SAETAK PRESUDE ALBENOG VEA

United Nations
Nations Unies

ALBENO VEE

(Iskljuivo za medije. Nije zvanian dokument)

Hag, 5. maj 2009.

Saetak presude albenog vea

Tuilac protiv Mileta Mrkia i Veselina ljivananina
International
Criminal Tribunal
for the former
Yugoslavia
Tribunal Pnal
International pour
lex-Yougoslavie

U nastavku sledi saetak presude koji je danas proitao sudija Meron:

Dogaaji na kojima se zasniva ovaj predmet desili su se 20/21. novembra 1991. godine, a
odnose se na zlostavljanje i pogubljenje Hrvata i drugih nesrba koje su srpske snage izvele iz
vukovarske bolnice 20. novembra 1991. Grad Vukovar bio je predmet napada Jugoslovenske narodne
armije (u daljem tekstu: JNA) od avgusta do novembra 1991. Tokom tromesene opsade grad je
veim delom uniten granatiranjem JNA, a na stotine ljudi je poginulo. Kad su srpske snage zauzele
grad ubijeno je jo nekoliko stotina nesrba. Veina preostalih nesrpskih stanovnika ovog grada
prognana je u roku od nekoliko dana nakon pada Vukovara. Tokom poslednjih dana opsade nekoliko
stotina ljudi potrailo je utoite u vukovarskoj bolnici u nadi da e biti evakuisano u prisustvu
meunarodnih posmatraa.
Zagrebaki sporazum sklopljen 18. novembra 1991. predviao je takvu evakuaciju; meutim,
ujutru 20. novembra 1991. vojnici JNA izvrili su trijau u vukovarskoj bolnici i izabrana lica ukrcali u
autobuse. U najmanju ruku, velika veina izabranih lica bili su ratni zarobljenici. Zarobljenici su prvo
transportovani do kasarne JNA u Vukovaru, a zatim na farmu svinja na Ovari. Na Ovari su ti
zarobljenici iskrcani iz autobusa i drani u hangaru. Skoro svi zarobljenici su, pri izlasku iz autobusa,
prisiljeni da prou kroz palir srpskih vojnika koji su ih okrutno tukli raznim predmetima, ukljuujui
drvene tapove, kundake, motke, lance i take, i pritom ih vreali. Premlaivanja su se nastavila u
hangaru i trajala su satima. Mnoge su udarali nogama ili predmetima kao to su metalne ipke i
kundaci. Te veeri su povueni pripadnici JNA koji su uvali zarobljenike, ostavljajui ih na milost i
nemilost pripadnicima Teritorijalne odbrane (u daljem tekstu: TO) i paravojnim snagama. Pretresno
vee je konstatovalo da su, nakon povlaenja 80. motorizovane brigade, pripadnici TO i paravojnih
snaga ubili skoro 200 tih lica na Ovari i pokopali ih u masovnoj grobnici. Ta lica su navedena u
prilogu Prvostepene presude.
Mile Mrki je u periodu relevantnom za Optunicu bio pukovnik u JNA i komandant Gardijske
motorizovane brigade i Operativne grupe Jug (u daljem tekstu: OG Jug). Kao komandant OG Jug,
komandovao je svim srpskim snagama, ukljuujui JNA, TO i paravojne snage. Gospodin Mrki je
osuen po lanu 3 i 7(1) Statuta za: ubistvo kao krenje zakona i obiaja ratovanja, jer je pomagao i
podravao ubistvo 194 lica navedena u prilogu Prvostepenoj presudi, na jednoj lokaciji u blizini
hangara na Ovari 20. i 21. novembra 1991. godine; za muenje kao krenje zakona i obiaja
ratovanja, jer je pomagao i podravao muenje ratnih zarobljenika u hangaru na Ovari 20.
novembra 1991. godine; kao i za okrutno postupanje kao krenje zakona i obiaja ratovanja, jer je
pomagao i podravao odravanje nehumanih uslova zatoenja u hangaru na Ovari 20. novembra
1991. godine. Osloboen je optubi za sva krivina dela koja su mu stavljena na teret kao zloini
protiv ovenosti, a to su progon, istrebljenje, ubistvo, muenje i nehumana dela. Pretresno vee ga
je osudilo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.
Veselin ljivananin je u periodu relevantnom za Optunicu bio major u JNA i naelnik organa
bezbednosti kako Gardijske motorizovane brigade tako i OG Jug. Pretresno vee je konstatovalo da je
g. Mrki zaduio g. ljivananina da izvri evakuaciju vukovarske bolnice. Vee je zakljuilo da je
njegova odgovornost obuhvatala sprovoenje trijae, identifikovanje osumnjienih za ratne zloine
koji su izvedeni iz vukovarske bolnice 20. novembra 1991. godine, njihov prevoz i obezbeenje, kao i
evakuaciju civila. Pretresno vee ga je osudilo po lanu 3 i 7(1) Statuta za pomaganje i podravanje
muenja ratnih zarobljenika u hangaru na Ovari 20. novembra 1991. godine. Nije ga osudilo za
okrutno postupanje kao krenje zakona i obiaja ratovanja jer bi to, zajedno s osudom za muenje
_________________________________
Internet address: http://www.icty.org

Media Office/Communications Service

Churchillplein 1, 2517 JW The Hague. P.O. Box 13888, 2501 EW The Hague. Netherlands
Tel.: +31-70-512-8752; 512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355

koja mu je izreena, predstavljalo nedopustivu kumulativnu osudu. Pored toga, oslobodilo ga je

optubi po svim takama kojima se teretio za zloine protiv ovenosti, kao i za ubistvo kao krenje
zakona i obiaja ratovanja. Pretresno vee mu je izreklo jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet
godina.
Sledei praksu ovog Meunarodnog suda neu da itam tekst presude, sem dispozitiva.
Umesto toga, izneu rezime albenih osnova i zakljuaka albenog vea. Ovaj rezime nije deo
pismene presude koja je jedini merodavan prikaz odluka i obrazloenja albenog vea. Kopije
pismene presude bie na raspolaganju stranama u postupku po zavretku ovog zasedanja.
II.

