ARISTOTEL

Naslov originala

ARISTOTELIS
MET APHYSICA
TQN META TA cIlY~IKA

METAFIZIKA

Prema izdanju W. Christ, MCMXXX, Lipsiae; i W. Jaeger,

MCML VII, Oxonii

1
PREVEO

Dr BRANKO B. GAVELA
PREDGOVOR NAPISAO

Akademik MILAN BUDIMIR

KULTURA, 1971. BE~RAD

REC-DVE

ARISTOTELU

Citaoci "Kulturinih" izdanja imali su vec prilike

da budu dovoljno obaveteni o Aristotelovu delu i
ivotu. Ne mislim samo na odeljak '0 Aristotelu u
sovjetskoj Istoriji filozofije pod redakcijom Aleksandrova, nego u prvom redu na prevode Aristotelove Politike i Nikomahove etike. U oba ta znacajna
dela citalac moe naci pouzdana i opirna obavetenja
u tom pogledu koja poticu iz pera naeg priznatog
strucnjaka dra M. N. Durica, koji je u isti mah pesnik, naucnik i filozof. Spominjem sve njegove kvalitete stoga to je i rad samog Aristotela obuhvatio
sva tri pomenuta pravca.
Ipak sam se rado odazvaQ pozivu kolege V. Pavicevica da kaem nekoliko reci o Aristotelu povodom
ovog prevoda Aristotelova dela, koje se smatra glavnim presudnim za njegovu celokupnu aktivnost.
Ovaj zadatak mislim tako da izvrim da kaem rec-dve o Aristotelu, i to ne samo u vezi s njegovim
prethodnicima Platonom i Demokritom, nego i obzirom na njegove naslednike Teofra:sta iStratona.
Tako ce se, smatram, moci bolje uociti izuzetan znacaj Aristotelova rada ne samo za anticku kulturu
i filozofiju nego i za sve potonje naucnike i mislioce,
evropske i afro-azijske. Ove poslednje moramo imati u vidu zbog arapskih naucnika i filozofa kojima u
mnogom~ pogledu dugujemo preciznije podatke o ponekimmestima Aristotelova teksta iz prostog razloga
ito su se u arapskim i sirijskim prevodima sacuvali

,
\

II

'I

krupni fragmenti i ostaci ruevina Aristotelove monumentalne naucno-filozofske zgrade.

Time smo vec dodirnuli glavnu tekocu koja
ometa i sprecava da se u potpunosti uoci, prikae i
shvati sve ono to se sacuvalo pod Aristotelovim imenom. Da bi citalac imao bar neku predstavu o velicini ogromnog dela, dovoljno je pomenuti samo to
da prema opreznoj proceni Aristotelova zaostavtina
prelazi 20.000 tampanih stranica dananje osmine.
To znaci da Aristotelu ne dugujemo samo dela, nego
celu biblioteku. Stoga nije cudo to je ovaj Danteov
maestro postao u neku ruku kan()onskifilozof ne samo
za katolicke hricane nego i za islamske. afro-azijske
poslednike.
Znaci li to da je ovaj neobican covek iz starobalkanskog Stagira bio doista u tolikoj meri i u
tolikom obimu univerzalan da je mogao istovremeno
sluiti i katolickim teolozima tipa Tome Akvinskog
i islamskim misticarima sve do Indijskog okeana? Na
to pitanje moe donekle da odgovori upravo ovo delo
koje izlae osnovne misli ovog prvog i najveceg Platonovog ucenika.
Obicno se zaboravlja da je Aristo!~J. jmao jo
dva ucitelja osim Platona: p:rvi jenjegciv rodeni otac,
lekar na makedonskom dvoru, a drugi je glavni osnivac anticke aton1istike . Demokrit iz Abdere, mladi
savremenik Platonovog ucitelja Sokrata. Od oca Nikomaha nasledio je smisao i interes za bioloke nauke
(ali je ~m zaostao u pogledu na medicinske nauke), a
od materijaliste Demokrita univerzalizam ~ ~oji nije znala Platonova Akademija, jer je planski i svesn6
brisala i ignorisala i Demokrita i njegove. atome zajedno satomizmom. Aristotelu treba. odati priznanje
da je posle dvadesetogod;njeg ucenja u Platonovoj
Akademiji sacuvao objektivan stav prema Demokritovim pogledima. ~tavie, fizicar Straton, sholarh
("glava kole") u Aristotelovom Peripatu posle Teofrasta, priznavao je, suprotno Aristotelu, postojanje
praznog prostora koji okruuje minima, ali nije priznavao kontinuirani vakuum u Demokritovom smislu.
VI

Mi ovde ne moemo ulaziti u detalje pojedinih

ucenja filozofskih kola u Atini, ali moramo naglasiti
okolnost da se Aristotelovo ucenje ne moe pravilno
ni posmatrati, ni oceniti ako ga odvojimo od njegovih
glavnih prethodnika, Platona i Demokrita, i ako ga
izdvojimo' od onog .tosu u prirodnim naukama ucinili njegovi ucenici i naslednici, Teofrast u botanici
i mineralogiji, aStraton u fizici i .medicini, Eudem
u matematickim naukama i Aristoksen u muzickim.
Narocito treba' istaci okolnost da je Straton kao Teofrastov naslednik i glava Aristotelovog Peripata prihvatio Demokritov materijalizam i tako upravio Peripat u novome pravcu koji je sasvim suprotan Aristotelovoj metafizici i teologiji.
Takvih kolebanja i protivrecnosti, pa i vracanja
na staro i predeno, imamo i kod samog Aristotela.
lako mu je otac bio lekar i bez obzira na to to se
sam Aristotel bavio eksperimentom i neposrednim
posmatranjem, sve u suprotnosti sPlatonovim racionalistickim spekulacijama, Aristotelovi pogledi na
ljudski mozak i njegove funkcije pokazuju ocigledan
nazadak prema ucenjima starije Hipokratove kole.
Isto takav nazadak u shvatanjima ovog univerzalnog
naucnika moemo konstatovati i u njegovoj astronomiji koja zaostaje za Eudoksom i koja pobija obrtanje
Zemlje oko svoje ose. Ova nazadovanja u ucenjima
osnivaca biolokih nauka mogu se objasniti samo
time to je, za razliku od svog ucitelja Platona, koji
je preuzeo od pitagorovaca posebno interesovanje
za matematicke nauke, osobito stereometriju, bio
prilicno slab matematicar.
Ali ne samo to. Ni u pogledu postanka drave nije
Ari~totel u osnovnim shvatanjima otiao mnogo napred od .svog ucitelja Platona. Platonu je sasvim jasno
da ljeporodica nije mogla osnovati bez drave i pre
drave, dok je za Aristotela kao sasvim prirodan put
izgledalo racenje od manjeg ka vecem, od prostijeg
ka sloenijem, jer on smatra da je postala i postojala
najpre porodica, pa naselje, zatim optina i najzad
'VII

drava. Pa ipak dravno-pravni teoreticari i pod kraj

prolog veka stoje na gleditu da se u pogledu drutvenih nauka moramo vratiti na Aristotela, koji nalazi da je bolja basi1eja od aristokratije, a aristokratija od politeje, pogotovoto se u basileji moe ostvariti idealan slucaj doivotnog vladara, dok Platonovu
idealnu dravu treba da rukovode naucnici, odnosno
filozofi, kako taj izraz glasi grcki.
Koliko je Aristotel, i pored svih 158 proucenih
dravnih uredenja, bio zaostao u pogledu drutvenopolitickih shvatanja vidi se najbolje po tome to u
jednom pismu kori svog ucenika Aleksandra Velikog
to je proglasio jednakost izmedu Helena, u koje
treba da spadaju i Aleksandrovi Makedonci, i pobedenih Persijanaca, koji su za Aristotela varvari i pored njihove nauke i tehnike samo stoga to ne govore grcki. Ovakav nazadan stav Aristotelov moe
se objasniti njegovim cudnim shvatanjem da ima ljudi koji su od prirode robovi i, opet, drugih koji su od
prirode slobodni.
I u drugim disciplinama mogu se naci neobjanjive suprotnosti i protivrecnosti, svojstvene svakom univerzalnom enciklopedisti. Iako je Aristotel
kao organizator ostavio daleko za sobom sve svoje
ucitelje, iako se odlikovao jedinstvenim darom za posmatranje i naoko beznacainih cinjenica u prirodi,
ipak mi ne smemo zaboraviti da su mnoge protivrecnosti nastale otud to je ovaj neumorni i neobicno
plodni naucnik i filozof mnogo radio i mnogo stvarao. Za razliku od svog glavnog ucitelja Platona, on
se raspitivao kod ribara i lovaca za neke pojave u
prirodi. Razume se da je proucavao i doplatonske filozofe, pogotovokrupnu zaostavtinu prvih atomista,
koja je imala univerzalan karakter, jer je uzela u
obzir i formalne, i prirodne, i drutvene nauke.
Medutim, neke' protivrecnosti mogu biti i prividne, jer dolaze otud to se izucav~nje Aristotelove
zaostavtine nalazi tek na pocetku. Poslednjih decenija filolozi i istoricari koji utvrduju i interpretiraju
tekstove poceli su pod uticaiem Engleza Rosa i NemVIn

ca Jegera da temeljitije ispituju tekstove sacuvane

u Aristotelovu korpusu. Stil gotovo svih tih tekstova
kojima danas raspolaemo ne zasluuje nikako onu
visoku pohvalu koju Aristotelu daje Ciceron govoreci da je zlatan. Izuzetak cini politicka istorija Atine pronadena u Egiptu krajem prolog veka.
Vec se od ranije zna da je Aristotel drao dve
etnje (";EQl.1ca1;O~) svakog dana - jutarnju i vecernju. Jutarnja je bila odredena za starije ucenike i
imala je sasvim naucno-istraivacki karakter, a vecernja za iri krug sa naucno-popularnom tendencijom. Razume se da su samo predavanja iz ovog vecernjeg kursa bila podesnaza publikaciju, jer su bila
redigovana kako treba, ali predavanja sa jutarnjeg
kursa imala su karakter studentskih beleaka, odnosno predavaceva podsetnika. Misli g'eda pretena vecina sacuvanih dela Aristotelovih spada u predavanja sa jutarnje etnje i da u tim predavanjima nije
uvek prosta stvar pouzdano razlikovati reci predavaca i dometke, odnosno greke u reprodukciji, koje
poticu od njegovih slualaca. Pri tome treba istaci
da je u Peripatu vladala potpuna sloboda svestrane
diskusije i da su se mogla cuti i zabeleiti suprotna
miljenja. Iz svih tih razloga mi u Aristotelovimtekstovima nailazimo cesto ne samo na varijante i protivrecnosti, nego i na ponavljanja i upucivanja na
druga mesta, kojih, na alost, nema.
Stoga je vrlo teak posao da se utvrde glavne
razvojne linije kojima se kretala i napredovala Aristotelova naucna i filozofska misao. Slicna tekoca,
mada mnogo manja, postojala je vec prilikom rekonstrukcije platonizma, odnosno hronologije Platonovih dijaloga, iako za Platonov tekst znamo sasvim pouzdano da je samo njegov da tu ne moemo
traiti ostatke studentskih tabaka, kao kod Aristotelova teksta. Ipak su istraivaci kao Lutoslavski, Ditemberger i moj ucitelj Arnim pronali metod koji
se zove jezicka statistika dabi pomocu njega rekonstruisa1i evoluciju Platonovp.filozofske misli. Ova
statistika, sa morem tablica i procenata, uzima prven-

IX

stveno u obzir sveze prelazne fraze, kao to je to

vec ranije radeno prilikom rekonstrukcije Geteova
teksta. Ovaj metod opravdan je kod pisaca koji se
decenijama bave pisanjem. Platon i Gete pisali su
preko pola veka, a Aristotel nekih tridesetak godina.
Ali kod Aristotela je nevolja u tom to nismo
uvek nacisto ta je iz njegova pera,a ta je delo
njegovih ucenika i naslednika. Kako je poznato, slicnu situaciju imamo i u kolama velikih slikara. Pored
svega toga, istraivaci se nadaju da ce detaljnom i
minucioznom analizom teksta i misli, reci i termina,
koje je i sam Aristotel neobicno uV8avao, doci do
boljeg uvida i saznati glavni i pravi tok Aristotelovih
misli. Aristotelov stil i proza njegove kole nalaze se
na prekretnici u istoriji grckog jezika. Dok Platon
pie klasicnim stilom atickog dijalekta, dotle se. u
Aristotelovu tekstu susrecu sve vie pojave helenilsticke ?!.OLv,;, opteg dijalekta, cija je baza ipak aticki
dijalekat. Ali to nije jedina tekoca. Svaki veliki pisac ima svoj stil i svoj ritam, ima individualnu kadencu kojom zavrava frazu i periodu. To se pokazalo pri ispitivanju Ciceronovih klauzula. Stoga je
foneticar Sifers postavio zahtev da filolozi ne .smeju
raditi samo ocima, nego i uima ako ele da prodru
u sutinu individualnog stila velikih pisaca. on zahteva analizu zvuka koji je vaan svedok i za naucnu
prozu. Ovaj metod, koliko mi je poznato, nije jo
primenjen prilikom ispitivanja Aristotelova teksta,
iako se zna da se Aristotelbavio i pisanjem stihova i
da je imao narocit interes za muziku. Njegovo nedovreno delo Poetika to nedvosmisleno pokazuje.
Upravo u tom delu najcuvenija je njegova definicija
tragedije, definicija sa dosta preciznih detalja i sa
jo uvek spornim zavrnim recima. Upravo se u tim
recima krije ono to je 'tEAO; same tragedije, njen
krajnji cilj, koji m.orabiti presudan za Aristotelove
teoloke i teleoloke spekulacije.
za ocenu Aristotelove naucne i filozofske aktivnosti nita nije tako poucno kao razlika u definicijama
izmedu njega i njegovog naslednika u upravi perlpaX

teticke kole, sholarha Teofrasta, koji je svega desetak godina mladi od osnivaca Peripata. Zna se za
negativan Platonov stav prema umetnosti uopte. Medutim, manje je poznata cinjenica da u njegovim dijalozima, tako reci, nema ni reci o Demokritu iako
je ovaj Sokratov savremenik te kako bio zainteresovan za lingvisticke i literarno-istorijske probleme.
Za razliku od svoga ucitelja, Aristotel je uzeo u obzir
Demokritova ucenja kojima su se zanimali jo u vecoj meri njegovi ucenici Straton i Eudem. Neto
slicno vidimo kod drugog Aristotelovog ucenika Aristoksena, koji je, oslonivi se na Pitagorinu muzicku
matematiku, usavrio teoriju anticke muzike. Iz Pitagorine kole potice izraz J.LiJ.Lf)O'L~, o cemu govori i
Aristotel u svojoj Metafizici. Taj se izraz javlja i u
drugim Aristotelovim delima, gde se uvek ne moe
prevesti recima imitacija, podraavanje, jer kao da
je ponegde opravdaniji prevod prikazivanje, reprodukcija. Bez obzira da li je J.LiJ.Lf)O'L~ imitacija, ili reprodukcija, ili prikazivanje, za Teofrasta tragedija
naprosto iznosi kritican momenat u ivotu nekog junaka, dok je za Aristotela tragedija, i to ona istinska
(jer je Arlstotel znao za jo jednu vrstu tragedije,
koju je teko razlikovati od komedije), samo J.LiJ.Lf)O'L;
krupnog ozbiljnog dogadaja. Kako je Platonu bilo
stalo u prvom redu do toga da to potpunije prodre
do sutine samog bica i to putem naucnog ispdtivanja,
umetnost je za platonizam predstavljala samo jednu
smetnju, pogotovo ako prua imitaciju neke nestaine i promenljive kopije. 13esednicka umetnost,
vana pre svega za politicke rukovodi oce, ima za Platona samo utoliko vrednosti ukoliko je filoiofske prirode, .drugim recima, ukoliko nastoji da naucnim me~
todama utvrdi stvarnost i da u tom pravcu povede
drutvo i pojedince. Pri tom se treba setiti da prema
Platonovu zahtevu rukovodioci moraju biti naucnici,
ili naucnici moraju postati rukovodioci. Iako je ter":'
min J.LiJ.Lf)O'L~ o kome Aristotel govori i u ovome delu
potekao iz Pitagorine kole, to se sada vie ne moe
reci za termin cpLAOO'ocpo~, cije je pravo znacenje "pri-

,;1l
I

XI

jatelj mudrosti "naucnik", koji se sve doskora sma/trao nesumnjivo tekovinom Pitagorine terminologije.
Aristotelova definicija tragedije ukazuje s jedne
strane na pomenutu Teofrastovu definiciju, u kojoj
se isto kao kod Aristotela dramska poezija vezuje za
epsku, prema kojoj je Platon bio narocito neraspoloen.
Cinjenica to je Platon svoju kolu predao sestri.cu Speusipu, a ne svom najzrelijem i najsposobnijem uceniku Aristotelu, tumaci se obicno time to
se Aristotel nije slagao s Platenovim ucenjem o idejama, koje su za osnivaca Akademije jedina stvarnost. Tako bi se doista Platon, za razliku od jonskih
fizicara, mogao smatrati osnivacem nekog ne-fizickog, odnosno idealistickog monizma. On bi bio prema
tome suta protivnost materijalizmu atomiste Demokrita za kojeg Platon nikako ne mari, pa ga cak i ne
spominje u svojim dijalozima.
<C,

Termin q>LMaoq>o;, kako je sada utvrdeno (W. Burkert,

88, 1960, 159), dugujemo pre Platonu nego Pitagori,
pogotovo kad se setimo da sUvec savremenici primetili kako
Aristotel neka Platonova ucenja bez razloga pripisuje Pitagori.
Uzgred napominjemo da Aristotel ovog osnivaca evropske matematicke fizike smatra .Hiperborejrem. To znaci da
je, prema Aristotelu, Pitagora poreklom iz severne Evrope,
dok Strabon smatra da je rodom sa istocnog Balkana.
U svakom slucaju Pitagora, i pored svog grckog imena, nije
grckog porekla, jer mu je otac Tirsenae, tj. sa istocnog Balkana. Strabona pominjem stoga to upravo njemu dugujemo glavna obavelItenja o cudnoi i zamrenoj sudbini Aristo.
telove filozofske zaostavtine. Prema Strabonu, Aristotelovi
rukopisi su etali izmedu Atine iseverozapadne Anadolije,
dok nisu najzad stigli, pod kraj Republike, u Rim. Svakako
da treba i. ovaj. detalj uzeti u obzir prilikom konacne redakcije Aristotelova teksta, u kome moramo racunati s ubacenim belekama njegovih ucenika i naslednika, kako je to vec
ranije zapaeno. Preko Pitagore, odnosno donjeg Podunavlja,
saznao je naj pre Pla);on,a od njega i Aristotel, za staroiransko ucenje o besmrtnosti due. Podunavski Geti, kao i mnogi
primttivni narodi, poznavali su, svakako poligenetskim putem, takva ucenja u brojnim varijantama. Sve to znaci da
i Aristotela treba shvatiti i tumaciti ne samo cistom logi.
kom, nego i raznim istorijskim ut;~jima.
He1'mes

XII

, i:

(\

Nije lako prihvatiti tumacenje da je Aristotel oti.

ao od Platona svojim putem jer nije prihvatio ucenje o i~eiama, ili to se osetio povredenim kada je
Platon odredio drugog naslednika. Nije iskljucena
mogucnost da je Speusip kao sholarh nasledio od
ujaka njegovu Akademiju iz prostog razloga to se
tu nije radilo samo o idejama, nego i o imanju i materijalnim dobrima. Za nasledstvo te vrste svakako
je bio podesniji sestric od tudina. Manje je verovatna
pretpostavka nekih engleskih strucnjaka da je Aristotel odbacio ucenje o idejama samo stoga to nije
imao dovoljno razumevanja za matematicke nauke,
narocito za geometriju i stereometriju, za koje je
Platon bio pravi majstor. Tacno je, dodue, da se
Aristotel nije narocito zanimao ~ matematicke nauke, a pogotovo za Pitagorinu mistiku brojeva i njihovu vecnu harmoniju. Ali govoreci u svojoj Politici
(1316a) o vremenskom trajanju jedne drave Aristotel preuzima naprosto iz Platonove Drave pitagorovsku misticnu formulu s aritmetickim potencijama. Tacno je i to da Anstotel nije unapredio matematicke nauke i da je u pogledu astronomije ucinio
korak nazad prema ranijim tekovinama grcke nauke,
ali to se sve moe objasniti njegovom predilekcijom
za bioloke i drutvene nauke, cijim ga osnivacem
mnogi smatraju.
Stoga, je teko shvatiti zato Aristotel svoju Metafizilcii 'naziva i teologijom, a ne samo osnovnom naukom, odnosno "prvom filozofijom", pogotovo kad
znamo da je nje~ov takmac Speusip, PlatonoV' naslednik u Akademiji, docnije smatran ateistom. Ne
vredi nam u ovom slucaju pozivanje na Teofrastovu
Metafiziku, i to tim manje to je i ovaj prvak botanike
i mineralogije, baveci se ne samo karakterologijom
i moralnom teologijom, ostavio dela koja su potonji strucnjaci uvrstili u "Teofrastovu Metafiziku"
(E>Eo<jl(laO"rov 't'wv !lE'ta 'ta <jl\JcJt'X.a).Znaci da su se oba
protomajstora iz Likeja i oba prva peripateticka encik10pedista bavila pitanjima koja su docnije izdavaci

XII!

i redaktori njihove zaostavtine odredili skupnim

J.l.El'a
imenom "ono to dolazi posle dela o prirodi"

l'a <p1Jot'Ka.

Kako se fizickim pitanjima, pa prema tome

matematickim naukama mnogo vie bavio Straton
nego njegov prethodnik Teofrast i njegov prvi ucitelj
Aristotel, nije iskljuceno da naziv !lEl'a.cpudt'Ka, koji je
sasvim nepoznat i Aristotelu . i Teofrastu, potice iz
Stratonove kole. To znaci upravo iz one kole koja
je ne samo peripateticku filozofiju, usmerenu prvenstveno dualisticki, nego i Aristotelovu i Teofrastovu
metafiziku stavila u drugi red, posle fizike i matematike. Tako je, mo~da i namerno, skinuta metafizika
sa vieg ranga na koji ju je postavio sam Aristotel
davi joj ime "prva filozofija". Za ovakvo shvatanje
govorila bi i pouzdana cinjenica to je Straton ucinio
ne samo velik zaokret prema ucenjima svojih prethodnika u Peripatu, nego i to se, tako reci, vratio
Demokritovoj atomistici i njegovom materijalistickom
monizmu. Ovaj na prvi pogled sasvim cudan postupak moe se jedino objasniti slobodom ucenja i posledicom neprestanog naucnog ispitivanja kojim su
se odlikovale, iako ne uvek u istoj meri, sve cetiri
filozofske kole u Atini.
To je i razlog zato smo u prethodnike peripateticke filozofije stavili i Platona i Demokrita, koji tek
u Stratonovoj epohi dolazi do puno~ uticaja. Sam
termin metafizika dokumentovan je tek pod kraj stare ere, pa se tako moe pouzdano reci da je taj sad
vec u naucnoj filozofiji naputeni termin nepoznat
starom Peripatu, onom Peripatu koji se bavio organizacijom naucnih ispitivanja u om-omnim razmerama
i kojim je filozofska Atina zaduila covecanstvo. Postanak termina metafizika treba i formalno objasniti.
Iz sintagme J.l.El'0: l'a cpUdt'Ka. nastao je haplologijom, to
jest uprocenim izgbvorom koji izbegava gomilanje
istovetnih slogova, u neposrednom kontaktu obllk I!El'O:
Slicnu pojavu
<p1Jdtxa, a docnije naprosto !!ETa.qJuOtXa.
haplologije imamo i u srpskohrvatskom jeziku. Nju
je zabeleio Vuk i u svom Recniku kod reci zakonoXIV

koj a je ocigledno postala od oblika zakonob.oa,

kako se to vidi iz sloenice vodonoa, krstonoa itd.
Kao to je ovde preskoceno ponavljanje sloga -notako je u grckoj sintagmi preskoceno ponavljanje
sloga -ta-o Ovo se moglo dogoditi samo na taj nacin
to je ta sintagmacece upotrebljavanau ivom govoru. To znaci da je moralo proci izvesno vreme dok
je od potpunijeg oblika J.l.El'a .0: qJUOtxo: postao docnije
skraceni oblik J.l.El'a.qJuot'Ka, koji. je prirodno potisnuo
onaj stariji i ostao u upotrebi.
Zaokret u pravcu materijalizma koji je medu
peripateticarim.a izvrio Straton, ucenik i naslednik
Teofrastov, nije usamljena pojava u istoriji grcke
filozofije. Neto slicno dogodilo se i u Platonovoj
Akademiji vec pod Speusipom, a narocito u srednjoj
,i poznoj, dakle, gotovo u isto vreme kad i u Peripatu.
Tu je naj pre Arkesilaj Platonov idealisticki monizam
skrenuo u pravcu skepticizrna, i taj je pravac znatno
due zadran u Akademiji no to je to bio slucaj sa
Stratonovim odstupanjima u Peripatu. Ove vane cinjenice pokazuju, prvo, da ne smemo suditi ni ceniti
niti Platonovu Akademiju niti Aristotelov Peripat
prema ucenjima samih osnivaca. U istom smislu treba shvatiti i odlazak Aristotelov i Ksenokratov iz
Akademije. On po svoj prilici znaci samo to da se ova
dva najuglednija Platonova ucenika nisu odvojila od
svog ucitelja zbog nekih osnovnih razmimoilaenja cisto teorijske prirode. Pogotovo to vai u vecoj meri za
Ksenokrata nego za samog. Aristotela, koji je, kako
je vec receno, i inace imao malo interesa i jo manje
razumevanja za matematicke nauke, u prvom redu
za astronomiju, dok je u medicinskim naukama ocigledno zaostao za savremenim tekovinama tih nauka.
Ksenokrat, medutim, iako je zajedno sAristotelom
napustio Akademiju, vratio joj se pOSle,desetak godina, pa je posle oglaenog ateiste Speusipa postao
sholarh i upravljao je Akademijom punih dvadeset
i pet godina, cuvajuci verno liniju svoga ucitelja.
Odstupanja Stratonova i drugih peripateticara
mogu se objasniti u prvom redu time to je Aristotel
a,

XV

ispitivac i organizator naucnih ispitivanja u obe

glavne oblasti, prirodnim i drutvenim naukama. Ali
sam protomajstor radio je najvie u oblasti formalistickih nauka, logike i dijalektike, lingvistike i retorike. Sto se tice samih istorijskih nauka, u tom pogledu Aristotel, sudeci po svemu, a narocito po njegovom Atenskom ustavu koji daje ujedno i politicku
istoriju Atine, nije imao istinskog smisla za istorijske procese. Tako je on istorijske nauke vie unaiadio nego-unapredio, jer ih je uputio cisto formalisticki da se takmice sa umetnocu, s poezijom i retorikom. Sve ovo znaci da je Aristotelov uticaj jo
jaci van Peripata nego u njemu samom. I posle Stratonova zaokreta Peripat se prvenstveno odlikovao
specijalistima u raznim naucnim granama kao to su
muzika (Aristoksen), kulturna istorija (Dikajarh), fizicke i matematicke nauke (Eudem) i dr. Za Aristoksena je vec receno da je uneo u Peripat Pitagorina
ucenja, slicno kao to se Straton vratio na Demokrita.
Stoga nije nikakvo cudo to su Aristotelova predavanja o osnovnim problemima filozofije, docnije nazvana Metafizika, bila rasporedena u drugi red posle
prirodnih nauka. Znaci da su potonji peripateticari
izvrili krupne promene u Peripatu posle Aristotelove smrti, i to ne samo u osnovnim shvatanjima,
nego i u redu i rasporedu pojedinih disciplina.
Spomenuli smo Stratonov zaokret prema Demokritovu materijalizmu i Aristotelov uzmak prema Pitagori, dodavi da analognu pojavu imamo i u Platonovoj Akademiji, gde je Arkesilaj otiao medu
skeptike, odnosno aporetike, koji ne samo kritikuju
sve to se smatra pozitivnom tekovinom, nego i pobijaju mogucnost svakog pouzdanog saznanja. Sve
to znaci da obe glavne filozofske kole u Atini, Akademiju i Peripat, ne smemo i ne moemo smatrati
ortodoksnim i dogmaticnim kad vec medu najstarijim
ucenicima i naslednicima nalazimo kolebanja i odstupanja, dok su nedoslednosti obicna pojava i kod samih
osnivaca tih kola. Na takve nedoslednosti nailazimo
kod Aristotela i inace, a pogotovo u njegovoj Meta-

fizici. Vec je ranije ukazano na razliku izmedu njega

i njegova prvog naslednika, Teofrasta, koja se odnosi
na definiciju tragedije. Ta razlika nije beznacajna
jer je dramska umetnost imala u Atini drutvenopoliticki karakter i zadatak. U Metafizici nailazimo
na nedoslednosti i kolebanja u pogledu shvatanja o
dui i prvom pokretacu. Iako se Aristotel moe pohvaliti ne samo jedinstvenom ocenom "najvii" (summus Aristoteles, kako se zove u studentskim latinskim pesmama srednjeg veka) nego i priznanjima
koja su mu odali osnivaci naucnog socijalizma Marks,
Engels i Lenjin proglasivi ga univerzalnim i genijalnim organizatorom anticke nauke uopte, a filozofske misli pogotovo, ipak smo duni da ponovo ukaemo na ta kolebanja i te nedoslednosti, mada o njima
govori i Aleksandrov u pomenutoj Istariji filozofije:
Prema Aristotelovoj Metafizici, kategorija bica
(bitak, stvarnost) ima deset, ali se na drugom mestu
u istom delu govori sad o tri, sad o cetiri'kategorije.
Odakle te nepodudarnosti? Zna se da je sam tekst
Aristotelove zaostavtine tek poslednjih decenija podvrgnut filolokoj analizi, narocito od strane V. Jegera koji je pre nekoliko godina objavio i najnovije
izdanje Metafizike. Ciceron hvali zlatnu reku Aristotelova stila. Kad znamo da je Ciceron naginjao i
pod stare dane vie kitnjastom azijanizmu nego suvom atikizmu i da je ritmicna proza sa dugim i u
periode sloenim recenicama bila glavna odlika Ciceronova stila, jasno je da je i Aristotelov stil morao
biti bar blizu Ciceronovim stilskim idealima. Verovatno su u tome obliku pisana njegova prva dela na
kojima je radio dok je jo bio u Platonovoj koli.
Mnoga od tih dela pisana su u obliku dijaloga, ali
dijaloga sa manje dramske vetine Rego to je to bio
slucaj kod Platopa i sa vie predavackih izlaganja.
Dalje znamo da se svi Aristotelovi spisi dele u objavljene i neobjavljene (!Li) hBtBo!livov). U prvu grupu bi
spadao po svoj prilici, kako smo vec rekli, Ustav
atinski sa drutveno-istorijskim uvodom, a u drugu
pretena vecina svih ostalih Aristotelovih spisa. To

XVI

II

XVII

znaci i sama Metafizika. Prilikom njenog citanja i

izucavanja moramo cesto postavljati pitanje da li
imamo posla s autenticnim Aristotelovim tekstom,
buduci da su u nepublikovane spise ula njegova
predavanja za ui krug starijih ucenika koji su u
najmanju ruku poneto dodavali uciteljevim recima.
U tom smislu treba, na primer, objasniti pomenutu
razliku izmedu Aristotela i Teofrasta, koji je i sam
ostavio jednu Metafiziku.
Sve ovo znaci da ne moemo dati konacan sud,
a jo manje neku osnovanu kritiku Aristotelovih pogleda i ucenja dok se filolokim metodom ne utvrdi
tramcija Aristotelova teksta i dok se u jezickom i
terminolokom pogledu ne prue ubedljiva objanjenja. Da u tom pravcu nismo daleko odmakli, dovoljno
se jasno vidi kad Index rerum na kraju francuskog
prevoda Metafizike, koji je s dpirnim komentarom
opremio 2. Triko, uporedimo s interpretacijama ostalih strucnjaka. Jedinstvena i dosledna terminologija
glavni je i prvi uslov za puno razumevanje nekog
filozofskog dela. To pogotovo vai za Metafiziku, u
cijim knjigama strucnjaci sa manje ili vie razloga
ukazuju na dosta irok hronoloki okvir.
Nikada ne smemo zaboraviti da je sudbina Aristotelove zaostavtine o kojoj govori Strabon kroz
gotovo tri puna veka bila prilicno neizvesna. Tek pod
kraj Rimske Republike, neto pre Trasilove redakcije
PlatonoV'ih dijaloga, pojavljuje se peripateticar Andronik koji zajedno s gramaticarem Tiranijonom
sreduje i objavljuje filozofsku zaostavtinu prvih peripateticara Aristotela i Teofrasta. Oni su, kau,
rasporedili sve to nam se sacuvalo od Aristotelovih
spisa. Neki misle da od njih potice i naslov Metafizikci.
za koji se u samom tekstu tog dela javlja izraz "prva
filozofija", dok se fizika zove "druga filozofija". To
znaci da je termin metafizika, ciji je postanak napred
objanjen, mogao da znaci "treca filozofija", jer dolazi po rasporedu posle fizike koja je "druga filozofij a". Razume se da ovakva racunica ne odgovara
nikako izuzetno vanom i osnovnom karakteru Ari-

stotelove Metafizike, koja ispituje samo bice (to bv)

i pritom daje pregled ranijih ucenja o osnovnim pitanjima filozofije.
Iako je Aristotel kao osnivac biolokih nauka, i
pored pomenutih zaostalosti u matematickim i medicinskim naukama i pored nekih nerazumevanja drutveno-istorijskih procesa, uvek isticao povezanost sa
stvarnim ivotom i proveravanje pomocu iskustva,
nailazimo kod njega cece, pa tako i u Metafizici, na
9 poneko forrnal!gic~ rezonovanje. Medutim, ne sme.' mo zaboraviti da je majstor upravljao Peripatom nekih dvanaest godina i da je pokrenuo mnoga naucna
istraivanja i otvorio mnoge naucne oblasti. Broj
naslednikajasno
dokazuje da
njegovih ucenika
Aristotelov rad ne smemo ceniti samo po onome to
je sam napisao i objavio, jer je toga do nas malo
dospelo, nego po onome to je uradio on sa svojim
ucenicima. Zapravo mi smo duni da uzmemo u obzir
predeni put od enciklopediste Demokrita i matematicara Platona, pa sve do Aristotelovih naslednika
Teofrasta i Stratona. Tako ce nam sud o ovom izuzetnom naucnom i filozofskom trudbeniku iz Stagira
biti pravedniji cak i onda kad nismo uvek u stanju
da utvrdimo autenticnost njegovih tekstova i evoluciju njegovih ucenja, koja se i pri sadanjem stanju
nauke moe jasno uociti.
Aristotelova kolebanja izmedu idea1izma i materijalizma, na koja nailazimo u njegovom voluminoznom korpusu, bila su podesna i za hricanska mudrovanja kao i za teoloku spekulaciju i kazuistiku
svake vrste. Stagiranin je ostao, kako Dante kae,
dobrodoao rukovodilac srednjovekovne
maestro
skolastike. Ali ne bi bilo pravo da od njega traimo
neki celokupni i potpuno izgradeni filozofski sistem
u kome ne bi bilo nigde mesta za protivrecnosti i
nedoslednosti. Stratonova odstupanja u pravcu punog
materi.jalizma jasno pokazuju da Platonove ideje,
protiv kojih ustaje Aristotel u svojoj Metafizici, nisu
ostavile dubokih posledica u daljem izgradivanju
peripatetickih ucenja, koja su uvek nosila pecat stal-

I~
)

I!

i
j
I

!
i'

XVIII
II*

~"

~~-~

-,/

..

