama je jo jedan dan jahanja, i Vi ne znate
put.
-
Onda ete morati da jaete polako kako bih mogla da idem u korak sa vama.
Na njeno zaprepaenje on odmahnu glavom.

-
Zato ne?
To to govorite nema smisla, devo. ta ini toliku nelagodu pa da pravite ovako
nagle odluke? - Napravi korak napred i zadenu joj kosu iza uha.
51
Ona odgurnu njegovu ruku i pokua da uvue kosu u traku, ali njena kosa prosto nije htela
da sarauje danas. Mrzela je to to je bio toliko brian sa njom. Kao da mu je stvarno bilo
stalo do nje. Ta pomisao uini da joj unutranjost poskoi, uini da njen um podivlja i da
baloni uzbuenja prsne unutar nje. Ali ona je znala da je to bila glupost. Nije mogao da
mari za nju. Tek to su se upoznali. Za njega, ona je bila samo nagrada. Ljubimac, kao to je
njegov konj.
Arabela se namrti. - Nije ni bitno. - Morala je da nastavi da jae sa njim. Bez obzira koliko
to nije elela, bio je to njen jedini izbor.Okrenula se ka drveu ne bi li nala malo privatnosti
samo da bi bila zaustavljena od strane Magnusa.
-
Arabela. - Magnus ree neno. - Znam da ovo nije ivot koji si zamiljala, niti onaj
koji bi izabrala. Ali uiniu sve to mogu da te sauvam.

elela je da pita i da li bi uinio sve da je uini srenom. Ali to bi verovatno bilo previe da
trai. Zavetovao se da e je uvati i to bi trebalo da bude dovoljno. Uostalom, bie udata za
njega nekoliko meseci najvie.
-
Uiniu sve da ostanem sigurna. - ponudila mu je slabaan osmeh i krenula svojim
putem.
Mogla je da ga uje kako hoda iza nje. Drao je minimalno rastojanje tako da je mogla da
se pretvara da je sama - stanje u kom se nee nai neko vreme plaila se.Kada su se vratili
u kamp, Magnusovi ljudi su postavili malo hrane koju su poneli iz manastira. Bilo je tamnog
hleba, jabuka i mekog sira. Nakon oskudnog doruka u vidu ovsene kae i nekoliko sati
sagorevanja energije jahanjem konja, Arabela je umirala od gladi.
-
Nadam se da je ovo dovoljno. Nismo eleli da nosimo meso iz manastira. Ljudi u
odori ive ve ive dovoljno bednim ivotom.

Arabela klimnu glavom i sede na panj koji joj je Gavin ponudio. - Ovo je odlina hrana.
Ionako ne jedem meso.

Magnus sede pored nje lomei kriku hleba i dodajui joj ga. Pogledao ju je kao da je
neko strano stvorenje. - Ne jede meso?
Nasmejala se. U njegovom glasu bilo je neverice. Mnogo njih je reagovalo tako kad bi
saznalo. Za nju to je bila jednostavna injenica, nita vie. Za njih je to uvek delovalo kao da
je smak sveta.
-
Ne, moj gospodaru. - Zagrize po malo bajat hleb i poe da vae. Bio je blag ali radio
je posao - utolio je njenu glad.

-
Zato ne jedete meso?
Jednostavno je, uistinu. Bila sam prisutna u trenutku kasapljenja kad sam bila mala.
52
Nikada vie nisam okusila meso. Sam pogled i miris kuvanog mi ne smeta, samo ne mogu
da nateram sebe da jedem.
Nagnuo se lagano pozadi i odmreio je od glave do pete. - A ipak delujete zdravo i dobro
formirano. - Ponovo se nasmejala, iako je ovog puta zabacila glavu pozadi i dozvolila sebi
da se zapravo nasmeje. Bio je dobar oseaj smejati se, obnovilo je energiju u njenim
venama. - Da.
-
Hmm... - Ali ne ree vie nita, samo joj dodade pare sira i krike jabuke.
Kada je dolo vreme da uzjau ponovo, Magnus je povede do svog konja i stade u
poslednjem trenutku.
-
Ako zaista elite da jaete sami, mogu narediti da se dva moja sitnija oveka upare i
jau zajedno.
Arabela je elela da istakne da ni jedan od njegovih ljudi ne deluje sitno, i umesto toga
ree, - Ne, Magnuse. U redu sam.
Blag izraz olakanja pojavi mu se na licu. Bilo je privlano kako nikad nije ni pomislila da
e biti mogue. Bilo je i vie od ovog oveka od onoga to je na poetku zapalo za oko.
Spolja je bio neustraiv, nije pratao - pravi ratnik. Ali unutra je bio osetljiv, ljubazan, paljiv
ovek.
53
OSMO POGLAVLJE
vala svim Svecima to su nas konano doveli u Saterland. Magnus

ispusti iz grudi vazduh koji mu se inilo kao da zadrava nedeljama.
Vodili su konje du grebena imajui pogled na Donor Firt. Iako su stigli
do njegove zemlje, Dunrobin je jo uvek bio satima daleko i bilo je blizu zalaska sunca. Nije
bilo nieg boljeg od povratka u svoju zemlju. Mogao je da nastavi sa svojom rutinom. Da se
sretne sa svojim klanom. Ide u obilaske svoje zemlje. Spava u svom sopstvenom
krevetu.Bacio je pogled na malene ruke koje su bile oko njegovog struka, stomak mu se
stegnu. Ona bi trebalo da spava sa njim. Iako je sumnjao da e zahtevati sopstvene odaje.
Kako je uo, veina engleskog plemstva je imalo zasebne sobe, pa i ako su u braku. Ali ne i
u Saterlendu. Ovde su gospodar i njegova dama delili odaje vekovima, pokazujui klanu
jedinstvo. Ova ena, Arabela, bi bila viena kao njegov partner. Ali nije bio siguran da je
spreman da joj to i kae. Njihov klan se razlikovao po svom potovanju za ene. Ali sama
pomisao na to koliko bi bilo interesantno gledati je kako se gri bar malo. Bila je ustra
zasigurno. I po malo nareivaki nastrojena rekao bi. Bie ona jedan sjajan sparing
partner.Moda bi to trebalo da bude jedna od prvih stvari koju treba da urade - da je naui
kako da zamahne tim bodeom protiv pravog oveka. Onda se nadao da e moi jo malo
da je ljubi.Bio je malo zabrinut zbog toga kako e je njegovi ljudi prihvatiti. Ipak je ona bila
Engleskinja... i postoji mala, malecka, injenica da je on trebao da se oeni drugom. Nije
eleo da se oeni Inom Ros, i sad nee ni morati. Inin otac, ef klana Rosovih koji se granii
sa Saterlendovom junom zemljom ga je jurio da udrue klanove preko braka od kad je
Magnus bio zeleno mome sa tek osamnaest godina. Ina je jedina ostala Rosovima.
Nasledila bi svu zemlju, ali ene gospodari su bivale nemilosrdno napadane. Ros je mislio
da bi najbolje bilo da se dva klana udrue, kako bi njegova kerka imala zatitu Saterlanda.
Magnus bi uvek bio spreman da pomogne prijateljskom klanu, ali da se oeni?
Njegova porodica je bila saveznik Rosovoj itav njegov ivot. Znao je Inu od kad je bila
beba, i nije mogao da kae da je preterano uivao u njenom drutvu. Njen otac, izgubivi
svu ostalu decu, razmazio ju je do iznemoglosti. Bila je razmaeno pokvarena i nije traila
vreme pribegavajui trikovima kako bi dobila ono to je elela - ili bi udarala nogom o zemlju.
Ne neto sa ime bi on voleo da se nosi.Brak je bio predlog koji je odbijao do pre dva
meseca.Sa skoro trideset godina, bilo je vreme da se Magnus oeni i zasnuje svoj klan, i
zato je i pristao. Sada je eleo da odloi susret sa Rosom samo na nekoliko meseci. Morao
bi da se pozabavi time kasnije. Slanje poruke Rosu bi bilo dovoljno za sada, i moda kasnije
54
ode u posetu, da ponudi jednog od svoje brae moda u zamenu.Klimnu glavu nikome, jer to
je bila dobra odluka. I Ronanu i Blejnu je bilo vreme da se ene.
Ljudi oko njega povikae od uzbuenja kad se u daljini na obali poee nazirati kule
Dunrobina.
Arabela se prepade. - Zato povikuju?
-
Vidite li tamo? - pokaza na zamak. - To je Dunrobin.
Oseao je kako drhti iza njega i odsutno protrlja njene ruke.

-
Ogroman je. - Glas joj je bio mekan, dalek.
Da. Veoma smo ponosni na njega. - Gledao je po svojoj zemlji. Izgradili su od

kamena
jak zid kule zajedno sa dve iroke kamene kule du june i zapadne strane zida. Sledeeg
leta e postaviti temelje za treu kulu du severnog zida. Tvrava sama je bila izgraena od
drveta i podignuta na etiri nivoa. Nadao se da e nakon to se izgradi trea kula moi da
zapone sa planovima izgradnje nove tvrave od kamena. Ali da bi mogao to da priuti,
morali bi da naprave veu prodaju na tritu ovaca.
Bio je nestrpljiv da se vrati kui i vidi kako je Blejn napredovao. Odneo je dosta njihove
vune na jesenju trnicu blizu Engleske granice - sa nekoliko desetina ratnika koji su titili
njihovu robu. Bio je to rizian posao, ali trite je tamo bilo vee u jesen i bila je vea
verovatnoa da zarade. Njegov brat je imao neprikosnoven talenat da zvui i ponaa se kao
Englez kad je eleo - to je inilo Engleze mnogo voljnijim da daju svoj novac.Magnus je bio
jako ponosan na trgovinu vunom koju je izgradio za svoj klan. Nisu se time bavili pre no to
je on preuzeo vostvo nad klanom. Ali kada je u ranim dvadesetim putovao na Trnicu
naleteo je na neke trgovce vunom koji su stvarali dobre prihode. Ideja da dovede posao sa
vunom u Saterlend se javi i Magnus je brao lovorike - i radio do iznemoglosti - od tada.
lanovi njegovog klana su bili stvoreni da budu pastiri i svi su uestvovali u poslu sa
farmama ovaca zajedno sa sezonskim farmama koje su ih sve odravale nahranjenim.
Ekstra profit od vune znaio je bolje vino i svetlo pivo, bolju zatitu i bolje utvrenje. Brzo su
postali jedan od najveih klanova u Visijama.
-
Da li Vas esto napadaju u Danrobinu?
Napadi?
Da. Gledna kae da se koti bore bez prestanka.
Magnus zarea. Ako li mu ta Glenda ikada padne aka...

-
Neu da kaem da nismo nikada napadnuti, ali to je vrlo retko. Poslednji put su nas
napali pre pet godina.
55
uo je kako je glasno uzdahnula, i prevrnuo oima. - Nemojte biti tako okirani. Nismo svi
bezbonici kakvim nas Englezi prave.

-
Nikada to nisam rekla.
Niste ni trebali. Vai uzdasi i izrazi lica i gunanja priglupe Glende su dovoljno.
Glenda je u pravu u pogledu mnogih stvari.
Izazivam Vas da navedete makar jednu. - Nije mogao da doeka da uje ta ima da
kae.
-
Pa, bila je u pravu kada su Visijski ratnici u pitanju.
I ta je rekla u vezi sa nama?
Da su ogromni. Da ako ikad naletim na nekog, da e mi izbiti dah iz grudi. Moda i da
mogu umreti ako vidim nekog.

Glendina upozorenja su bila uvredljiva, ali toliko smena da je morao da se nasmeje. - I
jeste li mrtvi sad, devo?

-
To zavisi.
Kako mu je bila iza lea, pokuao je da se namesti tako da joj vidi lice. - Od ega?
-
Od toga hou li ili ne preiveti vae nemilosrdne zime i ljude iz vaeg klana.
Preiveete. Ne oekujem nita manje od svoje ene.
Ja nisam zaista Vaa ena.
On zastenja. Nije bilo potrebe raspravljati se oko te injenice. Bila je njegova ena, i bie
njegova ena u istinu im stignu do Saterlenda i ubedio ju je da mu da jo jedan poljubac.
Ona je bila zainteresovana za njega i pre no to je pomiljao da obavi bilo kakakv posao. Ne
bi je pustio da se vrati u Englesku.Na poetku se bio sloio da je pusti da se vrati, da je
oeni samo zbog njene sigurnosti. Ali devojka mu je prirastala za srce, iako je bila dave. I to
to je bio oenjen njome je znailo da ne mora da oeni Inu Ros - injenica koju se nadao da
nikad nee morati da saopti Arabeli.Znajui da je trebalo da se oeni drugom bi samo
uinilo da poeli jo vie da ga ostavi. Morao bi da je ubeuje da ostane. Jedini nain na koji
je to mogao da uini bio je da je odvede u krevet. Sam in bi ih zauvek vezao u braku, a i on
ju je takoe stvarno eleo. Vie od bilo koje druge koju je do sada poeleo. Ta potreba za
njom ga je ubunila. Nadao se da e kad konano stignu voditi ljubav i da bi to umanjilo
njegovu udnju. Ipak u svojoj podsvesti, ako bi se vodili njenim poljupcima, to bi dokazano
bilo potekoa. Sa svakim poljupcem samo ju je eleo vie. Sumnjao je da e kad konano
bude bio u mogunosti da zaroni izmeu njenih butina eleti da tamo zauvek i ostane.
Pozvao je ljude da stanu. Napravili su kamp kako bi prenoili i ujutru bi stigli u Dunrobin
da zaponu svoj novi ivot.
56
Gavine, jai dalje i pripremi zamak za na povratak. - Pogledom je pokazao na

Arabelu
koja je ila ka umi ne bi li se olakala. - Ne elim da dolazak moje supruge bude
iznenaenje.
-
Da, moj gospodaru. - Gavin uzjaha konja i produi u pravcu Dunrobina.
Magnus je pratio Arabelu u umu. ekao je u tiini da zavri i onda ju je poveo nazad u
kamp. atori su bili podignuti, vatra zapaljena i svee ubijene veverice su bile na ranju.
Arabela zapui nos. - Da li bi Vam smetalo da potraim u umi neto za jelo?
-
Poiu sa Vama.
Magnus ju je pratio dok je brala po bunju i kopala po zemlji. - ta to traite?

-
Ovo! - uzviknu upajui nekoliko divljih peurki.
Nala je bunasto povre, korenje povra, divlje lukovice - stvari koje Magnus nikada ne
bi ni pomislio da jede.
-
Ovo bi trebalo da bude dovoljno. - Pogleda u njega stidljivo. - Hvala.
Osmehnu joj se, zadovoljan zbog armantne ruiaste boje na njenim obrazima. - Neu
dozovliti da umrete od gladi, suprugo.

Pouda sevnu u njenim oima na njegove rei i on oseti sopstvenu enju zbog njenog
oduevljenja. Njihove oi ostadoe prikovane i prie joj korak blie, prelazei joj prstima
preko obraza.
-
Prelepi ste.
Hvala. - proaputa ona.
Ali pre nego to je mogao da je poljubi ona se okrenu i odeta. Magnus se namrti i prokle
sebe to nije bio bri. Pratio ju je do potoka gde je oprala povre, stavljajui istu hranu u
njegove ispruene ruke pre no to je ustala i obrisala ruke o suknju. Uze povre, zadovoljna
onim to je nala.Magnus vie nije mogao da se uzdri. Salete je i poljubi kratko. Uzdahnula
je i nainila korak unazad, rairenih oiju.
-
Moje izvinjenje. Privlaite me neopisivo.
Gledao je kako joj se grlo podie dok je gutala pljuvaku. - Isto je i kod mene. - ree tihim
grlenim glasom.
-
Nemojte me odbiti.
Ne mogu.
To je bilo sva dozvola koja mu je trebala. Magnus se sagnu, hvatajui je akama za lice i
utisnu usne u njene. Pio je njen ukus, i likovao kada je prela jezikom preko njegove donje
usne. Privukao ju je blie, samo da bi osetio barijeru u obliku njenih ruku kojima je stezala
povre. Magnus je morao da se zadovolji samo sa tim da se njihove usne dodiruju, neno.
57
Gricnuo ju je za usnu, sisao njen jezika, zastenjao kada je zajecala. Nisu dovoljno brzo mogli
stii do Dunrobina. Kita mu se ukrutila, diui mu kilt. Moda ne bi trebao da eka da stignu
u Dunrobin, mogao bi je uzeti upravo ovde u umi.Iznenada se povukao. Uzeti je na
sasuenom liu i u praini nije bio nain na koji je eleo da joj bude prvi put. eleo je da je
oara, da je dovede do take kada e eleti samo jo i jo - da dokae da misli o njemu kao
varvarinu nisu zasnovane.
Arabela pogleda u njega, zamiljeno, dok su joj usne bile crvene kao rubin i pomalo
oteene od njegovog poljupca,
-
Moramo se vratiti u kamp. - ree on, hrapavog glasa.
Udahnula je duboko, grudi joj se podigoe, pokazujui oteene bradavice koje su se

ocrtavale na njenoj haljini. Liznu joj usne i umiri ruku kako bi prestao da se gladi po
stvrdnutoj erekciji. Okreui se od nje, natera svoj ud da se smanji i natera svoju poudu da
nestane.
Kad su se vratili u kamp ljudi su povlaili komade mesa s veverica. Arabela sede na
zemlju i poe vakati svoje lie, dok joj je lice gorelo.
-
Mogu li da probam? - on upita.
Naravno. - doda mu list i peurku.
Magnus strpa sve u usta. Ukusi su bili blagi, a ipak u isto vreme i snani. Zemljano,
osveavajui. U potpunosti drugaiji ukus od ukusa mesa. Nije bio siguran da bi mogao da
preivi da jede samo ove biljke.
-
ta mislite? - upita ona, oiju rairenih od radoznalosti.
Magnus slee ramenima. - Drugaije je.

-
Oh. - Delovala je malo obeshrabreno.
Ne na lo nain, devo, samo drugaije. Gde ste nauili da se hranite divljim biljkama?
Glenda.
Ah, znai postoji neto u vezi ega je ena bila u pravu.
Arabela se nasmeja. - Pa, veinu vremena! Desilo se da je jednom nabrala punu koaru
bobica samo to su bile otrovne. Sreom po nas, ptica je doletela i pojela nekoliko a potom
se sruila pre nego to smo mi i poastili onim to je prikupila.
Magnusovo srce poe ubrzano da lupa i na samu pomisao nje kako ejde otrovane bobice.
- Hvala Bogu to je poslao glasnika.
Ona sveano klimnu glavom. - Bilo je tuno. Sahranili smo pticu i otac mi je zabranio da
ponovo idem u potragu za hranom sa Glendom. Pronaao mi je jednu stariju enu iz naeg
sela koja me je obuila da prepoznam ta je otrovno a ta nije.
-
To je dobro znanje za posedovati. Moj otac me je nauio osnovama traenja bobica,

58
jabukovog drvea i oraastih plodova, ali nikako da prekopavam po zemlji.

-
Vi takoe znate kako da lovite i jedete ono to ubijete.
Moe i tako. Videu da kuvarica prirpema dodatne obroke bez mesa.
Arabela se nasmeja, toliko, da joj se beli zubi zasijae. - To bih volela. Imam nekoliko
recepata koje bih rado podelila sa njom.

-
Kuvarica je malice posesivna kada je u pitanju njena kuhinja, ali insistirau da Vas
primi.
Njegova divna ena odmahnu glavom. - Nema potrebe. Dozvoliu joj da se navikne na
mene prvo.
Kako li je samo bio toliko srean da upozna toliko velikodunu i ljubaznu i senzualnu enu
kao to je Arabela?
59
DEVETO POGLAVLJE
ervoza ispuni Arabelu. Sedela je ispred Magnusa na njegovom konju, i

bila vrsto obgrljena njegovim snanim rukama. Ruke su joj se tresle,
noge drhtale a donja usna joj je bila u potpunosti izgriena. Stomak joj se
vezivao u vorove i nije mogla da se koncentrie ni na ta drugo sem na: ta e klan

Saterlanda misliti o njoj? Uistinu su je nakon Kitovog napada i njenog potonjeg braka sa
Magnusom ratnici tolerisali, ali oni su bili disciplinovani, pratili su pravila njihovog voe. Hoe
li i sa lanovima klana biti isto?
Kada su proli farmere u poljima koje su pripadale njihovom gospodaru, posmatrali su je
podignutih ruku do obrva. Nije im mahnula, jer nije bila sigurna da li treba da ih pozdravi ili
ne. Bila je u potpunosti izgubljena jer nije znala ta treba da radi u stranoj zemlji.Ratnici su
jahali preko movarnog zemljita i konano preko masivnih kapija Dunrobina. Kule su bile
jo vee izbliza, napravljene od savreno seenog kamena.Bila je oduevljena.
Kako su stupili u dvorite, ljudi su se pojavili iz svojih boravita i spoljnih zgrada. Oni koji
su radili su stali i okrenuli se. Zurili su u nju bez ustruavanja, radoznali. Nije osetila njihovu
negostoljubivost, ali nije osetila ni da je dobrodola.Magnus obuzda svog konja i velika Zver
zabrekta i rairi nozdrve. Ratnici formirae polukrug iza njihovog gospodara i Arabela se
oseti zatienom. Ronald je drao Kita po strani, to je privuklo poglede mnogih mukaraca i
ena klana.Kada im Gavin prie kroz guvu, ona ispusti vazduh koji je zadravala, sa
olakanjem jer je videla poznato lice meu desetinama stranaca koji su je posmatrali. Deca
su se krila iza suknji svojih majki, izvirujui, a nekoliko smelije dece stajalo je u grupi blie
konjima.
-
Dobro doli lui, moj gospodaru. - Gavin ree, irei ruke, podstiui ljude da uine
isto.
Dobro doli kui! - povikae ljudi.
I velika dobrodolica u na klan Ledi Saterlend.
Na ovo ljudi stajae nekoliko trenutaka u tiini, i Arabeline grudi zabolee od vazduha koji
je zadrala. Hoe li joj poeleti dobrodolicu ili e je se kloniti.
Magnus ju je obgrlio oko stomaka i potom njegova ruka uhvati njenu, mazei je neno
palcem preko zglavaka. Umirivao ju je, shvatila je, i delovalo je.Mnogobrojni povici
dobrodolice prolomie se gomilom, neki radosni, neki nezadovoljni.
Magnus podie ruku ne bi li utiao masu. - Ovaj ovek ovde, Kit, lan naeg klana, je
napao moju enu. Drao joj je no pod grlom.

60
Nije se uo ni zvuk u gomili i Arabela je imala utiska da su neki od prisutnih eleli da je

uspeo u svojoj nameri da je ubije. Pokuala je da se dri uspravno iako je elela da se
suzbije uz Magnusa.
-
Niko ne sme da naudi onome to je moj. - Magnus ree dovoljno glasno da ga svi
uju,
ali nije vikao. Nije morao da izvie svoj bes. - Pre podnevnog obroka, Kit e stajati preda
mnom. Stajae pred svima vama i priznati svoj zloin. Dozvoliu dvoma da budu svedoci
njegovog karaktera i da mole za milost. Potom u odluiti o njegovoj kazni.
Arabeli nervi su bili toliko zategnuti da je pomislila da e povratiti. Ljudi e je sigurno
mrzeti sada.
Magnus se okrenu ka jednom od pripadnika klana koji prie. - Gde su Ronana i Heder?
-
Otili su u posetu vaem roaku Moreju koji je pripremio gozbu. Obeao je Heder da
e
je nauiti novom plesu.

Magnus zastenja i sjaha.Moda je delovao nezadovoljan to nisu tu, ali Arabeli je laknulo.
Nije elela da ih upozna a da prethodno nije imala priliku makar da se umije.
Magnus je dohvati ne bi li je spustio, ali ona nije elela da deluje kao slabana pred
njegovim ljudima, tako da je skinula njegove ruke sa sebe i sjahala sama, iako je omaila u
proceni visine, te se pomalo zateturala. Magnus je pridra za lea rukom.
-
Pomogao bih Vam, eno. - promrmljao je.
Znam, ali mogu sama da sjaem sa konja.
Postoji mnogo stvari koje naa tela mogu da urade sama, ali ipak prihvataju ponudu
onog ko se ljubazno ponudi. Tako stvari stoje ovde. Ne znam kako ste iveli u Engleskoj, ali
ja bih se navikao na to ovde ljudi nude svoju pomo.
Arabela samo klimnu glavom, ne znajui ta bi rekla na ovo. Bila je osramoena zato to
je odbila njegovu pomoa potom se i zateturala. Istina je da nikada nije jahala konja velikog
kao to je Magnusova Zver bio, ali nakon to ju je jahala u nekoliko prethodnih dana trebalo
bi da je mogla da proceni visinu mnogo bolje. I trebalo je da mu dozvoli da je spusti.Ali to bi
odalo slabost, i to je jo gore, morao je da je dodirne. Nije mogla da se odupre njegovom
dodiru dok us jahali, ali dae sve od sebe da ga izbegava kad su na zemlji. Bio je previe
izazovan. Njegovi poljupci su bili previe slatki.Samo kad se seti naina na koji se prikrao i
poljubio je, preuzevi kontrolu nad njenim ustima svojim poljupcem nateralo bi njeno telo da
gori. Kolena joj pokleknue i utroba joj se zgri. Samo je elela da se sakrije, oseajui se
kao da joj je milion ljudi zarilo bodee u lea. Ali mu to nije mogla rei. Ne bi razumeo i
pomislio bi da je slabana.
61
Umorna sam. - promrmljala je.
Magnus je udno pogleda. - Onda emo Vas odvesti do naih odaja.

Svih mu svetaca! Stvari joj nisu ile na ruku. elela je da bude sama, da ode u svoju sobu
i da spava nedelju dana. Da se pretvara da nije postojala osoba kao to je Magnus. Da se
pretvara da joj se nije dopadao. Ali rekao je nau. Delie sobu. I sa svakim njegovim
udahom vazduha bie podseana da joj se sviao i previe.
-
elela bih da imam svoje odaje. - ree tiho dok je sputala svoju ruku na njegovu a
on je
vodio ka desetinama stepenica koje su vodile do glavnog ulaza.

-
Znam da bi volela, mlada damo. Ali obiaj u mom klanu jeste da gospodar i njegova
dama dele odaje. Ako budemo ili protiv obiaja... - Utihnuo je, a ona nije elela da on zavri
reenicu.
Bilo je ve dovoljno teko za njega to je morao da je oeni ne bi li je sauvao, ne bi
elela da ugrozi njegovu reputaciju kao voe. Pretpostavila je da mu duguje makar toliko to
joj je dva puta spasao ivot.
-
Nema potrebe da objanjavate, Magnuse. Razumem. - Prosto e spavati na podu.
Uoe u glavnu kulu, i bila je iznenaena jer je mirisala na svee i isto. Za neenju, lord
je drao stvari u dobrom redu - i mogla je da doda za jednog kota. Gledna joj je rekla da su
svi bili kao ivotinje sa gomilama ubreta do plafona i da bi udisanje vazduha na njihovim
imanjima sigurno svakoga nateralo da padne u nesvest.Arabela je poinjala da misli da
postoji velika koliina stvari u vezi kojih Gledna nije bila u pravu.
Radije nego da odu u glavnu dvoranu, Magnus ju je odveo drvenim stepenicama do
sledeeg nivoa. Na tom spratu su bile etiri sobe, i stepenice koje su vodile na gore. Arabela
je bila radoznala da istrai glavnu kulu, ali to e morati da saeka. Samo je elela da sve
ono to se desilo u prethodnih nekoliko nedelja doe na svoje mesto.Magnus otvori jedna od
vrata koja su vodila u veliku odaju - sa jo veim krevetom.Pogled joj je bio prikovan za
masivan krevet sa etiri stuba. Keltski vorovi kompleksnog dizajna bili su urezani u tvrdo
drvo. Grede i uzglavlje su bili ispolirani do tamnog sjaja. Pokriva i odgovarajue zavese su
bile ofarbane tamnom, bujnom zelenom, podseajui je na prirodu i zelenilo na
Magnusovom kariranom ebetu. Ali iznad lepote kreveta, bila je zapanjena njegovom
veliinom. Nikada nije videla tako veliki krevet. Njegovo prostranstvo i duina bi je progutali u
celosti. Okrenula se i pogledala u Magnusa, shvativi da je krevet savrene veliine za
njega. Da je pokuao da spava u njenom krevetu u Engleskoj, noge bi mu visile sa njega ve
od kolena - i, zaguila je smeh, Glenda bi se vrlo verovatno bacila s prvog prozora od straha.
Magnus prui ruku ispred sebe ne bi li je uveo unutra. - Ovo su nae odaje.
62
Arabela pogleda ostatak prostora. Sve je bilo masivno. Kao da je soba napravljena za
dina - sem prozora. Prozori su bili uski sa lunim usecima, ali kako ih je bilo pet na zidu bilo
je potencijala da soba bude obasjana sa dosta suneve svetlosti.Dug drveni sto stajao je
ispod prozora, nogara debelih i izrezbarenih tako da se slau sa arama na krevetu. Bile su
samo dve stolice - opet prevelike sa visokim naslonima i dugim rukohvatima. Debeli, pliani
jastuii poivali su na sedalima svake stolice. Zamiljala je kako se uukava u jedan,
ispijajui toplu olju jabukovae.Nije bilo ognjita, samo metalnog kotla, ispunjenog drvetom
za koje se nadala da e biti upaljeno kasnije. Pa i tako, sa samo malim kotlom, kako bi
odrali toplotu na cii zimi?
-
Da li Vam se dopada?
Arabela klimnu glavom, dok je pogled dolazio do dva velika drvena garderobera. Na
jednom je bio izrezbaren ratnik a na drugom dama. Duborez je bio toliko lep da je ostala bez
rei, ali ono to je predstavljao enski deo izazva nalet straha kroz nju.Nije imala nita od
odee. Nita ime bi ispunila njegove praznine.Sve njene stvari su ostavljene u Stirlingu.
Verovatno ispreturane i prodate.
-
Nemam odee.
Nee Vam trebati engleska odea, damo. Poslau enu da Vas dvori, da se pobrine
da
imate dovoljno. Kao moja ena, nosiete moje boje.

Njen oi se prikovae za njegove. - Ali ja sam Engleskinja.
Iziritiranost blesne u njegovim oima. - Znam to.
Delovao je iznervirano njenim poreklom i to ju je samo jo vie iznerviralo. - Nisam pitala
da doem ovde. Nisam Vas pitala da me odvedete iz Stirlinga. Nisam pitala da nosim Vae
boje. Nisam Vaa ena, i nikada to neu ni biti. - Okrenula se ka zidu sa prozorima, ukrstivi
ruke na grudima.
-
Nemojte initi greeke, Arabela. - Magnus ree iza nje. - Vi ste supruga, i biete
supruga.
- Njegov glas je bio tih, pretei a ipak protkan nekom dubljom eljom.
Uzdahnula je, okrenuvi se da mu kae tano ta misli o njegovim smenim reima, ali se
nala na nekoliko santimetara od njega. Zgrabi je za oba obraza i zari svoje usne na njene.
Njegov poljubac je bio posesivan, snaan, pohotan. U sekundi je gorela. Nije bilo opiranja
njegovom zahtevu za zadovoljstvom. Ma koliko se njen um opirao protiv elje koja je strujala
kroz nju, njeno telo ju je oslobodilo, pozivalo je. Miii su joj se tresli, reagujui instinktivno
na njegovo umirivanje.Magnus spusti ruke s njenog lica, jednom prelazri preko njenih grudi
dok je drugom snano hvatao njenu zadnjicu i privlaio je toliko blizu da je mogla da oseti
63
dokaz njegove elje za njom.Zastenjala je i proklela se to je bila raskalana.Palac mu je

prelazio preko njene bradavice i izdajnika kvrica mesa nabrekla je traei jo. I njene usne
su se kotrljale preko njegovih, pruajui dobrodolicu oseaju njegove vrstine.
-
elite me. - zastenjao je, grizui je za donju usnu. - Nemojte poricati. Nemojte me
odbijati.
Arabela je jedva mogla da die, a kamo li da pria. Neizdriv uzdah joj se ote s usta. Nije
bilo poricanja, samo oseanja. Prevukla je rukama preko njegovih miiavih lea do njegovih
snanih ramena pre no to je provukla prste kroz njegovu svilenkastu kosu. Bila je meka
nego to je zamiljala.Magnus odvoji svoje usne od njenih samo da bi preao na njen vrat,
liui i ljubei sve do sredita njenog vrata. Zabacila je glavu unazad, dok joj se itavo telo
treslo. Zastenjala je iz istog zadovoljstva i iznenaenja kada je povukao njenu haljinu i
koulju toliko nisko da bi joj otkrio ruiaste bradavice. Bradavica je bila ispupena, jedva na
santimetar od njegovih usana. Nije mogla ni da zamisli ta e da uini sledee, ali je elela
da nastavi da to radi satima. Poljubio joj je bradavicu. Lizao je. Izdisao topao vazduh preko
nje, prelazio jezikom napred i nazad. Cvilela je, sa obe ruke u njegovoj kosi gurajui ga od
sebe pa potom opet privlaei ga blie. Lea su joj bila povijena, usne delimino otovrene.
Potom je uvukao njenu bradavicu u svoja usta, prelazei jezikom neno napred i
nazad.Arabela vrisnu, jer nikada nije osetila takvo zadovoljstvo. Magnus je trljao njene grudi
rukama dok se zadravao na njenim bradavicama. Zastenjao bi svaki put kad i ona.
-
Toliko ste jebozovni, Arabela...
Uivala je u nainu na koji se njeno ime kotrljalo preko njegovog jezika, kako je preo r i l.
-
Boe, elim Vas u svom krevtu...
Njegove rei izazvae senzualne, erotine slike u njenoj glavi njega kako je polae na
krevet, obnauje obe njene dojke i ljubi je, milujui je, liui njenu nenu kou.
-
Ali ne moemo se jo sjediniti. - ree on, odvajajui se od nje.
Ona zacvile zbog hladnog vazduha koji nalete na njene nadraene bradavice.Magnus
povue njenu odoru na mesto.
-
Treba mi kupanje i brijanje. - Podie njene ruke ka svojim ustima i poljubi joj vrhove
prstiju. - I mislim da bi ste bili sreni da uronite u toplu kupku, zar ne?
Arabela proguta pljuvaku, ne verujui da je sposobna jo uvek da govori.Magnus utisnu
pohotan, u potpunosti brz, poljubac na njene usne pre no to napusti sobu. Mogla je samo
da stoji tamo, pokuavajui da dokui ta se to upravo desilo meu njima. Pokuavala je da
razume oseanja koja su kolala njenim telom, zbrku u njenoj glavi. Magnus ju je naterao da
osea, pokazao joj je stvari, za koje je mislila da su nemogue. Otvarao joj je oi za u
potpunosti novi svet. Svet zadovoljstva, poude, i to je najvanije svet u kojem je mukarac
64
bio snaan a ipak dovoljno osetljiv za enske potrebe. Pokazivao joj je svojim postupcima da
nije varvarin. Osmehnula se ovom saznanju. Koliko god je eleo da se pretvara da je
prekaljeni ratnik, ni jedan ovek tvrda srca se ne bi odnosio prema njoj onako kako je on.
Varvarin ne bi mario da li se okupala, ili da li joj se ruke tresu dok ulaze u njegovo
dvorite.Magnus je bio veliki, ovek, mekog srca, iako je pokuavao to da sakrije. Otkrila je
njegovu tajnu.
Kada se njen suprug vratio nekoliko trenutaka kasnije, bio je praen sa dve sluavke koje
su nosile velike drvene kade - dovoljno velike da Magnus stane u njih, i desetak njih koji su
nosili kofe pune vrele vode, pekire i sapune.Postavie kadu, postavljajui je s jednim od
lanenih pekira, a potom sipajui vodu. Otili su pa se potom vratili sa jo kofa s vodom dok
nije bila do pola puna. Para se podizala u vazduh.Oh, kako je elela da zaroni u tu kadu, da
skine sa sebe svu prljavtinu sa putovanja.Gledala je kako se vrata zatvaraju za poslednjim
slugom. Pogled joj privue Magnus koji je poeo da se skida.
-
ra to radite ?- upita.
Hou da se okupam.
Vratiu se. - krenula je ka vratima.
Nisam planirao da se sam kupam, Arabela,
Molim? - gubila je dah.
Njena majka je pomagala baronu dok se kupao, da li se i od nje oekivalo isto? Njeno
srce poe brzo da udara, a dlanovi poee da joj se znoje.
-
Ne elite da se okupate?
I dalje mu je bila okrenuta leima, vrata i beg su bili na samo nekoliko santimetara. Od
pozadi, ula je komeanje vode. Bio je u kadi. Da se okrenula, videla bi prostranstvo
njegovih golih ramena, njegovih grudi morkih od vode... Slike koje je stvarala u svom umu
uinile su da joj bradavice nabreknu opet.
Stisla je usne i naterala se da progovori. - elim da se okupam, ali sam mislila da se
okupam... sama.
- Ah. Ali mnogo je zanimljivije da se okupamo zajedno.
Ona proguta pljuvaku, plaei se da se zvuk ne odbije o zidove.
Magnus se nasmeja iza nje. - Okrenite se, moja damo.
Arabela se lagano okrenu, rairenih oiju, stegnutog grla.Ono to je zamislila nije bilo ni
blizu slici njenog veoma nagog supruga potopljenog u masivnu kadu. Bio je boanstven.
Savrenstvo poslato od samog avola da je namami u greh.
Osmehnu joj se, lopovski i senzualno. - Pa?
-
Ne mogu se kupati sa Vama.

65
Sedite. Hoete li mi makar oprati lea?
ta? - proaputala je. eleo je da ga dodiruje? Da pree sapunjavim prstima preko
njegove gole koe?

-
Hajde sad, nemojte biti stidljivi sa mnom.
Koraknula je napred, radoznalost ju je pobeivala. elela je da opere njegova lea. Da ga

dodirne. Da udahne njegov opijaju miris.Njegov osmeh je bio pozivaju a njegove oi su je
pratile dok se pribliavala.Arabela zasuka rukave svoje haljine i kleknu iza njega.
Dodao joj je sapun i pare lanene tkanine. - Evo. - Glas mu je bio hrapav, kao da je
zadravao neto u grlu.
Potopila je krpicu u vodi i natrljala je sapunom, potom je prela tkaninom preko njegovih
ramnea. Magnus uzdahnu i nagnu se napred, dozvolivi joj da opere veu povrinu.
-
Ovo je sjajno, moja damo. - promrmljao je.
Klimnula je glavom, iako nije mogao da je vidi. Zaista je oseaj bio divan. Potopila je
tkaninu u vodu a potom isprala njegova lea.
-
Gotovo. - ree, iznervirana drhtajem u glasu.
Ali niste oprali prednji deo.
Prednji deo... Zloesta strana nje je oajniki elela da opere prednji deo. Deo nje koji je
eleo da ostane edan i vrati se u Englesku se opirao.
-
Ne mogu da perem prednji deo. To ne bi bilo pristojno.
Draga moja, mi smo ve preli granice pristojnosti.
Bio je u pravu. Njeno lice je gorelo na seanje njegovih usana na njenoj goloj koi. Pored
toga, to je bila samo kupka. Ne bi moglo da naudi ako mu opere grudi... Ali nee oprati onaj
deo njega.
66
DESETO POGLAVLJE
agnus je uivao u igri koju je igrao sa svojom nevinom enom.

Plaljivo, proetala je do prednjeg dela kade i kleknula pored njega.
Pogledi su im se sreli, njene plave oi tamne i nedokuive. Mogao bi
da je gleda itav dan. I nije se urio s obzirom da je bilo tiho i da nigde nisu morali da budu.
Pratio je nagib njenih oiju oblika badema, primetivi majuni oiljak blizu spelpoonice.
-
ta se dogovdilo ovde? - pitao je.
Oh. - Posegnula je i dotakla oiljak rukom, dok su joj oi klonule na trenutak. - Ne
seam se. Bilo je to kad sam bila jako mlada.