ALBENI OSNOVI

Tuilatvo (u daljem tekstu: Tuilac) je podnelo albu na Prvostepenu presudu po etiri

osnova i predloilo da albeno vee: poniti oslobaajuu presudu izreenu Veselinu ljivananinu i
Miletu Mrkiu prema lanu 5 Statuta za zloine protiv ovenosti; da obori oslobaajuu presudu
izreenu Veselinu ljivananinu za ubistvo kao krenje zakona i obiaja ratovanja; da preinai i
povea kazne izreene Veselinu ljivananinu i Miletu Mrkiu kako bi ispravno odraavale teinu
njihovog kanjivog ponaanja; i najzad, da preinai i povea kazne izreene Veselinu ljivananinu i
Miletu Mrkiu u sluaju da albeno vee odlui da donese nove osuujue presude prema lanu 5
Statuta.
Gospodin Mrki je uloio albu na Prvostepenu presudu po jedanaest albenih osnova. On
trai da ga albeno vee oslobodi osuda prema lanu 3 Statuta za pomaganje i podravanje krivinog
dela ubistva, muenja i okrutnog postupanja. On, osim toga, smatra da je Pretresno vee pogreilo
kad mu je izreklo kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.
Gospodin ljivananin je uloio albu na Prvostepenu presudu po est albenih osnova. On
trai da albeno vee poniti Prvostepenu presudu i zakljui da on nije kriv za pomaganje i
podravanje muenja kao krenje zakona i obiaja ratovanja prema lanu 3 Statuta, odnosno, da
alternativno tome naloi da se odri novo suenje po ovoj taki ili da, ukoliko potvrdi osuujuu
presudu, smanji kaznu zatvora od pet godina koju je izreklo Pretresno vee.
albeno vee je saslualo argumente strana u postupku u vezi s ovim albama 21. i 23.
januara 2009. godine.
Pre nego to se osvrnem na albe g. Mrkia i g. ljivananina, ukratko u se osvrnuti na prvi
albeni osnov Tuioca jer se tie jednog pravnog pitanja koje je relevantno za obojicu.
U svom prvom albenom osnovu Tuilac tvrdi da je Pretresno vee pogreilo u primeni prava
kad je postavilo uslov da individualne rtve zloina protiv ovenosti prema lanu 5 Statuta mora da
budu civili, ime su izuzeta lica van borbenog stroja, te da je zbog toga pogreilo donevi osuujue
presude samo za ratne zloine. albeno vee konstatuje da civilni status rtava, broj civila i udeo
civila u civilnom stanovnitvu jesu relevantni faktori za utvrivanje da li je zadovoljen opti uslov
lana 5 Statuta o napadu usmerenom protiv civilnog stanovnitva, ali da ne postoji uslov, niti zloini
protiv ovenosti imaju takvo obeleje, da rtve osnovnih krivinih dela moraju da budu civili. Stoga
albeno vee prihvata prvi albeni osnov Tuioca u delu u kojem se tvrdi da je Pretresno vee
pogreno primenilo pravo kad je konstatovalo da, za svrhe lana 5 Statuta, rtve zloina protiv
ovenosti moraju da budu civili, zbog ega su lica van borbenog stroja izuzeta iz rtava zloina
protiv ovenosti.
Premda je Pretresno vee pogreno primenilo pravo kad je iznelo dodatni uslov da rtve
osnovnih krivinih dela obuhvaenih lanom 5 Statuta budu civili, albeno vee se slae s Pretresnim
veem mada iz drugih razloga da "nisu ispunjeni preduslovi u vezi s nadlenou iz lana 5
Statuta". To stoga to su u ovom predmetu izvrioci krivinih dela poinjenih nad zarobljenicima na
Ovari postupali u uverenju da su njihove radnje usmerene protiv pripadnika hrvatskih oruanih
snaga. injenica da su tako postupali iskljuuje postojanje namere da njihove radnje budu deo
rasprostranjenog i sistematskog napada na civilno stanovnitvo Vukovara, pa su, shodno tome,
njihove radnje toliko udaljene od napada da ne moe da se uspostavi neksus. albeno vee
konstatuje da se, zbog nepostojanja neksusa traenog lanom 5 Statuta, poinjena krivina dela ne
mogu okvalifikovati kao zloini protiv ovenosti. Shodno tome, albeno vee odbacuje prvi albeni
osnov Tuioca u svim drugim aspektima i potvruje oslobaajue presude izreene g. ljivananinu i
g. Mrkiu prema lanu 5 Statuta.

alba Mileta Mrkia

U svom prvom, drugom, treem, etvrtom, estom i desetom osnovu za albu g. Mrki tvrdi
da je Pretresno vee pogreilo primenivi pogreni standard dokazivanja, odnosno normu 'van
razumne sumnje'. Meutim, albeno vee konstatuje da on nije uspeo da pokae da je Pretresno vee
pogreilo u primeni tog standarda dokazivanja.
U svom prvom osnovu za albu g. Mrki iznosi da je Pretresno vee pogreno ocenilo ulogu i
odgovornost 80. motorizovane brigade, njenu komandnu strukturu i relevantne dokaze. albeno vee
primeuje da znaajan broj tvrdnji g. Mrkia, iznesenih u okviru ovog osnova za albu, jednostavno
predstavlja ponavljanje ve ranije iznesenih argumenata koje je Pretresno vee odbacilo, pri emu
se ne navodi jasno objanjenje kako njegovi argumenti potkrepljuju navode iznesene u prvom osnovu
za albu. Gospodin Mrki nije uspeo da izvri svoju obavezu dokazivanja i albeno vee stoga odbija
njegov prvi osnov za albu u celosti.
U drugom osnovu za albu g. Mrki tvrdi da je Pretresno vee pogreilo u analizi
odgovornosti organa bezbednosti za izdvajanje i transport ratnih zarobljenika iz vukovarske bolnice.
albeno vee primeuje da je znaajan broj njegovih tvrdnji u albenom postupku tek ponavljanje
argumenata iz njegovog Zavrnog podneska u prvostepenom postupku koje je Pretresno vee
odbacilo, a neki od njegovih argumenata ignoriu relevantne zakljuke Pretresnog vea. Shodno
tome, albeno vee odbija njegov drugi osnov za albu u celosti.
U treem osnovu za albu g. Mrki tvrdi da je Pretresno vee pogreilo u vezi s ulogom i
odgovornou oficira u kasarni JNA. On tvrdi da je Pretresno vee pogreilo u vezi s vremenom kad je
izvren transfer i odrana sednica "vlade" srpske autonomne oblasti (dalje u tekstu: SAO). Meutim,
albeno vee primeuje da je Pretresno vee paljivo razmotrilo sve protivrene dokaze s tim u vezi i
nema pokazatelja da je Pretresno vee potpuno zanemarilo bilo koji od dokaznih predmeta. Shodno
tome, albeno vee odbija trei osnov za albu g. Mrkia u celosti.
U etvrtom osnovu za albu g. Mrki iznosi navode o grekama u vezi sa sednicom "vlade"
SAO. I ponovo, celi niz argumenata g. Mrkia predstavlja tek ponavljanje tvrdnji iznesenih u
njegovom Zavrnom podnesku ili pak ponavljanje navoda iznesenih u drugim osnovima ili
podosnovima za albu koji su ve odbijeni. Shodno tome, albeno vee odbija etvrti osnov za albu
g. Mrkia u celosti.
U petom osnovu za albu g. Mrki tvrdi da je Pretresno vee pogreno utvrdilo injenino
stanje kad je zakljuilo da je on bio informisan o dogaajima na Ovari pre dnevnog referisanja u
Negoslavcima 20. novembra 1991. Meutim, albeno vee konstatuje da g. Mrki nije uspeo da
pokae da je bilo koja od greaka koje on tvrdi da je uinilo Pretresno vee u vezi s tim zakljukom
dovela do sudske greke. Shodno tome, albeno vee odbija peti osnov za albu g. Mrkia u celosti.
U estom osnovu za albu g. Mrki tvrdi da je Pretresno vee pogreilo kad je zakljuilo da
je on naredio povlaenje 80. motorizovane brigade s Ovare. On osporava vreme zapovesti u vezi s
povlaenjem; zakljuak da je bio dva puta informisan o dogaajima na Ovari; i tvrdi da je Pretresno
vee pogreno ocenilo ulogu kapetana Dragog Vukosavljevia i pukovnika Radoja Trifunovia tog 20.
novembra 1991. U odnosu na sve te argumente g. Mrki nije pokazao da su injenine ocene
Pretresnog vea, sagledane s dunim potovanjem, pogrene. Shodno tome, albeno vee odbija
estu osnovu za albu g. Mrkia u celosti.
U sedmom osnovu za albu g. Mrki iznosi da je Pretresno vee pogreilo kad je zakljuilo da
je on u Beograd otputovao ili kasno uvee 20. novembra ili rano izjutra 21. novembra 1991. i tvrdi da
je to dovelo do pogrenog zakljuka da je on naloio povlaenje vojne policije s Ovare. albeno
vee konstatuje da argumenti g. Mrkia ne pokazuju da je Pretresno vee pogreno utvrdilo
injenino stanje, to je dovelo do sudske greke, i odbija njegov sedmi osnov za albu u celosti.
U osmom osnovu za albu g. Mrki tvrdi da je Pretresno vee pogreilo kad je zakljuilo da
je Komanda OG jug, za koju je on bio nadlean, bila odgovorna za podruje Vukovara u periodu od 8.
oktobra do 24. novembra 1991. Njegovi argumenti u biti ponavljaju tvrdnje ranije iznesene tokom
suenja koje je Pretresno vee odbacilo i ne uspevaju da objasne kako je greka o kojoj se iznose
navodi u jednom od njegovih podosnova za albu imala ikakvog uinka na zakljuke Pretresnog vea,
da bi dovela do sudske greke. Shodno tome, albeno vee odbija njegov osmi osnov za albu u
celosti.

