SAETAK PRESUDE

RASPRAVNO VEE

(Iskljuivo za medije. Nije slubeni dokument)

United Nations
Nations Unies

Den Haag, 27. septembra 2007.

SAETAK PRESUDE RASPRAVNOG VEA U PREDMETU PROTIV
MILETA MRKIA, MIROSLAVA RADIA I VESELINA LJIVANANINA

International
Criminal Tribunal
for the former
Yugoslavia
Tribunal Pnal
International pour
lex-Yougoslavie

U nastavku teksta nalazi se saetak presude koji je danas proitao sudac

Parker:
Ovo Vee danas zaseda kako bi izreklo presudu u postupku protiv trojice optuenih, Mileta
Mrkia, Miroslava Radia i Veselina ljivananina.
U svrhu ovog zasedanja Vee e ukratko saeti svoje zakljuke, pri emu naglaava da je ovo
samo saetak presude i da se jedini merodavni prikaz zakljuaka Vea i obrazloenja tih zakljuaka
nalazi u pismenoj verziji presude iji e primerci biti na raspolaganju stranama u postupku po
zavretku zasedanja.
Trojica optuenih, Mile Mrki, Miroslav Radi i Veselin ljivananin, terete se za to da su bili
umeani u zlostavljanje i pogubljenje 264 Hrvata i drugih nesrba koje su pripadnici srpskih snaga
izveli iz vukovarske bolnice 20. novembra 1991. nakon to su hrvatske snage u Vukovaru kapitulirale
18. novembra 1991. U Optunici se navodi da su te osobe odvedene u hangar na Ovari, gdje su ih
pripadnici srpskih snaga zlostavljali i kasnije istog dana pogubili. Na ovim navodima temelji se pet
taaka Optunice u kojima se tereti za zloine protiv ovenosti po lanu 5 Statuta kojim su
Ujedinjene nacije osnovale ovaj Meunarodni sud (odnosno, za progone, istrebljenje, ubistvo,
muenje i nehumana dela) i tri take Optunice u kojima se tereti za ratne zloine po lanu 3 Statuta
(odnosno, za ubistvo, muenje i okrutno postupanje).
Treba razjasniti da se Optunica ograniava na navode u vezi s krivinim delima koja se
odnose na zlostavljanje i pogubljenje Hrvata i drugih nesrba iz vukovarske bolnice 20. novembra
1991. Optunica ne obuhvata navode o napadu usmerenom protiv grada Vukovara i njegovog civilnog
stanovnitva koji su vodile JNA i druge srpske snage 1991. godine, kao ni navode o razaranju
Vukovara usled dugotrajnih vojnih operacija 1991. godine ili navode o mnogobrojnim civilnim
rtvama i velikoj teti nanetoj imovini uslijed tih vojnih operacija, a ne obuhvata ni navode o
poginulim nakon predaje hrvatskih snaga u Vukovaru 18. novembra 1991. Veinom tih pitanja bavi se
jedna druga optunica podignuta pred ovim Meunarodnim sudom, u vezi s kojom jo nije izvren
nalog za hapenje Gorana Hadia. Meutim, pomenuta pitanja ipak su donekle relevantna za
utvrivanje obeleja krivinih dela za koja se optueni terete u ovom predmetu i ona su razmotrena
u presudi. No, ovo Vee ne moe donositi nikakve zakljuke o krivici ili nevinosti trojice optuenih u
ovom postupku u vezi s tim pitanjima.
U vreme izvrenja navodnih krivinih dela za koja se tereti, optueni Mile Mrki bio je
pukovnik Jugoslovenske narodne armije (u daljnjem tekstu saetka: JNA). On je komandovao i
prestinom Gardijskom motorizovanom brigadom u sastavu JNA i Operativnom grupom Jug. Kao
komandant OG Jug komandovao je svim srpskim snagama, ukljuujui JNA, Teritorijalnu obranu i
paravojne snage na geografskom podruju na kojem su, kako se tvrdi, izvrena sva krivina dela za
koja se tereti. Kasnije je postao general i neko vreme bio je komadant vojske tadanje Srpske
Krajine. Miroslav Radi je u vreme izvrenja krivinih dela za koja se tereti bio kapetan u JNA.
Komandovao je etom 1. bataljona Gardijske motorizovane brigade. Veselin ljivananin je bio major
u JNA i u vreme izvrenja krivinih dela za koja se tereti oficir za bezbednost i Gardijske
motorizovane brigade i Operativne grupe Jug. Kasnije je unapreen u in pukovnika.
Nakon nekoliko meseci intenzivnih vojnih operacija koje su JNA i druge srpske snage vodile
protiv hrvatskih snaga, hrvatske snage na podruju Vukovara kapitulirale su 18. novembra 1991. Na
osnovu istog dana postignutog sporazuma, hrvatski borci s Mitnice predali su se snagama JNA
Operativne grupe Jug. Predaju izvrenu kasnije toga dana nadgledali su predstavnici Meunarodnog
komiteta Crvenog krsta. Ratni zarobljenici odvedeni su potom u veliki hangar na Ovari u blizini
Vukovara, mesto koje je ranije tog dana odabrano na osnovu Mrkieve zapovesti. Ratni zarobljenici
_________________________________
Internet address: http://www.un.org/icty
Media Office/Communications Service
Churchillplein 1, 2517 JW The Hague. P.O. Box 13888, 2501 EW The Hague. Netherlands
Tel.: +31-70-512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355