./

nog uvek novog. naucnog istraivanja, cesto kombinovanog sa eksperimentom

neposrednim posma-

'I

tudom sopstvenom, nego i spekulativnim, i formalistickim rezonovanjima koja se cesto javljaju u

( tranjem.
Peripat se stoga koristio ne samo empirijom,
ovome delu.
Cini mi se, stoga, da je Aristotel u mnogo vecoj
meri naucnik nego filozof da JI" m:mj<>pes111k 1 E,1'Sac 1 svoea=ucitel~ Ova poslednja osobina bila bi
svakako uocljivija da su nam sacuvana njegova ranija dela, pisana u obliku dijaloga. Ipak moramo u ovome pogledu suditi oprezno jer smo jo daleko od poslednje filoloke redakcije njegove zaostavtine, a
jo dalje od pouzdanih stilskih interpretacija njegovih tekstova. Sirok okvir njegove filozofske razvojne
linije u kome mogu traiti i naci pouke potvrde i
idealisti materijali.stibice da je u izvesnoj vezi a
antidogmaticnim stavom klasicne grcke misli, koja
se nije zaustavljala ni pred Zevsovim autoritetom.
Zahvaljujuci tom antidogmatskom stavu mogle su
se u staroj Atini i pojaviti cetiri razne filozofske
kole, koje su svaka za se unutar svog kruga doputale razna odstupanja i podvajanja.
Ova dragocena osobina grckog duha koji je stvorio uslove za slobodu naucne misli ostavila je i docnije traga u izgradivanju hricanstva. Nasuprot monolitnom zapadnoevropskom hricanstvu, koje je Luter samo malo okrznuo, imamo na Istoku, dakle u
zemljama s grckim nasledem, poveci broj hricanskih
crkava, a da i ne govorim o sektama i jeresima to se
tokom vekova javie u prostoru izmedu hladnog seNilskih katarakta. Stoga i Aristotelova Mevera
tafizika, kad je citamo i proucavamo bez' predubedenja, prua uglavnom veran izraz starobalkanske
antropokratije i svega onog naprednog to se u balkansko-anadolskomprostoru
ukazalo za poslednjih
dvadeset i pet vekova, pocevi od ucenja sofista da je
covek svemu mera, pa do balkanske simbioze koja
nije znala za krstake ratove. Ta nas simbioza uci da

visoko ceniti sve ono tO ide za unapredenjem

ljudske misli i drutva. Sam Aristotel s, pravom veli

da je drava postala ivljenja radi i da postoji radi
boljeg ivljenja. U tom smislu treba ceniti i njegovu
Metafiziku koja, bez obzira na teoloka i teleoloka
zastranjenja, otri ljudski duh za neprestanu borbu
za bolji ivot.
Milan BUDIMIR

METAFIZIKA

\
(
1

KNJIGA I

l.
DOZIVLJAJ,

180a

980b

ISKUSTVO, SAZNANJE,
NAUKA I FILOZOFIJA

UMETNOST,

Svi ljudi po prirodi tee da dodu do manja;

dokaz za to je radost izazvana doivljenim saznanjima: naime, i pored njihove korisne strane
ona nam se svidaju sama po sebi, i to vizuelna
saznanja vie od svih drugih. Jer mi vid cenimo
iznad svega, tako da kaem, ne samo zato da bismo mogli da radimo nego cak i pod pretpostavkom da ne elimo nita da radimo. Uzrok ovome
je taj to je od svih naih cula vid ono culo
pomocu koga sticemo najvie saznanja i otkrivamo mnotvo razlika. Ziva bica su po prirodi
obdarena culnim osecajima, ali kod jednih osecaj ne rada pamcenje, dok ga kod drugih rada.
I ba zbog toga su ova druga inteligentnija i
sposobnija da nauce nego ona koja nisu u stanju
da se sete. Medutim, postoje bica, kao to su
pcele ili neka druga vrsta, koja su liena sposobnosti da nauce, poto nisu u stanju da cuju
zvukove; naprotiv, sposobnost da nauci pripada
bicu koje je, osim pamcenja, obdareno cu10m
sluha. U svakom slucaju, ivot svih ivih bica
osim coveka svodi se na slike na secanja; njihovo ucestvovanje u iskustvenom saznanju veoma je malo, dok se ljudski rod uzdife do umet-

1*

gala

nosti i do rasudivanja. Sto se tice ljudi, njihovo

iskustvo proistice iz pamcenja: u stvari, iz mnotva secanja na istu stvar konacno se sacini
jedno jedino iskustvo; a izgleda da je iskustvo
gotovo iste prirode kao nauka i umetnost, samo
s tom razlikom to ljudi dolaze do nauke i umetnosti posredstvom iskustva, jer je iskustvo stvorilo umetnost, kao to s pravom kae Polos, a
nedostatak iskustva stvorio je slucaj. Umetnost
se rada onda kada se iz mnotva iskustvenih
pojmova izvodi jedan jedini opti sud primenljiv
na sve slicne slucajeve. Zaista, doneti sud da
je izvestan lek pomogao Kaliasu obolelom od
izvesne bolesti, zatim Sokratu, a zatim mnogim
drugima uzetim pojedinacno, to je stvar iskustva; ali smatrati da je izvestan lek pomogao
Mrna pojedincima izvesnog sastava, koji spadaju u granice odredene klase obolelim od izvesne bolesti, kao, na primer, flegm~ticima, bolesnicima obolelim od uci ili od groznice, to
potpada
umetnost.
.Sto se,pod
pak,
tice iskustva, izgleda da se ono ni
u cemu ne razlikuje od umetnosti; tavie, mi
Vidimo da ljudi od iskustva postiu vie uspeha
nego oni koji raspolau znanjem bez iskustva.
Uzrok ovome je taj to je iskustvo saznanje
pojedinacnog, a umetnost opteg. Medutim, celokupno iskustvo i celokupno stvaranje odnose
se na pojedinacno. Onaj koga lekar isceljuje nije
covek samo uopte, osim slucajno, nego je to
Kallas, ili Sokrat ili bilo koji drugi tako oznaceni pojedinac, za koga slucajno ispada da je covek. Ako se, daWe, raspolae znanjem bez iskustva i ako se, poznaj uci opte, ne poznaje pojedinacno koje je u njemu sadrano, cesto ce se
uciniti greke u lecenju, jer onaj koga treba
leciti je pojedinac. Medutim, mi isto tako obicno
mislimo da umetnost stoji iznad iskustva, pa
smatramo da ljudi od umetnosti nadmauju ljude od iskustva, misleci da je kod svih ljudi mu-

drost vieg reda obeleje koje prati znanje. Ovo

se moe shvatiti tako stoga to jedni poznaju uz.rok stvari, a drugi ga ne znaju. U stvari~ ljudi qd
~kustva odista znaju d~~
~ji,
ali
ne znaju zato postoji, dok ljudi od znanja zna98lb

ti:?:~. postojanja.
Takode
iz istog
jui smatramo
~
da arhitekti
zasluuju
vecirazloga:
ugled
nego obicni radnici, i da su iskusniji i pametniji. Ovo stoga to oni poznaju uzroke onoga
~to se radi, dok obicni radnici lice na beslovesna bica koja rade ali rade ne znajuci ta cine,
poput vatre koja gori; medutim, dok beslovesna bica vre svaku svoju funkciju po prirodnoj sklonosti, obicni radnici to cine iz navike.
Prema tome, ono to u naim ocima arhitekte
cini pametnijim to nije prakticna vetina, nego
to to vladaju teorijom poznaju uzroke. - I,
uopte, obeleje po kome se raspoznaje naucnik je sposobnost ucenja druw.h, i ba zbog
toga mi verujemo da je umetnost odista vie
nauka nego iskustvo, jer su ljudi od umetnosti,
a ne drugi, sposobni da uce druge. - Osim toga,
mi obicno ne gledamo ni na jedno od naih 0Becanja kao na mudrost, premda nam ona pruaju najpouzdanija saznanja o pojedinim stvarima, ali ona nam ne kau zato ni za jednu
stvar - na primer, zato je vatra vruca; ona se
ogranicavaju na to da utvrde da je vruca.
Stoga je onaj koji je prvi pronaao bilo koju
granu nauke, oslobodenu optih osecanja, s pravom izazvao divljenje ljudi. To nije bilo samo
zbog korisnosti njegovih pronalazaka nego zbog
njegove mudrosti i nadmocnostii nad ostalima.
Zatim su se nove umetnosti umnoile, jedne koje
su usmerene ka upravljanju potrebama ivota,
druge ka njegovom ulepavanju; a pronalazaci
ovih potonjih saznanja uvek su se smatrali mudrijim od drugih, i to stoga to njihova znanja
ne tee korisnosti. Otuda dolazi da su sva ova
razna znanja vec stvarno postojala kad su ot-

uzroke koji su u stanju da u svakoj vrsti nauke

poucavaju druge. Stavie, medu naukama se
smatra da je zaista vie filozofija ona koja se
izabere radi nje same i jedino u svrhu znanja
nego ona koja se izabere radi njenib rezultata.
Najzad, po naem miljenju, filozofija je vie
vladajuca nauka nego nauka koja joj je podredena: zaista, filozof ne treba da dobija zakont,
njegovo je da ih daje; on ne treba da se pokorava drugom, nego, naprotiv, njemu treba da se
pokarava onaj koji je manje filozofski obrazovan.
TakVa su, dakle, po prirodi i po broju, miljenja koja se abicno donose o filozofiji i filozofima. A medu obelejima kaja smo upravo
videli, poznavanje svih stvari nuno pripada
oname koji raspolae u najvecoj meri znanjem
o optem, jer taj poznaje, na izvestan nacin,
sve posebne slucajeve koji potpadaju pod opte.
Zatim je ta znanja; mislim na ana naj optija,
u stvari ljudima tee steci, jer su ona najuda1jenija od culnih zapaanja. Osim toga, najtacnija
znanja su ona koja su najvie znanja anacelima,
jer su ona koja polaze od apstraktnijih nacela
tacnija od onih koja se izvode iz sloenijih nacela. Aritmetika je, na primer, tacn!ija od geometrije. Recimo jo i to da je izvesna nauka
utoliko prikladnija za poucavanje ukoliko vie

krivene nauke koje se ne primenjuju nina zadovoljstvo ni na potrebe, a sama ova znanja
najpre su se pojavila u zemljama u kojima su
ljudi imali na pretek slobodnog vremena. Tako
je Egipat bio kolevka matematicke nauke, jer
je tu svetenickom staleu bila ostavljena mnogo
slobodnog vremena.
U Etici smo pokazali kakva je razlika izmedu
umetnosti, nauke i drugih disciplina iste vrste.
Ali svrha naeg sadanjeg raspravljanja je da
pokaemo da, pod imenom filozofije, svaka obicno podrazumeva ono to se odnosi na prve uzroke i na pranacela; tako se, kao to sma napred
rekli, obicna smatra d~ je covek od iskustva
vredniji od coveka koji jednostavno ima bilo
kakvo osecanje, da je naucnik nadmocan nad
covekom od iskustva, arhitekt nad obicnim radnikom, a teoretske nauke nad prakticnim naukama. Ocigledno je, dakle, vec sada da je fit82a lozofija nauka ciji su predmet izvesni uzroci
i izvesna nacela.
2.

POJAM I PRIRODA FILOZOFIJE I NJEN CILJ

Poto je filo~ofija kao nauka predmet naeg

istraivanja, treba da se ispita zbog cega i po
kojim nacelima se filozofija moe smatrati naukom. Ako se razmatre miljenja kaja se obicno
donose o filooofu, odgovor na ovo pitanje bice
samim tim mnogo jasniji.
Pre svega, mi zamiljamo da filozof raspolae znanjem o svim stvarima, koliko je to moguce, ne poznavajuci pri. tome svaku od njih
napose. Zatim, za onoga koji je u stanju da upozna stvari sloene i teka pristupacne ljudskam
saznanju smatra se da je filozof (jer culno saznanje, poto je zajednicko svima ljudima, lako je nema nikakve veze s filozafijam). Osim
toga, veci su filozofi oni koji tacnije poznaju

882b

ulazi
uzroke,
jer Stavie,
j>Oucavati
znaci izlagati
znati
uzroke u svake
stvari.
upoznati
radi upoznavanja il znnnja je glavna obeleje
nauke ciji je predmet sticanje najvie spoznaje:
zaista, onaj koji vie voli da stekne saznanje
radi saznanja izabrace pre svega nauku u pravom smislu, a takva je nauka o najvioj spoznaji; najvia spoznaja podrazumeva osnovna
nacela i prve uzroke, poto se do spoznaje svih
ostalih stvari dolo zahvaljujuci pQmavanju
pranacela i pocev od pranacela, a nije se desilo
obrnuto, da su se pranacela upoznala preko stva7

ri koje od njih zavise. Najzad, osnovna nauka

koja je i iznad podredene nauke jeste ona koja
saznaje s kakvim ciljem treba uraditi svaku
stvar u ivotu, a taj cilj je, za svako bice, njegovo dobro i, uopte, najvie dobro u celoj pIjrodi
Sva ova razmatranja pokazuju da se pojam
o kome je ovde rec odnosi na istu nauku: potrebno je da to bude nauka koja ima u vidu
prva nacela i prve uzroke, poto je dobro njen
krajnji cilj, odnosno jedan od njenih uzroka.
A i istorija najstarijih filozofa pokazuje,s druge strane, da to nije pesnicka nauka. Zaista,
znatielja je, kao to je to slucaj i danas, podstakla prve mislioce na filozofska posmatranja
ivota. Njihovo cudenje u pocetku se odnosilo
na tekoce koje su se prve prikazale njihovom
umu; zatim, napredujuci tako malo-pomalo,
~ni su proirili svoje ispitivanje na znacajnije
probleme, kao to je postojanje meseca, sunca
i zvezda, a najzad i na postanje svemira. A primetiti neku tekocu i zacuditi se znaci priznati
sopstveno neznanje (zbog toga je cak i ljubav
prema mitu u neku ruku ljubav prema filozofiji, jer je mit skup cudesnog).Prema tome, ako
su se prvi filozofi odali filozofiji da bi izbe~li
neznanje to je ocigledno bilo stoga to su teili
znanju jedino radi saznanja, a ne zbog neke korisne svrhe. A to dokazuje ono to se u stvari desilo: gotovo sve ivotne potrebe i stvari koje se
ticu njegove ugodnosti i prijatnosti bUesu zadovoljene kad se pocela istraivati naucna grana ove vrste. Zakljucuj~m da, ocigledno, u naem istraivanju nemamo u vidu nikakav strani
interes. Ali isto onako kao to slobodnim nazivamo onoga koji je sam sebi svrha i koji ne postoji radi nekog drugog, tako je i ova nauka je.-.
dina medu svima nau1iama koja je slobodno
ucenje, jer je ona jedina sama sebi svrha.

983a

Stoga se s punim pravom moe smatrati da

je njeno posedovanje vie nego ljudsko. Zaista,
covecja priroda je ogranicena u mnogom pogledu, tako da, kako kae Simonid,
"Jedini bog moe uivati tu povlasticu",
dok covek treba da se ogranici na istraivanje
nauke koja je u njegovoj srazmeri. Ako, dakle, ima neto istine u onome to pripovedaju
pesnici, i ako je surevnjivost svojstvena boanstvu, izgleda da bi trebalo da se ona narocito
odrazi: u ovom slucaju i tada bi bila alosna
sudbina svih onih koji se isticu u ovom znanju.
Ali neprihvatljivo je da je boanstvo surevnjivo, nego su, kako kae poslovica, pesnici velike varalice; stoga ne treba ni misliti da bi
neka druga nauka mogla nadmaiti filozofiju u
odnosu na njen znacaj. Zaista filozofija je
najboanstvenija i najvia nauka, jedina za koju
kaemo da mora iz dva razloga da bude najboanstvenija: jer boanstvena nauka je u isto
vreme ona koju bi bog najradije posedovao i
koja bi raspravljala o boanskim stvarima. A
nauka
o kojoj1govorimo
stvarno
jedina
imaopto
dvostruko
obdleje: s jedne
strane,
prema
tem miljenju, bog je uzrok svih stvari i nacela, s druge strane, takvu nauku moe posedovati jedino bog, ili bar uglavnom bog. Sve druge nauke ~u, dakle, potrebniie od n~ a!L....ni
jedna niie bolja od n~.
'
Medutim,
nje~c:je
treba da nas dovede,
u jednom
srm , __
d.\l~evnogstanjl:!,
!)uprotnog onome u kome smo se n~~i u poc~tkii naih istraIvanja. Svaki covek, rekli smo, u
pocetku se-Cudi da su stvari ono to jesu; ovo
Uci na pozorite s lutkama koje se krecu same,
}tako to izgleda onima koji jo nisu razmotrili
uzrok tome, ili na dugodnevice i kratkodnevice ili na nemerljivos"!;dijagonala: zaista svakome se cini cudnim da se data kolicina ne moe
meriti cak ni najmanjom jedinicom. A konacno
9

se mora doci do suprotnog cudenja i, kako kae

poslovica, do onoga to je bolje, kao to se to
deava i u ~naim primerima, cim se covek upozna sa uzrokom: jer geometra ne bi nita izne':':
nadilo toliko koliko kad bi dijagona1a postala
merljiva!
Takva je dakle priroda nauke koju elimo
da proucimo, takav je cilj kome treba da bude
usmereno nae istraivanje :il celokupno nae
ispitivanje.

gled bice koristan za nae sadanje istraivanje:

odista, ili cemo otkriti neku drugu vrstu uzroka,
ili ce pak nae poverenje biti ucvrceno onim
to smo sada naveli.
.-~--V~iI!a,::-prvih filozafa sma1r~. je pranaceJiIl!8 sv~1stvari s~~Lpranacela
materijalne
prirode, to jest ono ,od cega su sacinjena sva
bica;-ono aa cega pocinje l1jihavo postojanjf:!i
ciffie-se'zivrav~i' iifiliova 'propadanje, dok supstimca 1 d~jt:! 'f"rajepoora2hift(hazivima':-takav
pranacelo
,~e--za-njtl1.
Onnnisle daeremefiat,tiiCiicLje
iz ovoga mogu izvuci
zakljucakbica.
da
nema ni pastojanja, ni unitenja, s obzirom na to
da ta prva priroda uvek postoji: jer mi ne kaemo da je Sokratov ivot poceo u apsolutnom
smislu kad je on postao lep ili muzicar, niti je taj
ivot prestao kad je napustio. ove nacine postojanja, zato ta supstrat astaje, ta jest ostaje sam
Sokrat. Na ovaj nacin filozofi o. kajima govorimo uveravaju da se ni jedna ej drugih stvari
ne rada niti propada, jer mora pootojati bilo
kakva stvarnost, jedna ili vie njih, iz koje je
nastala sve astalo, ali koja se sama odrala.

3.

POJAM PRAUZROKA KOD STARIJIH GRCKIH

FILOZOFA; PRANACELA. ELEME1\'"TI, SUPSTANCE.
DOBRO KAO PRANACELO BICA'

983b

Poto je prema tome jasno da znanje treba

da podrazumeva poznavanje stvari od njihovog
pocetka (je..
kaemo da poznajemo svaku stvar
samo onda kada mislimo da poznajemo njen
prvi uzrok), onda se kae da se uzroci magu
shvatiti u cetvorostrukom ~smislu. U jednom
smislu, pod uzrakam pOdrazumevama sama postojanje necega injegovustitastvenost. (u stvari, r'a.zlog postojanja izvesne stvarCKonacna se
svodi na pojam o taj stvari, a prvi razlag past~
janjaj~.uzr~~ __
!_px:anacelo);u drugom pak Smislu,
je matenja~ m~pstrat,
u!rec~mlsm~slu, uzr~k
to Je pranacelo-od
Koga potaziJgefat:l~naJzad, u cetvrtom smislU, koji,je suPr.Qtan trecem,
uzrok je razlog zbog cega neto P013~()ji.
od#Oho
ta je neko dobra (jer dobro je svrha svakog 'Po-~
stojanja i svakog kretanja). U Fizici srna dovoljno temeljito praucili ova pranacela; medutim, podsetimo se ovom prilikom na Iniljenja
onih koji su se, pre nas, pasvetili proucavanju
bica i koji su se kao filozafi bavili problemom
istine, jer je acigledna da i oni gavore o izvesnim nacelima i izvesni:m -uzracima. Taj pre-

/'#
broja i.,Eri!~cleE~f~~~9Xa.vr"
ste, ~g>s~,
svi se tic~.
filozofri1
tome ne ,u.Tales,
osnivac ove' Vrste' filozoflle,'kaedaje-vodapocetatfsVemu (zbog tOga je an "i govorio da zemlja
pIh7a~na"vodi);on je bez sumnje dO~Qcio. avog
verovanja ~apaajucida
se sve stvari hrane
vragomTdaTZnre~ptOistice lod nje ivi i sama
,,'r'tOplota (medutim, ana iz cega sve stvari pro-- isticu je njihovO pranacelo). Zbog ovakvog zapaanja on je prihvatio taj nacin gledanja, kao
i drugu cinjenicu, a to je da je seme svih stvari
vlane prirode da Te'voda uzrak prirode, vIa,mihstvari. - Po' miIfeE]u' Tvesnih filozofa i
, stari kosmolozi su mnogo pre sadani~K~a~<>.lenj a prvi rasprav ljiili-"-obogo.vima.?l!!l1jJjajl!ci
/' prirodu .na isti nacin., Stvarno, oni pominju
Okean i Tetidu kao tvorce Sveta i kau da se
11

10

(
I

t84a

,
/
.

bogovi zaklinju vodom, koju pesnici nazivaju

Stiks: zaista treba najvie potovati ono to je
najstarije, a zaklinjati se onim to se najvie potuje. A to se tice toga da li je ovo miljenje
o prirodi u stvari primitivno i staro, ta stvar je
sasvim neizvesna; bilo kako mu drago, to je,
kau, ucenje koje je Ta1es objavio o prvom
uzroku stvari. Sto se tice Hipona, stvarno niko
ne bi ni pomislio da ga uvrsti medu ove filozofe,
zbog osrednje vrednosti njegovog miljenja. Anaksimen i Diogen postavljaju vazduh kao
stariji od vode i, me4Yj)r<:l~timtelima, oni ga
pretpostavljaju kao pranacelo,-ook je to vatra
za Hipasa ir Metaponta i Heraklifa iz Efesa. ~mpedoklo smatra elementima celiiiprostatela;
on to cini dodajuci cetvrti, zemlju, onima o kojima smo upravo govorili; ti elementiuvek postoje i podloni su postojanju jedino kvantitativnim povecanjem ili smanjivanjem, bilo da se
ujedinjuju da bi stvorili neko jedinstvo, bilo da
se de1e, pocm.juci od toga jedinstva. - Anaksagora iz KJ.azamena,stariji od Empedokla, ali
cije miljenje izgleda da pripada docnijem dobu, prihvata beskrajan broj pranacela: gotovo
sve stvari, kae on, koje su sacinjene odSIic:nih
delova, kao to SU v'ooai1i vatrn;'pod1OrieSU
postajanju 1 unitenju samo na jedanlla.ciri, a.to je sjedinjavanjemili razdvajanjem-delov~;_
one niti postaju niti propadaju na neki dr1.1gi
nacin, negovecito traju .
"", Izgleda, dakle, da iz svih ovih miljenja sledi zaklJucak da postojL~II1o jedan uzrok, onaj
.,>2:a
KOli.. sek~f da. Je mat~rijalne prir~.e. Ali
doavi do ove tacke, onima koji se bave tIm pitanjima sama stvarnost oznacila je put i prinudi1a ih na dublje istraivanje. Zaista, ma koliko
se pretpostavljalo da svak:opostajanjei sv~o_
propadanje proistifu.izjedno~ jedinog ili vie
pranacela, pitanje je zato se to deava i koji je
tome uzrok? Sam supstrat zacelo nije tvorac

sopstvenih promena. Naime, ja smatram da ni

drvo ni bron.zanije uzrok promene jednog i drugog: ono to cini postelju nije drvo, niti je ono
Atocini kip bronza, nego ima neto drugo to

.'znaci
uzrok
promene.
A istraivati
neto
drugo
./.Je
istraivati
drug1~princip
-ili,tokao
~to bismo
.-mi to rekli, ono od cega dQlazLpocetakkreta",
llja.Medutim, filozofi koji su se u samOmpocetku upustili u istraivanje o kome smo govorili, i koji su izraavp]i jedinstvo supstrata, nisu
se mnogo mucili tom tekocom; ali bar nekoli/ cina od-onih kOJisu potVrdivalito jedinstvo podlegli su u neku ruku pod teretom pitanja koje
su pokrenuli: oni tvrde da je jedinstvo nepokretno i, samim tim, sva priroda, i to ne samo
to se tice postojanja i propadanja (jer u tom
pogledu svi dele isto miljenje od samog pocetka) nego cak to se tice svake druge promene,
ma kakva ona bila; a ovo ucenje im je svojD84b stveno. Medu onima koji izraavaju shvatanje
o ovome jedinstvu ni jedan nije, dakle, doao
do pdimanja uzroka o kome je rec, izuzimajuci
moda Parmenida, i to samo ukoliko on pretpostavlja da postoji ne samQjedan uzro~ nego i,
u izvesnom smislu, dva uZ!Oka.. A to se tice
onih koji prihvataiu vie elemenata, kao toplo
i -hladno, ili vatru i zemlju, njima je lake da
naznace ucinski uzrok: oni zaista vatri pripisuju
prirodu pokretaca, a vodi, zemlji i drugim elementima suprotnu pasivnost.
. Posle ovakvih shvatanja, filozofi su, kao to
smo to rekli, bili primorani samom stvarnocu
da potrae neki drugi uzrocni princip, poto su
se pranacela koja su pre bila otkrivena pokazala nedovoljnim za stvaranje prirode bica. Postojanje ili postanak dobrog i lepog u stvarima
odista verovatno nema za uzrok ni vatru, ni zemlju, niti neki drugi element ove vrste, a cak
jJ

ne izgleda Snidruge
verovatno
su bilo
to ovi
zamiljali.
strane,danije
r~ fil~lU

12

iii

r~
1...

..
~~
,

r"q~
~'tfo *

4.' -I'

.','
..";:.,?..
''''~

~'

<.}'

;:;

:;;

"~,,

c'\ .

svaki od ova dva principa je uzrok jedne od ovih

dveju pojava. Naime, ako bi se nastavilo Empe..
doklovo rasudivanje i ako bi se ono uzelo u njegovom smiSlu a ne u neposrednom znacenju,
koje nije nita drugo nego mucanje, dolo bi se
do toga da je prijateljstvo uzrok dobra, a mrnja uzrok zla. Prema tome, ako bi neko pomislio da je Empedokle, u jednom smislu, parnenuo, i to prvi, dobro i zlo kao pranacela, onda
bi se lepo moglo reci da je uzrok svakog dobra
samo dobro (a uzrok svakog zla samo zlo).
Prema tQmei~<da,suoviftlozofi
u.svojim istrc\~vllnjima 90sp_e~iQQqYclJJZtoka.1lledu
kojima smo postavili razliku u' Fizici, a to su
D1aterija i prafia,~~l~Itretanla;' samo, .oni su to
umnur neodredeno i"ri~a~,lu, no -to 'e'U'borbama ponaaju slabo obuceni vojnici, koji se bacaju na sve strane i cesto zadaju srecne udarce,
u cemu znanje nema nikakvog udela: isto tako
izgleda da ovi filozofi ne znaju ta govore, jer
se gotovo uopte ne vidi ili, ako se i vidi. onda
je to sasvim malo, da se slue tim svojim principima. Tako se Anaksagora slui inteligencijom
samo kao nekom spravom za stvaranje svoga
svemira: kada je u nedoumici da objasni nunost
neke pojave, on tada izvlaci na povrinu inteligenciju, dok u ostalim slucajevima nlln<>stovih
pojava on pripisuje vie svima ostalim pritnci-pima nego inte1igenciji. - Pa i Empedoklo,
premda se slui uzrocima vie nego ovaj koga
smo pomenuli, ipak to ne cini dovoljno i, upotrebljavajuci ih, on ne uspeva da se sloi sa samim sobom. Kod njega je bar cesta pojava da
je prijateljstvo ono to razdvaja, a mrnja ono
to spaja. Odista, kad se celina razdeli na svoje
elemente pod dejstvom mrnje, vatra se skuplja
u jednu jedinu masu, kao i svi drugi elementi;
obrnuto, kada se, pod dejstvom prijateljstva, izvri spajanje elemenata, delovi svakog elementa
ponovo su primorani da se odvoje jedni od dru-

pripisivati slucaju i sreci tako velicanstveno

delo. Stoga, kada se pojavio covek koji je rekao da u prirodi, kao i kod ivotinja, postoji
inteligencija, uzrok sveopteg reda i uredenja,
izgledalo je kao da je on jedini pri zdravom razumu s obzirom na lutanja njegovih prethodnika. Jasno je, a i mi to znamo, da je Anaksagora prihv~tio ovakva shvatanja, ali kae se da
mu je prethodnik bio Hermotim iz Klazomena.
U stvari, oni koji prihvataju ovo ucenje, ne samo da su uzrok dobra postavili kao pranacelo
bica, nego su od njega napravili onu vrstu pranacela koja bicima daje kretanje.
4.

POJAM PRANACELA U PRETPLATONSKOJ

FILOZOFIJI
"

985a

Moe se naslucivati da je Hesiod prvi tra~

io slicno reenje i, zajedno s njim, svi oni, ma
ko oni bili, koji su postavili, IjJlbav ili elju kao
pranacelo bica, kao to je to ucinio i Parmenid.
Ovaj, naime, prikazujuci postojanje- sVeriiira~
kae:
"Erot je stvoren prvi od svih bogova."
A Hesiod, opet, kae:
"Mnogo pre svih stvari bee Haos.
A zatim Zemlja irokih strana ...
I Ljubav, koja sija nad svima besmrtnicima. "
Mnogo je, dakle, trebalo da se u bicima nade
uzrok koji le u staniu.dlLsty.arima.gaje kretanje i red., Sto se tice pitanja kome treba. i>rlpl- .
sati prvenstvo u ovom ucenju, neka nam se
dozvoli da na sud odloimo za kasnije. - Ali
primetilo se da se suprotnosti dobra nalaze i u
prirodi; da se u njoj nalaze ne samo red i lepo
nego i nered i runo, pa da cak zlo nadmauje
dobro, a runo lepo. Otuda dolazi da je jedan
drugi filozof uzeo u obzir prijateljstvo i mrnju:

15
\

---.

ANE

gih. U svakom slucaju Empedolcl.Oiudal.iuiuci.se

od~v.oji~ ..:prethodnika, P~j~lJ~~_delecLsa,
uzroK o ~o:rnere~~~~!te...c_~s><i~a:Q~X~kietanja jedno jedino priIDacel()"p.egg.p~aiu.ci.
Osim
dya raz1icit~ p~ <::~J~pro!ml P:r~!!~~l!;
1$ toga, Qn.i~-~ ustanovio ce~le~~~
"
rija1ne prirode, me<rutlm, on se njima ne slui

~:aa.ih

:fe-eetiiri,'riego.,kao

FILOZOFSKE SKOLE PITAGOROV ACA

I ELEACANA

.da su, ;ATrio"ava:

stran~to, j.evatr.a.uzeta. sama...za..sehe.1.

strane, njene suprotnosti, okupljene u
~oj
jedinoj prir~~J<ij~?;~~ja;'
'vazdUli i
;;. vod~(r~"uosta1om
moemo uvEli-itL citaJucf'D.jegov spev.
Takvi su, kaemo, priroda i broj pranacela,
kojai2lae ovaj filozof. - ~ll~P
njei,.o,:ydn1~
Demokrit uzimajqJ~.aoe1en1eDj;~p1.l,ll9J,n:razno,
k(Jfe'liazlva.jlI
Od-.P,rvih P.rln:ciPi;
,,'
'.
'" bice i ne-bice.
--.' '.- ......
p't1ntT:r-cvifoTe '15ic""e['pra.ino-,l.retkojene-b.ice
(zbog toga, Jk> nJihovom miljenju, ne-bice isto
tako postoji kao. i bice, dok prazno' postaji ista
onako kao telo). T()su~QCi.bic~.:u.:ma!erijal, .'-nom..sm.i~lu.I kao to omkojt prihvataju jedin;- st~fuSUP:sLc1Ilce
uzete kao subjekt stvaraju sva
ostala bica pomocu promena te supstance, postavljajuci retko i gusto kao pranacela promen.a,
isto tako ovi filozofi tvrde da su razlike u elementima uzroci svih ostalih osobina. Samo, po
njihovom miljenju, postoje tri razlike: lik, red
poloaj. Razlike izmedu bica, kau oni, dolaze
jedino od razmere, dodira i sastava. A razmera,
to je lik, dodir je rad, a sastav poloaj: tako se
A razlikuje od N likom, A N od NA redom, a
Z od N poloajem. - U po~ledu problema kretanja: odakle ili kako ~a bica poseduju, ovi su
ga filozofi, kao i ostali, jednostavno precutali.
A to se tice dvaju uzroka o kojima je rec,
izgleda da su samo dotle doprla istraivanja
onih filozofa koji su to cinili pre nas.

985b

U vreme ovih filozofa, pa cak i pre njih, oni

koje nazivaju pitagorovcima prvi su se posvetili matematici unapredili je. Vaspitani u ovoj
naucnoj grani, oni su smatrali da su matematicka nacela u osnovi svih bica. A kako su brojevi, po prirodi!, prvi medu ovim nacelima i kako
su pitagorovci verovali da u brojevima zapaaju
mnoge slicnosti sa svim onim to postoji i postaje, vie nego to su ih primecivali u vatri,
zemlji vodi (s tim to je jedno odredivanje brojeva pravda, drugo dua i inteligencija, trece
kriticno vreme i slicno tome, tako reci za svako
drugo odredivanje); kako su, osim toga, oni videli da brojevi izraavaju muzicke osobine
razmere; najzad, kako im je izgledalo da su
sve ostale stvari, u celoj njihovoj prirodi, stvorene slicno brojevima, kako su brojevi izgledali prvobitne stvarnosti svemira: u takvim
1J,slovima,oni su smatrali da su brojevi elementi
svih bica, i da je citavo nebo harmonija i broj.
A sva slaganja koja su mogli da zapaze, u brojevima muzici, sa pojavama na nebu i njegovim delovima i sa svemirskim redom oni su povezivali i unosili u svoj sistem; i, ako bi se negde pokazala neka praznina, oni su hitno vrili
potrebna dodavanja, kako bi obezbedili potpunu doslednost svoje teorije. Na primer, poto
iizgfeda da je dekada savren broj i da obuhvata
celokupnu prirodu brojeva, oni kau da ima
deset nebeskih tela koja se krecu; ali buduci da
ima devet vidljivih tela, iz ovog .razloga oni
pretpostavljaju deseto, antizemlju.
O svim ovim stvarima raspravljali smo, sa
potpunijim podacima, na dru~om mestu. A ako
se na njih ponovo navracamo, to je zato da bismo od ovih filozofa naucili i to ta oni postav-

~. jedne
:$ druge

9B6a

16

j ---

17

D86b

18

ljaju kao pranacela, i kako njihova pranacela

potpadaju pod uzroke koje smo vec nabrojali.
A u ovom pogledu izgleda da i oni smatraju da
je broj pranacelo, istovremeno kao materija
bica i kao cinilac njihovih promena i njihovih
stanja. Elementi broja su par i nepar; par je
beskonacan, anepar ogranicen; jedan proizlazi
iz ova dva elementa, jer je on u isto vreme par
i nepal", a broj proistice iz pojma jedan; dok
celokupno nebo, kao to je o tome vec bilo reci,
nije nita drugo nego broj.
Drugi medu ovim istim filozofima prihvataju deset pranacela koja u dve uporedne grupe obuhvataju ono to je:
ograniceno i neograniceno,
parno i neparno,
jedno i mnogostruko,
desno ilevo,
muko i ensko,
mirno i pokretno,
pravolinijsko i krivo,
svetlo i tamno,
dobro i rdavo,
cetvorougaono i duguljasto.
Izgleda da je veoma slicno bilo ucenje Alkmeona Krotonskog, bilo da je ovaj svoje ideje
primio od pitagorovaca, ili oni od Alkmeona.
poto je ovaj imao najvie uspeha u doba Pitagorine starosti, a oba ucenja su gotovo istovetna. On zaista kae da vecina ljudskih stvari ide
udvote, oznacavajuci tim ne odredene Suprotnosti, kao to su suprotnosti pitagorovaca, nego
suprotnosti uzete nasumce: na primer, belo i
crno, slatko i gorko, dobro i zlo, veliko i malo.
Tako je, dakle, ovaj filozof izloio svoja shvatanja o ostalim stvarima, dok su se pitagorovci
jasno izrazili o broju i o prirodi njegovih suprotnosti. - Sve to moemo da zapamtiri10 od
ovih dveju kola je to da su suprotnosti prana-

cela bica, a jedna od njih cak moe da nam kae

neto o broju prirodi tih nacela. Ali to se tice
nacina na koji je moguce svesti ih na uzroke o
kojima. smo govorili, to ovi filozofi n:ilsu jasno
izrazili; ipak izgleda da oni svoje elemente svrstavaju pod ideju materije, jer je, prema njihovom miljenju, supstanca sastavljena od ovih
elemenata uzetih kao njenih imanentnih delova.
Miljenje starih filozofa koji su prihvatili
veci broj elemenata prirode dovoljno je upoznato iz onoga to prethodi. Bilo ih je i drugih
koji su, naprotiv, ucili da je celina jedina stvarnost, ali nacin izlaganja nije isti kod svih, kao
ni slaganje sa cinjenicama. Medutim, raspravljanje o njihovim ucenjima ne moe ni u kom
slucaju da ude u okvir naeg sadanjeg ispitivanja uzroka. Oni odista ne postupaju poput izvesnih istraivaca prirode koji, postavljajuci
stvarnost kao jednu, ipak izvode postanak svih
stvari uzimajuci jedan kao pranacelo materije.
Ucenje onih je druge vrste: dok fiziolozi pretpostavljaju i kretanje koje stvara celinu, filozofi o kojima govorimo tvrde, naprotiv, da je
celina nepokretna. Medutim ima jedna stvar
koja nije tuda naem sadanjem ispitivanju. Izgleda naime da je Pannenid prihvatio formalno
jedinstvo, aMelis materijalna jedinstva: medutim, za prvog je to jedinstvo ograniceno, dok je
za drugog neograniceno. Sto se tice Ksenofana,
najstarijeg pristalice jedinstva (jer je Pannenid
bio, kau, njegov ucenik), on nije nita tacno
odredio, a izgleda da nije jasno shvatio prirodu
ni jednog od dvaju uzroka. Medutim, posmatrajuci citav materijalni svemir, on kae da je pojam jedan isto to i pojam bog. Ovi filozofi treba dakle, kao to smo rekli, da ostanu po strani
od naeg sadanjeg istraivanja, a pogotovo ova
dvojica cija su shvatanja zaista i suvie neizgradena, to jest Ksenofan i Melis. - Naprotiv,
izgleda da Pannenid ovde rasuduje sa vie pro19

'r

definicija nisu smatrali sutinom definisane

stvari: kao kad bi se mislilo da su dvostruko i
diada istovetni zato to je diada prva stvar koja
potvrduje dvostruko. Ali sutina dvostrukog i
diade nesumnjivo nije ista, jer bi jedan bio
mnogostruk; uostalom, to je zakljucak koji se
oni nisu kolebali da izvedu.
To je, dakle, sve to moemo da zapamtimo
o starim filozofima i njihovim sledbenici.ma.

nic1jivosti. Ubeden da ne-stvarnost ne postoji

van stvarnosti, on misli da nuno postoji jedna
jedina stvar, to jest samo bice, i da~ne postoji
vie nita drugo (ovo smo jasmje izloili u Fizici); ali, primoran da se prikloni pred cinjenicama, da prihvati u isto vreme formalno jedinstvo i culno mnotvo, on postavlja dva uzroka:
toplo i hladno, drugim recima vatru i vodu i,
od ova dva principa, on jedan, toplo,' svrStava
t87a sa stvarnocu, a drugi sa ne-stvarnocu.
Evo ta smo izveli iz svega to smo rekli i iz
ucenja fiiozoia~Sl~l\j;'l'!:I.imO-rupr!:lvljali sied- ,
ne-~~j.i.
:W.'il1l9ti -,,"'?+""j'l d~ je pR:lnacelo J~
prirnde .(i~L.:y~a"j..Yatr.a.l~U&pi

PLATOKOV ODNOS PREMA PITAGOROVCIMA

I NJEGOVA TEORIJA O IDEJAMA

ele.men~..1~.,
.....
Jela).
i..ll.Qdjednill,
PtanacelO~Wan
kod.d.r1
__ "'.iLlo."
..
"'4. -1.t,..'t~.50
';'1~; ~,.,A_~
J. "'~d"
.~ h_~~

i- ,drugi
smatrliil.l
nj~gg'!1t.Prtr()d.umateri.i~9~i
taj
s druge
strane,n~kI,
filozofiPrmv~u
uzrok i, osim
njega, ;O'jedanJ i:intoga se radl).
kretanje,
.UZroKKOjifeleaaiiK.o(rl~('~,

[ili im8dvakooQrugitf:""" , -

~-

.' Sve -der-italske kore, iskljucujuci tu kolu,

ostali filozofi su se dakle i suvie ukratko izjasnili o tim principima, s tim to se pozivaju, kao
to smo rekli, na dve vrste uzroka, i to jedan
od njih, prvobitni uzrok kretanja, jedni postavljaju kao da je jedan, a drugi kao da ih ima dva.
'lL istom smislu pitagorovci su govorili o dva
prariacela, ali su dodali dve sledece pojedinOsti:
ograniceno, ili jedan, i neograniceno nisu, mislili
su oni, neke druge stvarnosti, kao to su vatra,
zemlja ili neki drugi element te vrste, nego su
samo neograniceno i jedan supstanca stvari koje
ih potvrduju, pa su stoga tvrdili da je broj sutina svih stvari Eto, tako su oni objanjavali
ovu stvar. Drugo, tQ.se.tice-8Utine, oni su bili
ti koji su poceli da o njoj rasuduju i da je definiu; samo su postupali na suvie uproten nacin. Oni su stvarno' definisa1i povrno, a osim
toga prvi broj na koji je bila primenljiva data

.J.