U devetom osnovu za albu g. Mrki tvrdi da je, usled injeninih greaka o kojima se iznose
navodi u prethodnih osam osnova za albu, Pretresno vee pogreno primenilo pravo kad ga je
proglasilo krivim na osnovu lana 7(1) Statuta za pomaganje i podravanje krivinih dela ubistva,
okrutnog postupanja i muenja. Neki od argumenata koji idu tome u prilog ili su ve navedeni u
njegovim prethodnim osnovama za albu i odbijeni, ili se njima ponavljaju tvrdnje ve iznesene na
suenju, pri emu ni na koji nain nije pokazano da je Pretresno vee, time to ih je odbacilo,
uinilo greku koja bi zahtevala intervenciju albenog vea. Shodno tome, g. Mrki nije uspeo da
pokae da je Pretresno vee na bilo koji nain pogreno primenilo pravo i tako obesnailo
Prvostepenu presudu kad je donelo svoje zakljuke o njegovoj mens rea u vezi s pomaganjem i
podravanjem ubistva ratnih zarobljenika.
U devetom osnovu za albu g. Mrki isto tako tvrdi da je usled pogreno utvrenog
injeninog stanja, o emu se navodi iznose u prethodnih osam osnova za albu, Pretresno vee
pogreno primenilo pravo kad je zakljuilo, na osnovu lana 7(3) Statuta u vezi s komandnom
odgovornou, da je on poinio ubistvo, okrutno postupanje i muenje. Meutim, albeno vee
podsea da Pretresno vee g. Mrkia nije proglasilo krivim na osnovu lana 7(3) Statuta. S obzirom
na gorenavedeno, albeno vee odbija deveti osnov za albu g. Mrkia u celosti.
U desetom osnovu za albu g. Mrki iznosi ono to naziva "spornim injenicama". Re je o
injenicama za koje on prihvata da nisu bile od osobite vanosti za Pretresno vee dok je donosilo
svoju odluku, no za koje on tvrdi da su vane za odbranu i poziciju JNA. albeno vee ponavlja da sve
dok su injenini nalazi na kojima se zasniva osuujua presuda i kazna izreena g. Mrkiu valjani,
opte je pravilo da a Vee odbiti da se bavi grekama u vezi s drugim injeninim zakljucima koji
nemaju uticaja na Prvostepenu presudu. S obzirom na to, i budui da on priznaje da greke o kojima
se iznose navodi u ovom osnovu za albu nemaju uticaja na osuujuu presudu ili kaznu, albeno
vee odbija deseti osnov za albu g. Mrkia u celosti.
Budui da se jedanaesti osnov za albu g. Mrkia tie njegove kazne, o njemu e se govoriti
na kraju ovog saetka, u delu posveenom odmeravanju kazni.
Osvrnuu se sada na albu g. ljivananina.
alba Veselina ljivananina
U svom prvom osnovu za albu g. ljivananin iznosi da je Pretresno vee pogreilo kad je
konstatovalo da je on poslepodne 20. novembra 1991. bio na Ovari. On tvrdi da je Pretresno vee
pogreilo kad se oslonilo iskljuivo na iskaz svedoka P009. albeno vee konstatuje da je Pretresno
vee valjano ocenilo dokaze prilikom izvoenja svog zakljuka i odbija njegov prvi osnov za albu u
celosti.
Gospodin ljivananin u drugom osnovu za albu osporava pomaganje i podravanje
neinjenjem kao vid odgovornosti. U prilog tome on tvrdi, prvo, da pomaganje i podravanje
neinjenjem ne predstavlja vid odgovornosti koji je u nadlenosti Meunarodnog suda. Meutim,
albeno vijee konstatuje da je Pretresno vee valjano ocenilo da je pomaganje i podravanje
neinjenjem prihvaen vid odgovornosti koji spada u nadlenost Meunarodnog suda.
Gospodin ljivananin takoe tvrdi da nije bio unapred obaveten da e se tuilac osloniti na
taj vid odgovornosti. albeno vee konstatuje da se u Optunici dovoljno konkretno iznosi priroda
optubi protiv njega u vezi s pomaganjem i podravanjem neinjenjem, i to u odnosu na zlostavljanje
ratnih zarobljenika na Ovari. Pored toga, albeno vee konstatuje da g. ljivananin nije uspeo da
pokae da je njegovoj odbrani nanesena bitna teta time to, kako on tvrdi, nije dobio obavetenje.
U vezi s obelejima krivinog dela pomaganja i podravanja neinjenjem, albeno vee
smatra da su uslovi subjektivnog i objektivnog obeleja dela pomaganja i podravanja neinjenjem
isti kao za delo pomaganja i podravanja izvrenjem neke radnje. Dakle, neinjenje mora biti
usmereno na pomaganje, podsticanje ili pruanje moralne podrke izvrenju nekog krivinog dela i
mora imati znaajan uticaj na izvrenje krivinog dela (to predstavlja objektivno obeleje, odnosno
actus reus). Pored toga, pomaga i podravalac mora znati da njegov propust pomae izvrenju
krivinog dela glavnog poinioca i mora biti svestan kljunih obeleja krivinog dela koje je na kraju
izvrio glavni poinilac (to predstavlja subjektivno obeleje, odnosno mens rea). Kljuno pitanje
koje valja utvrditi jeste da li je, na osnovu konkretnih injenica u nekom predmetu, utvreno da je
propust da se izvri zakonska obaveza pomogao, podstaknuo ili pruio moralnu podrku izvrenju
krivinog dela i na njega imao znaajan uticaj. Osim toga, albeno vee smatra da pomaganje i
podravanje neinjenjem implicitno sadri pretpostavku da je optueni imao mogunost da deluje,
odnosno da su optuenom bila na raspolaganju sredstva za ispunjenje njegove obaveze.