tamo su zadrani preko noi, a idueg jutra prebaeni su u zatvorski objekt u Sremskoj Mitrovici koja
se nalazi s druge strane granice u Srbiji. Tokom te evakuacije nije bilo nikakvih incidenata.
Takoe 18. novembra 1991. u Zagrebu je postignut sporazum izmeu hrvatske vlade i
predstavnika JNA o evakuaciji vukovarske bolnice. Ranjenici i bolesnici iz vukovarske bolnice koji su
bili sposobni za put trebalo je da budu evakuisani u Hrvatsku. Bolnica je trebalo da bude pod
zatitom Meunarodnog komiteta Crvenog krsta. Evakuaciju je trebalo da nadgleda Posmatraka
misija Evropske zajednice, kojoj je valjalo omoguiti potpuni pristup tokom svih faza evakuacije.
Uprkos suprotnim stavovima odreenog broja hrvatskih svedoka, sporazum se nije odnosio na
bolniko osoblje, lanove njihovih porodica ili osobe koje nisu bile pacijenti u bolnici.
U borbama teko oteena vukovarska bolnica bila je 18. novembra 1991. pretrpana iznad
svojih kapaciteta. Kod bolnice se okupio velik broj civila u nadi da e se i oni evakuisati. U bolnici su
se nalazili bolesnici, ranjenici, bolniko osoblje i neki lanovi porodica bolnikog osoblja. Uprkos
suprotnim iskazima nekih hrvatskih svedoka, u bolnici su bili i pripadnici hrvatskih snaga koji su se
pretvarali da su pacijenti ili pripadnici bolnikog osoblja. Operativna grupa Jug ula je u vukovarsku
bolnicu 19. novembra 1991. Optueni Miroslav Radi postavio je na ulazu straare koje su u izvrenju
zadatka obezbeenja bolnice kasnije toga dana zamenili vojni policajci Gardijske motorizovane
brigade. Tokom poslepodneva 19. novembra 1991. JNA je veinu civila koji su se okupili kod bolnice
prebacila u "Velepromet", veliko skladite u blizini.
Predstavnici meunarodne zajednice, kako iz Posmatrake misije EZ-a, tako i iz
Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, boravili su u Vukovaru 18. i 19. novembra. Jugoslovenska
narodna armija spreila je pristup Posmatrake misije EZ-a bolnici 18. i 19. novembra. Jednom
predstavniku Meunarodnog komiteta Crvenog krsta omoguen je samo ogranien pristup bolnici 19.
novembra. Jedan visoki oficir JNA iz OG Jug rekao je predstavnicima meunarodne zajednice u
Mrkievom prisustvu da se pripadnicima hrvatskih snaga, bez obzira na to da li je re o pacijentima
ili ne, nee dopustiti da se evakuiu iz bolnice. Ako bi im se dopustilo da odu, pripadnici srpskih
neregularnih snaga ili metani napali bi konvoj. Reeno je da e ih JNA zadrati kao ratne
zarobljenike i da e kasnije biti razmenjeni za zarobljene pripadnike JNA. Posmatrakoj misiji EZ-a
naloeno je da se ne mea u evakuaciju. Prethodnog dana potpisani sporazum o evakuaciji ranjenika
bio je ignorisan.
Mile Mrki je 19. novembra 1991. naredio evakuaciju vukovarske bolnice. Evakuacija je
trebalo da bude obavljena 20. novembra 1991. Mrki je taj zadatak poverio optuenom Veselinu
ljivananinu. Zadatak mu je bio da razdvoji ljude u bolnici u dve grupe, odnosno osumnjiene za
ratne zloine i civile. Osumnjieni za ratne zloine, to jest pripadnici hrvatskih snaga, trebalo ja da
pod kontrolom JNA budu prebaeni u objekt za ratne zarobljenike u Sremskoj Mitrovici, u Srbiji.
Civile je trebalo, po njihovom sopstvenom izboru, prebaciti ili u Hrvatsku ili u Srbiju. Veselin
ljivananin je bio odgovoran za bezbednost ratnih zarobljenika do njihovog dolaska u Sremsku
Mitrovicu.
Osoblje vukovarske bolnice pozvano je 20. novembra 1991. oko 07:00 sati na sastanak koji je
organizovao optueni Veselin ljivananin. Za vreme sastanka vojnici JNA obilazili su bolnicu i
nalagali onima koji su mogli da idu da izau. Na izlazu, vojnici JNA su razdvajali mukarce od ena,
dece i starijih osoba. Mukarce su vojnici JNA pretresli i naloili im da se ukrcaju u autobuse koje su
uvali naoruani straari. U toj grupi bilo je vie od 200 mukaraca i dve ene. Svi ti ljudi bili su
Hrvati ili nesrbi. Bili su, ili se verovalo da su bili, pripadnici hrvatskih snaga. Istovremeno na drugom
kraju bolnice ene, deca i nekoliko starijih mukaraca okupljeni su i ukrcani u razliite autobuse
kojima je trebalo da odu bilo u Srbiju, bilo u Hrvatsku. Autobusi sa zarobljenim mukarcima napustili
su vukovarsku bolnicu oko 10:00 asova. U konvoju su odvezeni prvo do kasarne JNA u Vukovaru.
Pokuaje predstavnika Posmatrake misije EZ-a i Meunarodnog komiteta Crvenog krsta da
tog jutra dou do bolnice spreila je JNA. Zadrani su dva sata u centru grada na mostu preko reke
Vuke. Jedno oklopno vozilo JNA prepreilo im je put do bolnice. Optueni Veselin ljivananin doao
je do mosta i lano utvrdio da predstavnici meunarodne zajednice ne mogu da prou iz
bezbedonosnih razloga. Dok su njih drali na mostu, autobusi s mukarcima iz bolnice, koji su se
kretali u suprotnom smeru, preli su reku Vuku preko drugog mosta u blizini i uputili se prema kasarni
JNA. Nakon toga, predstavnicima Posmatrake misije EZ-a i Meunarodnog komiteta Crvenog krsta
konano je doputeno da odu do bolnice, gde su stigli oko 10:30 asova. Tamo su zatekli uglavnom
ene i decu. Mukarci su bili odvedeni, s izuzetkom nekolicine starijih mukaraca i pripadnika
bolnikog osoblja.