-,.

Posle filozofija o kojima smo ma10cas govorili dola je flatonova teorija, koja j~~ce
u skladu sa teorijom pitagorovaca, ali koja ima
il svoja sopstvena obeleja, prilicno razlicita od
filozofije italske kole. - Jo od svoje mladosti,
Platon, poto je najpre postao prijatelj Kratila
i upoznao se s Herak1itovim miljenjima, prema
kojima su sve culne stvari u vecitoj promeni i
ne mogu biti predmet nauke, ostao je i kasnije
.87b veran ovom ucenju. S druge strane, Sokrat, koji
je bio obuzet mislima o moralnim stvarima, a
ne o prirodi u celini, ipak je u ovoj oblasti traio opte i prvi utvrdio miljenje o definicijama.
Platon je prihvatio njegovo ucenje, ali njegovo
prvo formiranje navelo ga je na miljenje da to
opte mora postojati u stvarnostima druge vrste
nego to su to culne stvari:-.!leIDQgUCe.je,zaista,
mislio je on, da zajednicka definicija postoji i
za jednu od pojedinacnd.h culnih stvari, bar za
one koje su u vecitoj promeni. Rukovoden ovim
razlozima, on je onda ove stvari nazvao idejama,
govoreci, s druge strane, da su culne stvari odvojene od ideja i da se sve nazivaju, po njima:
mnotvo culnih stvari zaista postoji jedino ir2:21

988a

22

jednacenjem, i one imaju isto znacenje u odnosu

riajd~
Sto se tice toga izjednacenja,PIaton
je promenio samo ime: pitagorovci zaista kau
da bica postoje oponaanjem brojeva; za Platona je to izjednacenje, tako da se izmenila
samo rec. Ipak, to se tice istraivanja o prirodi
toga izjednacenja ili oponaanja ideja, oni su
ga ostavili bez odluke. - Stavie, osim culnih
stvari i ideja, Platon prihvata da postoje i matematicke stvari, koje su pre1azne stvarnosti,
razlicite, s jedne strane, od cu1nih stvari po
tome to su vecite i nepokretne i, s druge strane,
od ideja po tome to su one mnotvo slicnih primeraka, dok je ideja sama po sebi jedna, pojedinacna i zasebna stvarnost. - Poto su ideje
uzroci drugih stvari, on je smatrao da su elementi ideja elementi svih bica; tako su pranacela ideja, uzeta u smislu materije, veliko i
malo, a uzeta u smislu formalne supstance, to
je jedan, poto idealni brojevi nastaju pocev
od velikog i malog i izjednacenjem velikog i malog u jednom. - Platon se slae s pitagorovciIna da je jedan ipak sama sutina, ane atribut
neke druge stvari za koju se kae da je jedna;
slicno pitagorovcima on takode kae da su brojevi uzroci sutine drugih stvarnosti. Medutim,
on sam je ucinio toliko to je zamenio beskonacno, koje su oni zamiljali kao jednostavno, diadom, i to je sacinio beskonacno od velikog i
malog. Druga stvar koja mu je svojstvena je ta
to brojeve sastavlja van culnih stvari, dok pitagorovci tvrde da su same stvari brojevi i, s dru- .
ge strane, to ne postavljaju matematicke stvari
kao posredna bica izmedu ideja i culnog. To to
je on jedan i brojeve na ovaj nacin odvojio od
culnog sveta, suprotno pitagorovcima, i to je
uveo ideje bilo je usled njegovih logickih istraivanja (jer njegovi prethodnici nisu znali nita
o dijalektici); ako on, s druge strane, postavlja
beskonacnu diadu kao drugu prirodu, to je zbog

toga to brojevi, izuzimajuci neparne brojeve,

lako nastaju iz diade, kao nekom carolijom.
Ipak se u stvarnosti deava suprotno i miljenje
ovih filozofa nije zasnovano na razumu. oni
stvarno iz materije izvode mnotvo stvari dok
se, po njihovom miljenju, oblik stvara samo jedanput; medutim, ocigledno je da se iz jedne
materije moe napraviti samo jedan sto, dok
umetnik, koji primenjuje oblik, proizvodi,
premda je on jedan, vie stolova. Isti je slucaj
s mujakom u odnosu na enku: ova se oplodi
jednim jedinim parenjem, ali mujak oplodava
vie enki; to je ipak slika uloge koju igraju
ova nacela.
Ovako je, dakle, Platon odredio svoje ucenje
o stvarima o kojima je rec. Prethodna razmatranja ocigledno pokazuju da se on sluio samo
dvema vrstama uzroka: forma1nim uzrokom i
materijalnim uzrokom (u stvari, ideje su uzroci
sutine svih ostalih stvari, dok je jedan uzrok
ideja), a ta materija, koja je supstrat (i po kojoj
se nazivaju ideje za culne stvari, i jedan, za
ideje) je diada, veliko i malo. U jedan od ova
dva elementa Platon je jo stavio uzrok dobra,
a u drugi uzrok zla, a to ucenje, rekli smo, vec
su nastojali da podre izvesni filozofi ranijeg
doba, kao Empedoklo i Anaksagora.
7.
I

ARISTOTELOVA ANALIZA OSNOVNIH UZROKA

Osvrnuli smo se ukratko i u glavnim linijama na filozofe koji su raspravljali o pranacelima o istini i ispitali na koji su nacin oni o
ovome govorili. Na taj naOO iz onoga to smo
rekli sledi zakljucak da ni jedan od onih koji
su raspravljali o pranacelu i o uzroku nije rekao nita to ne bi mo~o da se svede na uzroke koje smo Ini sami odredili u fizici. Izgleda,

23

BBb

24

medutim, da su svi oni nekako nejasno naslucivali neki od tih uzroka. U stvari, jedni govore
o pranacelu kao materiji, za koje pretpostavljaju da je jedno ili vie njih, a koje smatraju da
je materijalne ili nematerijalne prirode: za Platona je to, na primer, veliko i malo, za ita1sku
kolu neodredeno, za Empedokla vatra, zemlja,
voda i vazduh, za Anaksagoru bezbroj homeomerija. Svi ovi filozofi tako su nazirali tu vrstu uzroka, kao i svi oni za koje je to vazduh,
ili vatra, ili voda, ili cak neki elemenat guci
od vatre ali redi od vazduha, jer je, kao to neki
kau, takva priroda prvobitnog elementa.
Ovi filozofi bavili su se, dakle, jedino materijalnim uzrokom. Neki dru,n imali su u vidu
pranacelo od koga pocinje kretanje: takvi su,
na primer, oni koji uzimaju kao pranacelo prijateljstvo i mrnju, ili inteligenciju, ili ljubav.
- Ali to se tice sutine stvari, ni jedan je nije
jasno prikazao; a oni koji su joj se najvie pribliili, ipak su pristalice ideja. Oni zaista u idejama ne vide materiju culnog sveta, niti u broju
jedan materiju ideja, poto su ove za njih jo
manje izvor iz koga dolazi kretanje (one bi, kau
oni, pre bRe uzroci nepokretnosti i mirovanja),
nego prikazuju ideje kao sutinu svakp druge
stvari, a jedan kao sutinu ideja. - Sto se tice
konacnog uzroka delanja, promena i kretanja,
nai prethodnici zaista prihvataju, u jednom
smislu, njegovu uzrocnost, ali o tome nisu govorili u smislu po kome je konacni uzrok kao
takav uzrok po prirodi. Oni koji govore o inteligenciji ili o prijateljstvu zaista prikazuju ove
uzroke kao neko dobro, ali ne kao svrhu bica
uzetih u svom postojanju ili postajanju, poto
su to, po njihovom miljenju, uzroci njihovih
kretanja. Oni koji uveravaju da je jedan ili
bice neko dobro, takode kau da je to uzrok
supstance, ali ne da bica postoje ili postaju radi
toga uzroka. Stoga im se deava da. u neku ru-

Im, u isto vreme kau i ne kau da je dobro

uzrok, jer, prema njihovom miljenju, nije rec
. o dobru uzetom po sebi, nego o dobru kao slucajnom uzroku. - Tacnost nae analize uzroka, kako u pogledu njihovog broja tako i u odnosu na njihovu prirodu, potvrduje, izgleda,
svedocenje svih ovih filozofa samom njihovom
nemoci da dopru do nekog drugog uzroka. Osim
toga ocigledno je da pranacela treba razmotriti
putem istraivanja ili na sve nacine, ili: samo
na neki nacin. Ostaje nam da ukratko, iz1oimo
tekoce koje mogu nastati u pogledu jezika kojim je govorio svaki od ovih filozofa kao i u
pogledu njihovog stava prema ovim pranace!ima.
B.

PRIKAZ I OCENA FILOZOFSKIH SISTEMA KOJI

SU PRETHODILI PLATONU

Oni filozofi za koje je svemir jedan i koji

prihvataju jednu prirodu kao njegovu materiju,
a ta je telesna i ima prostranstvo, ociglednocilne
mnogostruke greke. oni samo pretpostavljaju
elemente culnih tela, iskljucujuci bestelesna
bica, dok takode postoje i bestelesna bica. A zatim, nastojeci da objasne uzroke postajanja i
propadanja li izgradujuci svoj filozofski sistem
o svemiru, oni pre1A7:p preko principa kretanja.
Qsim toga oni ni u kom slucaju ne priznaju za
uzrok sutmu ili oblik. Oni tavie prihvataju
bez ispitivanja, kao pranacelo bica, bilo koje
prosto telo, izuzimajuci zemlju, ne razmiljajuci
o nacinu uzajamnog stvaranja elemenata (mislim, u stvari, na vatru, vodu, zemlju i vazduh).
Medutim, ovi elementi. nastaju jedni iz drugih,
bilo spajanjem bilo razdvajanjem, a ova razlika
je_.od najveceg znacaja za odredivanje ta je
PQstalo ranije, a ta docnije. Naime, izgleda
25

1l8ga

prema izvesnom shvatanju da je elemenat u

pravom smislu onaj od koga se, na prvom me.stu, stvaraju sjedinjavanjem sva ostala tela, a
takav element trebalo bi da bude najfinije i
najrede telo. Stoga bi oni koji uzimaju vatru
kao pranacelo najradije prihvatili ovo gledite.
Inace svi ostali filozofi priznaju da takvo treba
da bude obeleje elementa tela; ni jedan od onih
koji su kasnije usvojili jedan jedini elemenat
nije uzeo zemlju za elemenat, i to ocigledno
zbog grubosti njenih delova. Ali svaki od ostala
tri elementa bio je jedan za drugim prihvatan
s njihove strane: za neke filozofe elemenat je
vatra, za druge voda, a za trece, najzad, vazduh.
Medutim, zato oni ioak nisu pomenuli i zemlju,
kao to rIusli vecina ljudi? Zaista se obicno kae
da je zemlja osnov.~vemu. I sam Hesiod uve-:
rava da je zemlja stvorena pre svih tela: toliko
je zaista staro i popularno ovo verovanje. U
ovom pogledu nisu, dakle, u pravu ni oni koji
prihvataju neko dru~o pranacelo a ne vatru,
niti oni koji predstavljaju prvobitni elemenat
kao guci od vazduha, a tedi od vode. Ali, s druge strane, ono to je kasnije u redu postojanja
ranije je u prirodi, i ako je sloeno telo i meavina kasnije u redu postojanja, onda ce istina
biti suprotno onome to smo upravo rekli: voda
ce imati prvenstvo pred vazduhom, a zemlja
pred vodom.
To je, dakle, sve to smo imali da kaemo o
filozofima koji ISUpostavili jedan jedini uzrok.
Iste primedbe primenjuju se i na one koji pretpostavljajU!veci broj uzroka: takav je Empedoklo koji priznaje cetiri elementa kao mateJjju
stvari koji stoga nuno zapada u tekoCe,od
kojih su neke UIOStalom
istovetne s on:itnakoje
smo vec SUlSreli.
Ali ima ih drugih koje SUf mu
svojstvene. Pre svega vidimo da ta dela nastaju
jedna od drugih, iz cegasledi zakljucak da jedno
isto telo ne ostaje uvek vatra ili zemlja (ovo

26

,.... pitanje smo proucili u naoj raspravi O prirodi).

A to se tice uzroka kretanja bica Empedoklo,
mislimo, nije reio pitanje da li treba imati u
vidu jedan ili dva takva uzroka, niti je ukazao
na nacin koji bi bio u potpunom skladu s njegovim sopstvenim sistemom.
U svakom slucaju, nuno treba odbaciti menjanje, kad se usvoji njegovo miljenje, poto
prema ovoj pretpostavci vlano ne moe da
dode od toplog, niti toplo od vlanog: u ovom
slucaju zaista bi trebalo da postoji izvesna stvar
]tQja ce primati same suprotnosti, neka priroda,
jedina, koja bi postala vatra i voda, to Empedoklo odbija da prihvati. U vezi sa Anaksagorom moglo bi se pretpostaviti da on priznaje dva
elementa, a ta pretpostavka najbOlje bi se sloila s razlogom koji on sam nije izrazio, ali s kojim bi se on neminovno sloio da je doao do
njega. Naime, besmisleno je tvrditi da su u pocetku sve stvari bile izmeane jer, izmedu ostalih razloga, zaista je potrebno da je postojalo
neko ranije razdvajanje, i da, osim toga, nije
989b prirodno da se bilo kakve sutine meaju tako
nasumce i da bi, najzad, kolicine slucajnosti
tada postojale odvojene od supstanci (iste stvari
koje su podlone meanju takode su podlone
razdvajanju). Isto tako, ako bi se sledilo ono to
je Anaksagora hteo da kae, nje~ova misao bez
sumnje bi izgledala savremenija. Odista, kad
nita nije bilo razdvojeno, oci~lednoje da se ne
moe nita stvarno reci u po~ledu te prvobitne
supstance. Hocu da kaem da ona nije-bila ni
bela, ni crna, ni siva, niti bilo koje druge boje;
ona je nuno bila bezbojna, jer bi inace bila
ma koje od ovih boja. Slicno tome i iz istog
razloga, ona nije imala nikakav ukus niti ma
koju drugu osobinu ove vrste. Ona nije mogla
imati ni kakvocu ni kolicinu, niti ma kakvu
odredenost, jer bi se na nju primenio bilo koji
poseban ob1ik, to je nemo~ce, poto je sve

27

izmeanoj poseban oblik stvarna bi zahtevao

prethodna razdvajanje, dak je, prema Anaksagori, sve bila izmeana, izuzev inteligencije,
kaja je jedina bila cista bez meavine. Iz avag
sledi da su pranace1a kaja an prihvata jedan
(jer je ba ta prosta i bez meavine) i drugi, koji
igra ulogu kaju mi pripisujemo neodredenam,
pre svakag odredivanja i pre svakag ucestvavanja u bilO'kam obliku. Stoga ovam miljenju
nedostaju pravilnost i jasnaca; medutim, ana
nastaji da Uci na kasnija ucenja i da se vie
priblii reenjima kO'jasada nailaze na odabravanje.
Miljenja svih O'vihfilazafa odnase se, u
stvari, sama na pastajanje, propadanje i kretanje: naime njihava se istraivanja gatovo agranicavaju na uzrake culne supstance. Sto se tice
filazafa koji svaja shvatanja prairuju na sve
stvarnosti i kaji, medu avima, pretpostavljaju,
s jedne strane, culne i, s druge strane, neculne
stvarnosti, jasna je da se ani bave ispitivanjem
abeju vrsta. Iz avag razlaga balje je da se zadrimO'na njihavim ucenjima, da bismO'ocenili
ta su dabra, a ta nisu dabra rekli o aname
ta je u vezi s predmetam o' kame ja treba da
raspravljamO'.
Oni kO'jeO'bicnanazivaju pitagaravcima pozivaju se na starija nacela i elemente negO'to
to cine fWiolozil(a uzrak avame je taj to ih
<mlne. izvode iz culnih stvari, jer matematicke
stvari spadaju u vrstu bica bez kretanja, izuzimajuci stvari kajima se bavi astranamija)a sve
njihave rasprave i istraivanja ipak se odnase
na prirodu: ani apisuju pastanak neba i posmatraju ta se deava u njegavim raznim delavima,
[njegove promene i funkcije]. Oni avim praucavanjem patpuna iscrpljuju svaja pranacela i
uzroke, ocigledna u skladu s miljenjem drugih
filozafa, prema kame se stvarnast uapte svodi
na ona ta je culna i ta je sadrana u anam to

t90a

28

nazivamO'nebam. S druge strane, njihavi uzroci

i pranacela su dovoljna, kao to smO'ta rekli,
da ih prema njihovom sopstvenam sistemu
uzdignu da shvatanja stvarnosti vieg reda, i
onrsupogodniji za avu svrhu od njihovih fizickih teorija. Medutim, oni nita ne kau na kaji
nacin nastaje kretanje u svetu u kame postaji
agranicena i neogranicena, neparna i parna, kaO'
ta ne abjanjavaju ni to kakO'se magu vriti,
bez kretanja bez pramene, postajanje i propadanje, ili kruenje tela kaja se krecu nebam.
Medutim, akO'bi se neka i slaia s njima, ili uzeo
da je dakazana da prastornost praistice iz njihavih pranacela, kakO'onda da se abjasne lakaca
ili teina tela? Prema aname to ani sami pretpastavljaju il gavore, ani nita ~e ne kau o
matematickim telima nega ta nas abavetavaju
o' telima kaja doivljavamO'culima. Staga, akO'
nisu nikad gavarili o' vatri, zemlji i drugim telima ove vrste, uzrok je, mislim, taj ta nemaju
da kau nita naracita o' culnim bicima. Osim
foga, kako da se shvati da su adredivanja broja
i sam broj uzroci bica i postajanja materijalnog
svemira, to od samag pocetka pa sada.,akO'
nema nikakvag drugag braja asim braja od kaga
je sastavljen svet? ovi pitagaravci su odista
stavili u izvestan odredeni dea svemira miljenje kriticno vreme i, mala vie ili nie, nepravdu i odluku ili meavinu; a ani ta kaO'da
dakazuju tim to je svaka O'davih stvari izvestan
braj i to se, u stvari, na tom istom mestu vec
nalazi akupljena mnatva velicina sastavljenih
od brajeva, pato je determinacija braja kaja ih
sacinjava smetena u raznim krajevima prostranstva. Ali tada se pastavija pitanje: da li
je taj braj, kaji treba shvatiti kaO'da predstavlja svaku od avih apstrakcija, istavetah s ani:m
kaji se nalazi u svemiru, ili je to pak neki drugi
braj razlicit od njega? Platan tvrdi da je to
neki drugi braj. Ipak i an misli da su sve ave

29

stvarnosti, kao i njihovi uzroci, brojevi; samo,

po njegovom miljenju, natculni brojevi su
uzroci, dok su ostali culni.

cinjava predmet misli, postojace ideja i o stvarima koje su podlone unitenju, jer predstava
o tim stvarima ostaje u misli. Cak i neka od
tacnijih rasudivanja dovode do prihvatanja ideja
o relativnim stvarima, o kojima mi ne govorimo
kao o posebnoj vrsti, a druga do dokaza o trecem coveku. Dijalekticko dokazivanje postojanja ideja uopte rui principe do cijeg nam je
postojanja stalo vie nego do samog postojanja
ideja: iz ovog stvarno proistice da beskonacna
diada ne moe biti prva, nego ce to biti broj; da
ce ono to je relativno prethoditi onome to
postoji po sebi; i sve ostale protivrecnosti s njihovim sopstvenim principima kojima su neki
podlegli sledeci ucenje o idejama. Stavie, prema
shvatanju od koga polazimo da bismo potvrdili
postojanje ideja, postojace ne samo ideje o supstancama nego jo i o mnogim drugim stvarima
(jer postoji jedno miljenje ne samo o supstancama nego o drugim stvarima; zatim postoji
znanje ne samo o supstanci nego i o drugim
stvarima, kao i 1czbroj shvatanja ove vrste).
Medutim, sudeci po samoj prirodi ideja i pa
miljenjima izloenim o njima, ukoliko su ideje
s njima zajednicke, ideje l'leizbeno mogu postojati samo o supstancama. U stvari, nema slucajnog izjednacenja, nego treba da bude izjednacenje u pogledu svake ideje, ukoliko se sama
ideja ne pripisuje slucajno izvesnom predmetu.
Pri tome mislim da, ako neka stvarnost proizla99ta zi iz dvostrukog samog po sebi, ona takode proizlazi iz vecitog, ali slucajno, jer je slucajriost za
dvostruko da je samo po sebi vecito. Prema tome, ideje ce postojati samo o onome to je sutina stvari; a ta sutina znaci isto u culnom svetu
to znaci i u natcu1nom: inace ta bi se htelo
reci kad se govori da je jedinstvo mnotva neto
razlicito od toga mnotva? A ako postoji istovetnost oblika izmedu ideja i bica koja u njima
ucestvuju, bice neceg zajednickog i izmedu ideja'

9.
o DIJALEKTICKOM DOKAZIVANJU POSTOJANJA
IDEJA - POBIJANJE PLATOr---oVOG UCENJA O
IDEJAMA KAO PARADIGMAMA
~~'\'U~~

STVARNOSTI

Ostavimo sada pitagorovce: dovoljno je bilo

posvetiti im onoliko panje koliko smo ucinili.
Pozabavimo se onima koji ideje postavljaju kao
uzroke; nastojeci pre svega da dokuce uzroke
bica koja nas okruuju, oni su uveli druge stvarnosti ciji je broj ravan broju tih bica: poput
onoga koji bi, u elji da mu se sloi racun, verovao, zato to je broj predmeta suvie mali,
da u tome ne moe uspeti, pa da bi ga onda povecavao da bi mu se sloio racun. Broj ideja je,
u stvari, gotovo jednak, ili nije manji u poredenju s brojem culnih bica od kojih su poli ovi
filozofi traeci njihove uzroke, da bi stigli do
ideje: jer svakoj stvari odgovara neka istoimena
stvarnost, a koja postoji odvojeno, kako u pogledu supstanci u pravom smislu tako i u odnosu na druge stvari koje dozvoljavaju jedinstvo
mnoine, bilo da je rec o cu1nom mnotvu ili
o vecitom mnotvu.
Zatim, nije ocigledan ni jedan od svih dija1ektickih dokaza pomocu kojih dokazujemo postojanje ideja. Neki od njih ne dovode do nunog zakljucka, dok drugi uvode ideje o stvarima koje ih, po naem miljenju, nemaju.
U stvari, sudeci prema dokazima izvedenim iz
postojanja znanja, ideje ce postojati o svima
stvarima o kojima postoji znanje; prema dokazu
o jedinstvu mnotva, postojace i negacije; najzad, prema dokazu da i ono to je uniteno sa-

30

31

i tih bica. Zato bi, u stvari jedinstvo i istovetnost diiadepre postojali izmedu propadljivih diada i matematickih diada nego izmedu diade
koja je takva sama po sebi i neke pojedinacne
diade? Ako, naprotiv, ne postoji istovetnost oblika, postojace samo istoimenost, i tada ce to biti
slicno kao kad bi se covekomnazivali u isto vreme Kallas i parce drveta, ne uzimajuci u razmatranje nikakvu njihovu zajednicku prirodu.
Najvanije od svega je pitanje od kakve su
koristi ideje za culne stvarnosti, bilo da je rec
o vecitim stvarnostima ili o stvarnostima koje
se radaju propadaju. One zaista nisu za ta bica
uzroci nikakvog kretanja niti ma kakve promene. One nisu ni od kakve koristi za upoznavanje drugih stvarnosti (one odista nisu njihova
sutina, jer bi inace bile u njima) niti za objanjenje njihovog postoJanja, jer one bar nisu
imanentne stvarima koje od njih dolaze; kad
bi bile imanentne, modabi izgledale kao uzroci
stvarnosti kao to je belo uzrok beIine u belom
bicu, poto ulazi u njegov sastav. Ali i suvie
je lako obesnaiti ovu tvrdnju koju je najpre
prihvatio Anaksagora, a posle njega Eudoksos
neki drugi filozofi: naime, veoma je lako takvom shvatanju suprotstaviti mnoge nereive
prigovore. Medutim, ni druge stvari ne mogu
poticati iz ideja u onome smislu u kome se
obicno podrazumeva taj izraz. U pogledu tvrdenja da su ideje paradigma i da ostale stvari
dolaze od njih samo su prazne reci i pesnicke
metafore. O cemu je, u stvari, rec kad se pogled
upravlja ka idejama? Moguce je da zaista postoji i da postane izvesna stvarnost slicna drugoj stvarnosti a da pri tome nije stvorena po
uzoru na tu drugu stvarnost; tako, postojao
Sokrat ili ne, mogao bi se roditi covek slican
Sokratu; ocigJedno'bi bilo tako cak i kad b,ipostojao neki veciti Sokrat. Osim toga, bice vie
paradigmi za istu stva,rnost, i samim tim vie

32

ideja o toj stvarnosti; na primer, za coveka ce

to biti ivobice, dvonoaci, takode u isto vreme,
covek sam po sebi. Stavie, ideje nece biti paradigme samo culnih bica, nego i samih ideja i,
na primer, rod uzet kao rod bice obrazac vrsta
sadranih u rodu; ista stvar bice, dakle, obrazac
~91b i slika. A zatim bi izgledalo nemoguce da sutina stvari bude odvojena od onoga cija je supstanca; kako bi, dakle, ideje, koje su supstance
stvari, bile odvojene od stvari? U Fedonu se
tako govori kao da su ideje uzroci stvarnosti i
postojanja. Pa ipak, ako i prihvatimo postQjanje
ideja, stvarnosti koje iz njih proizlaze .nisu nastale bez uceca pokretackog uzroka. A kako su
napravljene mnoge druge stvari, na primer kuca
i prsten, za koje kaemo da nemaju ideje, iz ovog
sledi da je i za druge stvari ociglednonemoguce
da postoje i da postanu iz razloga slicnih onima
koji se ticu stvari o kojima je sada rec.
S druge strane, ako su ideje brojevi, kako ce
one biti uzroci? Da li zato to su stvarnosti drugi brojevi, na primer jedan je broj covek, drugi
Sokrat, treci Kalias? Zato su onda idealni brojevi uzroci brojeva stvari? To to bi jedni bili
veciti, dok drugi to ne bi bili, bice nedovoljna
razlika. Ako je to zato to su culne stvarnosti
proizvod brojcanih odnosa,kao to je na primer simfonija, jasno je da postoji neto ciji su
oni odnosi. Ako je to neto, to jest materija,
izvesna odredena stvar, ociglednoje da ce i sami
idealni brojevi biti odnosi jedne stvari prema
drugoj. Uzimam sledeci primer: ako je Kalias
brojni odnos vatre, zemlje, vode i vazduha, i
ideja ce biti brojni odnos nekih drugih supstrata, i covek sam po sebi, bio on izvestan idealan
broj ili ne, bice uprkos svemu brojni odnosizvesnih elemenata, a ne broj u pravom smislu
i, iz ovog razloga, nece vie biti uopte nikakvog broja. Osim toga, iz mnotva brojeva'stvoren je jedan jed~ni broj, ali kako da se iz mno3

33

tva ideja stvori jedna jedina ideja? Da li ce se

reci da je broj stvoren ne od samih brojeva
nego od jedinica sadranih u broju, kao i mirijadi? Kakva ce onda biti priroda tih jedinica?
Ako su te jedinice specificno istovetne, iz toga
ce nastati mnoge besmislenosti a tekoca ce biti
ista ako one nisu specificno istovetne, bilo da
jedinice koje ulaze u sastav ilstog broja nisu medusobno istovetne, bilo da jeditnice koje pripadaju raznim brojevima takode nisu sve istovetnt:
u odnosu na celinu : u stvari, cime ce se one razlikovati, poto su neodredene? Ove pretpostavke nisu ni verovatne ni u skladu s onim to mi
mislimo u vezi s jedinicama. A ako su jedinice
specificno razlicite, onda ce biti potrebno pronaci neku drugu vrstu broja koji se biti predsacinjavati sve ove stvarnosti
met aritmetike
koje izvesni filozofi nazivaju posrednicima. Kako postoje ti. posrednici i iz kojih principa proizlaze? Zato treba da postoje posrednici izmedu
culnog sveta i ideja? Stavie, svaka jedinica u
beskonacnoj diadi dolazice od neke ranije diade,
to je, medutim, nemoguce. Osim toga, kako da
se objasni da je idealan broj, sastavljen od jedinica, jedna jedinica? Pa i to nije sve, jer ako su
jedinice medusobno razlicite, trebalo bi govoriti
poput onih koji prihvataju dva ili cetiri elementa, pri cemu svi podrazumevaju ne jedan zajedndcki elemenat, na primer, telo uopte, nego
vatru ili zemlju, bilo da je teto neto zajednicko
ili ne. Ali platonovci se izraavaju kao da je
idealno jedan poput vatre ili vode, neka vrsta
homeomernog elementa. Ako je tako, brojevi
nece biti supstance, ali jasno je da, ako postoji
idealno jedan i ako je on princip, jedan ce se
samo odredivati na razne nacine, jer bi to inace
bila nemogucnost. Da bismo supstance sveli na
naa nacela, mi sastavIjamo duine pocev od
kratkog i dugog, to jest od neke vrste malog i
velikog, povrinu od irokog i uskog, i telo od

992a

34

visokog niskog. Medutim., kako ce povrina sadrati liniju, ili cvrsto telo liniju i povrinu?
U stvari, iroko usko, s jedne strane, i visoko i
nisko, s druge strane, razlicite su vrste. Isto
onako kao to broj nije sadran u geometrijskim
velicinama jer se mnogo malo razlikuju od
principa velicina, isto tako je ocigledno da razne velicine, koje su logicki starije, nece biti
sadrane u manjim velicinama. Ne moe se reci
ni to da nisko spada u vrstu irokog, jer bi onda
telo bilo neka vrsta povrine. Osim toga, odakle
ce proizlaziti tacke sadrane u liniji? Sam Platon pobijao je shvatanje prema kome bi tacka
bila samo geometrijski pojam, ali on ju je nazivao pranacelom linije i cak se cesto sluio izrazom nedeljive linije. Medutim, sigurno treba da
te nedeljive linide imaju neku granicu; stoga
dokaz koji utvrduje postojanje nedeljive linije
utvrduje i postojanie tacke.
I tako, dok je predmet filozofije istraivanje uzroka pojava, mi upravo to ostavljamo
po strani (jer mi ne kaemo nita o uzroku od
koga potice nacelo promene) i, u nameri da objasnimo sutinu culnih bica, utvrdujemo postojanje drugih vrsta supstanci. Ali u pogledu
objanjenja kako su ove potonje supstance prethodnih, mi o tome govorimo praznim recima:
jer poticati od, kao to smo to ranije rekli, ne
znaci nita. Stvar ne stoji bolje ni u pogledu
uzroka koji je, kako vidimo, pranacelo znanja,
sva priradi koga delaju citava inteligencija
roda; zato ideje nemaju nikakve veze s tim uzrokom za koji mi kaemo da je jedno od pranacela. Medutim, matematika je za nae savremenike postala prava filozofija, premda oni kau
da bi se njom trebalo baviti. radi drugih stvari
Osim toga, ono to ovi filozofi prikazuju kao
8Utinu i subjekt bica moe se smatrati i suvie
matematickom stvari, i to je vie atribut i!diferencijacija supstance i materije nego sama ma-

992b

35

terija; takav je slucaj; na primer, s velikim i malim, koji odgovaraju retkom i gustom, o cemu
govore filozofi i to oni definiu kao prve diferencijacije supstrata: u stvari, to nije nita
drugo nego neka vrsta vika i nedostatka. ~
.se tice kretanja, ako se eli da ova odredivanja
budu kretanja, ocigledno je da ce se ideje kretati. Inace, odakle je dolo kretanje? Time se
rui celokupno proucavanje prir.ode. - Izgleda
da je lako dokazati da se sve to postoji svodi
na jedinstvo, pa ipak se u tome ne uspeva; jer
iz dokaza ekteze ne proistice da je sve jedno,
nego samo da postoji izvesno odvojeno jedno
samo po sebi, ako se samo sloimo sa svim to
trae platonovci; pa ipak se to moe dopustiti,
samo ako se usvoji i da je opte neka vrsta:
medutim, u izvesnim slucajevima to je nemoguce. Ne moe se objasniti ni to kako postoje
ili mogu postojati pojmovi kasniji od brojeva,
to jest duina, povrine i tela, niti koje su njihove funkcije. Velicine, u stvari, ne mogu biti
ni ideje (jer one nisu brojevi) ni posredne stvarnosti (koje nisu nita drugo nego matematicke
stvari) ni stvarnosti podlone unitenju; to bi,
dakle, ocigledno bio novi i cetvrti rod stvarnosti.
Istraivati na opti nacin elemente stvarnosti, a da se ne utvrdi razlika medu njihovim raznim znacenjima znaci nesposobnost da se one
pronadu, narocito kad se na ovaj nacin istrauju elementi od kojih su sacinjene stvari. od
kojih su elemenata sastavljene reci radenje, ili
trpljenje, ili pravougaon? Sigurno je da je to
nemoguce otkriti: cak pod pretpostavkom da
se dospe do njihovih elemenata, to bi mogli biti
samo elementi supstanci. Iz ovog zakljucujem
da je pogreno traiti elemente svih stvarnosti,
ili misliti da smo ih pronali. Kako bi se inace
saznalo za elemente svih stvarnosti? Ocigfedno
je da ne bi trebalo raspolagati nikakvim prethodnim znanjem. Tako onaj koji pocinje da uci

36

993a

geometriju, premda moe raspolagati prethodnim znanjima tudim geometriji, ne zna nita o
samom predmetu te nauke i o stvarima koje namerava da sazna; a takav je slucaj sa svakim
drugim sticanjem znanja. Ako, dakle, postoji,
kao to se to tvrdi, neka nauka o stvarima, trebalo bi da joj .se moe pristupiti bez ikakvog
prethodnog znanja. Ipak se svako pojedino znanje stice zahvaljujuci prethodnim znanjima, celokupniIri. ili delimicnim, bilo da ono proizlazi
iz dokazivanja, bilo pomocu definicija, poto je
potrebno da elementi definicija budu prethodno
poznati, cak i dobro poznati. Ist\ je slucaj i sa
znanjem do koga se dolazi putem indukcije. Medutim, s druge strane, ako bi nauka bila sada
urodena, bilo bi. cudno da bez svoga znanja
imamo u sebi najviu nauku. Zatim, kako ce se
dopreti do krajnjih elemenata od kojih su sastavljene stvari i kako cemo u tome biti sigurni? To je nova tekoca. Ova stvar moci ce uvek
biti sporna, kao to je to slucaj u pogledu nekih
slogova, na primer: jedni kau da je slog "Z A"
sastavljen od "S", i od "D", od "A", dok drugi
tvrde da je rec o nekom posebnom glasu, a ne
o ma kome glasu koji poznajemo. Najzad, kako
bi covek, lien upotrebe cula, mogao upoznati
stvari koje se doivljuju culima? Ipak bi trebalo
da je to tako, ako su sastavni elementi isti za
sve stvari, isto onako kao to su sloeni glasovi sacinjeni od elemenata svojstvenih glasu.
Iz onoga to je ranije receno jasno proizlazi
da su uzroci koje smo pobrojali u Fizici isti oni
koje su, izgleda, istraivali svi filozofi i da, van
tih uzroka, ne moemo oznaciti neke druge. Ali
ova shvatanja bila su prikazana nejasno. Moe
se reci da su na neki nacin sva ona bila izraena pre nas i, u drugom smislu, da ni jedno od
njih nije bilo izraeno. Filozofija tog prvog doba, jo mlada i u samom pocetku, izgleda zaista
da o svemu natuca; tako Empedoklo kae da

37

kost postoji razmerom svojih elemenata, dok

mi to nazivamo skupom uslova koji je odreduju
i formalnom supstancom stvari. AJli onda je potrebno i da meso i svaki drugi organski element
takode budu razmera, ili pak da to ne bude ni
jedno od njih; zaista, ba usled toga ce postojati
meso, kost i svaki drugi od ovih elemenata, a
ne usled materije koju Empedoklo naziva vatra,
zemlja, voda i vazduh. Empedoklo bi nuno prihvatio ove razloge da su mu bili objanjeni, ali
on nije jasno izloio svoju misao. Mi smo, naime, jo ranije jasno pokazali kako gledamo na
sve ove stvari. Ali treba da se vratimo na tekoce koje mogu da nastanu u vezi s ovim istim
stvarima. Moda cemo tako bre otkloniiti tekoce koje budu kasnije iskrsle.

