Prirodno matematiki fakultet

Univerzitet u Kragujevcu

SEMINARSKI RAD
Predmet: PEDAGOGIJA
Tema: PORODINO VASPITANJE I ZNAAJ PORODINOG VASPITANJA KOD DECE

Mentor:

Student:

Dr Radmila Nikoli

Saa Geri 50/2011

Jun 2015, u Kragujevcu
0

Sadraj
UVOD.......................................................................................................................... 1
ta je porodica?.......................................................................................................... 2
Tipovi porodice........................................................................................................... 3
Uloga porodice u vaspitanju....................................................................................... 4
Uticaj porodice na formiranje linosti deteta..............................................................4
Tipovi roditelja............................................................................................................ 6
ZAKLJUAK................................................................................................................. 8
LITERATURA :.............................................................................................................. 9

UVOD

Roditeljska uloga je teka i sloena. Podrazumeva zatitniki odnos, vaspitanje,

disciplinovanje, zbog toga roditelj treba da bude odrasla, zrela i formirana linost sa odreenim
stavovima i ivotnim iskustvom.
Roditelji treba budno da prate svoju decu, treba da budu prisutni u ivotu deteta i da
uestvuju u svakom njegovom trenutku.
Roditelj pre svega treba da bude uzor svom detetu, a izmeu ostalog treba da bude i
dobar prijatelj, pravedni sudija, dobar saradnik.
Detetu je potrebno puno topline i ljubavi. Ne sme se sputavati ali ni zanemarivati. Njemu
je potrebna porodica u kojoj vladaju sklad, red i mir.

ta je porodica?

Porodica je univerzalna i osnovna drutvena elija, ona je institucija, zajednica.

Karakteriu je krvno srodstvo, zajedniko stanovanje, ekonomska saradnja, svestrana podrka,
raanje ili usvajanje, vaspitanje dece.
Porodica je taj deo naeg ivota koji je sa nama od roenja do braka i ima uticaja na nas.
Ovaj uticaj se menja u svakoj ivotnoj dobi. U porodici dete postaje socijalno bie, u njoj
savladava norme ponaanja, obiaje, govor....
Ova socijalizacija je delimino nesvesna, delimino svesna kod deteta.
Porodica je u ivotu deteta primarna socio - sredina.

Tipovi porodice

Postoje razne tipologije, prema strukturi, prema sredinskim iniocima, prema vrsti
porodinih odnosa, prema istorijskoj liniji. Petar Mandi deli porodice na sledei nain :
1) Patrijarhalna porodica zadrala se na selu i u manjim neseljima. U ovakvoj porodici
otac zadrava vlast i ima poslunost dece i ene. Otac se pita o svemu.
Patrijarhalna porodica je konzervativna. Roditelji ne razumeju svoju decu, ne potuju
njihove linosti.
Kod dece se razvijaju sledee osobine : tvrdoglavost, nasilje, lo odnos sa roditeljima...
Pozitivna strana ove vrste porodice je to se deca vaspitaju na solidan rad, razvijaju se
radne navike, imaju kulturu ponaanja.
2) Malograanska porodica tip zatvorene porodice koja se brzo prilagoava novinama. U
njoj vlada atmosfera pomaganja i isticanja prema drugima.
Osnovni smisao ove porodice je vlastiti presti i omalovaavanje drugih. U njoj se razvija
preterana ljubav prema deci, pedanterija.

Odnos izmeu dece i roditelja je slobodan. Od dece se zahteva da to bolje ue, roditelji
im omoguavaju privatne asove.
Sve to kod dece izaziva napore za postizanje vlasti, umiljenost....
3) Savremena porodica ova porodica ima nauan pogled na svet, otvorena je prema
drutvu. lanovi porodice su aktivni u drutvenom ivotu, trude se da svoje elje usklade
sa interesima zajednice. Odnosi unutar porodice se grade na uzajamnoj ljubavi,
uzajamnom potovanju i pruanju pomoi.
Roditelji su umereni prema svojoj deci. Trude se da prue pozitivan primer.

Uloga porodice u vaspitanju

Porodino vaspitanje treba da sadri emocionalno, estetsko, moralno, tehniko, telesno,

zdravstveno i drutveno vaspitanje.
Da bi roditelji ispunili zadatke vaspitanja oni treba da razlikuju detetove umiljene
potrebe od stvarnih potreba. Treba da se stvori takva porodina disciplina koja se ne osniva na
tvrdoglavosti, besu, palu, ucenjivanju nego na zahtevanju mirnog i ozbiljnog rada.
Dete od poetka treba da se navikava na odreene norme ponaanja, treba da ima uglaen
ritam dnevnih obaveza, treba razviti samokontrolu deteta.
Izmeu ostalog u osnovni oblik vaspitanja spada i ishrana deteta kojeg se treba pridravati.
Bitan faktor je i finansijska situacija. Bitno je da dete dobije sve ta mu je potrebno (hrana,
odea...). Finansijska situacija utie na okolnosti u kojima se dete razvija.
Zadatak roditelja je da u porodici stvore takve uslove koji e omoguiti svestrani razvoj
deteta.