Nije znao zato, al Magnus je stekao utisak da je tano znala ta se desilo i nije elela da
mu kae. Pustio bi on to, nije eleo da je pritiska, i ako to uradi na svoj nain, reie mu kad
bude bilo vreme. Potopila je krpicu u vodu i obrisala mu grudi, oigledno pokuavajui da
promeni temu - i koliko li je samo mislila da je vet manipulator i da e uspeti da mu odvue
panju - mala namigua. O Boga mu, bio je rastrojen.Arabela je koristila krpicu neno
jednom rukom, dok je drugom smelo utrljavala sapun u njegov rotzo. Radoznalost da ga
dodirne joj je sijala u oima.I to nije sve to je sijalo.Kurac mu je otekao od potrebe, diui
se iznad nivoa vode. ON se pomeri, savijajui jednu nogu tako da mu je koleno bilo iznad
vode, i njegov glavi tek ispod povrine vode. Ali uradivi to samo ju je uinio svesnijom
njegovog meunoja. Pogled joj pade na njegovo koleno, a potom na njegovu rastuu
erekciju i ona se zadiha. Ispustila je krpicu, ruku i dalje stisnutih o njegove grudi, oiju
prikovanih za njegov ud.Magnus ne ree nita nekoliko minuta, ekajui da ga pogleda.
Svialo mu se to je gledala u njega, ali je takoe eleo da se oseti ugodno dok to ini.
Napokon bili su mu i ena i uskoro e nabijati svoju kitu unutar dubina njene enstvene
korice. Da je po njegovom, sad bi je uvukao u kadu. Ali njegovoj eni je trebalo neno
udvaranje i nejgova malopreanja igra je skoro bila vie od onoga to je mislio da e
dozvoliti.Ali dozvolila je.Moda...
-
Arabela. - zastenjao je, mada mu se nije dopadala razmetljiva potreba u njegovom
glasu.
Vratila je pogled na njegovo lice, ali umesto da se sretne s njegovim oima samo je zurila
u njegovu bradu.
-
Poljubite me, Arabela.
Odmahnula je glavom. - Ne mogu.

-
Molim Vas?
67
Ponovo je odmahnula glavom, ali i dok ga je odbijala, nagnula se i olizala usne. Noktima
je lako zagrebala njegove grudi pre no to ih je povukla ka njegovim ramenima gde se
okaila kako se naginjala napred. Gledao je kako zatvara oi, njegove usne pronaoe
njene, dok su joj duge trepavice leale na obrazima.Magnus se nae sa njom na pola puta,
njegove usne pronaoe njene u poljupcu od kog je krv vrela. Preao je jezikom preko ivice
njenih usana, otvarajui usta za svoje prodiranje. Smelo mu je uzvratila poljubac, stenjui u
dubini grla. Boe, dopadao mu se zvuk njenog zadovoljstva.Uhvatio ju je za ruku i povukao
je nie preko svojih grudi i stomaka. Onda se opirala. Ostavio joj je ruku tamo, elei vie od
iega da izdigne kitu ne bi li je njeni dugi prsti obuhvatili, ali znao je da mora da saeka.
Umesto toga milovao joj je grudi, vrtei joj bradavice izmeu prstiju, i neno povlaei njenu
odedu na dole kako bi otkrio njenu nabreklu kou. Mazila ga je po stomaku, zavlaei prste
u njegov pupak, a potom se osmelila i spustila ruku na njegov kurac.Magnus se takoe
osmelio. Jednom rukom joj je mazio grudi dok je drugom preao preko njenog kuka,
stomaka, a potom obuhvatio njeno meunoje preko haljine. Zastenjala je i umirila se, ali
nije prestala da ga dodiruje. Toplina je izbijala izmeu njenih slabina. Magnusova elja se
udesetostrui. Da je zavukao prste izmeu njenih golih bedara bio je ubeen da bi je naao
vlanu i spremnu za njegovu invaziju.Uspori, Magnuse, rekao je sebi. Obeao je da joj nee
oduzeti devianstvo sem ukoliko ga ne bude molila za to. Nije eleo da je uplai, ali nije
eleo ni da stane.
Dok ju je milova po meunoju preko tkanine njene haljine, bio je zadovoljan kad je
shvatio da je pomerala kukove u ritmu njegovog dodira. Njena ruka poe ponovo da
istrauje, vratei se njegovoj stvari. Napravila je pauzu, a potom su njeni prsti preleteli preko
duine njegove obline. Bojaljiv, jedva dodir, ali ipak dodir.
-
Volim kad me dodirujete. - ohrabrivao ju je izmeu poljubaca.
I meni... meni se svia... kad me dodirujete. - izgovorila je dahui.
Magnus zastenja kad je bestidno zgrabila njegovu duinu u svojoj pesnici i stresla se u
isto vreme. Pojaao je stisak i brzinu izmeu njenih butina, i ona je instinktivno prelazila
preko vrha njegove erekcije pa potom nadole.Koliko god nevina i preplaena bila, dopadalo
mu se da ga dodiruje. Podigao je kukove navie, stenjui i stiui njen tempo.
-
O, Boe, Arabela, elim Vas.
Ali to su bile pogreno izgovorene rei. Brzo je povukla ruku, i ustuknula od njegovog
poljupca.
-
ta mi to radimo? - Pogledala je nadole ka njegovoj ruci stisnutoj na spajanju
njenih bedara, pa na svoju haljinu mokru preko grudi od njegovih mokrih ruku. - Ne moemo
da radimo ovo.
68
Da, moemo. - ree on, pokuavajui da zauzda svoj glas. - Mi smo u braku.
Odmahnula je glavom. - Mi bi trebali da smo u braku samo imenom. Na brak e biti
poniten, ali ako nastavimo sa ovim maenjem imaete bebu u mojoj utrobi pre podneva.
Magnus se nasmeja po malo ogoreno. I dalje je planirala da ga ostavi. - Kad bi samo...
Pogledala je otro u njega. - Je li to ono to elite? Oenili ste me da bi ste me sauvali.
Ja sam nezgoda.
Nikada ne bi eleo da ona to misli. - Alo! Ko je je rekao da ste nezgoda? Naterau ga da
bei. elim Vas, Arabela. elim Vas u svom krevetu. elim Vas u Danrobinu. Moram biti
oenjen Vama da bih dobio te stvari, blagosloven bio opat koji je obavio taj in.
Pogleda ga popreko. - elim vie u suprugu od toga da budem njegova iigraka. - Ustala
je i prekrstila ruke na grudima. - Stvarno ste varvarin, Magnuse Saterlende. Sada Vas
molim, elela bih da uivam u onome to je od kupke ostalo, bez Vas u njoj.
Magnus shvati da je sve pomeala - samo mu nije bilo jasno kako.
Arabela je bila ispunjena besom. Sve vreme je mislila da ju je Magnus poljubio zato to je
poeo da osea neto za nju - njegovi poljupci su je svakako obmanuli. Otila je toliko
daleko da je pomislila da je otkrila veliku tajnu njegovog srca. Ali pogreila je.Smrtno je
pogreila.ovek je bio divljak kao bilo koji drugi kotski varvarin.Okrenula mu je lea,
pravei se da prouava krajolik dok je on izlazio iz kade, suio se i otiao. Zurila je u kadu.
Mesto gde su stvoreni tako senzualni momenti malo as. Senzualnost koja je delovala toliko
slatko i neno, a u stvari bila u potpunosti pogrena. Isprovocirao je njenu demonsku stranu,
zadirkivao ju da se otvori.I moda je zato bila toliko besna. Zato to je uivala u stvarima
koje joj je radio, i u onim koje je ona radila njemu. Zato to je elela jo. Zato to je ono to
su uinili on nazvao poudom, izjavivi da je eli - isto ono to je i ona osetila.A opet, bila je
na smrt prepplaena da pomisli kako je poela da se zaljubljuje u njega.Mogla bi da se
zaljubi u njega.Samo joj je trebalo da ode kui. Arabela na brzinu skinu haljinu i koulju,
njene arape i izme, i rasplete kosu. Odskakutala je naga do kade i propela se u nju,
prosiktavi na prohlaenu vodu. Proklet ovek koji je poneo svu toplotu iz sobe sa
sobom.Nasapunjala se na brzinu, trudei se da poteno opere kosu. Ko zna kada e sledei
put moi da se okupa u ovoj varvarskoj zemlji?Kada je zavrila, koa ruku i nogu joj je bila
najeena, nokti modri i zubi su joj cvokotali.Nije bilo ni vatre na ovom bednom mestu.Besno,
osui se sa navodno suvim pekirom, koji je bio nakvaen kada je Magnus bacio svoj povrh
69
njega.Obmotala se u platno i skakutala sa noge na nogu kako bi se zgrejala. Onda se

namrtila i stenjala glasno, prevrui oima ka nebu. Nije imala ta da obue sem prljave
haljine koju je skinula sa sebe.
-
Proklet bi, Magnuse! - siktala je.
Dok je navlaila prljavu haljinu preko glave, zau kucanje na vratima. Povukla je haljinu s
glave, bacila je na pod i brzo se pokrila pekirom.
-
Ko je? - upita.
Lidija, moja damo.
Arabela suzi pogled, ali bila je radoznala da sazna ta ena eli. Nadala se da nije dola
da prigovara zato to je Engleskinja i udata za lorda. - Uite.
Jedna starija ena ue u prostoriju nosei hrpu odee. Nosila je belu koulju i preko nje
kecelju koja je ila od njenih grudi do njenih stopala, privrenu na sredini kaiem. Boje su
bile sline Magnusovim ali priguenije.Zacokta jezikom kad vide koliko je Arabeli bilo hladno.
-
Gospodar ne moe poeti sa gradnjom nove glavne kule dovoljno brzo. Vatra je ono
to je potrebno dami u njenoj sobi. Njegova majka je izgledala tako sleeno kao Vi
godinama ranije.
Arabela podie upitno obrvu. - Novu glavnu kulu?
-
Da, gospodar e izgraditi novu kulu od kamena, sa grejanjem u svakoj sobi.
Gde je njegova majka?
Ah, devo, dama je umrla dok je on jo bio nejaki deak.
Oh. - proaputa ona. Nije to znala. Ne bi bila onoliko otra prema njemu kao to
je bila - nije bio odgojen blagom rukom jedne dame. Ali uistinu, on je i dalje bio zver koja joj
je otvoreno priznala kako ju je eleo samo kako bi je odvukao u krevet. - Lidija, koliko dugo
sluite Saterlandove?
-
Ja sam Saterland, moja damo, roena i odgajana. Mi sluimo jedni druge. Gospodar
nam obezbeuje zatitu, trudi se da svi imamo dovoljno semena za hranu, ovaca za vunu.
Za uzvrat mi sluimo njegovo pokustvo.
Arabela klimnu glavom i nastavi da posmatra Lidiju dok je raspakivala naramak na krevet.
Bila je koulja krem boje i odgovarajuu haljinu dugih i irokih rukava koja je imala dubok
izrez oko vrata.
-
Ovo su bile stvari gospodareve majke. Bila je otprilike vae grae.
Magnus je spomenuo da bi eleo da nosim njegove boje.
70
Lidija opet zacokta jezikom. - Dama je u obavezi da nosi sveanu odoru kada prisustvuje
sveanostima. Moete nositi arsaid7 kada radite.

-
Arsaid?
To Vam je kao gospodarev kilt, samo to je napravljen za damu. Kao moja, samo to
e Vaa imati svetlije boje.

Arabela klimnu glavom, ne mislei da e joj se ikada dopasti da nosi to udo. - Kom
sveanom prijemu u prisustvovati? - Nije mogla da pronikne da li Longanksovi dolaze u

prijateljsku posetu Danrobinu.
-
Suenje mladom Kitu. - ena odmahnu glavom. - Nisam sigurna ta mu bi. Bio je
dobar momak. Njegova porodica, dvoje malih i pobona ena.

Koliko god da ju je ovek uplaio, ugrozio joj ivot, Arabela je volela da vidi dobru stranu u
ljudima. Takoe je verovala u opratanje. Ne bi trebalo da dozvoli da ovaj ovek i njegova
porodica pate jer je bila Engleskinja.
-
Hajde sad, moja damo, dajte da Vas obuemo kako bi ste mogli da se pridruite
svom surugu.
Taman je pola da se pobuni i kae kako joj on nije suprug, kad shvati da nema svrhe. Bio
je njen mu i nije bilo nita ta bi mogla da uradi po tom pitanju - bolje da eka dok ne bude
mogla da poalje koju re svom ocu, ako je jo uvek iv.Morala bi da pita Magnusa da li je
opat poslao nekog izaslanika. Ali kako su i oni sami tek ovog jutra stigli delovalo joj je u
potpunosti blesavo da pita tako brzo.Lidija ju je obukla, opremila pleteni koni kai oko
njenog struka noem i bodeom koji joj je Magnus poklonio. Iseljavala joj je kosu dok nije
bila suva i sjajna.
-
Izgledate predivno, miledi.
Hvala. Samo u jo da ispletem kosu i onda u biti spremna.
Lidija odmahnu glavom. - Njegovo gospodstvo je zamolilo da pustite kosu.

Arabela preblede. Nije bila u javnosti sa putenom kosom jo od kad je bila dete. - Ne
volim da nosim kosu putenu.

Nije elela da uradi ita to bi joj uinilo da se osea nelagodno, bilo da je Magnus molio
ili naredio. Na brzinu je isplela kosu i izala iz sobe, ostavljajui zapanjenu Lidiju za sobom.
Nee da igra igrice njenog mua. Kosa je bila njena.Spustila se paljivo niz stepenice, drei
haljinu iznad stopala, i ula u veliku salu.
Istorijski ene nisu nosile kiltove. Nosile su slino platno koje je zvano earasaid koji je predstavljao "enski
veliki kilt". Sainjen je od vune, i noen je preko podsuknje, i korien je kako bi zagrejao onu koja ga nosi,
mada ne obmotava telo u potpunosti, tj. ne pokriva prednji deo.
71
Sud je oigledno ve zasedao. Prostorija je bila ispunjena pripadnicima klana i u daljem

delu prostorije bio je Magnus, sedei u drvenoj stolici visokog naslona. Pozvao ju je napred i
ljudi se razmakoe da je propuste. Sede na stolicu do njega, oseajui se kao da se smanjila
zbog veliine stolice.
Magnus je zurio u njenu kosu. Rekao sam eni da je ostavi putenu. - proguna, i
kotrljajui glasovi su bili mnogo primetniji kada je bio iznerviran.
-
I ja sam joj rekla da ja elim da je podignem.
Magnus je popreko pogleda. - Ona mora da slua moja nareenja.

-
I jeste. Ja sam sama uplela kosu. - Arabela se okrenu gomili. - ta se dogaa?
Ovo je Kitovo suenje. - odgovori on pre no to se obrati masi. - Kit Saterlande. Sudi
ti se zbog napada na Ledi Saterland. ta ima da kae na ove optube?

Kit istupi gledajui u svoja stopala od srama. Arabela uhvati pogledom lepu enu, sa
bebom u rukama i detetom koje joj je stezalo nogu. ena je bila u suzama. Morala je biti
njegova ena.
-
Kriv sam, moj gospodaru. - ree Kit tiho.
Nee se braniti? - upita Magnus.
Nemam ime da se branim. Namerno sam pokuao da je povredim.
Arabela posegnu rukom i dotaknu mesto na vratu gde ju je ogrebao. Tu nije bilo niega
sem malene krastice.
-
Ko e braniti ovog oveka?
Jedan stariji ovek istupi. - Ja u, moj gospodaru.

Magnus klimnu glavom i dade znak rukom da ovek govori.
-
Moj sin je oduvek bio odan ovom klanu i Vama, moj gospodaru. Bio je lojalan, i
nikada do sada nije uinio nita pogreno. Preklinjem za milost.

-
Razmotriu tvoju molbu i Kitovu lojalnost u prolosti. Jo neko? - Magnnus upita.
Arabela nije elela da eka da iko drugi istupi. oveku su bila dozvoljena samo dva glasa,
a ostao je samo jedan. Njen.
-
Ja u. - Arabela ustade i naini dva koraka ne bi li stala ispred Kita - izmeu oveka i
Magnusa.
Magnus se nagnu napred, dok mu je para kuljala na ui. - Hoete? - promumla.
-
Da, hou. ovek je poludeo od bitke. Video me je samo kao Engleskinju koja je htela
da Vas povredi, moj gospodaru. Verujem da je eleo da Vas zatiti.

Gomila je stajala zapanjena u tiini. Arabela se okrenu ka Kitu, kom su oi bile ispunjene
bolom, i punile se suzama.
-
Da li bi se sloio, Kit?
72
ovek proguta knedlu ali ne odgovori.

-
Hajde sad, reci svom gospodstvu da si samo hteo da ga zatiti od Engleza.
podstaknu ga.
Kit lagano klimnu glavom. - Istina je.
Magnus zabrunda, zavali se i udari akama po butinama.
-
Smatraj se srenikom, Kit. Ima zatitnika u mojoj eni. Samo Bog zna zato, jer bih
te je video izbievanog. Umesto toga duan si mi nedeljnu platu. Slobodan si.

-
Hvala Vam, moj gospodaru. - ree Kit. - I hvala Vama, miledi. Moje najdublje
izvinjenje to sam Vas povredio.

-
Oproteno ti je. Idi i pridrui se svojoj porodici.
Kit pouri eni i deci koja se okaie o njega, plaui od olakanja.

Magnus stade pored nje. - Spasila si oveka.
Arabela pogleda u njega. - Spasila sam porodicu.
-
Porodica ti je vana?
Da.Onda e se dobro uklopiti. Mi najvie cenimo porodicu. Ovaj klan je moj prioritet.
Drago mi je da sam te oenio, Arabela.

Njegove rei su joj znaile vie nego to je mislila da zna. uvi ga kako izgovara da mu
je drago to ju je oenio, zbog neeg drugog sem poude, podie joj duh, uini da joj srce
naraste od zadovoljstva. to ju je takoe i nerviralo. Ali ostavila je svoju iznerviranost po
strani i umesto toga se osmehnula svom suprugu.
-
Umirem od gladi.
Njegove pune usne iskrivie se u irok osmeh. - Rekao sam kuvarici da voli povre.
Moda ona posle svega i otopi...
73
JEDANAESTO POGLAVLJE
rabela se etkala odajom koju je nazivala njenom i Magnusovom ali koja se

vie inila kao soba samo njenog supruga. Sve je bilo veliko, kruto,
neprimamljivo.Bilo je i hladno.Nakon veernjeg obroka otpratio ju je do
njihovih odaja i rekao joj da e joj se ubrzo pridruiti.Protrljala je ruke u pokuaju da se

zgreje, ali nije joj polo za rukom. Sumnjala je da su vei problem njeni nervi. Ovo bi bila
druga no koju e provesti zajedno u istoj sobi. A ostajati nasamo sa Magnusom je postajalo
sve tee i tee.Pogotovo nakon dananjeg kupanja...Koa joj se najei na erotina seanja
na njegovu ruku meu njenim bedrima. Njegova usta na njenim grudima, njegovih
intenzivnih, poljubaca koji zaustavljaju dah. Dotaknu usne, drhtei od prethodnog
zadovoljstva.Ali o emu je ona to razmiljala?Ukoliko bi spavala sa gospodarem to bi samo
povealo probleme. Ukoliko je njen otac iv, sigurno je na putu ka Visijama sa Marmadjukom
u pratnji. itav klan bi bio u opasnosti ukoliko bi konzumirali brak.U tom je leala i njena
druga dilema. elela je da bude sa Magnusom. Ma koliko on povredio njen ponos rekavi da
je eli samo u krevetu, shvatila je da je uistinu imao neka dublja oseanja za nju. Rekao joj
je da mu je drago to ju je oenio. Otiao je toliko daleko da je obavestio kuvaricu da voli da
jede povre - i obroci koji su bili izneeni pred nju su stvarno bili pristojni.Je li bila toliko
sebina da stavi svoje potrebe ispred potreba klana? Pre no to budu izgubljeni nevini
ivoti?A onda opet, ta ako njen otac nikada ne doe po nju? ta ako je ubijen u bici i
Marmadjuk predpostavlja da je i ona izgubljena? amila bi na ovom mestu dok se ne bi
sparuila i umrla, sve vreme negirajui svoju ansu za sreu.
Srea. Da li je bilo mogue imati je sa Magnusom? Postojalo je toliko pitanja na koje nije
imala odgovor. Njena budunost je delovala sve dalje i dalje od njenog domaaja. To
oseanje je bilo uznemirujue. elela je kontrolu nazad - ono malo to joj je ikada bilo
dozovljeno.Njegov osmeh, njegovo namigivanje, njegovo vrsto dranje, nain na koji ju je
dodirivao... sve je govorilo u korist radosti koju je mogla pronai ivei svoj ivot sa
njim.Osim ukoliko mu ne dosadi. Glenda je rekla da kotlanani imaju horde ljubavnica dok
su njihove ene ostavljane da plau same u njihovim hladnim krevetima.Arabela se
nasmeja. Glenda je izmislila neke uasne prie, zar to nije bila jo jedna? Da li je mogla
Magnusu da poveri svoje srce?
-
emu se smejete?
Okrenula se samo da bi videla Magnusa kako se naslanja na okvir vrata. U sekundi je

ostala bez daha. Obrijao je bradu i stajao pred njom istog lica jo istaknutijeg. Usne su mu
74
bile savreno oblikovane i to ju je momentalno nateralo da pomisli na njegove poljupce.

Vilica mu je bila jaka, etvrtasta, i imao je rupicu na sredini. Bio je toliko zgodan. Stajala je
nekoliko trenutaka i samo zurila u njega.
- Razmiljala sam o mnogim istinama kojim me je Glenda snabdela pre no to sam
napustila Englesku.
Magnus zastenja i prevrnu oima - Mnogim istinama, kaete?
Arabela se nasmeja, sa vragolastim namerama koje su isplivale na povrinu. - Oh, da. I
odluila sam da joj verujem.

Njen mu se odgurnu o vrata i zatvori ih lagano. Krenuo je ka njoj, pokreti su mu bili puni
namere, a ona je stajala zakovana, pitajui se ta e rei ili uraditi sledee.
- Kojoj ste se istini smejali kada sam naiao?
Nije se usudila da mu kae o ljubavnicama inae bi shvatio kuda su ile njene misli.
Obrazi joj se zarumenee. - Ljudi nikada ne spavaju.
- Ponekad mi ne znamo. - Stao je na nekoliko santimetara od nje, poseui kako bi

joj prstima preao preko kljune kosti.
Bez razmiljanja, posegnula je i pomilovala ga po vilici i bradi. Njegova koa je bila glatka,
meka a ipak bodljikava. - Obrijali ste se.
- Da.
- Zato. - Nije da joj se nije dopadalo. Dopadalo joj se jako. Srce joj bre zakuca.
- Izgubio sam opkladu.
- Opkladu?
- Da. Moj brat Ronana se kladio da u.. - Nije zavrio. Umesto toga, uzeo ju je za
ruku kojom ga je jo uvek mazila po obrazu i pritisnuo usne na njen dlan.Zadrhtala je od tog
malog dodira. Ma koliko beznaajno delovalo, dodir njegovih usana na dlanu stvorilo je
kovitlac u njenom telu.
- Pokuavate da me zbunite.
- Da.
- Kad se Ronan vratio? Da li je doveo i Vau sestru? - Nije bio u velikoj dvorani za
vreme veere i radovala se sprijateljivanju sa Magnusovom mlaom sestrom.
- Nekoliko trenutaka poto ste doli gore. - Poljubio joj je zglob, zavrui rukav i
ljubei joj unutranju stranu podlaktice. - I ne, nije je poveo. Ona e se vratiti sutra sa mojim
roacima. Upoznaete ih na ruku.

Arabela se ugrize za usnu, jako. - Neete mi rei?
- Rei Vam ta? - golicao je kou njene ruke jezikom, i uzdisala je, umalo
zaboravljajui ta ga je pitala.Umalo.
75
- Opklada?
Magnus uzdahnu, poljubi joj zglavke. - Kladio se da u odbiti da oenim... kotlananku.
- I kako vidim pobedio je.

- Da.
- ao mi je.
- Nemojte da Vam bude ao, devo. Spasili ste me.
- Kako?
Obmotao je ruke oko njenog struka i rivukao je blie. - Da nisam oenio Englesku
devojku, brada bi mi sigurno narasla do prstiju na nogama.

Arabela se nasmeja. - Dobro, onda, - dotakla je ponovo njegovu izbrijanu bradu, - drago
mi je da sam pomogla.
- Pomogli ste i vie no to moete znati. - Pre no to je mogla da pronikne u zneenje
njegovih rei on se sagnu ka njoj ali stade tik iznad nje. - Mogu li?
- Da. - ree ona, zatvarajui oi, sa isekivanjem slatkog oseaja njegovih usana na
njenim.
Njegov poljubac je bio nean, zavodljiv. Prelazio je usnama preko njenih, zadirkivao ih
lizanjem i onda ugrizao njenu donju usnu. itavo telo joj je oivelo, i obavila je ruke oko
njegovog vrata, otvarajui usne za njegovo dalje istraivanje, shvatajui da je njegova brada
vie ne golica po nosu i obrazima. Nain na koji ju je dodirnu je istopio... do kosti.Ljubei se
na ovaj nain vodilo ih je samo na jedno mesto - u krevet. Sve njene sumnje isparile su s
njenom potrebom, sa njenom eljom ne samo za dodirom koe, ve ivotom sa Magnusom
koji je obeavao da e biti pun avantura i topline.Odvojila se od njegovih grudi, odvajajui
usne od njegovih. Srela je njegov pogled, progutala knedlu, i potom rekla, - Treba da mi
obeate neto.
- Da?
- Ako emo... emo... - Mahnula je rukom ka krevetu. - Morate me uveriti.

- Bilo ta,mo cridhe8.
Nije znala znaenje rei koje joj je izgovorio, ali su uinile da oseti utehu, da neko brine o
njoj, bezbrino.
- Hoemo li Va i moj brak uistinu nauditi Vaem klanu?
- Ne, zato bi ste pomislili tako neto? To e nam samo dati snagu, budunost.
Zajedno emo stvoriti nogog vou Saterlenda.
Oh, da je samo znao koliko su njegove rei uinile da njeno srce naraste - i preplavi je.
Moje srce
76
- Plaim se. - priznala je, ugrizajui se za usnu. - Ako moj otac dolazi ovamo,
povee vojsku.
- Dobiemo dovoljno upozorenja ukoliko Va otac doalzi ovamo. Zatitiu Vas.
- To nije ono to me brine.
- Zabrinuti ste za mene?
- Da, i za Vae ljude.
- Oni su i Vai ljudi takoe.
- Ne elim da ih na brak ugrozi. - odsutno ga je pomilovala po grudima.
- Da li me elite, Arabela? Da li me elite za svog mua? Niste imali puno vremena
da razmislite o tome. Obeao sam da Vas neu dotai ukoliko to ne budete traili, i stojim iza
svojih rei. Ne elim da brinete zbog men i klana. Ukoliko elite da budete njihova
gospodarica, oni e stajati uz Vas. Naiemo reenje sa Vaim ocem ukoliko budemo
morali. - Uinio je da sve to zvui tako jednostavno. Osetila je kako su njeni strahovi nekeko
oslabili.
- Da li me elite za svoju suprugu?
Stisnu akama njeno lice, susreui pogled s njenim. Poljubi je neno u usne, pre no to
njegovo dranje postade ozbiljno. - Sa svakim atomom svog bia- Vi ste moji, Arabela. Sada
i zauvek,
Nije joj trebalo vie rei od njega. uvi posesivnost u njegovom glasu, u njegovm
izlaganju, bilo je dovoljno. Znala je u tom trenutku, da e moi da budu sreni zajedno, da
njihov brak moe izrasti u onaj ispunjen ljubavlju. Srce joj zaigra. elela je ovo. elela je
njega. Arabela mu ne bi sada okrenula lea. Planirala bi unapren, kao to ratnici ine u
borbi. Magnus bi bio njena budunost.Shvativi da je ekao da odgovori, uradila je to stavi
na vrhove prstiju i utiskujui strastven poljubac na njegova usta. Dala mu je sve ono to ona
jeste u tom poljupcu. Prelazila je jezikom preko njegovog, oseajui ukus slatkog vina koje je
pio za veerom, i nanu koju je vakao posle.Magnus zastenja i podie je u vazduh, a da se
njegove usne ni na momenat nisu odvojile od njenih.Odneo ju je do kreveta, stavljajui je
neno na ivicu, i polako je polaui na lea, sputajui se do nje. Nije imala potrebu da se
odmakbe iz njegovog zagrljaja; u stvari imala je u potpunosti suprotnu elju. Uronila je u
toplinu njegovog zagrljaja.Istraiao je njena ramena, njenj grudi, mazei joj neno bradavice
kao to je inio i ranije, ali ovog puta je dozvolila sebi da uiva u potpunosti. Prethodno, bi se
uvek malo povlaila, mislei da ne bi uivala u potpunosti u njegovom dodiru. Sada, znala je
da e uistinu biti mu i ena, i dala mu se u potpunosti.Prelazila je prstima preko njegovih
miiavih ruku i lea, otkrivajui pokrete njegovih miia koji su se grili i oputali pod njenim
77
dodirom.Magnus se pomeri ne bi li je poljubio u vrat, izazivajui njenu kou jezikom i trncima

koji bi joj prostrujali telom. Zastenjala je dok joj je neno sisao unu koljku.
- Tako ste lepi, Arabela. - proaputao joj je u uho. - Nisam mogao ni da sanjam da u
da vodim ljubav sa anelom kao to ste Vi.

Zbog njegovih rei narasla je do meseca, srce joj je poskoilo kao odgovor. Magnus se
odmakao na trenutak, gledajui u nju, sa zahvalnim osmehom na svom licu. Gospodar ali je
bio arogantan. Ironino, njoj se dopadala njegova arogancija, njegovo znanje kako da je
zadovolji. Preao joj je prstima preko grudnog koa, eui mlene vrhove njenih grudi.
Grudni ko joj se podie i oseti se tekim sa svakim ubrzanim udisajem.
- ta ste mi to uradili? - njegov glas je bio hrapav od elje, aljui trnce zadovoljstva
du njene kime.
- Poljubite me...
- Gde, moja draga? Gde? - zagnjurio je glavu u njen vrat, prelazei usnama sve do
uvale meu njenim grudima.
- Da. - uzdisala je.
Povlaio je njenu haljinu dok se njene ovrsle bradavice nisu ocrtale kroz sloj njene tanke
koulje. Uhvatio je vrh izmeu svojih zuba, grickajui je neno. Neni stisak njegovih zuba i
toplina njegovog daha naterae je da zastenje i izvije lea.Treperenje u njenoj utrobi je
naraslo, ispunivi je udnjom. Meu njenim butinama rasla su rosna i slatka oseanja koja
su je oblivala u talasima.Podie je, razdvajajui njene butine neno, pa se smesti izmeu
njenih nogu. Poskoila je na dodir njegovog uveane erekcije koja je tako strastveno bila
prislonjena uz nju, iako su bili razdvojeni slojevima odee. Magnus zastenja, elo mu pade
na njeno, i on joj opet ponovo zarobi usne u strastvenom poljupcu.Obmotala je ruke oko
njegovog vrata, provlaei mu prste kroz kosu. - Oh, Magnuse. - proapala mu je pokraj
usana.Stenjao je u odgovor, vukui usne s njenih niz njen vrat pa preko grudi iznova. Ovog
puta, povukao je njenu koulju sa puta tako da je mogao da sisa njene bradavice. Njegova
usta su bila vrelo mekana, i dovodila su je do ivice ludila. Grila se pod njima, izvijala lea i
potom se opet uvijala zbog pojaanog nadraaja koje je donosila njegova erekcija na
njenom sreditu. Uzeo joj je usne ponovo u gladni poljubac i sudarala se s njegovim jezikom
iz nasrtaja u nasrtaj, hranei svoju sopstvenu glad. Instinktivno je rairila butine irom,
savijajui kolena kako bi obuhvatila njegove kukova, Krv je strujala u hipnotinom ritmu kroz
njene vene, inei da se trese, da joj kolena drhte. Nije mogla da veruje da se ovo deava i
da je uivala u svakom trenutku. Pamtei. Strast i pouda se je obuzele.Magnnus pree
rukama od njenih lanaka pa sve du butina, ostavljajui trnce na koi izloenoj vazduhu
78
posle njegovog dodira, zadiui njenu haljinu oko njenih kukova. Nagnuo se na laktove, i
gledao ju je u oi.Njegovo lice bilo je oluja oblaka poude i napetosti.
- Jeste li sigurni u vezi ovoga? Mislim da ne mogu da izdrim jo dugo.
Kao odgovor na njegovo pitanje samo je podigla kukove. - Sigurna sam.
- Oh, devojko, dovodite me do ludila...

Ohrabrena njegovim reima, prela je prstima sve do dna njegovih lea i zakaila paleve
u njegov kilt, ovla dotiui kou njegovog struka.Magnus ustade sa kreveta, ostavljajui je
smrznutu, i shvatila je da je njena enstvenost u potpunosti izloena. Skupila je noge, i
spustila suknje, ali ne pre no to je on video njene noge u potpunosti rairene. Oi mu se
zamraie, i pogled koji joj je uputio natera je da poeli da ih ponovo rairi, iako nije.Skinuo
se brzo, a ona je gledala, nemona da odvrati pogled. Videla ga je i ranije nagog, ali ona je
bila stridljiva u vez sa tim, i nije ga prouavala. Kada joj je otkrio svoju erekciju, debelu i
tvrdu od elje, ona preblede. Kako e to da stane u nju? To e sigurno biti kao kad se drvo
nabije u zeiju rupu.Stisnula je noge vrsto, i malo sumnje se uvue u nju.
- Nemojte biti uplaeno, devo. - Magnus je krenuo ka njoj, njegova erekcija je bivala
sve blie i blie.
- Nisam... uplaena. Samo sam obeshrabrena?
Namrti se. - Obeshrabrena?
- Mislim da ne neete stati.
On se nasmeja. - Stau bez problema, kunem se, i uivaete, makar nakon...
- Nakon ega?
- Siguran sam da je Gledna spomenula ta e se desiti? - Lee pored nje, njegove
ruke kojima joj je zadizao skunje do kukova su joj odvlaile panju. Pree prstima dodira
lakog kao pero preko njenog stomaka. Arabela uvue vazduh, uivajui u slatkoi puzavica
koje su omotale njen stomak i smestile se u njenom sreditu.
- Da.
- Dobro. - disao je pored njenog uha dok se naginjao ne bi li je poljubio tano ispod.
- Da... - Gubila je nit misli ponovo, samo elei da sauva trenutak.
Poljubio ju je ponovo, s oklevanjem, lenjo. Sve njene ograde su se istopile sa zaostalim
opiranjem. Plela je prste u njegovu kosu, naginjui se blie ka njemu i produbljujui poljubac.
Magnus zastenja iz grla, dok joj je masirao grudi.
- Ovog puta emo Vas skinuti, eno. - ree on hrapavim glasom.
Ona klimnu glavu, podiui se. Magnus odmahnu glavom.
- Dozvolite meni, srce moje. - Lagano je podigao haljinu preko njenih kukova, grudi,
koristei vreme da je ljubi po stomaku, rebrima. Prevukao je platno preko njene glave pa du
79
ruku, ljubei unutranjost njenih laktova. Kad je to bilo gotovo, skinuo joj je koulju, bacajui
je na pod. Seo je na pete, dok je pogledom prelazio preko njenog nagog tela. Tresla se,
delom zbog hladnoe a delom zbog naina na koji su je njegove oi prodirale.
- Lepi ste nego to sam i zamiljao.
Netvozan osmeh joj se pojavi na usnama. - Hvala.
- Ne, hvala Vama. - Magnus pree prstima preko njeniih golih ramena, preko grudi,
obuhvatajui ih. Nagnuo se napred i lagano sisao njenu bradavicu, dok je ona leala na
leima.Nadvio se nad njom, onako masivan i moan, miii su mu se grili sa svakim
pokretom. Umiljato joj je rastavio noge kolenom, postavljajui svoje telo izmeu njenih nogu.
Uvukla je vazduh u potresu zadovoljstva koji je nainio dodir, pa i bolji nego dok ih je odea
razdvajala. Arabela rairi noge jo malo, jer joj se dopalo kako se njegov otvrdli deo smestio
na rascepu njenih bedara. Podigla je kukove, pokuavajui da se jo malo priblii.
- Oj, devojko, ako tako nastavite, ovo e biti gotovo pre i no to ponemo. - Arabela
se naceri, srena to zna da moe da utie na Magnusa isto onoliko koliko i on na nju. -
Dopada mi se to. - odgovorila je.Spustio je prste izmeu njihovih tela, i ona se razmetala
svojim kukovima kako je njegov palac prelazio preko osetljive sutine njenog sredita. - Ve
ste toliko vlani. - promrmljao je, dok su mu prsti klizili u nju.Arabelina glava se okrenu sa
strane na stranu. Nije mislila da zadovoljstvo moe da bude vie od onoga to je do sada
bilo. Toliko je greila... mnogo je pogreila. I Glenda je pogreila. Njeno itavo telo se
osealo ivim sa nesmotrenim, oaravajuim zadovoljstvom. Davila se u njemu. Omamljujui
pritisak unutar nje, isijavao je iz njenog sredita i niz njena bedra. Rairi noge jo ire,
pomerajui bokove u ritmu sa Magnusovim prstima koji su bili unutar nje, preko nje, oko nje,
svuda.Ostajala je bez vazduha, a srce joj je tuklo toliko brzo da je mislila da e eksplodirati.I
onda je osetila kao da je eksplodirala dok je pljusak naglih oseaja pukao u njenom centru.
Vrisnula je, kaei se za Magnusova ramena dok su je talasi obuzimali.
-
Arabela. - zastenjao je kraj njenog uha pre no to je poljubio divlje.
Uzvratila mu je poljubac sa intenzitom koji je mogla prikupiti, pohlepno prihvatajui svo

zadovoljstvo koje joj je mogao dati. Osetila je kako ispitivao njeno sredite opet, samo to
ovog puta ulazak nije bio prijatan. Vrisnula je ponovo, samo ovog puta zbog bola. Zaronio je
do kraja u nju. irei je neprijatno. Odgurnula se od njega, pomerajui kukove sa naporom
da se udalji od njega.
- ... devo. Ne pomerajte se. Ovo e tajati samo minut.
Nadala se da e trajati samo minut i da e se onda skinuti sa nje. Glenda je bila u pravu.
Pre no to je mogla da pomisli jo neto loe o svom suprugu, on ugrize njene usne,
proaputa nene rei ohrabrenja, progovori o njenoj lepoti, i svojoj elji za njom. Poljubio joj
80
je vrat, sisao unu koljku i potom zavrio na njenim bradavicama. Bol se umanji i ponovo se
poe da se gri pod njim, njegov ulazak bee zbunjujue dobrodoao. Pritisak se opet poe
graditi u njenom sreditu.
- Je li bolje? - on upita.
- Mnogo. - Ona otvori oi da bi ga videla kako je gleda, usana mokrih od njihovog
poljupca, oiju punih brige. Osetila je takav nalet emocija da ju je skoro doveo do ivice suza.
- Mnogo. - ponovila je.
Osmehnu joj se lagano, avolasto. - Kakav je oseaj? - Izvukao se lagano iz nje i potom
ponovo neno uao.
Dekadentno oseanje odjeknu iz njenog centra. - Oh, moj Boe. - teko je disala.
Magnus joj uputi jo jedan arogantan osmeh. - Zaista.
Ponovo joj uze usne, jezikom se promigolji unutra upustivi se u duel sa njenim,
napadajui ba kao to je njegovo telo radilo njenom. Arabela omota svoje noge oko
njegovih kukova, shvatajui da on uranja dublje i da je time njeno oseanje zadovoljstva
intenzivirano.Ista ekstaza koje je malo as izgraena je obnovljena. Oi joj se rairie, njeni
nokti naoe oslonac u Magnusovim ramenima i ona izvi lea, dok je on nasrtao ponovo i
ponovo. Vrisnula je jo jednom oslobaajue, samo to je ovog puta oseanje bilo pojaano
Magnusocim erotinim stenjanjem i ubrzanim radom njegovih kukova. I on zacvile, zabacivi
glavu dok je bio bodro u njoj. Drhtao je iznad nje, izmeu njenih bedara. Kada je doiveo
vrhunac, spustio je elo na njeno, a njegovo disanje je bilo ubrzano i neravnomerno ba kao
i njeno.
- Sada ste zvanino moja ena. Niko Vas ne moe uzeti od mene. - ree, ljubei je
sa posesivnom strau.
81
DVANAESTO POGLAVLJE
ledeeg jutra, Arabela se probudila, isteui se kao kakva lenja maka.