KNJIGA la
10.

DEFINICIJA

D93b

FILOZOFIJE

Razmatranje problema istine je, s jedne strane, teko, a s druge strane lako. Dokaz za to je
i cinjenica to niko ne moe da potpuno dostigne istinu, niti da mu ona sasvim izmakne, mada
svako ima neto da kae o prirodi; sama po sebi
ova cinjenica nesumnjivo ne predstavlja nita,
ili je od malog znacaja, ali iz svih ovih razmiljanja dolazi se do neceg velikog. To je sve tako
da b~ ~, izgleda, na ovaj slucaj mogla primeniti
poslovica: Ko ne bi strelom pogodio vrata? Tako
posmatrano, ovo proucavanje je lako. Ali cinjenica da moemo posedovati istinu u celosti a ne
postici ba onaj. njen deo kome teimo pokazuje
tekocu poduhvata. A poto postoje dve vrste
tekoca, uzrok sadanje tekoce moda ne lei
u stvarima nego u nama samima. Zaista, kao
to dnevno svet10 zaslepljuje oci slepih mieva,
tako i stvari najocigledniije po prirodi zaslepljuju inteligenciju nae due. Pravo je, dakle, da se
pokaemo blagodarnim ne samo prema onima
cija ucenja delimo nego i prema onima koji su
predloili povrna objanjenja: i ovi su dali svoj
doprinos i razvili nau sposobnost miljenja. Da
Timotej nije postojao, mi bismo izgubili mnoge
melodije, ali Timotej ne bi postojao bez Frinisa.
39

Isti je slucaj sa onima koji su raspravljali o istini. Mi smo nasledili izvesna miljenja veceg
broja filozofa, ali drugi filozofi bili su uzrok pojavljivanja ovih.
Filozofija se s pravom naziva i naukom o
istini. Zaista, svrha teoretskih razmatranja je
istina, a svrha prakse je delo; jer i onda kada
ispituju kako neto biva, ljudi od prakse ne razmatraju ono to je vecno, nego ono to privlaci
njihovu panju u sadanjem trenutku. Medutim,
mi ne upoznajemo ono to je istinito, a da ne
upoznamo uzrok. Stavie, stvar koju izvesna
priroda poseduje u najvecoj meri uvek je ona
koja je zajednicka drugim stvarima te prirode.
Na primer, vatra je vruca u pravom smislu te
reci jer je ona uzrok topline u drugim bicima.
Prema tome, ono to je uzrok istine koja postoji
'li stvarnostima proisteklim od drugih stvarnosti,
to je istina u pravom smislu reci. Otuda dolazi
da su pranacela vecne stvarnosti nuno istinita
u pravom smislu reci, jer ona nisu istinita samo
u izvesnom trenutku, i nema uzroka njihovog
postojanja; naprotiv, ona su uzrok postojanja
ostalih stvarnosti. Prema tome, koliko izvesna
stvar postoji, toliko sadri istine.
11.

KRITIKA TEORIJE O POSTOJANJU

BESKRAJNIH UZROKA

tHa

40

Ocigledno je, u stvari, da postoji neko prvo

pranacelo i da uzroci stvarnosti nisu beskonacni; oni ne teku u jednom pravcu, niti su izvedenipo jednom obrascu.
Zaista, sa gledita materije nije moguce da
jedna stvar proistice iz druge u beskonacnost,
da telo na primer proizlazi od zemlje, zemlja
od vazduha, vazduh od vatre i tako u beskraj.
Isto tako u pOgledu pocetka kretanja ne moe

se ici u beskraj, kao da je coveka stavio u pokret vazduh, ovaj sunce, sunce borba i da tome
nema kraja. Ili pak, to se tice konacnog uzroka,
ne moe se ici u beskonacnost i reci da etnja
postoji zbog zdravlja, ovo zbog srece, sreca radi
neceg drugog, i da tako svaka stvar postoji radi
neke druge stvari. Najzad, to isto vai i za sve
ostale uslove koji odreduju neku posebnu stvarnost. Sto se tice P9_sx~hstanja.
Van ltojih..se
nalazL.jediia--jX}Blednja--i--jedna . prva grani~~ ...
prva granica nuno je uzro}{SIe<iecill__granica.
~o...:.:Nailne,-kad-bt~reoiilo-reHkoja je od triju gra___~,
tni bismo odgovorili da je to prva.
To sigurno nije poolednja, jer krajnja granica
nije uzrok nicega; to nije ni srednja, jer je ona
uzrok samo jedne granice. Uopte receno, nije
vano da li postoji jedno ili vie prelaznih stanja, i da li je to prelazno stanje po svom broju
beskonacno ili ograniceno. Ali to se tice onih
stvari koje su na ovaj nacin beskonacne i to se
tice beskonacnog uopte, sve granice nisu takode nita drugo nego posredna stanja, sve do
. sadanje granice, tako da, ako ne postoji prva
granica, onda uopte nema uzroka.
Medutim, nije moguce doci do beskonacnosti
ni sputajuci se do njenog dna poto postoji jedno pranacelo i na njenom vrhu, tako da bi
voda proizlazila iz vatre, zemlja iz vode, i tako
bi se neprestano stvarala neka druga vrsta stvari. Zaista, reci da "ovo proizlazi iz onog" ima
dvostruko znacenje, ne misleci pri tome na slucajeve gde to znaci posle, kao to poSle istmijskih igara dolaze olimpijske igre: to moe biti
pre svega u smislu u kome se kae kako od deteta koje se roenja poStaje .covek, ili pak kako V8Zduh postaje od vode. Govoreci da covek postaje
od deteta, mi to podrazumevamo kao da ono to
je postalo dolazi od onog to postaje, ili kao da
ono to je dovreno dolazi od onog to se dovrava., Zaista, kao to uvek postoji neki posred41

============,CC~~~~'_"~.'_"
..._._

lJ94b

42

nik, a to je postajanje, izmedu bica i nebica, isto

tako postoji ono to postaje izmedu onog to postoji i onog to ne postoji. Kad se kae da od
ucenika postaje naucnik, eli se oznaciti da onaj
koji uci postaje naucnik. Sto se tice drugog znacenja, pri cemu se podrazumeva da jedna stvar
proizlazi iz druge, kao to voda postaje od vazduha, ono ukljucuje unitenje te druge stvarL
Zbog toga u prvom slucaju nema uzajamnog
odnosa: dete ne postaje od coveka, jer ono to
je stvoreno nije stvore:no samim stvaranjem,
nego dolazi posle stvaranja. Tako i dan dolazi
od zore u tome smislu to dolazi posle zore, ali
samim tim zora ne dolazi od dana. U drugoj vrsti stvaranja, naprotiv, postoji uzajamni odnos.
Ali u. oba slucaja nemo~ce je napredovati u
beskonacnost: u prvom slucaju, granice su nuno ogranicene, poto oznacavaju posredna stanja, dok se u drugom slucaju vecito vracamo
s jednog elementa na drugi, jer unitenje jednog ukljucuje stvaranje drugog elementa.
U isto vreme je nemo~ce da prvi element
bude uniten, s obzirom da je vecit; naime, povratno stvaranje zaista nije beskonacno, ono
pretpostavlja jedan veciti uzrok; medutim uzrok koji proizvodi dejstvo samo sopstvenim unitenjem ne moe da bude vecit. Stavie, konacni
uzrok je svrha, i on je takve prirode da ne postqji radi neke druge stvari, nego te druge
stvari postoje radi njega; tako da, ako postoji
takva konacna granica, nece biti napredovanja
u beskonacnost, a ako ne postoji, nece biti konacnog uzroka. Ali oni koji pretpostavljaju postojanje beskrajnog, zaboravljaju da l1Il2tavaju
samu prirodu dobra. Pa ipak, niko ne bi eleo
nita preduzeti ako ne bi trebalo da stigne do
izvesnog cilja. U takvim radnjama ne bi bilo
mesta razumu: jer onaj koji poseduje razum
\lvek radi sa izvesnim ciljem; taj cilj predstavlja
izvesnu granicu, i ta granica u stvari cilj. Medu-

tim, ni ono to odreduje neku stvar ne moe se

svoditi na neku drugu definiciju, viu u svom
izraavanju. Naime, uvek je jace ono to se pre
kae od onoga to sledi docnije, jer ono to nema
prvu granicu ne moe imati ni sledece granice.
Stavie, oni koji tako govore rue temelje saznanja, poto se nita ne moe upoznati pre nego
to se dode do onoga to je nedeljivo. A znanje
samo po sebi ne postoji. Jer kako da shvatimo
umom ono to je tako beskonacno? To nije isto
kao kod prave koja je istina beskonacno deljiva,
ali koju misao ne moe shvatiti ako ne zaustavi
proces deljenja. Zbog toga, prelazeci tu beskrajno deljivu pravu, nece se moci izbroj ati njeni
delovi. Materija se uostalom moe upoznati samo u onome to se krece. Osim toga, ne moe
postojati nita beskonacno, ili tada beskonacnost
nije beskonacna. Najzad, cak i kad bi se reklo da su uzroci. beskonacni _po mnotvu vrsta,
saznanje o tome bilo bi nemoguce, poto mi
smatramo da stvari znamo samo onda kad poznajemo njihove uzroke: medutim, ono to je
beskonacno ne moe se preci dodavanjem u 0granicenom vremenu.
12.

ZAVISNOST VRSTE METODA OD PRIRODE NAUKE

g95a

Uspeh predavanja zavisi od navika slualaca.

Mi, naime, volimo da se sluimo poznatim jezikom, inace nam stvari vie ne izgledaju iste,
poto nam ih upotreba neuobicajenih reci cini
manje pristupacnim i vie tudim; jer ono to se
saznaje kao obicno, najlake se saznaje. Koliko
je velika moc navike najbolje pokazuju zakoni,
poto u njima bajke i detinjarije imaju, na
osnovu navike, vecu moc nego poznavanje zakona. Medutim, jedni prihvataju samo matematicki jezik; drugi hoce samo primere; treci hoce
43

da se pozove u pomoc ugled nekog pesnika, najzad, neki zahtevaju za sve strogo dokazivanje,
dok izvesni smatraju tu strogost preteranom,
bilo iz nemoci da se sledi lanac rasudivania, bilo
iz straha da se ne izgube u beznacajnostima.
Zaista ima neceg od ovog u primeni preterane
strogosti, tako da je neki smatraju nedostojnom
slobodnog coveka u svakodnevnom ophodenju
u ivotu kao i u raspravljanju Odredenih pitanja. Zbog toga treba najpre nauciti ta se sme
zahtevati od svake vrste nauke, jer je besmisleno traiti u isto vreme nauku i naucni metod; ni jednu od ovih dveju stvari nije lako
shvatiti.
Zato ne treba u svemu zahtevati strogu matematicku tacnost, nego samo onda kad je rec
o nematerijainim pojmovima. Stoga je matematicki metod neprimenljiv na fiziku, jer celokupna priroda verovatno sadri materiju. Iz tog
razloga treba najpre razmotriti ta je priroda;
na taj nacin ce se jasno videti o cemu raspravlja fizika (i da li spada u oblast jedne nauke
ili vie njih da proucavaju uzroke i pranacela
stvari).

KNJIGA II
1.
~
ARISTOTELOVO SHVATANJE APORIJA: PREDMET
NJEGOVOG RASPRAVLJANJA I TESKOCE
U ODREIVANJU SUSTINE POJMOVA

lJ95b

Zbog nauke koju istraujemo potrebno je da

pocnemo sa ispitivanjem onih pitanja o kojima
treba najpre da raspravljamo. Takva su pitanja
o kojima su neki izloili ucenje razlicito od naeg, a osim toga i izvesna pitanja koja su bila
zanemarena. A oni koji ele da nadu reenje za
takve stvari treba da ih paljivo prouce: naime,
docnija lakoca misli pretpostavlja reenje tekoca koje su ranije postojale, a nemoguce je
razmrsiti cvor ako se ovaj ne poznaje. Ocigledno je da nepoznavanje predstavlja tekocu za
donoenje zakljucka o predmetu naeg istraivanja. Jer onaj ko se nade u takvoj neprilici u
s1icnom je stanju u kome se nalaze okovani ljudi, jer njih ni jedan ni drugi ne mogu da krenu
napred. Iz tog razloga treba naj pre ispitati
sve tekoce, i to kako iz ovih razloga tako i
stoga to ovaj 1ici na one koji nisu svesni kuda
idu, tako da covek ne zna da li je otkrio ono to
istrauje, ili nije to otkrio: takvom istraivacu
cilj nije jasan, dok je, medutim, jasan onome
koji se unapred suocio sa odredenim tekocama.
45

Najzad, covek se nuno nalazi u boljem poloaju

da rasuduje kad je sasluao, poput suparnickih
stranaka, sve suprotne dokaze.
Prva tekoca odnosi se na ona pitanja kojima
smo se bavili u uvodu: Da li proucavanje uzroka
spada u jednu nauku ili u vie njih? Da li ta
nauka treba da razmatra samo pranacela sUtine stvari, ili pak treba da obuhvati i opta nacela dokazivanja, kao to je ovo: "Da li je moguce, m nije, potvrdivati poricati u isto vreme
jednu i istu stvar", i sva ostala slicna nacela?
Ako se nauka o kojoj je rec bavi supstancom,
da li se jedna jedina nauka bavi svima supstancama ili ih ima vie, i, ako ih ima vie, da li su
sve one zajednicke vrste, ili pak jedne treba
smatrati filozofskim naukama, a druge necim
razlicitim? Sama DO sebi javlja se potreba da
se ispita da li bi trebalo priznati samo osecajne
supstance, ili' postoje i druge osim ovih; da li
su te druge supstance jedne vrste, ili ih ima vie
vrsta, kao to misle oni koji pretpostavljaju,
osim ideja, matematicke stvari kao posrednike
izmedu sveta ideja i osecajnog sveta. Treba ispitati, kao to smo rekli, sve ove tekoce, kao i to
da li nae proucavanje treba ograniciti samo na
supstance ili ga treba primeniti i na bitne osobine supstance. Postavljaju se i drugi problemi
u pogledu jednog i drugog, slicnog razlicitog,
istovetnosti i suprotnosti, ranijeg i kasnijeg, i
ostalih stvari ove vrste o kojima su raspravljali
dijalekticari koji vre svoja istraivanja jedino
pomocu verovatnih premisa. Treba takode ispitati u ciju oblast ulazi razmatranje svega ovoga.
Zatim ce se videti koje su bitne osobine samih
ovih pojmova, kao i to da li ne samo priroda
svakog od njih, nego i jedna ista stvar uvek ima
jednu jedinu suprotnost. Jo jedno pitanje: da
li nacela i elementi! pojmova pripadaju jednoj
vrsti, ili su za svaki pojam sutastveni delovi na
koje je on podeljen; a ako su to vrste, da li su

46

g96a

to one za koje se kae da su najblie nedeljivim

jedinkama, ili su to najvie vrste, i da li je nacelo ivotinja ili covek, i koje pre postoji samo
za sebe. Narocito treba ispitati i prouciti jedan
drugi problem: da li van materije postoji ili ne
postoji neto to je uzrok sam po sebi, i to, opet,
da li je to rastavljeno ili nije, i da li je to neto
jedno ili ih ima vie? Ima li necega osim sloenih tela (pod "sloenim telom" podrazumevam
neto to je potvrdeno materijom), ili nema niceg odvojenog, ili pak ima li neceg odVOjenog
za izvesna bica a ne za druga, i koja su to bica?
Zatim, da li su nacela ogranicena brojem ili
vrstom, bilo da je rec o pojmovima ili o materijalnim principima? Da li su nacela unitivih
stvarnosti i nacela neunitivih stvarnosti ista,
ili su razlicita? Da li su sva ona neunitiva, ili
su unitiva samo nacela unitivih lltvari? Pored
toga, evo i: najteeg od svih pitanja, koje je
skopcano s najvecom tekocom: da li su jedan i
pojam ne svojstva neke stvari, kao to su to
tvrdili pitagorovci i Platon, nego sama sutina
stvari? Ili pak nije tako, nego da li postoji neto drugo to im slui kao supstrat, to je, na
primer, za Empedok1a bilo prijateljstvo, ili za
jednog drugog filozofa vatra, za ovoga voda, a
".Mo,9Rogavazduh
? Osim Da
toga,
dapotencijalna
li su ona po."1eftCIj'alnaili
u dejstvu?
li su
ili
u dejstvu inace, a ne samo u odnosu na kretanje. Ova pitanja su zaista skopcana s velikim
tekocama. Zatim, da li su brojevi duine, slike
i tacke supstance ili nisu i, ako su supstance, da
li
su ili
odvojelli,,~pojmova
koje sticemo
cula,
su irifiiiientni tim pojmovima?
Stoputem
se tice svih ovih stvari teko je otkriti istinu, acak
nije lako ni izloiti tekoce kao to bi to trebalo.
47

2.

O SUSTINI SAZNANJA I VREDNOSTI DOKAZA

Pre svega, da vidimo u vezi s tekocom koju

smo prikazali da li pripada jednoj nauci ili vecem broju njih da proucavaju sve vrste uzro!ta? Naime,
kakonacela
bi to bilo
jedna medusobno
jedina naUka
upoznaje
kojada nisu
oprecna? Stavie, kod velikog broja pojmova ne
nailazi se na sva ova nacela. Na koji bi nacin
odista nacelo kretanja ili priroda dobra mogli
da postoje kod nepokretnih stvarnosti, poto apsolutno sve to je dobro po sebi i po svojoj sopstvenoj prirodi je cilj, a samim tim uzrok, s obzirom na to da ostale stvarnosti postaju postoje radi toga dobra, i pOto je cilj ono zbog cega
dolazi do neke akcije, a sve akcije ukljucuju
kretanje? Stoga se kod nepokretnih stvarnosti
ne bi moglo prihvatiti postojanje ni ovog nacela
kretanja, ni dobro koje postoji samo po sebi. To
Je razlog zbog koga matematika ne dokazuje
nita pomocu uzroka ove vrste, i to ona takode
nita ne dokazuje pomocu boljeg ili pomocu goreg; pa cak ni jedan matematicar ne pravi aluziju na neto slicno. Iz ovog razloga su sofisti,
kao Aristip, raspravljali o matematici s prezirom jer, kako su OIligovorili, u ostalim umetn0stima, cak i u zanatskim kao to su drvodeljacka i cipelarska, za sve se kae da je bolje i gore,
1196bdok matematicari, naprotiv, ni jednom recju ne
pominju dobro i zlo. Ali, s druge strane, ako ima
vie nauka o uzrocima i jedna razlicita nauka
za svako razlicito nacelo, koju od njih treba
smatrati onom naukom koju traimo ili, medu
onima koji ih poseduju, za koga treba smatrati
da poseduje najsavrenije znanje o stvari koju
istraujemo? U stvari moguce je da jedan jedini
predmet sadri u sebi sve vrste uzroka, 'kao to
lilukuce kod kojih je nacelo kretanja izraeno
u umetnosti graditelja, dok je svrha samo delc?,

48

materija zemlja kamen, a obl:iiknjeno znacenje. Iz onoga to smo ranije raspravljali o tome
koju nauku treba nazvati filozofijom opravdano
je da se tako nazove svaka nauka koja se bavi
uzrocima. Jer samim tirn to je najvia i glavna
nauka kojoj s pravom ostale nauke koje joj slue ne treba da protivrece, nauka o svrsi i dobru sigurno ima taj karakter (jer ostale stvari
postoje toga radi). Ali, ukoliko bi filozofija bila
odredena kao nauka o prvim uzrocima i o najviem saznanju, to bi bila nauka o sutini stvari.
Jer ista stvar zaista se moe upoznati na mnogo nacina, ali mi kaemo da je bolje upoznati
neki pojam kroz ono to postoji nego kroz ono
to ne postoji i, u ovom prvom nacinu samog
saznanja, mi razlikujemo stepene: najsavrenije
poznavanje predmeta je poznavanje njegove sutine, a ne poznavanje njegove 'kolicine ili njegove kakvoce, njegove aktivnosti ili pasivnosti.
Os:ixn. tqga, u svim drugim Slucajevima u koJima je predmet koji treba definisati neko svojstvo cije je doka:ztvanje moguce, mi opet mislimo da ga poznajemo samo onda kad nam je
poznata njegova sutina; na primer, ta znaci,
u sutini, napraviti cetvorougaonik ravan pravougaoniku? To znaci naci srednju proporcionalu. A tako je i u svima drugim slucajevima. Ali to se tice stvaranja pojmova, akcija i svake
promene, mi verujemo da ih poznajemo onda
kad poznajemo nacelo kretanja, nacelo koje je
razlicito. od cilja, pa cak i od onoga to mu je
suprotno. Prema tome izgleda da bi svaki od
ovih uzroka trebalo da proucava posebna nauka.
S druge strane, sporno je da li su nacela dokazivanja, zajedno sa uzrocima, predmet jedne
nauke ili vie njih. Nacelima dokazivanja nazivam opta miljenja koja slue kao osnova
svakom dokazivanju, kao to je: svaku stvar
treba nuno potvrdivati ili poricati, i nemoguce
je da jedna stvar postoji i ne postoji ti isto vre49

197a

50

,me, kao i sve ostale postavke ove vrste. Postavlja se pitanje da li je nauka o ovim nacelima
ista ona koja se bavi sutinom stvari, ili se od
nje razlikuje i, ako nije ista koju od njih dveju
treba priznati za nauku koju upravo traimo.
Ne izgleda verovatno da je rec o jednoj nauci.
Zato bi zaista raspravljanje o aksiomima bilo
vie povlastica geometrije nego ma koje druge
nauke? Ako dakle svaka nauka poseduje tu povlasticu i ako ipak nije prihvatljivo da je sve
one vre, onda ne pripada nauci o sutini stvari
vie nego drugim naukama da raspravlja o ovim
istinama. U isto vreme, na koji bi nacin mogla
postojati neka nauka o ovim nacelima? Svako
od njih mi sada poznajemo iz neposrednog
iskustva; a druge nauke slue se njima kao dobro poznatim stvarima. S dru~e strane, ako po~
nauka koja ih dokazuje, trebalo bi
prihvatiii..za ova nacela jednu vrstu koja bi sluila kao osnova; pri tome bi neka od njih imala
pasivno znacenje, dok bi druga obuhvatala aksiome (jer nemoguce je da se sve dokazuje); naime, dokazivanje treba obavezno da polazi od
izvesnih postavki, da se odnosi na izvesnu sutinu i da dokazuje izvesne osobine. Iz ovog ce
s1editida ce se sve stvari koje se dokazuju moci
svesti na jedinstvo vrste; jer sve nauke koje dokazuju slue se aksiomima. Medutim, ako je
nauka o aksiomima neka dru~a a ne nauka o
sutini stvari, koja ce od njih dveju biti prirodno glavna i prva? Aksiomi su, u stvari ono to
je najoptije i oni su nacela svih stvari. Ako
oni ne potpadaju u delokru~ jednog filozofa,
cija ce onda bi1Jidunost da proveI'8va njihovu
istinitost ili neistinitost?
Da li uopte postoji jedna nauka o .sutini
stvari, ili ih ima vie? Ako ih ima vie, o kakvoj ce sutini raspravljati naa nauka? Ali,
s druge strane, bila bi nerazumna pretpostavka
da se samo jedna nauka bavi proucavanjem svi-

ju supstanca: tada bi, naime, bila samo jedna

nauka za dokazivanje svih osobina bica, ukoliko
se smatra da svaka nauka koja dokazuje proucava u vezi s nekim predmetom njegove bitne
osobiinepolazeci od istih optih shvatanja. Vrsta
koja je predmet svih supstanca pripadace jednoj nauci, dok ce opta shvatanja takode priJpa.dati jednoj nauci, bez obzira da li ce ona biti ta
ista ili neka druga nauka. Na taj nacin ce se
posmatrati i druge pojave, odvojeno ili u delokrugu jedne nauke.
Stavie, mor:e se postaviti pitanje: da li naa
nauka obuhvata samo sutinu stvari, ili i njihova sporedna svojstva? Navodim kao primer
ovo. Ako je telo supstanca i ako su prave i povrinE:)takode supstanca, da li ce spadati u jednu istu nauku da proucava njih kao osobine
svake pojedine vrste, to je predmet matematickih dokazivanja, ili ce to, pak, biti jedna
druga nauka? Naime, ako je to ista nauka, onda
bi trebalo da i ona na izvestan nacin dokazuje
tu supstancu; medutim, izgleda da ne postoji
takvo dokazivanje sutine. Ako su to dve razlicite nauke, koja ce onda od njih raspravljati o
sporednim svojstvima supstance? Naravno, veoma je teko dati odgovor na ovo pitanje.
Osim toga, da li se moe reci da postoje samo
supstance koje saznajemo putem cula, ili posJoje i druge osim ovih? Postoji li jedna ili vie
mb vrsta. supstanca, kao to misle pristalice ideja
i posrednih stvari koje su, kako oni kau, predmet matematickih nauka. - U naoj prvoj knjizi, koja raspravlja o ovom predmetu, rekli smo
da su ideje istovremeno uzroci i supstance same
po sebi. Ovo ucenje izaziva raznovrsne zamerke,
ali nema niceg besmislenijeg nego tvrditi da postoje neke prirodne pojave van onih koje vidimo
putem cula u svemiru i da su te pojave istovetne s onima koje doznajemo putem cula, izuzimajuci jedino to to su vecite, dok su ostale

51

unitive. Oni, naime, kau da postoji covek sam

po sebi, konj sam po sebi i zdravlje samo po sebi
i nita drugo, govoreci pri tome slicno onima
koji kau da postoje bogovi, ali da bogovi imaju
covecji lik. Oni ne rade nita drugo nego stvaraju ljude, koji, opet, nisu isto to i ideje, nego
su vecite stvarnosti koje upoznajemo preko cula.
Stavie, ako se, osim ideja i takvih pojmova postavljaju i posredne stvari, iz toga ce proizici
mnoge tekoce. U stvari, jasno je da ce, pored
pravih linija koje postoje same po sebi, postojati i prave koje upoznajemo putem cula. kao i
svaka druga vrsta: tako da, ako je astronomija
jedna od ovih nauka, postojace i neko drugo nebo osim onoga koje vidimo, neko drugo Sunce,
drugi Mesec i tako redom za sva ostala nebeska
tela. Pa ipak kako da verujemo u takve stvari?
Ne moe se cak sa razlogom pretpostaviti da postoji takvo nepokretno telo, a potpuno je nemoguce i to da je ono u pokretu. - Isti je slucaj
s pojavama kojima se bavi optika kao i sa matematickim proucavanjem harmonije. I ovde je
zaista nemoguce za ova bica da postoje odvojeno od culnih bica, i to iz istih razloga. Ako stvarno postoje posredna bica koja upoznajemo putem cula, postojace i odgovarajuca posredna
osecanja, a postojace ocigledno i iva bica koja
ce biti posrednici izmedu ivih bica koja postoje
sama po sebi i onih koja su podlona unitenju.
Neko ce moda postaviti pitanje: na koju vrstu
bica treba primenjivati ba ove nauke? Ako se,
u stvari, geometrija razlikuje od merenja zemlje
samo po tome to se merenje zemlje odnosi na
stvari koje doivljavamo culima, dok se geametrija primenjuje na vanculne stvari, jasno je
da ce takav slucaj biti i sa medicinom i svakom
drugom naukom, pa cemo imati posrednu nauku
izmedu medicine same po sebi i obicne medicine.
Medutim, kako bi bilo moguce tako neto? Na
taj nacin postojale bi zdrave stvari van zdravih
52

198a

cu1nih stvari i zdravog samog po sebi. tavie,

nije cak istina ni ako se kae da se merenje zemlje odnosi na culne i unitive velicine, jer bi
tada ova nauka propala sa samim ovim velicinama. - Medutim, astronomija se ne bi mogla
baviti velicinama koje su pristupacne culima,
kao ni samim nebom. U stvari, to nije ona nauka
o kojoj govori geometar (jer nam cula ne daju
ni pravu ni krivu liniju, saglasno definiciji;
osecajni krug ne susrece tangentu samo na jednoj tacki, nego onako kako je to pokazao Protagora pobijajuci ucenje geometara), niti su kretanja i kruenja neba ista kao u astronomskim
proracunima, niti su, najzad, tacke iste prirode
kao zvezde. S druge strane, ima filozofa koji
prihvataju postojanje stvarnosti koje se smatraju kao posredne izmedu ideja i cu1nog sveta,
ali oni ih uopte ne odvajaju od culnih stvari i
kau da su one njima imanentne. Ali nemoguce
je podrobno objasniti sve stvari u vezi s ovim,
pa je zgodnije da se zadrimo samo na nekima.
Nije razumno prihvatiti da ce ove posredne
stvarnosti biti samo u culnim stvarima, nego je
jasno da ce u njima biti i same ideje, poto su
u oba slucaja isti razlozi. tavie, iz ovog sledi
da ce dva tela nuno zauzimati isto mesto. i da
posrednici nece biti nepokretni, jer ce se nalaziti u culnim stvarima koje su u kretanju. I uopte iz kog razloga bi trebalo da neko pretpostavi postojanje posrednika, da bi se oni stavili
u culne pojmove? Ponovice se iste besmislice
kao to su one o kojima smo ranije govorili.
Tako ce postojati neko nebo pored ovog koje
vidimo, samo to ono nece biti odvojeno od njega, nego ce se nalaziti na istom mestu, a to je
sasvim nemoguce.

53

3.
ODNOS IZMEU NACELA I STVARNOSTI

i98h

Kao to se vidi, nacin na koji treba doci do

istine predstavlja veliku tekocu. Isti je slucaj i
u pogledu nacela: da li vrste treba pOSmatrati
kao elemente i pranacela stvarnosti? lli je to
pre uloga prvih delova koji sacinjavaju svakog
pojedinca? Na primer, elementi i prana~ela reci
izgleda da su odista prvi elementi koji sudeluju
u pravljenju svih reci, a ne rec uzeta kao opta
vrsta: a elementima nazivamo geometrijske postavke cije je dokazivanje sadrano u dokazivanju drugih postavki, bilo svih, bilo vecine njih.
Sto se tice telesnih stvarnosti, oni koji prihvataju ili vie elemenata ili samo jedan, svi oni
takode podrazumevaju pod pranacelima de10ve
od kojdh su tela sacinjena i sastavljena: Empedoklo, na primer, kae da su to vatra, voda i
drugi posredni elementi, kao pranacela koja
sacinjavaju stvarnosti, ali on ih ne smatra za
same vrste stvarnosti. Osim toga, ako bi neko
eleo da ispita prirodu drugih stvari, na primer
postelje, on tada istrauje od kojih je komada
sastavljena, njihov raspored, i tek onda upoznaje njenu prirodu. Iz ovog proizlazi da vrste
ne bi bile pranace1a stvarnosti. Ali, s druge
strane, poto svaku stvar upoznajemo pomocu
definicija, poto su vrste pranacela definicije,
vrste su nuno i pranacela odredenih stvarnosti.
Isto tako, ako sticanje znanja o stvarnosti znaci
upoznavanje rodova kojima se stvarnosti potvrduju, vrste ce na svaki nacin biti pranace1a
rodova. Medutim, izvesni filozofikoji prihvataju
kao elemente onoga to postoji jedan stvarnost,
odnosno veliko i malo, izgleda da ih smatraju
vrstama. Ali nije moguce istovremeno govoriti
o pranacelima u dva smisla. Naime, pojam supstance treba ZMStada bude jedan; medutim,

54

i99a

definicija prema vrstama bice razlicita od definicije pomocu sastavnih elemenata.

Osim toga, cak ako su vrste u najvecoj meri
nacela, da li treba da se smatraju nacelima prve
vrste, ili su to najnii rodovi koji se pripisuju
nedeljivim elementima? Jer, to je momenat koji
se pojavljuje u oba slucaja. Ako je ono to je
opte zaista uvek nacelo u najvecoj meri, jasno
je da ce najvie vrste biti nacela, jer njih potvrduju sve stvarnosti. Bice, dakle, onoliko nacela onoga to postoji koliko ima prvih vrsta,
tako da ce stvarnost i jedan biti nacela i supstance, poto su to pojmovi koje najvie potvrduju sve stvarnosti. Ali nije moguce da jedan
ili stvarnost bude vrsta stvarnosti. Zaista je
nuno da postoje razlike svake vrste, !ida svaka
razlika bude jedna; medutim, nemoguce je da
se rodovi vrste pripisuju sopstvenim razlikama
uzetim po sebi, a takode je nemoguce da se vrsta, uzeta odvojeno od svojih rodova, pripisuje
tim razlikama. Ako je, dakle, jedan ili stvarnost jedna vrsta, niti ce postojati ikakva razlika, niti ce ona biti jedna. S druge strane,
ako stvarnost i jedan nisu vrste, oni nece biti
ni nacela, ako su vrste nacela. Stavie, posredni
rodovi u kojima je vrsta spojena Sa uzastopnim
razlikama bice vrste, iduci sve do nedeljivih
cestica: sada izgleda da su jedni takvi, a da drugi to nisu. Pored toga, !izgledada ce razlike biti
vie nacela nego vrste; ali, ako su one i nacela,
ta nacela bice, kako se to kae, u neogranicenom
broju, narocito ako se najvia vrsta postavi kao
nacelo. - S druge strane, ako je istina da jedinstvo, izgleda, narocito pokazuje obeleje nacela, ako je nedeljivo jedno, ako je svako nedeljivo takvo bilo po kolicini bilo po rodu, i
ako je nedeljivo po rodu vremenski ran~ie, i,
najzad, ako se vrste dele na rodove, ono to se
neposredno pripisuje poslednjem rodu bice sa
vie istinitosti jedno; covek zaista nije rod po55

jedinacnih ljudi. Stavie, u stvarima gde postoji

ranije i kasnije nije moguce da ono to se pripisuje tim stvarima postoji van njih. Na primer, ako je diada prvi broj, nece biti broja
izvan vrsta pojedinih brojeva. Takode nema
oblika po sebi izvan rodova pojedinih oblika i,
ako uopte nema vrsta izvan rodova, sa vie
razloga nece ih biti ni kod ostalih stvari, poto
izgleda da vrste narocito postoje kod brojeva
i oblika. Ali kod pojedinacnog nema ni ranijeg
ni kasnijeg. Stavie, svuda gde postoji bolje i
gore, bolje je uvek ranije, tako da ni u ovdm
slucajevima ne moe da bude vrsta. Na osnovu
ovih razmatranja, :izgledada je bolje pripisati
ulogu nacela rodovima koje vie potvrduju pojedinacne stvari nego vrste. Ali, nasuprot tome,
nije lako shvatiti da su ti rodovi naoola. Treba
da stvar ili nacelo postoji izvan stvari cije je
ona nacelo i od koga se moe odvojiti. Medutim,
zato bi se pretpostavljalo da nacelo ove vrste
postoji izvan pojedinacnih stvari ako ne stoga
to je ono potvrdeno kao opte i kao da obuhvata
sve stvarnosti? Ali, ako se uvai ovaj razlog,
za ono to je optije mora se pretpostaviti da
je vie nacelo, tako da bi prve vrste bile nacela.
4.