Autobusi s ratnim zarobljenicima, odnosno mukarcima iz bolnice, stigli su u kasarnu JNA u

Vukovaru oko 10:30 asova. Pripadnici lokalne srpske Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga sjatili
su se oko autobusa, fiziki pretei i verbalno zlostavljajui mukarce u autobusima. Red je konano
uspostavljen kada je vojna policija JNA odstranila pripadnike Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga
iz kruga kasarne. Vojnici JNA su iz autobusa takoe izdvojili 12 - 15 identifikovanih mukaraca. Ti
mukarci su premlaeni kundacima puaka, izudarani pesnicama i nogama i potom vraeni u bolnicu,
gde ih je optueni Veselin ljivananin, u dogovoru s elnicima lokalne Teritorijalne odbrane,
ispitivao o tome da li pripadaju hrvatskim snagama. Ti ljudi su bili ili pripadnici bolnikog osoblja ili
lanovi porodica bolnikog osoblja, a u bolnicu su vraeni po zapovesti Veselina ljivananina. Neke
od njih poslali su natrag u kasarnu JNA, a drugima je bilo doputeno da se pridrue konvoju sa
enama i decom.
U meuvremenu je samoproglaena vlada Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, koja je
delovala na podruju Vukovara i koju su formirali Srbi u tom kraju, tog jutra odrala sastanak u
"Veleprometu". O toj vladi govorie se kao o vladi lokalnih Srba. Goran Hadi je sastanku
prisustvovao kao premijer vlade, a Slavko Dokmanovi u svojstvu ministra za poljoprivredu.
Prisutan je bio i kapetan Jaki iz vukovarske teritorijalne obrane, kao i dvojica visokih oficira JNA:
potpukovnik Pani, naelnik taba OG Jug i pukovnik Vuji iz Uprave bezbednosti u Beogradu. Na
sastanku je izneto otro protivljenje odluci JNA da ratne zarobljenike iz Vukovara premesti u Sremsku
Mitrovicu u Srbiji. Neki uesnici sastanka govorili su o suenju ratnim zloincima u Vukovaru pred
lokalnim sudom. Na tom sastanku, potpukovnik Pani preneo je poruku optuenog Mileta Mrkia da
je Mrki spreman da postupi u skladu s odlukom koju vlada donese na sastanku u vezi s tim ta
valja initi sa zarobljenicima iz vukovarske bolnice. Meutim, iz dokaza sledi da na tom sastanku nije
donesena nikakva konana odluka, iako je kasnije istog dana premijer Goran Hadi izjavio da je
postignut sporazum da se zarobljenici dre u naim zarobljenikim logorima u okolini Vukovara.
Ono to je potom usledilo odgovara toj izjavi.
Nakon tog sastanka lokalne srpske vlade autobusi u kojima su se jo uvijek nalazili mukarci,
zarobljenici iz bolnice pod oruanom straom, napustili su kasarnu JNA, ali nisu otili u Sremsku
Mitrovicu u Srbiji, nego u hangar na Ovari. Tamo su stigli izmeu 13:30 i 14:30 asova. Autobusi su
iskrcavani jedan po jedan, a dok su ljudi izlazili, formiran je palir s oko 10 - 15 vojnika sa svake
strane. Zarobljenici su morali proi izmeu tih vojnika koji su ih estoko udarali drvenim tapovima,
kundacima puaka, palicama, lancima, pa ak i takama. Ratni zarobljenici su potom bili prisiljeni da
uu u hangar, gde su ostali zatvoreni u nehumanim uslovima do kasnih veernjih sati. Veliku veinu
zarobljenika u hangaru ponovo su teko pretukli, u mnogim sluajevima gvozdenim ipkama i
kundacima puaka, a udarani su i nogama. Nekolicina zarobljenika, za koje se verovalo da su bili na
istaknutim poloajima u hrvatskim snagama, posebno je teko pretueno. Svedoci smatraju da su
neki verovatno preminuli zbog batinanja. Uspostavljen je svojevrsni raspored s razliitim smenama
ljudi koji su naizmenino tukli i zlostavljali zarobljenike.
Vojnici koji su bili u divljakim palirima ispred hangara i uestvovali u premlaivanjima u
hangaru bili su pripadnici srpske Teritorijalne odbrane, ukljuujui i vou Miroljuba Vujovia, kao i
paravojnih snaga. Oni su sledili autobuse do Ovare i tamo ostali do kasnih veernjih sati. Mogue je
da su na sopstvenu inicijativu u premlaivanjima uestvovali jedan ili vie vojnika JNA.
1.
Kada su autobusi s ratnim zarobljenicima stigli do hangara, tamo se nalazilo 15-20 vojnika
JNA koji su trebali da budu obezbeenje zarobljenicima. To su prvenstveno bili vojni policajci JNA.
Kasnije je dolo jo vojnih policajaca JNA. Njihovi napori da zarobljenicima prue obezbeenje bili su
nedosledni i nedovoljni. Ponekad su pripadnike Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga drali izvan
hangara, a ponekad, naroito prilikom dolaska zarobljenika, oni su imali neogranien pristup ratnim
zarobljenicima.
Na Ovaru je 20. novembra u popodnevnim satima doao i odreeni broj visokih oficira JNA.
Videli su ta se dogaa. Neki od njih preduzeli su korake kako bi se postarali da vojna policija bude
efikasnija. Ti napori ili nisu bili delotvorni ili su bili delotvorni samo ogranieno vreme.
Te veeri, izmeu 20:00 asova i 21:00 as, stigla je zapovest komandanta OG Jug Mileta
Mrkia o povlaenju vojne policije JNA koja je uvala ratne zarobljenike. Oni su se i povukli pre
21:00 asa, dopustivi tako srpskoj Teritorijalnoj odbrani i paravojnim snagama neogranien pristup
zarobljenicima. Ratni zarobljenici stavljeni su pod nadzor vukovarske Teritorijalne odbrane kojom je
u to vrijeme komandovao Miroljub Vujovi.
Zarobljenike su Teritorijalna odbrana i paravojne snage onda odvodile u malim grupama na
jedno izolovano mesto i ubijale iz vatrenog oruja. Njihova tela su na istom mestu pokopana u
masovnu grobnicu koja je iskopana ranije istog dana. Grobnica je otkrivena gotovo godinu dana