to se tie prirode te obaveze, albeno vee podsea da je ve prihvatilo da krenje obaveze

delovanja, koja proizlazi iz zakona i obiaja ratovanja, predstavlja osnov za individualnu krivinu
odgovornost. Dunost g. ljivananina da zatiti ratne zarobljenike proistie iz normi zakona i obiaja
ratovanja. Detaljnije u se na to osvrnuti kad budem govorio o drugom osnovu za albu tuioca. Stoga
albeno vee smatra da njegovo krenje te obaveze predstavlja osnov za njegovu individualnu
krivinu odgovornost. Shodno tome, drugi osnov za albu g. ljivananina odbija se u celosti.
U treem osnovu za albu g. ljivananin tvrdi da je Pretresno vee pogreilo kad je
zakljuilo da ga je g. Mrki zaduio za evakuaciju vukovarske bolnice i tako mu poverio zakonsku
dunost da titi ratne zarobljenike na Ovari. albeno vee konstatuje da je Pretresno vee, na
temelju celokupnih izvedenih dokaza, moglo razumno da zakljui da je g. ljivananin imao dunost
da titi ratne zarobljenike iz vukovarske bolnice shodno odgovornosti koju je na njega preneo g.
Mrki. Shodno tome, ljivananinov trei osnov za albu se odbija u celosti.
U etvrtom osnovu za albu g. ljivananin osporava zakljuak Pretresnog vea da je on
morao videti zlostavljanje ratnih zarobljenika na Ovari. albeno vee podsea da je, u vezi s prvom
osnovom za albu g. ljivananina, ustanovilo da on nije uspeo da pokae da je Pretresno vee na
bilo koji nain pogreno primenilo pravo ili utvrdilo injenino stanje u vezi s njegovim prisustvom na
Ovari poslepodne 20. novembra 1991. i u vezi s hronolokim redosledom dogaaja tog poslepodneva.
U etvrtom osnovu za albu g. ljivananin ne nastoji da dodatno potkrepi svoje argumente iz prvog
osnova za albu. Shodno tome, njegov etvrti osnov za albu se odbija u celosti.
U svom petom osnovu za albu g. ljivananin tvrdi da obeleja krivinog dela pomaganja i
podravanja muenja ratnih zarobljenika na Ovari nisu ispunjena.
Prvo, u vezi s pitanjem da li je propust g. ljivananina da deluje imao znaajnog uticaja na
izvrenje krivinih dela na Ovari, albeno vee konstatuje da injenica da drugi oficiri, koji su bili u
boljem poloaju od njega da obezbede zatitu ratnih zarobljenika isto tako nisu delovali, sama po
sebi ne ponitava uticaj propusta g. ljivananina da intervenie kako bi spreio zlostavljanje. to se
tie tvrdnje g. ljivananina da on nije bio odgovoran za bezbednost ratnih zarobljenika dranih na
Ovari i da nije dokazano da je on mogao da sprei zlostavljanje ratnih zarobljenika, albeno vee
podsea da je potvrdilo zakljuak Pretresnog vea da je g. Mrki naredio g. ljivananinu da
rukovodi evakuacijom i da ga je ovlastio da pritom koristi onoliko vojnih policajaca koliko je bilo
potrebno za pratnju ratnih zarobljenika i obezbeenje njihovog slobodnog prolaza. albeno vee
konstatuje da g. ljivananin nije uspeo da pokae nijednu greku Pretresnog vea u razmatranju
pitanja da li je njegov doprinos imao znaajan uticaj na zlostavljanje ratnih zarobljenika na Ovari.
Drugo, u vezi s argumentom g. ljivananina da je Pretresno vee pogreilo kad je
konstatovalo da je on morao biti svestan da je njegov propust da izda jasna uputstva vojnoj policiji ili
da joj obezbedi pojaanje pomogao izvrenju krivinih dela, albeno vee smatra da, s obzirom na
injenicu da je g. ljivananin video odvijanje zlostavljanja ratnih zarobljenika na Ovari uprkos
prisustvu vojnika JNA, njemu je moralo biti jasno da prisutni oficiri JNA i vojnici ili nisu bili sposobni
ili nisu bili spremni da spree batinanja. Gospodin ljivananin je morao znati da je on odgovoran da
zatiti ratne zarobljenike i da raspolae ovlaenjima da neto preduzme. Ako se zna ta je uradio,
onda je jedini razuman zakljuak da je on znao da njegov propust da bilo ta preduzme kako bi
zatitio ratne zarobljenike pomae zlostavljanju ratnih zarobljenika od strane pripadnika TO-a i
paravojske. Usled toga, Pretresno vee je moglo da zakljui da je g. ljivananin imao traenu mens
rea za pomaganje i podravanje muenja. Shodno tome, njegov peti osnov za albu se odbija u
celosti.
O estom osnovu za albu g. ljivananina bie rei na kraju ovog saetka, u delu koji se odnosi na
odmeravanje kazne.
Osvrnuu se sada na tuioev drugi osnov za albu koji je takoe relevantan za g. ljivananina.
U svom drugom albenom osnovu Tuilac tvrdi da je Pretresno vee pogreno utvrdilo
injenino stanje i pogreno primenilo pravo kad je zakljuilo da g. ljivananin nije odgovoran za
pomaganje i podravanje ubistva 194 osobe, navedene u prilogu Prvostepenoj presudi kao lica
ubijena na Ovari u veernjim asovima 20./21. novembra 1991. godine.
Tuilac tvrdi da je Pretresno vee pogreilo zato to nije zakljuilo da je g. ljivananin, u
vreme kad je doao na Ovaru, znao da e pripadnici TO i paravojnih snaga verovatno ubiti
zarobljenike. U pogledu mens rea kod pomaganja i podravanja ubistava, Pretresno vee je zakljuilo