ODNOS POJEDlNACNOG

PREMA OPSTEM

Ima jedna tekoca koja se nadovezuje na

prethodne, koja je najtea od svih, a koju je
najpotrebnije prouciti o kojoj ce sada biti govora. Ako nema nicega osim onoga to je pojedinacno, a poto je broj pojedinacnih stvari
beskrajan, kako ce onda biti moguce steci znanje o bezbroju onoga to je pojedinacno? U stvari, takvim saznanjem mi upoznajemo uopte sve
kao neto jedno i istovetno, cemu pripada neko
opte obeleje. Ali, ako je to potrebno, i ako

56

Sl99b

treba da postoji neto osim onoga to je pojedinacno, potrebno je da to budu vrste koje postoje pored onoga to je pojedinacno, bilo kao
vrste najb~ pojedinacnom, bilo kao prve vrste. Medutim, upravo smo pokazali da je to nemoguce. Osim toga, ako zaista neto postoji
pored sloenih stvari kad god je izvesna stvar
potvrdena materijom, da li u tom slucaju ta
stvar treba da postoji zasebno od svih stvarnosti, ili samo zasebno od nekih a ne od ostalih,
ili pak ona nije van ijedne od njih? Medutim,
ako onda nema niceg osim onoga to je pojedinacno, nece biti niceg natculnog, sve stvarnosti bice culne i nece biti saznanja ni o jednoj
od njih, osim ako se osecanje nazove saznanje.
Takode nece biti niceg vecitog i nepokretnog,
poto su sve culne stvarnosti unitilvei u kretanju. Ali, ako nema niceg vecitog, nije moguce
ni samo postajanje: zaista je potrebno da u svakom stvaranju ima neceg to postaje i neceg
iz cega se stvara ono to postaje, kao i da konacni kraj niza bude nestvoren, jer se niz zaustavlja, a iz nebica ne moe nita da proizide.
Stavie, ako postoje postajanje i kretanje, potrebno je da i oni imaju kraj jer, s jedne strane,
.ni jedno kretanje nije beskonacno, nego svako
ima svoj kraj i, s druge strane, ne moe postati
ono to nije u stanju da postane, dok ono to
je postalo nuno postoji od trenutka kad je postalo. Stavie, ako materija postoji u zasebnom
stanju zato to je nestvorena, ~ vje razloga
treba prihvatiti odvojeno postojanje supstance,
koja nije nita drugo nego ono to materija postaje u datom trenutku. Zaista, ako se tvrdi da
nema ni supstanee ni materije, nece postojati
apsolutno nita. A poto je to nemoguce, nuno postoji neto van sloenih stvari, a to je
oblik i pojam. Ako se, s druge strane, postavi
takva pretpostavka, tekoca ce se sastojati u
tome za koje bi slucajeve trebalo prihvatiti to
57

zasebno postojanje, a za koje se ono nece prihvatiti. Ocigledno je, naime, da se ono moe
prihvatiti za sve slucajeve, poto ne moemo
reci da kuca postoji van pojedinih kuca. Osim
toga, da li ce sutina svega pojedinacnog biti
jedna, kao to je supstanca ljudi? Ali ovo je
besmislica: jer je sve jedno, cija je supstanca
jedna. Medutim, da li ce supstanca biti mnogostruka i razlicita? Ali i ovo je besmisleno. Na
koji nacin postaje materija u isto vreme kad
i svaki pojedinacni oblik i kako su sloene stvari Ovadva elementa?
Pored toga, neko bi mogao osetiti tekocu
u vezi s onim na ta se odnose nacela stvari.
Ako su ona specificno jedna, nita nece biti
jedno brojcano, cak ni jedan sam po sebi ni
bice samo po sebi. Na koji ce nacin onda biti
moguce znanje, ako nema izvesnog jedinstva
zajednickog svima bicima? Medutim, ako postoji brojno jedinstvo nacela, ako je svako od
njih jedno i nije, poput nacela u cu1nim stvarima, drugacije u drugim stvarima, na primer
u nekom posebnom slogu koji je isti kao drugi,
i nacela su kao i slog ista u rodu kao to su u
drugom slogu; u rodu, jer su i ova nacela drugacija brojno, ako dakle nije tako i ako, naprotiv, nacela bica imaju brojno jedinstvo nece
postojati nita drugo izvan elemenata. U stvari,
ako kaemo jedan ili pojedinacan, tu nema nikakve razlike, jer pojedinacnim nazivamo ba
ono to je brojno jedno, a optim ono to po1000a tvrduju svi pojedinacni elementi. Ovo se svodi
na isto kao kad bi elementi izgovorenog glasa
.bili brojno ograniceni: zbiTslova koja bi se mogla napisati ne bi mogao premaiti zbir tih elemenata, jer se ovi ne bi smeli ponavljati 'ni
jedanput ni V1ieputa.
Jo jedna tekoca, koja nije manja od bilo
koje druge, a koja se zanemarivala i sada i ranije, je ta da li su nacela unitivih stvarnosti
58

i nacela neunitivih stvarnosti ista, ili da li su

dru.ga. Naime, ako su nacela ista, kako onda da
su izvesna bica propadljiva, a druga nepropadljiva, i koji je tome uzrok? Hesiodovi ucenici svi takvi teolozi brinuli su se samo za
ono to ih je moglo ubediti, ne misleci na nas.
Smatrajuci odista nacela za bogovei kao rodena
od bogova, oni kau da su bica rodena smrtna
zato to nisu okusila nektar i ambroziju. 0VIi
su izrazi ocigledno imali smisao koji je za njih
bio zadovoljavajuci, ali ono to su rekli o samoj
primeni ovih uzroka prevazilazi domaaj naeg
shvatanja. U stvari, ako bogovi uzimaju ove
napitke radi zadovoljstva, nektar i ambrozija
nikako nisu uzroci njihovog bica; ako to cine,
naprotiv, u svrhu svog postojanja, kako bi b0govi mogli da budu veciti, kad im je potrebna
hrana? Ali ovi mitoloki podaci ne zasluuju
da budu predmet ozbiljnog ispitivanja. Osvrnimo se radije na one koji rasuduju putem dokazivanja i upitajmo ih kako je konacno moguce
da izvesne stvarnosti, premda proizlaze iz istih
pranacela, imaju vecitu prirodu, dok su druge
unitive. Poto nam ovi filozofi ne kau koji
je tome uzrok, i poto je ovakvo stanje stvari
zaista neosnovano, ocigledno je da ni pranacela
ni uzroci ovih dveju vrsta stvarnosti ne mogu
da budu isti. Na primer, onaj za koga bi se ipak
verovalo da je najdosledniji u svojim rasudivanjima, Empedoklo,takode je pocinio istu greku. on stvarno postavlja jedno nacelo, mrnju,
kao uzrok propadanja stvari. Pa ipak se ne vidi
da se iz ovog nacela rada sve osim onoga to
smatramo pod pojmom jedan; jer stvarnosti,
izuzev boga, proizlaze iz mrnje. Evo ta on
kae: "Iz toga se stvara sve to je ikada postojalo, postoji ili ce postojati, iz toga nice drvece,
ljudi i ene, divlje ivotinje, ptice i ribe koje
ive u vodi, pa cak i dugovecni bogovi." Uostalom, ovo je jasno i bez ovih stihova. Jer kad

59

lOOOb

60

mrnja ne bi postojala u stvarima, sve bi bilo

jedno, kao to kae Empedoklo:kad su se stvari
spojile, "onda konacno izniknu mrnja". Iz ovoga sledi da je za Empedokla bog, kao savreno
srecan, manje razuman od ostalih bica, jer ne
poznaje te elemente, poto u sebi nema mrnje;
medutim, nema drugog poznavanja osim slicnog
po slicnom. "Zemlju vidimo, kae Empedoklo,
po zemlji, vodu po vodi, eter po boanskom eteru, pa opet pogubnu vatru po vatri, ljubav po
ljubavi i mrnju po alosnoj mrnji." Vratimo
se naem raSudivanju: u najmanju ruku ocigledno je da kod Empedokla mrnja nije ni uzrok unitenja ni uzrok stvarnosti. Isto tako prijateljstvo nije uzrok ni postojanja ni unitavanja, jer kad ono sjedinjuje stvarno postojanje u jednom, ono unitava sve ostale. A u
isto vreme on ne odreduje nikakav uzrok samom
kretanju; on samo kae da je takva priroda
stvari: "A1i kad velika mrnja nadoji snagom
svoje udove, tada se vine ka castima, poto je
proteklo vreme koje je iscrpni ugovor naizmenicno utvrdio za prijateljstvo i mrnju." Kao
to se vidi, promena je potrebna, medutim nije
jasno kakav je uzrok ovoj nunosti. sam Empedoklo izbegava protivrecnost time to ne prikazuje jedna bica kao unitiva a druga kao neunitiva; sva su ona unitiva, izuzev elemenata.
Ali tekoca koju ispitujemo sastoji se u tome
da saznamo zato su izvesna bica unitiva, a
druga nisu, dok i jedna i druga poticu iz istih
pran8Cela.
Ovo to je receno dovoljno je da bi se utvrdilo da nacela ne mogu da budu ista. Ali ako
su nacela razlicita, onda se javlja nova tekoca:
da li ce i ona biti neunitiva ili unitiva? Ako
su unitiva, jasno je da i ona nuno proizlaze
iz izvesnih elemenata, jer sve to propada vraca
se svojim elementima. Iz ovoga, dakle, sledi da
ce postojati druga nacela, starija od tih nacela.

lOOla

Medutim, to je nemoguce, bilo da se stane, bilo

da se ide u beskonacnost. Stavie, kako ce moci
da postoje neunitive stvarnosti, ako su nacela
unitiva? A ako su, s druge strane, nacela unitivih stvari neunitiva, zato ce bica sastavljena od izvesnih neunitivih nacela biti unitiva,
dok ce bica sastavljena od drugih neunitivih
nacela biti neunitiva? To se kosi s razumom:
jer to je ili nemoguce, ili mu nedostaje potpuno
objanjenje. Stavie, niko nije pokuao da trai
prihvatanje razlicitih nacela, nego svi kau da
su nacela sviju stvari ista. Medutim, oni ovla
dodiruju tekocu koju smo gore najpre postavili, smatrajuci je beznacajnom.
Kao najtee od svih pitanja od bitne vanosti za upoznavanje istine jeste to da li su pojmovi stvarnost i jedan supstance stvari, da li
svako od njih nije nita drugo nego stvarnost
i jedan, ili da li treba istraivati ta je stvarnost
i jedan, smatrajuci da imaju neku drugu prirodu
koja im slui kao svrha. Neki filozofi skloni
su prvom, a drugi drugom shvatanju. Platon i
pitagorovci zaista misle da stvarnost i jedan
nisu neto drugo, nego da je ba to njihova priroda, poto je njihova supstanca upravo samo
jedan i. samo stvarnost. Fizicari su drugog miljenja; Empedoklo, na primer, da bi ~voje nacelo sveo na lake shvatljiv pojam, kae ta
je jedan, jer izgleda da iz njegovih reci proizlazi
da je jedan prijateljstvo; a prijateljstvo je uzrok
jedinstva za sva bica. Drugi fizicari tvrde da
je to vatra, a neki, opet, kau da je to vazduh,
koji je jedan i stvarnost, i da su stvarnosti sastavljene i stvorene od ovih elemenata. Isti sistem zastupali su oni koji prihvataju mnotvo
elemenata, jer i oni nuno moraju da nabrajaju
stvarnost i jedan upravo onoliko puta koliko
prihvataju nacela. Ali, ako se jedan i stvarnost
ne postave kao supstanca, iz toga sledi da ni jedan od drugih optih elemenata nije supstanca,
61

1001b

62

jer stvarnost i jedan su ono to je najoptije,

pa ako ne postoji jedan sam po sebi i stvarnost
sama po sebi ne vidi se kako ce moci postojati
neka druga stvarnost van onoga to je jedan.
Stavie, ako jedan nije supstanca ocigledno je
da sam broj ne moe postojati kao stvarnost
odVOjenaod bica: broj se u stvari sastoji od
jedinica, a jedinica je upravo izvesna vrsta
jednog. Ali, ako postoji jedan po sebi i stvarnost po sebi, potrebno je da njihova supstanca
bude jedan i stvarnost, jer nema niceg drugog
to bi se moglo uopte pripisati svemu to postoji ili to je jedan, izuzev same stvarnosti i
pojma jedan. A ako su stvarnost po sebi i jedan
po sebi supstance, velika tekoca bice u tome
da se shvati kako ce neka druga stvar postojati
van stvarnosti i jednog, mislim kako ce stvarnosti biti mnogostruke. U stvari, ne postoji neto drugo osim stvarnosti, tako da iz ovog nuno
proizlazi ono to je tvrdio Parmenid, to jest
da su sve stvarnosti jedno i da je to jedna stvarnost. Medutim, oba ova shvatanja nisu sasvim
zadovoljavajuca. Odista, bilo da jedan nije supstanca, bilo da postoji jedan sam po sebi, nemoguce je da broj bude supstanca. U slucaju
da jedan sam po sebi nije supstanca, mi smo
vec rekli zato broj ne moe da bude supstanca.
U slucaju da je jedan po sebi supstanca, tekoca ce biti ista kao ona koju smo istakli u
vezi sa pojmom stvarnosti. Odakle bi, naime,
moglo da se nade neki drugi jedan van jednog
po sebi? To bi nuno bio ne-jedan; ali sve su
stvarnosti jedno ili su sastavljene od mnotva
stvarnosti od kojih je svaka jedan. Zatim, ako
je jedan po sebi nedeljiv, onda, prema Zenonovom shvatanju, to nece biti nita. Jer za ono
to dodavanjem ili oduzimanjem ne biva ni vece
ni manje, on kae da to nije stvarnost, poto
je ocigledno da velicina pripada svakoj stvarnosti. A ako je stvarnost velicina, ona je telesna,

jer telesno poseduje stvarnost u svima dimenzijama, dok ce drugi matematicki predmeti, dodati na jedan nacin, povecati ono cemu su dodati; ali, dodati na drugi nacin, oni nece povecati ono cemu su dodati: takav ce biti slucaj
sa povrinom i sa pravom, dok dodavanje tacke
i jedinice nema nikakvog dejstva. Ipak je Zenonovo rasudivanje nepotpuno: neto nedeljivo
moe da postoji, tako da i njega moemo pobijati i odgovoriti mu: kada se doda nedeljivo,
ono nece povecati velicinu, ali ce povecati broj.
Medutim, kako ce se uspeti da se iz takvog
jednog, ili iz vie njih, obrazuje neka velicina?
To je isto kao kad bi se reklo da se prava sastoji od tacaka. Ali, ako se tvrdi, poput izvesnih
filozofa, da je broj stvoren pocev od jednog
po sebi i nekog nacela razlicitog od jednog, ipak
ce ostati da se ispita zato i kako je taj proizvod cas broj a cas velicina, ukoliko je taj
ne-jedan nejednakost, i ukoliko sacinjava istu
prirodu. Ne vidi se kako bi se, u stvari, velicine
mogle stvarati iz jednog i nejednakosti i iz bilo
koga broja i nejednakosti.
5.

ODNOS POJMA STVARNOSTI I POJMA "JEDAN"

1002a

Tekoca koja se nadovezuje na prethodne je

sledeca: da li su brojevi tela, povrine i tacke
supstance, ili nisu? Ako to nisu sllpstance, nemoguce je reci!ta je stvarnost i ta su supstance
stvarnosti. U stvari, zbivanja, kretanja, odnosi,
stanja, razmere izgleda da ne izraavaju supstancu bilo cega. Sve ove pojmove odista potvrduje izvestan predmet; i ni jedan od njih
nije pojedinacna supstanca. Sto se tice stvari
koje, kako izgleda, najvie pokazuju osobinu
supstance, kao to su voda, zemlja, vatra i
vazduh, od kojih su sastavljena sloena tela,
63

njihova toplota, hladnoca i ostala svojstva iste

prirode sigurno su obicni telesni oseti, a ne supstance; s druge strane, telo kao predmet tih
promena postoji kao stvarno bice i kao supstanca. Medutim, telo je sigurno manje supstanca
nego povrina, povrina manje nego prava,
prava manje nego jedinica. Telo se, u stvari,
odreduje ovim velicinama, a one izgleda mogu
da postoje bez tela, dok telo ne moe postojati
bez njih. Zbog toga su mnogi filozofi, a medu
njima najstariji, verovali da je telo supstanca i
stvarnost, a da su ostale stvari samo telesni
oseti, tako da su pranacela tela i pranacela
stvarnosti; savremeniji filozofi,koji se smatraju
ucenijim nego njihovi prethodnici, smatrali: su
da su brojevi pranacela stvarnosti. Iz toga sledi,
kao to smo rekli, da, ako ove stvari nisu supstance, nema apsolutno nikakve supstance niti
ikakve stvarnosti, jer slucajna svojstva tih stvarnosti odista ne zasluuju da se nazovu stvarnostima. Ali, ako se prihvati miljenje da su
prave i tacke tela vie supstance nego tela, mi
ipak ne vidimo kojim bi telima mogle pripadati
te stvari (jer nemoguce je da se one nalaze
medu culnim telima), tako da ne bi bilo ni supstance. Stavie, izgleda da sve to nije nita drugo do podela tela, prava prema irini, povrina
prema dubini, tacka prema duini. Osim toga,
ili je bilo koji oblik takode sadran u telu, ili
se u njemu ne nalazi ni jedan; tako da, ako Hermes nije u kamenu, ni polovina kocke nije u
kocki kao neto odredeno; u njoj takode nije ni
povrina, jer kad bi se tu nalazila bilo koja
povrina, nalazila bi se ona koja ogranicava
polovinu kocke. Isto rasudivanje vai za pravu,
tacku i jedinicu. Prema tome, ako je, s jedne
strane, telo supstanca u najvecoj meri, ali ako
su, s druge strane, povrina, prava i tacka supstance u vecoj meri nego telo, a zatim ako ni
same povrine, ni prave, ni tacke ipak nisu

64

1002b

supstance, postaje nemogucesaznati ta je stvarnost i ta je supstanca stvarnosti. Osim ovih

tekoca, isto pitanje povlaci i druge posledice
u opreci s razumom o stvaranju i o unitenju.
Odista izgleda, ako supstanca koja nije postojala
ranije, postoji sada i, ako ona koja je ranije
postojala zatim vie ne postoji, da je ta promena
pracena procesom stvaranja i unitenja. Naprotiv, tacke, prave i povrine, kojih cas ima, a cas
nema, nisu logicno sposobne za stvaranje i za
unitenje. U stvari, kada tela stupe u dodir ili
se razdvoje, u samom trenutku dodira stvara
se jedna povrina, a u trenutku razdvajanja
stvaraju se dve povrine. Prema tome, kada su
tela ujedinjena, nema vie povrina, nego ove
prestaju da postoje, dok posle razdvajanja one
postoje, premda ranije nisu postojale. Jer, najzad, tacka, koja je nedeljiva, nije se mogla podeliti na dvoje. A ako su OVe stvarnosti podlone stvaranju unitenju, one treba da proizlaze iz nekog supstrata. Sa ovim stvarnostima
deava se neto slicno kao sa trenutkom U vremenu: ni ovaj nije podloan ni stvaranju ni
unitenju iako uvek izgleda drugaciji nego to
jeste, jer on nije supstanca. Jasno je da je isti
slucaj i sa tackama, pravama i povrinama; naime razlog je isti, jer sve ovo na isti nacin predstavlja ili granice ili deljenja.

6.

ARISTOTELOV STAV PREMA TEORIJI'

O POSTOJANJU IDEJA KAO STVARKOSTI

Moglo bi se uopte postaviti pitanje zato

je potrebno traiti jo druge stvarnosti, van
culnih i posrednih stvarnosti, na .primer ideje,
koje mi postavljamo. Ako je to iz razloga to
se matematicke stvari, koje se u drugom pogledu
razlikuju od obicnih stvarnosti, ne razlikuju od
II

65

1003a

66

pak, svode na ono to nazivamo pojedinacnim

stvarima. Ako su opta, ona nece biti supstance,
jer ono to je opte nikada ne oznacava neku
pojedinacnu supstancu, nego izvesno svojstvo,
dok je supstanca izvesna pojedinacna stvarnost.
Ako je zajednicko obeleje izvesna pojedinacna
stvarnost, za koju se moe uzeti da postoji odvojeno, onda ce u Sokratu biti vie ivih, tj. on
sam, covek i ivo bice, poto svako od ovih bica
znaci izvesnu pojedinacnu i jednu stvar. Ako
su, dakle, pranace1a opta, takve su posledice
koje iz toga proizlaze. Ako nisu opta, nego ako
su kao pojedinacne stvarnosti, oni nece biti predmet nauke, poto se svaka nauka bavi oPtim.
Prema tome, pored ovih, morace pastojati druga, vremenski starija pranacela, ona koja imaju
optu primenu, ako se eli da se stvori nauka
o njima.

ovih time to su one mnotvo koje ima specificno jedinstvo, onda njihova nacela ne mogu da
budu ogranicena po broju. Isti je slucaj s elementima azbuke, koji su ograniceni ne brojno,
nego samo specificno, izuzev ako se ne razmatraju elementi nekog pojedinog sloga ili odredenog glasa ciji ce elementi tada biti ograniceni
cak i brojno; to se deava sa posrednim stvarnostima, jer su i tu stvari iste vrste neogranicene
po broju. Prema tome, ako izvan culnih i matematickih stvari ne postoje druge stvarnosti, kao
one za koje izvesni filozofi tvrde da su ideje,
onda nece biti supstance jedne po broju, nego
samo jedne po vrsti, a pranacela stvarnosti nece
biti odredena po broju, nego po kakvoci. Ako je
nuna ova cinjenica, samim tim bice nuno prihvatiti i postojanje ideja. U stvari, mada se pristalice ovog ucenja ne izjanjavaju sasvim jasno,
oni ipak ele da to kau, pa je za njih nuno da
tvrde postojanje ideja, jer je svaka ideja supstanca i jer nijedna od njih ne postoji slucajno.
Ali, ako se uzme da ideje postoje i da su nacela
jedna brojno, a ne specificno, napred smQ rekli
kakve nemogucnosti iz toga neizbeno proisticu.
Druga tekoca je u tesnoj vezi s prethodnim problemom: da li elementi postoje kao mogucnost, ili na neki drugi nacin? Ako oni postoje drugacije a ne kao mogucn06t, postojace
i neto drugo, vremenski starije od pranacela,
jer je mogucnost vremenski starija od uzroka
u de1anju, a nije potrebno da svaka mogucnost
bude u de1anju. Ali, ako elementi postoje samo
potencijalno, moguce je da ne bude nikakve
stvarnosti, jer ono cega nema moe jo da postane; zaista, ono to postaje je ono cega nema,
ali nita ne postaje iz onoga to je nesposobno
da postoji.
Takve su, dakle, tekoce koje je potrebno
istaci u vezi s pranacelima. Osim toga, mora
se postaviti pitanje da li su ona opta, ili se,
5*

1003b

KNJIGA III
1.
O PRAUZROCIMA

STVARNOSTI

Ima jedna nauka koja proucava stvarnost

kao stvarnost i njene bitne osobine. ona ne preastavlja deo ni jedne od nauka zvanih posebne,
poto ni jedna od ovih nauka ne posmatra uopte stvarnost kao stvarnost, nego, isecajuci izvestan deo stvarnosti, one proucavaju bitnu osobinu samo toga dela, kao to je slucaj s matema:tickim naukama. A poto mi istraujemo
prva nacela i najvie uzroke, ocigledno je da
nuno postoji neka stvarnost na osnovu njene
sopstvene prirode. Ako su, dakle, filozofi koji
su istraivali elemente stvarnosti istraivali ova
ista. nacela, iz ovoga nUno proistice da su elementi stvarnosti takvi zato to se ne odnose na
stvarnost kqo stvarnost. Iz tog razloga je potrebno i nama da shvatimo prve uzroke stvarnosti kao stvarnosti.
2.

POJAM SUPSTANCE, JEDNOG I MNOGOSTRUKOG_

DOMEN FILOZOFSKIH ISTRAZIVANJA

Stvarnost se uzima u mnogostrukom smislu,

ali u odnosu na jedan jedini izraz, na jednu istu
prirodu, ali ne u smislu obicne istoimenosti, ne68

go u onom smislu u kome se sve to je zdravo

odnosi na zdravlje, neto zato to ga cuva, neto
zato to ga stvara, neto stoga to je znak zdravlja, neto, najzad, stoga to je u stanju da ga
primi; ili pak kao to se medicinsko odnosi na
medicinu i kae se za ono to poseduje medicinsku vetinu, ili za ono to joj je prirodno
svojstveno, ili, najzad, za ono to je delo medicine, a moemo naci i drugih primera stvari
koje se govore u odnosu na jedan jedinstven
izraz. Tako isto stvarnost se uzima u mnogim
znacenjima, ali u svakom znacenju svako nazivanje vri se u odnosu na jedno jedinstveno nacelo. za izvesne stvari odista se kae da su stvarnosti zato to su supstanee, za druge zato to su
osecaji supstance, za trece zato to su idenje ka
supstanci, ili, naprotiv, unitenje supstance, ili
stoga to su one oduzimanja, svojstva supstance,
ili pak zato to su one ucinski uzroci bilo jedne
supstance, bilo onoga to se naziva u odnosu na
neku supstancu, ili, najzad, zato to su one poricanja nekog svojstva supstance, ili poricanja
same supstance. Zbog toga za ono to ne postoji kaemo da je nestvarno. A kao to o svemu
to je zdravo postoji samo jedna nauka, tako je
i u svima drugim slucajevima. Pod jednu jedinstvenu nauku zaista potpada ne samo proucavanje stvari koje se nazivaju u odnosu na jedan
jedini izraz, nego i proucavanje svega to se tice
jedne jedine prirode, jer su to stvari koje se
nazivaju, n~ izvestan nacin, prema jednom jedinstvenom izrazu. Ocigledno je, dakle, da takode pripada jednoj jedinoj nauci da proucava
sve stvarnosti kao stvarnosti. A uvek je poseban predmet nauke ono to je prvo, od cega
zavise sve ostale stvari i PO cemu se one odreduju. Ako je to, dakle, supstanca, filozof ce trebati da shvati nacela i uzroke supstanci.
Ali kao to za svaku vrstu ima samo jedno
jedino 05eCanje, tako ima i jedna jedina nauka,
69

kao to je, na primer, gramatika jedna jedina

nauka koja proucava sve reci. Zbog toga ce se
jedna jedinstvena nauka baviti svima vrstama
stvarnosti kao takvih, a pojedini njeni odeljci
raznim V'rstama stvarnosti. I sada, stvarp.ost i
jedan su istovetni i iste prirode, zbog toga to.
je jedno u uzajamnom srodstvu s drugim, kao
'to su nacela i uzrok u medusobnom uzajamIlPlIi
srodstvu a da se ipak ne izraavaju istim pojmom (nema zaista nikakve vanosti da li cemo
stvarnost i jedan smatrati istovetnim; nae dokazivanje bilo bi ovim cak pojacano); u stvari, postoji istovetnost izmedu "jednog coveka", "coveka koji postoji" i "coveka", i ne lzraava se neto
razlicito udvajanjem reci "jedan covek postoji",
umesto "covek postoji" (ocigledno je da se bice
coveka ne odvaja od njegovog jedinstva ni prilikom rodenja ni prilikom unitenja) kao to se jedan ne odvaja od stvarnosti. Prema tome, jasno
je~da u ovim slucajevima dodavanje ni u cemu
ne menja izraz da pojam jedan ima isti smisao
kao i pojam stvarnost. Stavie, ako je supstanca
svake stvarnosti jedna, to ne slucajno, ona je
takode u sutini stvar koja postoji, tako da, upravo koliko postoji vrsta jednog, toliko ce bi1i
i vrsta stvarnosti. Proucavanje sutine ovih
raznih vrsta bice predmet jedne jedinstvene
nauke, na primer, jedna ista nauka proucavace
istovetno i slicno i druge rodove jednog ove vrste, kao i njihove suprotnosti. Gotovo sve'-sul004a protnosti svode se na ovu glavnu protivnost:
trebalo bi da razmotrimo ovo u izboru suprotnosti. Filozofija ce inace imati onoliko delova
koliko ima supstanca, a medu ovim granama
filozofije bice, dakle, nuno prva filozofija, a
jedan u stvari nepozatim druga. Stvarnost
sredno potpadaju pod izvesne rodove, i zbog t0ga ce nauke i odgovarati tim rodovima; jer filozof je kao matematicar, u smislu u kome se upotrebljava ova rec, poto i u matematici postoje

70

delovi; u ovoj oblasti postoji prva nauka, druga

nauka i nauke koje su iz njih izvedene.
- Nauka o suprotnostima je jedina, a mnogostruko je suprotno jednom; a jedna ista nauka
raspravlja o poricanju i o oduzimanju, samim
tim to i u jednom i u drugom slucaju to stvarno znaci raspravljati o jednom jedinom izrazu
koji se porice ili oduzima (u stvari, razlikuje se
poricanje u pravom smislu reci, kOje oznacava
samo odsustvo stvari, i oduzimanje u izvesnoj
odredenoj vrsti; u ovom potonjem slucaju dodaje se jo jedna razlika onome to je ukljuceno u cistom poricanju, jer poricanje je odsustvo
stvari o kOjoj je rec, dok u oduzimanju takode
postoji u iJzvesnom predmetu posebna priroda
cije se oduzimanje potvrduje). Mnogostruko je,
prema tome, suprotno jednom. Iz ovih razmatranja proizlazi da ce suprotnosti pojmova koje smo
pobrojali, kao to su drugi, razlicit, nejednak i
drugi oblici ove vrste, proizvedeni bilo iz ovih
pojmova, bilo iz mnogostrukog i jednog, takode
uci u oblast nauke koju smo pokazali. Medu ove
oblike treba uvrstiti suprotnost, poto je suprotnost razlika, a razlika je menjanje. Prema tome,
POtOse jedan uzima u vie znacenja, ovi razliciti izrazi takode ce se uzimati.u vie znacenja,
ali ipak jednoj jedinoj nauci pripada da ih sve
upozna. U stvari, mnotvo znacenja jednog izraza ne cini ga predmetom raznih nauka, nego
jedino cinjenica da se on ne naziva u odnosu na
jedno jedino nacelo, a takode..i to se izvedene
definicije ne pripisuju nekom prvobitnom znacenju. A poto se sve odnosi na prvi -maz, na
primer;-poto se za sve to je jedno kae u odnosu na prvo jedan, moramo reci da je takav
slucaj sa istim, drugacijim i suprotnosti.ma
uopte. Prema tome, poto smo izloili razliku
izmedu raznih znacenja svakog izraza, nae objanjavanje treba zatim da se odnosi na ono
'to je prvo u slucaju svakog prideva o kome je

71

rec i da kaemo kako dolazi do toga odnosa sa

prvim izrazom. Odista, izvesne stvari nazvace
se po tome to imaju u sebi taj prvi pojam,
druge po onome to pr~vode, a trece prema
izvesnim istovetnim razlozima.
Ocigledno je, dakle, kao to je receno u prethodnoj knjizi o Aporijama, da jedna pauka treba da objasni te pojmove, kaJOi pojam supstance; ovo je upravo jedna od tekoca koje smo istakli. Inace pripada filozofu da moe raspravljati
lOMb o svima ovim stvarima. Ako to nije dunost filozofa, ko ce ispitivati da li je "SoKrat" istovetan sa "Sokratom koji sedi", da li neto ima jednu suprotnost, ta je to suprotnost i u kome se
smislu shvata? A isti je slucaj i s drugim pitanjima ove vrste. Prema tome, poto su ovi nacini postojanja bitna svojstva jednog kao jednog i stvarnosti kao stvarnosti, a ne kao brojeva,
pravih linija ili vatre, jasno je da ce ih naa nauka morati upoznati po onome to jesu kao i po
njihovim obelejima. A oni koji se bave ispitivanjem tih stvari ne gree zato to rasuduju o
stvarima tudim filozofiji, nego zato to zaboravljaju da je supstanca, o kojoj nemaju nikakvog
razumevanja, vremenski starija od svojih obeleja. Zaista, kao to se brojevi uzeti sami po
sebi i u svojim medusobnim odnosima odlikuju
posebnim svojstvima kao to su nepar i par, simetricnost i jednakost, viak i nedostatak, i kao
to telo, nepokretno i pokretno, lako i teko takode imaju druga posebna obeleja, tako i stvarnost kao stvarnost ima izvesne posebne osobine,
i filozof treba da trai :istinu u tom pogledu. D0kaz za to je ovaj: dijalekticari i sofisti, koji se
odevaju na isti nacin kao filozofi (jer sofistika,
ka~.i dijalektika,sarno je prividno filozofija) raSpravljaju o svima stvarima, a zajednicki predmet Svih tih raspravljanja jeste stvarnost. Medutim, jasno je da oni raspravljaju o ovim stvarima zato to one spadaju u oblast filOZ1Ofije.
Vr'72
.,

10000

,.1

sta stvarnosti u kojima se krecu sofistika i dijalektika zaista je ista kao i u filozofiji, ali ova se
'tazlikuje od dijalektike vrstom metoda, a od
sofistike pravilom ivota koje propoveda. Dijalektika je cisto kriticka tamo gde filozofija
prua pozitivno znanje. Sto se tice sofistike,
ona se samo prikazuje da je ono to nije.
Stavie, Qd dva niza suprotnosti jedan znaci
iskljucivanje drugog: medutim, sve suprotnosti
svode se na stvarnost i nestvarnost, na jed.iW...L
mnotvo, tako da mirovanje pripada jednom,~fl_
kretanje mnotvu. Inace, gotovo svi filozofi slau
se u tome da su stvarnosti i supstanca sacinjeni
od suprotnosti; svi oni bar uzimaju suprotnosti
za nacela. Za neke je to nepar i par, za neke'
toplo i hladno, za neke ograniceno i neograniceno i, najzad, za neke prijateljstvo i mrnja.
Sve ostale suprotnosti takode se ocigledno mogu
svesti na jedan i na mnotvo, a nacela ostalih
filozofa onda se ovde svrstavaju bez izuzetka,
kao pod vrste. Iz ovoga, dakle, jasno proizlazi i
to da jednoj nauci pripada da razmatra pitanja
o stvarnosti kao stvarnosti. Sve stvarnosti su
zaista suprotnosti.ili su sacinjene od suprotnosti,
anacela suprotnosti su jedan i mnotvo. Ovi,
pak, pojmovi spadaju u jednu istu nauku, bilo
da se odreduju prema jednom izrazu ili, to bi
verovatno bilo tacnije tvrditi, da se ne odreduju.
Medutim, cak i kad se jedan uzima u vie znacenja, sva ostala znacenja svode se na jedan prvi
izraz, a isti je slucaj i s njegovim suprotnostima.
Ovo se deava cak i kad stvarnost ili jedan nisu
neto opte i istovetno u svima pojedincima, ili
kad nisu neto odeljeno od pojedinaca, kao to u
stvari verovatno i nisu; ali jedinstvo je samo
cas obican odnos prema jednom jedinom izrazu,
cas j'edinstvo reda. zbog toga ne pripada geometru da proucava ta je suprotno, ili savreno,
ili stvarnost, ili jedan, iIi isti, ili drugi, nego ce
se on ograniciti na to da njihovo postojanje po73

stavi kao nacelo rasudivanja. Prema tome, ocigledno je da samo jednoj nauci pripada da proucava stvarnost kao stvarnost i svojstva stvar':
nosti kao stvarnosti; a ta ista teoretska nauka
proucavace ne samo supstance, nego i njihova
svojstva, kako <ma o kojima smo govorili: u vezi
s pojmovima, kao to su ranije i kasnije, rod i
vrsta, celina i deo, tako i ostale stvari ove vrste.

nekoga koji je jo iznad fizicara (naime, priroda

je samo jedan odredeni rod stvarnosti) njemu,
koji proucava opte i prvu supstancu, takode ce
l005b ,prilpasti dspitivanje ovih istina. Fizika je zaista
neka vrsta filozofije, ali nije prva. Sto se tice
pokuaja izvesnih filozofa, koji su u svojim raspravljanjima o istini nastojali da utvrde pod
kojim se uslovima postavke mogu prihvatiti kao
istinite, oni se mogu pripisati samo njihovom
potpunom nepoznavanju analitike: zaista je potrebno upoznati analitiku pre nego to se pristupi ma kojoj nauci, a ne traiti stvari za koje se zna da ne pripadaju oblasti nauke.
Prema tome, ocigledno je da je zadatak filozofa, koji proucava prirodu svake supstance, da
ispituje i nacela silogistickog rasudivanja. Medutim, covek koji raspolae izvanrednim znanjem iz bilo koje oblasti treba takode da bude
u stanju da postavi najpostojanija nacela o stvari o kojoj je rec, tako da bude u mogucnosti da
postavi najpostojanija nacela svih stvarnosti. A
ta svojstva ima upravo filozof. S druge strane,
najpostojanije nacelo od svih postavlja se kao
nacelo u odnosu na koje je nemoguce da se c0vek prevari; u stvari, potrebno je da se istovremeno to na~lo najbolje upozna medu svima
nacelima (jer zabluda uvek obuhvata ono to
se ne poznaje) i da bude bezuslovno, jer nacelo
cije je posedovanje nuno da bi se shvatila svaka
stvarnost, ma kakva ona bila, ne zavisi od nekog drugog nacela; a ono to nuno treba poznavati da bi se upoznala svaka stvarnost ma
kakva ona bila takode treba nuno posedovati
jo pre svakog znanja. Onda je ocigledno da je
takvo nacelo najpostojanije od svih. A sada cemo reci koje je to nacelo. Nemoguce je da ista
osobina istovremeno pripada i ne pripada jednom istom predmetu u istom odnosu. Ako bismo
tvrdili tako neto, onda bi takvo tvrdenje predstavljalo logicku tekocu. Ovo je najpostojanije

3.

AKSIOMI KAO PREDMET INTERESOV:A.NJA

FILOZOFA - KACELO SUPROTNOSTI

Sada treba da kaemo da li spada u domen jedne jedine nauke, ili raznih nauka, da proucava
istine koje se u matematici nazivaju aksiomima,
kao i samu supstancu. Ocigledno je da je njihovo ispitivanje predmet jedne jedine nauke, a filozof je taj koji ce se time baviti. Jer aksiomi
obuhvataju sve stvarnosti, a ne jednu izvesnu
vrstu, iskljucujuci ostale. A ako se svi ljudi slue aksiomima, to je zato to aksiomi pripadaju
stvarnosti kao stvarnosti, i to je svaki rod stvarnost; oni se njima slue ipak samo koliko im je
to potrebno, to jest koliko se prua rod na koji
se odnose njihova dokazivanja. Prema tome,
poto je ocigledno da se aksiomi primenjuju na
sve stvarnosti kao stvarnosti (jer stvarnost je
ono to je zajednicko svima stvarima) prouca..:.
vanje ovih istina takode pripada upoznavanju
stvarnosti kao stvarnosti. Upravo zbog toga ni
jedan od onih koji se ogranicavaju na ispitivanje jedne posebne nauke nije sebi postavio zadatak da kae ma ta o istinitosti ili oneistinitosti ovih aksibma, ni geometar, ni ari.tmeticar.
To su pokuali samo izvesni fizicari, ciji stav,
uostalom, ne treba da nas iznenaduje, jer su verova1i da su oni jedini koji ispituju citavu prirodu i stvarnost uopte. Ali samim tim to ima

75

74

nacelo, poto ono odgovara gornjoj definiciji.