kasnije, a postupak ekshumacije zapoeo je tek 1996. godine. Ekshumirano je 200 tela. Izvrene su
detaljne obdukcije. Na osnovu celokupnih dokaza Vee zakljuuje da je svih 200 osoba preminulo u
noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. na Ovari usled traume izazvane fizikim nasiljem, u gotovo
svim sluajevima od jedne ili vie rana iz vatrenog oruja.
Od 200 osoba zakopanih u masovnoj grobnici, njih 190 je identifikovano. Njihova imena
navode se u Optunici. Iz dokaza takoe sledi da jo etiri identifikonave osobe, koje su drane kao
zarobljenici u hangaru toga dana, vie nisu viene. Svaku od tih osoba su tog dana teko pretukle
srpske snage. Iz dokaza se ne moe utvrditi da li se i njihova tela nalaze meu 10 neidentifikovanih
tela pronaenih u masovnoj grobnici. U ovoj Presudi, Vee iznosi kako su neki drugi dokazi uticali na
to da se jo neke osobe u Optunici imenuju kao rtve ubistva. Iz navedenih razloga Vee nije bilo u
stanju da zakljui da li su neke od tih osoba ili sve te osobe preminule na Ovari, kako se navodi u
Optunici. Nai zakljuci, naravno, ne iskljuuju mogunost da je tog dana na Ovari preminulo vie
od 200 osoba, od kojih je njih 194 identifikovano. Meutim, raspoloivi dokazi ne omoguavaju da se
to utvrdi. Utvreno je da su srpske snage u noi od 20. do 21. novembra 1991. na Ovari ubile 194
rtve imenovane u Optunici.
U takama 1, 2, 3, 5 i 6 Optunice tereti se za zloine protiv ovenosti po lanu 5 Statuta
Meunarodnog suda. Iz razloga koji se iznose u Presudi, u svrhu lana 5 Statuta nuno je da rtve
krivinog dela u osnovi budu civili. Termin civil u lanu 5 Statuta ne obuhvata borce, odnosno
borce hors de combat. U ovom sluaju osobe koje su snage JNA 20. novembra 1991. odvele iz
vukovarske bolnice, a koje su na Ovari ubile srpske snage, bile su identifikovane i odabrane upravo
stoga to se znalo ili verovalo da su pripadnici hrvatskih snaga u Vukovaru. Srpske snage koje su ih
zlostavljale i ubile delovale su na osnovu uverenja da su rtve ratni zarobljenici, a ne civili.
Jurisdikcijski preduslovi za lan 5 Statuta nisu utvreni. Iz toga sledi da se osuujue presude ne
mogu izrei u vezi s takama 1, 2, 3, 5 i 6. Te optube e se odbaciti u odnosu na svu trojicu
optuenih i Vee se u ovom saetku tim takama vie nee baviti.
U takama 4, 7 i 8 Optunice, koje se sutinski temelje na istom ponaanju, tereti se za ratne
zloine po lanu 3 Statuta. lan 3 primenjuje se na krivina dela protiv ratnih zarobljenika. Vee se
uverilo da je u Hrvatskoj u predmetno vreme postojao oruani sukob i da su utvreni i drugi
jurisdikcijski zahtevi za lan 3. Ponaanje svakog optuenog stoga e se u celosti razmotriti u vezi s
optubama za ratne zloine.
U taki 4 iznose se navodi u vezi s krivinim delom ubistva najmanje 264 osobe navedene u
Optunici. Iz razloga koji su objanjeni, taka 4 utvrena je u odnosu na 194 identifikovane rtve
ubistva. Raspoloivi dokazi ne omoguuju zakljuke u vezi s drugim osobama navedenim u Optunici.
U takama 7 i 8 iznose se navodi o krivinom delu muenja i okrutnog postupanja. Te optube
temelje se na injenicama o zatvaranju ratnih zarobljenika u hangar na Ovari, njihovom fizikom
zlostavljanju, uslovima zatoenja i uskraivanju medicinske pomoi. Iz dokaza proizlazi da su ratni
zarobljenici premlaivani, u mnogim sluajevima teko, kako bi bili kanjeni za svoju stvarnu ili
pretpostavljenu pripadnost hrvatskim snagama. To predstavlja obeleje krivinog dela muenja
(taka 7). Ista ta premlaivanja predstavljaju i okrutno postupanje (taka 8), no budui da je re o
istim fizikim delima, ispravno je izrei samo osuujuu presudu za muenje. Meutim, obeleja
krivinog dela okrutnog postupanja (taka 8) utvrena su i u vezi s uslovima zatoenja na Ovari.
Obrazloenje se u opirnijem obliku navodi u pismenoj Presudi.
Preostaje jo jedno kritino pitanje, a to je da li je dokazano da su trojica optuenih, ili bilo
koji od njih, krivino odgovorni za krivina dela koja je tuilatvo dokazalo.