da je tek po konanom povlaenju pripadnika JNA s Ovare uvee 20. novembra 1991. godine postalo
izgledno da e ratni zarobljenici biti lieni ivota i da je zato mogue da g. ljivananin nije
predvideo verovatnou tih ubistava pre nego to je saznao za povlaenje. albeno vee smatra da
Pretresno vee nije donelo nerazuman zakljuak kad je konstatovalo da su pripadnici JNA, sve dok su
bili prisutni, mogli i dalje da budu interventni element dovoljan da se sprei da zlostavljanje od
strane pripadnika TO i paravojnih snaga eskalira s fizikog zlostavljanja na liavanje ivota, iako nisu
nita uinili ni da spree zlostavljanje. Prema tome, nije bio nerazuman zakljuak Pretresnog vea da
je g. ljivananin u datim okolnostima mogao razumno da veruje da pripadnici TO i paravojnih snaga
verovatno nee pribei liavanju ivota. Usled toga, albeno vee zakljuuje da g. ljivananin nije
imao potrebnu mens rea za pomaganje i podravanje ubistva sve dok je verovao da su vojnici JNA
ostali na Ovari.
albeno vee primeuje da Pretresno vee nije iznelo konstataciju ili izvelo zakljuak o tome
kada je i da li je g. ljivananin saznao za nareenje o povlaenju pripadnika JNA tokom noi 20.
novembra 1991. godine. Meutim, jedini razuman zakljuak koji se moe izvesti je taj da je g.
Mrki, tokom njihovog sastanka po povratku g. ljivananina u Negoslavce te noi, rekao g.
ljivananinu da je on povukao pripadnike JNA koji su titili ratne zarobljenike na Ovari. S obzirom
na konstataciju Pretresnog vea da g. ljivananin nije mogao da zakljui da e zarobljenici
verovatno biti lieni ivota jer je znao za prisustvo pripadnika JNA, jedini razuman zakljuak je da je
g. ljivananin, saznavi za nareenje o povlaenju vojnika, shvatio da je postalo verovatno da e
ratni zarobljenici na Ovari biti lieni ivota.
Isto tako, budui da je znao da e ostavljanje ratnih zarobljenika u rukama pripadnika TO i
paravojnih snaga verovatno rezultirati njihovim liavanjem ivota, a poto je bio odgovoran za ratne
zarobljenike, g. ljivananin je takoe morao shvatiti da e, ako ne preduzme korake da obezbedi
kontinuiranu zatitu ratnih zarobljenika, pomoi pripadnicima TO i paravojnih snaga da poine
ubistva. Shodno tome, albeno vee konstatuje da je jedini razuman zakljuak taj da je g.
ljivananin, poto je saznao za nareenje o povlaenju pripadnika JNA od g. Mrkia na sastanku u
noi 20. novembra 1991, znao da e pripadnici TO i paravojnih snaga verovatno liiti ivota ratne
zarobljenike i da e, ako on nita ne uini, njegovo neinjenje pomoi u ubistvu zarobljenika. Prema
tome, albeno vee konstatuje da je g. ljivananin, saznavi za nareenje g. Mrkia o povlaenju
pripadnika JNA s Ovare, stekao mens rea za pomaganje i podravanje ubistva.
U svom drugom albenom osnovu Tuilac takoe osporava zakljuak Pretresnog vea da je
zakonska obaveza g. ljivananina prema zarobljenicima prestala nakon to su, po nareenju g.
Mrkia, poslednji pripadnici JNA povueni s Ovare.
Pre razmatranja tanosti ovog zakljuka, korisno je da se ovde podsetimo da Pretresno vee
nije donelo zakljuak o tome da li je oruani sukob u optini Vukovar u relevantno vreme bio
meunarodnog ili nemeunarodnog karaktera. Meutim, ak i u kontekstu unutranjeg oruanog
sukoba, III enevska konvencija o postupanju s ratnim zarobljenicima merodavna je ako su se strane
u sukobu saglasile da e se Konvencija primenjivati. U tom pogledu, albeno vee podsea na
instrukcije koje je Posmatraka misija Evropske zajednice dala svojim posmatraima o sprovoenju
Zagrebakog sporazuma, gde stoji da na ratne zarobljenike treba primenjivati enevske konvencije.
U nareenju izdatom 18. novembra 1991. godine, general-pukovnik ivota Pani naredio je da
jedinice JNA na vukovarskom podruju, ukljuujui OG Jug, treba da se pridravaju svih aspekata III
enevske konvencije. Pored toga, pukovnik Neboja Pavkovi obavestio je posmatrae o
instrukcijama generala Raete da hrvatske snage nee biti evakuisane s ostatkom humanitarnog
konvoja nego da e biti zadrane kao ratni zarobljenici i da e se primenjivati enevske konvencije.
albeno vee smatra da to predstavlja dovoljne dokaze za zakljuak da je JNA pristala da hrvatske
snage smatra ratnim zarobljenicima i da se primeni III enevska konvencija.
Po pitanju odgovornosti g. ljivananina za dobrobit i bezbednost ratnih zarobljenika u
kontekstu III enevske konvencije, albeno vee podsea da se temeljni princip ugraen u III
enevsku konvenciju - da se s ratnim zarobljenicima mora postupati oveno i da se oni moraju
zatititi od fizikih i duevnih povreda - primenjuje od trenutka kad padnu pod nadlenost
neprijatelja do njihovog konanog putanja na slobodu i repatrijacije. Prema tome, odatle proistie
obaveza svakog subjekta zaduenog za zatitu ili nadzor nad ratnim zarobljenicima da obezbedi da
njihovo prebacivanje drugom subjektu ne umanji zatitu na koju zarobljenici imaju pravo.
Pored toga, premda dunost zatite ratnih zarobljenika u prvom redu pripada Sili koja dri
ratne zarobljenike, time nije iskljuena individualna odgovornost. albeno vee, shodno tome,
konstatuje da prema III enevskoj konvenciji svi subjekti Sile koja dri ratne zarobljenike imaju
obavezu da tite ratne zarobljenike pod svojim nadzorom. Vee smatra da su svi subjekti Drave pod