Ostala je iznenaujue topla tokom noi, spavajui u Magnusovom
zagrljaju. Jo uvek je bila topla, i po malo osetljiva. Vodili su ljubav jo dva
puta tokom noi, i svaki put je bilo bolje od prvog.Probudila se ubrzo nakon to je Magnus
ustao, ali je jo uvek bio mrak, i bila je toliko isrcpeljan da nije mogla ni da se seti kad je
ponovo zaspala. Klan bi zasigurno pomislio kako je jedna obina lenjivica. Nije elela da
tako misle o njoj. Danas e dan zapoeti zvanino kao ledi Danrubina. Dokazae klanu da je
korisna, i dobra gazdarica.
Naalost, ustala je iz kreveta i pronala istu haljinu poloenu na jednu od stolica, i bokal
svee vode na stolu. Umivajui se vodom, ostala je prijatno iznenaena kada je zakljuila da
je voda sa mirisom rua. Dovrila je sa umivanje, oetkala je kosu, uplela je, i potom se
obukla. Za oko joj je zapala posteljina na krevetu. Sredite je bilo uprljano sa nekoliko mrlja
od krvi. Ne onoliko sa koliko je Magnus uprljao arave u opatiji. Ali to je bio dokaz da je
izgubila nevinsot. Sada je stvarno bila udata.Ne elei da sluavke to vide, skinula je
arave i sklonila ih u Magnusov koveg. Sklonie ih odatle kasnije. Naie kamin gde e
moi da ih spali.I taman to je pola da napusti sobu u lagano kucanje na vratima. Arabela
otvori vrata i zatee Lidiju u hodniku.
-
Dobro jutro, moja damo. Vidim da ste se obukli. Dola sam da proverim da li Vam
treba moja pomo.

Arabela se osmehnu. Hvala, Lidija. Zaista mi treba tvoja pomo. Moe li me odvesti do
kuhinje?
-
Zar neete dorukovati? Gospodar je uredio da za Vas bude pripremljen
odgovaraju doruak. Da bude posluen kad god Vam bude odgovaralo.

Ne elei da razoara svog supruga koji je proao kroz muke da bi joj izaao u susret,
Arabela prihvati da je odvedu do velike dvorane da jede.
-
Kada zavrim, elela bih da mi pokaete sobe na ovom imanju i bate. elela bih
da upoznam svoj novi dom i klan.

Lidija se sloi.
Kad je Arabela sela za sto, stomak joj zakra glasno, i bila je prijatno iznenaena kad je
ugledala testo od kruaka uz koju je stajala aa mleka a koji su je ekali. Nasmejala se i
zurila u basnoslovan doruak. Magnus je zaista imao najbolju nameru. Pohlepno je pojela
82
ukusnu testeniu, liui sonu, lepljivu slatkou s prstiju. Zavrila je naiskap ispivi mleko.
Ukoliko ne bude paljiva, zavrie zaobljena kao kruka.
-
Vidim da odobrava moj izbor doruka. Magnus je uao u veliku dvoranu, dok
mu je samouvereni osmeh krivio usne.

Arabela je uivala dok ga je gledala kako koraa. epurei se iao je ka njoj, dok je
senzualnost odisala svakim pokretom. Srce joj ubrza i stomak joj se zgri. Scene onoga to
su radili prethodne noi odigravali su se u njenoj glavi i osetila je kako joj obrazi gore.
-
Uivala sam mnogo.
Magnus se sae i snano je poljubi. Bila je iznenaena njegovim pokazivanjem ljubavi, ali
kad je njegov jezik dotakao njen, vie je nije bilo briga, samo je elela da mu uzvrati.
-
Imala si malo eera na usnama, pa sam mislio da pomognem. - zadirkivao ju je
dok se povlaio.
-
Hvala, suprue.
Moje zadovoljstvo. Gledao je u nju kao da se takoe setio svega to se desilo
vee pre. Arabela skupi butane i ugrize se za usnu. Oseala se nago pred njim. To ju je
nateralo da se zapita kako bi bilo kada bi je poloio na sto i
-
Moram da radim sa svojim ljudima danas i odgovorim na nekoliko poslanica koje
su pristigle dok sam bio odsutan. Hoe li biti u redu?

-
Da. Lidija e mi pokazati zamak.
Dobro. Spustio joj je jo jedan poljubac na usne. Videemo se onda na ruku.
Arabela nije mogla a da se ne nasmeje udljivo, pre no to je uhvatila samu sebe.

Ponaala se kao iparica. Ali nije mogla da se odupre tome. Magus je uinio da oseti stvari
koje nije sanjala da e ikada osetiti.Nije mogla da doeka ruak.I to je, shvatila je, bio veliki
problem. Jo jue, planirala je da ostavi oveka. Nije poslala ni re kui da pita za svog oca,
a nije ula ni od Magnusa nita a da se odnosilo na tu temu. Namrtila se. ovek ju je
zaarao. To nije bilo dobro. Nije smela da zaboravi na svoju porodicu. ta e se dogoditi sa
Alajom ukoliko je njihov otac ubijen?Odbila je razmilja o bilo emu to je iole malo vodilo na
tu stranu.Arabela ustade i ode da potrai svog supruga. Trebali su joj odgovori. Prola je
kroz vrata velike dvorane i spustila se stepenicama u unutranjost. Pripadnici klana obavljali
su svoje dnevne dunosti, ali njenog supruga nije bio nigde na vidiku. Gde bi mogao da radi
sa svojim ljudima?Stavila je dlan na elo ne bi li se zatitila od sunca i pogledala je ka
zidovima kula. Bili su dobro uvani, ali su ulazne kapije bile otvorene. Moda je radio sa
svojim ljudima u polju. Uputila se u tom pravcu kad je neko zaustavi.
-
Moja damo, mogu li Vam pomoi?
83
Okrenula se da bi ugledala Kitovu enu kako uri ka njoj.Arabela napravi korak unazad,
iznenaena eninom brzinom.
kotlananka podie ruke tresui ih ne bi li pokazala Arabeli da ne eli da joj naudi.
Moja damo, vidim da ste se uputili ka kapiji. Opasno je tamo.

Arabela nagnu glavu. Traila sam gospodara. Oigledno, Kitova ena je bila uplaena
da e se izgubiti ili povredili, moda i biti ubijena, iza zidina.
ena klimnu glavom. Ljudi vebaju u poljima.
-
Hvala. Arabela se okrenu i ponovo krenu ka kapijama.
ena isrta zadignute suknje pred nju odmahujui glavom. To nije dobra ideja, moja
damo. Kada ljudi vebaju, mi ostajemo unutra, jer napolju nije siguerno.
Arabela poe lupkati nogom, postajui blago iznervirana. Ne planiram da se zaglavim u
sred njihovog sparingovanja. Prosto moram da porazgovaram sa njim. Kako je Vae ime?
-
Ula, moja damo.
Ula, zato pouavate da me drite podalje od mog supruga?
Uline oi se rairie i ona odmahnu glavom. Ja nikada ne bih uradila tako neto, miledi.
-
Onda se skloni u stranu.
Ula pognu glavu i pomeri se u stranu. Promrmljala je neto i uurbano otila. Arabela
prevrnu oima. Je li to ta ena mislila kako je luda? Moda moe da se pretvara da
gospodari maem ali nikada ne bi namerno sebe dovela u bilo kakvu opasnost.Pourila je ka
kapiji i prola kroz nju samo da bi osetila kako leti unazad. Pala je ravno na zadnjicu,
odskaui od zemlje. irom otvorenih oiju videla je kako je straar pourio i bacio nazad.
-
Kako se usuujete? povikala je, ustajui i otresajui suknju. Napravila je pretei
korak ka straaru samo da bi uvidela da je to Gavin. ta znai sve ovo?

-
Miledi, moje izvinjenje. Nakloni joj se, to je bio presmean prizor ogromnog
oveka ogoljenih kolena.

-
Objasnite svoje ponaanje. Zato svi pokuavaju da me spree u nameri da vidim
gospodara? Njene sumnje su bile propisno uveane.

-
Doite, pokazau Vam.
Gavin se naklu okrenu i uputi ka kulama. Arabela je morala da pravi duge korake kako bi
odrala njegov ritam. Uli su u kulu i bila je iznenaena koliko je mrano bilo unutra, samo
tragovi svetlosti su se pokazivali kroz strelaste useke. Penjali su se krunim drvenim
stepenicama dok bedra nisu poela da joj gore i potom su proli kroz vrata, gde je je
suneva svetlost zaslepila.Trebao je trenutak dok joj se oi nisu navikle. Dva pripadnika
klana joj se naklonie, i potom vratie pogled na predeo ispred njih. Gavin ju je uputio na
stranu na kojoj se odigravala bitka. Zidovi joj dooe iznad glave, ali samo do ramena sa
84
svake strane utvrenja. Pokaza joj gde da gleda.U trenu joj se zavrtelo kad je shvatila na
kojoj se visini nalaze, a potom je videla ratnike. Srce joj je preskoilo. Umalo je uletela u
bitku.Ljudi su vodili bitku borei se meu sobom. Strele su letele, maevi se ukrtali, koplja
su bacana, konji su napadali. Ruka joj je odlebdela do grla dok je sa mukom gutala.
Primetila je Magnusa u sreditu svega, kako dominira borbom. Iako je delovalo kao da e
pokoriti svakog od njegovih napadaa, njegov ivot je i dalje bio u opasnosti!
-
ta rade to? pitala je, zapanjena time koliko joj je glas bio slab. Obino je bila u
stanju da odri stoiko dranje.

-
Bore se, miledi.
Uputila je razdraen pogled Gavinu. Oigledno. Ali zato? Ovo mora prestati!
Ratnik je imao smelosti da joj se nasmeje.
-
To nije smeno! Nareujem Vam da odete i pomognete svom gospodaru.
Gavin se samo nasmeja jo jae. Poludela je od besa, i bila je sremna da izvue bode
koji joj je Magnus iz pojasa i da ga udari njime.
-
Moja damo, moram jo jednom traiti Vae izvinjenje. Ljudi se bore u lanoj borbi.
Radimo to esto, kako bi smo ostali u pripravnosti.

-
ta? Okrenula se i uputila zabrinut pogled na bitku. Ljudi su stajali na stranama,
dok su drugi nastavljali da se bore.

-
Kada se ukae da je neko ubijen, on mora stajati sa strane. Ali ovo je opsano ba
kao prava bitka. Da ste proli kroz kapiju, mogli ste biti pogoeni strelom ili kopljem koje je
gorelo, ili moda i pregaeni od strane nekog konja. Ljudi se usresreuju na mesta na kojima
nema ljudi i da tamo pucaju, i mogli ste naleteti tano na njih.
Klimnula je glavom, jo uvek smetena onim to je videla ispod i injenicom da je mogla biti
ubijena. Ula je pokuala da je upozori, ali niko nije eleo da se raspravlja sa damom klana,
pogotovo ako je naredila eni da odstupi. Ali mogla joj je rei. A onda opet, da li bi je Arabela
posluala? Verovatno ne. Umislila je da zna veinu stvari. Da joj je Ula rekla da se ljudi bore
u lanoj bitci zamislila bi treninge kakve su sprovodili oevi ljudi u Engleskoj. Kada e ljudi
biti gotovi?
-
Za od prilike sat vremena.
Morae do tada da saeka da pria sa Magnusom. Ali nee ekati due od toga. Morae
da napravi vremena za njena pitanja pre no to sedne za sto da odgovori na poruke koje je
primio ranije.Arabela se spusti stepenicama u podnoje kule jo vie oseajui kako ne
pripada tu. Bili su toliko drugaiji od nje, borei se u opasnim bitkama i ne uviajui nita
lose u tome. Imala je jo mnogo da naui.Radije nego da eka sat vremena u spoljnjem
85
bedemu dvorca Magnusa da doe, otila je da potrai Lidiju. Na kraju krajeva mogla je da
pone da ui ono to treba da zna o zamku.Lidija ju je ekala u velikoj dvorani.
-
Miledi, jeste li dobro? delovala je zabrinuto.
Arabela baci pogled po velikoj dvorani ne bi li ugledala nekoliko pripanika klana kako zure
u nju sa strana meu njima je bila i Ula. Duboko poniena, i crvenih obraza.
-
U redu sam. Volela bih da mi pokae zamak i bate.
Lidija klimnu glavom i zacokta jezikom eni koja nastavi da brie podove i sui povrine.
-
Upoznau Vas sa kuvaricom prvo. Nestrpljiva je da Vas upozna.
Arabela se zagreja od pomisli da e nekome biti drago da je upozna. Izali sui z zadnjeg
dela tvrave kroz mala vrata i niz stepenice koje su bile povezane sa spoljnom zgradom.
Unutra je bilo toplo. Ogromno kameno ognjite bilo je na udaljenom zidu i tamo se pekla
piletina. Ogromni kazani su kljuali i iskakali. Hleb i pite su se pekle. Nekoliko ena je seklo
povre i neke su mesile testo. Sve su izgledale prljavo, ali sreno. U stvari pevale su neku
Gaelsku melodiju. Kako su je primerile, tako su prestale da pevaju, i poele da iste ruke o
kecelje.
-
Moja damo. - jedna starija ena ree urei da je pozdravi. Ja sam Agnes,
kuvarica.
- Drago mi je da sam Vas upoznala Agnes. Hvala Vam mnogo na preukusnom testu
sa krukama od jutros, bilo je prosto boanstveno.
ena klimnu glavom i odmeri je od glave do pete. Ne delujete mi kao ena. Tek nekoliko
oblina je na vama.
Arabeline oi se rairie. Izviite me?
Agnes brzo zatvori usta, a potom ih opet otvori. Mislim, bez uvrede, miledi, samo sam
se pitala kako neko moe da preivi a da ne jede meso.

Arabela se nasmeja. ula sam to mnogo puta. I kao to moete videti, ne nestajem.
- Da, uistinu. Agnes primeti kako gleda u pare testa sa krukama na jednom od
tanjira. Da li bi ste eleli jo jedno?
Osmehnu se iroko. Verujem da emo se sasvim dobro slagati, Kuvarice.
Agnes se osmehnu. Teiu ka tome da dodam malo mesa na te kukove. Gospodar je
krupan ovek, i takvi bi trebali da budu i njegovi potomci.

Arabelin stomak se okrenu i oi joj se rairie. Dohvatila je testo i pourila iz kuhinje,
ostavljajui za sobom ene koje su ponovo pevale.Lidija ju je sprovela kroz bate,
pokazujui joj bilje, povre i voe koje je jo raslo s obzirom na sezonu. Nije ga mnogo
ostalo. Arabela naini listu semena koje je elela da se kupi. Posetile su ostavu gde je
86
napravila zalihu potrebnih stavki, i bila je impresionirana snabdevenou povrem i

osuenim biljem.
-
Ko je zaduen za nabavku hrane? pitala je Lidiju.
Lidija se osmehnu sa ponosom. Moja ki, miledi.

-
A ko je tvoja kerka?
Ula.
Odradila je jako dobar posao. Do sada nisam videla tako dobro organizovanu
ostavu.
-
Gospodar voli raznovrsnost. ovek ima vie ukusa za povre od veine. Kae da
mu pomae na boljnom polju. Insistria da njegovi ljudi jedu raznovrsno i zdravo.

Arabela klimnu glavom. Imala je jo mnogo to ta da naui o Magnusu. I nala je jo
jedan razlog zbog kog je on bio dobar za nju.Njihovo poslednje stajalite bio je podrum vina
napunjen bavama svetlog piva, krazima vina i buriima viskija. Kada se okrenula da poe,
primetila je Magnusa kako kao kakvo privienje stoji na vratima. Zauzeo je skoro itav prolaz
svojom visinom i irinom. Lice mu je bilo isto isto kao i ruke i ake. Oprao se pre no to ju je
potraio. Lidija je nestala kroz vrata ne osvrui se.
Natmurern pogled na licu njenog mua bio je dovoljan da je natera da poeli da nestane
u jednom od burica svetlog piva.
- Na ta si mislila? - povikao je.
Znala je tano o emu govori. - elela sam da priam sa tobom.
- Po cenu svog ivota?

Odmahnula je glavom. To uopte nije bilo sluaj. - Nisam znala...
- Rekao sam ti da idem da radim sa svojim ljudima. - Krenuo je ka njoj, zastajui na
korak ispred nje. Trebalo bi da je uplaena; uvaiti Gledndina upozorenja na to da su
kotlanani voleli da tuku svoje ene, ali ona jednostavno nije verovala da je Magnus jedan
od takvih.
- Plaio si se za mene. - likovala je. Unutar je ustreplala od spoznaje da je makar
toliko mario za nju.
- Ne bojim se toga. Nisam saznao dok se sve nije zavrilo. Ljut sam jer si se umalo
ubila.
Nasmejala se glasno. - Nisam to uradila namerno Magnuse.
Njegova namrtenost se pretvori u pogled prepun udnje. - Volim kako izgovara moje
ime. Reci ga ponovo.
87
- Magnuse. - Ovog puta je izgovorila njegovo ime kroz apat. itavo telo joj je
oivelo, bradavice su udele za njegovim usnama, usne treperile za njegovim poljupcem i
bedra su joj podrhtavala. Srce joj bre poe udarati i disanje joj posta plie.
On zastenja i nogom zatvori vrata podruma. Nije skidao pogled sa nje, samo ju je uhvatio
za potiljak i povukao napred, dok je sputao na njene usne poljubac pun potrebe, strasti.
Arabela je bila uvuena u vrtlog poude, potrebe, zadovoljstva. Obmotala je ruke oko
njegovog vrata i uzvratila mu poljubac istom strau.
- Moram te imati. - promumlao je ljubei je.

- Sada? Ovde?
- Da. Upravo sada. Upravo ovde. - Zvuk njegovog glasa, ispunjenog poudom, posla
trnce zadovoljstva pravo do njenog sredita, uzbuujui je.Zastenjala je, uivajui u tome
koliko ne moe da je se zasiti. Uinio je da se osea jo enstvenije, jo monije. Jahala je
tu mo sve vreme pribijajui kukove uz njegove, oseajui erekciju na vrhu njenih
butina.Magnus je podie u vazduh i posede je na jedno od buria. Drao je usne utisknute u
njene i zadigao joj suknje oko kukova. Preao je preko nabora njenog meunoja,
pojaavajui njenu porebu za njim. Palcem je naao njen klitoris, draei je dok nije zajecala
za jo. elela ga je. elela je da i on oseti ono to ona osea. Prela je drhtavom rukom
preko njegove gole butine ispod kilta, odvaujui se jo vie kad je zastenjao na njenim
usnama. A potom ga je pronala. Njegov kurac, debeo i tvrd, ali barunasto mek i toplao.
Arabela obmota prste oko njegove duine, steui je lako. Kukovi mu se nabie napred, dok
je ustima prelazio sa njenih da se smesti na udubljenju njenog vrata. Magnus je stenjao dok
je sisao i grickao njenu kou, stiui njene grudi jednom rukom dok su mu prsti druge bili
duboko u njoj. Zajecala je od zadovoljstva, i prelazila rukom gore dole preko njegovog
nabreklog uda.
- O, damo. Doao sam nepripremljen.

Rekavi to, uhvatio je njenu ruku koja je drala njegovu erekciju i naveo je do njenog
centra. Drao je tamo dozvoljavajui joj da oseti njegovu duinu dok je lagano utiskivao u
nju. Bilo je intenzivno, erotino, i dovodilo ju je do ludila. Ali hitnost njihovog voenja ljubavi
morala je da se uspori. Zgrabio ju je za zadnjicu, podigao lagano sa burenceta i uao
duboko u nju. Naleti su bili brzi i jaki, pa potom lagani i plitki. Ponavljao je svoje kretnje dok
nije odskoila od burenceta i vrisnula oslobaajue to je bilo i intenzivno i divlje kao i
njihovo sjedinjavanje. Dok joj se sredite skupljalo i stezalo oko njegove duine, Magnus
ispusti grleno stenjanje, drhtei u njoj.
- Mislim da sam oenio bludnicu. - ree, grickajui joj bradavice kroz haljinu.
- A ja uspaljenog pastuva.
88
- Hvala.
- To nije bio kompliment. - Ali bio je. Jako joj se dopadalo to je bila u braku sa
Visijskim pastuvom. I sa tom pomilju dola je do razloga zbog kojeg je uopte i izala da ga
trai tog jutra. Morala je da dobije odgovore.
89
TRINAESTO POGLAVLJE
M
-
agnusova opijenost posle voenja ljubavi je brzo bila rasterana kada je

njegova ena skoila sa bureta na kom je bila, i postavila ruke na
kukove gledajui ga.
Moram da znam ta se dogodilo sa mojim ocem. Da li si poslao izviaa? Da li si
uo ita o tome ko nas je pratio od opata?

Magnus se namrti. U istinu, trebalo je tek da poalje izviaa da pronae njenog oca.
Iako su primili neke vesti od opata da ko god da ih je pratio nije stao kod opatije. Delovali su
kao Englezi, i bilo ih je nekoliko desetina. Nije bilo rei o tome da je grupa koja je kampovala
ispred zidina manastira krenula ka Saterlendu.
-
Poslao sam izviaa jue ujutru. - iskrivio je istinu - malo vie - i napravio
mentalnu zabeleku da to odmah uini. - I opat nije mogao da govori ni sa kim od ljudi koji
su nas pratili, ali sumnja da su Englezi. - Pomazi joj obraz, pokuavajui da ukloni deo ljutnje
iz njenog stava. - Nemoj se ljutiti, draga. Biemo sigurni ovde.
Obrve joj se nabrae jo vie. - Nisam zabrinuta za svoju bezbednost, Magnuse. Brinem
da li mi je otac mrtav ili iv. Ako je poginuo nema ko da brine o sigurnosti moje sestre. Moj
brat je u Francuskoj slui kralju.
Bol u njenom glasu stee njegovu utrobu.Magnus klimnu glavom, razumevi njenu
zabrinutost i hitnost. Ne bi eleo da njegova sestra ostane bez zatite. - Poslau po nju.
-
Hoe? Kako?
Moj brat Blejn ima mnoge talente. Kada dobijemo informaciju od izviaa, ukoliko
je neophodno, poslau ga po nju.

Olakanje ispununi njeno lice, omekavajui ga. Ruke joj skliiznue sa kukova. - Hvala.
Povue je u svoj zagrljaj i udno je potapa po leima, nadajui se da joj je dao makar
neku dozu utehe.
-
Moram da prisustvujem neemu, ali u te videti veereras. Heder, Ronan i moji
roaci e biti prisutni i upoznae ih sve.

Arabela se izvi unazad i dade mu slabi osmeh. - Volela bih da se osveim onda.
Magnus joj spusti poljubac na elo i potom ju je posmatrao kako odlazi iz podruma. Kako
mu je izmakla iz vidokruga tako je pohitao da potrai Gavina.
-
Imam hitnu misiju za tebe. Mora je drati u tajnosti.
Da, moj gospodaru.
Moram da saznam da li je Arabelin otac iv. On je baron de Movbraj. Bio je u

90
Stirlingu sa Arabelom pre no to su se razdvojili. Mora pouriti.

Gavin klimnu glavom i smesta krenu ka talama. Verovao je Gavinu najvie od svih
njegovih ljudi. Zasigurno e saznati ta se desilo baronu i nadao se da e moi makar malo
da olaka Arabeline strahove u toku veeri ili dve.Njegovo telo je jo uvek gorelo od njihovog
pomahnitalog sjedinjavanja. Bila je prirodna u voenju ljubavi. Iako svea u umetnosti, kad bi
mu dotakla telo ono bi vapilo za jo. Kad ga je poljubila, sve o emu je mogao da misli bilo je
kako da je prodre. I nain na koji je njihala kukovima kada je prodirao u nju... Ve je bio
otiao, i eleo da pouri u njihove odaje i uzme je jo jednom.
Umesto toga, otiao je u malu biblioteku da ita poruke koje su stigle dok je bio odsutan.
Zapalio je nekoliko lojanica i smestio se u svoju stolicu sa visokim naslonom, sa gomilom
svitaka ispred sebe, ali nije mogao da se koncentrie zbog nervoznog pogleda u oima
njegove ene.Proklinjao je sebe to nije ranije poslao nekoga kao to je i obeao. to se nije
jo dublje pozabavio tom temom. Bio je pravi nitkov to nije to istraio. Magnus pree rukom
preko lica. Ako ikada sazna da mu je trebalo toliko vremena...Odmahnuo je glavom. Nikada
nee saznati. Gavin e se brzo vratiti i on se oslanja na vesti koje e doneti kakve bile.
Naslonio se i zurio u zidove kada su se vrata sa treskom otvorila i ukaza mu se njegov brat
Ronan.
Ronan je mogao biti Magnusov brat blizanac samo to su godine razdvajale njihovo
roenje. Obojica su imali tamno zelene oi kao drvo jele i kosu boje peska obasjane
crvenkastim na svetlu. Blejn je bio jedini brat koji je imao taman ten kao svi sa majine
strane.
-
Svinjo! - Brat ga je gledao popreko dok je ulazio u prostoriju.
I tebe je takoe dobro videti, brate.
Kako si mogao da se oeni?
Lako. Stao sam ispred svetenika sa mojom mladom i razmenili smo zavete.
Ti si jedan seronja. - Ronan se srui u stolicu i postavi noge na Magnusov sto.
ta e da radi?
-
U vezi ega? - Poeo je da biva iziritiran bratovljevim ispitivanjem. On je bio
gospodar, i on je bio najstariji. Mogao je samostalno da donosi odluke. Ali njegov brat je bio
u pravu. enidba Arabelom izazvae mu probleme sa klanom Rosovih... i Englezima. Ali to
to ga je podsetio na prethodnu veridbu samo je iznelo na istinu injenicu da nije poslao
poruku da objasni Rosovima ta se desilo i da ponudi jednog od svoje brae kao
zamenu.Magnus se uspravi i pokaza bratu da skine noge sa stola.
-
ta bi ti uradio da si se naao na mom mestu?
Ronan se uspravi u svojoj stolici. - O emu pria?

91
Ini Ros treba mu. Po mogustvu Saterland.
Ronan skoi iz svoje stolice i estoko odmahnu glavom. - Neu to uraditi. Sam si sebi
skuvao orbu brate. Podrau tvoj brak Engleskinjom, ali neu oeniti Inu. - Izopaen osmeh
mu se pojavi na usnama - Blejn je prvi sledei, tako da bi on trebao da ima ast.
Magnus prekrsti ruke na grudima i pogleda brata. - Moda bi tebali da se takmiite pa da
vidimo ko e biti privilegovan.

Ronan ga pogleda. - Upamti moje rei, neu oeniti devojku. Neu nikoga oeniti. Kao
trei sin, nema ni potrebe da se enim. - Uputi se ka vratima. - Budi paljiv, Magnuse. ene
su osvetoljubiva bia.
Ronan izae iz sobe, ostavljajui Magnusa sa jaim oseajem hladnoe nego kad je uao.
Njegova enidba Arabelom umesto Inom nanee vie nevolje nego to to je spasao. Ali
razmiljanje o tome da je nije oenio samo mu je donelo njen stidljivi osmeh i strastvene
uzdisaje nazad u misli. Nisu dugo bili u braku, ali on ve nije mogao da zamisli svoj ivot bez
nje.To ga samo natera da se jo vie namrti.Odgurnuo je stolicu i odetao do velike
dvorane za veeru. Kada je stigao, pola klana je ve ispupnilo prostoriju, zauzimajui svoja
mesta za postavljenim stolovima. Bilo je buno i ustro. Nasmejao se. Bilo mu je drago to je
kod kue.Krenuo je ka sreditu, na pozdrave svojih ljudi, gde ga je njegova sestra Heder
ekala sa Ronanom i njihovim roacima Lordom Danijelom Morejem i Lordom Brendonom
Sinklerom. Njegov najmlai brat Blejn se jo nije vraito sa trnice vune.
-
Magnuse! - ree Heder sa radou, grlei ga.
Heder je bila samo nekoliko godina mlaa od njegove ene, ali je bila najmlaa u
porodici, i nikada je nije gledao drugaije no kao dete. Bila je tamna kao Blejn sa kosom
tamnom kao u gavrana i safirnim oima. Njihova sestra Lorna bila je svetla kao i on.
-
Gde je Arabela? - upita, gledajui po prostoriji. Mesto je bilo definitivno pusto bez
njenog prisustva. Za trenutak je brinuo da se previe uznemirila zbog oca i odluila da ne

doe na veeru i upozna njegovu porodicu. Potisnuo je narastajui bes i na pomisao ta bi
to moglo da znai.Dobra stvar je to je u tom momentu ona ula u prostoriju. Bila je zaista
zadivljujua. Nosila je kosu polupuptenu - bolje nego upletenu. Njene kovrde sijale su u
talasima na njenim ramenima. Nadao se da e ih uskoro nositi u potpunosti putene kako bi
mogao da provue prste kroz njih kad god bi poeleo . Makar kad su sami, s obzorim da
udate ene uglavnom nose kosu podignutu i van domaaja.Ispod oka je posmatrao svoje
roake kako se dive njegovoj eni. Ronanove oi se rairie od oka i Heder je gledala u nju
sa divljenjem. Morej i Sinkler su se obojica podlaktili i tiho priali. Bio je ponosan da ih vidi
kako je gledaju s odobravanjem.
-
Arabela, upoznaj moju sestru. Heder, i mog brata, Ronana.

92
Zadovoljstvo je konano vas upoznati. - ree svojim mekim ali senzualnim
glasom.
Magnus oseti kako mu staje dah. Da nije njegove porodice i pripadnika klana podigao bi je
u naruje i ljubio dok se ne otopi.
Heder uhvati Arabelu za ramena i povue je u zagrljaj. - Zadovoljstov je nae. Tako mi je
drago da ponovo imam sestru. S obzirom da je Lorna otila, jako mi je falilo ensko
avrljanje.
Arabela se nasmeja. - Da, ono je u potpunosti drugaije.
-
Onda Vi imate sestru? - Heder je upita, irom otvorenih oiju i nevino.
Arabela baci pogled na Magnusa, dok joj je iz nje izvirala nervoza. - Da.
-
estitam Vam, moja damo, na venanju za gospodara i elim Vam dobrodolicu
u Dunrobin. Uvek sam Vam na usluzi. - Ronan podie njenu ruku i poljubi je, naginjui se
prema njoj malo preve za Magnusov ukus.
Ronan je bio divalj grubijan, koji je uvek bio u potrazi za sledeim osvajanjem. Magnus mu
ne bi dozvolio da od njegove ene uini plen. Uhvati Ronana za rame, uze supruginu ruku i
pogleda u brata. Zabava koja je igrala u Ronanovim oima pokaza da je glumio samo da bi
iznervirao Magnusa.Prokletinja! Oduvek je proveravao koje su mu granice.
-
Moji roaci, Lord Danijel Morej i Lord Brendon Sinkler.
I jedan i drugi roak uzee joj ruku i sa iskustvom ponovie potez koji je Ronan ve izveo.
Za to, svaki je dobio srdaan udarac po leima koji ih je naterao da se zagrcnu od
smeha.Prokleti bili njegovi pohlepni roaci i zadovoljstvo koje su imali videvi ga kako
peni.Prokleta bila i ta ljubomora koja ga je nadvlaivala. To je dokazalo samo jedno...
Njegova ena je brzo pronalazila put u - da li se usuuje da kae? Ne, ne bi mogao to da
izgovori. Nee to priznati uopte.Sa iznerviranim gunanjem, koje je posluilo da se lanovi
njegove porodice samo jo vie smeju, okrenuo se ka podijumu kako bi seo na svoje mesto.
Arabela je sa setom gledala kako Magnus grli svoju brau i roake, ak se i Heder
pridruila. Bili su vrlo povezana porodica. Nedostajali su joj Alaja i Semjuel. Nedostajao joj je
otak sa svom svojoj preoptereujuom grubou. Nedostajao joj je dom.Gledala je u svoje
ruke, i izabrala samo neto od ukusnih jela koje je Kuvarica pripremila za nju. Nije imala
apetit uopte. Najgore od svega, poinjala je da ali svoju odluku na vrhuncu strasti jer je
dozvolila Magnusu da konzumiraju brak.Nije to bilo zato to joj se nije dopadao. U stvari
93
dopadao joj se... sve vie. Nije bilo ni zbog toga to joj se nije dopadao Danrubin i njegovi
stanovnici. Arabela jednostavno nije bila sigurna da li uopte pripada tu, i njena briga o sestri
i ocu ju je izjedala iznutra.Nije mogla da slavi niti da bude srena kad njen otac moda lei
negde u nekoj jaruzi u Sterlingu i Alaja je sama na svetu, oekujui skori oev povratak.
-
Jesi li dobro? Magnus se nae ka njoj i upita je.
Trgnula se na topli dodir njegovog ramena o njeno. Pogledao ju je zbunjeno.

-
Da, jednostavno imam mnogo toga na umu.
Obeao sam ti svadbenu gozbu kada doemo u Danrobin, i nadam se da zna
da ovo nije to. Mislio sam da kada pronaemo tvoju porodicu, planiramo to okupljanje.
Zato je morao da bude toliko predusretljiv? elela je da joj se ne dopada pomoglo bi joj
da se usresredi na ono to je zaista vano ali umesto toga, topila se znajui da u stvari
misli na nju i njena oseanja.
Osmehnu se slabano. Deluje mi ne fer da slavim kad ne znam nita o patnjama onih
do kojih mi je stalo.
Bol zasja u njenom pogledu ali je brzo bio zamenjen dubinom njegovih tamnih zelenih
oiju. Da, videemo one o kojima brine.
Arabela je shvatila da je iz njenih rei doao do zakljuka da ona ne mari za njega. Taman
da progovori, Heder se nagnu da upita brata neto. Arabela je bila zahvalna. Nije znala ta
bi mu inae rekla. Nije mogla tek tako da mu kae da mari za njega. Bila je nesigurna u vezi
oseanja koja ima za ovog oveka. Marila je do odreene granice vie nego to je bila
spremna da prizna.Morala je da prestane da mari za gospodara Saterlenda.Kada se obrok
zavrio, izvinila se i pourila u svoje odaje. Trebalo joj je malo vremena nasamo kako bi
razmislila.
Prolo je est dana i Arabelina nervoza samo je rasla. Prolo je skoro dve nedelje od kad
je poslednji put videla oca. Sada su mogli stii samo loe vesti.Izbegavala je Magnusa kao
da je izbegavala otrov ili ovna, ostajui po strani u toku dana, ne priajui ni sa kim tokom
obroka i pravei se da spava kada bi ga ula kako prilazi sobi. Telo ju je izdavalo svaki put
kad bi se privio pored nje, dok mu je srce udaralo ispod koe. Pomerio bi joj kosu s lica,
poljubio je u vrat, preao rukom preko kuka, a ona je za tu priliku usavrila hrkanje. Njene
bradavice bi se ipak ukrutile, udei za njegovim dodirom. Morala je da se ugrize za
94
unutranjost obraza jako kako bi se spreila da zastenje. Sedmog jutra, Magnus je uleteo u
njihove odaje dok se oblaila. Privila je haljinu uz telo jer je bila samo u spavaici.
-
eno. - povika.
Arabela naini korak unazad. Delovao je pozitivno ljut, razjaren... i tako upeatljiv. Imao je
neku mo nad njom. Osetila je privlanost koja ju je vukla ka njemu iako se opirala. elela je
da joj se usne poveu poljupcem sa njegovim, da ga pomazi po obrvi.
-
ta je bilo? zaskiala je.
Pogled mu je gladno preao preko nje i izgledalo je kao da je spreman da je uzme celu.
itavo telo joj je treperilo s nestrpljenjem.Zatvorio je vrata za sobom i krenuo ka njoj. Kada je
bio na korak od nje stao je. Izbegava me, i nameravam da saznam zato.
Namrtila se, ali nije nita rekla.
-
Zar nema nita da kae?
Ja... Nije htela da mu otvori duu. Nije nita.
Neto jeste . Pravi se da spava pored mene svake noi, iako ti telo treperi i
trese se pod mojim dodirom i uzgred, tvoje lano hrkanje je oajno. Nisi priala sa mnom
tokom obroka, i krije se tokom dana. Nisi bila takva kada si stigla. Moda te ne poznajem
dobro, ali znam te dovoljno da uvidim da neto nije u redu.
Arabela stisnu pesnice. U pravu si. Ne zna nita o meni. Ja ne pripadam ovde.
Magnusu oi skliznie na zaobljene vrhove njenih bradavica. Skoro je zaboravila da je
drala haljinu ne bi li se pokrila. I sada ju je njeno telo izdalo. Povukla je haljinu na grudi.
-
Zato to se ne trudi, Arabela. I sada si ovde. Klan te je prihvatio. JA sam te
prihvatio. Zato ti odbija da prihvati nas?

-
Ni najmanje ne elim da budem prihvaena! Nije nameravala da vie, ali su rei
prosto izletele iz nje i pre no to je uspela da ih povue. Nedostaje mi moj dom. Nedostaje
mi moja porodica. Sama sam ovde. Poslednje je izgovorila mirno.

Magnus zakoraknu ka njoj i povue je u zagrljaju. U momentu se privila uz njega, dok su
se njene obline savreno uklapale u njegove snane linije.
-
Dobio sam vesti.
ta? odgurnula ga je. I nita mi nisi rekao do sada?
Primio sam ih ba pre no to u doi da te potraim.
Kakve vesti?
Tvoj otac je iv. Vien je, ali nema rei o tome gde je sada, samo da je jo uvek u
kotskoj sa Englezima. Moji izviai mi kau da je... pretraivao sela.

Ugrizla se za donju usnu. Znala je da e pretraivati zemlju. Traio ju je. To znai da
nema pojma gde je. To takoe znai da joj je sestra jo uvek sama kod kue. Njihov otac je
95
ostavio poslugu da je titi ali ako Stjuart nameri da napadne zbog toga to je Arabela
ukradena, Alaja bi mogla biti meta. Arabela nije mogla da dozvoli da se to dogodi. ta je sa
mojom sestrom?
-
Ne znam.
Arabela se namrti. Ako se moj otac jo nije vraito kui, moda bi bilo najbolje da
doemo po nju?
-
Da, samo da se Blejn vrati dau mu da ode po tvoju sestru. Najbolje je da on to
uradi jer e najlake ui u Englesku bez da ga otkriju. I ostaviu poruku.

-
Poruku?
To je asno uraditi kada neko ukrade neiju kerku mora mu makar staviti na
znanje da ju je uzeo. I delovalo bi kao da sam na pragu toga da zadrim dve kerke barona
de Movbaraja.
96
ETRNAESTO POGLAVLJE
agnus je oajniki eleo da odvede svoju enu u krevet.Ali poto joj je

preneo vesti o tome gde joj je otac ,Arabela je navukla haljinu i
uurbano napustila sobu u potrazi za Lidijom kako bi joj pomogla da
pripremi gostinjsku sobu za njenu sestru iako se moe desiti da ona stigne tek kroz mesec
dana.Nije imao ansu ni da kae bilo ta, toliko se bila rasplinula.Bio je frustriran iznad
svake granice. Jedini nain za koji je znao da e mu pomoi da se rei frustracije pored
voenja ljubavi s njegovom enom dok se krevet ne raspadne od udaranje u zidove bilo je
da se pobije sa svojim ljudima. Pripremivi oruje, zaputio se na poljanu na kojoj su njegovi
ljudi trenirali, hodajui smireno i sa svrhom. Narednih sat vremena, uspeo je da izudara
nekoliko glava jednu o drugu i da izudara neka tela dok nije na red doao i njegov brat,
Ronana.
Ronan ispusti oruje i podie ruke u vazduh. Ne, brate. Neu dozvoliti da budem
prebijen s tvoje strane.

-
Nema izbora, Ja sam tvoj gospodar i ovo je tvoj trening.
Ronan se samo nasmeja i podie ruke jo vie. Da li bi naudio nenaoruanom oveku?