Glavni navod u Optunici s tim u vezi je da su optueni uestvovali u udruenom zloinakom

poduhvatu ija je zajednika svrha bila injenje zloina za koje se optueni terete u Optunici. U
sutini, tvrdi se da su trojica optuenih delovala zajedno kako bi se izvrilo ubistvo ratnih
zarobljenika iz bolnice, kao i njihovo zlostavljanje. Nema direktnih dokaza koji to pokazuju. Iako bi
se na osnovu nepotpunog razumevanja nekih dogaaja od 20. do 21. novembra 1991. i nekih
izolovanih dokaza mogao sugerirati takav stav, po miljenju ovog Vea, dokazi ne pokazuju da su se
ova trojica optuenih, ili bilo koji od njih, prikljuila nekom udruenom zloinakom poduhvatu za
injenje krivinih dela za koja se terete u Optunici.
Iako su mnoge od injenica uporno osporavane, dokazima je, po miljenju ovog Vea,
ustanovljeno da su, prema nareenjima koje je Mile Mrki izdao 19. novembra 1991, a koje je
sproveo u delo Veselin ljivananin, ratni zarobljenici bili izvedeni iz bolnice ujutro 20. novembra

1991. i na kraju odvedeni na Ovaru. Meutim, Vee se uverilo da je prvobitna namera Mileta Mrkia
bila da ratni zarobljenici budu odvedeni u Sremsku Mitrovicu, izmeu ostalog i zato da bi kasnije bili
razmenjeni za srpske ratne zarobljenike u rukama hrvatskih vlasti. To je nareenje izdato Veselinu
ljivananinu i preneseno mnogim drugim koji su uestvovali u operaciji evakuacije. Tako je
prethodnih dana injeno i sa drugim ratnim zarobljenicima.
Tokom jutra 20. novembra 1991. optueni Mile Mrki se predomislio i promenio svoja
nareenja. Prvo su zarobljenici drani u autobusima u kasarni JNA a onda u hangaru na Ovari, ali sve
vreme jo uvek pod straom vojne policije JNA, iako ne ba efikasnom. Na kraju je, pred kraj dana,
optueni Mile Mrki odluio i naredio da se povue vojna policija koja je uvala zarobljenike. Dokazi
pokazuju da je upravo u vreme izdavanja tog nareenja optueni Mile Mrki konano odluio da
ratne zarobljenike treba ostaviti u rukama vukovarske Teritorijalne odbrane. Potpuni razlozi za takvo
postupanje poznati su samo Miletu Mrkiu. elje lokalne srpske vlade, koja nije imala nikakva
zakonska ovlaenja ili mo da naloi optuenom Mrkiu ali JNA ta treba uiniti s ratnim
zarobljenicima, izgleda da su bile znaajan faktor.
Od kljunog je znaaja to da dokazi ne pokazuju da su u bilo kojem trenutku Veselin
ljivananin ili Miroslav Radi na bilo koji nain uestvovali u procesu putem kojeg je Mile Mrki
doao do odluke da JNA treba da odustane od nadzora nad ratnim zarobljenicima tako to e biti
povuena vojna policija koja ih je uvala. Te injenine okolnosti iskljuuju svaki zakljuak da su
optueni delovali zajedno u udruenom zloinakom poduhvatu.
U Optunici se Mile Mrki, izmeu drugih oblika odgovornosti, tereti da je odgovoran za to
to je naredio da se poine zloini za koje je optuen. Meutim, za takav zakljuak nema nikakvih
dokaza. Iako je kao komandant Operativne grupe Jug Mile Mrki bio na poloaju vlasti u odnosu na
Teritorijalnu obranu i paravojne snage koje su poinile krivina dela okrutnog postupanja, muenja i
ubistva na Ovari, nije dokazano da im je on naredio da poine krivina dela iz Optunice.