ijim se nadzorom nau ratni zarobljenici duni da zatite zarobljenike bez obzira da li je ta
odgovornost prenesena eksplicitnim ovlatavanjem, npr. putem zakonodavnog akta ili nareenja
pretpostavljenog, ili je posledica toga to se subjekt Drave naao u situaciji da de facto ima nadzor
nad ratnim zarobljenicima jer se, na primer, ratni zarobljenik predao tom subjektu.
Zbog toga albeno vee smatra da je g. ljivananin imao dunost da zatiti ratne
zarobljenike drane na Ovari i da je ta odgovornost obuhvatala obavezu da ne dopusti da ratni
zarobljenici preu u ruke ikome a da se prvo sam ne uveri da im se nee nakoditi. Nareenje g.
Mrkia o povlaenju pripadnika JNA nije ga oslobodilo pozicije oficira JNA. Gospodin ljivananin je,
kao takav, i dalje bio subjekt Sile koja dri ratne zarobljenike, pa ga je III enevska konvencija i
dalje obavezivala da ratne zarobljenike ne prebacuje drugom subjektu koji im nee garantovati
bezbednost. Iz gorenavedenih razloga, albeno vee zakljuuje da je Pretresno vee pogreilo kad je
zakljuilo da je dunost g. ljivananina da zatiti ratne zarobljenike prema zakonima i obiajima
ratovanja prestala kad je g. Mrki izdao nareenje o povlaenju.
U svetlu ovih zakljuaka, albeno vee se okree razmatranju pitanja da li je to to g.
ljivananin nije delovao kad je saznao za nareenje o povlaenju pripadnika JNA s Ovare znatno
doprinelo ubistvu ratnih zarobljenika od strane pripadnika TO i paravojnih snaga. albeno vee mora
da bude uvereno van razumne sumnje da je Tuilac pokazao da je g. ljivananin svojim neinjenjem
znatno doprineo liavanjima ivota i da je, kad se uzmu u obzir greke koje je napravilo Pretresno
vee, uklonjena svaka razumna sumnja u pogledu krivice g. ljivananina. albeno vee s tim u vezi
podsea da je implicitan uslov za pomaganje i podravanje neinjenjem taj da je optueni bio u
mogunosti da deluje, ali to nije uinio.
Pretresno vee je zakljuilo da je g. ljivananin u relevantno vreme ostvarivao nadlenost i
ovlaenja koje mu je g. Mrki dodelio za evakuaciju bolnice i da je, kao takav, ostvarivao de jure
ovlaenja u odnosu na relevantne snage vojne policije JNA iz OG Jug, a ne na osnovu svog mandata
kao organa bezbednosti. Shodno tome, nareenje g. Mrkia kojim se okonava neka konkretna
prenesena dunost vezana za bezbednost ratnih zarobljenika znailo bi i oduzimanje nadlenosti i
ovlaenja koja je g. ljivananin imao nad vojnom policijom 80. motorizovane brigade.
Bez obzira na to, albeno vee smatra da je g. ljivananin, premda vie nije imao de jure
ovlaenja nad vojnom policijom razmetenom na Ovari, mogao da obavesti vojnu policiju
razmetenu na Ovari da je nareenje g. Mrkia protivno primarnoj obavezi zakona i obiaja
ratovanja da se zatite ratni zarobljenici i da, prema tome, ono predstavlja protivzakonito
nareenje. Izdavanje nareenja vojnoj policiji 80. motorizovane brigade, koje bi bilo protivno
Mrkievom, zahtevalo bi da g. ljivananin prekorai svoja de jure ovlaenja koja su mu bila
efektivno oduzeta Mrkievim nareenjem o povlaenju. Uprkos tome, protivzakoniti karakter
nareenja g. Mrkia nalagao je da g. ljivananin to uini. albeno vee smatra da se pod izvesnim
okolnostima od oficira moe zahtevati da, u granicama u kojima moe da deluje, prekorai svoja de
jure ovlaenja da bi spreio protivzakonito nareenje.
albeno vee dalje smatra da je g. ljivananin mogao pokuati da ubedi g. Mrkia da
obustavi izvrenje nareenja o povlaenju. Da su mu pokuaji da ubedi g. Mrkia propali, g.
ljivananin je prilikom svog telefonskog razgovora s Beogradom, kad je traio da razgovara s
generalom Vasiljeviem, mogao da zatrai generalovu pomo po tom pitanju.
albeno vee smatra da bi ubistvo ratnih zarobljenika bilo znatno manje verovatno da je g.
ljivananin uspeo da obezbedi povratak vojne policije na Ovaru. Shodno tome, albeno vee
zakljuuje da je ljivananinovo neispunjavanje dunosti prema zakonima i obiajima ratovanja
znatno doprinelo ubistvu ratnih zarobljenika.
Iz gorenavedenih razloga, albeno vee, uz protivno miljenje sudije Pocara i sudije Vaz,
konstatuje da su se stekli svi uslovi za osuujuu presudu za pomaganje i podravanje ubistva
neinjenjem, pri emu je uvereno van razumne sumnje da je Tuilac pokazao da je, kad se uzmu u
obzir greke koje je napravilo Pretresno vee, uklonjena svaka razumna sumnja u pogledu krivice g.
ljivananina.
Sada u govoriti o albama na odmeravanje kazne.
Odmeravanje kazne
Gospodin Mrki u svom jedanaestom albenom osnovu tvrdi da je Pretresno vee pogreno
razmotrilo oteavajue i olakavajue okolnosti i da se zakoni bive Jugoslavije o kanjavanju lica

osuenih za slina krivina dela nikada ne bi odnosili na pomagae, ve samo na izvrioce takvih
krivinih dela, te da je zato njegova kazna "prestroga i nepravedna".
albeno vee odbija navode kojima g. Mrki osporava ocenu oteavajuih i olakavajuih
okolnosti koju je dalo Pretresno vee i konstatuje da g. Mrki nije ukazao ni na jednu primetnu
greku koju je Pretresno vee napravilo u razmatranju opte prakse odmeravanja kazni u bivoj
Jugoslaviji. Prema tome, jedanaesti albeni osnov g. Mrkia u potpunosti se odbacuje.
Tuilac u svom etvrtom albenom osnovu tvrdi da je Pretresno vee pogreilo jer je g.
Mrkiu izreklo "oigledno neadekvatnu" kaznu poto dovoljna teina nije pridata ulozi i odgovornosti
g. Mrkia, kao ni teini njegovih krivinih dela, odnosno pomaganju i podravanju muenja i
okrutnog postupanja prema otprilike 200 zarobljenika dranih na Ovari, kao i pomaganju i
podravanju ubistva njih 194. Shodno tome, on trai da se g. Mrkiu povea kazna.
U pogledu uloge i odgovornosti g. Mrkia, albeno vee zakljuuje da je Pretresno vee
propisno razmotrilo njegov poloaj i ulogu u kontekstu toga kako je doprineo poinjenju krivinih
dela, kao i u kontekstu ocenjivanja da li njegovo ponaanje kao oficira moe da se uzme u obzir kao
olakavajua okolnost. Argumenti Tuioca se odbacuju.
U pogledu navoda Tuioca da Pretresno vee nije pridalo dovoljan znaaj "objektivnoj teini"
krivinih dela, premda se kod ocenjivanja teine nekog krivinog dela, pored teine ponaanja
optuenog, razmatra i ozbiljnost osnovnih krivinih dela, albeno vee naglaava da se teina
krivinog dela ne odnosi na "objektivnu teinu" nekog dela. U vezi s argumentom Tuioca da je
Pretresno vee pogreilo jer je uzelo u razmatranje samo one sline predmete koji su se ticali
masovnog liavanja ivota, a ne i predmete koji su se ticali muenja ili okrutnog postupanja, albeno
vee podsea da je u ovom predmetu Pretresno vee izjavilo da ne moe da "navede neki predmet iz
prakse Meunarodnog suda za koji se moe rei da se odnosi na isto krivino delo i sutinski iste
okolnosti kao u ovom predmetu". Shodno tome, ono se nije "bavilo poreenjem s ranije donetim
odlukama o kazni" ve je ukazalo na svoju obavezu da odmeri kaznu koja e odgovarati konkretnim
okolnostima ovog predmeta. albeno vee zakljuuje da Tuilac nije uspeo da pokae da je Pretresno
vee zanemarilo prethodne sline predmete.
albeno vee dalje primeuje da je Pretresno vee bilo svesno svojih obaveza prema lanu
24(2) Statuta da uzme u obzir teinu krivinog dela pri odmeravanju kazne. Prvostepena presuda je
puna detaljnih zakljuaka koji se tiu teine osnovnih krivinih dela, ukljuujui zlostavljanje na
Ovari i kasnije pogubljenje najmanje 194 zarobljenika i njihovo zakopavanje u masovnu grobnicu.
58.
Podseajui na ove zakljuke, Pretresno vee je osudu g. Mrkia za ubistvo, muenje i
okrutno postupanje uzelo u obzir prilikom ocenjivanja teine krivinih dela. albeno vee istie da se
Prvostepena presuda mora itati kao celina. Pominjanje osnovnih krivinih dela u poglavlju o
odmeravanju kazne i detaljni zakljuci Pretresnog vea u tekstu Prvostepene presude o stravinim
uslovima u kojima su drani ratni zarobljenici tokom celog poslepodneva, prirodi zlostavljanja kojem
su bili podvrgnuti i nainu na koji je njih 194 ubijeno, sve to pokazuje da je teina osnovnih krivinih
dela bila propisno uzeta u obzir u fazi odmeravanja kazne. Meutim, albeno vee ne moe da utvrdi
kako je Pretresno vee odvagalo posledice muenja po rtve i njihove porodice i da li je i u kojoj
meri uzelo u obzir posebnu ranjivost zarobljenika. Uprkos tome, albeno vee zakljuuje da kazna
zatvora u trajanju od 20 godina koju je izreklo Pretresno vee nije toliko nerazumna da bi se moglo
zakljuiti da Pretresno vee nije valjano ostvarivalo svoja ovlaenja. Prema tome, Tuilac nije
pokazao da je Pretresno vee napravilo neku primetnu greku u ostvarivanju svojih ovlaenja
izrekavi kaznu koja ne odraava teinu krivinih dela koja je g. Mrki pomagao i podravao.
U svetlu dosad iznesenog, albeno vee u celosti odbacuje etvrti albeni osnov Tuioca.
Osvrnuu se sada na albe u vezi s kaznom Veselina ljivananina.
Gospodin ljivananin u svom estom osnovu za albu tvrdi da je Pretresno vee pogreilo u
oceni njegove uloge i odgovornosti u odnosu na muenje ratnih zarobljenika na Ovari, zakljuivi da
je on bio neposredno odgovoran za ratne zarobljenike; da je pogreilo kad je njegovo angaovanje da
sprei predstavnike meunarodne zajednice da dobiju pristup bolnici 20. novembra 1991. uzelo u
obzir kao oteavajuu okolnost; da je pogreilo propustivi da uzme u obzir njegovo dobro ponaanje
i vladanje kao olakavajuu okolnost; i da nije valjano uzelo u obzir praksu odmeravanja kazni u
bivoj Jugoslaviji.