-
ta je to do avola sa tobom? Podigni ma.
Ljudi nainie krug oko brae. Neki nestrpljivi da vide kako se srodnici bore, drugi
izgledajui kao da bi radije zbrisali.
Ronan odmahnu glavom. Neu biti tvoja meta, Magnuse. Svi znamo da je ona sa kojom
stvarno eli da se porve tvoja ljupka supruga. Imao je hrabrosti da ga zadirkuje podiui
obrve.
Magnus zastenja iz dubine grla. Nee na tako vulgaran nain priati o mojoj eni.
-
Zato ne? Mogu da kaem po nainu koliko si bio buan i lupao akom o stom u
poslednjih nekoliko dana da si frustriran. Je li utogoljena? Pogledao je Magnusa sa

saeljenem.
To je bila poslednja kap.Magnus udari Ronana, obarajui ga na zemlju. Ronan je uspeo
da ga skine sa sebe i ustane. Skakutao je s noge na nogu, pesnica spremnih.
-
Hajde onda. Kad nee da se otvori za tebe, ja u.
Kopile!- Povika Magnus, udarajui brata ponovo.
Ronan se samo nasmejao i pomerio u stranu. Magnus se okrenu brzo i izbaci nogu,
sapliui Ronanan koji je pao na zemlju uz stenjanje.
-
Dobro, brate. Mislio sam da si izgubio sav oseaj i da se borim s tvojom kitom
97
umesto glavom.
Magnus se pravio da otresa kilt, ali u poslednjoj sekundi, poludeo je i udario Ronana
pravo u vilicu. Ronan pade unazad i srui se na zemlju, trljajui vilicu.
-
Jao...
To e te nauiti da o mojoj eni ne govori tako prostaki.
Ronan, uprkos blago natekloj vilici, se veselo osmehivao. - Samo sam pokuavao da te
isprovociram. Dajui ti ono to si eleo - dobru borbu. Moda bi eleo da istrese svoj gnev
gore i poloi je na lea, moj gospodaru.
Ronanovo podsmevanje nije prolo neopaeno. Zbog ovih rei, Magus shvati koliko je
dozvoljavao svojoj eni da dopre do njega. ena ga je frustrirala vie od bilo koje. Nije
mogao da razmilja ni o emu drugom sem o tome kako da joj rairi bedra, slua kako
uzvikuje njegovo ime, osea njenu kou pod usnama.Ali iznad toga, eleo je da vidi njen
osmeh. Nije se nasmejala jo od pre no to je otiao da joj saopti vesti o njenom ocu. Nije
se ni smejala. I nije da do sada kada toga nije bilo, nije primeivao da mu nedostaju.
Nedostajala mu je neustraiva ena koju je oenio.Moda sada kada zna da joj je otac
siguran se ta ena vrati.
-
Svega mu. - opsova. Kako je do avola dozvolio da mu se promigolji srce?
Odetao je, sa zvukom smeha svojih ljudi u uima.Dok je stigao do tvrave, bio je odluan
da pronae svoju subrugu i podigne joj suknje gde god da se nalazila. Onda bi zahtevao da
se osmehuje i smeje i vodi ljubav sa njim najmanje jednom dnevno.Uao je u veliku dvoranu
i namrtio se kad je video jedino ene klana kako iste.
-
Gde mi je ena?
Nekoliko ena se prepalo na njegov grub ton. Ali nisu mu mogle pomoi. Pesnica ga je
bolela kao sam avo od toga kako je udario Ronana i sve je to bila Arabelina krivica.
-
Ona je u bati pozadi, moj gospodaru. - odgovori Lidija, sa pogledom
neodobravanja.
Magnus uvue odgovor koji je hteo da izbaci iz sebe u grlo i umesto toga samo ode u
batu.Naao ju je skupljenu nad nekim jesenjim biljkama kako upa nene listove i stavlja ih
u koaru. Kada je primetila njegovu senku kako se nadvila nad njom, okrenula se i pogledala
ga dok su joj se usne krivile u osmeh. Umalo se rastopio. Umalo.
-
Moram da priam sa tobom u naim odajama. Ovo je vano. - I bilo je. Ljubio bi je
dok ne ostane bez daha, strgao haljinu sa njenog tela i oboavao svaku njenu oblinu dok ne
bi zavritala od zadovoljstva.
-
Odmah sada?
Da.
98
Namrtila se i ustala. - Pa, dobro onda.

Ponudio joj je svoju ruku, i ona ju je prihvatila. Taj dodir je bio topao, tako lak, ali ga je jo
uvek uzbuivao do kosti. Osetio je kako joj se prsti gre na njegovoj podlaktici. I osmehnuo
joj se samopouzdano. Bila je nestrpljiva da se zavue pod arave sa njim. Ubrzao je korak,
potom zastao, privukao je ka sebi i poljubio je sa svom strau koja je bila u njemu. Otopila
se, stenjui, dok joj se telo treslo, a grudi vrtsto pribile uz njegove.
-
Vodiu ljubav sa tobom, Arabela. Odmah sad.
Da, molim te. - jecala je, prelazei rukama preko njegovih lea.
Podigao ju je u naruje i praktino utrao u utvrenje.Ali ono to ih je doekalo u velikoj

dvorani je bila nona mora koja je pretila da navue pakao na njih... I umalo ju je ispustio.
-
Magnuse. - ree Ina skupljajui oi. Nosila je svoju crvenu kosu rairenu preko
ramena, kariranu kabanicu preko okiene haljine, i zlatni opasa na kukovima. Pojavila se
iza svog oca. - Mogu li da predloim da spusti svoju drocu i prie svojoj eni?
Blejn se vratio, stajao je blago na Ininoj strani, jo uvek pod punom opremom. Njegov kilt
delovao je kao da mu treba dobro pranje, a izme su mu bile okovane blatom. Zurio je sa
oiglednom zbunjenou u Magnusa i Arabelu. Heder i Ronan su uli u veliku dvoranu,
oboje sa istin izrazom lica.
-
Spusti me dole. - procedi Arabela kroz zube.
Teko progutavi pljuvaku, Magnus uini tako, ali je ju je i dalje drao za ruku. Trgnula je
jako, ali je on i dalje nije putao. Mogao je samo da zamisli ta joj je prolazilo lroz glavu.
Mucao je bez daha, - Ona nije moja ena.
Arablea zastenja i prevrnu oima. - Njoj to reci.
-
Ina, ta trai ovde?
Dola sam u nezgodnom trenutku? - njegova biva verenica se podsmehnu.
Imao je utisak da mu je srce u grlu. Ponovo je teko progutao pljuvaku, bez mogunosti
da razvee vor koji mu se nalazio u grlu. Nikada se pre nije oseao ovako. Bilo je uasno,
kao da je uhvaen da radi neto strano pogeno. Teoretski govorei, inilo se da je radio
neto loe i to obema enama.
-
Ne, ali nisam poslao po tebe.
Nisam znala da sam trebala da ekam da dou po mene.
Trebalo bi da si kod kue sa svojom porodicom. Ovo ne prilii jednoj neudatoj
eni da poseuje susedni klan bez pratnje.

-
Ali bila sam u pratnji Blejna, - ree, prekrtajui ruke preko grudi i lupkajui
Nogom.Njen pogled pade na Arabelu ,a Magnus je imao instinktivan poriv da stavi svoju
suprugu iza sebe i to dalje od Ine.Blejn iskorai u sredinu sobe i otro pogleda u Magnusa.
99
ta se deava, brate? Pitao si me da dovedem Inu kako bi ste mogli da se
venate.
avoljih mu muda! Zaboravio je na taj zahtev...Magnus povue Arabelu na stranu i sakupi
snagu koju je inae imao sa svakim udahom. Iz nekog razloga ova situacija je bila udarac u
stomak. Mislio je da se pozabavi Inom odavde i da Arabela nikada ne sazna za njegovu
prethodnu veridbu. Ali sad je ova natmurena ena dola u posetu njegovoj kui - na njegov
zahtev! - i nazivala se njegovom enom. Dragi Boe na Nebesima, imaj milosti...
-
Ledi Ina. - poeo je formalno, - Upoznajte moju enu, Ledi Arabelu.
Demoni su bili male bebe u poreenju sa Inom Ros kada ne dobije ono to je elela i ova
situacija nije bila izuzetak. Lice joj poprimi nepristojno modro crvenu boju i kako je zaurlala,
pljuvaka polete iz njenih usta. -ta?
Naotrila se ka njemu, samo to su Blejn, Ronan i Heder stali na njen put pokazavi
solidarnost i zatitu Arabele. Bio je ponosan na svoje roake u tom trenutku, ali nije mogao
da ih pohvali, morao je da se nosi sa uspaljenom enom koja je pokazivala zube i govorila
neke naroito zlobne stvari Arabeli.Bacio je pogled ka svojoj eni, i sa iznenaenjem, uvideo
da ona uopte nije delovala zastraena ovim izlivom besa.
-
Zadovoljstvo je upoznati Vas, Ledi Ina. Sigurna sam da emo se seati naeg
upoznavanja sa zadovoljstvom u budunosti.

Dok su njene rei izazvale ponosne osmehe na licima Saterlandovimh, Inu su samo jo
vie izazvale.
-
Ti raspala droljo, krade mua eni. On moe da bljuje kako nismo bili venani,
ali bio mi je obean - venanjem i krevetom kako kau.

-
To je dosta. - povika Magnus, izgubivi strpljenje sada kada je ena tvrdila da je
bila uistinu njegova ena.

-
Je li to istina? - Arabela upita Magnusa optuivaki, njene plave oi zaiskrie od
Da, je li to istina? - upita Blejn.
besa.
Ronan istupi, gledajui ga pravo u lice. ON je bio prvi koji je upozorio Magnusa da ovo
nee izai na dobor.
-
Nije istina. - Magnus se susrete sa svaijim pogledom, znajui da e verovati
njegovom odgovoru. Ne bi nikada spavao sa Inom a da je pre toga ne oeni. Nije ni eleo da
je oeni.
-
Lae vam. - Ina prosikta, gledajui pravo u Arabelu. - Iskoristio me je, ba kao to
je iskoristio i Vas. Vi ni niste njegova prava ena - ja sam.
100
To je ini se bila poslednja kapljica za Arabelu. Klimnula je glavom i podigla svoje suknje
lako, okrenula se i krenula stepenicama ka njihovim odajama. Dae joj nekoliko minuta da
se ohladi pre no to ode da izgladi stvari. Magnus se okrenu ka Ini i napravi pretei korak ka
njoj. Ona se uspravi i ispravi ramena, izbacujui bradu napred.
-
Oenio si slabanu enu, Magnuse. Ve je digla ruke od tebe.
No, on je znao bolje. Arabela ne bi odustala tako lako. Bar se nadao. Inine rei su unele
malo straha u njega.
-
Pa i ti si sad priznala da mi je ena.
Ne zadugo. - Ina zarea. - Moj otac nee biti srean zbog ovoga.
Nadao sam se da u stii da mu poaljem poruku pre no to doe do ovoga.
Ina se nasmeja ogoreno. - I ta? Zapoeti rat?

Znao je da e Ros biti besan ali se iskreno nadao da nee zapoeti rat. - Ne. Ponudio bih
Vam jednog od svoje brae.

Ina pogleda od Blejna ka Ronanau i nasmeja se jo vie. Obojica brae su delovali kao
da e se ispovraati.
-
Vreate me. Platiete za ovo, Magnuse. Platiti dragi.
Na as Gavin se zadesi u velikoj dvorani, i isto tako brzo pokua da se povue, ali ga
Magnus pozva nazad.
-
Da li bi pomogao Ledi Ini da se vrati na posed Rosovih?
Neete mi dozvoliti ni da se odmorim od svog putovanja? - upitala je negodujui.
Mislim da je ovako najbolje, moja damo.
Ti si svinja, Saterlande. Zapamti moje rei - moj otac nee biti srean.
Vae pretnje ine malo da bi se ishod ove situacije promeni, moja damo. Neka
Bog bude sa Vama.

Magnus nije vie mogao da gleda enu. Nee odustati od svojih pretnji, toliko je znao.
Zvuala je skoro isto kao dok su bili deca i on je pronaao vie aba od nje. Nije ni udo to
Ros jo uvek nije naao oveka koji bi je oenio. Zahvalio se Bogu to je poslao Arabelu u
sredite bitke, inae bi morao da se oeni ovom rospijom.
Nastavila je svoju tiradu i ispred utvrenja, i Magnus nije zavideo Gavinu to mora da je
vodi kui.
-
Ronane, hoe li otii sa Gavinom? Reci Rosu da jo pristajemo na brak sa
Saterlandom, ali da e morati da bude sa ..

Uasnut je jedini nain na koji bi se mogli opisati istovetni izrazi na Blejnovom i
Ronanovom licu. Nakon ovakvog njenog ponaanja ne bi je poeleo ni za jednog od svoje
brae.
101
Reci mu da emo mi uvek njegovoj kerki i Rosovoj zemlji ponuditi zatitu i da
duboko alim zbog iznenadne promene planova i da emo mu nekako nadoknaditi.

Nije imao ni najmanju ideju kako bi mogao da mu nadoknadi, ali morae da smisli ve
neto. Ros je bio temperamentan ba kao i njegova kerka.
-
Da, i hvala ti. - Ronan ga je uzeo u medvei zagrljaj, glasa slabanog od
olakanja.
Magnus ga potapa po leima. - Kakvu god nam nevolju nabacili bie lake podneti je
nego itav ivotu u braku sa njom.

Blejn je stajao i klimao glavom.
-
Mnogo toga si propustio brate. Doo sa mnom u moj kabinet i sve u ti ispriati.
Ma koliko da je eleo da pouri u svoje odaje, uzme Arabelu u naruje i umanji njen bes,
znao je da prvo mora razgovarati sa Blejnom. I morao ga je poslati nazad u Englesku. Nee
odlagati izvrenje jo jednog obeanja koje je dao svojoj supruzi.Teka srca, odveo je Blejna
u tamnu sobu i zapalio lojanice. Blejn se sveano smesti u stolicu koju je Ronan zauzeo
kada je prvi put upozoren na reakciju Ine Ros kad je bila odbijena.
-
ta se do avola deava? - upita Blejn, prekrstivi ruke na grudima.
Magnus sede na ivicu stola i izdahnu snano. Ispriao je Blejnu o tome kako je ostavio
Lornu i prolazio pored unitenog sela. Njegovom pridruivanju Valasu u borbi protiv Engleza
na Sterlinkom mostu i kada je video Arabelu u sreditu borbe i konano o Kitovom napadu.
-
Nisam je mogao ostaviti da se sama brani. Bila je bespomona.
I prelepa.
Da.
I nije bila nesrena.
Da. - Nasmejao se mislei na nju u njihovim odajama sada, verovatno kako gleda
kroz prozor i eka strpljivo na njegov povratak.

-
Da li i mali deo tebe misli da je to to si je oenio bilo najbolje za tvoj interes?
Blejnov suen pogled je bio optuivaki.

Agnus prekrsti ruke i namrti se na brata. Blejn je imao jezivu i frustrirajuu sposobnost da
gleda u najmranije delove neijeg uma. I video je tamo istinu. Znao je da je Magnus video
izlaz iz enidbe Inom i prihvatio ga je.
-
To to izbegava odgovor na moje pitanje, samo mi kazuje da sam u pravu. Da li
se udala samovoljno? ta je sa njenom porodicom?

Magbus promumla. - Rekla je "DA".
-
A njena porodica? - Blejn je insistirao.
Njen otac se borio protiv nas, iz onoga to sam ja shvatio. Za sada samo znam
102
da je... on trai.
-
On ni ne zna da si je uzeo?
Ne.
Blejn se smejao i odmhivao glavom. - Znai ti si ukrao svoju mladu kao mnoge Gortake
zveri?
Sada se Magnus osmehnu sa ponosom. - Da. Pravo od tih kopilana Engleza.
-
Ako te uje da to kae, nee ti darovati svoje usluge jo mesec dana.
Magnnusove nozdrve se rairie. Ve je bilo predugo. Inin dolazak doveo je do toga da ne

uivao u vou koje je njegova supruga imala da mu ponudi.
-
Mislil da e je pronai?
Magus slee ramenima. - Moda i nee ali hoe poto mu ostavi poruku.
-
Poto mu ostavim poruku? - Blejn podie obrvu.
Da. Trebam te da ode u zoru i dovede njenu sestru iz Engleske. Ostavi poruku
da su ene ovde pod naom zatitom.

-
Ukrae jo jednu enu? Hou li je ja oeniti? - upita sarkastino.
Mogao bi, ne znam ta bih ti rekao.
Blejn se nasmeja, nepodnoljivim smehom. - Do avola hou! Doveu ti je, zato to si
naredio. Ostaviu poruku. Ali neu oeniti nikakvu Englesku devojku. Neu nikoga oeniti
sada.
-
Oenie se vrlo brzo.
Blejn zamumla ispod daha i ustade. - Ali neu oeniti Englesku devojku - ti si verovatno
ukrao poslednju pristojnu.

Magnus gurnu svoj sto i udari brata rukom po leima. - Dobar si ti brat, Blejne.
-
A ti si dobar gospodar. - Blejn ree sa trakom zavisit u glasu. - I dobar brat. Zato
te ljudi toliko potuju. I zato su voljni da uu u lavlje kande.

Magnus se nasmeja. - Budi iskren, Blejne. Ti voli takvo uzbuenje, i voli da se smeje
seronjama koje veruju da si engleski plemi.

Blejn se naceri iroko. - Ima i toga.
Magbus se uozbilji. - Zahvhaljujem ti za ovo. Moja ena je bolesna zbog brige da je njena
sestra sama i ranjiva. Jadna devojka sigurno nema ni najmanju ideju ta joj se desilo sa
sestrom i ocem.
-
ta je Arabela radila u Stirlingu?
Magnuns suzi oi, slika nje kako se bori protiv ratnika koji su je svukli sa konja bila je
svea u njegovoj glavi. - Ne znam. Ali sumnjam da je bila tamo kako bi se udala.
-
Udala za koga?
103
Magnus odmahnu glavom. - Ne znam. Verovatno za nekog Engleskog plemia koji je
trebao da se sretne sa njima u Sterlingu.

-
Misli li da e taj plemi doi da je trai?
Bila je to stvar koja ga je muila najvie. Ljuti Engleski lord mogao bi da pokua da srui
pakao na njih. - Da. - Ali on e je tititi i njegov klan po svaku cenu.
-
Nije ti rekla? - Blejn podie obrvu. - Nisi zahtevao da zna?
Ima jo mnogo da naui o enama. Kada one ne ele neto da ti kau, nee ti
rei.
Ali njegov brat je bio u pravu. Morao je da sazna da li je bio neko pored njenog oca ko bi
mogao da se pojavi u Danrobinu.Ba kao to je on raskinuo veridbu, ini se da je i Arabela.
104
PETNAESTO POGLAVLJE
ljuajui bes bio je minimalan u odnosu na srdbu koja je uzdrmala

Arabelu poput estoke bure. Mogla je da ubije prokletog Gtortaka da
je bila od onih to ubijajau.Ponienje nije ni priblino ono ta je oseala u
trenutku u kom je kotlananka tvrdila da je ona njegova ena i potom ispljuvala razliite
vrste otrova iz usta. Je li Magnus i nju zaista posedovao? Zar onda i njen brak nije bio brak
nego obina farsa?Stegla je zube toliko da ju je zabolelo.Magnus ju je prevario, prosto i
jednostavno, i ona je pala na to.Rado bi ula u njegov krevet. Voljno bi predala svoju duu
da je on pokori i zarobi njene najintimnije delove. Kako li je dozvolila da se tako neto
dogodi? Da pomisli da voli ovog oveka! Ne, ne bi mogla da ga voli. To je bio samo trik
njegovog poljupca i ruku i naina na koji bi joj namignuo i stvari koje je radio kako bi se
oseala posebnom. Nije bilo sumnje da je isto to inio i njegovoj pravoj suprugi.Pa, vie
nee sluati njegove jadne rei. Nee se vie topiti pod pritiskom njegovih senzualnih usana.
Odlazi.Poto je donela tu odluku, Arabela pogleda po sobi. Nije imala nita, sem odee koju
je Lidija proglasila njenom. Njene torbe nikada nisu pronaene, verovatno su opljakane od
strane uasnih kota. Moda i od strane Magnusovih ljudi.Namrtila se, znajui da to nisu
bili oni, ali elei da je bilo i vie od toga. Zaista je prezirala tog oveka sada i jo jedan
zarez na cepanici njegovih greaka bi joj dalo jo jai razlog da ode. Istinu govorei, bila je
na ivici suza. Ruke su joj se tresle, stomak joj se bolni grio i grlo joj se skupljalo. Nikada nije
ni pomislila da bi za sve svoje dane mogla biti ovako iskoriena, i kada je pogledala
Magnusa, nikada ne bi pomislia da bi on bio taj koji e je iskoristiti. U stvari je zamislia da e
imati budunost prepunu sree sa njim. Pa i ljubav.Zurila je u istroen tepih koji je bio na
drvenom podu. Bio je to jednostavan tepih, napravljen u bojama Saterlenda linijama i
kvadratima nalik na Magnusov kilt.
Bili su toliko odani jedni drugima, svojim korenima. Kako nije mogla da vidi da jedva da je
pijun? Bila je Engleskinja. To je bilo jedino to je znailo kotima. Kada ju je video, Magnus
je ugrabio priliku da uzvrati udarac neprijatelju. To je bilo jedino to bi moglo da objasni
njegove postupke. Nije bio dovoljno zao da je izabere kako bi je iskoristio za sopstvenu
zabavu, iako je to bilo prilino blizu toj injenici.Bez iega to bi mogla da sakupi i sakrije
pod ogrtaem i moda i komad hleba i sira iz kuhinje, Arabela je bila reena da pobegne iz
Danrubina.Njen otac je pretraivao zemlju zbog nje, ili je bar tako Magnus tvrdio. Ako e da
napusti ove zidove, ne bi bilo teko nai ga. Jedino se molila da nije sa Marmadjukom
Stjuartom. Poslednje to je elela je da ostavi jedan prividan brak i odmah uleti u
105
drugi.elela da ode kui u Englesku. Nedostajala joj je Alaja, njena soba, njen irski seter
Frosti kog je morala da ostavi za sobom.Otila bi nazad u Englesku pod zatitom oevih
ukuana i preklinjala bi oca da je nikad ne pusti da ode. Rekla bi mu sve i ako bude sree
saalie se na nju i dozvoliti joj da ostane usedelica do kraja ivota. A ako joj ne dozvoli,
zavetovala bi se i pristupila crkvi.Nije elela da ikada vie stavi srce na crtu.Napravila je
korak ka vratima kada su se otvorila. Magnus je zauzeo ulaz, dok mu se na licu videla zbrka
oseanja. aljenje mu je sijalo u pogledu, zabrinutost mu je izborala uglove oiju i zamaglilo
njegov osmeh. Postojao je i traak tuge i straha. Koliko god da joj je srce poskakivalo dok ga
je gledala, odbijala je da bude rtva njegovog podmuklog srca. Sve to je trebalo da uradi
jeste da zamisli sumanutu, prezrivu enu ispod stepenica.
-
Arabela. - poeo je.
Odmahnula je glavom i drala ruku podignutu traei tiinu. Ne pokuavaj da mi se
opravda, Magnuse.
-
Ali moram. Uao je u sobu, idui ka njoj.
Povukla se, pokuavajui da odri distancu izmeu njih. Maguns je stao na svom putu, i
jo vie se namrtio. ake koje su mu stajale pored tela, stisnuo je u pesnice. Bio je
iznerviran, mogla je da zakljui. Bila je i ona. I vie nego iznervirana, nee dozvoliti da
njegova reakcije i postupci dopru do nje. Ve je dozvolila da ovo ode predaleko.Udahnula je
duboko, ispravila ramena i prizvala snagu volje koju nije koristila ve due vremena. Neu
sluati. Odlazim.
-
Ne moe otii. Glas mu je zvuao oaloeno i mala ica tre njeno srce.
Poslala je eksploziju zamiljenog leda oko organa.

-
Sluala sam tvoje rei, tvrdnje, lai, dovoljno dugo. Sada si slobodan, vrati se
svojoj pravoj eni. Izgovorene rei iskidae joj srce. Uprkos svemu, elela je da se ovo
nikada nije desilo. elela je da bude njegova ena.
-
Ona nije moja ena i nikada nije ni bila. Odlagao sam pokuaje njenog oca da
nas veri godinama dok me je moj klan molio da je uzmem za enu i obezbedim nae ime. Ali
i poto sam prihvatio da u je oenim, nisam mogao. Onda sam sreo tebe, moj anele.
Arabela se nasmejala. Ne zato ro je ono to je rekao bilo smeno, ve zato to je
delovalo toliko iskreno i njena prva reakcija bila je da mu veruje.
-
Dobar si, ratnie. Jako dobar. I za malo si me preao, ponovo.
Ovo nije la, Arabela. Vol...
Stani! povikala je, odmahujui glavom. Ne govori nita vie. Gotovo je.
Morala je da ode. Sada. Bilo je opasno da ostane. Mogla je da osea kako se zaljubljuje
ponovo. Posebno nakon njegove izjave. Ali nije mogla da dozvoli da to utie na nju. Morala
106
je da planira unapred.Nainila je korak da ga obie, ali je on neno uhvti za ruku, molei je

pogledom. Preao je lagano do njenog lakta a potom je povukao u zagrljaj. Zato mu je to
dozvolila, nije imala predstavu.
-
Nemoj. - zacvilela je, oslanjajui glavu na njegove grudi.
Ne ostavljaj me.
Odmakla je malo glavu, gledajui ga pravo u oi. elela je da kae da e ostati. elela je
da ga poljubi sa svom strau koju je posedovala.Umesto toga podigla je ruku i postavila je
ivicu ake na desnu stranu njegovog vrata, udarajui ga tano tamo gde ju je Semjuel
nauio udarac ruke noa. Pokazao joj je to kada se vratio kui iz Svete zemlje, potez
kojem ga je nauio jedan drevni Japanski ovek koji je doao kao sluga sa jednim od drugih
vitezova.Magnus ju je gledao jedan kratak trenutak a potom je pao na kolena. Stavila je ruke
ispod njegovih ruku, stenjui zbog njegove teine, i potom ga lagano spustila na zemlju
najbolje to je mogla.
-
Uskoro e se probuditi, moj gospodaru. Sa glavoboljom vrlo verovatno i sigurno
e biti ljut. ao mi je. Ali to je bio jedini nain da pobegnem od tebe. I tvojih uarenih
poljubaca. - Sa tim izgovorenim reima, Arabela izae napolje i uputi se niz stepenice,
nadajui se da nee ni na koga naii.
Sreom inilo se da su svi imali svoja posla koja su ih zadravala i nije naletela ni na koga
dok nije dola do velikih duplih vrata koja su vodila napolje.
-
Gde idete? upita je Heder, skakuui ka njoj. U etnju? Mogli Vam se
pridruiti?
Arabela se nakostrei jer je bila zaustavljena. Nije elela ni sa kim da pria, samo je
elela da pobegne i nije znala koliko vremena ima pre no to se Magnus osvesti. Ali nije
mogla da bude okrutna prema devojci. Heder nije bila razlog njenog bola.
-
U stvari, stvarno bih elela da budem sama. Moda kasnije popodne?
Heder klimnu glavom, pokazujui razoarenje. ao mi je zbog onoga to ste videli danas
popodne. Ina je oduvek bila razmaeno derite. Magnus je nerado pristao da je oeni, ali to
bi bila dobra kombinacija za nae klanove. Hvala Svecima to se oenio Vama. Vidim da
ete biti dobri za sve nas. Toliko ste ljubazni i neni, drite nas usredsreene.
Arabela nije znala kako da odgovori. Da nije ostavila Magnusa da lei na podu njegove
odaje, moda bi i pomislila da je poslao svoju mlau sestru da joj upravo ovo kae. Da
pokua da je zadri tu i uini da poveruje da on nikad ne bi bio sa Inom.Mali crv je naao put
u njenom umu, ohrabrujui je da slua Hederine rei, da ode i saslua Magnusa, ali ve je
donela odluku. Bilo je najbolje za nju da ode kui, ostavi ovo mesto. Da ostavi Magnusa i
trikove kojima se okretao u njegovom prljavom ivotu.
107
Hvala. - promuca, ne mogavi vie da gleda devojku u oi, otvori velika vrata i
pouri niz stepenice.

Brzo je pronala tale, ispunjene desetinama konja. Nije imala predstavu koji bi konj bio
najbolji za nju. Da je bila na imanju Movberija mogla bi s lakoom da odabere na desetinu,
ali ovde, jahala je samo Magnusovog konja i nije bilo anse da izabere ba njega. Seala
se previe dobro kako se Zver pokoravala Magnusovim komandama dok je ona imala svoje.
-
Mogu li Vam pomoi? upita je konjuar.
Arabela mu da pokloni najrazoruavajui osmeh. Da. Volela bih da jaem, ali nemam
predstavu koju bi mi konj najbolje odgovarao.

ovek se namrti i pogleda unaokolo. Najverovatnije jedna od kobila. Da li imate
pratnju?
-
O, ne. Ne treba mi pratnja. Idem samo kratko da projaem oko zidova. Sigurno
mu nikada ne bi rekla gde e zapravo.

Konjuar se poea po glavi i pogleda u ugaeni zemljani pod. Dozvolite mi da pitam
nadstojnika tale za kog on misli da je najbolji.

Obie je ostavljajui Arabelu sa idejom da ide da je ocinkari.Pourila je da pogleda u
tale, pokuavajui da proceni gde su bile kobile a gde pastuvi. Ako hoe da ode odavde
mora to da uradi sama. Nala je jednu kobilu koja joj je glockala prste i umrsila u njenu kosu.
- Ti e biti odlina, lepa. - Kobila ju je podseala na njenu Bitsi, ostavljajui komadi
tuge u njenom srcu. Njena kobila je najverovatnije bila pojedena od strane pobunjenika.
- Miledi. - jedan stariji ovek joj se obrati.
Okrenula se da ga pogleda dok je iao ka njoj, obuen u kilt iste boje koje su nosili i ostali
pripadnici klana.
- Da li bi ste mogli da osedlate ovu kobilu za mene? - pitala je, zvuei nonalantno.
Pomazila je konja po njuci izbegavajui da pogleda oveka u oi.
- Bojim se da ne mogu, miledi.
Blesnu iznerviranost, ali savladala ju je. - Zato ne? elim da jaem. - Njen beg je sad ve
trajao odvie dugo. Ako bude morala, udarie i ovog oveka istim udarcem kao i Magnusa.
Okrenula se ka njemu, sa namerom da ga udari kad se konjuar pojavi u vidokrugu. Nije ih
obojicu mogla oboriti.
- Saterlend je izdao nareenje da ne moete jahati bez pratnje.
Javi joj se ideja. - Pa onda zato ne bi konjuar, kako je tvoje ime, mladiu? - upita,
trepui.
- Hami, miledi.
- Zato onda ne bi dozvolili da me Hami prati?

108
- Plaim se da ne moe. Gospodar je naroito naglasio da su on ili njegova braa
jedini kojima je dozvoljeno da Vas prate.

Arabela izbaci bujicu psovki u sebi koje svakako nisu priliile jednoj dami i bile su
nedostojne. Jo jednom se slatko namejala i rekla, - Ali gospodar mi je rekao da doem
ovde i izaberem konja kojeg u jahati. Rekao je da mogu.

Nastojnik tala delovao je spreman da se pokori ali je potom odmahnuo glavom. - ao mi
je, miledi. Ali ne elim da me gospodar testira. Mislim da je to ono to se ovde deava.
Arabela je elela da udari nogom o pod. Umesto toga pogledala je oveka i otila bez da
je rekla ita zbog ega bi poalila. Ako nee da joj daju konja onda e ona odetati do
Engleske.
109
ESNAESTO POGLAVLJE
agnus se okrenu na lea, stavljajui ruku na elo.ta se to do avola

upravo dogodilo?Setio se bolnog pogleda u Arabelinim oima,
tvrdoglavog poloaja njene vilice. Setio se da ju je uhvatio za ruku,
pokuavajui da je privue u poljubac, oseajui kako joj se telo topi uz njegovo. Oblizala je
usne, zatvorila oi i tada je osetio otar bol kako mi prolazi kroz vrat i glavu.Udarila ga je. Sa
im?Posegao je za svojim vratom, plaei se onoga to e nai. Nije bilo niega. Bio je malo
oteen, ali nije bilo krvi.Kako je do avola to uradila?Setio se da ju je gledao kako se nasilno
bori protiv pobunjenika koji su je povukli sa njenog konja. Setio se ivo njenog igranja sa
maem u opatiji. Bilo je jo to ta to je mogao da naui o svojoj mlaanoj eni. Upravo ga
je oborila.Istina o onome to se desilo pogodi ga kao munja. Ako ga je udarila, onesvestila.
Onda je to uradila sa namerom.I saznae zato.Podigao se na kolena a potom ustao,
pridravajui se za krevet. Vid mu je bio zamuen na momenat, i noge su mu bile slabe, ali
ubedio je sebe da je dovoljno snaan da ustane. Nekoliko trenutaka kasnije osetio se
dovoljno slobodnim da ode do vrata, gde je morao da se da zastane i nasloni se na zid kako
bi ga prola vrtoglavica. Oseao se nije mogao to da opie. Nikada se ranije nije ovako
oseao. Zasigurno, bio je i ranije pobeivan u bitkama. Ali nikad od strane ene. Nikada od
strane nekoga kome je verovao. Ali ona Ona mu je pomutila glavu. Arabela je izdala
njegovo poverenje. Iskoristila je njegovu elju protiv njega i udarila na njega kad je bio
najslabiji. Pretpostavio je da je trebao da bude zahvalan to nije uradila i neto vie. Mogla
je uzeti bode koji joj je dao i iskoristiti ga kako bi ga isekla nakon to ga je bacila u
nesvest.Ispunjen besom i potrebom da je potrai, Magnus probaulja hodnikom, pa niz
stepenice pravo u veliku dvoranu.Nije bila tamo.
-
ta se dogodilo? upita ga Heder, ostavljajui bilje koje je namenila za suenje
na sto i pourivi ka njemu.

-
Nita. Gde je Arabela?
Nita? Izgleda strano. Ima modricu na vratu. Pogleda ga suavajui oi,
stavljajui ruke na bokove. Je li te udarila?

-
ta? proderao se, i istog momenta zaalio.
Pa, sigurno te ne bi udarila da ti nju nisi udario prvi.
Magnus prevrnu oima. Arabela ga je obmanula. Uveravam te, moja smerna ena je
sve sem toga.

-
Hmh. Heder ispusti zvuk negodovanja i prekrsti ruke. Jako si se loe poneo
110
prema njoj ne rekavi joj za Inu. Jo gore je to nisi osigurao da se Ina ne pojavi ovde.
-
Jesam se prema njoj poneo loe, ne poriem. Zna li gde je?
Neu ti rei.
Boga mu poljubim, Heder, reci mi.
Heder promrmlja ispod glasa i pokaza rukom prema velikim vraitma. Otila je napolje, i
ne krivim je. Rei u Ronanu i Blejnu za ovo i bolje bi ti bilo da ne podie ruku na mene ili
e te obojica mlatiti.
Magnusove ruke se podigoe u stranu kao znak nemoi. Nisam je udario! Ona je udarila
mene. Nije hteo da joj kae da ga je udarila tako da je zaspao poput bebe.
Jurnuo je ka vratima, ne mogavi vie da podnese besmislen razgovor sa svojom
sestrom. Trebalo bi da je uvreen njenom odanou Arabeli, i deo njega je i bio, ali vei deo
njega, onaj koji se seao strasti njegove supruge, je bio ponosan to je uspela da osvoji
vernost njegove sestre.I to ga je nerviralo jo vie.Izmarirao je napolje i pogledao unaokolo,
ne videvi ni traga od plave kose u okolini.
-
Gde je do vraga. prosiktao je nikome, a onda je primetio neku decu kako tre.
Svih mu svetaca, ena ga je naterala da se ponaa kao potpuno avo. Stegao je ake u
pesnice i stavio ih na bokove. Skroz mu je pomutila pamet. Moda bi bilo i dobro da ne uspe
da je pronae. Moda bi trebalo da potrai Ronana, da vidi da li je raspoloen za sparing
kako bi skinuo misli sa svoje ene. Ali Ronan, koji se inilo da osea kada stvari nisu bile u
redu bi mu se vrlo verovatno sao smejao.
-
Gospodaru?
Magnus okrenu glavu ka svom nastojniku koji je stajao pred njim krei ruke.
-
Da?
U pitanju je ledi Saterland.
ta s njom?
Bila je malo as u talama.
I?
Traila je konja, gospodaru. Neverovatno. Svi su radili ta je traila. Hteo je da
je zadavi. Kuda je krenula?