Meutim, Mile Mrki je znao za intenzivno neprijateljsko raspoloenje srpske Teritorijalne
odbrane i paravojnih snaga prema pripadnicima hrvatskih snaga. To se pogotovo pokazalo tokom toga
dana deavanjima u kasarni JNA i na Ovari, o emu je Mrkia izvestilo vie oficira JNA. Takoe je
bio obaveten o ubistvima u "Veleprometu" prethodnog dana. Time to je naredio povlaenje vojne
policije JNA s Ovare, znajui pritom da e zarobljenici biti izloeni velikom riziku tekog nasilja i
smrti od strane Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga, Mile Mrki je pomogao i podrao krivina
dela ubistva poinjena kao posledica njegovog nareenja. Iz tih razloga, Pretresno vee zakljuuje da
je Mile Mrki odgovoran po lanu 7(1) Statuta za pomaganje i podravanje krivinog dela ubistva.
Pored toga, Mile Mrki tokom popodneva 20. novembra 1991. nije preduzeo nikakve korake
da pojaa strau na Ovari, niti da na bilo koji nain unapredi mere za zatitu ratnih zarobljenika od
nasilja i drugih oblika okrutnog postupanja od strane Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga, uprkos
tome to je bio obaveten da ima estokog zlostavljanja. Svojim propustom da djeluje, Mile Mrki je
onima na Ovari koji su eleli da se osvete ratnim zarobljenicima pruio i praktinu pomo i
ohrabrenje. Snage JNA, kojima je on zapovijedao, ranije su uspostavile i odravale neovene uslove
zatoenja zarobljenika. Zbog toga se Mile Mrki proglaava odgovornim po lanu 7(1) Statuta za
pomaganje i podravanje krivinih dela muenja i okrutnog postupanja.
Za Miroslava Radia, tuilatvo tvrdi da je on, svojim ueem u evakuaciji bolnice, takoe
uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu za koji se optueni terete u Optunici, ili da je
pomagao i podravao zloine. Takoe se tvrdi da su zloine na Ovari poinili vojnici pod njegovom
komandom, te da je on takoe odgovoran kao osoba nadreena direktnim poiniocima.
Dokazima je utvreno da je Miroslav Radi bio u bolnici 19. novembra 1991. i da su vojnici
pod njegovom komandom na poetku pruali obezbeenje bolnice. Takoe je utvreno da je Miroslav
Radi bio u krugu bolnice ujutro 20. novembra 1991., ali ne i da je uestvovao u trijai ispred
bolnice. Nema nikakvih dokaza da je Miroslav Radi bio na Ovari 20. novembra 1991. Iz razloga
navedenih prilikom razmatranja odgovornosti Mileta Mrkia, nema nikakvih dokaza da je Miroslav
Radi uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu za koji se tereti ili da je pomagao i podrao
krivina dela u Optunici. Dva svedoka dala su potpuno razliite iskaze koji sugeriraju da je Miroslav
Radi bio obaveten o tome da su vojnici pod njegovom komandom uestvovali u zlostavljanju i
ubijanju zatvorenika na Ovari. Jedan drugi svedok sugerirao je da je Miroslav Radi znao za
dogaaje na Ovari. Pretresno vee nije moglo prihvatiti iskrenost dvojice od tih svedoka, kao ni
pouzdanost treeg. Zbog toga, iz razloga koji su detaljno navedeni u pisanoj Presudi, Pretresno vee
zakljuuje da tuilatvo nije dokazalo da je Miroslav Radi znao ili imao razloga da zna da su vojnici
pod njegovom komandom poinili zloine na Ovari.