to se tie zakljuka Pretresnog vea da je on bio neposredno odgovoran za ratne

zarobljenike, albeno vee konstatuje da g. ljivananin nije pokazao da je izraz koji je upotrebilo
Pretresno vee, odnosno "neposredno odgovoran", u neskladu s prethodnim zakljucima Vea u vezi s
odgovornou za ratne zarobljenike na Ovari. Njegovi argumenti se odbijaju.
to se tie angaovanosti g. ljivananina na spreavanju predstavnika meunarodne
zajednice da dobiju pristup bolnici 20. novembra 1991, albeno vee smatra da nije jasno da li je
Pretresno vee taj faktor uzelo u obzir kao oteavajuu okolnost. albeno vee se stoga nije uverilo
da je Pretresno vee uinilo primetnu greku u vrenju svojih diskrecionih ovlaenja. Shodno tome,
argumenti g. ljivananina se odbijaju.
to se tie argumenta g. ljivananina da je Pretresno vee pogreilo propustivi da njegovo
dobro ponaanje i vladanje uzme u obzir kao olakavajuu okolnost, albeno vee primeuje da je
Pretresno vee prilikom odmeravanja njegove kazne uzelo u obzir dokaze o njegovom dobrom
karakteru. albeno vee konstatuje da g. ljivananin tokom suenja nije izneo nikakve argumente u
vezi s odmeravanjem kazne. Shodno tome, njegovi argumenti se odbijaju.
albeno vee takoe odbacuje argumente g. ljivananina kojima on osporava nain na koji
je Pretresno vee uzelo u obzir optu praksu odmeravanja kazni u bivoj Jugoslaviji.
S obzirom na gorenavedeno, esti osnov za albu g. ljivananina se odbija u celosti.
Tuilac u svom treem osnovu za albu tvrdi da je zatvorska kazna u trajanju od pet godina,
koju je Pretresno vee izreklo g. ljivananinu, oigledno neodgovarajua budui da ulozi i
odgovornosti g. ljivananina nije pridata dovoljna teina, a da dovoljna vanost nije pridata ni
"objektivnoj teini" krivinih dela. Tuilac takoe tvrdi da kazna u trajanju od pet godina nema
vrednost odvraanja u odnosu na ljude koji e se ubudue nai u slinoj situaciji. Tuilac trai da se
g. ljivananinu povea kazna u rasponu od 15 do 25 godina zatvora.
to se tie uloge i odgovornosti g. ljivananina, albeno vee primeuje da je Pretresno vee
valjano razmotrilo kako su uloga i odgovornost g. ljivananina doprineli poinjenju okrutnog
postupanja i muenja ratnih zarobljenika. albeno vee dalje primeuje da se Pretresno vee, dok je
razmatralo njegovu ulogu i odgovornost u delu posveenom odmeravanju kazne, potrudilo da ponovi
svoje zakljuke u vezi s tanim obimom odgovornosti g. ljivananina.
to se tie teine dela u osnovi muenja i okrutnog postupanja s ratnim zarobljenicima,
albeno vee prvo napominje da Pretresno vee u delu Prvostepene presude posveenom
odmeravanju kazni nije podrobno razmotrilo razmere i okrutnost zloina. Meutim, svuda u tekstu
Prvostepene presude Vee je iznosilo niz konstatacija koje potvruju stravino muenje i okrutno
postupanje prema ratnim zarobljenicima. Pretresno vee je ustanovilo da su premlaivanjima naneti
teak bol i patnja i da su uslovi zatoenitva na Ovari, ukljuujui atmosferu straha i stalnu pretnju
nasiljem, prouzrokovali teke duevne ili fizike patnje. S tim u vezi albeno vee primeuje da je
dugotrajna fizika, psihika i emotivna patnja neposrednih rtava relevantna za teinu krivinih dela.
albeno vee napominje da je Pretresno vee ukazalo na to da je svesno da se prilikom
ocenjivanja teine krivinog dela u obzir mogu uzeti ukupne posledice zloina po rtve i njihove
porodice. Konkretno, Pretresno vee je navelo sledee:
Osim veoma malog broja lica koja su bila podvrgnuta okrutnom postupanju ili muenju, sve
rtve krivinih dela u ovom predmetu ubijene su datog dana. Za njih su posledice bile
konane. lanovi ue porodice su ostali bez svojih najdraih. U skoro svim sluajevima bol i
patnja prouzrokovani takvom tragedijom pogorani su neizvesnou u vezi sa sudbinom koja
je zadesila te rtve.
U delu Prvostepene presude posveenom odmeravanju kazne Pretresno vee se nije
konkretno pozvalo na posebnu ranjivost ratnih zarobljenika u vreme izvrenja krivinih dela i
posledice koje su ta dela po njih imala, no konstatacije Pretresnog vea s tim u vezi iznose se u
celom tekstu Prvostepene presude. albeno vee primeuje da je Pretresno vee svoje razmatranje
ukupnih posledica po rtve i njihove porodice, to sledi iz paragrafa koji sam upravo citirao,
usredsredilo na injenicu da je veina rtava nakon muenja ubijena. Pretresno vee u delu
Prvostepene presude posveenom odmeravanju kazne nije izriito razmotrilo posledice koje je samo
muenje imalo po rtve ili njihove porodice. Kako je g. ljivananin proglaen krivim samo za
pomaganje i podravanje muenja ratnih zarobljenika, iz Prvostepene presude nije potpuno jasno na