-
Pa, moj gospodaru, nisam joj dao konja.
Magnus podie obrvu, u stvari iznenaen to je to uo. Saekao je da uje ovekovo

obrazloenje do kraja. Bila je u potpunosti nezadovoljna mnome i izala je kroz kapije
peice. Moete li me zatititi ukoliko se bude okomila na mene? Nisam eleo da je uvredim.
Samo sam pratio Vaa nareenja.
Magnus zastenja. Priau sa njom.
111
Nastojnik tale pogleda u njega s olakanjem i ponos koji je oseao zbog ovekove
spremnosti da da njegovoj eni konja iseze. Magnus je ekstremno bio ozlojeen injenicom
da je ovek bio toliko zabrinut zbog onoga to bi ona mogla da pomisli o njemu. Je li sve
ive oarala?Sa gnuanjem je krenuo ka kapijama u potrazi za svojom enom aneliem.
Shvatio je da je zahvalan to jo nije pao mrak. Ako je ne nae pre no to padne no, bie u
smrtnoj opasnosti. Vukovi su lutali Visijama i ivotinje i oni u ljudskom obliku. Sa Inom na
Rosovom posedu uskoro, i bez sumnje da e ispriati uasne prie o loem tretmanu od
strane Magnusa, postojala je opasnost od zasede.
Klan Saterlend i Ros su bili saveznici od kad see Magnusovo seanje. Ali esto bi neto
poput ovakve greke moglo dovesti dva klana u rat.Opsova sebe nanovo to se nije
pobrinuo za to ranije, ali bio je ometen udruivanjem sa Vilijamom Valasem, ratom izmeu
Engleza i kota i potencijalnom opasnou da se od Longanka naini Visija, s kojom bi se
uskoro suoili njegovi ljudi. Bio je ometen Arabelinom nevinou i lepotom, njenom vatrom.
eleo je da joj pomogne, da je spasi i da je ima samo za sebe.Nije eleo da oeni
Inu.Arabela je bila savren izgovor da ne oeni razmaenu devojku.To je bilo pre.
Sada, uprkos tome to ga je udarila, gajio je snana oseanja prema njoj. Ova oseanja
su ga inila nespokojnim. Ubrza korak kako je prilazio kapiji. Trebalo je da pita koliko je
prolo od kad je otila, ali sa svojim korakom, bio je siguran da e je uskoro nai.Pogleda s
leva na desno, nesiguran u kom je pravcu mogla poi. Onda ugleda put ispred sebe. Onaj
koji je vodio ka planinama koje bi morala da pree ako je namerila da se vrati u
Englesku.Osmejak mu se pojavi na usnama. Pretila je da e to da uradi. Shvatio je da mu je
supruga bila tvrdoglavija nego to se inilo isprva ili bolje reeno od onoga kako je on
izabrao da je vidi. Svaki put kad bi pomislio kako ga je oborila setio bi se slike nje kako se
bori sa kotima u Stirlingu i bivao je skruen.Zaista je bila njegov savren spoj i bio je reen
da joj to i dokae.
-
Moj gospodaru? konjuar proe pored njega, sa osedlanim i spremnim konjem.
Mislio sam da ete eleti Zver. Otila je pre oko pola sata. Otila je etajui.
-
Hvala. Magnus uze uzde i uzjaha konja. Ima li ideju kojim je putem otila?
Konjuar pokaza niz put. Ba kao to je i pretpostavljao, krenula je nazad u

Englesku.Magunus klimnu glavom momku i potera konja u kas. Nee uriti u njegovom
praenju. Neka pomisli da je skoro uspela.
112
Arabela je zapinjala o svoju haljinu koja je nekako uspela da se upetlja u gomilu iaka.
Sreom, mali ljubiasti cvetovi nisu bili dovoljno jaki da pocepaju gustu vunu njene
haljine.Skinula je jedan od cvetova, izbegavajui bodlju, i nosila ga sa sobom, pitajui se
zato ima toliko tih malih cvetova svuda. Pala je lagana magla, pretvarajui se na kraju u
laganu kiicu. Arabeli nije smetala kia, samo ju je naterala da postane svesna svoje
novosteene slobode.Planine su se pojavile u pozadini, odudarajui od sivog neba, i
istakane starim i novim zelenim drveem. Brda su se pojavljivala pod planinama i mogla je
da zamisli oblike malih figura ovaca, krava i farmera povrh ebadi od zelenih kiltova. Sa
njene leve strane bio je okean, neizmerna koliina penastih talasa i neno ljuljajue tamne
vode. Prosto je oduzimalo dah, i bilo tako mirno. Arabela na trenutak zatvori oi i udahnu
slani vazduh.Nije imala prilike na svom putu ka Danrobinu da se divi ovom pogledu, bila je
previe zauzeta brigom oko svog novog braka i ogromnim kotlananinom ije je krilo
zauzela. Nadala se da se ve probudio, i da mu glavobolja nije dugo trajala.Kako je izala
kroz kapije, Arabela je prola du zidina ka grebenu, nadajui se da je uvari ne gledaju.
Pravila se da bere cvee dok je zurila u zatalasanu vodu dok je udarala o stene. Slano more
joj je dalo snage, i takoe je uinilo odlunijom da ode. Nikada pre nije videla okean. Za sve
vreme u Danrobinu nije shvatila da je toliko blizu.Sreom vreva oko robe je odvukla panju
jednog od straara koji ju je esto pratio, i tako se Arabela uspela izgubiti meu gomilom
pripadnika klana i ena koje su ile u polje. Kako je bila van vidokruga, potrala je u umu i
ila du ivice puta, sakrivena drveem.Na njenu nesreu, nije se seala pravca iz kog su
doli. NI jednog jedinog obeleja. Sve je bilo pokriveno gustim drveem, bunjem i tim
uasnim ikovima.Zaboravivi da je jedan imala u aci, stee pesnicu, samo da bi je trn koji
joj se zavukao pod kou podsetio na to. Bacila je povijenu travu na zemlju, nanovo
iznervirana. Mogla je ii u krugovima koliko je znala. Sve je izgledalo isto.
Tempo kojim je ila, nikada nee stii u Englesku, ali e umesto toga sigurno biti prokleta
da eta kotskim umama itavu venost ukoliko bude srena da je ne napadne neka
divlja zver u kiltu. Ili ak i divlja ivotinja.
Kada je poela da hoda, sunce je bilo sakriveno iza oblaka, visoko na popodnevnom
nebu. Sada je poinjalo lagano da zalazi. Kia je stala i senke u umi su bivale sve due. Da
nije ubrzala korak, ne bi otila daleko od Danrubina i Magnusa pre mraka. A onda je
postojala i mogunost da e je on pronai.Ako odabere da krene za njom.
Raunala je da je nee pratit, u stvari zahvalan to je otila, tako da moe da ide i zavede
neku drugu devojku.Seti se Hederini rei. Ina je oduvek bila malo razmaeno derite.
Magnus se gnuao enidbe njom.Je li to mogla biti istina? Da li je bilo mogue da je Ina
izmislila te uasne lai? Zato joj Magnus nije rekao u vezi te ene? uvao ju je skrivenu to
113
je ukazivalo na griu savesti. Ugrizla se za usnu i provlaila se du staza u umi. Nije on bio
jedini koji je krio tajne u vezi sa veridbom. Ali njena je bila za njenu sigurnost, sam njen ivot.
Da je saznao da je trebalo da se uda za Engleskog plemia onog koji se borio protiv
Stirlinke mlade leala bi u plitkom grobu blizu poprita borbe. Kakav li je mogao da bude
njegov izgovor? Sem da je eleo da svoje neverniko ponaanje sakrije.Ali kako su joj
mnogobrojne besne misli prolazile kroz glavu, tako joj je prolazio i Magnusov meki pogled,
seanja na njegov neni dodir, kako ju je ohrabrivao da veba borbu maem, njegova
potreba da je zatiti. Da li bi ovek uradio sve to ako je nameravao da je napusti,
prevari?Arabela to nije mogla da shvati. Nije bila dovoljno iskusna da poznaje nekoga ko je u
slinoj situaciji. Kako bi volela da je Glenda tu. Koliko god saveti te ene esto bili ludi, na
kraju je ipak mogla da da odreenu dozu utehe, rame na koje je Arabela navikla da se
oslanja.
Ubrzala je korak preko lia na umskom podu, podiui suknje kako bi izbegla da pokupi
grane koje su pale ili da se saplete o korenje drvea. Zemljite je bivalo sve strmihje i strmije
i morala je da se nagne napred kako bi odrala ravnoteu. Sad kad se penjala, oseala je da
se kree. Sat vremena kasnije, listovi i butine su zapomagali da stane. Znoj joj je prekrila
svaki santimetar tela, i kosa joj je pala u ne tako elegantnim pramenovima oko lica. Obrisala
je obrvu, i stala kako bi udahnula. Sa rukama na kukovima, isteglia je lea i pogledala iz
ume ka putu. Konano je osetila da prepoznaje oblast u kojoj je stajala. Stopala su joj
vritala za olakanjem, za tim da sedne i odmori. Grlo joj je bilo suvo. Stavi na put,
pogledala je okolinu, videvi kule Danrubina kako vire kroz drvee u dolini ispod.Osmeh joj
se rairi usnama. Ila je nekuda. Na ovom grebenu su stali da posmatraju kada su ili iz
Sterlinga. Magnusovo telo je bilo toplo, vrsto uz njeno. Njen noge se tada nisu tresle kao
sada.Skinula je kou sa vodom s lea i otpila veliki gutljaj. Gledajui na pogled na Danrubin
kao sa neke slike pitala se da li je odlazak bio loa ideja.
Nije mogla sad da preispituje svoje odluke, iako nije znala ova brda i zato to se njeno
englesko proreklo smatralo neprijateljskim prema ljudima kotske. Mogla je da se zatiti sa
njenim bodeom ukoliko bude neophodno. Ili da makar pokua.Ruiaste i narandaste linije
fino su proarale iscepane bele oblake. Mrak e uskoro pasti. No e biti hladna. Trebala bi
da potrai neko sklonite sada.Arabela se uputi nazad u umu, kada bi grubo gurnuta na
zemlju.Iznad nje je odzvanjao zloban smeh. Panika je obuze trenutak pre no to je instinkt
preivljavanja natera da se pomeri. Otkotrljala se u stranu, pljujui lie i vide dva rogobatna
Gortaka kako nadleu nad njom.
-
ta to imamo ovde? - jedan ree sa zlobnim osmehom na licu, dok su mu obrazi
goreli.
114
Odakle si ti dola? -. upita drugi, vii ovek.
Arabela suzi pogled ali odbi da pria. Da je to uinila odala bi se da je Engleskinja a ova
dvojica su svakako ve traila razlog da je smaknu.are na njihovim kiltovima su bile
poznate, ali nije ih videla ni na jednom oveku iz Saterlenda. Nije mogla da ih svrsta. Bilo je
dosta kotlanana u Stirlingu, mogli bi biti pripadnici bilo kojeg klana.
-
Jesi li mutava? upita je ovek sa crvenim obrazima.
Nastavila je da zuri u njih, koristei se periferim vidom kako bi proverila da li ih ima jo.
inilo se da su tu samo njih dvojica.Visoki ovek uze meinu sa svog boka i otpi, pre no to
je podrignuo glasno i sagao se ne bi li joj se sa svojim zadahom sa mirisom viskija uneo u
lice. Nosi Saterlendove boje. Cimnu ogrta koji je omotala oko ramena.
Crevenobrazi uhvati Visokog oveka i povue ga. Naa gospodarica nije previe srena
u vezi Saterlenda sada.

Ina. Sad se setila gde je videla te boje ranije. Ina je imala kabanicu u istim bojama.
Arabela je imala toliko pitanja, ali nije mogla da govori. ta su ti ljudi traili ovde? Da li je Ina
ispunila svoje pretnje i poslala ih da se osvete? Ali bila su ih samo dvojica, i jedan je bio
treten, kako bi mogli biti pretnja Magnusu i kompletnom negovom klanu?Moda to nije bio
plan. Moda su bili poslati da daju upozorenje. Da pronau nekoga ko ne sumnja i da ga
povrede, i eto nje, svee servirane.
Krenula je prstima po dugi bode koji joj se nalazio za pojasom, delimino pokrivenog
njenom kabanicom. Ako bi mogla samo da ga se doepa, mogla bi da se odbrani. Nezgodno
je bilo to to je bila na leima. Podigla se na laktove.
-
Ah-ah, ne, bolje nemoj. - ree Crvenobrazi. Nemoj ustajati.
Ignorisala ga je i brzo ustala. Obuzeo ju je strah ali odbila je da poslua nareenje. Morala
je da pobedi u ovoj borbi za svoj ivot. Ili makar da pokua. Njen bode goreo je na njenom
boku i svrbelo ju je da ga izvue i zamahne njime po ovekovom licu, ali nije. Morala je da
ga ubedi da je uplaena, da ne predstavlja pretnju. Sakupljajui hrabrost, dok joj je donja
usna podrhtavala i gledajui unaokolo, nadala se da e ga to oboriti.
-
Ima neku prijateljicu unaokolo? upita je Visoki ovek. Jednu za mene i jednu
za Teiga?
Crvenobrazom je ime bilo Teig, napravila je mentalnu zabeleku kako bi upamtila ovo.
Morae da se vrati u Danrobin sada. Mora da kae Magnusu da Ina alje ljude da naude
njegovim ljudima. Imao je pravo da zna, i da upozori svoje ljude da preduzmu dodatne mere
opreza.
-
Uuti, Nile. - Teig naredi, dok mu se telo napinjalo.
115
Oba oveka se ukoie, oslukujui. Je li to bio njen prijatelj kog su umislili? Ali potom je i
ona isto ula. Ravnomeran topot konjskih potkovica. Arabelino srce poe bre da kuca.
Zgrabila je drku bodea i stisnula je slobodno drei je snano ispred sebe s obe ruke kako
ju je brat uio. Bode je bio dovoljno dugaak da ga koristi kao kratki ma.I dalje nije
govorila.Pogledi im se okrenue ka njoj. Teig se iroko osmehnu.
-
Izgleda da ima da ponudi mnogo vie od dobrog tela. Hoe da nam podari
borbu? Koraknuo je napred, a njoj dah zastade. Nije bio uplaen. Ko dolazi? Bie da je
neki tvoj prijatelj?
Nije se usudila da odgovri. Nije imala predstavu, ali nije elela da eka kako bi otkrila. Bez
upozorenja, zamahnula je, isekavi Teigov obraz orujem. ovek vrisnu od oka, koraknuvi
unazad dok je prstima dodirivao crveni trag na svom obrazu. Nil se zaputi ka njoh,
ispruenih ruku kako bi je uhvatio, ali ona nije traila vreme ve ga je porezala po dlanovima
i on je zbog toga odskoio.
Arabela iskoristi priliku da potri. Brzo.
116
SEDAMANESTO POGLAVLJE
rabela je beala u pravcu iz kog je dola. Nazad ka Danrobinu. Slepo. Jednom

rukom drei bode, a drugom poseui ispred sebe kako bi odgurnula grane
koje su je peckale po obrazima. Ljudi iz Rosovog klana su reali za njom. Bilo
joj je drago to su se kolebali, i na taj nain joj omoguili da bei, ali su sada bili toliko besni,
i ako je uhvate...
Grmljavina konjskih kopita koja su prilazila bila je sve glasnija. Mogla je da uje rzanje i
disanje zveri kao da je bila jahana uz put paralelno sa umom. Neoekivano, jaha je uao u
umu i zaustavio konja tano ispred nje. Imala je samo trenutak da pogleda gore, i oseaj
dea vua je preplavi dok se Magnus saginjao da je uhvati oko struka, i podizao na konja.
Osigurao je na svom krilu i potom okrenuo konja ka putu bez rei.
-
ekaj! rekla je bez daha, gledajui u njega. Tamo su ljudi...
Primetivi njen okrvavljeni bode po prvi put, Magnus ree. - Ko? Jesu li te povredili?
Odmahnula je glavom brzo, tako da joj je kosa uletela u oi. Ne, nisam povreena. Oni
su Rosovi ljudi. Teig i Nil. Rekli su da im gospodarica nije zadovoljna tobom.

Magnus napravi grimasu, ali ne uspori konja. Borila si se protiv njih? Sreo sam ih ranije i
nestabilni su, samovoljni.

-
Ne uistinu.
ta je sa krvlju?
Drala sam ih na oku, kad si im odvukao panju svojim dolaskom. Obrisala je
bode o svoj ve uprljani ogrta.

-
Ti si jedna jaka devojka. glas mu je bio ispunjen potovanjem.
Nije se oseala snanom. Srce joj je i dalje tako jako tuklo da se plaila da e se
rasprsnuti. Ruke su joj se tresle i, trudila se koliko je mogla, nije mogla da stavi bode nazad
u korice koje su joj bile na pojasu. Magnus, videvi kako se mui, uze uzde u jednu ruku pa
potom uze bode drugom, i s lakoom ga stavi na mesto. elela je da ide kui, da se
sklupa u svom krevetu. I tada je shvatila, kada je zamislila dom, svoj krevet, da je to bio
onaj koji je delila sa Magnusom.Pribila se uz njega, pritiskajui lice na njegove tople grudi.
Obgrlila ga je rukama oko struka i vrtsto se drala. Koliko god da ga je prezirala, koliko god
mrzela ono to je uradio, njeno srce je prijanjalo ideji o njima zajedno, oseanjima kojim je
bila obuhvaena svaki put kad bi bio blizu ili daleko.Trebala ga je.
Magnus uspori konja dok su obilazili prepreku na putu i doli do uspona du ivice grebna
koji je bio nad morem.
117
Gde idemo? ona upita, ne prepoznajui stazu.
Na plau. elim da ti pokaem neto. Pognuo se malo, povlaei je sa sobom
dok je i sam balansirao na otrom spustu.

-
ta je sa Rosovim ljudima?
Ve sam pripremio svoje ljude za neku vrstu osvete. Nadao sam se da e nae
godine alijanse biti dovoljne, ali izgleda da Ina ima i sama neke ice koje moe da povue.
-
Nisi zabrinut da e doi u Danrubin?
Samo ih je dvojica tako si rekla?
Da. Ali ta ko ih doe jo?
Magnus odmahnu glavom, naginjui se kako bi ostao miran na konju dok su silazili. Miii
njegovih lea napinjali su se pod njenim prstima.
-
Ljudi e otii na Rosovu zemlju sada, i kad se vrate, ako se vrate, moji ljudi e biti
spremni.
Arabela ga uze za re. Kada je u pitanju njen ivot, verovala je Magnusu. Njegova
odanost i moral su bili u potpunosti druga stvar. Molila se Bogu da mu oprosti njegove grehe.
Zvuk uzburkanog okeana, talasa koji su udarali o stene, bivao je sve glasniji kako su se
sputali kamenom stazom litice. Vazduh je bio hladniji, i lagano prskanje vode iz okeana
posegnulo je da poljubi njene obraze sa svakim naletom vetra. Sunce je sad ve poinjalo
da zalazi, pretvarajui nebo u purpurno sivu.Mesec je ve sijao magliasto na nebu.
-
Zar ne bi trebalo da se vratimo u zamak? Uskoro e biti mrak.
Ne jo. Magnusove usne su bile razvuene u nestani smeak.
Napokon, potkovice njegovog konja dosegoe do peska. Magnus se uspravio,

uspravljajui i nju sa sobom.
-
Reci mi gde idemo. - ree ona neno, nadajui se da njen molba nee izai kao
zahtev.
-
Samo niz plau. Tamo je peina u koju esto idem, da razmiljam i budem sam.
Sigurna je.
Bila je dirnuta to e je odvesti tamo. Volela bih da je vidim.
-
Da, pokazau ti je.
Zato smo se zaputili tamo umesto u zamak? pogledala je ponovo u njega, istog
trena zapanjena injenicom koliko je bio zgodan. Svaki put kad bi ga pogledala nije mogla a
da ne pomisli kako je bio isklesan od strane bogova iz kamena.
-
Postoji mnogo toga o emu moramo da priamo, Arabela. njegov pogled se
118
susrete sa njenim i ona vide neobuzdanu odlunost. ta je to tako bio odluan da uradi ili joj
kae nije bila sigurna, ali je bila zaintrigirana i njeno srce je lupalo u potpunosti iz drugih
razloga.
-
U redu. - proaputala je.
Nekoiko minuta kasnije, vezao je konja ispred jedno kamenog ulaza. Sjahao je, povlaei
je sa sobom, a potom poseui za paketom koji je bio na sedlu i izvukao kremen. Kresnuo je
kremen i zapalio baklju koja se nalazila na samom ulazu u peinu. Zidovi behu obasjani
narandastom svetlou, tamne sene su igrale unaokolo. Ulaz je bio mali, moda tek metar i
po i nije iao daleko, moda nekoliko koraka. To nije bila uistinu peina kakvom ju je
zamiljala. Nije bilo medveda niti divljih maaka da se unjaju unutra. Ali bilo je utoite od
vremenskih nepogoda i verovatno od neprijatelja koji prilazi.
Skinuvi kabanicu, Magnus ju je stavio na zemlju i seo pored, to je trebalo da ukae da
mu se pridrui.Arabela je okoliala da mu sedne previe blizu. Peina i naputna plaa
delovali su toliko intimno, i dok je u svom srcu znala da je Magnus njena buduost, nije imala
pojma kako se on oseao. Primenila bi silu nad njim, pobegla i dovela njegov klan u
opasnost.Trnci joj podioe kimom. Je li je doveo ovde ne bi li je kaznio?
-
Nemoj me gledati tako, Bela. Neu te povrediti.
To to je koristio njen nadimak iz detinjstva pogodi je pravo u srce i ona oseti kako se
bedemi samoodbrane tope. Nainivi nekoliko koraka napred, osetila je hladan vazduh
peine kako struji ka njoj. Znoj od ranijeg napora joj je jo bio na koi kao zatitni sloj. Sela
je pored njega, savijeih nogu, ruku preklopljenih na krilu. Mogla je da oseti njegovu toplotu
nekoliko santimetara od sebe. Ta toplota koju je oslobaao, omotala ju je u zadovoljnu
auru. Kako je bilo mogue da se osea toliko ugodno sa ovekom?
-
ta se desilo?
Odmahnula je glavom. Ispunilo ju je kajanje. Nije trebala da dozvoli da njen temperament

izae na videlo. Ne znam... Gledala sam u dolinu Danrobina i potom sam osetila da me je
neko gurnuo od pozadi.

-
Ne to. ta se desilo u naim odajama? Udarila si me.
Toplina joj preplavi lice i ona je samo zurila u svoje ake. Ruka kojom ga je udarila ju je
jo bolela. Magnus joj dotae bradu, neno joj okreui lice ka sebi.
-
ao mi je. neno izgovori.
On klimnu glavom. Prihvatam tvoje izvinjenje, ali moram da znam ta si uradila.

-
To je udarac rukom maem. Brat mi je pokazao kako to da uradim. Rekao je da
ako ikada budem lice u lice sa neprijateljem ne da si ti moj neprijatelj. Odmahnula je

glavom, razoarana kako je zapoela svoje objanjenje. Samo nisam mogla da dozvolim
119
da me ponovo poljubi, Magnuse. Nemam kontrolu kad me poljubi. Mrzela je to je to

priznala, i osetila kako tone u ponienje.
-
Zato nisi mogla da mi dozvoli da te poljubim? Ja sam tvom mu.
U ovom trenutku, znala je da mora da mu se suprotstavi. Jesi li stvarno? ta je sa
Inom?
Magnus odmahnu glavom, steui usne i gledao je iznad njenog ramena kao da je video
neto iz prolosti. Istina je da sam bio veren njome. Napravljen je verbalni dogovor. Nismo
se rukopoloili, nije bilo potpisanog ugovora, i svakako nikada nisam spavao sa njom.
-
Pa onda je ono to je rekla la?
On klimnu glavom i uze njene ruke u svoje. Da. ena je odrastala dobijajui sve to je
elela, i ono to je elela sam ja vie titula Ledi Sateland. Poljubi je u ruku, tako da joj je
stomak poskoio. Kad sam te pronaao, priznajem, bila si poslata od Boga, i mislio sam da
u enidbu njome odloiti, ako se prvo oenim tobom. Ai onda sam te upoznao... Na brak
nije prosta pogodnost za mene, Bela. Progutao je pljuvau, dok mu se usko grlo mrekalo.
Ovo je toliko dublje od toga.
Toplina joj ispuni srce. Njegove rei su joj znaile vie nego to je mogao da zamisli.
Trebalo joj je da ih uje, da zna da mu je vana, da nije bila samo jeftin izgovor kako bi se
izvukao od ene s kojom je ve spavao i naao nezadovoljavajuom.
-
Sad, mora mi rei istinu.
Ona razrogai oi. Na ta li je mogao da misli? Gledao ju je, ne rekavi ni re vie.

Postala je oprezna dok ju je paljivo posmatrao. Ugrizla se za usnu, i pogledala u stranu.
Nije imala predstavu ta je eleo da zna. Nekoliko puta ju je pitao i uvek je odgovarala
izokola. eleo je da zna ta je radila u Strilingu. Ali nije bila spremna da mu to kae, pa ni
kad joj je otvorio svoje srce.
-
Ne znam o emu pria. Na njen uas, glas joj je pukao kod poslednje rei.
Povukla je ruke, pokuavajui da se distancira od njega, da odgurne toplotu koju je izazivao

u njoj.Magnus provue prste kroz dugu kosu i duboko izdahnu. Oklevao je, odmeravajui
crte njenog lica na trenutak. Ako nee da mi kae, onda moda ja tebi mogu da kaem
ono to mislim.
Klimnula je glavom, dok joj se u grlu stvarao kamen.
-
Mislim da si ila u Stirling sa baronom kako bi se udala. Udaja za Englesko kopile
moda ba ono koje sam isekao u borbi. Jesam li u pravu?

Znao je, bilo je jednostavno. Komplikovan deo bio je rei mu da je bio u pravu. Kako je
mogla da garantuje svoju bezbednost da je znao da je trebala da legne u krevet sa njegovim
120
neprijateljem? Tiina se stvori izmeu njih, prostor je bio ispunjen sa povremenim udarima
morske pene.
-
Bela... ree razvueno.
Pogledi im se susretoe. Magnusove tamno zelene oi behu otvorene, iste,

dozvoljavajui joj da se osea smireno, da utone u sigurnost koju je nudio.
-
Nisam...
Obgrlio ju je, dodirnuvi njen nos svojim. Ti si moja ena. Nita ti se nee desiti. To ti
mogu obeati. Dokle god bude drala svoj udarac dalje od mene.
Arabela se nasmeja, uprkos tenziji koju je oseala u kostima. Neu te vie udariti.
Klimnula je glaovm. Trebalo je da se udam za Engleskog plemia. Ne znam ta se sa njim
desilo. Ne bih ga poznala kad bih prola pored njega. On je za mene stranac.
-
Njegovo ime?
Zagrizla je usnu na trenutak, no odluila je da nema svrhe skrivati ovekovo ime.
Marmadjuk Stjuart.
-
To je kodsko ime.
Arabela slee ramenima. Moj otac mi je rekao da je Englez.

Kada se skupila u njegovom zarljaju, Magnus je povue jo blie sebi, utiskujui poljubac
u njenu slepoonicu. Zatvorila je oi, udiui njegov miris, meavinu sveeg vazduha, konja i
mente. I njegov miris joj je donosio oseaj sigurnosti.
-
Jesu li rekao nekome? Mrzela je kako joj je glas poigravao dok ga je pitala.
Samo Ronanu.
Oh. - ree ona
Nemoj da brine draga. Ronan nije briga.
Sumnjala je u to. Videla je bes koji je obuzeo Ronana kad je Ina dola u veliku dvoranu,
oseala je kado da je nejgov bes namenjen njoj. Ljut je jer smo se venali. Ne mislim da
mu se dopadam.
Magnus se nasmeja. - Istina je da je ljut to smo se venali. Ali ne sada. injenica je da
mu se dopada vie nego to mi se dopada.

-
Zato je onda bio ljut?
Zbog klana. Iao sam protiv svoje rei. U Visijama naa re je naa ast. I znao
sam da e to tako biti vieno, ali moja obaveza da te zatitim i moje obeanje da u se
pobrinuti da te sauvam sigurnu bila je vea od moje rei da oenim drugu. Nisam zaalio,
Bela. Ni jednom. Moja porodica e te potovati, i titie te. Nikada ne treba da ih se plai.
Sada... Zagnjurio je je nos u njen vrat. elim da mi pokae kako si izvela rukono
udarac.
121
Arabela nakrivi glavu na stranu ne bi li mu dozvolila jo bolji pristup. Njegove usne su bile
dekadentne na njenoj koi. Ote joj se uzdah.
-
Koristi se rukom. Jo uvek dozvoljavajui mu da joj ljubi vrat, prela je prstima
due njegove ruke dok nije stigla do ake. Pomazila ga je prstima po dlau dok nije stigla do
spoljne strane ake. Ba ovde. - Potapala je tvrdi deo njegove ake ispod malog prsta.
-
Ovde. upita on, dodirujui isto mesto na njenoj ruci i potom njenu ruku prineo
usnama.
Gledala je, poluotvoreniuh usta, dok je ljubio mesto na njenoj ruci. Podila ju je jeza i po
malo ju je zabolelo.
-
Da. - proaputala je.
I ta da uradim sledee? polegao ju je na zemlju, sklanjajui joj kosu sa lica.
Sa kolenom izmeu njenih butina, nadvio se nad njom, i itavo Arabelino telo udelo je da
se spoje. Grudi su joj podrhtavale sa svakim udisajem, pelvis joj se nakrivio, ak je i njeno
koleno dolo da zgrabi njegove kuk.
Pronala je ponovo njegovu ruku. Ispravi ruku, i svu svoju eneriju usredsredi na ovu
ruku. Ona je tvoje oruje. I onda udari, ovde. Pritisla je njegove prste na mesto na njenom
vratu gde joj je srce lupalo ubrzano.
-
Srce ti bije ubrzano, devojko. poljubio je mesto koje je pulsiralo, i neno sisao
dok nije zavapila za jo. Ovo je osetljivo mesto za poljupce i udarce.

-
Da. - uzdahnula je. Posegla je da mu dodirne vrat, oseajui kako mu puls skae
isto kao i njoj. Uhvativi ga za zadnji deo vrata, povukla ga je ka sebi i spustila tamo usne,
oponaajui poljubac, lizanje koje je on uradio njoj.Magnus zastenja, zagnjurivi lice u
udubljenje njenog vrata. Kolenom je rairio jo vie njene noge i spustio se tano u centar.
Dodir proe kroz njeno telo kao udar munje.
-
Nedostajala si mi, Arabela.
Nala je njegovu izjavu smenom, i nasmejala se. Nismo bili rastavljeni venost.
-
Bilo je predugo.
Kada je pristisao svoju erekciju uz njen centar i njeno telo odgovorilo njegovom zovu
treperenjem i uzbuenjem, sloila se svim srcem sa njegovom izjavom.
-
Oh, da. uspela je da izgovori.
elim da vodim ljubav sa tobom. Nemoj me odbiti, inae u preklinjati.
ta ako neko naie i vidi nas?
Onda e biti svedoci mojoj odanosti tebi.
Nasmejala se u njegov vrat i provukla prste kroz njegovu kosu. Onda nadajmo se da
smo u potpunosti sami.

122
Rekavi to, negnula je glavu ka njemu i pritisla usne na njegove. elela je toliko jako da
ga poljubi ranije tog popodneva kada je doao kod nje nakon Ininog upada. elela je vie od
bilo ega da utone u njegov zagrljaj, da oseti teinu njegovog tela na sebi, da oseti radost
koju joj je mogao doneti. I sada su bili tu, u prohladnom sumraku, unutar peine na plai.
Plai koju je elela da poseti ali nije imala prilike do sada. Nikada ne bi mogla da pogleda
peanu uvalu na isti nain.Magnus ju je prvo ljubio neno, potom gladno, zahtevno. Njegov
jezik nadirao je u njena usta i borio se sa njenim. Ali i ona je bila podjednako nasrtpljiva,
povlaila njegove usne zubima, mazila njegov jezik svojim u vatrenim krugovima. Nasrui,
igrajui se, gurajui, vukui.Napetost je rasla meu njima. Poljupci su ih ostavljali bez daha,
tekog disanja, tela su im u potpunosti gorela. Svako deli udeo je za njegovim dodirom, i
on je nije ostavljao razoaranu. Povukao je njenu haljinu izlaui njene grudi hladnom
vazduhu, ali ih je brzo ugrejao jezikom.
Arabela je bila odluna da svom suprugu prui uivanje kakvo je i on davao njoj. Povukla
je njegovu lanenu koulju naglim potezima kako nije hteo da pomeri svoje usne s njenih
grudi.
-
Skini je. - zahtevala je promuklim apatom.
Magnus se nasmeja, ali ispuni njene zahteve, bacajui koulju negde na zatamljeni zemlju
u peini. Arabela prevue rukama preko udubljenjima i ispupenjima preko njegovog
miiavog torzoa, prelazei palevima preko njegovih bradavica. Bile su tvrde kao i njene, ali
ipak drugaije. Njegove grudi su bile lepo izvajane, prekrivene maljama. Prela je rukama
jo jednom i sluala kako die. Onda je odmakla njegove usne sa svojih grudi kako bi imala
pristup njegovim bradavicama. Eksperimentalno, lizala je otvrdlo meso.
-
Oh, eno... ree on kroz stisnute zube.
Nasmejala se. Ohrabrena njegovim stenjanjem, uvukla je bradavice u usta. Arabela se

poljupcima probila do druge strane, dok su joj ruke bile svuda po njegovim zategnutim
miiima.
-
Tvoje telo je toliko drugaije od moga. - proaputala je, gledajui ga u oi.
Da. Mada se meni tvoje dopada mnogo vie. Magnus je neno spusti na
zemlju.
Leala je, dok su joj kosa i njegov kilt bili pod glavom. Dok je gledala u svog supruga,
imala je potrebu da mu kae koliko joj je bio bitan. Otvorila je usta da mu kae, ali njegov
poljubac presee rei koje je htela rei.Laknulo joj je to ih nije morala izgovoriti... Laknulo joj
je zato to je mislila da joj nee odgovoriti.Magnusova toplina je prekri. Njegove usne
oboavale su njene dok su njegove ruke kruile preko njenih golih bedara. Podigao joj je
suknje do bokova, kruei palcem preko kuka.
123
Tako meko. - mrmljao je, prelazei poljupcima preko njene brade i ponovo do
njenog vrata.
-
Tako jak. - odgovorila je, mazei miie nejgovi golih lea.
to bolje da te pokorim. - nasmeja se, grickajui joj bradavice.
Odgovorila je stenjanjem, gledajui kako usnama obrauje njenu osetljivu kou. To je bilo
neto najsenzibilnije to je mogla ikada da zamisli. Okrenuo se ka njenoj drugoj dojci dok je
u isto vreme oseala kako trlja svoju mukost izmeu njenih butina. Naleti zadovoljstva
proee unutar nje i du njenih udova. Podigla je kukove, elei da oseti jo.
-
Svia li ti se kad te dodirujem?
Da. - I vie nego da joj se svialo, udela je za tim, trebalo joj je. Disala bi za to
da je mogla.
-
I meni se takoe jako dopada.
Ne staj.
Nisam ni planirao da stanem... ikada.
Pomisao da zauvek vode ljubav bio je divan san. Lagano je uao u nju, oseajui je u
potpunosti. Rairila je butine jo vie, obmotavajui ih oko njegovih kukova. Magnus je
pomazi po butini, prebacujui joj nogu preko ramena. U tom poloaju delovalo je kao da
moe da uroni jo dublje u nju. Oseaj je bio neodoljiv.Pogledi su im se sreli, ispunjeni
vatrom i poudom. itavo telo joj je treperilo, posebno mesto na kom su bili spojeni.
Magnus poe da se kree laganim i mirnim nasrtajima. Izaao je skoro u potpunosti, a
potom zaronio duboko. Arabela je uskladila njegove nalete sa podizanjem i sputanjem
kukova. Milovala je njegova ramena i grudi, udei se stvarima koje je radio njenom telu.
Pritisak unutar nje izgraen do divnog ambisa, sa samo jednim udarom letela bi do neba. Sa
ravnomernim tempom, njeno telo je samo ostalo ovde, muei je sa neizmernim
zadovoljstvom, ali nedovoljnim da bi dosegla vrhunac.
-
Oh, Magnuse ... bre ... molim te. - preklinjala je.
Nije znala kako je znala ta eli, ali zamislivi ga kako prodire u nju nateralo ju je da vriti
od zadovoljstva. Nije morala da zamilja. Magnus je ubrzao tempo, njegov kurac zadirao je u
nju bre, kraim naletima.Pustio joj je nogu, mazei je po ramenu i glavi dok ju je ljubio sa
pohotnom strau. Arabela obmota noge oko njegovih kukova jo jednom, pokuavajui
svim silama da odri korak s njegovim nasrtajima. Zadovoljstvo je bilo toliko intenzivno,
preuzimajue u potpunosti. Izvijala se pod njih. Uzvraala mu poljupce sa preputanjem, i
pustila je poslednje zrno samokontrole. Pritisak koji se gradio konao je isputen u buru
oseanja.Arabela vrisnu glasno, dok joj je itavo telo nekontrolisalo drhtalo. Magnus takoe,
124
zadrhta. Njegovo grleno izgovaranje, - Ljubavi moja. - natera njeno uzvinuto telo a poleti jo
vie.
Nekoliko sati kasnije, Arabela trepnu i otvori oi.Mrak je ispiunjavao peinu.Tresla se, jo
uvek jedva obuena od voenja ljubavi sa Magnusom. Baklja je nestala i mesec je iznad
sijao sa hiljadu trepuih zvezda. Sela je, gledajui napolje preko vode. Bilo je to prelepo
crno more, odsjaj od zvezda i meseca koji su svetlucali na njegovoj povrini.
Magnus je pomazi po leima. Zaspali smo. - rekao je sa uenjem.
-
Da. Koliko dugo misli da smo spavali?
Seo je do nje, dok je njegovo telo odavalo toplotu. ini mi se da je blizu ponoi. - Arabeli
stomak zakra. Nije jela nita od podneva. - ini se da ti je apetit narastao.
Nasmejala se i udarila ramenom o njegovu ruku. Nisam bila sama na tom pohodu.
-
Ja bih to uinio ponovo... Dok je to izgovarao uze je za ruku, postavi je na svoju
rastuu erekciju. Glad za hranom bi zaboravljena, ona se pope na svog mua i pokaza mu
koliki joj je apetit za njim.
125
OSAMNAESTO POGLAVLJE
-
Zato nisi iskoristila svoj udarac kada te je Kit napao? - Magnus je upita sledeeg
jutra ba pre zore dok su bili na kratkom putu ka Danrobinu.

-
Zgrabio me je od pozadi, iznenadio me. Nisam imala ansu. Kad me je bacio na
zemlju pokuala sam, ali zarobio mi je ruke iza lea. Arabela se borila kao divlja maka ne
bi li ga skinula sa sebe, ali ovek je bio jak, njegovo ludilo inilo je njegovu snagu jo veom.
-
Vidim. Zato si ga upotrebila na meni? zadirkivao ju je. Nisam nameravao da
te povredim, samo da vodim ljubav sa tobom.

Uzdahnula je. Bila sam ljuta na tebe, Magnuse. Osetila sam se izdanom, kao da si
namerio da me iskoristi za svoju bolesnu elju. Da si ve imao enu. Morala sam da

pobegnem, i zna ja Nije mogla da veruje koliko je bilo teko priznati koliko ga je elela.
-
Ti ta? pouriovao ju je.
Ne mogu da odolim tvojim poljupcima. Odmahnula je glavom i pogledala u tlo.
Da li i dalje eli da te pitam za doputenje? Priznajem bie veoma teko odoleti
iskuenju da poljubim tvoje usne kad god poelim.

Nasmejala se, jo uvek oseajui euforiju nakon njihovog sinonjeg voenja ljubavi. Samo
dan ranije ga je izbegavala, i sada su oboje delovali kao da su pusitli sve to ih je
zadravalo. Njihove tajne su otkrivene i izvinjenja prihvaena. Mogli su da nastave dalje,
traei sreu koju je ona toliko elela. Ne treba da pita.
Povici se zaue sa straarnice dok su prilazili zamku.
-
Igleda da ste nestali, gospodaru Saterlend.
Da. Bez sumnje Ronan e osetiti potrebu da mi probije ui.
Potapala ga je po ruci. Voli te. Nema nieg loeg u tome. U tekoj je poziciji u klanu.
Trei je sin, i gde ga to postavlja?

-
Treba mu ena. Po mogunosti koaj e od njega napraviti vou. Roen je da
vodi. Moda i vie od Blejna koji je srean da putuje izmeu Engleske i kotske a da niko
nema pojma o njegovom pravom poreklu.
-
Postoji li ena za kojom Ronan tei?
Magnus se nasmeja. ON tei mnogim enama.

Arabela nestano udari njegovu ruku koja je bila na njenom struku. Mislila sam neka
koju bi oenio.
-
Ne. On ne eli da se eni.
Oh.
126
Moj gospodaru! Gavin pouri ka njima, Ronan i Heder su mu bili za petama.
Zabrinuli smo se za Vau bezbednost.

-
Gde ste do avola bili? Upita Ronan, blii sutini.
Da, ono to je rekao? Ubaci se Heder, sa rukama na kukovima.
Arabela je morala da stisne usne jako kako se ne bi nasmejala. Bili su gomila nametljivaca.
-
Kao to moete videti sigurni smo. Treba li da vas podseam ko je gospodar?
Magnus zarea.Dok je njegov glas bio osoran, neno je spustio Arabelu na zemlju i potom
sjahao iza nje. Njihov trolani odbor za doek odmahnu glavama. Ronan, ipak, pokua
ponovo da govori, ali Magnus podie ruku i odmahu glavom.
-
Ne elim da ujem vie ni re. Imali smo nemio sluaj. Unutra, i ispriau vam
vie.
uvi to, i videvi njegov ljutit pogled, svi pogledae skrueno, klimajui glavama lagano.
Magnus krenu ka zamku dok su ga ostali pratili. Zatvorite kapije! povika. Oistite polja!
Pripremite se za napad!
-
ta? Gavin, Ronan i Heder rekoe u glas.
Magnus im ne odgovori; prosto ue u utvrenje, onako ogroman i markantan. Arabela je

hodala pored njega, ponosna to ga naziva suprugom.
Da je zmaj kao oni za koje su uli u priama kao deca, dim bi kuljao iz Magnusovih
rairenih nosnica. Kljuao je zbog saznanja da bi se klan Rosovih mogao osvetiti, ali vie od
bilo ega bio je iziritiran zbog toga to njegovi brat i sestra nisu imali poverenja u njega.Zar
se nije dokazao proteklih godina kao dobar voa?
-
Brate - ree Heder, sustiui ga. Znam ta misli i to nije istina.
Obiao ju je. Kako bi mogla znati ta ja mislim?

Ona se osmehnu, i neto njegovog besa otopi se od pogleda na njeno osmehom ozareno
lice. Mogu da ti proitam s lica.
Magnus zastade u centru velike dvorane i prekrsti ruke na grudima. Sad je bio jo vie
iznerviran ali samim sobom. Nikada nije dozvolio da mu njihovo meanje smeta. Njegovo
sampouzdanje nikada nije bilo u pitanju. Zato se sada oseao ovako?Pogled mu pade na
enu. Zurila je u njega sa divljenjem i ponosom. Bio je to pogled koji do sada nije video na
njenom licu. Ispravi se, i nije mogao da se obuzda te joj namignu. Arabela pocrvene. Ona je
bila razlog zbog kog su mu misli bile uzburkane. Razlog zbog kog nije mogao da se obuzda i
127
bude samopouzdan.ene. Namrti se. Kada joj nestade osmeh sa lica on shvati da se
namrtio u njenom pravcu. Okrenu se ka bratu.
-
Arabela je bila napadnuta na putu.
ta je radila na putu? upita Ronan.
Mislila sam da ide u etnju? Heder optuivaki upita Arabelu u isto vreme dok
je Ronan govorio.
-
Znala si da odlazi? Magnus upita Heder.
Ila sam u etnju. - ree Arabela, pocrvenevi.
Koliko daleko? upita Ronan.
Prilino daleko, - promrmlja Heder.
Kako je do avola prola pored straara? Gavin se ubaci, sa pesnicama na
kukovima, i ozlojeenim izgledom lica.