Kad je re o optuenom Veselinu ljivananinu, Pretresno vee konstatuje da, iz razloga

navedenih prilikom razmatranja odgovornosti Mileta Mrkia, dokazi ne pokazuju da je Veselin
ljivananin uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu za koji se tereti u Optunici.
U Optunici se takoe tvrdi da je Veselin ljivananin, po lanu 7(1) Statuta odgovoran za to
to je naredio da se poine zloini za koje se optueni terete u Optunici. Nema nikakvih dokaza koji
sugeriraju da je Veselin ljivananin naredio bilo kojim snagama na Ovari da poine bilo koje od
krivinih dela za koje se optueni terete u Optunici. Pored toga, te zloine poinili su Teritorijalna
odbrana i paravojne snage. Veselin ljivananin nije imao nikakva ovlatenja da komanduje tim
snagama. Veselin ljivananin se na osnovu dokaza ne moe smatrati odgovornim po lanu 7(1)
Statuta za to da je naredio injenje bilo kojeg od krivinih dela dokazanih u ovom predmetu. Na
osnovu dokaza se takoe ne moe utvrditi njegova odgovornost po lanu 7(3) Statuta zbog toga to
nije spreio injenje zloina ili kaznio poinioce.
Pretresno vee zakljuuje da je Veselin ljivananin 20. novembra 1991. imao komandna
ovlatenja, koja mu je dodelio Mile Mrki, nad vojnom policijom koja je bila angaovana na
evakuaciji ratnih zarobljenika iz bolnice i uvala ih u autobusima i na Ovari. U Optunici se ne tvrdi,
niti dokazi pokazuju, da su pripadnici vojne policije poinili bilo koje od krivinih dela u ovom
predmetu. Naprotiv, oni su bili angaovani na obezbeenju zarobljenika kako ih ne bi zlostavljali
pripadnici Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga, iako esto na nezadovoljavajui nain. Kao to
pokazuju injenice u ovom predmetu, obezbeenje ratnih zarobljenika na Ovari bilo je
neadekvatno. Broj vojnih policajaca na Ovari bio je previe mali, a njihovo obavljanje dunosti
ponekad nezadovoljavajue, tako da su veliki deo vremena zarobljenici bili izloeni neprijateljskim
radnjama Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga koje su se okupile na Ovari. Suprotno iskazu
Veselina ljivananina i drugim dokazima, Pretresno vee zakljuuje da je on neko vreme bio na
Ovari dok se odvijalo zlostavljanje zarobljenika. On je stoga mogao videti brutalno ponaanje
pripadnika Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga i biti svestan da se nad ratnim zarobljenicima
ine teka krivina dela. Pored toga, on je znao za ranije dogaaje istog karaktera, pogotovo za
zlostavljanja i liavanja ivota hrvatskih ratnih zarobljenika od strane lokalne srpske Teritorijalne
odbrane i paravojnih snaga prethodnog dana u "Veleprometu", kao i za druge sline incidente koji su
se odigrali u podruju Vukovara u oktobru i novembru 1991. No, on se opredelio da ne upotrebi ni
jednu od mera koje su mu stajale na raspolaganju kako bi pokuao da sprei ono to se dogaalo.
Nije ispunio svoju dunost da se postara za ratne zarobljenike koji su bili pod nadzorom JNA, dunost
koju mu nameu zakoni ratovanja, koja je bila deo njegovih odgovornosti kao organa bezbednosti i
kojom ga je konkretno zaduio Mile Mrki. Veselin ljivananin mogao je traiti ili narediti da na
Ovaru odu dodatne trupe. Mogao je izdati nareenja vojnoj policiji koja je tamo bila prisutna da
pojaa zatitu. On nije izdao odgovarajua nareenja i nije preduzeo druge odgovarajue mere. To
je omoguilo dalje zlostavljanje ratnih zarobljenika, a time i injenje krivinih dela muenja i
okrutnog postupanja, to mu je u datim okolnostima i moralo biti oigledno. Iz tih razloga, dokazana
je odgovornost Veselina ljivananina po lanu 7(1) Statuta za pomaganje i podravanje krivinih
dela muenja i okrutnog postupanja.
Meutim, Veselin ljivananin nije proglaen odgovornim za pomaganje i podravanje
krivinog dela okrutnog postupanja poinjenog nametanjem neovenih uslova zatoenja u hangaru
na Ovari, budui da dokazi ne pokazuju da je on ulazio u hangar i da je mogao videti uslove
zatoenja u njemu.
Krivino delo ubistva poinjeno je tokom noi nakon povlaenja sve vojne policije JNA s
Ovare na osnovu nareenja Mileta Mrkia. Tim nareenjem Veselin ljivananin nuno je prestao
biti odgovoran za bezbednost ratnih zarobljenika i prestale su njegova komandna ovlatenja nad
vojnom policijom koja je pruala obezbeenje. Prema tome, on nije odgovoran za ubistva koja su
poinili pripadnici Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga nakon to je vojna policija JNA povuena
s Ovare.
Kad je re o kazni, Pretresno vee je u pisanoj Presudi iznelo mnoge faktore koji su uzeti u
obzir prilikom odmeravanja prikladnih kazni. Pretresno vee je posebno uzelo u obzir, kao to je to i
duno, strukturu kazni u bivoj Jugoslaviji. Pretresno vee konstatuje da bi ti zakoni u Srbiji i
Hrvatskoj u okolnostima ovog predmeta danas podrazumevali maksimalnu kaznu od 20 godina za
ubistva i pomaganje i podravanje ubistava poinjenog 1991. godine. Pretresno vee je pregledalo i
kazne koje je do sada izrekao ovaj Sud, ali nije nalo predmet u kojem bi okolnosti bile dovoljno
sline da bi on posluio kao korisno merilo.