Zaista je nemoguce ikada zamisliti da ista stvar
postoji i ne postoji, kako neki misle da to kae
Heraklit; jer ne mora se misliti sve ono to se
kae. Medutim, ako je nemoguce da suprotnosti
pripadaju u isto vreme istom predmetu (a potrebno je da i u ovoj prernisi dodamo uobicajena
odredivanja), i ako je miljenje koje je u oprecnosti. s nekim drugim miljenjem njegova suprotnost, ocigledno je da je istom coveku nemoguce zamisliti da ista stvar postoji i ne postoji.
Jer, ako bi se u ovome prevarili, imali bi istovremeno suprotna miljenja. Iz ovog razloga
svako dokazivanje svodi se na ovo nacelo kao
na najviu istinu, jer je ono po svojoj prirodi
ishodina tacka cak i za sve ostale aksiome.
4.

DOKAZ ISPRAVNOSTI NACELA

PROTlVRECNOSTI

Ima filozofa koji, kao to smo rekli, tvrde

da ista stvar moe u isto vreme postojati i ne
1006apostojati i da se to moe shvatiti. Ovim se tvr-denjem slui i veliki broj fizicara. Sto se nas
tice, upravo smo utvrdili da je za izvesnu stvar
nemoguce da u isto vreme postoji i ne postoji i,
oslanjajuci se na ovu nemogucnost, pokazali smo
da je ovo nacelo najpostojanije od svih. Neki
filozofi odista trae dokazivanje cak i za ovo
nacelo, ali to je krajnje neznanje: zaista je neznanje ne raspoznavati ono cemu je potrebno
dokazivanje od onog cemu to nije potrebno. A
potpuno je nemoguce sve dokazati: otilo bi se
u beskonacnost, tako da cak ni na ovaj nacin
ne bi bilo dokazivanja. A ako ima istina cije dokazivanje ne treba traiti, neka nam kau za
koje je nacelo to manje potrebno nego za ovo?
Medutim, moguce je pobijanjem utvrditi ne76

mogucnost da ista stvar postoji i ne postoji, samo ako protivnik neto kae. Ako ne kae nita, smeno je nastojati da se raspravlja s nekim ko nema ta da kae (ukoliko on to nema):
kao takav, ovakav covek stoga lici na biljku. Ali
utvrdivati pobijanjem je, kaem, sasvim drugacije nego dokazivati; dokazivanje u pravom smislu reci potpuno bi licilo na zakljucivanje iz
onoga to treba da se dokae. Ali, kad je neko
drugi duan da zakljucuje iz onoga to treba da
se dokae, mi bismo se nali pred pobijanjem, a
ne pred dokazivanjem. Pocetna tacka svih dokaza ove vrste jeste u tome da se od protivnika
trai ne da kae da neto postoji iJ1.ine postoji
(jer moda bi se moglo misUti da se pretpostavlja ono cemu se tei od samog pocetka), nego da
kae neto to ima smisla za njega samog i za
drugog. To je neophodno ako stvarno hoce neto da kae. Medutim, ako nece, onda takav c0vek nema ta da kae ni samom sebi niti nekome drugom. Ako, naprotiv, on u ovome popusti, moci ce se vriti dokazivanie, jer ce vec
biti neto odredeno. Ali zakljucivanje iz onoga
to treba da se dokae nece vie vriti onaj koji
dokazuje, nego onaj kome se dokazuje, jer rueci dokazivanje on pristaje na dokazivanje.
Stavie, sloiti se s ovim, znaci sloiti se da
ima neceg istinitog ~ezavisno od svakog dokazivanja, iz cega sledl da nita ne bi moglo da
bude tako i da ne bude tako.
Pre svega, jasno je da je sama po sebi istinita
cinjenica da reci biti ili ne biti znace neto odredeno, tako da nita ne bi moglo u isto vreme
da bude tako i da ne bude tako. Osim toga, ako
pretpostavimo da covek znaci samo jednu stvar,
i da to bude dvonono ivo bice. - (Kad kaem da covek znaci jednu jedinu stvar, hocu da
kaem ovo: ako covek znaci neto, i ako je bilo
koje bice covek, to neto bice za njega sutina
1006bcoveka. Uostalom, svejedno je da li se istoj reci
77

pripisuje vie znacenja, samo ako im je broj

ogranicen, jer bi se svakoj definiciji mogla dodeliti razlicita rec: kao primer moglo bi se reci
da covek predstavlja ne jedno, nego vie znacenja, od kojih bi jedno imalo za definiciju dvonono bice; a moglo bi da bude jo vie drugih
definicija, SaDlQda im broj bude ogranicen, jer
bi se svakoj od tih definicija moglo dodeliti neko
posebno ime. Ali, ako se ne bi postavile granice
i ako bi se tvrdilo da postoji neogranicen broj
znacenja, ocigledno je da tada ne bi moglo biti
nikakvog rasud1vanja. U stvari, nemati jedno
znacenje isto je to i ne znaciti nita, a ako
imena ne bi znacila nita, unitila bi se svaka
razmena misli: medu ljudima i, u sutini, i sa
samim sobom; jer ne moe se misliti ako se ne
misli na jednu odredenu stvar; a ako je moguce,
toj stvari dace se i jedno odredeno ime.) - Neka
dakle, kao to smo rekli u pocetku, imenica ima
odreden smisao i odredeno znacenje. U tom
slucaju ne moe se desiti da sutina coveka znaci upravo sutinu onoga to nije covek, ako je
istina da covek znaci ne samo osobinu nekog
odredenog lica, nego ba odredeno lice; jer, mi
ne nameravamo utvrditi da postoji istovetnost
izmedu znaciti neko odredeno lice, i znaciti neto to pripada nekom odredenom licu, zato to,
kad bi bilo tako, muzicar, beo i covek takode bi
znacili jednu istu stvar, tako da bi sva bica bila
jedno jedino. bice, poto bi bila istog znacenja.
Naime, nije moguce da ista stvar bude i ne bude
ono to jeste, bar ne sa gledita obicne omonimije, kao kad bi ono to mi nazivamQcovekom
drugi nazivali ne-covekom; ali pitanje nije u
tome da li je moguce da isto bice bude i ne bude
u isto vreme covek to se tice imena, nego da
li je moguce da ono to bude to se tice same
stvari. A ako covek i ne-covek znace razlicitu
stvar, ocigledno je da sutina ne-coveka nece
biti nita drugo nego sutina coveka. Prema
78

1007a

tome, sutina coveka bice sutina ne-coveka, poto ce to biti jedna te ista stvar. Takvo je zaista
znacenje pojma biti jedno; to je jedinstvo pojma, kao ogrtac i odelo.A ako postoji istovetnost,
sutina coveka i sutina ne-coveka znacice jednu i istu stvar. Ali mi smo upravo pokazali da
je znacenje ovih dvaju izraza razlicito. Medutim, ako se neto uistinu oznaci imenom coveka,
to neto je nuno dvonono ivo bice, jer je
upravo to bio smisao koji smo dali coveku. A
ako je to nuno, ne moe se desiti da ta ista
stvar ne bude dvonono ivo bice; jer takvo je
znacenje pojma biti nuno; to je ne moci ne
biti covek. Zato se ne moe prihvatiti kao
istinito tvrdenje da je neto u isto vreme c0vek, i da nije covek. Isto rasudivanje primenjuje se i za biti ne-covek, jer sutina coveka i
sutina ne-coveka znace razlicitu stvar, poto
su i sutina belog i sutina coveka razlicita stvar.
A ova prva dva izraza mnogo su vie protivrecna; ona, dakle, treba sa vie razloga da znace
razlicitu stvar. Ako se, dakle, tvrdi da beo i covek znace jednu i istu stvar, mi cemo ponoviti
ono to smo napred rekli, to jest da ce postojati
istovetnost svih stvari, a ne samo suprotnost. A
ako to nije moguce, iz toga sledi ono to smo
rekli, pod uslovom da protivnik odgovori na
ono to ga pitamo. Ali ako on na jednostavno
pitanje odgovori odricanjem, on ne odgovara na
ono to ga pitamo. U stvari, nita ne sprecava
da isto bice bude i covek, i belo, i bezbroj drugih stvari; ali ako se postavi pitanje da li je
istina ili nije kad se kae da je izvesna stvar
covek, protivnik treba da da odgovor koji znaci
jednu jedinu stvar i ne treb, da dodaje da je ta
stvar takode i bela i velika. Naime, nemoguce
je nabrojati sve sporedne osobine, poto je njihov broj neogranicen; neka se, nabroje sve, ili
neka se ne nabroji ni jedna; makar isto bice
bilo hi1jadu puta covek i ne-covek, protivnik
79

takode ne treba, odgovarajuci na postavljeno

pitanje da li je to bice covek, da dodaje da je
ono u isto vreme jo ne-covek, osim ako u odgovoru doda i sve ostale slucajnosti, sve to to
lice jeste ili nije; ali postupati tako znaci odreci se svakog raspravljanja.
Uopte uzevi, oni koji rasuduju na ovaj nacin unitavaju supstancu i sutinu. Njima je u
stvari nuno da tvrde da je sve slucajnost i da
ne postoji ono to bitno sacinjava sutinu coveka ili sutinu ivotinje. Ako se zaista hoce da
postoji neto to je sutina coveka, to nece biti
ni sutina ne-coveka, ni ne-sutina coveka, mada su to sameprotivrecnosti coveka, jer je bila
oznacena samo jedna stvar, a ta stvar je supstanca necega. A oznaciti supstancu neke stvari
znaci isto to i sutinu te stvari. Ali ako se hoce
da sutina coveka bude i sutina ne-coveka ili
ne-sutina coveka, onda ce sutina coveka biti
neto drugo. Prema tome, oni koji tako misle
treba nuno da priznaju da se nita ne moe definisati na ovaj nacin, nego da ce sve biti slucajnost. Takva je zaista razlika koju treba ustanoviti izmedu supstance i slucajnosti; belo je za
coveka slucajnost jer, iako je covek boo, belo
nije njegova sutina. Ali ako se kae da je sve
slucajnost, nece vie biti prvog subjekta slucajnosti, poto ce slucajnost uvek oznacavati kategoriju samog subjekta. Takav postupak nuno
vodi u beskonacnost. Medutim, to je nemoguce,
jer nikad nema vie od dveju slucajnosti koje
su medusobno povezane. U prvom smislu, slucajnost je u stvari slucajnost samo ako su jedan
i drugi atribut slucaj na svojstva istog subjekta.
Ja kaem, na primer, da je belo muzicar i da je
muzicar belo samo zato to su jedl1Q i drugo
slucajnosti coveka. U drugom smislu, muzicar
je slucajnost Sokrata, ali ne vie u tom smislu
da su i jedan i drugi izraz slucajnosti nekog drugog bica. Tako se, dakle, slucajnosti izraavaju

cas u prvom, cas u drugom smislu. Sto se tice

onih koje se uzimaju u drugom smislu, kao belo
kod Sokrata, nemoguce je ici u beskonacnost u
pravcu predikata. Na primer, belom Sokratu ne
moe se pridodati nikakva druga slucajnost, jer
sakupljanje svih obeleja ne cini jedinstvo. Isto
tako, u prvom smislu belom se ne moe dodati
neka druga slucajnost, na primer, muzicar, jer
muzicar nije slucajnost belog, isto onako kao
to belo nije slucajnost muzicara. A u isto vreme mi smo utvrdili razliku u znacenju slucajnosti; ona se uzima cas u jednom smislu, cas
u smislu prema kome je muzicar slucajnost za
Sokrata. U ovom slucaju, slucajnost nije nikada slucajnost slucajnosti; to mogu da budu
samo slucajnosti iz prvog slucaja, tako da se
ne moe rect da je sve slucajnost. Prema tome,
cak i na ovaj nacin mora da postoji neto to
znaci supstancu. Medutim, ako je to tako, mi
smo pokazali da se ne mogu istovremeno tvrditi protivreClle stvari.
Osim toga, ako su sve suprotnosti koje se
odnose na isti predmet istinite u isto vreme, ocigledno je da ce sve stvarnosti sacinjavati samo
jednu. U stvari, pootojace istovetnosJ; izmedu triere, bedema i coveka ako je za svaki! subjekt
moguce podjednako tvrditi ili poricati bilo koji
predikat, kako to nuno moraju priznati oni koji
prihvataju Protagorino rasudivanje. Jer, ako
neko misli da covek nije triera, on ocigledno
nije triera; prema tome, on je takode triera, jer
je suprotno tacno. Tada se dolazi do Anaksagorinog ucenja da su sve stvari pome8ne i da samim tim nita stvarno ne postoji. Izgleda da ovi
filozofi tako raspravljaju o neodredenom i, kada zamiljaju da raspravljaju o bicu, oni raspravljaju o ne-bicu, poto je bice neodredeno
kao mogucnost, ane kad-entelehija. Ali oni koji
ovako misle treba da kau da se svaki predikat
moe potvrdivati ili poricati za svaki predmet.

1007b

80

81

1008a

Zaista bi bilo besmisleno kad bi se svakom predmetu mogla dodeliti njegova sopstvena negacija i kad bi mu se mogla dodeliti negacija nekog drugog predmeta koji mu se ne pripisuje.
Pod ovim podrazumevam da, ako je tacno kad
se kae za coveka da je ne-covek, ocigledno je
tacno i kad se kae da je ne-triera. Ako se, dakle, prizna potvrdivanje, treba nuno prihvatiti
i opovrgavanje. Ako se odbije da se predmetu
doda potvrdivanje, treba bar priznati da ce mu
opovrgavanje pripasti vie nego opovrgavanje
samog predmeta; ako se, dakle, predmetu prizna samo opovrgavanje, takode ce mu se pripisati i opovrgavanje da je triera, a ako mu se ono
dodeli, dodelice se i potvrdivanje.
Ovakvi zakljucci proizlaze, dakle, iz onoga
to kau ovi filozofi, to znaci da nije nuno tvrditi ili poricati. Zaista, ako je tacno da je neko
bice covek i ne-covek, takode je ocigledno da
ono nece biti ni covek ni ne-covek: dvema tvrdnjama odgovaraju dva opovrgavanja. Ako se
prva smatra jednom postavkom, onda ce i druga biti jedna postavka, oprecna prvoj.
U stvari: ili je ucenje koje pobijamo tacno u
svima slucajevima, i belo je takode ne-belo, a
bice ne-bice, i slicno tome sa svima ostalim tvrdnjama i poricanjima; ili pak ova teorija ima izuzetaka, tako da se primenjuje na izvesne tvrdnje i poricanja, a ne na neke druge. Ako se ne
primenjuje na sve, one tvrdnje koje se izuzmu
bice tada, kako to priznaju i sami nai protiv":
nici, sigurna miljenja. Ako se primenjuje na
sve, samim tim tada se sve moe ili potvrdivati,
ili se moe i poricati, a sve to se moe poticati
moe se i potvrdivati; ili pak sve to se potvrduje, to se porice, a sve to se porice, to se ne
potvrduje. Ali u ovom slucaju bice neto cega
sigurno nema, a to je postojano miljenje: i ako
jene-bice neto postojano i dostupno saznanju,
onda 'ce suprotno prema suprotnom tvrdeniu bi.ti

jo dostupnije saznanju. Ali, ako je moguce poricati sve, takode je moguce i sve potvrdivati,
te se nuno deava ili da se potvrduje tacnost
svakog predikata uzetog zasebno: na primer, ja
kaem da je ovo belo, a zatim, obratno, da ovo
nije belo; ili se pak ne potvrduje tacnost svakog predikata uzetog zasebno: u ovom slucaju,
na protivnik ne kae ono to kae, i na kraju
ne postoji apsolutno nita. Ali kako bi onda nebica govorila ili kako bi hodala ? Osim toga, sve
stvari sacinjavace samo jednu, kao to smo to
gore pokazali, ipostojace istovetnost izmedu c0veka, boga i triere i njihovih suprotnosti. Zaista, ako se suprotnosti mogu podjednako pripisivati svakom predmetu, jedno bice nece se ni
u cemu razlikovati od drugog bica, poto, ako bi
se razlikovala, ta razlika bila bi neto istinito i
posebno. Na isti nacin, cak i u slucaju da se
svaki predikat moe izraziti kao tacan zasebno,
iz toga sledi sve to smo upravo izloili. Druga
posledica bice ta da ce svako govoriti istinu i
svako govoriti neistinu, i da sam na protivnik
priznaje da je u zabludi. U isto vreme, ocigledno je da je raspravljanje s ovim protivnikom
bespredmetno: jer on ne kae nita; onne kae
, ni tako ni drugacije, nego istovremeno kae tako i drugacije; a samim tim poricu se obe ove
postavke, te on kae ni tako ni drugacije; jer
inace bi bilo neceg odredenog-.
.' Osim toga, ako je poricanje neistinito kad je
tvrdnja istinita, i ako je tvrdenje neistinito kad
je poricanje istinito, nece biti moguce da se ista
1008b stvar potvrduje i porice u isto vreme. Ali moda bi se reklo da je ovo zakljucivanje izvedeno
iz onoga to tek treba da se dokae.
Osim toga, da li ce se varati onaj koji misli
da je i!zvesna stvar ovakva, ili da nije takva,
dok ce onaj ko tvrdi obe postavke govoriti istbnu? Ako je ovaj drug-i u pravu, ta se odista
moe oznaciti g-ov6reci da je takva priroda stva

82

,~

83

/\

ri? Ako nije u pravu, nego ako je blii istini od

onoga koji misli da je izvesna stvar takva ili da
nije takva, bica ce vec imati neku odredenu
prirodu i taj sud ce bar biti istinit, i nece u isto
vreme biti neistinito Ali ako su svi podjednako
u zabludi i u pravu, za bice koje se nalazi u
ovom stanju nece biti moguce ni da izusti neki
glas niti da kae neto razumljivo, jer ono u
isto vreme kae i ne kae izvesnu stvar. Ako se
ne stvara nikakav sud, ili, bolje receno, ako se
misli i ne misli bez razlike, u cemu ce se razlikovati od biljaka? Otuda proizlazi sasvim ocigledno da se u stvari niko ne nalazi u ovakvom
duevnom stanju ni medu onima koji zastupaju
ovo ucenje, ni medu drugima. Zato u stvari na
filozof krece za Megaru i zato ne ostane kod
kuce, zadovoljavajuci se tim to misli da ide
tamo? Zato, ako u svitanju naide na bunar ili
provaliju, ne ide tamo, nego zato ga, naprotiv,
vidimo kako se cuva, kao da misli da nije podjednako dobro i rdavo da u njih upadne? Sasvim je jasno da on smatra da je jedno bolje, a
drugo gore. Ali ako on tako postupa, on takode
treba da rasuduje da je ova stvar covek, a da
ona druga nije covek, da je ovo slatko, a da ono
nije slatko. U stvari, on ne ispituje i ne rasuduje o svemu jednako kada, misleci da je bolje
da se napije vode ili da vidi nekog coveka, tek
potom pocne da trai te stvari. Pa ipak on bi to
morao, kad bi covek i ne-covek bili potpuno ista
stvar. Ali, kao to smo to rekli, nema nikoga za
koga ne vidimo da izbegava ove, a ne one stvari.
Iz ovoga sledi da svi ljudi ocigledno donose isti
sud, ako ne o svima stvarima, ono bar o b0ljem i o gorem. A ako se stavi prigovor da ti
sudovi ne zavise od znanja, nego samo od miljenja, mi odgovaramo da se onda utoliko vie
treba brinuti za istinu; kao to se bolesnik treba
starati za svoje zdravlje vie nego zdrav covek:
jer onaj ko ima samo miljenje ne nalazi se
84

1009a

u zdravom stanju to se tice istine u poredenju

s onim kOji raspolae znanjem.
Najzad, neka se pretpostavlja koliko god se
hoce da su sve stvari ovakve i onakve, vece i
manje, u prirodi postoje na svaki nacin stvarnosti; nikad se nece moci tvrditi, na primer, da
su dva i tri parni brojevi na istom stepenu, niti
da onaj koji veruje da je cetiri ravno pet cini
istu greku kao onaj koji misli da je cetiri ravno hiljadi. Ako, dakle, greka nije jednaka,
ocigledno je da prvi zamilja manje netacnu
stvar, i da se prema. tome vie pribliava istini.
Ako je, dakle, ono to je vie izvesna stvar blie
toj stvari, zaista mora da postoji neto istinito,
cemu je blie ono to je istinitije. S druge strane, kad toga ne bi bilo, ipak ima neto to je postojanije i istinitije od ovog neumeren~ ucenja koje sprecava misao da bilo ta jasno odredi.
5.

O PROTAGORINOM SHVATANJU RELATIVNE

VREDNOSTI POJMOVA
KRITIKA TOGA SHVATANJA

Prptagorino shvatanje proistice iz istog ucenja, pa je stoga nuno da oba moraju biti podjednako istinita ili podjednako pogrena. U stvari, ako su sva miljenja i svi utisci istiniti, nuIloje da sve bude u isto vreme istinito neistinito. Uzrok tome je to veliki broj ljudi.imaju miljenja koja su oprecna jedna drugima,
to svako misli da su u zabludi svi koji ne dele
njihova miljenja, tako da ista stvar treba nuno da postoji i u isto vreme da ne postoji.
S druge strane, ako je tako, sva miljenja moraju biti istinita, jer oni koji su u zabludi i oni
koji su u pravu imaju suprotna miljenja; ako
se, dakle, same stvari ponaaju u skladu s ovim
ucenjem, svi ce oni biti u pravu. Prema tome,

85

ocigledno je da oba ova shvatanja proisticu iz

istog nacina miljenja.
Ipak se u raspravljanju ne moe zauzeti isti
stav prema svima kojih se tice ovaj razgovor.
Jednima. je potrebno da budu ubedeni, drugima
da budu na to prisiljeni. Sto se tice onih koji su
doli do shvatanja o kome je rec usled stvarnih tekoca, lako je leciti njihovo neznanje;
ovde nije rec o prostom rasudivanju nego o
istinskom ucenju. A oni koji dokazuju dokazivanja radi mogu se izleciti samo ako opovrgnemo njihovo dokazivanje, onakvo kakvo se izraava u govoru i u recima.
Oni koji osecaju stvarne tekoce doli su do
ovog miljenja razmatrajuci stvari koje se doivljavaju culima. Oni su verovali da protivrecnosti i suprotnosti istodobno postoje u bicima, poto su videli da ista pojava stvara suprotnosti. Ako, dakle, nije moguce, misle oni, da iz
ne-bica ne proizlazi nita, to je stoga to su u
predmetu ranije istovremeno postojale i suprotnosti, to jest, kako kae Anaksagora, to je sve
izmeano u svemu, ili pak, kako kae Demokrit,
to se prazno i puno nalaze i jedno i drugo podjednako u bilo kom delu stvarnosti, samo to
je za ovoga drugog puno stvarnost, a prazno nestvarnost. Onima cije se gledanje zasniva na
ovom dokazivanju mi cemo stoga reci da je njihovo rasudivanje ispravno, s jedne strane, ali da
su, s druge strane, u zabludi. Stvarnost se zaista zamilja na dva nacina; prema tome, u jednom smislu moe da bude da neto proistice iz
ne-stvarnosti, dok u drugom smislu to nije moguce; moguce je da ista stvar bude u isto vreme
stvarnost i ne-stvarnost, ali ne sa istog gledita
stvarnosti: kao mogucnost, u stvari, treba da postoje u isto vreme protivrecne stvari, ali ne u
entelehiji. Osim toga zatraicemo od ovih filozofa da shvate da medu stvarnostima jo postoji
jedna druga supstanca koja nije ni na kOji na86

cin podlona ni kretanju, ni unitenju, ni radanju.

Sl.iJcnotome, poomatranje culnog sveta navelo
je izvesne ljude da veruju u istinitost prividnosti.
1009b Oni zaista misle da se istinitost ne treba- odlucivati prema vecem ili manjem broju glasova;
medutim, ista stvar se cini onima koji je okuse,
jednima slatka, a drugima gorka. Iz ovoga bi sledilo: kad bi svi bili bolesni, ili kad bi svi izgubili razum izuzev samo dva ili tri lica koja su
sacuvala zdravlje ili razum, onda bi se samo ova
lica smatrala bolesnim ili ludim, a ne ostala.
Ovi filozofi dodaju da mnoge ivotanje dobijaju
o istim stvarima utiske suprotne naima i da,
cak za svakog pojedinca, njegovi culni utisci ne
izgledaju mu uvek isti. Ne vidi se, prema tome,
jasno koji su od njih istiniti, a koji neistiniti:
izvesne stvari nisu ni u cemu istinitije od drugih, nego su to i jedne i druge u istoj meri. Ba
zbog toga Demokrit uverava da uopte nema
niceg istinitog, odnosno da je to za nas tajna.
Medutim, uopte uzevi, upravo stoga to ovi
filozofi smatraju da su misao i osecanje ista
stvar i to smatraju da je ovo drugo obicna fizicka promena, oni kau da je obavezno istina
ono saznanje do koga dolazimo putem cula.
Upravo iz ovih razloga su Empedoklo i Demokrit i, tako da kaemo, i svi ostali filozofi doli do slicnih miljenja. Za Empedokla menjati
nae fizicko stanje znaci menjati nau misao:
"Prema onome to se prikazuje culima, ljudska
mudrost zaista raste."
Na drugom mestu on kae: "Ukoliko ljudi
postaju drugaciji, utoliko se u njihovim duama
uvek pojavljuju razlicite misli."
Parmenid se takode izraava na isti nacin:
"Kao to spajanje stvara gipke udove, tako se
pojavljuje misao kod ljudi; jer razum i priroda
ljudskih udova je ista stvar kod svih ljudi i za
87

10108

88

svakog coveka; jer oru:>to preovladuje u telu

predstavlja misao."
Sacuvana je u secanju i Anaksagorina izreka upucena nekim njegovim prijateljima, naime, da ce im bica biti onakva kakvim ih zamiljaju. Homer je, kau, takode ocigledno delio
ovo miljenje, jer je prikazao Hektora, koji
bunca zbog rane, kako leeci misli druge misli,
to pretpostavlja da oni koji misle naopako jo
imaju misli iako to nisu vie iste misli. Ako
imaju dve vrste razuma, stvarna su bica, dakle,
ociglednou isto vreme i ovakva i onakva. A ba
ovde je najtee prihvatiti posledice ovakvog
ucenja. Ako odista oni koji su najjasnije zapazili citavu istinu koja nam je dostupna (a ti
ljudi su oni koji je trae i vole s najvie revnosti), ako ljudi imaju slicna miljenja i ispovedaju ova ucenja o istini, kako da nije prirodno
da se problemima filozofije pristupa s obeshrabrenjem? Juriti ptice u letu - eto, to bi bilo
traenje istine.
Razlog za miljenje ovih filozofa je taj to
su oni, razmatrajuci istinu u stvarnostima, pod
stvarnostima podrazumeva:li jedino stvarnosti
koje saznajemo putem cula. Medutim, u takvim
stvarnostima ima mnogo neodredenosti i one
vrste bica koja smo gore razmotrili. To objanjava zato miljenje o kome je rec, mada nije
izraz istine, ipak nije bez verovatnoce, poto
je bolje govoriti ovako nego ono to je Epiharmo
govorio o Ksenofanu. Osim toga, ovi filozofi,
videci da je citava ova culna priroda u pokretu
i da se ne moe suditi o istinitosti onoga to se
menja, smatraju da se ne moe iskazati nikakva
istina, bar o onome to se menja svuda i u svim
pravcima. Ovaj nacin gledanja proirio se u
najtemeljitijem od svih ucenja koje smo pomenuli, a to je ucenje filozofa koji se nazivaju Heraklitovi:mucenicima, a koje je podravao Kra-

,
'1
1

1010b

tU; ovaj je konacno doao na misao da ne treba

nita reci i ogranicio se na to da mice prstom.
On je prigova.rao Heraklitu to je rekao da se
ne moe dvaput uci u istu reku, jer je smatrao
da se to ne moe uciniti cak ni jedanput. Odgovoricemo na ovo dokazivanjem da predmet koji
se menja, kad se menja, sigurno prua ovim filozofimaizvestan razlog da ne veruju u njegovo
postojanje. Ali i ovo je sumnjivo, jer najzad
ono to upravo gubi jedno svojstvo Jo uvek
ima neto od onoga to se gubi, dok od onoga
to postaje, neto treba da postoji. Uopte uzevi, ako neto propada, preostace neto od njega;
a ako postaje, nuno je da ono nastaje iz necega
i da je to od nekoga stvoreno, a takode i da to
ne ide u beskonacnost. Nego, ostavljajuci ova
razmatranja, mi mislimo da nema istovetnosti
izmedu kvantitativne i kvalitativne promene.
Neka bude da stvarnosti neprestano traju u pogledu 1rolicine;ali mi poznajemo sve stvari prema obliku. Ima jo jedan prigovor kome se izlau oni koji tako misle, a to je da oni proteu
na citav svemir posmatranja koja obuhvataju
samo culne stvari, pa cak tek mali broj ovih.
Oblast culnoga koja nas otuduje zaista je jedina
u kojoj vladaju radanje i unitenje, ali ona nije,
ako se moe tako reci, ni jedan deo celine. Na
taj nacin bilo bi pravilnije odreci se culnog u
korist nebeskog sveta, nego osuditi nebeski zbog
culnog sveta. Najzad, jasno je da u odnosu na
ove filozofe moemoponovo upotrebiti odgovor
koji smo dali ranije: treba da im pokaemo da
postoji nepokretna stvarnost i da ih u to ubedimo. Dodajmo da su oni koji ispovedaju istovremeno postojanje bica i ne-bica svakako doli dotle da priznaju da sve stvari vie miruju
nego to se krecu. U stvari, nema nicega u to
bi se one mogle pretvoriti, jer sve je u svemu.
Sto se tice istine, moramo tvrditi da sve to
izgleda istinito nije takvo. Pre svega stoga to
89

doivljaji primljeni putem cula nisu lani, bar

o predmetu od koga poticu, dok, s druge strane,
sama predstava jednog predmeta nije isto to i
njegova cu1na percepcija. Zatim se s pravom
moemo cuditi tekocama kao to su: da li su
velicine i boje stvarno ovakve kakve izgledaju
izdaleka, iMonakve kakve izgledaju izblizai;da
li su one stvarno onakve kakve izgledaju bolesnicima ili zdravim ljudima; da li je teina ono
to izgleda teko slabima ili pak jakima; da li
je istina ono to se vidi spavajuci ili u budnom
stanju? Sto se tice svih ovih stvari, zaista je
jasno da nai protivnici ne veruju u ono to g0vore. Nema, u stvari, nikoga koji, sanjajuci jedne noci da je u Atini dok se nalazi u Libiji,
krene posle na put ka Odeionu. Stavie, u pogledu buducnosti, kako je primetio Platon, miljenje lekara i miljenje neznalice odista nemaju jednaku vrednost, kad se, na primer, radi
o tome da li ce bolesnik povratiti zdravlje ili
nece. Najzad, medu osecanjima posmatranim po
sebi svedocenje jednog cula nema EU vrednost
kad se radi o predmetu drugog cula kao kad
se radi o sopstvenom predmetu, ili, pak, kad se
radi o predmetu bliskog cula kao kad se radi o
predmetu samog cula: za osecanje boje merodavan je vid, a ne ukus; culo ukusa merodavno
je za osecaj ukusa, a ne vid. Ni jedno od ovih
cula, primenjeno u isto vreme na istu stvar, nikada nam ne kae da je ta stvar istovremeno
ovakva i onakva. Stavie, cak i u razna doba
jedno culo ne moe da se ne slae sa samim
sobom, bar to se tice kakvoce; neslaganje se
moe odnositi samo na supstrat kome pripada
kakvoca. Uzimam jedan primer. Isto vino, zato
to se ono samo promenilo, ili stoga to se nae
telo promeniJ.o,moci ce izgledati jedanput_slatko, dok u drugom trenutku nece izgledati slatko.
Ali, u svakom slucaju, to nije slatkoca, onakva
kakva je kad postoji, koja se ikada promenila;
90

u odnosu na nju uvek se rekla istina, i ono

to ce biti slatko nuno je takvo. Pa ipak, ba
ova nunost upropacuje sve sisteme o kojima
je rec; kao to poricu svaku supstancu, oni takode poricu da ima iceg nunog, poto nuno
ne moeda bude u isto vreme i na ovaj i na onaj
nacin; prema tome, ako je neto nuno, to nece
biti u isto vreme i ovako onako. Uopte uzevi,
ako bi cu1nozaista postojalo samo, ne bi postojalo nita kad ne bi postojala iva bica, jer tada
ne bi bilo osecanja. A bez sumnje je istina kad
se kae da ne bi bilo ni culnog ni osecanja (takav
je doivljaj onoga koji to doivljava putem cula); ali neprihvatljivo je da i supstrati koji proizvode osecanje ne postoje nezavisno od osecanja. U stvari, osecanje zaista nije osecanje samog sebe, nego ima jo neceg drugog van osecanja, cije postojanje mora vremenski biti starije
od osecanja, jer je pokretac prirodno stariji od
onoga to se krece. Stvar ne bi izgubila nita
od svoje vrednosti, ako bi se ovo tvrdenje proteglo i na druge takve slucajeve.

1011a

II

6.