-
Da, kako je prola pored strae? To pitanje nije palo na pamet Magnusu ranije.
Jesi li i njih napala svojim no-ruka udarcem?

Arabela se alosno nasmeja. Moda i jesam.
-
No-ruka udarac? upita Ronan, sa izrazom potovanja na licu. Koga si
udarila?
Arabela ostade nema, i Magnus nije bio siguran da eli da prizna da je njegova ena
nadjaala njega. Oborila ga.
-
Odgovori na pitanje. Jesi li udarila nekog od uvara? zahtevao je odgovor od
svoje ene.
-
Prosto sam ekala dok im panja nije bila odvuena neim drugim i potom sam
otrala.
Heder se ukljui. - Udarila je Magnusa.
On zastenja. Protrlja mesto na vratu koje jo uvek po malo bolelo. Morao bi popria sa
svojim uvarima. Ako je njegova ena mogla prosto da pobegne, bilo kakav mukarac ili
ena bi mogli da se provuku kroz kapije.
-
Moj gospodaru. Gavinov glas prekinu njegovo divljenje eni koja je stajala pred
Da?
Sad kad smo ustanovili kako je pobegla, da li bi ste mogli da nas uputite u to ta
njim.
se desilo nakon to je pobegla?

-
Moda bi bilo najbolje da im sama kae, draga. Mislio je da je dobra ideja da
Arabela podeli sa grupom ono to je videla, ali panika koje joj proe licem i injenica da je
prebledela ree mu da nije u pravu. Rosovi ljudi. Rekli su da ih je njihova gospodarica
128
poslala da se osvete. Arabela se nala na njhovom putu pre no to su mogli da se spuste do

doline. Nisam sigurni ta bi uradili da su dospeli tako daleko.
-
Jesu li te povredili? Hederin glas je bio blag, dobronameran. Pruila je Arabeli
ruku i ona je rado prihvati. Haljina ti deluje istegljeno. I cipele su ti ba iznoene. Hajde
dozvoli mi da ti donesem svetlog piva i da ostavimo mukarce da raspravljaju o Rosovom

klanu.
Arabela ga pogleda, ali nije mogla da isita izraz na njegovom licu. On klimnu glavom ka
njoj, nadajui se da joj je dao ta god da je trebala.
Kako su se ene odmakle, Ronan istupi. Rekao sam ti da e doi do sranja ako se ne
oeni Inom.
Magnus prevrnu oima. I ja sam tebi rekao da oeni derite, ali nisi hteo, pa eto
moemo da krivimo obojicu.

Ronan promumla ispod glasa.
-
Ako ste vas dvojica zavrili vae popiavanje, dajte da skujemo plan. - ree
Gavin, privlaei panju oba brata koja su ga gledala sa prekrtenim rukama na grudima.
Gavin slee ramenima. Pa, hoemo li?
Magnus odlui da ignorie Gavinovu trenutnu lou procenu o njegovom mestu u hijerarhiji,
i umesto toga uradi kako je predloio njegov straar. Kada ste doli na Rosovu zemlju, ta
je Ros rekao?
-
Nije bio tamo, moj gospodaru. - odgovori Gavin.
Ali Ina je bila poprilino besna, i nekoliko Rosovih ratnika je bilo spremno da nam
skinem glave sa ramena. Rekao sam im da prenesu Rosu da ste eleli da mu nadoknadite, i
im se vrati da poalje po Vas ili doe u Danrubin kako bi ste to raspravili. Ronan
odmahnu glavom. Bila je toliko besna, brate. Ne bi eleo da budem na kraju njenog besa.
Magnus klimnu glavom. Nemate predstavu koliko alim to sam ikada pristao na to
spajanje. Pree rukom preko lice, prolazei u sebi sve to je znao. Onda moemo biti
sigurni da Ros nije poslao ljude koji su napali Arabelu. To je dobro znati jer u tom sluaju nije
sve izgubljeno. Verovatno je ima nekoliko pripadnika klana koje vrti oko prsta i oni su bili ljuti
zbog nje.
-
Koja je verovatnoa da e poslati jo nekoga? upita Gavin.
Ne znam. Moja ena je povredila obojicu. Nisu bile povrede opasne po ivot, ali
dovoljno da je mogla da pobegne. Ponos koji bi Ina povratila.

Ronan se osmehnu. Deluje kao veoma dobra u povreivanju dovoljnom da pobegne.
Magnus prevrnu oima, ali se kratko nasmeja. Neu preiveti ovo, znam to. Najbolje bi
za tebe bilo da pazi ta pria ili u upotrebiti njen udarac na tebi.

129
Ronan potapa brata po eima. Radujem se tome.

Magbnus gurnu brata u ali, a potom se uozbilji. Moramo osigurati da svi pripadnici
klana budu upozoreni. Ne bih dozvolio da Ina poalje jo jednu poruku. Bie mrzovoljna
kada vidi da su joj ljudi povreeni. Takoe morao da saznamo gde je Ros. Poruka mora biti
poslata, inae njegova erka moe da zavadi naa dva klana.
-
Otiiu da ga potraim. Koju poruku, moj gospodaru? ree Gavin.
Reci mu da uparivanje nee ii onako kako je planirano, ali da emo ponuditi
utoite svim pripadnicima Rosovog klana i saveznitvo takoe do god Ina obustavi
napade na nau zemlju.
-
ifrovana poruka koja e uiniti da deluje kao da je napala i pre no to si raskinuo
veridbu. - istae Ronan.

-
Tako je. Bie dovoljno da natera Rosa da se pokrene.
Da, ali ta ako pita zbog ega je napala i ta te je nateralo da prekine veridbu?
Jedsnostavno reci mu da mi se pokazala Inina prava priroda.
Ronan odmahnu glavom. Pametan si brate, ali ...

-
Nemoj rei. Znam ta misli. To e jedino doneti nevolju. Mislim da nee. Ros
poznaje ud svoje kerke, inae bi je oenio mesto da me moli godinu za godinom.

-
Istina.
Ronald pouri u veliku dvoranu, zabrinutog izraza lica. Gospodaru, jahai prilaze.
-
Moete li videti boje?
Da, mnogo je boja.
Onda to nije Rosova banda. Magnus odmarira ka vratima pa u dvorite.
Pourio je da se uspne stepenicama do vrha kule i pogledao po predelu ispunjena

ogromnom brojem konjanika koji se se uputili ka njima. Na njihovom elu prepoznao je vou
pobunjenika Vilijama Valasa. ta do avola on radi ovde?
-
Gospodaru? uvar kapije upita.
Ostavite ih zatvorene. Videu ta eli pre no to mu poelim dobrodolicu.
Kada je Valas konano stigao do zidova zamka, pogleda gore i mahnu Magnusu.
Gospodaru Saterlend! Dobro je videti te opet.

-
Uistinu je dobro videti te s glavom jo uvek na ramenima. ta mogu da uinim za
tebe, Valase?
On podie palac uvis ka ljudima s njegove leve strane. Moj izvia je nauo kako je
banda Engleza spomenula tvoje ime.

-
Da? ta je rekao?
Moemo li ui unutra da prodisukutujemo o tome?

130
Otvorite kapije. - naredi Magnus, i potom sie u dvorite da pozdravi goste.
Valas je poveo samo polovinu svojih ljudi, dok je ostatak ostao van zidova zamka. Sjahao
je i iskoraio napred, ruku ispruenih ka Magusu kako bi ga zagrlio.
-
Ui unutra, videu da dobije svetlog piva i topao obrok.
Valas i negovi ljudi pratili su Magnusa unutra, Ronan, Gavin i Ronald su se vukli.Ronan je
na licu imao izgled divljenja dok je zurio u Valasa.
-
Moj brat, Ronan, je tvoj oboavalac, Valase.
Drago mi je da sam te upoznao. Moda bi eleo da se pridrui naim trupama.
Ronanu pade vilica, ali se ubrzo povratio. Bila bi ast boriti se uz Vas za slobodu nae
zemlje. Ali moram sa aljenjem odbiti. Potreban sam ovde.

Magnus nije mogao da veruje roenim uima ta je upravo uo. Njegov brat je iveo i
disao svoju vetinu maevanja. Bila je to sjajna prilika za nega da se istakne i verovatno
doe do uloge lidera koju ne bi imao u Danrobinu. Ronane, ti si odlian ratnik, i ako eli
da se pridrui Valasu, u potpunosti bih podrao tvoju odluku.

Ronanove oi behu ispunjene radou, ali ostao je pri svom stavu. Moja zahvalnost, moj
gospodaru. Okrenu se ka Valasu. Morau da razmislim o tome. Koliko dugo ete ostati?
-
Samo do jutra. Ali ako tvoja oduka ne bude doneena do tada, rado emo je
prihvatiti bilo kada.

Ronan klimnu glavom. Krigle piva i ovali sa hranom su bili postavljeni na stolu, i Magnus
pozva Valasove ratnike da sednu i podele dok im se on i njegovi ljudi pridrue za stolom.
-
Reci nam o Englezima. - ree Magnus.
Valas zagrise komad mesa i sapra ga zdravim gutljajem piva. Kampovali su u brdima
dan jahanja udaljeni odavde. Skoro tri stotine. Jedan je rekao da trai kerku, i komijski
klan ih je uputio u ovom pravcu.
-
Jesu li rekli koji klan?
Nisam uo i da jesu. - osmatra se ubaci. Ali su planirali da dou ovamo im
potvrde da je kerka engleskog lorda ovde.

Magnusu se utroba zgri. Sve vreme je znao da e dan kada e morati da se suoi sa
Arabelinim ocem doi, ali nije imao pojma da e to biti tako brzo. Molio se da e veza koju su
iskovali u peini preko noi istrajati pred njenim ocem i njegovim ljudima. Kako e
potvrditi?
-
Verujem da e poslati nekoga da se infiltrira kroz zidove, pod maskom nekog
muzikanta ili pismonoe.

-
Niko takav jo nije dolazio. Da niste moda uli ime Engleza i onog sa kim je
priao?
131
Da, Baron de Movbraj i ovek sa kojim je planirao se zvao Stjuart.
Prokletstvo! Sklonio se u nagovetaju nade da je bio neko drugi a ne baron, ali su sada
njegove sumnje bile potvrene - i to je jo gore, njen verenik je jahao sa njenim ocem.
Nevolja je bila na putu.
- Zahvaljujem to si mi doneo ove vesti, Valase. Kako mogu da se oduim za ovo
upozorenje?
Valas podrignu glasno i lupi kriglom piva o sto. - Zasluio si moje prijateljstvo onog dana
kad si nam se pridruio na Stirlinkom mostu. Ko zna, moda bez tvoje pomoi ne bi smo bili
pobednici tog dana.
Magnus potapa Valasa po leima. - Bio mi je drago to sam bio tammo, Valase. Nije to
bio samo pobedniki dan za kote protiv Engleza, ve pobedniki dan za mene takoe.
Upoznao sam svoju suprugu na Stirlinkom mostu.
- Baronovu kerku. - Valas klimnu glavom kao da je toliko mogao da pretpostavi. Nadam se da je vredna toga, Saterlende, u suprotnom emo biti u bitci koju nisi eleo.
- Nisam eleo bitku kao takvu, ali svoju suprugu elim.
- Onda emo imati bitku. - upozori Valas. - Englezi nee olako prihvatiti da uzimamo
ono to je njihovo.
- Znam.
De Movbrajev izvia mogao bi biti uskoro u blizini. Mnotvo ideja nakupilo se u njegovom
umu. Sa jedne strane eleo je da ovek zna da mu je kerka tu, da je srena i da eli da
ostane. eleo je da ih njen verenik ostavi na miru, ali sa druge strane, eleo je da prou
zemlju Saterlenda verujui da ona nije meu njihovim zidinama.Znao je koja je ispravna
odluka. Ali mu se nije dopadala. Prezirao ju je.Nee proi puno vremena do obrauna, i za to
vreme on je morao da ubedi Arabelu da je Danrubin bio njen dom zauvek.
Arabela je utonula u kupku koja se puila. - Hvala ti, Heder. - promrmljala je dok joj je
zaova utrljavala sapun od lavande u kosu.
- Ne morate mi se zahvaljivati. Ne mogu da zamislim kroz ta ste proli danas. Ne
mislim da bih ja uspela da doem kui ponovo.

- Da, mogla bi. Ti si snana, kao i tvoja braa.
Arabela je mogla da oseti kako se Heder namrgodila po nainu na koji su njeni prsti
postali manje neni u deliu sekunde.
132
- Ne elim da budem kao moja braa. elim da budem kao moja starija sestra Lorna.
- Volela bih da sam je upoznala.
- Hoete, im se beba rodi, obeala je da e doi u Danrobin da nas poseti.
- Beba? Mislila sam da se tek udala? - Arabela se namrti, pitajui se da li je moda
pogreno razumela Magnusa.
- Ups... - Heder se zakikota. - Magnus Vam nije rekao? ef Montgomeri ju je zaveo. Mlada devojka je uzdahnula. - Nain na koji ju je zaveo bio je tako romantian.
- Odveo ju je u krevet pre nego to su se venali?

- Da, - Heder pouri da zavri, - ali nije bilo jadno uopte. Bili su zaljubljeni. Preklinjali
su da se venaju ali im Magnus nije dozvolio. Raskrvario je oveku usnu jer ju je dotakao.
Arabela se zakikota. - ta je Lorna uradila?
- Oh, priredila je takav napad da su ak i mievi morali trati. Ali to je bilo dok nije
otkrila da nosi njegovo dete to je smekalo Magnusa.
- On je tvrdoglav ovek.
- Da, ali Saterlandove ene su jo tvrdoglavije.
- Vidi, nalikuje brai vie od onoga to eli da prizna.
- Neu priznati tako ta. Ali znaj ovo, ako se zaljubim, ne postoji nita to Magnus
moe da uradi da me spreio da pratim svoje srce.
Arabela se osmehnu, zamiljajui Heder kako iznosi svoje namere i preti svakome ko joj
stane na put - a garantovano e biti minimum tri prepreke: Magnus, Blejn i Ronan.
- Pa, jedino se moemo nadati da e kada taj dan doe nai oveka koji e moi da
te usrei i u kog e se zaljubiti, a da e tvoja braa videti razlog i odobriti.

- Neu se ni truditi da se nadam. Moda bi trebala da odvedem oveka prosto u
kapelu bez da ikome kaem, a posle nee biti bitno ta oni imaju da kau.
Arabela je elela da se nasmeje na ubeenje u Hederinom glasu, ali predobro je znala da
je bila kao njena braa, htela ona to da prizna ili ne. Ako je rekla da e prosto da odvede
oveka u kapelu, onda bi to jednostavno i uradila.
- Ali onda ne bih bila u mogunosti da ti sainim predivnu haljinu ili krunu od cvea da
je nosi na tako vaan dan.

-Sagni glavu.
Arabela je pratila Hederina uputstva i potopila kosu u vodu. Kada se uspravila Heder je
drala platno, i bila namrtena.
- ta je ovo?
Arabeli pade vilica, ali rei ne izaoe. Heder je drala krvavi arav koji je sakrila.
- Gde si to pronala?
133
- Unutra sa ostalim platnima. Je li to tvoje... - Hederine oi se rairie i potom zguva

arav i vrati ga u koveg. Bez i jedne rei ona izvue ist platneni pekir i doda ga Arabeli
da se osui.Hederino lice je i dalje gorelo zbog onoga to je otkrila. Obrisala je ruke o
suknje. - Mogla bi biti u pravu, Arabela. Uzeu to u razmatranje.
Gospode, Arabela se nadala da hoe. Magnus bi rasturio Visije da Heder pobegne.
- Dobro, sad kad si dobro i udobno smetena, videu da ti donesemo neki topao
obrok.
Kako je Heder izaa, Arabela iscepa okrvavljeni arav na nekoliko delova i ostavi ih da
izgore u kaminu pored kade, ispunjenog drvetom koje je gorelo. Dim ju je guio i mahala je
rukama, nadajui se da e ga isterati kroz prozor. Nakon nekoliko trenutaka, i mnogo
kaljanja, soba je bila osloboena dima. Moda je to bila loa ideja da tako spali arav u
kaminu, ali napokon nee nikada vie morati da brine o tome da li e neko drugi nai dokaz
njene i Magnusove tajne.Heder e biti jedina koja e znati da brak izmeu nje i Magusa nije
bio konzumiran dok nisu stigli u Danrubin.
134
DEVETNAESTO POGLAVLJE
akon vrelog obroka koji je usledio posle kupke, Arabela se nae u kuhinji
sa Agnes, kuvaricom i njenim pomonicama. Dola je dole da se zahvali
eni to joj je poslala zainjenu vegeterijansku orbu, ali je umesto toga
Agnes sve isterala i insistirala da Arabela ostane i pokae joj jo neke recepte koje bi mogla
da koristi.
- Sada, nemoj ii i svima priati o ovome. - ree Agnes zavereniki. - Poznata sam
po zemlji Saterlenda i ire kao najboljla kuvarica. Ali, - ree, tresui glavom, - sve mi je tee i
tee da smislim glavno jelo za Vas, damo, kada svi ostali jedu meso.
Arabela se osmehnu eni, uzbuena to ju je pozvala u svoje svetilite da joj pomogne.
- Agnes, bila bi mi ast da podelim sa Vama neke od recepata po kojima je hrana
spravljana za mene u Engleskoj.

Jedna od Agnesinih upavih sivih obrva se podie i ona nakrivi glavu ka Arabeli. - Hoe li
to onda biti engleska hrana?

- Naravno da ne! - Arabela spusti ruku na grudi glumei ozlojeenost. - Ne bih
nikada. Uostalom, bilo je osnovno u dvorcu Movbraj da su nae kuvarice roene

kotlananke.
Nije znala da li je to istina ili ne, ali ako e pomoi Agnes bila je srena to moe da
aludira na tako ta, i naravno da bi ispovedila svoju lae im ode.
- Da ponemo sa predavanjem. - ree kuvarica.

- Prvo, pokazau Vam kako da pripremite patete od peurki, jer su one moje
najomiljenije. - Voda joj poe na usta od same pomisli.

- Zvui preukusno.
- Odlino. Trebae nam hlebne mrvice, ulje, peurke, prah senfa, biber, jedno jaje i
malo sira. - Pogledala je zamiljeno po kuhinji. - Imate li soli? Prstohvat soli naini patete
mnogo ukusnijim.
Agnes joj namignu. - Imam malo kuhinjske soli samo za vas, moja damo.
Zajedno su napravile prezle, izraujui testo i potom ga sekui na nekoliko kocki. Potom
su iseckale peurke, kombinujui sve sastojke, sem jajeta, u iniju.
- Sada emo smestiti meavinu sastojaka na svaku kockicu, preklopiti testom i
zalepiti ulupanim jajetom.

- Ovo nalikuje pecivu sa jabukama koje ja pravim. - ree Agnes.
- Da. Ovo moete uraditi sa bilo kojim povrem i ja u Vas voleti zbog toga.
135
Zavrile su sa pravljenjem nekoliko desetina patetica i smestile ih na kamenje oko vrelog

ognja da se ispeku.
- Da napravimo jo jednu turu i moda da doete sutra da mi date jo jednu lekciju? upita Agnes.
- Bila bih i vie nego srena, Agnes. - Arabelino srce je naraslo kao kvasac. - Hvala
to ste me prihvatili. to ste mi ponudili prijateljstvo.

Agnes je ppotapa po ruci. - Vi ste blagoslov za sve nas, miledi. Nisam mislila da u
doekati dan kada e se na gospodar oeniti, i kada smo saznali da e to biti... neko drugi,
svi smo se plaili za nau budunost. To to je doveo toliko posebnu enu kao to ste vi
uinilo je sve nas ovde srenim. - Ona namignu. - Pa i ako ste Engleskinja.
Suze zagrcnue Arabelu. Pre nego da dozvoli da oslobodi bujicu oseanja koja je pretila,
ona ree, - Sledee to emo napraviti je balunche porre9. To je praziluk i luk u zainskom
bilju, sa slatkim sosom od cimeta, deteline i eera.

- Oh, ledi nakon mog srca...
Dok su zavrile sa pripremom blaunche porrea, pitice od peuraka su bile ispeene.
Kuvarica smesti
pitice i zdravu lopatu praziluka i luka na dva ovala. Sela je na stolicu
za visokim stolom i potapala mesto do sebe.

- Bila bih poastvovana ako bi ste veerali sa mnom, miledi.
Arabela se iroko osmehnu, dok joj je stomak krao. - Mislila sam da nikada neete pitati.
- Pourila je da sedne i uzela zdrav zalogaj testa. Sone peurke i hrskava testo
eksplodirae joj u ustima u milion sonih ukusa. - Mmmm...
- Sa njegovim gospodstom zauzetim posetom, ruak nee biti onako kako je
planirano, umesto toga serviraemo ranu veeru. - Agnes ree izmeu zalogaja.
Arabela nije shvatila koliko je kasno. - Koji posetioci?
- Valas i njegovi ljudi, miledi. Mislila sam da Vi...

Arabela odmahnu rukom u znak otputanja kada se Agnesino lise zgri od brige.
- Ne brinite, Agnes. Odmarala sam se i dola ovde na glavni ulaz mesto da sam ila
kroz glavnu dvoranu. - Pod normalnim okolnostima moda bi bila uvreena to je Magnus
nije pozvao da veera sa njegovim gostima, ali Valas nije bio obian gost, i ona je bila i
suvie uplaena da se suoi sa ovekom nakon onoga to je prola na Stirlinkom mostu.
- Srenija sam to ruam ovde sa Vama nego sa Valasovim ljudima. Ipak, volela bih
da Magnus moe da proba ono to ste napravili. Agnes, zaista se odlina kuvarica.
Agnes pocrvene, dok su joj mrvice testa pokrivale usne. - Hvala Vam, miledi.
orba od praziluka, recept moete pronai na sledeem linku:

http://tumwaterfarmersmarket.org/2015/07/golden-leeks-and-onions-blaunche-porre/
136
Arabela se nasmeja. - Verujem da u uivati da dolazim ovde i kuvam sa Vama. Kada
sam bila u Engleskoj, Gledna je rekla da je nemogue da devojka kuva u kuhinji, tako da mi
nije bilo dozvoljeno da uestvujem, ali bih se ipak uunjala da gledam.
- Ko je Glenda?
- Ona je bila moja dadilja i kako sam rasla postala je moja sluavka, moja pratnja.
- ta je sa Vaom majkom?
Praznina na mestu gde je trebala da bude majinska ljubav ponovo se otvori u njenim
grudima. - Majka mi je umrla kad sam bila veoma mala.
- ao mi je, devojko.
- Nemojte da Vam bude ao. Imala sam sree da odrastem uz oca koji me je voleo
i... Glendu. - Arabela se namrti. - Veina stvari koju mi je rekla ispostavilo se da je bila
netana, ali u svakom sluaju, ona je bila jedina majinska figura koju sam ikada imala.
Agnes se nasmeja. - ta Vas je to nauila?
- Pa za poetak, rekla mi je da su sve starije kotske ene bile vetice sa mladeima

na nosu.
Agnes pade vilica i ona udahnu duboko, zagrcnuvi se na ostatke mrvica. Arablea je jako
potapa po leima.Kada joj se kaalj smanjio i poto je obrisala oi od suza, Agnes ree, -
Drago mi je to sam dokazala da nije bila u ravu, miledi.

- Kao to sam i ja. - Koristei drvenu kaiku koju joj je dala Agnes kako bi jela
praziluk, Arabela ogreba poslednje kapi sosa od praziluka iz inije.
- Deluje preukusno.
Na zvuk Magnusovoh dubokog, pozivajueg glasa, Arabela se uspravi brzo, osramoena
to je grebala kapi sa dna inijice. Mogla je isto tako podii inijicu i olizati je.
- Mogu li i ja da dobijem malo? - on upita, idui ka njima i gledajui u njenu praznu
iniju.
Vrelina joj obli obraze i ona se ugrize za usnu. - Plaim se da smo prodrle sve.
Magnus se nasmeja. -Agnes je sjajna kuvarica.
- Moj gospodaru, to je bilo sve ...

- Da, jeste. - Arabela spusti ruku preko Agnesine. - Hvala to ste mi dozvolili da
zaem na Va teren, Agnes.

Oi starije ene se raire i ona klimnu glavom. Arabela nije elela da preuzme zasluge.
Nije li Agnes rekla da zadre ovu malu tajnu izmeu njih dve?
- Videu Vas sutra, miledi?
- Nadam se. Do tada. - ona zgrabi preostale pitice, - poneu ove sa sobom. - Dala je
jednu Magnusu. - Doi, daj da vratimo Kuvarici njenu kuhinju.
137
Magus pojede pola pitice u jednom zalogaju, uivajui punih usta u ukusu.
- Ukusni su, zar ne?

Kada su izali na krepak popodnevni vazduh, oboje vaui pitice sa peurkama, Magus
je upita, - Zato nisi dozvolila Agnes da ti da zasluge za pripremanje hrane?
Pogledala je u njega, irei oi od iznenaenja. - Kako si znao?
Magnus se nasmeja i spusti svoju teku ruku na njena ramena. Lako je utonula u njega. -
Agnes nikada nije napravila ni jedno od ovih jela.

- Moda je dobila recept od neke roake.
Magnus se nasmeja. - I moda je otvorila srce svojoj ljubimici.
Arabela se nasmeja. - Da, mislim da si u pravu.
- Srean sam da jeste. Da si nala svoje mesto ovde.
- U kuhinji?
Magnus uze jo jednu piticu od nje. - Poto sam probao ovo, mogu te zamoliti da radi to.
Arabela ga aljlivo udari, ali je unutra rasla. - Oduvek sam elela da kuvam ustvari.
- Hoe da kae da nikad nisi? - Gledao je u nju s nevericom.
Odmahnula je glavom. - Ne. Moj otac mi ne bi dozvolio, s obzirom da Glenda ....
- Oh, ta prokleta ena! Ako je se doepam... - Nije zavrio reenicu, nego se

nasmejao.
- Znam da je imala neke uasne ideje, ali brinula je za mene. - Arabela pokua da se
ne nasmeje ali nije mogla da se obuzda. Stvari koje joj je Gledna rekla su bile toliko
pogrene.
- Kako si onda nauila da kuva? - Magnus ih je vodio u batu. Sagnuo se i ubrao
narandasti cvet koji je izgledao kao da ima hiljade latica. Zadenuo joj je cvet iza uha. - Ovo
je veni cvet. - Zastao je sa ozbiljnim, intenzivnim pogledom. - Kao to se nadam da smo i

mi.
- Veni? - izgovori to hrapavim apatom. To je bilo ono to je ona elela, ali sa tim je
dolazilo i mnogo toga nepoznatog. A ona se plaila nepoznatog.
- Da.
Teina onoga to je izgovorio smestila se na njena ramena. Da li je to zaista mislio? -
Magnuse...
Bol zasija u njegovim oima ali je brzo sakrio bilo kakvo razoarenje. Uze je za ruke. - I ja
elim takoe, ali... Plaim se.

Odveo ju je do kamene klupe i povukao da sedne do njega. - Bela, Valas i njegovi ljudi su
doli sa vestima. - Pogledom je potraio njen. - Tvoj otac zna da si ovde.
138
Njegova lea se zgrie dok se ona uspravljala. - Kako zna? - Ali nije morala da pita;
tamo je bilo mnogo ljudi koji su znali da je dola u Saterlend - svi iz opatije, svi pripadnici
klana i Ina Ros. Suzivi krug, mogla je da pretpostavi da je najverovatnije Ina bila ta koja mu
je dala informaciju.
Trnci joj prekrie kou i onda zadrhta.Nije bila sigurna da li je vie bila uplaena da njen otac
ne povredi njenog mua ili da njen mu ne povredi njenog oca. U svakom sluaju,
sukobljavanje nee dobro proi.
- Verujemo da su im to rekli Inini ljudi. Izvia je rekao da je nauo kako baron kae
da mu je susedski klan otkrio gde si. Morej i Sinkler nikada ne bi odali takvu informaciju. To
ostavlja samo klan Rosovih.
- Kako ih je i pronaao da ih pita? - delovala je zbunjeno.
- On i njegovi ljudi mora da su ili preko njihove zemlje i presreli neke Rosove sluge
koji su bili vie nego sren da mu kau gde mu je kerka. To je moja krivica. Trebalo je da se
pobrinem da se to ne dogodi.
Arabela odmahnu glavom dok je nervozno vrtela suknju oko prsta. - Magnuse, zaista nije
trebalo da se obavee veridbom iji deo nisi eleo da bude, ali ne moe se kriviti za Inine
postupke. Ona je ljubomorna ena, a ja sam uzela ono to ona eli.
- Ali ti si se tu malo pitala.
Ona ponovu odmahnu glavom, ovog puta smelo ga pogledavi u oi. - Kad si me odveo
iza crkve, dok su svi bili unutra i ekali nas da kaemo svoje zavete, mogla sam te udariti.
Mogla sam pobei. Umesto toga sam ti dozvolila da me poljubi.
On joj se osmehnu, a pramen kose mu pade na elo. - Uradila si to... Bio je to najdivniji
poljubac. - Nagnuo se napred, utiskujui usne lako na njene. - Ljubio bih te svakog minuta
svakog dana da je to mogue.
- I ja bih ti dozvolila.
On se povue, prelazei palcem preko njene donje usne. - ta e uraditi?
Bila je toliko ometena njegovim senzualnim dodirom, da je skoro i zaboravila o emu su
priali. - U vezi sa im?
- Svojim ocem?
Ona slee ramenima. - ta mogu da uradim?
- Zahtevae da mu se vrati. I ako je Stjuart sa njim, ovek moe zahtevati

zadovoljenje.
- Zadovoljenje?
Magnus se namrgodi. - Da. Borbu.
Srce joj poskoi od straha. - Sa tobom?
139
- Da.
Ona estoko odmahnu glavom. - Ne. Udata sam za tebe, ne postoji nita ime bi Stjuart to
mogao da promeni. Ni ne znam oveka.

- Englezi ne prihvataju olako kada im kotlanani ukradu ene. U stvari, po
engleskom zakonu bio bih pogubljen.
Osetila je kako joj se krv slila s lica, sve do stopala. - Ne!
- To je njihov nain.
- I to je njihova re protiv nae. Da li si me zaista ukrao? - ona se osmehnu alosno,
seajui se ivo kako ju je brzo odneo od pobunjenika, nain na koji ju je stavio na svoje
krilo i rekao joj kako e je uvati. - Ako se dobro seam, ti si me spasao.
Obmotao je ruke oko njenih ramnea. - I nastaviu tim putem.
- Verujem ti. - nije znala kako su te rei izale. Nije planirala da ih izgovori. Nije
planirala da mu veruje u potpunosti, ali jednom kad je priznala obuze je neka toplina i ona
shvati da je to istina. Verovala mu je, sa svim svojim srcem.
- I kada tvoj otac bude zahtevao da ode sa njim?

- Izneu mu svoje obaveze kao supruge. - Nasmejala se, mada je bila po malo tuna.
- Na naem putu iz Engleske ka Stirlingu moj otac je imao ba taj razgovor sa mnom. Naie
da je ironino da sam ga posluala - sa kotlananinom. Tokom tog razgovora mi je

naglasio da mi nikada ne bi dozvolio da se udam za kotlananina.
Magnus se nasmeja. - Tvoj otac zvui kao razuman ovek - ni ja svojoj kerci nikada ne
bih dozvolio da se uda za Engleza.

Arabela ga utinu. - Iako joj je majka Engleskinja?
- Engleskinje su drugaije. Podsticau svoje sinove da kradu engleske mlade ba
kao to sam i ja uinio.

- Oh, nee valjda. - ona ustuknu aljivo.
- Da znam da mogu imati enu kao to si ti...
Pomazi je po obrazu i Arabela oseti kako lebdi. Arabela nije razmiljala da e srea biti
toliko potpuno kao to je oseala u tom momentu. Nagnula se ka njegovom dodiru, znajui
da joj nikada nee biti dosta njegovog dodira, osmeha, topline. elela je da se istopi uz
njega. Sputajui glavu na njegove grudi, Arabela utisnu dlan na mesto gde mu je srce tuklo.
- Misli li da bi smo mogli... - Oh, pretvarala se u smelu bludnicu. Da li je mogla da
nastavi sa svojim zahtevom? Ugrizla je donju usnu, traei njegov pogled.
Magnus je smelo izazva, oiju tamnih i ispunjenih istom glau koja je tinjala u njoj. - ta je
to to eli, draga?
Progutala je pljuvaku, dok joj je stomak treperio. - Hoe li me odvesti do naih odaja?
140
- Da li ti je potreban odmor? - namignu joj, oigledno je zadirkujui.

Usne joj se izvie u zadirkujui osmeh. - Da, ovaj razgovor me je u potpunosti iscrpeo.
Ako u da se pripremim za posetu svog oca i Stjuarta, morm da nadoknadim svoj san.
Magnus se namrti, nesvestan da ga zadirkuje. - Aha, u redu.
Ona se nasmeja i skoi, hvatajui ga za ruke. - Bie dovoljno vremena za spavanje
nakon toga, suprue. Samo sam se alila. - Kada je ustao, povlaei je ka sebi, njena ellja
raspri se u hiljade komada.
- ali se sa ovekom u ovakvom stanju?
Grlo joj se sasui kad oseti njegovu erekciju na svom stomaku na najdivniji mogui nain.
Kada je progovorila rei izgovori rapavim glasom. - U kom to stanju?
- Prokleto dobro zna koje je to stanje, eno. - zastenjao je razigrano, grickajui joj
unu koljku. - Pitanje je, ta e da uradi po tom pitanju?
- Hajdemo gore i pokazau ti.

Sa tim obeanjem, Magnus je podie u naruje i potra u tvravu.
141
DVADESETO POGLAVLJE
- Ima li traga do Engleza? - Magnus upita svoje straare na vrhu kapijske kule.
- Ne, moj gospodaru.
Klimnuo je glavom, i gledao napolje preko prostranih ravnica, kotrljajuih brda i
nazubljenih planina. Englezi nisu bili poznati po suptilnosti, ali ko je mogao da tvrdi da nisu
nauili tokom okupacije kotske? Gortaci su mogli da se prikradu bilo kojoj engleskoj vojsci
bez mnogo mudrosti. Moda su prisvojili tehniku nakon to im je to prireeno nebrojeno
puta. Ipak, nasmejao se, to bi moda bilo davanje previe poasti Sesanima.
- ta je sa maloposednicima, jesu li oni upozoreni? - upita.

- Svi su bili upozoreni da ako vide neto trae sklonite ili ako misle da imaju
vremena, dou da nas upozore.

- Dobro. Kada su poslednji izviai poslati?
- Pre oko tri sata, gospodaru. Putuju du june granice Saterlenda. Nadamo se da e
se vratiti malo posle mraka.
Magnus se namrti dok se drvee u daljini njihalo na vetru i zamislio je najmanje
tridesetak parova Engleskih oiju kako zure u njega iza zidina od balvana i grana. Prokleto
bilo dobro vreme to ne dozvoljava da lie opadne u potpunosti. Umesto toga bilo je milion
boja, koje su blokirale njegov vidik iza toga.Ono to ga je najvie nerviralo je to to je znao
ko mu je suparnik. Borba protiv Engleza na livadi i onda ponovo kod Stirlinkog mosta su
bile lake; bile su predvidive. Ali ovi njegovi suparnici su bili pod nareenjem drugog oveka onih koji su pod Engleskim kraljem. Baron de Movaraj je bio brinuo o svom poslu, svojoj
kerci, koja mu je bez sumnje bila blizu srca. Da je Magnus bio baron, on bi inio sve to je u
njegovoj moi da povrati ker.
Na trenutak stomak mu se stegao. Mogao je da ima ker sada. On i Arabela su zasigurno
bili dovoljno aktivni da bi stvorili ivot. Strah mu ohladi srce hladnim slojem. Bio je odgovoran
za svoje roake, i jo uvek je. Bio je odgovoran za svoj klan. Bio je odgovran za svoju
suprugu. Njegovo roeno dete bi bio u potpunosti nov koncept, onaj na koji nije bio
pripremljen. Novoroenad su bila toliko delikatna, tako ranjiva. A tek roenje... Mogao bi da
izgubi Arabelu.
Odmahnuo je glavom kako bi odagnao te strahovite misli iz glave. Jedno po jedno... Prvi je
morao da se suoi sa ocem i njenim ostavljenim verenikom. To je bila stvar zbog koje je jo
uvek odmahivao glavom. Kako da dokae da je bio vredan? I zato je oseao kao da mora
da se dokae? Bio je moan gospodar. Imao je profitabilan posao sa vunom, bio je jak,
odan, astan ratnik. Iznad svega, Arabela ga je elela. Arabela je brnula za njega. Mogao je
142
da vidi to u njenim oima i ako je on bio dovoljno ovek da to prizna, i on je brinuo takoe.
Vie nego to je bio spreman da prizna - pa i samom sebi. Lorna je bila u pravu. Ljubav ga je
pronala. Promenio je i svoje miljenje o tome da brakovi postoje samo kako bi se ostvarila
saveznitva. Nekad je bilo i vie od toga. I on je bio prokleto zadovoljan.Napusitio je kulu da
vidi ta je s njegovim ljudima i ostatakom utvrenja.
Arabela se etkala po odajama, pod je kripao posebno na jednom mestu i to svaki put
kad bi prela preko njega. Na jedan kratak trenutak pitala se da li je onaj koji je ispod bio
iznerviran konstantnim kripanjem, ali odagnala je tu misao, zaista ne marei.etkanje joj je
pomagalo da razmilja.A imala je dosta stvari o kojima je morala da razmilja.U jednu stvar
je bila sigurna: nije elela da napusti Danrubin - Magnusa. Takoe je bila sigurna da ne eli
da se protivi oevim eljama.Sve zajedno, ni jedno nije bilo mogue. Njen otac bi eleo da
ona poe sa njim.Ali nije mogla. Ona je pripadala ovde. Koliko god oseala da ne pripada
kada je stigla, Magnus, njegov klan, njegova porodica, su je primili rairenih ruku. Dozvolili
su joj da oseti stvari koje je nikada ranije nije mogla. Otvorili su joj oi da bi videla njihov
gusto pleteni svet, svet kom je elela da pripada. U Engleskoj nije bilo vie niega za nju. I
sada kad je imala ansu da upozna Magnusa, da se uda za njega, nije elela da ima bilo ta
sa nekim drugim mukarcem. Ikada.
Stala je kraj prozora koji je bio okrenut ka moru. Voda je bila uzburkana danas, bela pena
na talasima koji su se dizali i udarali u jakim naletima o stene. Oseala se kao ti talasi.
Nemona da pomeri stenu - prepreku - sa svog puta. Bila je bespomona da uradi bilo ta
sem da se odupre i da se nada da e se neto promeniti.Ali kamen se nikada ne bi pomerio i
talasi bi udarali o njega hiljadama godina pa i due od toga.Ramena joj padoe. Je li to bilo
beznadeno?Zaglavila je ruku to je dalje mogla kroz streliasti otvor, sve do ramena. Mogla
je da oseti kako vazduh postaje hladniji, da oseti blagu izmaglicu dok je provlaila ruku.
Promena nije bila nemogua, pa ni da mora da gurne ruku jo dalje od duine ruke da bi
stigla do tamo. Mislila je na svog oca. Bio je visok skoro kao Magnus i pojednako krupan, i u
poznijim godinama. Baron de Movbaraj je bio sve to bi jedan vitez trebao da bude. Snaan,
moan, odluan. Ne drugaiji od njenog supruga. Da njih dvojica ukrste maeve bila bi to
estoka borba.
Moda bi mogla da preklinje Magnusa da ostavi kapije zatvorene? Poslala bi oca dalje od
utvrenja s pukama i preklinjala za njegov oprotaj zbog njene nepristojnosti, ali mu ne bi
143
dozvolila da ue dok ne obea da nee nauditi njenom suprugu.Arabela uvue ruku unutra,
trljajui prste jedne o druge. Privlaei lice blie otvoru, zatvorila je oi i udahnula duboko
morski vazduh. inilo se kao da je oputa.Nije bilo izbora; morala je da dokae ocu da je bila
zadovoljna ovde, da bi trebalo da mu bude drago zbog nje. to se Marmadjuka Stjuarta tie,
ne zna kakvu bi mu utehu mogla ponuditi.
Moda Inu? elela je na glas da se nasmeje na tu zlu misao. Kao da bi elela da bilo koga
drugog. Mada, potapala se po bradi, ideja je imala prednosti.Vrativi se svom etkanju,
Arabeli zapade za oko povijeni veni cvet koji je pao iz njene kose kad su ona i Magnus
pourili u sobu za popodnevnu partiju voenja ljubavi. Njegova narandasto-zlatna boja bila
je upeatljiva, pa i kad je bio tako sasuen. Trebao joj je nain da pokae oca da su ona i
Magnus takvi - trajni.
Arabela uze cvet i otide do garderobe. Stavila je cvet na jednu od praznih polica, uspomenu
kako bi se uvek seala - kao da je bila sigurna da e postojati prolazni momenti besa kada
e poeleti da nikada nije ostala. Zatvorila je teka hrastova vrata, prstima prelazei preko
duboreza na uglovima. ici i divlje make u sred mnogobrojnih Keltskih vihora. Bilo je
prelepo.
Tada joj na pamet pade ideja. Otvorila je vrata svojih odaja i pourila da potrai Lidiju.
Nekoliko sati, i nekoliko izbodenih prstiju kasnije, bila je zadovoljna poslom koji je uradila.
Nadala se da e i Magnuns biti takoe - ta vie, nadala se da e poruka biti jasna njenom
ocu, ili u najmanju ruku da zasadi seme dok ne bude imala prilike da pria sa njim.
Magnus je pourio uz stepenice do svojih odaja i projurio kroz vrata.