Uticaj porodice na formiranje linosti deteta

Po ponaanju deteta u igri, u druenju, po ophoenju prema okolini moemo videti kako
se ivi u njegovoj porodici. Dete sa svojim ponaanjem reflektuje kako se roditelji ponaaju
prema njemu ili meusobno.
Da bi se dete normalno razvijalo, bez raznih strahova, trauma i kompleksa u porodici
treba da bude skladno, treba da vladaju red i mir. Od toga zavisi hoe li od deteta postati sigurna
i zrela linost.
Sa obzirom na to da se u predkolskom periodu stvaraju temelji karaktera, navike linosti
u porodici treba da bude uzajamnog razumevanja, brige, potovanja, panje.
Bitno je da se roditelji ne razlikuju po zahtevima i raznim stavovima, ve treba da imaju
ujednaen stav prema vaspitavanju deteta. Jer u suprotnom, dete dobija lo primer.
Roditelj je detetu uzor, roditelj treba da bude dosledan onome ta obea jer sa tim ukazuje
na vrstu ponaanja i tako ima pravo da i sam zahteva isto od deteta.
Da bi dete steklo radne navike u porodici treba da postoji podela poslova, kako za starije
tako i za mlae.
Sa aktivnostima se razvija inteligencija i linost deteta. Roditelji pre svega treba da budu
upoznati sa mogunostima slobodnog vremena i treba da pomognu deci da ga pravilno iskoriste.
Postoje preambiciozni roditelji koji loe procenjuju elje i potrebe svoje dece, trae puno
od njih (neki zbog svojih starih neostvarenih ambicija, drugi zato to su i sami puno postigli),
preforsiraju ih. Ovakav roditelj se trudi da isprogramira svaki minut detetovog vremena.
Ne sme se insistirati da dete radi ono ta ne eli, jer mu to predstavlja optereenje i svakako mu
teti.
Dok drugi tip roditelja uopte ne obraa panju na pitanje ta e dete da radi tokom svog
slobodnog vremena, izbor u potpunosti preputa detetu.
Roditelj svakako treba da brine o detetovom slobodnom vremenu. Pogotovo je bitna uloga
zajednikih putivanja, izleta jer je porodica tad zajedno. Ova putovanja su pogodna za iskrene
razgovore, za izgradnju i jaanje odnosa izmeu deteta i roditelja.
Roditelji treba da znaju da deca vrlo rado provode vreme sa svojim vrnjacima, i to ne
treba sputavati. Ali roditelji treba da budu upoznati sa njihovim drutvenim ivotom.
5

Neslaganja u porodici dovode do toga da se deca oseaju uznemireno, nesigurno tuno.

Deca svakako oseeaju neslaganja i netrpeljivost u porodici. Zbog toga moe da se desi da se
vrate nekim svojim starim ve prevazienim navikama (naprimer mokre u krevet, sisaju prst...).
Ne sme se dozvoliti da deca prisustvuju raspravama roditelja. Jer dete moe da ima velike
posledice zbog toga i moe da ih ima do kraja ivota.

Tipovi roditelja

Preterano strogi roditelji

Neki roditelji smatraju da je vaspitanje jedino mogue ako se dete boji svojih roditelja.
Oni su strogi i ne dozvoljavaju objanjavanje. Decu esto kanjavaju, pogotovo fiziki.
U takvoj porodici deca ive u strahu od kazne i ne ponaaju se prirodno i slobodno. Ta
deca su pritisnuta psihikim optereenjem koje se kasnije moe negativno odraziti na razne
naine.
Na primer, deca zbog toga ne priaju sa svojim roditeljima o svojim oseanjima i
problemima koje imaju, ak izbegavaju kontakte sa njima i najradije vreme provode van kue.
Takva deca vrlo rano naputaju roditeljski dom. U odnosima sa drugima su popustljivi, jer su
navikli da rade onako kako im se naredi. Postaju povodljive i nesigurne linosti.
Ali moe da se desi i to da se deca iz takve porodice dokazuju van roditeljskog doma na
negativan nain, naprimer kvare igre, maltretiraju drugu decu, stvaraju nevolje, ele da budu u
centru panje itd.
Traume ostavljaju dubok trag u psihi deteta za itav ivot.
Previe blagi roditelji
Previe blagi roditelji poputaju svojoj deci i na taj nain ih razmaze. Oni smatraju da
im je dete jo previe malo za zabrane, objanjavanje neega i za korigovanje njegovih
postupaka.
Takvi roditelji toleriu svakakve detetove ispade, plakanja zbog sitnica, histerisanja itd.
6

Dete iz takve porodice je netolerantno jer je naviknuto na to da mu se svaka elja

ispunjava. Ali drutvo takvo ponaanje ne odobrava pa zbog toga se dete povlai u sebe ili
nastavlja sa takvim ponaanjem pa zbog toga na kraju bude odbaen.
Takva deca ne mogu da podnesu neuspeh i nee moi da nau svoje mesto i da realno
posmatraju svet.

Zlatna sredina
Teko je pronai pravu meru tolerancije i strogosti u vaspitavanju dece. Najpogodnija
porodina okolina za razvoj deteta je ona u kojoj je prisutna ljubav, tolerancija, potovanje.
Svako treba da ima svoje mesto, svoju ulogu unutar porodice.
lanovi porodice treba da se potuju, da sarauju, da imaju svoja zaduenja.
Roditelji treba da potuju svoju decu, ali treba da se potuju i meusobno, ali isto tako i deca
treba da potuju njih.
Dete treba da iskae svoje miljenje, to treba dozvoliti, jer se njegovi stavovi na ovaj
nain mogu najlake korigovati.

ZAKLJUAK

Tokom podizanja i vaspitavanja dece mnogi roditelji se sreu sa potekoama i dilemama.

Obaveze i prava u jednoj porodici treba uravnoteiti.
Roditelji zajedniki brinu o deci. Treba da donose zajednike odluke, i otac i majka treba
da budu ravnopravni autoriteti u oima deteta.
Detetu su potrebna ljubav, nenost, nega jer od toga zavisi razvoj njegove linosti.

LITERATURA :
1. Milica, S. (2004). Tajne odrastanja. Beograd : AIM Suzi.
2. Biljana, S. (2007). Istraivai dejih dua. Novi Sad : Dragon.
3. Jen, R. (2007). Szlk knyve. Saxum Kiad Bt.