J'

('I

~;

NASTAVAK

KRITIKE

PROTAGORIr-."E TEORIJE

Ima filozofa, kako medu onima koji su ubedeni u istinitost ovih ucenja tako i medu onima
koji samo tako govore, koji isticu sledecu tekocu.Oni pitaju ko odlucuje o zdravom coveku,
i uopte ko odlucuje ispravno o svakom pirt;anju.
Ali postavljati slicna pitanja isto je to i pitati
se, na primer, u ovom trenutku da li spavamo,
ili smo budni. Sve tekoce ove vrste imaju isto
obeleje: njihovi zacetnici trae razlog za sve,
jer oni trae nacelo i hoce da dodu do njega
putem dokazivanja. Pa ipak, njihovi postupci
jasno dokazuju da im nedostaje ubedenje. To
je, kao to smo to vec rekli, njihova slabost;
91

oni trae razlog za ono za to razlog ne postoji,

poto svrha dokazivanja nije samo dokazivanje.
Prema tome, bilo bi lako da ih u to ubedimo,
poto ovo nije teko shvatiti. Medutim, oni koji,
traeci razlog podrazumevaju pri tome samo
ono to mora biti po sili rasudivanja, trae nemoguce: oni u stvari trae da mogu da govore
protivrecne stvari, a to traenje neposredno
protivreci samom sebi:.Medutim, ako sve nije
relativno, nego ako ima bica koja postoje sama
po sebi i kroz sebe, sve to iz~leda nece biti
istinito, jer ono to nekome iz~leda tako je samo
prividno; prema tome, reci da je istinito sve
to izgleda, znaci svesti na izvestan odnos sve
to postoji. Stoga oni koji trae razloge u neminovnosti rasudivanja i u isto vreme nastoje
da svoja miljenja izloe raspravljanju treba
da se cuvaju da jednostavno kau da postoji
ono to izgleda; oni treba da tacno odrede da
ono to postoji tako za nekoga, nekada, u nekom smislu i na neki nacin. Ako, prihvatajuci
raspravljanje, odbiju da na ovo pristanu bez
ovih tacnih objanjenja, oni ce brzo zapasti u
protivrecnosti sa samima sobom; jer, moe se
desiti da ista stvar izgleda med vidu, a ne ukusu,
i da samim tim to imamo dva oka stvari ne
izgledaju iste svakom od njih ako im je vid
razlicit. Zaista, bar onima koji, iz ranije izloenih razloga, uveravaju da je istinito ono to
izgleda, i da je samim tim sve podjednako isti"nito i lano, pod izgovorom da sve stvari ili ne
izgledaju svima iste ili nisu uvek iste istom pojedincu, ali da cesto izgledaju kao da su same
sebi suprotne u isto vreme (jer kad prekrstimo
prste, opip pokazuje dva predmeta, a vid samo
jedan), ovim se moe od~ovoriti da stvari zaista
izgledaju kao da imaju suprotna obeleja, ali
ipak ne istom culu, niti u istom odnosu, niti
pod istim uslovima niti u isto vreme; a SVesu
to odredivanja nuna za istinitost osecanja. Ali,
92

lOllb

iz samog ovog razloga, oni koji tako raspravljaju, ne radi reavanja tekoce, nego zbog dija1ekticke zabave, treba nesumnjivo da odgovore da osecanje nije istinito, nego da je istinito
samo za izvesnog pojedinca; a kako smo to gore
primetili, oni ce morati sve stvari staviti u odnos kako miljenja tako i osecanja, tako da nije
bilo nicega niti ce ga biti ako neko nije na to
mislio ranije. Ali, ako je istina da je neto bilo
ili ce biti, ocigledno je, dakle, da se sve stvari
ne odnose na miljenje. osim toga, ako je izvesna stvar jedna, ona je jedna u odnosu samo
na jednu stvar ili na odreden broj stvari; a ako
je ista stvar u isto vreme polovina i jednaka,
jednako se ne odnosi bar na dvostruko. Ako je,
dakle, u odnosu na lice koje misli covek istovetan predmetu misli, covek nece moci biti lice
koje misli, nego samo predmet misli; s druge
strane, ako svako bice moe da postoji jedino
u odnosu na lice koje misli, lice koje misli odnosice se na beskrajan broj medusobno razlicitih stvari.
Rekli smo dovoljno da bismo utvrdili da je
najpostojanije shvatanje to da suprotne postavke nisu istinite u isto vreme, a takode i da bismo pokazali posledice i razloge suprotnog miljenja. Ali poto je nemoguce da suprotnosti
budu istinite u isto vreme i u odnosu na istu
stvar, ociglednoje da nije moguce da suprotnosti postoje zajedno u istom predmetu. U stvari
od dveju suprotnosti jedna je koliko liavanje,
toliko suprotnost, to jest liavanje sutine; a
liavanje je poricanje necega u nekoj odredenoj
vrsti. Prema tome, ako je nemoguce da su potvrdivanje i poricanje istinita u isto vreme, takode je nemoguce da suprotnosti postoje zajedno u izvesnom predmetu, osim ako se i jedna i
druga ne potvrduju na izvestan nacin, ili pak
ako se jedna potvrduje na izvestan nacin, a
druga neograniceno.
93

7.
O ISKLJUCENJU I POSTOJANJU POSREDNIKA
IZMEU SUPROTNOSTI

1012a

94

Medutim, nije moguce ni da postoji ikakav

posrednik izmedu oprecnih iskaza; treba nuno
ili potvrditi ili poreci jedan jedini predikat, ma
koji on bio, jednog jedinog subjekta. Ovo je
ocigledno pre svega za onoga koji odreduje prirodu istiniltogi neistinitog. Reci za stvarnost da
ne postoji, ili za ne-stvarnost da postoji, to je
neistinito; reci za stvarnost da postoji, i za nestvarnost da ne postoji, to je istinito; prema
tome, ko kae za neku stvarnost da postoji ili
da ne postoji reci ce ono to je istina ili to
je neistina; ali reci da postoji posrednik izmedu suprotnosti, znaci ne reci ni za stvarnost, ni
za ne-stvarnost da postoji ili da ne postoji. Zatim, ili ce stvarno postojati posrednik izmedu
suprotnosti, kao sivo izmedu crnog i belog, ili
ce pak biti kao da ni neto to nije ni covek ni
konj nije posrednik izmedu coveka i konja. U
slucaju posrednika ove druge vrste nece moci
biti promene (jer kad postoji promena, to je,
na primer, od ne-dobra ka dobru, ili od ovoga
ka ne-dobru). Ali, u stvari, promena nam uvek
izgleda da postoji jedino ka suprotnostima i
njihovim posrednicima. S druge strane, ako se
pretpostavi stvaran posrednik, cak i na ovaj
nacin moglo bi da bude stvaranje belog iz nebelog, to se zaista nikada ne vidi. Osim toga,
misao ili potvrduje ili porice svaki predmet kad
god izraava istinito ili neistinito; a oci~ledno
je da to proizlazi.iz definicije istinitog ili neistitnitog rasudivanja. Kad misao povezuje na
ovaj nacin subjekt i predikat, bilo potvrdujuci
bilo poricuci, ona iskazuje istinito, a kada povezuje subjekt i predikat na drugi nacin, ona
iskazuje neistinito. Osim toga mora da postoji
posrednik medu svima suprotnostima, inace se

govori da bi se govorilo. Posledica ovoga bice,

s jedne strane, da ce se moci reci 1;O!
nije ni
istinito ni neistinito, i da ce, s druge strane,
biti neki posrednik izmedu bica i ne-bica, tako
da ce postojati neka prelazna vrsta promene
izmedu stvaranja i unitenja. Osim toga, u svima vrstama gde poticanje jednog izraza nije
nita drugo do potvrdivanje onoga to mu je
suprotno, bice neki posrednik cak i u ovim
vrstama; na primer, u brojevima ce biti jedan
broj koji nece biti ni neparan ni ne-neparan,
a to je nemoguce, kao to jasno proizlazi iz
definicije broja. Dodajmo da ce se otici u beskonacnost: broj stvarnosti bice ne samo tri, nego
jo veci. Moci ce se zaista u datom trenutku
poricati ovaj posrednik u odnosu na njegovo
potvrdivanje i poricanje, a tako dobijeni izraz
bice odredena stvarnost, jer je njegova sutina
neto drugo. Stavie, kad onaj koga pitaju da
li je izvesna stvar bela odgovori da nije, on ne
porice nita drugo nego da je ta stvar bela, a
poricanje znaci isto to i nepostojanje. To to su
neki filozofi doli do ovog miljenja objanjava
se kao;i.toliJk:idrugi paradoksi; kad nisu u stanju
da pobiju sporna rasudiyanja, 0llIiusvajaju dokaz i saglaavaju se o istinitosti zakljucka. Ovaj
razlog je naveo neke da prihvate ovakvo ucenje;
drugi su ga usvojili zato to trae razlog za sve
stvari. Medutim, svrha svega toga je definicija.
Definidja nastaje iz potrebe da se svakom izrazu dade odredeno znacenje; pojam oznacen imenom zaista je sama definicija stvari. A kako
izgleda, Herakliitova misao, koji kae da sve
postoji i ne postoji, predstavlja da je sve istinito.
Po Anaksagorinomshvatanju, medutim, koji kae da medu suprotnostima postoji posrednik,
izlazi da je sve neistinito; u stvari, kad postoji
meavina, proizvod meavine nije ni dobar ni
ne-dobar, tako da se ne moe reci nita istinito.
95

8.

noj, tako da njegova sopstvena postavka nije istinita (jer protivnik tvrdi da ona nije istinita),
dok onaj koji kae da je sve neistinito potvrduje i neistinitost onoga to sam kae. A ako
cine izuzetke, prvi tvrdeci da jedino postavka
suprotna njegovoj nije istinita, a drugi da jedino njegova nije neistinita, oni su ipak primorani da trae mnotvo izuzetaka kako za istinite tako i za neistinite postavke. Naime, onaj
koji kae da je istinita postavka istinita, s~m
kae istinu; a to ce nas odvesti u beskonacnost.
Ociglednoje jo i to da ni oni koji tvrde da sve
miruje ni oni koji tvrde da se sve krece ne govore istinu. Naime, ako sve miruje, iste stvari
ce biti vecito istinite. Medutim, ocigledno je da
se u ovom pogledu stvari menjaju, jer ko zastupa miljenje da sve miruje ni s~m nije postojao u datom trenutku, dok u drugom trenutku nece vie postojati. Ako se, naprotiv, sve
krece, nita nece biti istinito; sve ce, dakle, biti
neistinJito.Ali dokazano je da je to nemoguce.
Osim toga, potrebno je da ono to se menja postoji kao stvarnost, poto se promena vri od
necega ka necemu. Najzad, nije istina ni to da
sve cas miruje, a cas se krece, i da nita nije
vecito, jer postoji jedna stvarnost koja neprekidno pokrece stvari koje se krecu, dok je
s~m prvi pokretac nepokretan.

ISTINITI I NEISTINITI CLANOVI SUPROTKOSTI

1012b

96

Poto smo ovo utvrdili, jasno se vidi da ne

mogu biti istinite, ni pojedinacno ni skupno,
tvrdnje onih koji veruju da nita nije istinito
(jer nita ne sprecava, kau oni, da sve bude
onako kao to je slucaj s merljivocu dijagonale), niti onih koji verujuda je sve istinito. Ova
se rasudivanja u stvari nimalo ne razlikuju od
Heraklitovih, jer reci, kao on, da je sve istinito
i sve neistinito, znaci izraziti svaku od ovih
dveju postavki zasebno, tako da, .ako je nemoguce prihvatiti Heraklitovo ucenje, onda su nemoguce i ove postavke. Stavie, ocigledno je da
ima suprotnih postavki koje ne mogu biti istinite u isto vreme i, s druge strane, ima ih koje
sve mogu biti istinite mada, prema onome to
smo rekli, ovaj drugi slucaj izgleda shvat1jiviji.
Ali treba upitati sve filozofe koji brane ovakva
miljenja, kao to smo to naznacili u naim
prethodnim raspravljanjima, ne to da li oni
brane miljenje da izvesna stvar postoji iIi ne
postoji, nego da Ii reci kojima se oni slue imaju izvestan smisao, tako da bismo mogli raspravljati polazeci od jedne definicije, utvrdujuci narocito ta znaci neistinito ili istinito. Ako
ono za ta se tvrdi da je istinito nije ni~ta drugo nego ono to se porice kao neistinito, nemoguce je da sve bude neistinito, jer je potrebno
da jedan od dva clana suprotnosti bude istinit.
Zatim, ako svaka stvar nuno zahteva da je ili
potvrdimo ili osporimo, nemoguce je da i jedna
i druga postavka budu neistinite, jer je neistinit
samo jedan clan suprotnosti. Sva ovakva ucenja
izloena su, dakle, prigovoru, tako da cesto kaemo da sama sebe rue. U stvari, onaj koji kae da je sve -istinito potvrduje, izmedu ostalog,
istinitost postavke suprotne njegovoj sopstve-

il

97

svih nacela je, dakle, to to su oni izvor od koga potice stvarnost, ili stvaranje, ili saznanje.
Medutim,medu ovim nacelima jedna su imanentna, a druga spoljna; zbog toga je priroda
jedne stvarnosti nacelo, kao element, misao, izbor i formalna supstanca. Najzad, treba dodati
konacni uzrok, poto je za mnoge stvari dobro
i lepo nacelo saznanja i kretanja.
2.

KNJIGA IV

POJAM UZROKA
1.
POJAM I DEFINICIJA

1013a

98

NACELA

Pod nacelom se podrazumeva pre svega

ishodite kretanja stvari; takvo je, na primer,
nacelo prave i puta, kome odgovara drugo nacelo na suprotnom kraju. To je takode najbolja
polazna tacka za svaku stvar. Na primer, cak i
u nauci ponekad ne treba ici od pocetka i od
prvog pojma stvari, nego od onoga to moe najbolje olakati ucenje. Nacelo je takode prvi i
imanentni element postojanja, kao dno broda i
temelji kuce i, za ivotinje srce, prema jednima,
odnoSIlO,
prema drugima, glava ili svaki deo tela
koji je sposoban da igra tu ulogu. Nacelom se
takode naziva prvi i neinianentni uzrok stvaranja, prirodna pocetna tacka kretanja iIi promena. Na primer, dete potice od oca i majke, a
bitka od uvrede. Nacelom se jo naziva stvarnost cija svesna volja pokrece sve to se krece
i menja sve to se menja. Na primer, sudije u
gradovima, oligarhije, monarhije i tiranije nazivaju se nacelima, kao umetnost, 11 narocito
arhitektonske umetnosti. Najzad, pocetna tacka
znanja o izvesnoj stvari takode se zove nacelom
te stvari: hipoteze su nacela dokazivanja. Uzroci
se uzimaju u onoliko znacenja koliko"rmanacela, jer svi su uzroci nacela. Zajednicko obeleje

1013b

Uzt:Qkomse naziva, u prvom smislu, imanentna materija od.koje. je .silcinjen8lZvesnastvar:

bionzajeuzrok statue, a srebrQpehara; a materija bronze i srebra takode je uzrok. U drugom
stffislu,uzrok jeQ.bli!tJjiQti~ac,t(fj~t definicija sutine i vrste. Na primer, to je odnos broja
dva premao:roju. jedan i broj uopte; ili kao to
su delovi definicije, koji su takode uzrok. Uzrok
j~
prvo nacelo promene ili miroyania..Tvorac odluke je Uzrok akcije,a-otac je uzrok de!~!a,i uopte sila koja. q~~.jeuzrokQIloga
!o j~ ucinje:no;a't?flOto .vrtprQ,11l~1.J. je. uzrok onoga to trpi prornenu. U.zrok je takode
syrha, to jest kdti.acria.~Yfha.
Na primer, zdravlje je uzrok etnjEl.Zato u stvari covek eta?
Mi odgovaramo~ da bi bio zdrav i, govoreci
tako, mislimo da smo dali objanjenje o uzroku. Isti je slucaj sa svim onim to je, pokrenuto necim drugim, a ne samo od sebe, posrednik izmedu pokretaca i svrhe. Tako su mravljenje, cicenje, lekovi i instrumenti uzroci
zdravlja, jer se sva ova sredstva upotrebljavaju u izvesnu svrhu. Ovi uzroci medusobno se
razlikuju samo utoliko to su jedni instrumenti, a drugi akcije.
Takva su nesumnjivo razna znacenja reci
uzrok. Ova razlika u znacenju pojma uzroka ob99

janjava k~9za isUpIle(imet"mOQ..da

bude vie
uzroka, i to ne s1uco~no..w.primer, statua hna
za uzroke vajarsku umetnost i bronzu, ne uopte uzev,nego ukoliko je to statua. Ali oni se
ne pojavljuju na isti nacin: jedan je materijalni, a drugi pokretacki uzrok. Uzroci mogu takod~ biti uzajamni.Umo.r.j~..u~"'k d90rogZdravlja, a ovo je "uzroKuinora, ali ne na isti:nacin:
jedno je svrha, adrug()na~~okretanja. Stavie, isti uzrok moe ponekad izazvati supr9tJ1,QSti.
Za ono to je svojim prisustvom.uztok izvesne
stvari kae se da je ponekad svojim odsustvom
uzrok suprotnog. Na primer, odsustvo pilota je
uzrok brodoloma, jer bi prisustvo pilota bilo
uzrok spasa; dva uzroka, prisustvo i lienost,
tada su i jedno i drugo uzroci kretanja.
&.viuzroci koje smO upravo nabrojali ocigledno spadaju u cetiri vrste. Slova za slogove, materija za vetacke predmete, vatra,
zemlja i svi slicni elementi za tela, de.l9vi za
celinu, premise za zakljucak su uzroci ukoliko
iz njih proisticu stvari; a od ovih uzroka jedni
su uzroci kao subjekt, kao to su to delovi, a
drugi sutina, kao to su to celina, sastav ii oblik. Za seme, lekara, tvorca neke odluke i uopte silu koja deluje svi ovi uzroci su nacela promene ili zaustavljanja. Drugi uzroci su svrha
i dobro drugih stvari. Konacna svrha je zaista
dobr<lu.pravom smislu reci icnj drugih bica.
Uostalom; od :rna16g je--iiiiiCajato 'se kae da
je ta svrha dobro samo po sebi ili prividno
dobro.
Takvi su, dakle, uzroci i broj njihovih vrsta.
Uzroci se pojavljuju u mnogim nacinima postojanja, ali svi ovi nacini mogu se svesti na nekolicinu. Uzroci se mogu razlikovati prema raznim odnosima. Tako je medu uzrocima iste vrste jedan raniji, a drugi kasniji. Na primer. za
zdravlje, - lekar i strucnjak; za celinu - dvostruko i broj. Avrste koje sadre poseban uzrok
100

1014a

uvek su uzroci posebnog dejstva. Takode ima

sluc"a.tI!~QJsLi.ll..LihpyJ.!L~ta. Na p~
P01iklet je, na jedan nacin,uz.rok.~~u:d! na
<[~iL!!!.~.!!Ltoje vajar., jer je slucajnost da je"
vajar PolikleCZ'a'tmf1hlavrsta koi~ S!l-~r~.1'\!:..
c!iJ1ost.Tako je covek,lli ivo bice uopte, uzrok statue, poto je Poliklet covek, a covek
i,vobice.
Medu
ovim slucajnim
uzrocima
ni~,s.Jl,"~~!A
l!~~Lblii,
kao kad
bi se re~- o,..
na pl'lmer, da ie uzrontatue belo IIl\l.Zicar,a
ne samo ~Qli14~tjli,,~i~-~a~sve-ove' uzroKe;
OIre u'uooicajenom smislu kao i one koji se odnose na slucajna .zbivanja, smatra se da imaju
sopstvenu moc ili da je sticu dejstvom. Na primer, neimar koji sebi gradi kucu, i neimar koji
gradi uopte. To isto treba napomenuti za ono
to predstavlja uzroke pomenutim stvarima.
Na primer, jedna stvar moe se nazvati uzrokom neke pojedine statue, ili statue ili slike u.;;.
opte; neke pojedine bronze, ili bronze ili materije uopte. Ista je stvar sa slucajnostima.
Najzad, sl~~j~~L~_Rr~Y9IIlSrpj.:slU r~ci IIlQgq...e.~illie~t~j~.tl
istom pojml!. Ka.d_~_~....n.a~primer .,tl~ Poliklet niti
v:aj~r..l].~ggqY~J.~l",!,o1.ik,let.
'.
Medutim, svi ()'V, Hna~ postPjap.ja.1lZrQka
svode 87 na kr~ju ~ ~.Jtc~_,~;gdjhJma.
dva smisla. Oni SU u stvari u';~~hJql,Qpoj~
4inac ili vrsta.sf!Ilrlpo sel:>iiU,.sJ,uc!i\l<?J
..ilj..@
kao. vrstaslucajno;;ti, ili su sastavljeIU ili jed-.
n.ostavni, a svi se mogu sinatratit~() on1koji
geluju, ili kao oni koji lIlOgu.da.-POatoie. Ali
razlika medu njima je ta to uzroci koji ima.jt1

s~.,.deimY!LL~.~p;li~~i~.1l-itO

{r~~~n~o~:{~'l~~~gr;
.<;~~~~
.~adi,. a ova
i~isagra4ena.Naprotiv, to se
kUca

tice potencijalnih uzroka, slucaj nije uvek ovakav: kuca i arhitekt ne propadaju u isto vreme.

101

3.

4.

POJAM ELEMENTA

POJAM PRIRODE

.Za~.l!!irody ~~ l$ae,_u jednom odredenom

smlSTu, C!!j~.stY.i!rMi~ ono~~ j1QX~~ ~o "~~,
na priIrier, samoglasnik J.i" ..uz. reci p'M.WVIIl.'~)
iZgovara~
u drugom smislu, to je prvi imafientni ~~.m.enat.jZ.JtQ~.ln9~lwonQ ..tO x:~;,,,
to"jeTaxode nacelo prvog kretanja za svako prirodno bice u kome se ono sutinski nalazi. :eri=-,

za elemenat
je lfrvi
imanentniJ!;:na'
iCrio'--rie<Ie1jiv
stavm
d~ ..~~ti se kae daspecl
d)Jlge,y!"l>.1~.
N8:.ptim~1 el~~nJ;Ij-~',~e,I~~rodckOJi!!_J~8.!StayIJenare~
kOJe se o,!!aTr0na nO de:t!. deloVl kOll se ne1 na
J]10~ vie poaeJiti
~~j~~~~t~eci~:li~~jJ~~~~~~illi~
tif1te Y1'.Ste.
to~~e
.cestIca
vooa1dok
deoJlpgB.
nije kao
Slog.
10ZOfl
kojivoClEL
raspravlj'a]u"o
gementima tela ovako nazivaju poslednje delove na koje se dele tela, delove koji se ne mogu vie podeliti na druga tela razlicite vrste; i
bilo da ima jedna ili vie stvari ove vrste. oni
ih nazivaju elementima. Slicno se kae i za ono
to nazivaju elementima matematickih teorema
i uopte elementima dokazivanja. Naime, prvi
dokazi, koji su u osnovi vecine dokaza, nazivaju se elementima dokazivanja; ovakve vrste
su prvt silogizmi sastavljeni od tri izraza od kojih jedan slui kao posrednik.
Polazeci od toga i u irem smislu, pod elemeD:tolI!s.(!~azumeva
jo !().llo to!;tyrveli:::'

ono.
rodnidQ'Qiil;L9d..
:m., ,raste. Ndnlg<>g.,b1~~~~,Q1Il...LptirQdnim.
~IJl, h1:>.J~
..~ ".!!~.,",.:...y.~r2~
iI,'~,'tlU
..' kPii
spajanjem. lli. kao u,sl:uCilj~ziUIletaka..sraci.,.
vanjem.,. PrirodnQ.spajanje razlikuje se od do~~~ u ovom drugom slucaju zaista se ne zahteva nita drugo do sam dodir, dok za prirodno
spajanje postoji neto to je jedno i istovetno
kod dva bica; t9...Ym~1;Q ()Q!~Il()g.,q9diJ:~.J2I'QiIz::.
v(),!tpravo .s~~p~j(! .~~j~diI1j}!tej)Ica p[~
,~~
liDi l_k~lic!!!'!Ll!lLu'e.
preIIl~kY.aUtetu. rrirodmn
PU.

1014b

~m.brDj.u..st~.[~~~9
tmliIo. Z'6Ogtoga SE!"
elementom
naziva
mar~edn~\Q1.Q,n~e1j!y.Q:
Iz ovoga sledi da su na]opstrf[ pojmovi elementi, jer se~1Uod_Q.jj.b...PQtQ. ie j:edaILU~..2stavan, nalazi u mnotvu stvarnosti, ili u svifua, itl "li veciDrii]ih:-~if toga pe,ktmnamiy.
lieda:g. .i .t~.i.1,L~~9.~1~mente..
A poto su ovako
oznacene vrste opte i nedeljive (jer se ne mogU definisati), neki...tYI4~ da su ~vi
~lPmen,.!~.J.
.i to cak vie nego to je to razlika, ~tn
i~4
rQa,.nai.ol)j!iji. ~s.t{l., tamo gde postoji .J:'azlika,
s1edi rod, .a.l!Jamo gde postoji rod,nem,~_.1!yek:"'
r~~-Medutim,
zajednicko obeleje svih znas!v='\t'.::'_.
&n.ja Izraza je to to je ~lem!m-.!l.t~SYak.P
n..gtL.m.~U<>' .~lZIlO
,.iim.anentnQ. .:allCela.
102

vena~

n, ..
osnova
liena
l~osnov.a
od.. stvar,
koi,...e.. ie
s.~~j,pje.najJ.i.
oblika i nesposobna da izdri izvesnu prOmenu
kako bi izila iz sopstvenog potencijalnog stanja. ~m:imer, bronza se naziva prirodom statue i predmeta od bronze, QITQ..~proizlazi
s~
p~,nl{s:l

~~~~.9d~ta
tak;Qpalj~~ Jer,~ SV~
tvO:_
revIDi
~cn:)jPnoj.adovih~elemena
;prvam~terija traje i dalje. U ovomsmlslii p()(]:'pniOdom
e podrazumevaju
elementLpr.iioduih...j,ty~.

ili

bilo
.da se ..l.taQe1eme.nti-\lZmQ~
...zemlja,
neko drugo istovetnO'~elo;"
vazduh.i1i
voda,
ili vie ovih elemenata, ili, najzad, svi ovi ele-'
menU zajedno. y- n~'g"'",,: smislu. D.1'ir?d_<>m...!

~~~j~f;it~1it~~n~~J~ri~~a
~~,,:~n
bltIjl,,~~~v~.jU~:lta.J~~~
~!riP~()~:
10158.

jeffiio bice nemaj.ednu.:prfrOdu;..p.ego Ima s~:'

mo meavinu i razdvajanje meavine, a priiOda
je samo. imekoje::su..d~lr ljudi":
lOS

prinudno i prisilno,to jest o!!Q..

to cini prepre~~_
~etnji]
na~onu 1!,milj~!!:~ izboru; jer prinudno se naziva nuznim i zbog toga to je ono
mucno. Jer, kako kae E~uenos:"Svako delo nametnuto nunocu je teko."
Sila je takode nunost, prema Sofoklovim
recima: "Sila me primorava da, to cinim."
Nu7.nost izaziva pomisao na neto nesavitlji.vo, i to s pravom, jer je ona ~u.pmtna....kretan....JE._
kOjE.:
..Eroistice iz iz~~~jjz..R!:2r~~W1e' S drugesrfa.ne, ~e<[xf~c.ne.-..m~e ..Q,a.~H~~~~slrYkcije
neg~.lt9~i~2:!!-L:k:~~~~gpa ..j.~".~. ~Q,,4li
bud.e.r
tq:(1 Osim toga, I;."gYJLllumQSIl lZgleda kao
da p:r:9~l;W.i. sv.aka.dr~ JUlmo.st. U stvari
se kae da P.QStojinuno~t, kQia.#-.\tdi iJi...t.r.pi-~
1015b u sIl1isll!,.R.t.inYg.~,
kaO.se usled nasilja ne moe
zadoVoljiti tenja, to je isto kao kad se kae da
je nunost ono na osnovu cega je nemoguce da
izvesna stvar bude drugacija. I~~t<>"
se tice_ll:~lQyg
_ivQ:1;aJ,lQbra...!{~gJLsty.a..riP<>sfpJL~m:ogtlcnos~. iJi ,~<iobro iH. za,~yot i PQl)tojan.ie1.da pootojebez izye~-\W.<n@, ti us1ovi~.v..t~g~ ..nl1.~k a ova vrsta, uzroka:ie vrsta-nuznosti. Osim toga, d.Q.~~Y~ i~dE!?nH~mlj
Stvlii!, ier.je.~da~~~_21i.~g~:
g~_~Uinego to j~, .ka.<i se. radi QAQk~;?:jy~ju _lI
prayom smislu.reci Razlozi za ovu nunost su
.premise, ako je tacno da postavke iz kojih proistice silogizam ne mogu' da budu drugacije
nego to jesu.

5.

~!-4M:_~n]~NOG
NuI1i.mse naziva onn bez~eg~ uzeto kao
uslov, nl.$....m.()gyce,~veti. Na primer, disanje
t.b.xaw(!!!:l~m:_.~.ljyQm-Dlcu; bez t()ga ono ne
moe' da ivi 13ez.tOga~dObro~~..:moeni da
,pOStoji ni da I>OSta:ne,-beztoJita zlo ne-moe :da' .
se-OdEacCiiilu"aase-otk!OO[
Tako je nuno piti
lek da'covekomraVi, '1 ploviti prema Egini da
tamo dobije novaca. Nujno
jE>~knl'tp onn to.j~
~
....

104

...

"tieke lJ1edu, ll1Jn;m .myanmSl. jp'ta.in n~~

!lll~osti
izvan
sebet
a dru~e1drugffi
u samim
se ~ -1
one su same
uzro'
nunosti
stvari.
KIJu~lnio aa ]~ nuzno u prvom fosnovnom smi. slu jednostavno; jednostavno odista ne moe
da bude na vie nacina, pa, prema tome, ono
. takode nije u ovom i onom stanju, jer bi samim
tim postojalo na vie nacina. ~AkoLg~.iI'Q~ __,
~.citih.
nepokretnih bica; nita _ne b1.JP-9m.()
d~L sil~o!ll_prlmorlfv~! o~-_niibQyUp~q!
105

j.

6.

noga i ruka. od svega ovoga ono to je nepreidd11v pOPrii'odi vie je jedno nego ono to je

POJAM JEDKOG

takvo vetacki. A ka~da,~neprekidno

ono
cije je kretanje ~
i~n~LLmt,.m~~~!1)~de
arlljacije; kretan1eje.j.,an.o, lf~Q je,ned~JyQ.....~
onoJ~:p,~e.WYQ.J~.o~me.p,1J.. ~i
ll~~1ddne

J~o
znaci ili ono Mo
~.Y.?J!1>-!~l:l.~llinosu, 111 Je to PQ ~.
Na pnmei: Koriskos i muzicar, i muzicar
Koriskos...ll~,J
iStanKonskos
osooa, jet'JSostoi1.
[ro::'
vetnost
izmedu izraza
i muzicar,"
i
nKoriskos muzicar." Muzicar i pravedan~ jedne strane, i muzicar .Koriskos 1.pr~~~m...~:'
r~""s"anCestrane"
su l~~'Mc,'
. dna...o.s()ba:
,
g .
' taKode
~ "-'.",,
zi sve ovokliZe"ge j~o ,M..Ji!Y.a'nosti kr,..~
jedne. s,trane,pravican i l!1uA~~r.mnosti
jedne supstance i, s druge stranel muzicar [K~
1'1Stro'if'Uajamno Jedno dfiigome-sTucajnost.
Is{o-iakoiia1ZVes'fa.n naciii"'iiiUiCaf'-K6rJSltos
je j~O
Koriskosom,
potole Jedan
od dela;
dva-'
ju
de ovasaovog
1Zrailflucajnost
drugog
drugim recima, muzicar je slucajnost Koriskosa; a muzicar Koriskos je jedno sa pravicnim
Koriskosom, poto je prvi deo svakog od ovih
dvaju izraza slucajnost jednog i istog subjekta.
Takav je slucaj i onda kad slucajnost potvrduje rod ili neki pojam uzet u optem smislu. Ako
se, na primer, kae.d~ mCQVeki covek muziC8I'..
supstanca.
i~!!:warL
koja
.ima zaj;Q.j~s.t()ga.
slucajnOst ~to
m~a.je ~ovek
ili pak
stQgll
SU COYe~ imugicar slucajnosti neltOg p,oje-..
dmc,a kao to je J{oriskos. Ali ovde ove slucaj_O
nosti nisu, medutim, slucajnosti na isti nacin:
jedna je verovatno kao rod i postoji u supstanci; druga je kao obicno stanje ili sklonost supstance. Za sve to se kae jedno po slucajnosti
kae se, dakle, u ovom smislu.
Predimo na ono to se zov~ jedno P.Q sutini.
Imamo najpre ono to se naziva jedii@-:E~1re-.

to

1016a P.~~<:fila'
~O~ta~,~~Ol8.!1~

~;~xe~,_~
uko.:.
1.m]u,
UlA 1
o
ma(ll, ..!Y~,.._.,=.ZDO~ epka.:-"'z azb6I,
'je' izlomljena samou:o-je neprekinuta, kae se
da je jedna, kao to je to i svaki2~ tela, kao

106

,I.'

~~~~~~~e~t:~:tJi;~~~f~
VIte u dodir parcid drveta, ne.mozete reci aa je
~~~~~~~~~:.!~O~~~'
predstavljaju apsq!~l:gQ. Ileprekidnu kolicinu
tada se kae dasqj~o,
cak i ~l:)~ susavijen.e;'
ali one koje nisu savijenE!'tOsu jo vi!e:mpn:.
mer, cevanica ili butina vie je jedno nego noga,
poto"riiOeaaou<Iedanoga nema Jedno kreta:;nje; a prava linija we je jedno nego i2lomljena linija. Za liniju koja pokazuje savijenost i
ugao kaemo da je jedna i ne-jedna, poto njeno
kretanje moe podjednako da se ne vri u isto
vreme, ili da se vri u isto vreme na citavoj njenoj duini. Naprotiv, za pravu liniju kretanje
se uvek vri u isto vreme; ne moe da bude da
jedan od njenih isecaka koji ima obim mi!ruje,
a da se drugi krece, kao u slucaju izlomljene
linije. JednQ l>O ~ut!ni u~i,u1~se \l io jednom
~<lya.Ja,~~.~~o
u ..
s. u .....
all,l,,,,.w.i:it..
~.m1S
.. '~JJ;1:~~<i~!.:~~~itk.~!.
n._r.~
d..y.,~.a. ~~~~.~.

~.

~1L~fif:W~~j.ek!.:bilo da je
'skLsubj
". ~A~~!)it.":':~~.,~e.12:
:n:~~,~e.
Kae
s~, naJ>-~t.S.J~ne
strane,
da ievinQ jedno Jg~.ie.~:iedAQ.JlQ,~t9me-M&.
SU nedeljivi po rodu~,K~jtL~ s qruge, strane. da
susve tecnosti jedno~l~~guljE!,vmcj, rastvort]iva'
tela, zato to je koria~ni. s.uJ?stratsyih,I}iih.~vetan, jer su svi ~,.lli
vazduh. Da su ~()
'PO sutini kae ~ io za bica ciji je I9l iP.dan
iako' je pod.eljen na medusobno suprotne razlike; za sva ova bica kae se da su jedno, jer je
rod na kome se _~~vaju
takve razlike jedan.
107

emo ako to nije jedna cetina, to jest to treba da

bude jedno po obliku. Na primer, ne bismo mogli govoriti o jedinstvu videci poredane bez reda, jedne za drugima, delove cipele; to se moe
reci samo onda kad postoji, ne obicna povezanost, nego takva sredenost da to bude cipela koja vec ima svoj jedan i odreden oblik. Iz tog
razloga kruna linija je ona koja je od svih najvie jedna, jer cini celinu i jer je zavrena,
~I~ti'!.a iMu0g ~P ta ~tn..jI'> an nek.t vrsta .
broinng n,,~pla U stvari, Q.rva ~ j(" :Q~
~no
iz ceJ/:a~rvobitno uDOznai~~ svaki: rod
je prva mera toga roda; nacelo- saznanla ~
ko.ul...rodu je, <taKre, Jeano. Arr~

~ ..P~}!B~~J
..,~?.~~~Y~~i<l)~.~e~w.i2Y~H~~~i.t.1-

1016b

!~vo,
jer S}l. ~Yl.zro.a~;.
j.e_.~..?._EE~~OE1
sl1!.c~~Ade'W~t(f
..~~W ovo
m1iJeo.le.Za
ova011ca kae se da su jedno cas na nacin koji smo malocas objasnili, cas u odnosu na vii rod. To se
kae kad su to poslednje vrste svog roda (koji
je iznad drugih rodova). Na primer, ravnokraki
trougao i ravnostrani trougao su jedna i ista slika, jer su oba trougU, ali oni nisu isti. Kao jedno
po sutini jo se kae za stvari ci'i'e
oiam
koj i izraav s'
az en
o
JDA oli noIwzuie J.lthm~.
ri tome,
medutim, svaki pojam sam po sebi moe da
bude deljiv. Tako (~!l.,.~t1Q s i ono to se sma1 e-:~
n'u'esacinjava'u
jedinstvo, pos o
dinstvo pOlma! . o s o za p vr e postoji jecunstvo definicije njihovog oblika, Jednom recju, u svima slucajevima kad je misao ciji je
predmet sutina nedeljiva i ne moe da izvri
odvajanje ni u Vremenu, ni u prostoru ni u pojmu, narocito u ovim slucajevima postoji jedinstvo, a pogotovu kad se radi o supstancama, U0pte uzev, za sve to i~ nMPljh~, ukoliko je
nedeljivo, samim tim kae se....da;je jen'QD.Ako
su, na primer, kao covek, dve stvari nedeljive,
imamo jednu vrstu coveka; ako su one to kao
ivo bice imamo jednu vrstu ivog bica; ako su
to kao kolicina, imamo jednu vrstu kolicine, Veci1l.ah!c.l';l,n.AAty'~."se,
dakJ.!Jj~im
s~~~,~atojto
nt Cine, ili imaJu;1htrpe neto to je jeano, m
to se dd~a"t(fJe~~~
su' bi~f(trojima
se-Je<Iiil~tY9 p~lp~Ie: -li'prvom srpi~l:tI.o"[~~.~~<
jEdfupstanca jedna,i to jedna bilokaotr.aJ!1ost,
il'iK'M"fO(f,- m' kaoPQja,m. Naime, ono to ubra~
jamo1i'U~Qti:iimogOStrukestvari to su ili bica koja nisu neprekidna, iii suto bica koja nisu specificno iedna, ili bica ciji pojain~ne predstavlja
.Vi~cJ,t).oItl~caju I!lLk~emo da.
jedno, ~e,
ie ne~ iedno ako ie QPr takvo kao kolicIna
ne~~~;
u drugom slucaju mi to ne ka-

ili

u sV1riia~QVIma:"ovde
to polu-ton,
tamo
samo'gbis
ili su~asnlk; le
Jedno
Je drugo za
te- a drugo za kre~
A1t"usvmm-srti.caJe:::

ZIDU,

Vlma Jedno le nede~lVO, bilo ~1t9licinit....bH

' bez

v!:t!...Onoto
neelj!vo ne no 'i
1icfui,
1 ~tO e je
a solutno

1a, zove se iedinstvo: 0110s o 'e

eJ:iY0J,...~ll!.~~~~z2ve
ito,
d~ivo
samo-po jedno"(1[ 'sep!~.9.IlQ
i"
;.
"'; j.e .
O~ Mo le d~j!\tQ:a:aV&
... ' ... vina'

~J;~t:~:v~U:~()~
:i~;jf~~~
t6jede1jivo'iC<fva":la
'este
V',
1~
nOiIl szmslU.1_
liniiB:;..QC.Q..ii;::~~ij~~~~9

'e:
u!

1)ez
kOiLg~.~
pol..

';...kOn.Ci'
... -'~,. ~;Je _tacka ili. iedinica:
'---stavie, ono ~JQi~ j~qno ono le _. fl.Lno tlr<J.

j!l,
broju;
1li..~~yr.~.,Ml.tr
to su bica
..'~.m
...ci.i9
,.po:.~}.
~ mQ~r'
,ili ~

Iim.ia;
ana1~!i~
po....
_..rQI?~_

~~.~~2:a..kQJ~:~P9b{rd\lJelW!!0 tiPToa~iJl.lti-

~~g.R~u!na1og1ji!_~_.,~~~:ii.Jedna
preII\~_grugoj kao to je treca stvar prema cekYrl]:. Kasniji ililci:nl'i>of~'1Miiog uveK sadre
sebi ranije nacine: Na primer, ono to
je jedno po broju takode je jedno po vrsti, dok
ono to je jedno po vrsti nije to uvek po broju;

il

1017a

108
/

109

sve to je jedno po vrsti jedno je i po broju,

ali ono to je jedno po rodu nije to uvek po
vrsti, ono je to samo po analogiji; najzad, ono
to je jedno po analogiji nije to uvek po rodu.
S druge strane, ocigledno je da ce se mnogostruko deliti u obrnutom smislu na onoliko nacina koliko i jedno. Mnogostrukost, u stvari, postoji ili usled :isprekidanosti, ili usled podele
materije po vrsti, bilo da se radi o bliskoj materiji ili o krajnjoj materiji, ili pak usled mnotva pojmova koji odreduju sutinu necega.