- Arabela, imam neto za tebe.
Bila se trgnula iz svog mesta na jednoj od njegovih stolica - njihovih stolica. Trebalo mu je
vremena da se seti da je to sad bilo i njeno. Izgledala je tako siuno sedei tamo, stolica je
umanjila njenu vosoku, vitku figuru. Ona spusti prsten za vez i ustade.
- Uplaio si me.
- ao mi je, nisam znao da si tako zauzeta. Na emu to radi?

- Ni na emu. - Uputila mu je oaravaju osmeh dok je uukavala vez u garderobu.
Videvi prazne police garderobera bio je zadovoljan sa onim to e joj dati.
- Rekao si da ima neto?
144
Nagnuo se kroz vrata i pozvao tri slukinje koje su strpljivo ekale njegov znak.
Umarirale su u prostoriju nosei gomile do vratova.Arabeline oi se rairie i on oseti
potpuno zadovoljstvo zbog toga. On pokaza rukom na pakete koje su sluavke poloile na
krevete.
- Ovo su tvoje nove stvari.
- Moje nove stvari?

- Da. Dola si bez stvari i obeao sam ti da emo iih zameniti. Doi i pogledaj.
Arabela pouri, prstima prelazei preko razliitih haljina, preobuka, dokolenica, papua i
novog para izama.
- Prelepe su, Magnuse. - ree ona skoro bez daha.

- Drago mi je da ti se dopada. - protrlja je du kime. - Imam jo neto za tebe, to se
posebno nadam da e ti se dopasti.
Vrtela se unaokolo, sa osmehom toliko zavodljivim da je morao da se sagne i poljubi je.
- ekaj ovde. - otrao je napolje u hodnik i doneo jo jedan zapakovani paket. Otvori.
Arabela uze paket i lagano ga poloi na krevet. Odvezala je kanap polako - tako polako u
stvari da je on sam poeleo da uzme no i isee ga, ali je umesto toga strpljivo ekao.
- Oh, moj. - ree, izvlaei kabanicu koju je dao da se napravi za nju od pokrivaa. -
Ovo je velianstveno.
- Da i uvae te zagrejanu. - Dao je da se kabanica izradi od njihovih boja i bila je
postavljena krznom, pa i odgvorajua kapuljaa da joj sauva ui od smrzavanja. - Rekla si
da ne misli da e moi da preivi zimu u Visijama, i sada e moi.

Ozareno ga je pogledala, umotala se u kabanicu i okrenula u krug. - Hvala ti.
Bio je opinjen na trenutak njenim raskoom i nije bio u stanju da govori. Kada je povratio
mo govora, glas mu je zvuao kao iiz groba i zategnut. - Nema na emu.
Kada ju je zgrabio s njene kobile u sred bitke, nikada mu ni na kraj pameti nije bilo da e
sada stajati sada, gledajui je kako se okree u krug sa oduevljenjem zbog kabanice zbog
koje je proveo nemerljivu koliinu vremena kako bi se posavetovao sa krojaem. Shvativi
to, koliko ga je dotakla, koliki je deo njega postala uzdrma ga. Osetio se nesigurnim na
svojim nogama i ponovo ideja da je ova ena njegova supruga, da e zajedno stvoriti
porodicu doe mu na um.
Obino kada mu je bilo neprijatno zbog njegovih oseanja Magnus bi izaao na polje,
trenirao sa svojim ljudima, vebajui svoje telo. Ali nije mogao da njoj da ponudi dobru borbu
- ili je mogao?
145
- ta kae da malo vebamo sa tvojim malim bodeom? Rekao sam ti da u te
nauiti kako da rukuje maem.

Nestaan izraz lica uini da joj oi zasijaju u uglovima i njene usne se izvie u osmeh. -
Postoji li neki sktiveni motiv?

Magnus se nasmeja, bila je pametna. - Ne, moja suprugo, samo elim da budem siguran
da zna kako da ga upotrebi. Ne bih voleo da me pregazi bez da ostavi svoj trag sledei
put kad bude odluila da me onesvesti.
Njen osmeh postade jo iri. - U pravu si u vezi toga. Mogla bih zavriti samo obezglavivi
te mesto da ti iseem unutricu.

- Ne preterano dobar kraj.
- Ne zaista. - Sasvim precizno, spustila je kabanicu na krevet, bez neravnina na
vidiku. Onda je dohvatila bode s mesta na kom ga je ostavila u oku naslonjenog na zid. -
Mislim da bi mi se to dopalo.
Gledao je kako ga je uvukla u korice na svom pojasu, smeten koliko drugaiji, delikatniji
behu njeni pokreti u odnosu na njegove. Nikada pre nije primetio kako je uredna i odreena
bila sa svim. Kada je ponovo razmislio o tome, pretpostavio je da je bila takva od prvog dana
kada ju je podigao na svog konja. Organizacija i preciznost su bile bitne ako e da vodi klan
uz njega. Klimnuo je glavom ka njoj sa odobrenjem; definitivno je napravio pravi izbor ene.
- Hoemo li? - upita ga sa oduevljenjem i zabavljenou u glasu.
- Da. - sloi se Magnus, ali zaista je eleo da shvati na koji nain bi mogao da ovu
igru maevima pretvori u drugaiju igru - onu u kojoj bi oboje zavrili goli.
Ona podie kuk tako da ga natera da zastenje ispod glasa.
- Hajde da vebamo ovde. - predloi on.
Ona se namrti. - Plai se da e biti osramoen pred svojim ljudima?
- Ne. - Priao joj je, ne mogavi da odoli da je dodirne. Preao je prstima preko njene
gole kljune kosti. - Nikada se ne sramim tebe. Ti si i vie od onoga to bi mukarac mogao
da trai u eni.
Ona mu namignu nestano, izvijajui obrve. - Mislila sam kad vide da sam te pobedila,
moj gospodaru.
- Jo bolji razlog da ostanemo u odajama. A sada me poljubi. Tako e mi platiti za
lekciju.
Njegova ena se baci na njega, irei ruke oko njegovog vrata, i pritisnu svoja otvorena
usta na njegova. Magnus je uivao u ovoj njenoj smelijoj strani. Njena elja je bila otovrena,
bez granica i u potpunosti usmerena na njega. Pribila je kukove uz njega. Toplina njenog
pelvisa pritisnutog uz njegovu sve veu erekciju.
146
Magnus obmota ruke oko njenih kukova privlaei je jo blie sebi. Kada ju je drao u
naruju, oseao se nekako potpunim. Nije mogao da zamisli da ne moe da doe do nje.
Preao je rukama preko njenih kukova, naletevi zglobom na drku njenog dugog
bodea.Prilika koju nije smeo da propusti.Uhvatio je dralje, izvukao bode iz njenih korica i
odskoio unazad. Drao je otricu okrenutu ka njoj. Arabeline oi behu razrogaene, u udu.
- ta to radi?
- Lekcija broj jedan. Nikada ne dozvoli svom protivniku da te razorua.

Stavila je ruke na bokove i lupkala stopalom.
- Nije fer, Magnuse.
On slee ramenima. - Meni deluje fer.
- Traio si poljubac, ti nevaljale.
On se osmehnu iroko i namignu joj. - Bio je to lep poljubac takoe.
Ona uzdahnu i isprui ruku. - Vrati ga. Dozvoli da preemo na sledeu lekciju - i neu te
ljubiti.
Magnus se nasmeja i predade joj bode.Ona ga stee jae u rukama i okrenu ga ka
njemu.
- Veina tvojih neprijatelja poseduje prave maeve, to te ostavlja u nepogodnoj
situaciji jer su njihova seiva dua. - On isuka svoj ma sa lea i predade ga, pokazujui dve
u potpunosti drugaije duine.
- Pa, sada, ratnie, ujem da je mo iza seiva a ne duina koja ono to ini razliku.
Magnusova usta se blago otvorie na tako nepristojne rei koje izaoe iz Arabelinih
nevinih usta.
- Gde si to ula?
Ona se nasmei. - Od Glende naravno.
On malo nakrivi glavu i stade je posmatrati. - Da li zna da tvoji komentari previe zvue
kao da pria o neemu drugom?

Ona podie glavu na neki nevin, znatieljan nain. - ta bi to moglo biti? - njen pogled
pree preko njegovih grudi, do njegovog struka i zaustavi se smelo na mestu na kom mu se
kilt blago podigao od elje...
On proguta knedlu, ne verujui. - Mislim da na.
Ona mu prie zavodniki a on spusti lagano ma. Kada mu je bila na nekoliko
santimetara, nasmeja se i oliza usne, osvajajui ga.Tek kada je osetio hladnou metala
njene otrice kako dodiruje njegov vrat shvatio je da je podigla svoje oruje.
- Ukazala si na sutinu. - ree osorno.
147
- Koja je to sutina muu? - prevukla je pljosnatu ivicu otrice preko njegovog

ramena, preko njegovih grudi pre no to je nestala.
Nije znao gde ga je stavila, sve to je znao bilo je da mu je disanje postajalo sve tee i da
je njegova kita bolela od elje da zaroni izmeu njenih butina. eleo je da je uje kako vriti
od zadovoljstva ponovo i ponovo. eleo je da uroni duboko u nju, dodiruje je svuda, okusi
svuda.
- elim da vodim ljubav sa tobom, Arabela.
Oi joj se zamutie i on u zveket bodea kad ga je ispustila na pod.
- Pa ta eka?
148
DVADESET PRVO POGLAVLJE
rabela nije znala ta ju je spopalo, ali sviao joj se taj moni oseaj zavodnice.
Zaskiala je kad ju je Magnus podigao u vazduh, stavljajui noge oko njegovih
kukova. Zakaila se za njegova ramena. Susrela se sa njegovih pohotnim
usnama.Ljubila ga je preputajui se, sa svom eljom koja je tekla kroz njene vene.Poseo ju
je na ivicu kreveta, pritiskajui svoju otvrdlu erekciju o nju. Pomerila je ruke sa njegovih
ramena kako bi odgurnula svoju suknju, njegov kilt, ne elei nita vie do da oseti teinu
njegovog kurca u sebi.
- Ne, ne jo. - teko je disao. Preao je usnama preko njene brade, vrata, sve do
kljune kosti.
Dok ju je ljubio po koi, podigao joj je suknju na kukove. Podigla se kako bi mogao da je
izvue sa njene zadnjice. Njegova usta ostavila su na trenutak njenu kou dok joj je u
potpunosti skidao haljinu. Potom su na red dole preobuka, arape i papue, dok nije bila u
potpunosti naga ispred njega.
- Lezi. - zahtevao je, oiju tamnih od elje, dok su mu se miii vilice grili.
Posluala je njegovo nareenje i lagano legla, trenutno je osetial hladnou njihove ebadi
jer joj se telo brzo ugrejalo od njegovog pogleda.Preao je prstima od udubljenja njenog
vrata, preko doline izmeu njenih grudi, preko pupka i potom u kovrde njenog bedema. Ali
nije tu stao. Zavukao je prste u nju. Zastenjala je, podiui kukove da se sretnu s njegovim
prstima.
- Oh, draga, toliko si lepa. - nagnuo se da joj poljubi grudi dok su njegovi prsti i dalje
radili unutar nje. - Tako si vlana. eli me.
uvi ga kako izgovara te bezbnike rei jo vie ga je elela. - Da, Magnuse. elim te
oajniki.
- Naterau te da vriti... - ree ljubei joj grudi pa potom stomak.
A potom i nie.Udahnula je vazduh i podigla se na laktove, gledajui njegove usne kako
krue preko samog centra njenih butina.
- ta e da uradi? - pitala je, jedva hvatajui dah.
On razdvoji njene prevoje i poe uspaljeno disati na grumen zadovoljstva sakriven ispod. -
Voleti te.
Oblizala je usne, dok su joj se kukovi sami pomerali ka njegovim ustima.
- I vidi, eli da to uradim.
149
Nije bilo svrhe raspravljati se. elela je da to uradi. Klimnula je glavom i rairila butineOstala je na laktovima gledajui ga kako opet razdvaja njene nabore. Samo ovog puta,
umesto da ispusti vazuh na njen osetljivi deo, polizao ju je.Vrisnula je od ekstremnog
zadovoljstva koje ju je lupilo od samo tog jednog dodira njegovog jezika o njene najosetljivije
delove.
- Oh, Magnuse!
- Da, draga, reci mi da je dobar oseaj.

Pokuala je da govori, ali sad je gledala i - o Gospode - oseala kako sisa njeno meso
izmeu poteza njegovog jezika. Bila je bez rei i jedino to je uspela da izgovori izmeu
uzdaha bilo je, - Da... dobro...
Arabela je pala na krevet nesposobna da se odri na laktovima. Nastavio je da
zapljuskuje njeno meso - uistinu volei je svojim ustima. Sa svakim pokretom, sebi je jo
vie otvarala um. Svet zadovoljstva za koji nije znala da postoji. Grevito hvatajui arave,
butine su joj se tresle dok su oseaji proimali njeno telo, gradei prelepi kreendo,
drogirajui je svojom moi. Vritala je kako ju je talas za talasom terao da se trese i
gri.Magnus joj poljubi unutranjost butine pre no to je ustao. Gledala ga je lenjim
pogledom dok se brzo oslobaao svog kilta i lanene koulje, a potom popeo na krevet. Ali
nije se smetio na nju, ve je legao pored nje.
- Doi ovamo. - rekao je.
Ustala je, dok su joj se noge jo uvek tresle.Uhvatio ju je. - Obujmi moje kukove.
Arabela ga pogleda sa uenjem. Kako e ovo zaista da deluje? Ali uradila je ono to je
traio, bez obzira na logiku koja je bila u njenoj glavi.Podigla je butinu preko njegovog kuka,
dok je njegov glavi dodirivao njene usmine.
- Oh, vidim. - ree sa osmehom. Stavila je ruke na njegove grudi, masirajui miiave
grebene i prelazei prstima preko njegovih bradavica.
Magnus se nasmeja vragolasto. - I videe jo.
Podigla se dok je on navodio svoj kurac do njenog otvora, a potom se spustila, dozvolivi
mu da je ispuni. Arabela zastenja, dok su joj se lea povijala od novih i drugaijih oseaja.
Magnus zastenja, sa rukama rairenim na njenim grudima. Mazio joj je bradavice, upkajui
joj bradavice prstima. Pomerao je svoj pelvis navie meu njenim butinama.Nesigurna ta
tano treba da radi, Arabela je pomerala kukove, trljajui se o njega.
- Ti si prirodna. - glas mu je bio oamuen, oi zatvorene. - Nastavi to da radi.

Uhvatio ju je za kukove, navlaei je svakim svojim nasrtajem. Arabela je drala korak s
njegovim pokretima, dok joj je uzbuenje raslo jo jednom ka vrhuncu zadovoljstva.
150
- Oh, Magnuse. - zastenjala je. Nije nikada sanjala da bi moglo biti ovako izmeu
mukarca i ene. U stvari, nikada nije mogla ni da zamisli ni jednu od stvari koje su uradili
zajedno.Ubrzao je ritam i bila je zahvalna to je zaustavio ruke na njenim kukovima jer vie
nije mogla da odri korak s njegovim monim nasrtajima. Zadovoljstvo ju je ispunilo, uinilo
da ne moe da se koncentrie ni na ta drugo sem na oseanje koje je raslo unutar nje.
- Tako sam blizu. - ree Magnuns.
- Ja... takoe.
Draio je njen venerin breg nenim ali brzim nasrtajima palcem. Oseala je kako se
njegovo telo stee meu njenim nogama dok se podizao, bre i jae. Njeno telo je istog
momenta odreagovalo, eksplozijom zadovoljstva. Kao jedno, vrisnuli su od zadovoljstva,
potvrujui njihovu potrebu da ostanu zajedno u svim stvarima. Kada su se drhtaji smanjili,
ona pade na njegove grudi, dok su oboje teko disali, a srca im udarala.Leali su tako neko
vreme, drei jedno drugo u naruju, neno se dodirujui.Kucanje na vratima podie ih oboje
iz pola doze zadovoljstva.
Magnus opsova blago i potom se nasmeja. - Ko se usuuje da nas uznemirava?
- Mrtav ovek? - ree ona i potom se nasmeja.

- Onda verovatno Ronan.
Skotrljala se sa njegove ruke i gledala ga kako ustaje ne bi li otvorio vrata, divei se
miiima njegove pozadine, kupastog struka i vrstine njegove zadnjice. Zavukla se pod
ebad dok je on prilazio vratima. Otvorio je vrata tek i tihim glasom priao sa kim god da je
bio s druge strane.Kada se okrenuo, zadovoljstvo koje je postojao samo nekoliko trenutaka
ranije je nestalo.
- Imaemo posetioce uskoro.
- Moj otac?
On klimnu glavom. - Veruju da je tako.
- Trebalo bi da se obuem.
- Da. - Priao je, nagnuvi u krevt ne bi li je poljubio u elo pa potom u usta. - Bez
obzira ta se desi kada dou, znaj da si moja.
- I ti si moj.
Njegove rei behu izjava, ne ba one koje je udela da uje, ali bez obzira na sve izjava.
Nabacio je svoju lanenu koulju a potom podigao kilt i omotao ga oko sebe, bacajui dugi
kai preko ramena i zakaivi ga tamo gde treba. Kada je zavrio sa oblaenjem, stao je da
je posmatra, pogledom prelazei preko njenog lica.Pretpostavila je da su mukarci tvrdoglavi
i da e trebati mnogo vremena da izgovori rei. Ali ih je mogla videti u njegovim oima,
osetiti ih kada je dodirne. Pa, ona e njega obavestiti sada, pre nego to se pakao otvori.
151
- Magnuse, volim te.

Gledala ga je dok su mu se oi irile, ispunjene strahom, ljubavlju.Ali nije joj uzvratio;
umesto toga klimnuo je glavom i ubrzano napustio njihove odaje.Arabela odbi da mu dozvoli
da uzme svu toplinu sa sobom. Znala je da je oseao isto. Trebae jednostavno neto
laskanja kako bi to izvukla iz njega. Iznenaenje koje je imala kao kec u rukavu je bilo
savreno.Ona odbaci pokrivae i ustade, tresui se od hladnoe koju je oseala na
koi.Zaklela da e do kraja dana, njen mu priznati ljubav koju osea prema njoj. I njen otac
e znati da je ona srena i da namerava da takva i ostane.
- Zatvorite kapije! - Magnus naredi svojim ljudima dok je izlazio u dvorite. - Zato su
kapije otvorene?
Gavin mu pritra i nastavi da koraa pored njega. - Moj gospodaru, ljudi iz sela su dolazili
meu nae zidine po zatitu. Kada smo primetili Engleze, nismo bili sigurni hoe li biti sigurni
- nakon onoga to se desilo blizu Glasgova.
Magnus klimnu glavom. - Jesu li sada svi unutra?
- Da.
Krivica ga preplavi. Dok je on bio gore uivajui u zadovoljstvima tela svoje ene, njegov
narod je bio prestravljen i urio je u sigurnost. Prokleti Saseni bolje da ne spale ni jednu
travku. Morao je izbaciti Arabelu iz svojih misli i da se koncentrie na situaciju. Ronan mu
prie sa kapije, sa jasno preteim izrazom na njegovom licu.
- Jesu li u potpunosti naoruani? - Upita Magnus Gavina.
- Da.
- Jesu li povredili nekoga ili neto to su izviai mogli da vide?

- Ne. - odgovori Ronan, prekrtajui ruke na grudima. Magnus je imao ideju ta je
njegov brat hteo da kae. eleo je naglasi da je predvideo da e se ovo dogoditi. Umesto
toga, uznenadio je Magnusa rekavi. - Nee im dozvoliti da je uzmu, zar ne?
Nije se nasmejao jer je Ronanovo lice bilo ispunjeno iskrenom brigom. Odmahnuo je
glavom. - Nikada.
Ronan klimnu glavom i pusti ruke. - Hoe li izjahati da se sastane sa njima?
- Gledau sa kule. Ne znam nita o tom Stjuartu - i verujem da nije Englez uopte.
152
Magnus se uputi ka straarnicama na kapiji kako bi mogao da posmatra prilazak oveka

kog je prezirao i oveka ije mu je odobrenje trebalo. Bio je zabrinut za to ta e baron uiniti
i rei, ali je bio jo zabrinutiji zbog Stjuartove rekacije, Arabeline raskinute veridbe.
Gavin i Ronan su ili za njim dok se penjao stepenicama do vrha kule. Predeo je bio ist,
trava je jo bila zelena i lie u umi iznad je bilo meavina crvene, narandaste i zelene.
- Kada je izvia rekao da moemo da oekujemo Engleske posetioce?

Ronan klimnu glavom ka daljini. - Svakog trena. Sklapali su svoj kamp kad smo ih uoili.
Kao odgvoor na nejgovo pitanje, svetlucanje neega odblesnulo je u drveu iznad.
Dolaze. - ree Magnus, siguran da je ono to je video bio odsjaj sunca na metalu. Pripemite zidove.
Ronan pognu glavu i uputi se da izda nareenje ljudima da stanu u zatitnii stav. Magnus
se okrenu i pogleda u tvravu. Nije mogao da vidi Arabelu odatle, sve i da je gledala u njega
sa jednog od prozora. Molio se da se dananji dan zavri dozvoljavajui im da ostanu
zajedno.Nije imao predstavu ta da oekuje do Engleza koji su se skrivali u drveu. Mogli su
doi voljni da pregovaraju i zajedno da dou do uslova, ili su mogli da izlete iz ume obuzeti
besom, uporni da napadnu Danrubin.Molio se da je ono prvo. Mrzeo bi da mora izdati
nareenje da se napadne njen otac - iako ne bi mario ako bi morao grubo da obradi
Engleskog plemia za kog je trebalo da se uda. Budala je radila direktno za engleskog kralja
kako bi zadrala kote pod Engleskom vlau. Magnus je iskusio bes Valasa i njegovih ljudi,
osetio kako potreba za slobodom gori u njegovim venama dok se borio kod Stirlinga. Ne bi
se lako predao. Ako bude trebalo, branio bi Danrubin, titio bi svoj klan i, ma koliko ona
poricala kada bude videla odmazdu protiv njenog oca, da zatiti Arabelu. U savrenom
svetu, ne bi ni zapoinjao rat sa njenim ocem - ili njenim bratom. U svetu koji bi on izabrao,
njen otac bi blagoslovio njihovo ujedinjenje i Marmadjuk Stjuart bi se povukao s
dotojanstvom. Ovo, bilo kako bilo, nije bio saven svet. Njihove zemlje su bile u ratu, a i ovo
je bio rat.
Kada ju je spasao na bojnom polju, prizvao je rat na svoj sopstveni kuni prag.Pogledao
je Ronana koji je gledao preko polja, lupkajui prstima po kamenom utvrenju.
- Bio si u pravu, brate.
Ronan ga pogleda, nabirui obrve. - U vezi ega?
- Da sam naveo Engleze na na kuni prag.
Ronan baci pogled na utvrenje a potom ponovo na polje. - Gle, bilo je vredno toga,
Magnuse. Nisam te nikada video tako srenog. Ljubav se ne desi svima, ti si blagosloven.
Je li bio toliko oigledan? Zgrio se, mislei kako je etao unaokolo kao neki utokljunac
nestrpljiv da pokae svoju novu nagradu.
153
Ronan se nasmeja. - To te ne ini manjim ovekom, Magnuse. Ako nita drugo, to nam
svima daje nadu. Svi bi smo se borili da je sauvamo na sigurnom. - Proao je prstima kroz
kosu. - Izmeu tebe i Lorne, nauio sam mnogo o ljubavi, i takoe sam nauio mnogo o
tome ta naoj zemlji treba. Kada se ovo zavri, odluio sam da se pridruim Valasu.
Magnus klimnu glavom i potapa brata po leima. - Ima moju potpunu podrku, do god
mi obea da e odrati svoju guzicu u ivotu.

- To i nameravam. - Ronan se arogantno nasmeja. - Englezi treba da paze na svoje
guzice.
- Slaem se. - Magnus ponovo vrati pogled na utvrenje.
Arabeline rei su i dalje odzvanjale u njegovim uima. Volim te.Kada ih mu je rekla, oi su
joj bile bazeni iste, iskrene emocije, ljubavi. Njegovo srce je udelo i eleo je da joj
odgvoori, da joj kae isto. Ali njegova usta nisu htela da sarauju. Njegove ruke su u stvari
poele da se tresu. Morao je da ode. Nije mogao ni da je pogleda u lice da vidi da li je bila
povreena njegovim naglim odlaskom nakon tako snane izjave.Magnus je bio
kukavica.Plaio se svojih oseanja. Bila su jaka, toliko da su ga fiziki potresala. Toliko
kretanja zbog ljubavi. Da je obznanio svoju nameru a ona otila sa svojim ocem ili Stjuartom,
gde bi on onda bio? Tuni i bespomoni ovek koji je otvorio svoje srce samo da bi bilo
opustoeno. Ali nije mogao da ivi bez nje. Nije eleo da je gleda kako odlazi danas a opet,
nije ih ponavljao, nije joj dao razlog da ostane. Psovao je ispod glasa i krenuo ka
stepenicama.Ide sada da joj kae. Morala je da zna.Ali preko polja, kroz drvee se pojavila
povorka vitezova.Nije bilo vremena da je nae, i kae joj kako se osea. Da su delili ista
oseanja. Morao je biti odgvooran prema svom klanu. Ljubav je morala da bude na drugom
mestu. Nadao se da e moi to da prihvati. Bez sumnje je bio siguran da hoe. Ako nita
drugo, Arabela je dokazala da je razumna ena kada su njegove druge zamisli bile u
potpunosti iracinoalne.
Stajao je ponosno, mislima prelazei preko svakog oruja koje je imao na sebi, svakog
utvrenja koje je branilo zamak. Nije da nije verovao da e on i njegovi ljudi sa lakoom
poraziti nekoliko desetina vitezova.Molio se da do toga ni ne doe.Nekoliko trenutaka
kasnije vitezovi su bili na puanoj razdaljini.
- Stanite! - Magnus povika preko zidina. Iznenaujue, vitez u centru podie ruku i
ljudi stadoe. - Ko ide?
Dva jahaa se odvojie iz linije i prioe blie tako da je Magnus mogao da vidi da je
jedan njegovih godina a drugi mnogo stariji. Baron de Movbaraj i Marmadjuk Stjuart, mogao
je da se kladi. Baron je bio krupan ovek, visok i miiav ispod svoje odore. Imao je gomilu
sede kose i obrva koje su odgovarale. Njegovo lice bilo je napregnuto dok je posmatrao
154
Danrubin. Njegov saputnik je bio sitnije grae, dok mu je lice delovalo upalo i bledo. Magnus
poele da se nasmeje, ali mesto toga zadra bezizraajan izgled lica.
- Ja sam baron de Movbraj. - stariji gospodin ree, potvrujui ono to je Magnus
pomislio. - A ovo je Marmadjuk Stjuart, Stjuard od Stirlinga.
Magnus ne mognu da odoli da ne baci udicu, - Upravnik ima mnogo smelosti da doe u
Visije nakon to smo mu masakrirali ljude na mostu.

Stjuart ga prostreli pogledom. - Vi imate mnogo smelosti da to uopte i pomenete. Da
Vam kaem da u da pozovem ostatak svoje vojske i preuzmem Vam zamak na

silu.Pokazau Vam pravo znaenje masakra.
Bes prostruja Magnusovim telom, ali on odbi da dozvoli upravnikovim reima da dopru
do njega. - Vodite rauna, Englezi. Sada ste u Visijama.
ovek pogleda unaokolo oekujui da goblin iskoi niotkuda. Oigledno, Visija je ulivala
strah u njegove kosti.Dobro. Nije mu se dopadalo kako ovek izgleda. Delovao je kao od
one prevrtljive vrste. Od onih koji bi mogli da se urote sa vama i rukuju, ali potom odmah da
odu neprijatelju i plate da vas uhvate.
- ta elite, barone? - upita Magnus.
- Doao sam po svoju kerku.
- Ne moete je dobiti.
Baron preblede, a pored njega se Stjuart premesti u svom sedlu, prstima dodirujui ma.
- ta ste uradili sa njom? - upita baron kroz stisnute zbe, tihim glasom, pretee.
- Nemate ega da se plaite, samo sam je oenio.
- ta? - ovekovo lice mu pocrvene dok je vikao.

- Da, ona je moja ena.
- Kopile! Ubiu te zbog ovoga! - ree Marmadjuk Stjuart, uzimajui svoj ma iz korica
i maui njime ka zidu.
- Kao to su i tvoji uradili selu izvan Glasgova? Je li to nain na koji dokazuje svoje
junatvo tako to goni slabe? Voleo bi da vidim da pokua to ovde, moj mali maleni
ovee. - Magnus se nasmeja ogoreno.
To uini da Stjuart poludi jo vie.
- Oe. - Zvuk Arabelinog glasa uini da se Magnus naglo okrene i vidi je kako stoji
pored njega.
Ono to je video uini da ostane bez rei.Stahala je ponosno pored njega, u potpunosti
obuena u njegove boje, koje su joj savreno stajale. Preko njene sredine bila je iroka
earpa, na kojoj su savreno bili izveeni iak, divlja maka i lav - prvo je bio simbol
kotske, drugo njegovog klana a tree on je predpostavio da je bilo znak njene porodice.
155
Progutao je knedlu ne bi li oslobodio grlo stezanja. Nije gledala u njegovom pravcu, ali je
posegla za njegovom rukom. On je uze, primetivi da se i jednom i drugom prsti tresu.
Pourio je da se umiri. Ovo je bilo tee za nju nego za njega, i morao je da bude njena
stena.
- Arabela. - baron ree, razvukavi usne u osmeh dok ju je posmatrao.
- Vidim da si upoznao mog supruga. Volela bih da te pozovem da da obeduje sa
nama, ali ako misli da nee moi da se ponaa, moda je bolje da jednostavno kaem,
da sam pratila tvoj savet i udala se.
Taak veselja prelete preko starevih oiju, ali znao je da bolje da zadri vedar duh
skriven zbog situacije da ne bi napravio nevolju.
- Veoma bih voleo da veeram sa tobom, keri, ali moram te takoe podsetiti da
nikada nisam rekao da elim da se uda za kota, i, - on rukom pokaza na malenog

Engleza, - ostavila si ovog oveka naputenog.
Stjuart se zgri na te rei.
Njena brada se podie. - Nikada nisam pristala da se udam, ser Stjuarte. Sasvim sam
zadovoljna to sam udata za gospodara Saterlanda.

- Dozvolite nam da uemo unutra, i onda emo videti kako moemo nadoknaditi ser
Stjuartu to to si ga izneverila. - odgovori njen otac.

Arabela se okrenu ka Magnusu, moleivim pogledom. Bio je okiran injenicom da je to
to je jednostavno videvi da mu je ker dobro i jaka promenilo namere barona.
- Vrlo dobro. Ostavite Vae oruje i ljude napolju. Samo vas dvojica moete unutra.
Ako neko od Vaih ljudi naini i jedan korak, bie ustreljeni od strane mojih strelaca.
Baron se okrenu ka Stjuartu koji klimnu glavom. - Dogovorili smo se.
Magnus se okrenu ka Gavinu. - Otvorite kapije.
156
DVADESET DRUGO POGLAVLJE
oveli su svoje goste ka velikoj dvorani.Arabela je pourila ka svom ocu,

bacajui mu se u zagrljaj. Baron je vrsto zagrli, apuui joj neto na uho.
Kada su se razdvojili, oboje su imali suze u oima.Prizor prodre duboko u
Magnusa. eleo je da istrgne svoju enu od njenog oca. Da je dri blizu sebe. Da vidi takvu
radost u njenim oima kada pogleda u njega. Ono to je tu video bila je ljubav - ali ljubav oca
i njegovog deteta. Shvativi to doao je do jo jednog otkria - nije eleo da ga ikada tako
pogleda. eleo je da ga gleda onako kako ga je gledala kad mu je rekla da ga voli.Srce mu
preskoi. eleo je da mu ponovo izgovori te rei.Jo neto natera njegov stomak da se zgri.
Nije samo eleo da mu kae te rei ili da ostane sa njim - trebalo mu je da ona to
uradi.Nekako je pronala svoj put u njegov ivot, u njegovo srce. Sloilo mu se kad je
shvatio u kakvu se plaljivu budalu pretvorio, a ipak radovala ga je ideja da ga voli.Zar se
nije zakleo da se nikada nee ponaati kao ona zver Mongomeri koja se nameraila na
njegovu sestru? I Lorna, ta malo spadalo, obeala je da e ga ljubav pronai jednog dana.
Kako je do avola znala? Stajao je tu enjivo gledajui svoju suprugu, oseajui prazninu
ako mu nije bila dovoljno blizu oseajui toplinu njenog tela.I onda se desilo - okrenula se ka
njemu, sa sjajem iste radosti u oima i ponudila mu svoju ruku. Nije mogao da prestane da
se smeje - pokret koji je baron sigurno opazio. Ali nije mario. U svom sopstvenom maniru,
isprsio se i iskoraknuo uzimajui njene tanune prste u svoj stisak.
- Oe, elela bih da te upoznam sa gospodarom Saterlandom, mojim suprugom. Njen glas bee mekan i pun ponosa.
Baron de Movbraj se okrenu ka Magnusu, kamenog izraza lica koje je dodatno inilo
njegovo lice otvrdnutim. Oi su im bile skoro u istoj ravni, i gledali su jedan u drugog, ni
jedan ne elei da bude prvi koji e se predati, pokazati slabost.Arabela stade izmeu njih,
naizmenino ih gledajui. Onog trenutka kad je primetio koliko joj je telo napeto, Magnus
odlui da popusti. Isprui ruku.
- ast je upoznati vas.
- Nisam siguran da mogu rei isto. - ree baron, iako je prihvatio Magnusovu ruku stisnuvi je jako.
To je bio dobar znak. ovek ne stegne drugom ruku u znak potovanja ak i ako tako ne
misli. A onda ponovo, baron je bio Englez. Magnus se osmehnu i stisnu mu vrtso ruku. -
Dostojanstvene rei. Rekao bih isto da se radi o mojoj kerci.

Baron promrmlja, dok su mu se usne izvijale u blag osmeh.
157
- Obeavam Vam, barone, da vodim rauna i uvam dobro vau ker.
- Mogu rei da je ponosna to je Vaa ena. To je prelepa earpa koju si napravila

Bela.
Ali ona je imala oi samo za Magnusa dok je govorila, - I srena.
Magnus se okrene ka njoj, stavivi ruke na njena ramena i privue je ka sebi. U potpunosti
se uklapala u njegovom zagrljaju, njene blage obline su se uklapale u njegovo vrsto telo.
Gledajui je u oi dodao je - I voljena.
Oi mu se rairie kao i njene. Nije oekivao da e izrei te rei, a posebno ne pred
svima, ali nije mogao da ih sprei da izau. To je bila istina. Voleo ju je, i sada kada je to
rekao, eleo je da vikne sa krova. Nasmeja se i namignu joj, bez glasa ponovivi rei, -
Volim te.
Arabeline oi se zamaglie i ona se ugrize za usnu. Spustio je glavu, s namerom da je
poljubi kada ih Marmadjuk Stjuart prekinu, lupivi stopalom i tapui na spor i iritiraju nain.
- Dosta sa ovom odvratnom predstavom. Oteli ste mi mladu. elim odmazdu.
Magnus pokaza zube i okrenu se ka oveku koji je liio na vevericu. Ali pre no to je
mogao da progovori, baron odgvori.
- Moete zadrati miraz. Pretpostavljam da s obzirom na to da mi je Saterlend ukrao

erku pred noso, novac nije bio njegova motivacija. - Baron pogleda u Magnusa, izazivajui
ga.
Magnus je ignorisao izatov i umesto toga gledao u svoju enu. Nije mogao da doeka da
ode sa njom gore sam kako bi joj mogao rei koliko je voli dok oboava njeno telo. - Brak sa
Arabelom je nagrada sam po sebi, iz kog u nastaviti da izvlaim dobrobiti.