koji je nain Pretresno vee prilikom odmeravanja njegove kazne ocenilo ukupne posledice muenja
po rtve i njihove porodice.
Iako albeno vee prihvata da Prvostepena presuda, uzeta u celini, sadri mnogobrojne
konstatacije iz kojih sledi da su, s obzirom na ubistva ratnih zarobljenika, bliski lanovi porodica
ostali bez svojih najdraih i da je u gotovo svim sluajevima teskoba i patnja usled takve tragedije
dodatno oteana neizvesnou u vezi sa sudbinom koja je zadesila rtve, albeno vee nije u stanju
da utvrdi kakvu je teinu Pretresno vee pridalo posledicama muenja po rtve i njihove porodice,
odnosno da li je i u kojoj meri razmotrilo posebnu ranjivost zarobljenika dok je odmeravalo kaznu za
g. ljivananina. Te zloine karakterisala je krajnja okrutnost i brutalnost prema ratnim
zarobljenicima, od kojih su neki moda ve bili ranjeni budui da su odvedeni iz vukovarske bolnice;
ti ljudi bili su zatieni normama meunarodnog humanitarnog prava s obzirom na svoj status i
posebnu ranjivost.
S obzirom na gorenavedeno, albeno vee konstatuje da je prilikom vrenja diskrecionih
ovlaenja Pretresnog vea dolo do primetne greke u izricanju kazne. Iako Pretresno vee nije
pogreilo u svojim injeninim zakljucima, to se tie zakljuaka Pretresnog vea o teini krivinih
dela, a posebno to se tie posledica muenja po rtve i njihove porodice, posebne ranjivosti
zarobljenika i izuzetno velikog broja rtava, albeno vee konstatuje da je zatvorska kazna u
trajanju od pet godina toliko nerazumna da se moe zakljuiti da Pretresno vee oigledno nije
valjano primenilo svoja diskreciona ovlaenja. albeno vee stoga konstatuje da zatvorska kazna u
trajanju od pet godina adekvatno ne odraava stepen teine krivinih dela koja je poinio g.
ljivananin.
I konano, to se tie tvrdnje tuioca da kazna izreena g. ljivananinu treba da onima koji
su na poloajima vlasti ukae na to da e njihov propust da izvre svoje dunosti biti kanjen na
odgovarajui nain, iako se Pretresno vee nije konkretno pozvalo na odvraanje dok je razmatralo
faktore koje je uzelo u obzir prilikom odmeravanja kazne g. ljivananinu, albeno vee konstatuje
da se, budui da je odvraanje ranije pomenulo kao jedan od "prvenstvenih ciljeva odmeravanja
kazne", moe pretpostaviti da je Vee to uzelo u obzir prilikom odmeravanja njegove kazne.
Proitau sada celi tekst dispozitiva presude albenog vea. Gospodine Mrkiu, g.
ljivananine, molim vas da ustanete.
Dispozitiv
Iz gorenavedenih razloga, ALBENO VEE,
NA OSNOVU lana 25 Statuta i pravila 117 i 118 Pravilnika;
IMAJUI U VIDU pisane podneske strana u postupku i argumente koje su one predoile na pretresu u
albenom postupku odranom 21. i 23. januara 2009;
ZASEDAJUI na javnoj sednici;
PRIHVATA, delimino, prvi osnov za albu tuioca u delu u kojem se tvrdi da je Pretresno vee
pogreno primenilo pravo kad je zakljuilo, da za svrhe lana 5 Statuta, pojedinane rtve zloina
protiv ovenosti moraju biti civili;
ODBIJA prvi osnov za albu tuioca u svakom drugom pogledu;
POTVRUJE oslobaajue presude izreene Veselinu ljivananinu i Miletu Mrkiu po lanu 5
Statuta;
PRIHVATA, veinom glasova, drugi osnov za albu tuioca;
PONITAVA, uz izdvojeno miljenje sudije Vaz, oslobaajuu presudu izreenu Veselinu ljivananinu
po taki 4 Optunice i
PROGLAAVA, na osnovu lanova 3 i 7(1) Statuta, uz izdvojeno miljenje sudije Pocara i sudije Vaz,
Veselina ljivananina krivim po taki 4 Optunice za pomaganje i podravanje ubistva 194 osobe,
navedene na spisku priloenom Prvostepenoj presudi;

PRIHVATA, delimino, trei osnov za albu tuioca u delu u kojem se navodi da zatvorska kazna u
trajanju od pet godina ne odraava adekvatno stepen teine krivinih dela poinjenih od strane
Veselina ljivananina;
ODBIJA albu tuioca u svakom drugom pogledu;
ODBIJA albu Mileta Mrkia u celosti;
POTVRUJE osuujue presude izreene Miletu Mrkiu po takama 4, 7 i 8 Optunice;
ODBIJA albu Veselina ljivananina u celosti;
POTVRUJE osuujuu presudu izreenu Veselinu ljivananinu po taki 7 Optunice;
POTVRUJE zatvorsku kaznu u trajanju od 20 godina izreenu Miletu Mrkiu, pri emu se prema
pravilu 101(C) Pravilnika uzima u obzir vreme ve provedeno u pritvoru;
PONITAVA zatvorsku kaznu u trajanju od pet godina, koju je Veselinu ljivananinu izreklo
Pretresno vee, i veinom glasova, uz izdvojeno miljenje sudije Pocara i sudije Vaz,
IZRIE kaznu od 17 godina, pri emu se prema pravilu 101(C) Pravilnika uzima u obzir vreme ve
provedeno u pritvoru;
NALAE, u skladu s pravilom 103(C) i pravilom 107 Pravilnika, da Mile Mrki i Veselin ljivananin
ostanu u pritvoru Meunarodnog suda sve dok se ne privedu kraju pripreme za njihovo prebacivanje u
dravu u kojoj e izdravati svoje kazne.
Sudija Fausto Pocar prilae delimino izdvojeno miljenje.
Sudija Andrsia Vaz prilae delimino izdvojeno miljenje.
Gospodine Mrkiu, g. ljivananine, moete sesti.
Sada molim sekretara da primerke presude dostavi stranama u postupku. Sednica albenog
vea Meunarodngog krivinog suda za bivu Jugoslaviju je zavrena.

*****