Pretresno vee naglaava da se ovaj predmet u sutini bavi traginim dogaajima na Ovari
20. novembra 1991. kada su, kako je dokazano, ubijene 194 identifikovane osobe, dok su pre toga
ratni zarobljenici mueni tako to su teko pretueni zbog svog uea u hrvatskim snagama u bici za
Vukovar. S njima je takoe okrutno postupano tako to ih je JNA drala zarobljene u neovenim
uslovima. Dokazi pokazuju da su stvarni poinioci ubistava, muenja i premlaivanja bili pripadnici
snaga srpske Teritorijalne odbrane, mnogi i sami iz vukovarskog kraja, i srpske paravojne snage.
Ubistva, muenje i s time povezana premlaivanja nisu naredili ni Mile Mrki ni Veselin ljivananin.
Mileta Mrkia treba kazniti za pomaganje i podravanje ubistava zato to je znao za
prisustvo Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga na Ovari, kao i za pretnju koju oni predstavljaju
ratnim zarobljenicima, a povukao je trupe JNA koje su uvale zarobljenike, po svemu sudei pod
pritiskom lokalnih srpskih vlasti, to je imalo za posledicu to da su Teritorijalna odbrana i paravojne
snage mogle da pobiju zarobljenike. Snage JNA kojima je on komandovao ranije su stvorile
neovene uslove zatoenja, a on tokom popodneva nije efikasno delovao kako bi obezbedio da
straari JNA valjano zatite zarobljenike od muenja od strane srpske Teritorijalne odbrane i
paravojnih snaga.
Veselina ljivananina treba kazniti za pomaganje i podravanje muenja jer nije delovao
kako bi postigao jednu od dve, ili obe, sledee stvari: obezbedio adekvatnu strau JNA na Ovari ili
obezbedio da straari JNA pod njegovom komandom na Ovari deluju kako bi spreili srpsku
Teritorijalnu odbranu i paravojne snage da tuku ratne zarobljenike kako bi ih kaznili za njihovu
pripadnost hrvatskim snagama u Vukovaru.
Mile Mrkiu, molim vas ustanite.
Pretresno vee proglaava vas KRIVIM, u skladu sa lanom 7(1) Statuta, po sledeim takama
Optunice:
Taka 4:
Ubistvo, kao krenje zakona i obiaja ratovanja po lanu 3 Statuta, zbog toga
to ste pomogli i podrali ubistvo 194 osobe navedene u prilogu ove Presude, na lokaciji blizu
hangara na Ovari 20. i 21. novembra 1991;
Taka 7:
Muenje, kao krenje zakona i obiaja ratovanja po lanu 3 Statuta, zbog
toga to ste pomogli i podrali muenje ratnih zarobljenika u hangaru na Ovari 20.
novembra 1991.;
Taka 8:
Okrutno postupanje, kao krenje zakona i obiaja ratovanja po lanu 3
Statuta, zbog toga to ste pomogli i podrali odravanje neovenih uslova zatoenja u
hangaru na Ovari 20. novembra 1991.
Mile Mrkiu, osuujete se na jedinstvenu kaznu zatvora od 20 godina. U to e se uraunati vreme
koje ste proveli u pritvoru. Vi ete ostati u pritvoru Meunarodnog suda dok se ne privedu kraju
pripreme za vae prebacivanje u dravu gde ete odsluiti kaznu.
Moete sesti.
Miroslave Radiu, molim vas ustanite.
Pretresno vee proglaava da NISTE KRIVI ni po jednoj taki Optunice. Pretresno vee nalae da se,
odmah po zavretku potrebnih formalnosti, oslobodite iz Pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija.
Moete sesti.
Veseline ljivananinu, molim vas ustanite.
Pretresno vee proglaava vas KRIVIM, u skladu sa lanom 7(1) Statuta, po sledeoj taki:
Taka 7:
Muenje, kao krenje zakona i obiaja ratovanja po lanu 3 Statuta, zbog
toga to ste pomogli i podrali muenje ratnih zarobljenika u hangaru na Ovari 20.
novembra 1991.
Pretresno vee proglaava da NISTE KRIVI ni po jednoj drugoj taki Optunice.

Veseline ljivananinu, osuujete se na kaznu od 5 godina zatvora. U to e se uraunati vreme koje

ste proveli u pritvoru. Vi ete ostati u pritvoru Meunarodnog suda dok se ne privedu kraju pripreme
za vae prebacivanje u dravu gde ete odsluiti kaznu.
Moete sesti.
Tim je ovo suenje zavreno. Pretresno vee se povlai.

*****