Pocrvenela je od glave do pete.
- elim vie od toga. - Stjuart je marirajui krenuo ka Magnusu, prstima prelazei

preko praznih korica. - Ponizili ste me pred itavom Engleskom i kotskom. - okrenu se ka
baronu. - Kralj e uti o ovome i nee biti srean - naredio je da se ona uda za mene.
Magnusu se to nije dopalo. Kao da nije imao dovoljno problema sa Englezima, nije mu jo
trebalo da ovaj Sesena upuuje Engleskog kralja na zemlju Saterlenda.
- Neete uraditi nita takvo. - rekao je tihim preteim glasom.
Stjuart profrkta. - A ko e me spreiti? Ja sam Stjuart od Stirlinga.
U tom trenutku, Magnus je znao da ima oveka. - Jeste li? Iz onoga to sam ja uo,
Stirling je sada pod vlau Valasovih ljudi. Engleski kralj sigurno nee biti oduevljen Vama.
Strah bljesnu u ovekovim oima, ali on okrenu svoje jalovo lice ka Arabeli, spojenih
obrva i iskliberivi se. - To je sasvim u redu, ne elim nita sa Vaom iskorienom kurvom. promucao je.
158
Magnus ovo ne bi tolerisao. Niko ne moe da pria o njegovoj eni na taj nain. Posebno
ne ovo kopile.Povukao je ruku pozadi, spreman da razvue gada po prostoriji. Ali pre no to
je uspeo da zamahne, Arablea istupi brzim pokretima. Podigla je ruku, stisnute ake, i
izvrila savren udarac rukom-noem na Marmadjuku, koji je toliko bio zaokupljen sobom da
nije mogao da uradi nita drugo do da je gleda kako ga udara. ovek se srui na pod kao
gomila drva.
Baron je zurio tupo u upravnikovo oprueno telo. - Odlino izveden udarac, keri. Samjuel
bi bio zadovoljan. - Pogleda u Magnusa i klimnu glavom. - Zasluio je to. Poeo je da mi ide
na ivce.
Magnnus nije bio siguran da l bi trebalo da naredi da se donese najbolje bure svetlog piva
ili da se srui u stolicu i ispije burence viskija.
Arabela protrlja ruku i pogleda u sloenu gomilu koja e vrlo verovatno biti pokrivena
modricom - Plaim se da sam ga udarila prejako.
- Gluposti, moda e to uterati malo straha u njega. - odgovori njen otac. - Polu sam
izgladneo, ivei samo na pitama od ovsa i jabukama. Hoemo li veerati dok ga saekamo
da doe sebi?
- Da, otiiu i obavestiti Kuvaricu. - Arabela ode, nestajui kroz zadnja vrata.
- Jeste li znali da to moe da uradi? - upita Magnus, po malo smeten onim to se
odigralo upravo pred njegovim oima. Setio se kakvu je glavobolju i vrtoglavicu preiveo
kada se probudio posle Arabelinog napada. ovek je zasluio zbog toga to je izgovorio
takve pogane rei.
- Da. Nadao sam se da e to uraditi ovom nesreniku. Nikada ga nisam sreo do
nedavno. On je klasian dave. - On potapa Magnusa po leima i osmehnu se. - Nikada

nisam mislio da u izgovoriti da sam srean to se udala za kota, tako da neu ponavljati.
Magnus se osmehnu. - Nikada nisam ni pomiljao da u oeniti Engleskinju.
- Ona je vrlo posebna ena, Saterlande. - ili su ka stolu, ali je baron stao, okrenuo
se ka Magnusu, stisnuo njegova ramena u jak stisak. - Ne elim da je vidim povreenu.
- Imate moju re, barone, neu dozvoliti da joj se desi bilo kakvo zlo.
Baron ga potapa a potom krenu da sedne za sto. - Imam jo jednu kerku kojoj e kralj
narediti da se uda. Nadam se da u je zadrati u Engleskoj. Vi prokleti Gortaci se avolski

daleko.
Joj! Magnus je zaboravio da e Blejn da dovede Alaju iz Engleske. Nee to pominjati,
inae e ga ovek samleti to mu je uzeo dve keri. Bie bolje da prvo popria sa Arabelom
o tome.
- Snaiemo se. Moda poseta jednom godinje.
159
Baron zastenja i uze vei gutljaj piva iz krigle jedne od ena iz klana koja je sedela pored
njega. Magnus pronae nekoliko tema o kojima je mogao da diskutuje sa baronom, i u
meuvremenu uspeo da sljuti tri ili etiri krigle pila, nije bio siguran. Svaki put kada bi uzeo
gutljaj krigla je bila puna.Nedugo posle toga, kada su dva oveka jedva govorila, Arabela se
vrati sa natovarenom Kuvaricom.
Ovali tamnog hleba bili su postavljeni ispred njih, i veliki tanjiri pitica od peuraka, barenog
povra, moe, krompira, hleba od aromatinih trava su postavljeni na sto. Nema mesa.
Trepnuo je zbunjeno ka svojoj eni dok se sputala kraj svog oca a potom u njega. - Gde
je meso?
- Otac je jede meso.
- Zaista?
- Da.
Osmenuo se baronu. - Je li i Vama to to ste videli klanje zgadilo sve?
- Ne, mnogo je jednostavnije od toga, tera me da se...

- Oe! - Arabela stavi ruke preko usta pre no to je baron mogao da zavri reenicu.
Arabela pogleda Magnusa. - Zaboli ga stomak.
Magnus je popreko pogleda. - Ja se neu odrei mesa.
- I nikada te neu ni pitati da to uini.

U tom trenutku, Kuvarica se pojavi sa tanjirom peene prasetine u kipuem sosu od vina.
On obliza usne i potom se osmehnu svojoj eni. - Ne bih mogao da traim bolje, eno.
- Ni ja nikada ne bih mogla da traim boljeg mua. - Sela je pored njega za stolom, i
poela da puni tanjir.
Na pola njihovog obroka, Arabela pogleda u oca i ree, - Postoji neto to bi trebao da
zna o Alaji.
- ta? - baron odgovori usta punih hleba.
- Alaja je na putu u Visije.
ovek ispusti hleb. - Zato? Kako?
Arabela slee ramenima i uze zalogaj zelenia. - Mislila sam da si moda mrtav. Sa
Samjuelom koji je bio Francuskoj, najsigurnije mesto za nju je bilo sa mnom ovde.
- Ko je otiao po nju.
- Naravno, Magnusov brat Blejn.
Baron prostreli Magnusa pogledom. - Bolje bi bilo da stigne neudata.
Ovo natera Magnusa da se nasmeje. Uzeo je veliki gutljaj piva. - Mislim da nemate oko
ega da brinete, moj gospodaru. Verujem da su Blejnove poslednje rei bile neto u smisli
kako se nikada nee eniti Engleskinjom.
160
- Zar nisti i ti tvrdio isto, muu? - ree Arabela, zadirkujui ga.

Oba oveka se okrenue da je pogledaju, oiju rairenih, i palih vilica, bez osmeha.
- ta? - ona slee nevino ramenima. - Zasigurno si u pravu da Blejn ne eli da se
eni. Samo sam istakla da si se ti oseao isto.

Baron ga ponovo popreko pogleda. - Bolje bi bilo da stigne kao devica.
Magnus nije govorio. Nije mogao. Kako bi mogao? Nije mogao nita da obea, jer ako je
njena sestra bila imalo kao Arabela, Blejn bi ve mogao biti oenjen. Ispeglao bi oveka, a
potom bi mu estitao.
- Kada oekujete da e pristii?
- U naredne dve nedelje - ree Magnus, monotonim glasom.

- Ostau ovde neko vreme. - Baron nije traio njihovo gostoprimstvo, nego je jasno
naglasio svoje namere.
Magnus klimnu glavom, ne preterano srean to e se toliko zadrati tu, ali to je bilo
ispravno uiniti.
- A ta emo sa Vaim prijateljem? - Magnus klimnu glavom ka opruenoj figuri
upravnika.
- On nije moj prijatelj. Nisam imao ni najmanju ideju na ta je ovek spreman. Kada je
kralj naredio da se Arabela uda za njega, pretpostavio sam da je dobar ovek - to je ono to
mi je kralj obeao. Ali uskoro sam saznao da se iskaljuje na slabima. Spaljivao je sela,
ubijao nevine. - Baron odmahnu glavom. - To nije moj nain i samo mi je loe od toga. Sloio
sam se sa njim da doe sa mnom ovde, zato to ima jake veze sa kraljem, a kralj Edvard
nije ovek sa kojim bi se trebalo sukobljavati. to pre se Stjuart osvesti, dau mu vreicu
novca koje sam namenio da budu Arabelin miraz i poslati ga odavde.
Arabela, koja je sve sluala bez rei, spusti malo glasnije olju na sto. - Dosta mranih
pria, dananji dan je obeleen vanim prilikom. Ponovo sam se nala sa svojim ocem i vas
dvojica se niste poubijali. Hoemo li da pojedemo desert? Kuvarica je napravila najukusniji
tart od ljiva.
Magnusova glad se obnovi i na samu pomisao na Kuvaricine slatkie.
Dok je Arabela ustajala da ode, Gavin ulete u veliku salu, bez vazduha. - Moj gospodaru,
imamo na vidiku Rosa i njegove ljude. Krenuli su ovamo.

Svih mu svetih! Okraj sa Rosom je poslednja stvar koja mu je trebala, posebno pred
baronom. Njihov odnos nije jo uvek dovoljno snaan.Izduvavi vazduh i provukavi prste
kroz kosu, okrenu se s ozbiljnim pogledom ka De Movbraju. - Bilo bi najbolje za vas da
uvedete ljude unutar zidina.
161
De Movbraj klimnu glavom i odgurnu se od stola. - Jesi li ukrao jo neiju mladu,
Saterlande?
Magnus se ogoreno nasmeja na ironiju baronovoh pitanja. - Pre e biti da je ostavljena
namerila da trai svoju odmazdu.
162
DVADESET TREE POGLAVLJE

rabelin stomak se vezao u gomilu vorova. Hrana koju je pojela joj nije
prijala. Ali morala je da bude jaka. Pa i ako joj bude loe od novog okraja
sa Inom Ros. Morala je da gleda na situaciju s pozitivne strane, moda
bednica ne ue unutra.
- Ronane, ako je Ros voljan da razgovara civilizovano, otvorite kapije za njega,
njegovu kerku i druge. Ukoliko nije, poaljite Gavina po mene. Moram da razgovaram sa
Arabelom.
Nije bilo sree, Magnus e uiniti sve pa i pozvati enu unutra.
- Da, brate. - Ronan ubrzanim korakom ode do velikih vrata.
Arabela je poelela da je mogla da potri za njim, da pobegne. Bilo je jedno da bude
poniena ispred klana od strane ene, a sasvim neto drugo kada bi njen otac tome
posvedoio.
- Barone, neete zameriti, eleo bih da porazgovaram sa mojom suprugom nasamo.
- Magnus se okrenu ka njoj.
Baron im mahnu da idu i napuni sebi ponovo kriglu. Nije znala da li da bude
blagoslovena il iznervirana injenicom da ih je njen otac otpustio tako lako. Delovalo je kao
da je olako preao preko svog nesvianja kotlanana. Ali kad je ponovo pogledala u
Magnusa nije bilo ni udo. Njen mu je bio sasvim sigurno jedan astan ovek.
- Arabela? - Magnnus isprui svoju ruku ka njoj.
Ona obujmi njegovu snanu ruku i krenu pored njega ka stepenicama koje su vodile ka
gornjim odajama.Kako su uli u odaje pourila je da sedne u jedno od prevelikih stolica. Njen
stomak definitivno nije bio u redu.Sela je, udahnula duboko trudei se da se umeri i prigui
muninu.Onda je piljila u pod. Zato je dozvolila da ta ena toliko utie na nju? Ona je bila
Magnusova ena. Ona je bila gospodarica Danrubina, ledi Saterland, ne ta prokleta, grena
enska osoba.Sa tom milju u glavi, isparvila je ramena malo i sela ponosnije. Morala je da
bude snana ne samo zato to joj je otac bio tu, ve zbog sebe. Nee dozvoliti da neko
onako pria sa njom ponovo.
Magnus sede pored nje, uzevi je za ruku i privlaei je dok nije sedela u njegovom krilu.
Poljubio ju je lako u usta. Kad se odmakao, njegov pogled je bio ozbiljan.
- Jako mi se dopada earpa koju si napravila. Znai mnogo videti te kako nosi moje
boje. I to to si nas sjedinila u jedno.

- Drago mi je. Izbola am prste dok je nisam napravila.
163
Magnus se nasmeja i poljubi joj svaki prst. - Prevazili smo neke prepreke danas, samo
da bi bili zajedno.
Ona se nasmeja, zadirkujui puenjem usana. - Moda je ovo proba da vidimo da li smo
zaista stvoreni jedno za drugo.

- Ne, nije bilo sumnje kada sam videla kako si oborila oveka sa njegovom
sopstvenom sekirom.
Sav smisao za humor iseze iz nje. Nije volela da se sea tog dana, stvari koje je uradila
ne bi li preivela. Magnus primeti promenu raspoloenja i namrti se.
- ta je bilo?
Pogledala je u stranu, ali joj on neno spusti prste na njenu bradu i okrenu je ka sebi.
- Samjuel me je nauio da se zatitim. Pa i ti si pokuao da uini isto. I drago mi je
zbog toga, jer sam to morala da uradim u vie od jedne prilike, ali to ne ini moje postupke
manje groznim.
Magnus je pomazi po obrazu. - Znam, srce. Nauditi drugome nikada nije lako uiniti, niti
zaboraviti. Ali ponekad je neophodno. Morala si uraditi te stvari da bi preivela.

- Znam. Ali i dalje mogu da vidim krv, bol u njihovim oima.
Magnus je privi jo blie sebi. - Kada vidi te stvari, zamisli ovo umesto toga. - Zarobio je
njene usne u poudnom poljupcu, dok mu je jezik uletao unutra ne bi li preuzeo vlasnitvo.
Njene mrane misli behu zaboravljene, i umesto toga ona se premesti neumorno na
njegovom krilu, oseajui dokaz njegove elje na svojoj zadnjici.Kada su se razdvojili, oboje
su teko disali.Poelela je da ne moraju da siu i da se nose sa Rosom i Inom.
Magnus spusti elo na njeno i proaputa, - Dao bih sve tartove od ljiva kotske da
podignem tvoje suknje i osetim kako se tiska oko mog...

Glasno kucanje na vratima prekide njegove rei, ali i pored toga, ona se zacrvene,
zamiljajui tano na ta je mislio.Stenjui pomeano sa uzdahom, Magnus je spusti i
ustade da otvori vrata.
Gavin je stajao napolju. - Ros eli da pria sa Vama.
Magnus klimnu glavom. - Da li ste pomerili Engleza?
- Da, smestili smo ga u podrum, jo spava kao beba. Baron je pitao za sobu u kojoj bi
mogao da se odmori.
- Dobro. A Heder?
- Ona je u svojim odajama sa nareenjem da tamo i ostane. Baron, Ledi Ina i jedan
od njihovih sluga Vas ekaju u velikoj dvorani.

- elim da poem. - ree Arabela.
- Ti si ledi Saterland. To je tvoje pravo.
164
Ona upitno nakrivi glavu. - Moje pravo?
. Mi smo partneri, Arabela. ta je moje to je i tvoje, i to ukljuuje i deljenje vostva

nad ovim klanom.
U isto vreme je bila i poastvovana i preplavljena oseanjima. Vladati pored Magnusa nije
neto to je ikada oekivala da e raditi.
- U redu. - ona odgovori, i susrete se sa jednim od Magnusovih senzualnih osmeha i

sporim namigivanjem.
- U redu.
Ili su ruku pod ruku niz stepenice pa u veliku dvoranu gde je stajao ogroman ovek,
grubog izgleda nosei iste boje kao Rosovi ljudi. Njegovo sivkasto-crvena kosa je bila duga i
nejednaka. Njegova brada je bila ispletena u tri posebne pletenice. Izgledao je tano onako
kako je Glenda opisala da bi jedan omreni kot izgledao. Mora da je bio njihov gospodar.
Pored njega je bila Ina, sa arogantnim osmejkom na licu, kao da je bila zadovoljna to je
izazvala ovoliku kavgu meu njima. Bila je obuena skoro isto kao prethodni put kad je dola
u utvrenje.
- Ros, eleo bih da ti predstavim svoju suprugu, Ledi Saterland.
Rosove bunaste obrve se sastavie i njegova teka usta se spustie nadole kao da je
ispitivao njen oblik. Ali polako namrgoenost nesta i njegovo lice bi prazno.
- ta ovo treba da znai? Dao si mi svoju re da e oeniti moju ker.
Ina otvori usta da neto kae, i poprilino udno bez gledanja, Ros podie ruku traei od
nje tiinu. ovek je dobro poznavao svoju ker. Ina se naduri, i uputi otrovan pogled Arabeli,
koja se pravila da to nije primetila.
- Ros, ti zna da sam ja odbijao tvoj zahtev godinama
- Da, ali na kraju, dao si mi svoju re.

- Dao sam ti moju re da emo voditi rauna o bezbednosti tvog klana, da Ina uvek
moe da rauna na Saterlande kao saveznike.
- I obeao si da e to napraviti kroz brak - va brak.
- Uinio sam ti nepravdu, i izvinjavam se zbog toga, ali za mene nije bilo mogue da
se uputam u brak sa tvojom kerkom. Veridbe se sklapaju i raskidaju svakog dana. Zar nije
bilo ve nekoliko raskinutih veridbi sa tvojom erkom? I zar tvoja kerka nije naredila tvojim
ljudima da napadnu moj klan bez tvoje dozvole? Moja ena je bila napadnuta, sreom
dovoljno je veta da je mogla da pobedi dva tvoja oveka, inae bi imali ovaj razgovor uz
maeve. Bilo bi ti bolje da je obuzda.
Ros naini korak napred i njegov sluga posegnu za maem, ali se umiri kad je video da
desetina Saterlandovaca uini isto.
165
- Kako se usuuje da tako govori o mojoj kerci? - Gospodar je delovao vie

osramoeno i iznervirano nego to je uistinu bio besan.
- Moje izvinjenje, nisam mislio ikoga da uvredim. Samo sam eleo da znam kako je
naa raskinuta veridba bila drugaija od ostalih?

Arabela je gledala razmenu rei sa mrkim izrazom lica, no ipak, njeni nervi su bili u ratu
sami sa sobom. Molila se da ovo ne eskalira. Lord Ros je bio previe uzbuen, navijajui za
borbu, dok je Magnus ostao tolerantan, skoro pa ravnoduan.
- Razlika je u tome to se nae zemlje granie i mislio sam da e brakom nae
zemlje biti povezane - kao i klanovi.

Magnus odmahnu glavom. - Nisam pristao na takav dogovor.
Ros je sad delovao izgubljeno.
- Rekao sam da emo vam biti saveznici, da emo vas titi, da kada Ina preuzme
vostvo od tvog gospodstva, moe da raina na nas. Nisam odstupio od svoje rei, samo to
brak vie nee biti u ponudi.
- Kako e onda zasnovati vezu onda? - upita Ros, sa izrazom pobeenosti na licu.
- Dajui vam svoju re.
- Tvoja re je sranje! - povika Ina.

Ratnici - i Rosovi i Saterlandovi - prikrie smeh kaljanjem. Arabela se ugrize za
unutranjost obraza kako ne bi prasnula u smeh. Magnus pogleda direktno u Rosa koji je
batrgao za reima.
- Prihvatiu tvoju re. - ree ovek. - Vratiemo se na nau zemlju. Mislim da nije
dobro po nas da ostanemo sada.

Magnus klimnu glavom. - Moda si u pravu.
- Prokleti koti! - zau se povik s vrata podruma.

- Oh, ne. - proaputa Arabela, okreui se da vidi Marmadjuka Stjuarta kako posre
nekoliko koraka pre no to se naslonio na zid.
- Ko je to? - prodera se Ros.
- To je Stjuard od Stirlinga. - ree Magnus. - On sad odlazi.
- Stirling je pod upravom Valasa. - odgvori Ros.

- Da, i ovaj ovek je upravljao njime pre Valasa. - Magnus pogleda u Arabelu, dok mu
je u pogledu blesnuo osmeh.
- ta on radi ovde? - Ros je zvuao zbunjeno dok je posmatrao Engleza koji se klatio.
- Traio je enu. - odgovori Magnus.

Arabela uoi jasnu ironiju u njegovom glasu.uvi Magnusove rei, Ina pouri ka
Marmadjuku i uze njegovu ruku u svoje.
166
- Doite, gospodine, dozvolite mi da Vam pomognem da sednete za sto. - Pucnula je

prstima eni koja je stajala u uglu u sluaju da nekom neto zatreba od nje. - Donesi neto
piva ovom oveku.

ena pogleda u Arabelu - to ju je vrlo zadovoljilo - i Arabela klimnu glavom.
Ina nastavi da gugue u Marmadjukovo uho i ovek pogleda u nju sa divljenjem.
- Izgleda da e se tvoja kerka ipak udati. - ree Magnus Rosu.
Ros se samo namrti. - On je prokleti Englez.
Magnus se namseja. - Krvna linija mu je kotska.
Ros prekrsti ruke na grudima i stade da studira par.
- I dalje je na strani Engleza.

- Moda za sada, ali sumnjam da se sa uticajem ledi Ine,uskoro ne vrati svojim
kotskim korenima.
Arabela se sloi. Ina je bila jedna fascinantna ena. Bila je kao koija koji psuje i bednica
u jednom momentu, a ve u sledeem mazna, zavodljiva. Naslonila se na Marmadjuka na
nain na koji je Arabela tek poela da se oslanja na Magnusa i sa minimalnim crvenilom.
Inine grudi behu pritisnute na njegovo rame, i on je gledao sa divljenjem u ponude. Smejala
se srameljivo, i davala kompliment za komplimentom.
Magnus podie obrvu dok je gledao i Arabela je morala da se ugrize za jezik da bi se
susdrala od smeha. Privila se uz svog supruga i uplela prste u njegove.
- ini se, ser Stjuart je naao sebi para. - ona ree, nadajui se da humor koji je
osetila u takvoj situaciji ne bude preteran. Nije li upravo pomislila da e biti savreni jedno za
drugo i potom potisla tu misao? Nije htela da uvredi lorda Rosa koji je stajao s meavinom
olakanja i munine na licu.
- Da.
- Verujem da zasluuju jedno drugo.
- Slaem se. ini se da je nae ujedinjenje spojilo dva srca koja se nikada ne bi nala
na istom putuda da te ja nisam naao u Stirlingu.
Arabela se nasmeja trezveno. - Slaem se.
Sa groktajem gaenja, Ros se okrenu ka Magnusu i prui mu ruku. - Da li bi i dalje pristao
na saveznitvo ako se moja kerka uda za Engleza?

- Bilo bi licemerno s moje strane da ne pristanem. - Magnus prihvati ovekovu ruku i
vrsto je stisnu i rukova se. - Dajem ti svoju re. Ali takoe u ti sad rei, ser Stjuart i Ina
mojraju takoe meni ponuditi saveznitvo. Ako odustanu od naeg dogovora to znai moje
povlaenje obeanja o zatiti.
- Razumeo. I hvala ti, Saterlande. I elim Vam svako dobro, ledi Saterland.
167
ovek se nakloni Arabeli, i ona se devojaki nakolni zauzvrat. Njen pogled se vrati na par
za stolom i ona od jednom poeli da se nikada nisu ni sreli. Po svoj prilici, njih dvoje e
odstupiti od saveznitva, i tada e klan Saterlandovih biti doveden u opasnost.
Dok je Ros koraao ka svojoj kerci i vie nije mogao da ih uje, Arabela se nagnu i
proaputa Magnusu, - Imam lo predoseaj u vezi ovoga.
- Da. Postaviu trajno izviae na granici sa Rosovima.
168
DVADESET ETVRTO POGLAVLJE
ao to je i obeao, Magnus je organizovao veliku gozbu u ast njihovog

braka. Pozvao je sve pripadnike klana i njihove saveznike - ukljuujui
svoje roake lorda Danijela Moreja i lorda Brendona Sinklera koji su je
pridobili jo pri prvom susretu. Za zgodnim neenjama su gledale ene iz svih klanova, kao i
za braom Saterland. Na veliku Magnusovu alost, kako je Arabela primetila, Heder je
takoe okretala glavu. Njena garava kosa okruivala je njenu glavu kao kruna od
pletenica.Arabela se osmehivala dok je posmatrala popunjene stolove i srene gomile. I njen
otac je delovao kao da je naao neke poznanike sa kojima se smejao i alio. Stolovi su bili
punjeni tanjirima i tanjirima kuvanja, aromatinim jelima i Magnus je naredio da se najbolji
burii svetlog piva i viskija otvaraju tokom itavog slavlja. Muziari su svirali oaravajue
melodije, i pripadnici klana su plesali. I Arabela je plesala dok je noge nisu zabolele i dok joj
se nije zavrtelo u glavi.Nikada nije pomislila da e imati tako dobar provod - pa, sem kad su
ona i Magnus bili sami u svojim odajama. Pokazujui jedno drugom, samo svojim telima,
koliko su voleli jedno drugo je samo po sebi bilo raj.
Bilo je ve kasno, i neki od veselih zvanica su se onesvestili na stolovima, a drugi
meu rogozima.
- Magnuse. - proaputa ona, elei da ode gore i ima svog supruga samo za sebe.
Magnus se osmehnu polako, nestano dok je prelazio pogledom preko njenog tela. - Da?
- Da li bi eleo....
- Oh, da. - skoio je od stola i uhvatio je za ruku.
Arabela se zakikota dok su urili kroz gomilu veselih lumpera.
- Oni navijaju za tebe.- ree Magnus,
Arabela odmahnu glavom i nasmeja se. - Mislim da navijaju za ono to emo uraditi.
Kao da potvruje tu injnicu, neko povika nepriostojan komentar aludirajui na sam in.
Magnus je podie u naruje i poljubi je strasno u usta - ta samo uini da masa podivlja.
Na trenutak, zvuk veselja bi prekinuto glasnim kucanjem na velikim vratima.Magnus se
uozbilji, i Arabela se zapita ko bi to mogao biti. Neko ko je proao pored straara na glavnoj
kapiji. Klimnu glavom Ronanu da otvori vrata.
Vilijam Valas zauze prostor. Uetao je u veliku dvoranu, u pratnji nekoliko njegovih
slugu, ruku ispruenih ka Magnusu. - ujem da slavimo tvoj brak.
- Da. - ree Magnus, krenuvi da zagrli ne bi li pokazao muku privrenost.
- Ona je poprilina lepotica s obzirom da je Engleskinja. - zadirkivao ga je Valas, i
poljubio joj ruku.
169
- A ti nisi hladnokrvni gad za kakve sam smatrala kotlanane. - Arabela ponudi

stidljiv osmeh.
Valas se nasmeja. - Drago mi je da smo se upoznali, miledi.
On se okrenu ka Magnusu i potapa po leima. - estitam. Slainte mhor agus a huile
beannachd duibh.
Svi sveci, njen gaelski je jo uvek bilo lo. Arabela podie upitno obrvu ka Magnusu.
Ali Valas joj prvi odgvoori, - Dobro zdravlje i svaki dobar blagoslov vama, miledi! - on
munu Magnusa laktom, - Vidim da si omanuo kod svoje dunosti da naui najnovijeg kota
naem jeziku.
- Da, jeste. - Arabela se namseja. - Ali nauiu pre kraja sledee godine.
- elim ti srei, ledi Saterland. - Pripadnik klana nasu malo viskija u au i doda je
Valasu. Ratnik se okrenu Ronanu. - Pre no to ispijem ovo fino pie, prvo, moja istinska
namera za dolazak veeras jeste da regrutujem Ronana. - Onda se okrenu ka Magnusu. Nisam imao pojma da slavite, moj gospodaru, inae bi vam doneo poklon.
Magnu se nasmeja i odmahnu glavom. - Dali ste nam ve dovoljno veliki poklon kad
si me pitao da ti se pridruim na Stirlinkom mostu. Ne bih nikada sreo Arabelu da nije bilo
tebe.
Valas izvi usne u zadovoljan osmeh, a onda potapa Ronana po ramenu. - Potreban si.
Kralj Edvard e uskoro da okupi trupe na bi napao nau zemlju jo jednom. Pria se da je
ubio oveka kad je uo za nau pobedu kod Stirlinkog mosta. Treba nam vremena da
vebamo i isplaniramo strategiju preko zime. S proleem, nema sumnje da e Englezi u
oporima krenuti na nas.
Ronan pogleda Magnusa. Nije se mogla promaiti razmena ponosa i uzbuenja meu
braom. Ovo je bila ogromna prilika za Ronana da zasija, da pokae svoje vojne i liderske
sposobnosti, ali Arabela nije mogla da suzbije nalet straha koji je proao kroz njenu kimu.
Kralj Edvard je bio brutalan i ranije. Sa kotskom pobedom bilo je verovatno da e poveati
svoju brutalnost.
Stresla se, elei da kae Ronanu da ostane, ali je zadrala svoje miljenje za sebe.
- Krenuu ujutru. - Ronan prihvati Valasovu ruku. - Viski za Valasa!
Prostorijom se jo jednom razli navijanje.Magnusov i Arabelin pogled se susretoe. Ona
klimnu glavom, i on je uze za ruku, tiho pobegavi od gomile koja je jo jednom bila
podignuta dolaskom Valasa i njegovih ljudi.Kada su bili u njihovim odajama, Magnus napuni
ognjite da bude puno, pozivajui toplinu da izbi iz njega.
- Zabrinuta sam za Ronana, - ona ree, skidajui papue.
- Nemoj brinuti za njega. Vet je on ratnik.
170
- Znam, ali opasno je. Kralj Edvard nee biti blag prema pobunjenicima.
Magnus klimnu glavom. - Ronan takoe nee biti nean.
- Moliu se za njega.
- Kao to emo i svi mi. - Magnus skinu izme i baci ih nedaleko.
Arabela suzbi nagon da ih pokupi i stavi uredno u njegov garderober. Ali uskoro vie nije
marila za njegove neuredno baene izme. Stao je ispred nje i lagano otkopao svoj kilt.
Pofigao je svoju lanenu koulju preko glave i takoe je bacio. Ona je imala oi samo za
njegove miiave grudi i izvajanu formu koja joj je bila pred oima. Prela je prstima preko
neravnina. Njegova koa je bila vrela, prila je vrhove njenih prstiju i ona je uvukla vazduh.
- Boe, volim te. - ree Magnus. Kruio je rukama preko njenih kukova, ali umesto da
je privue blie razvezao je trake na njenoj haljini i podigao joj je preko glave. Nije traio
vreme skidajui joj podsuknju. - Nikad mi ne dosadi da te gledam.
Pogledom joj pree preko stomaka, dok je rukama dirao i mazio.Ona je vukla njegov
pojas dok se nije raskopao i njegov kilt nije pao na pod kraj njegovih nogu. Trebalo joj je da
oseti njegovu toplinu uz sebe. Obmotala je ruke oko njegovog struka i poloila glavu na
njegove grudi.
- Volim i ja tebe.
Stajali su tako nekoliko trenutaka, samo udiui miris onog drugog, drei se u naruju.
Bilo je toliko spokojno, mirno.Arabela zadrhta.
- Hladno ti je? - Magnus je pita, odmainjui se, moda bi ognjite trebalo napuniti jo
jednom.
Arabela ga povue. - Nije mi hladno, Magnuse. Jedina toplota koja mi treba je tvoja. Podiui se na vrhove prstiju, obujmi mu lice rukama i povue ga da ga poljubi.Ona zastenja
zbog brzine kojom je preuzeo kontrolu nad njihovim poljupcem, jezikom zahtevajui ulaz.
Voljno je otvorila usne, jer joj je kontakt trebao koliko i njemu. Rukama su prelazili preko tela
onog drugog, dok oboje nisu zabrektali, traei jo.Magnus je podie u vazduh, jedna ruka
mu je bila ispod njenih kolena a druga iza njenih lea. Odneo ju je u njihov preveliki krevet i
postavio je na njegov centar, brzo pokrivajui njeno telo koje se treslo svojim.Arabela rastavi
noge, obmotavajui ih oko Magnusovih kukova, uzdiui dok je osetila kako njegov ukrueni
kurac pulsira o njenu usku ribicu.On zastenja, grickajui joj uho i pravei putanju poljupcima
du njenog vrata. Posebnu panju posvetio je njenim grudima, izvukavi svaku bradavicu u
nabujao vrh a potom je uspaljivao sisajui i zadirkujui njenu osetljivu kou dok nije poela
da se izvija pod njim.Nesposobna da eka i momenat due, Arabela posegnu izmeu njih i
uze njegov kurac u ruku. Navela ga je ka svom otvoru, podiui kukove u isto vreme. Kako
je vrh dotakao njen centar, i uao santimetar, ona skloni ruku i Magnus ue bez problema.
171
- Oh, dragam izluuje me koliko te elim.
- Da, Magnuse, da. - stenjala je.

Ubrzao je ritam, jer ovo vie nije bilo potpaljivanje vatre, ve graenje pakla.Krevet se ljuljao
od sile njegovih nasrtaja, i Arabela nije marila i da neko uje njihovo vritanje u ekstazi. U
ovom trenutku,u ovom krevetu, ovoj sobi, nije bilo nikog sem njih dvoje na itavom
svetu.Stegla je njegove kukove butinama, izgrebala ga noktima preko lea, lizala i ljubila
nakostreenu kou na njegovom vratu. Vritala je u delirijumu zadovoljstva, dok su joj se
udovi tresli, a sr ubrzano drhtala.Magnus je ubrzao i produbio svoje nasrtaje dok se nije
ukoio i potom stresao iznad nje, vritei njeno ime.Pali su na krevet, dok im je koa bila
prekrivena znojem od njihovog naprezanja, a njihova tela prezasiena.Arabela pree prstom
preko Magnusovih grudi, pa prebaci nogu preko njegove butine. Privukao ju je blie,
smetajui joj glavu na rame dok ju je mazio po leima i boku. Poljubila ga je u ramen,
osetivi jo mao treperavost.
- Hvala ti, Magnuse.
- Za ta?
- Za to to si mi pokazao da nisu svi koti varvari.
On se nasmeja. - I hvala tebi to si mi pokazala da nisu sve Engleskinje hladne
goropadnice.
Kad su se sledeeg jutra probudili, sve na svetu je delovalo kao da je na svom mestu.
Sunce je slalo prizme svetlosti u njihovu sobu kroz uske oprozore. Arabela se oseala
sigurno u auri Magnusove toplote i njihove ebadi. Isteglila je ruke, promrdala prstima i
nasmejala se zelenom svodu.Da, sve je definitivno bilo ispravno u svetu.Sem to se Arabelin
stomak uskomeao.Okrenula se na stranu, sklupavi se u loptu, i pokuavi da die polako
i duboko kako joj je Gledna pokazala kad je bila dete. Mora da je popila previe piva i viski
koji je srkutala je bio kap koja je prelila au. Ali kad je bolje razmislila, gucnula je samo
jednom i nije ni dovrila viski, a pivo... Nije mogla da se seti da je toliko popila. Bila je previe
zauzeta igranjem i zurenjem u njenog zgodnog supruga.Ipak stomak ju je boleo, i goreo sve
do grla.Pourila je iz kreveta i povratila sadraj stomaka u pehar - koji je sreom bilo prazn.
Pogledala je gore taman da vidi kako se Magnus okree i gleda u nju. Prebacio je svoju
isklesanu nogu preko pokrivaa i nagnuo se na lakat da bi je pogledao. Suzio je pogled
zabrinuto i namrtio se.
172
- Jesi li u redu, draga?

Ustao je i otiao do umivaonika, osveavajui joj lice ledeno hladnom vodom. Pod je bio
hladan pod njenim stopalima, i vatra u njihovom ognjitu se davno ugasila. udom oseala
se bolje.
Klimnula je glavom i obrisala lice lanenom krpom. - Oseam se divno.
- Da li si upravo ...
- Da. - Odmahnula je rukom odbacujui trenutak nelagode. - Bilo je to zbog piva.
Magnus odmahnu glavom, jo uvek se zabrinuto mrtei. - Mislim da je u pitanju neto
drugo.
- ta?
Magnusov pogled pree preko njenog tela i onda je shvatila da je u potpunosti naga.
Tresla se, njene bradavice su nabrekle i od hladnoe i od njegove prodrljivosti. Ou su mu
se zaustavila na njenom stomaku.
- Mislim da si trudna.
Spustila je ruke na stomak, pokuavajui da se seti kad je poslednji put imala mesenicu.
Bilo je to pre no to je stigla u Danrobin. Prela je preko stomaka i shvatila da je zaista malo
zaobljen. Oi mu se rairie.
- Mislim da si u pravu.
Odbacio je prekrivae, otkrivi svoje predivno golo telo. Njeno lice se zaari dok je
gledala u njegov ve dignuti kurac i seala se sve i jednog puta kad ju je taj isti zadovoljio.
Ustao je i krenuo ka njoj, povlaei je u zagrljaj.
- Kada sam prvi put pomislio da moemo da zanemo dete, prestravio sam se na
smrt.
Arabela se pognu unazad, gledajui ga pravo u oi. - Zaista?
- Da. Siuno dete u mojim rukama? Ne znam ta bih rafio. Da imam tako malo
stvorenje koje u potpunosti zavisi od mene... I opasnost poroaja... Opasnos biti dete... Spustio je bradu na vrh njene glave i preao rukama preko njene kime. - Priznajem da sam
jo uvek uplaen, ali sam i oduevljen, dok bih ranije pre pozvao kugu.
- Magnuse! - ona prosikta, potom se nasmeja i privi blie uz njega.
- Obeaj mi da e biti paljiva.
Arabela se nasmeja u njegove grudi. Njegova opasna spoljanjost se ljutila sloj po sloj
da bi otkrila ono to je mislila sve vreme - duu mekog srca koja je sve vreme bila sakrivena.
Bio je najsavreniji mukarac. Jak, astan, pouzdan ratnik takoe kao i voljen, senzualni
suprug.
- Biu paljiva.
173
- Ne bih mogao da ivim bez tebe. - Glas mu utanji kod poslednje rei,
Ona se zakikota i utinu ga lako za ruku, pokuavajui da ga oraspoloi. - Kako li si
preiveo ovako dugo?

On joj podie bradu i utisnu mekani poljubac na usne. - Nemam predstavu, mo cridhe.
Ona se nasmeja znajui tano ta su njegove rei znaile. - TI si moje srce takoe.
Kraj
174
175

Nagrada

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nagrada

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Pripadala je drugom... Ali je bila predodreena da bude njegova...

Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Obrada i prevod : Klub Brbljivica

protivrean njegovoj masivnoj pojavi. udela je za vremenom kad je mogla da se sklupa u

Jesi li... uplaena? - Oev glas je delovao napeto.

Obrada i prevod : Klub Brbljivica

to u se udati za ser Marmadjuka.

ovek je imao neverovatnu sposobnost da joj proita misli. To je bilo uznemirujue.

Englez. Ne bih eleo da se uda za kotlananina.

A ipak nema problem da ivim u kotskoj.

Kako? Volela bih da znam,

Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Da li razume? - ree, zvuei nekako ogoren.

Da, oe. - Oklevala je na tenutak. - Jesi li ikada sreo ser Marmadjuka?

Trebalo mu je malo vie da odgovori to je samo potvrdilo njene misli.

Arabela klimnu glavom, nemona da govori. Doslovno je srljala u nepoznato.

Da, Glenda mi je priala o tome.

Njena slukinja ju je obavestila o svim jezivim detaljima. in je delovao prljavo, udno i

Uh, dobro, onda. Drago mi je da ti je rekla. - Njen otac se nakalja, jer mu je

onda emo stati da napravimo kamp.

Nemoj beati, Arabela. Samo u te uhvatiti.

Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Hvala ti, Magnuse.

Ne zahvaljuj mi. - ree kroz stisnute zube. - Ve si se kompromitovala.

nikogovi komadant Montgomeri doao iz Nizozemske da kupi nekoliko stotina kilograma

Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Sada emo krenuti. - ree grubo, ne trudei se da sjae.

Doi, Saterlende. Svetenik i gozba su spremni. Voleo bih da nam da svoj

Narediu kuvaru da spakuje gozbu tvojim ljudima za poneti .

Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Magnus zamumla odobrvajui.Nekoliko konjuarase pojavi sa strane. Magnus i negova

Moete se osloboditi oruja pre ulaska u kapelu. - ree Montgomeri, gledajui sa

sumnjom Magnusa. To nije bio predlog.

Misao mi je prola kroz glavu. Ipak , ja sam ...

Sasenaima2 koji gamiu po zemlji.

Impresivno. - prokomentarisa Montgomeri.

Mi smo uvek temeljni. - ree Magnus sa arogantnim smekom.

Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Idemo u kapelu. - ree grubo.

Obrada i prevod : Klub Brbljivica

agnus, opet u potpunosti naoruan, naskoi na lea svog konja, nestrpljiv

sporana5 smetenom na kukovima, malim noem u izmama, titom na podlaktici, se

Dobro putuj, brate. - ree Lorna, dok je stajala pod njim.

Vaa gozba od kuvara. - ree Lorna.

Jahaemo do Stirlinga. Hou da preemo most i postavimo kamp u umi koja je

Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Negde je postavljena vatra. - ree. Prema onome to je osetio velika.

Gledajui iznad drvea nije video nigde tragove dima.

Tamo. - ree Donald.

Da odemo da proverimo treba li im naa pomo, moj gospodaru? - upita Gavin,

Da. - sloi se Magnus, ali mu se to nije dopalo. Putovanje do sela ne samo da e ih

dovesti u opasnost onog ko je zapalio plamen - i bilo je oigledno da je poar postavljne

Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Prokleti Sasenai su sigurno bili ovde - zarea Magnus.

Tvoja ena? Gde je bila?

Gde je tvoja koliba? - Magnus je pokuao da ostane miran na izraz bola na

Magnus odbi da poveruje da je avo sa svojim podanicima pobegao iz Pakla da bi

Sasenai. - ovek se tresao pod njegovim rukama.

Magnus pusti oveka. On se otetura dalje, nastavljajui da doziva svoju Meri.

Moje dete je bilo u naoj kolibi! Mrtvo je.

Obrada i prevod : Klub Brbljivica

Nemamo hrane, niti stoke, sve su unitili!

Meri! - starac je vikao, kad se sruio na zemlju.