Stvarnost kao bi~.E:Q.~tmi~ya

znacenja prikazana tipovima vrsta, jer je biO] Zna:'

-'to :f~e--"'-A .- .l... a _znace slitiri ~..rte

bali----~
_J)&<).Jl.m~ "
. ,"
",-,_,8,MoIr-"'"
v tet, t~~e.,koUci,g,l1tcetvrte
oarlos/pete
.af- ,
,u

Cllu ul strast, este ~~sto i edmeVreiJie.;-.-::~v&-:

:KorOd oVih '\7rsfa Odgovara jedno od znaceiija:

tPOJAM STVARNOSTI KAO SLUCAJNOSTI,

DE..l.t!:

!Y~!!.Q~!-!"flt!.
__
~iva
ono to je to P91Y::
~no~wje
tQ~~~(fPO_sebi.
t>no je to po slucajnosti kada, na primer, kaemo da je pravednik muzicar, ili da je covek
muzicar, ili da je muzicar covek; gotovo slicno
tome reci da muzicar gradi, znaci reci da je arhitekt muzicar po slucajnosti, ili da je muzicar
arhitekt po slucajnosti. Ustvari, reci: ovo je ono,
znaci da je ono slucajnost ovoga. Ista primedba
vai za slucajeve koje smo pokazali. Na primer,
a~ka~mo da je covek muz!~a.t:_tq~jeIIl~icat_
co~ek, ~ ~!?~~o_ni'~r,j1idaj~IIl~car
b~~_ ova <!YIJ., .~ruga izraza znace da su i]effilli
drugrooobiIl~ US1lic8'ncisHiSte stvarnOslC(toa
po~@ji;Tto prVa]e-o;obma slucajnost stva~~iI~a dTu&l:<la'je m~~a.1" covek, iz-'c~gi'"~1edi
<ia..ie_muzicar slucajnost coveka. Isto tako kae
'se da ne-belo Postoji, jer postoji ono cija je to
slucajnost. Prema tome, tako. se kae za stvari
k?je. postoje po slucajIlostrrtcdlrstoga
to dve
~lucajif6trpnpadaju onome_t~r poo~ ili stoga ~tQ::~_fJ!~~~~~a
onoga t~~
ili~ najzad, to postO]l samo~,oilQ=-~n.!..u_.~r1p~~a
Kao slucajJ:!Q~oIl?"_~ll~'[Edo osobina,...
'

110

styarn,osti.
~~itQ~~akve.
riiZ~e
i;tI!edu
"COV~
je,;drav" ihCQyett-Ie.-~H:a91i~
zdravlju" niti izmedu "covek koji eta ili ece"
f~covek eta ili sece". Isto to vai i za druge
slucajeve. Biti jeste jo zna~i da je neka postavka istinita, a ne biti da ona nij~ is~
n~go
dSlje neistinita:, rito jednako za potvrdivanje kao
, i za poricanje. Na primer: "Sokrat je muzicar"
mll~_.da l.~~_~~.a
Sokrat je ne--beo" znaci
S druge strane, reci: da dijagoda, i.~i.to ~a,
mila nije mer1jiva stranom, znaci da je to neistinito.
Osim toga, ~ti 1 ~va~~!j.?~ce.cas
~
tencijalnu stvarI1ost.,cas .stvarnost u' entereliijl
1017b taZiilli ~arnosti
o kojima smo 'govorili.
U stvari, mi kaemo da "vidi" i onaj koji vidi
potencijalno i onaj koji vidi u entelehiji. ~~
njem nazivamo Itako mOC ostvarivanja.znanja
tako ostvareno znanje; a miIov-ati'rk;ar.f"111~.za ,ono to vec:mi:ruie, kao, iza ..ono to -tn07e_
da miruje. Ista je stvar i sa supstanc~.
:Mi.
kaemo daje H~un.es u Itamenu, ~ ~lulinija u
liiiiji;u~iQ,Ql.Lp~1 n~JYamo_~it9 J~oje:I~:IulEr
relO. Medutim, raspravicemo na drugom me-'
stu o tome kad je stvarnost potencijalna, akad
jo nije.

7.

'~TI,NE .lS1.'lNF;l KAO!\fq~I I

stVairiostr'r~v8ii' ovfiiivrstaiiiiC'Ziitmi,

Ct::llJci

II
I

8,

POJAM SUPSTANCE

Supstancom se nazivaiu prosta tela kao to

su zemlja. vatra. voda i sve slicne stvari, tela
~L
I1nn,Ho' nJ]h00V,l ~~!O: t ~um. del 0.YJ,.
. zIva
V
1 ho ~n111

ska bica i. naizanj njn .nni a.Nvi. Sve ove stvari zovu se slIpstancarna 7:l>to to l'l:iBU ee8e1ae
jedno!:! subj~1l-ta,-~negosu, I!.~P!"QtlYL-.!l.D!~U~,:,:
ri njihove osobine . .l1.ecenona drugi nacin, ~
atanca je sve ono to je imanentni uzrok 'PQsto..
ianja stvarnosj;L.9ii t)e porQdq -.5Mt.9.ii..1L.tome
to ih ne pot"!~u.~JJ.eki_~~h
11a primw.~
duSa.u ivom 1:iicu.Takode suimanentni delovi
ti.htVarnostCdiHOvi koji ih ogranicavaju i oznacavaju njihovu individualnost, a cije bi unitenje bilo unitenje svega. Takav je slucaj,
kau neki, Sa odnosom povrine prema telu i
linije prema povrini. U irem smislu, oni broj
smatraju su.pstancom ove vrste; jer, ako bi se
on unitio, ne bi bilo vie nicega, jer je broj ono
to ogranicava sve stvari. Stavie, sutina izraena u definiciji takode se naziva supstanoom
svake stvari. Iz ovoga sledi da se pojam supstance svodi na dva znacenja: to je konacni subjekt koji vie ne potvtduje nikakav drugi i, s
druge strane, to je jo ono to je, poto je jedinka uzeta u sutini, takode i deljivo; to je
oblik i primarni smisao svake stvarnosti.

1018a

~tOji
i .isti sam
pO' se15il1"ono!iko-znacenJa
oliko ili-fina
za jedan
sam po sebi. I_~topo se:
~lk~7.~ ~p 11 ~tv~ri za b!.ca~ii~_J~.rn~t.~j!1.ied_na bilo PQ. yr~!i.Jillo.~~Qju,..kao..i
za.. Jjca cij;i
je supstanca jedna. Ocigledno je, dakle, da je
lSt~friOtstvarnOsti,
ili jedinstvo mnotva
stvarnosti, ili, najzad, jedinstvo jedne stvl!!'OO:::~
sti li kojol)1.se pDStup~ k~n .a",..JPnQiQ.<:-trpkrnn.
kad se k~7.e,na primer, da je ~,e.sna....sty.a.r i$~
t()~~~_.lll:l.ffi()~1!g~[_

DRUGACIJE"
":sLlC.NO"

.....

9M1g!:lP;jQI
ne~ ajpre>:
ju..
ne~o pe;>i-rn~jllizvesnu
vrsti .ili raduJistovetnostJ.
ili lplaloglji.
izraz upotrebljava se jo za sve to je drugo po
rodu, ili pak za suprotnosti, ili, najzad, za ono
to u svojoj sutini ,sadri menjanje.
~licnQ" se kae za ~vari kojima se po sve:rpu oripisuju h::ti&triJuili. koje imaw vi_!L~~:~QS.ttnego-raz1ik",i.:cijiie..sastav ied~. Najzad,
ono to ima veci broj suprotnosti S n.ekom drugom stvari, ili znacajnije suprotnosti prema kojima su stvari sposobne za promenu, to je slicno ovoj drugoj stvari. Sto se' tice pojma
"oprecan", on se upotrebljava u znacenju koje
je suprotno zrtacenju pojma "slican". ~~;

"R A 7.T .Tl'!T'I'<r:z"

Kae SP na jp np~tn "isto" kan JE> takvo slucajno. Na primer, belo i mllzil-ar !'lliistovetni,
jer su slucainn~t i!'ltQ,gl:lIhj~kta, ~ao i covek i
pluzicar, jer je jMan slucajnost drugoga; i muzicar je covek, jer je_muzicat s.lu~a~
l-nv~1l-a
drugom je isto obeleje, a
Naime, i jednom
odvojeno svaki od njih je takav, poto su i c0vek i muzicar istovetni s covekom muzicarem, i
obrnuto. Medutim, slucajno obeleje je razlog
zbo,g koga se ovakve istovetnosti ne mogu uopj~)3y~~i
titi. U stvari, nije i~!~.~_~~L~~J~ae..da.

112

ni9.m.,~,~tada.'pQ--

$Pll.1taoda
ih ima dve.
"Dru~aC:IJe'csexare-za-wjmove
kl)ji imaju.
!Jmo~tvo vrstr.. ni :q)aterije. ili definicije njihove supstance; drugacije uopte ima znacenja
!iJlprotn~ znapeniima istoE.
"Razlicit" se kae za stvari kQje. iako SU

9.

POJMOVI "ISTO",

covek isto to._i muz!~ar, .jer on.Q_~t.<L_iELQ~

pOjavljuje se samo J>9~Jl~Qi,~k slubUn~t .ng._
aola:rsaina~
:~~Dl",
D.~__!~L<?d...r~.!!l!i~osebno
za-vaKTfiic~ Tako smatramo da su SOKratT
mUZlcar istovetni. Sokrata ne potvrduje mnotvo, i zato se ne kae "svaki Sokrat", kao to se
kae "svaki covek". Osim istog po slucajnOsti

~,.

"'

,<r;.

./_ ..-' .",':;"

~,.

\~',

+"t-

~.

La
~~~

,.1.3
'-

~:;;

"d,<'

'l-

.. -! ,,'''~
,~
"

lt

10.

suprotnostima, ili U onima koje se nazivaju suprotnostima ~ p~om znac~j,!. ovog ~~;
Q!'uge po V1"81:1 Rn 1 Rnprotnnm ~1]1> RI>n~lnl"l]p
~likuju
u posJl>dnjoj ,""yti ..-niIR.Na primer,

POJMOVI "SUPROTNOST", "OPRECNOST",

"RAZLIKE" PO VRSTAMA

,..suprotnost" SP. leap.za protivrecn~t,zaJ?rotivno. za liavanje i DOSedovanie 2ta.]q!j~OS?,

_i!l~mLLkminj1J tacku stvaranja i unL~terija;
i u svim slucajevima kad dva atributa ne mllgJl
fla-PQ!Qie zajedno u subjektu kQjiJh_.dobija,
za W a.!J;~butekae se da su suprotni, bilo sam!
po sebi, bilo PO svojim elementima. Siva i bela
zaista ne pripadaju u ima vreme istom subjektu;
otuda dolazi da su njihmri ~l~Tn."..,tisy.}ulOtI:li.
"Q'orecpim" Jie :g.azivaju atributi ,.s:a'7li~itipo
mdY.J~Qji!!~mogu c!.at>ostoj~ li istom obi~.!~
kaji su sasv1rii=razliciti u istom rodu i koji se
sasvim razlikuju u istom subjektJ,t koji ih dobija, ono to se najvie J:a71nl'uje :a:If"'l11 pNdma.!!Jna koji potpada.ju pod i~tu mOlVICl!ost.i, najzad, one stvari kojI> SP potpllnn rA'7.1ilelljllbilo.
lJ. apsolutnom smislu, bilo po rorlu, hiilo po
sti. Ostale stvari koje su oprecne nazivaju se
tako jedne stoga to poseduju vrste suprotnosti
o kojima smo malocas govorili, druge Istoga
to dobijaju suprotnosti te vrste, trece stoga
to stvaraju U.uu u stanju da ~lY~I:aL\Lt~~Y.:'
...
pl'Otn9sti, ili to ih sada stvaraju ili trpe, ili
to.prl>nRt.avlFIFi~gypJ!~~J1rtekoVine, posedOvanja ilLma.vanja ..tih..suprQtnosti. A poto se
jedan.. i ~vR~t
uzimaju u vie znacenj~ iz
toga nuno slOOida se pojmoyi. .ID't:!~~iz...niib
f4k0de.uzim.aiu. .\LQY!!!Listimznacenjima.. ..tako.
da "~ti",._u~gf!~jg'. ..i.,.suprotan" mor.a.iu~d.a
~e m.enjajU-.J~t.~m!l_~Y.akoj".kategQ.ri.ii-.,,~iai!iii"
00 vrsti primenjuje se na stvar.!l9Stikoie. poto su istog roda, nisu jedne dnt- .
l018b g!m.l!9rlrMl>nl>,koje, pQ.to
...su lC!T~ 1Ylti~. PO: ..
~l!Mu.Jzmedu..sebe..neku.-razliku.
koje im~!l.
neku ....
suprQt:nPst...u...~()i supstanci. p~pn$l po .
mpl'tn Rllprotnostims:a,ili u svima
~i-..postoj;

covek
i kon~ Mlzli{1ite.Najzad,
~ ~jivi
po vr~\i~~ihOVe
su
definicije
dl"\1i8.po VrStI::
1IQIiPT~ja ~tt- i:lu.{1"tAl!C~ kaja imRju n~u J::a.~
Isti po vrsti kae se u svima slucajevima
suprotnim prethodnima.
11.

p.oto se odredi postojanje ~rvo

nacelo u svakoj vrsti. z~izve~estvari..~~1ii
"d~"
zbog najvece blizine nesu "rwme"
Komnacelu odredenom ili uopte i po prirodi, ili
u odnosu na neto, ili prema mestu, ili prema izvesnim osobama. Na primer, ODa to je ra.nije po.
mestu to je nAjhlip i1i.nekom.mestuodredenam.
'P~~_~~9~redmaUtkraj,
ili nekom predmetu uzetom nasumce; a ono to je c:xiJli~a nna~e.
1casniie je. Onn ~M jp ..anij~ po vrl>me<Dll
ygaIie:nUeie..od....s.ad8Rnjeg treD.Y~.k~(tako je za
prolost trojanskirat
ran:iji od pe~j$kih--ra.t.<wa, jer je udaljeniji od sadanjeg trenutka.
To je, s druge strane, ono to je blie sadanjem
trenutku. Nemejske igre su za buducnost ranije od Pitijskih igara, jer su blie sadanjem
trenutku, poto trenutak slui kao pocetak
ishodina tacka. Ono tn je raniie po kretanju
~lie ie prvom po1crp.tqCu. .N!!-''primer, dete ie.
ranije od odraslog cove~~; takav je i bilo. koji
pocetak uzet u optem smislu. Ranije po moci
..k ono ~1;0.. je n~mocniie. ono to moe vie:
Ovakvo je ono cemu se nuno pokorava ono to
je kasnije, tako da se ovo ne moe pokrenuti
ako ga prvo ne pokrene, ali se krece ako ga
prvo pokrene. Tu pocetak stvari predstavlja VO-

u-

114

11~

lja. "Prvi po redu" kaie ~P\7.sl~vari koje se..E:~_laze na izvesnom rastojaIU\l u odnosu na neki 00~Il1
prednlet;po nekom utvrdenom pravilu.
Tako je !&:.~cltoji se njl1jl~!i?:f!koloY()'~leraniji
od igraca iz treceg reda, a pretposlednja ica
Ifre--fantj1l je (xi"najV1e; naime, tamo jej;!QCe:~k koloyoQ~l a ovde je to srednja ica.
----ov:ako, dakle, treba shvatiti ono to je ranije
i kasnije. Receno na drugi nacin, ono to je
ranije po znanju smatra se kao ono to je uopte
ranije. Ali ono to je ranije po smislu nije isto
to i ranije po osecajnom redu. Po logickom redu, "opte" je ranije; po osecajnom redu, to je
"pojedinacno". Osim toga, po lo~ckom redu sluca 'nost je ranija od celine' na rimer, muzicar
iY ra 'er
am c me
je ram]l
ne moze postojati bez dela; iako mUZlcaru stvari' ne moze da postoji bez nekog bica muzicara.
Ranije se kae takode za osobine ranijih.stvari.
lOl11a Na primer, pravougaono je ranije od uglacane
povrine, jer jedno je osobina linije kao takve,
a drugo osobina povrine.
Takvi su razni slucajevi ranijeg i kasnijeg.
Takode p.QstQjiranije i kasniie 'QO prirodi i sup- ..
~i.
U ovom smislu ranije su stvari koj~J:r19:-_
gu da DOstoje nPZA'trll:lnQ
od qruW.stvari,
dok
druge stvari ne mogu da postoje bez njih, sudeci p~ma merilu kojim se sluio Platon. Poto
je bice mnogostruko, onda je, pre svega, subjekt
raniji, to cini da je supstanca ranija; zatim
prema tome da li se radi o mogucnosti ili o entelehiji, ig):lmn .,rantje" u odnosu na mo~ucnost
i .,ranijP" n odnosu n.!_..~I?:lelehij'-l'Na Pl"~er,
.DP "'~cnosti
polulinijA le ranija od ~lrf:AVr,
linije1 deo od celine, SI 1TIAb>rijaod l:ll1p<,t!:lnI'P:'~lj, po entelehiii. ove stvari su ka<;niie.. ooto
one 'biti. uentelehiii
.tek kan l:lP celina
!".l!ml.adne.U izvesnom po~ledu,lsve to se naziva ranijim i kasnijim zavisi od ovog drugog
smisla\!zvesne stva~
u redu stva-

t~.

116

ranja, (ja ~t"'iP ....

9ilril1<:lJ.0-9d dF"gjh l:ltvari;
na primer, celina BeraElele":a. A to mogu i druge stvari, u redu unitenja; na primer, W bez""
~ine. Jsti je slucaj sa svima drugim znacenjima ranijeg.
12.
PO~
------

. l!ec;u \:.moc" naziva se na('o,;10krebnia ili promene koie ~p na1:17,i~ nekol drulto; stvarnosti
ili u istoj stvarnos1(i uzetoj kao da je druga. Ni

vetinastvari;
~adenja
moc
se nalazi
uprimer,
iz~adenoj
napr v,
mockoja
letenJa
moe
da se nade u izlecenom coveku, ali ne u svojstvu
onog.a ~oji.111
~eci.-.
dakle,
!?emam$l
'Ir.,.
11nr1l~OD~
om ~:li 11~acelo
jst.2i!E..
biCy. 1l7.ptomkan nnl~Qj To je takode sposobnost qp ~ izvpsnA stvar valiano oknnc'A ili da
~~Qrln(l
izvri;. jer za one koji samo hodaju ili govore, ali koji to ne cine dobro ili ne cine
kako ele ponekad kaemo da nemaju sposobnost govora ili hodanja. Isti je slucaj sa pasivnom moci. Osim toga, sva stanja prema ko:iimq
~
stvari uopte neos~t1ji~ ili nepromenUiW''''~g,
]'~ ili s~~.i~k9_mQguprom~~ti U ~mi!'1i11J
J?.9Zivajllse imenom molo":Naime, kad se stvari
wm1jf>ne, smrvljene, iskrivljene, jednom recju, unitene. to nije 1ll:l1Arl
npkp l:li1p.,
npllO 1ll'l1P.d
~
ili nedostatka necega; a stvari su neosetljive u pogledu promena ove vrste kad ove
mogu da se na njima izvre samo s mukom i
pomalo, usled njihove moci, njihove sUe Ui njiI hovog dranja.
Takva su razna znacenja moci; mocan, sposgl;mD., .reci.C-e...se
na odgovarajuci nacin u prvom
Smislu ~Jl ono to ima pocetl}k krpt:mj'" ili rAk
pI'9!nene, (jer ono' to moe da izazove mirovanje takode je neto mocno); u drugom bic4 ili
. u istom bicu uzetom kao da je druJ:!o.U drugom
117

101gb

~,da

..J;u:Ql;lannp;.ono..n&bi biJo.unitep.o

da. IlJi~illUllo~~. datQbud.e; medutim, pQtreh,..

!i<i~jgda m>u-njpm1lnalazi ~sna,naklon9St.
uzrok, IlCl~4L~a.-.takY1l
prompnu;".p:r~ma.tome...
~~.mocan,
izgleda, cas ~!Q~~t9
Jma .
izveSl'!l1.
~klnnQSt..Oi:e._Y.ISte.-cas.stoga~tQ j~ lieii)~~JQ.onost!i ali, ako je samo mavanje neka
vrsta posedovanja, u svima slucajevima on ce
biti mocan usled toga posedovanja; :na taj na.....
cin .IXlOC-.se. sastfl.jiu ~MQYimiu iz.vesnog$1;a~
l!iCllgy~snog.na~pJa.,kao i u posedovanju liavanja od toga stanja, ako je moguce posedovati
liavanje; ako se, naprotiv, ne prihvati da je liavanje vrsta posedovanja,mocan se tada upotrebljava u dva razlicita znacenja). U jednom
drugom smislu, bice je mocno po tome to se
moc ili nacelo unitenja ne nalazi ni u nekom
drugom bicu ni u samom njemu uzetom kao
drugo bice! Najzad, sve to naziva se sposobnim
bilo naprosto stoga to moeda se ostvaruje ili da
se ne Ostvaruje, stoga to se ostvaruje ili ne
ostvaruje kako treba. Moc ovakve vrste nalazi
se u neivim bicima kao to su sprave; na primer, za liru se kae da ima moc da daje zvukove, a za drugu liru da nema tu moc, ako ova
nije harmonicna.
~rc"
~nost
moci!.onakYQL!1,Cl~ela.
...
9~V:Qm,je.._bilogQVora,uzetog'uopte ili u odnosu na neko bice koje bi trebalo da ga prirodno
poseduje, ili u odnosu na vreme kad bi vec trebalo da ga poseduje. Naime,ne bismo mogli reci
da su dete, odrastao covek il evnuh 'u jednom
smislu nemocni da stvaraju decu. Stavie, svakoj vrsti moci odgovara suprotna nemoc, kako
moci koja jednostavno proizvodi kretanje, tako
118

smislu, mocan se kae za ono na~in1 npko drn~

OiT; vala. U jo jednom smislu mocan znaci ono to ipla moct>romene.
~rema
prpma go~i1Un'.em~
oljem.bilQk9m
(Jer, bi~S'ta!1iu.
JfQ~a.4a,~sta
~gl~
go bice ~~

1020a

moci koja proizvodi kretanje kako treba. Nemocan, nesposoban kae se, dakle, za nemocove
vrste; ali, u drugom smislu to je moguce i nemoguce. Nemoguce je ono cija je suprotnost nuno istinita. Na primer, nemoguce je da odnos
dijagonale prema strani kvadrata bude merljiv,
poto je to neistinito; a suprotna postavka je ne
samo istinita, nego i nuna, to jest da dijagonala bude nemerljiva. Merljivost je, dakle, ne
samo neistinita, nego je nuno neistinita. Suprotno nemogucem je moguce, dakle, ono cija
suprotnost nije nuno neistinita. Na primer, moguce je da covek sedi, jer nije nuno neistinito
da ne sedi. Prema tome, kao to je receno, moguce znaci u jednom smislu ono to nije nuno
neistinito; u drugom smislu, to je ono za to je
istinito reci da jeste; ili, najzad, ono za to je
istinito reci da moe da bude. U prenosnom smislu navodi se pojam mociu geometriji. Ova znacenja moguceg nemaju veze s pojmom moci.
Ali sva znacenja sposobnogupotrebljavaju se u
odnosu na prvu vrstu moci, to jest na nacelo
promene u drugoj stvarnosti, ili u istoj stvarnosti uzetoj kao drugoj. Za ostale stvari zaista
se ne kae da ilmajumoc,za jedne zato to neka
druga stvarnost ima nad njima moc ove vrste,
za druge, naprotiv, zato to je nema, a za trece,
najzad, zato to je ima u jednom odredenom
smislu. To vai i za stvari za koje se kae da
nemaju moc. Prema tome, glavna definicija prve vrste ~i bice odista sledeca: pace]o prnI]lene u drngpm bicu ili lJ i",tn- o;'~n11",,,trq;p
~ao dru!tQ
13.
PQJAM K()T.T~INE

Kolicinom se naziva

0J1D

~tn il' deliivo na

dva ilipovie
sastavnih
~-j!L
~aki
Rri1'VVli
jfKla. ielemenat~
I'gjedinac~.no~ty()
119

yn1i;lina ak!:L~ moe _~~ttbr<UeUh..a vpJ.icina ako se moe iskazati me:rnm.M~

se
pPL'.enaziva ono to'je poterl(~ijalno c'lo.lji'TQ...na
~e
delove. a vpl:ii'inmn 9""Q ~t.nie dpljivo lJ.l!
celovite delov~ Neprekidna velicina u jednoj
dimenziji je duina, u dve dimenzije irina:, u
tri dimenzije dubina. Ograniceno mnotvo je
broj, ogranicena duina linija, ogranicena irina povrina, a ogranicena dubina telo.
Osim toga, razlikuje se kolicina 90 sebi i ko-:
Ucina po slucajnosti. Na primer, 1inija je kolikoli~ina po .wJeqjTlosD.
Cina PO seb~ a Tnl1'7"i~ar
Medu kolicinama po sebi, j,edne sl! tQ sutin~ki;
na primer, lip..tili..j~Jto~i!lA Ge.r koli.cial! .w.~~i
tl.(lefiniiciilL ..i~~;:I~av~
~l~tinu.linitje); ~
vrste supstans,\!.
..!<> k~~ odrediva~tsDja.ove
ce; n~. prirp,~r.J71n~
Tnl'lIQ
...dngacko
kr"ltkQ.
iroko Lusko,. visoko i. miko, t~~ko.iJalro i ostali
Ol:>Jici
ove vrste~ Veliko i malo, vie manje, posmatrani kako sami po sebi tako u njihovim
uzajamnim odnosima, takode su bitni oblici kolicine. Ali ovi nazivi primenjuju se u irem smislu i na druge stvari . .Kolicin~ pn 81\J~!:Ijronm
podrazumeva se cas u smislu u kome smo rekli
da sUI.!!uzicar i belo kolici~, to jest. ~t~.
ono cemu pripada ~ina.
~s.u.smisltLuJ{Q!lle.
su1{;etarue ---,~
i vreme kQlicine.
---~ U stvari, kae se
da kretanje i vreme nisu kolicine niti neprekidne kolicine, usled deljivosti onoga ciji su
atributi. Pri tome mislim na deljivost ne samog tela koje se krece, nego prostora koji je
prelo njegovo kretanje. Krpt~nje je '1 ~tlTari
~licina zhQg toga ~to ie-p_ros~. kolicin~~_
~~me je kolicina zato' ~. Je ...Qno:u...kr.etanju. ..

liJ

120

---

..

"

14.

POJAM KAKVOCE

Kakvocom se naziV3., u jednom smislu, razlika supstance. Na primer, covek je ivo ~

1Wp~np k~1n7cWe7'.atoto jE'>dvono~(': kabTgCa
~ia
ie da je cetvoronQiacLkrug je fiel.lra ciia
je kakw~a da je ~ l1gJa, a sve ove stvari po1020bKazujUda je razlika prema supstanci zaista kakvoca. 11 ovom prvom smislu za kakvocu se kae
!la je razlika supstanc~.
ru om SmISlu poo:-~
kakwcom..g.J2.cxlrazumevaju nepo e ne _,
-.;,
~~.k!L.tYW;" u ovom smislu, nroievi imaju
izvesnu kakvocu. To su, na primer, sastavlJeni
orojevi, i to ile brojevi koji oznacavaju jednu
velicinu, nego oni cija su povrina i masa njihova slika (to su brojevi koji su proizvod dvaju
faktora i brojevi kQji su proizvod triju faktora);
kakvoca je ono to lei u bitnosti broia. oored
PlPgovP kolicine. U styari, sunstanra ~l'l k~lt
b.IQia je ono to postoH iedannut: tako. na priv
+ n i",
if '7~ 11
T t1"1fin tl'l le nan bI"Q,], new
~rr ~P~
J
i~a:qput ~. JYl-kvn:,.
jedanput. noto ja P~c::t
com se jo n~ivaju svoistvl'l ~mJ~tanci koie ~e
~l1,..kao
tgplota i hll'ldnoca belinp. i celina,
teina lakoca drulta od1"Plih7l'lniamz:evrste.!,
prema kojima se, kad se menjaju, i za tela kae da trne promenu. S druge strane y. oblast.k!!:1azoce ulaze i vrlina
poro~ i uopte dobro i zlo.
Znacenja (kakvoce mogla bi se uglavnom

i.

svesti na .edva,
od kojih
je su
jedno
glavn0J;~a
kakvoca
u stvari
razlika
stance
ak .v a
u bro' evima predstav ]a n en deo .er
-:
.!lJ.~l!...
~pstanc:I.. a supstanci oje iIi nisu ~
kretne, ili se uzimaju kao poltretne. Dru(1'o7.n~cenje obuhvata odredivanie nokretnih bica uzetih kao takvih i razlike kretania. Vrlina i pnrok
spadaju u neku ruku medu ove oblike. Naime,
oni ~kazuju ..
razliku kretanja i delanja prema

-----

--

121

kojima bica koja. ~ ~

dplajl) ili trne dnhl'o

::r~~:
~~
~~~~.
~

{f~l=l~
u

O::~~;~

~:

~e
ili dai zloIzraavaju
dela na onaj, Suprotan
je...
r
. Dobro
kakvocu nacin
narocito
u ivirIibicima, a od oVlh naivie u oiiTm.akoja
su obdarena slo00ctmm izborom:------..

------.-.-

;'

15.
POJAM RELATIVNOG
~,

,.Jtel::1tivn~' se kae, s jedne strane. za ono to

prema..trecinLl
k~n dY.~tbkO
IQ}?~E"rema
~nng ~~ . ...
~RJe!!y!..
,. _.Ji<?s.ti1iK
m.....
IlQ-Q,
~.1r.ukom,
prekomerno prema nedOVOljnom;
~ - s druae str~e, kao QlI0 ~tn mo?", da 7.J1grpje
grema 9J).0lne ~t()-moe da se z~
On(L~t.2..
moe ..da se~ prF>ma onnme..~(LSft1Xl~ se{:Li,
uopte uzevi, aktivnn p,"",m::lDasivnom. ..BelatJ.u:nn j'" t.al..odekao mereno prem~ YneI:J7saznatljivo prema saznanju, 9S~jnn pl''''m::lnl::~::Inju.
lU'Q.j:Ai grinC\Si, neodre0iJnosi Drve vrstp
deni ili odredeni, bilo prema samim brojevima,
bilo prema celini, kao to je dvostruko u odredenom brojnom odnosu sa jedinicom, dok je
mnogostruko u brojnom odnosu s jedinicom,
ali neodredenom: to moe da bude ovaj ili onaj
odnos. Odnos izmedu jednog i po i manje od
1021a jedan i po je odredeni brojni odnos prema jednom broju; odnos nad-delimicnog prema podnad-delimicnom je neodreden, kao to je to odnos mnogostrukog prema jedinici. Odnos prekomemog prema nedovoljnom je potpuno necdreden brojni odnos; u stvari, svaki ceo broj
je merljiv, ali ni jedan broj ne moe da izrazi
nemerljive kolicine. Naime, prekomerno u odnosu prema nedovoljnom je kao nedovoljno uvecano za neto; a to neto je neodredeno, jer moe podjednako da bude ili jednako ili nejednako
if'.

1::1)

122

nedovoljnom. Svi ovi odnosi su, dakle, brojni

odnosi i odredivanja broja kao to su, ali na
drugi nacin, jednako, slicno i isto. U stvari, jedan se nalam u svakom od ovih oblika; isto je
ono cija je supstanca jedna; slicno je ono cija
je kakvoca jedna, a jednako ono cija je kolicina
jednaka. Medutim, jedan je pocetak i mera broja, tako da se moe reci da su svi ovi odnosi
brojni odnosi, iako ne u istom smislu. Odnos aktivnog prema pasivnom je odnos aktivne sile
prema PaSivnoj sili i dejstva tih siJa. Na primer,
postoji odnos onoga to moe da zagreje prema
onome to se moe zagrejati, a to je odnos POtencijalnih bica. S druge strane, postoji odnos
onoga to zagreva prema onome to je zagrejano, onoga to sece prema onome to je seceno,
a to je odnos bica u dejstvu. Naprotiv, brojevi
ne potpadaju pod odnose prema delanju, osim
ako se ovo ne uzme u smislu koji smo prikazali
na drugom mestu. Ali tada se radi odelanjima
koja nemaju veze s kretanjem. Sto se tice odnosa prema potencijalnosti, medu nekima od
njih nailazimo i na pojam izvesnih vremenskih
razdoblja. To je, na primer, odnos onoga to je
ucinilo prema onome cemu je ucinjeno, <mOga
to ce uciniti prema onome to ce biti ucinjeno.
Tako se za oca kae da je otac svoga sina; naime,
jedan je izvrio, a drugi trpeo delanje na izvestan nacin. Najzad, postoje odnosi izmedu lienja moci, kao to je nemogucno i drugi pojmovi
ove vrste, kao to je nevidljivo. Prema tome,
sve to se naziva relativnim brojno ili prema
potencijalnosti je relativno u tom smislu to
je to u pravom smislu reci u izvesnom odnosu
prema necem drugom, a ne u smislu da je neka
druga stvar relativna prema prvoj. sasvim suprotno tome, za ono to se moe meriti, upoznati
i zamisliti kae se da je relativno u tom smislu
to je neka druga stvar relativna prema tome.
Ono to se moe zamisliti u stvari znaci da je
123

i krajnjoj tacki, to jest krajnjem uzroku. Gramea

... Je 1 snp rls:an('as'~akDostvan ...
..1nJE'ns:a
snsYtina-;
~toje togrcID!c~l!.milDja i, kao takva, to je i
granica stvari. Iz ovoga ocigledno proistice da
granica ima onoliko znai!enia koliko !h_ipl~ i
nacelo~ cak i vie: nacelo je granica, dok gra:-'
nica nIje uvek nacelo.

izraz u~trebljaY!Le jo i..B...Q!loito nema. .9.muzrj)ka osim ~~<>g _~~1;>e.

Covek ima vie
ormalnih uzroka, to jest ivo bice i dvonoea;
ali covek je, medutim, covek po sebi. Najzad,

~g

on se
j~9JD

1~~~=

sva ki
s:atriQuj;koii...mj.R~AA
S::lJ~9kt\l uzet.Qm
..k.aQ.,Il~1Qto~jeiedi-

~~...k.t.(H)DA

ito j~Qdvojeno po sebi .

18.

~JAM

T7.RA7.A "U ~F.Mn"~ ..r'Tl\JrF.",

19.
'7.~TD"

POJAM RASPOREDA
, ,"'._----~_

,-.--...

......

"U cemu", ili "cim," ili "zato" ima vie znacenja. U prvom znacenju to je oblik r supstanca
~keo s::tvarj.Na primer, <fnopo cemu je dobar
~Doh-smislu
n()N1 ..
~ i;;:iro.. prisam(u)~
sebi. U
drugom
te:?.~
..nnni ubJekt
jednog

1022b

..

.....-.,

..

Rasooredom se naziva uredenje onoga to,

ima delove, i to ili })1"pmamest~.ili...prf'm~ iVO-o,
io.im.~.Ult~
obliku U stvari, potrebnoJ!t
da postoiUzv.estanJ;"_~.!~l!Q.!Q.tQPQk~j~.~-q ...~.
rpii~Qr~~

prvom
daklp, oblik, LU ~;;m
~bqjp, znacenju
kan ~to ie.
je..poyrinazaooju.
U cem~
znace~u __u neku ruku IIDltetii.a...svake ..sh1fJ.~
~
subieIq. kao
Uopte
izraz
lIDa
e liski
sva znacenja
i recuzevi,
uzrok.ovaj
U stvari
kae se: zato je on doao, lli u koju je svrhu
doao? Zato je napravljen paralogizam ili silogizam? lli pak: koji je uzrok paralogizma ili silogizma? .~ato seiQR h-Q7Do
za poloaj ~
~wto
se hoc:!l..Jer.usvima oy.im.-W!~~.:vim!\..QmiCavajuse poWaj 'i- meste. Iz ovoga'
sTeiUda se i nuno samo po sebi uzima u ~e
znacenja. ~e1:>i.;naci.mJ~i"n.
OI!Qttato p~gkomJiasj
~~iJ{s:a

bicu.
primerJ~~'!:
S1Ltimi
'f{~Na
H9~,
U'aij~~

Smislu, ono i7...a7!2uQ~'tt iV- se"nalazL;u mJ~ni.

Na primer, ~j~UQgbiJiU:Q
P.ic.~l-ler.!ive:>
Qi~~q1a.zi...u..tjamKaliasa; naime, ~Iro ivo bice, Po seb~.s~kae i za atributkoji su..
bjekt dol)tienepO~edn~ amom sebi ili u iedp,gm.Qd.miih.delova. Tako je povrina bela po
sebi i covp.k jp '-iv po V-bi, jer -je-~kQi9L
~ ..nr..pom-Prln
o , 1:1191~7.i
. ivot,. deo-bwe-k&. .Dwj.

li

126

20.

~~..f..M STAN.TA

~=.

Stanje ~U~O~smisl~

neko fe~o;a-

~~
~ h-nj:lZmedu
JE'VTi::~~
~ai
~;:
Cl]U ~n.0f:oi~
Ih etan]e.~i Nalme,
l,JJJletllJ.Jr~
1 nJe::
s.ovog dela~
~
Tako i izmedu
n(I~ls:a
.hns:a
onoga ~jiko nosi
p.QtPrl
n"~~~cl~~~"
a. OcIgledno
]e
dajed~l1
ovakva vrsta stanja ne moe sama imati neko stanje, jer bi se otilo u beskonacnost kad bi stanje onoga koji je "imao" moglo i samo imati
neko stanje. l1-dPtwmn C1'Y\;..ln ~taniem se naziva rasnoln7P~Do,d,..h~J"ili rdav pnlM.l'Ij ~hT~rnn~.Lili l?O~.
u O@OSll nadrullU m~t
Na primer, zdravlje je sta.nj~, i(>r je tn r~
loenje ove .vrste... Najzad, ~je
se primenjuje
~ d~
..r.asPoloenja; ..zbog..tclga.j~ mll.Iii"
stvaxj .Dk~~~

~~lli!~

127

f?[. l',"".T1_.
r'~ "."

1023a

22.

~jj8-UQj~\e - tkl]OV~"

lk,

= '=~
"LISENOST"
,

~'.:t~ ~

~ ~

nasti.
Za ne
nekaga
se, naime,
kae da je
~~ra-ale -san kad
paseduje
nepristrasnost
koju
aiiia priroda; da je nevidljiv kad je potpuna
bez boje ili slabo obojen; da je hrom kad ne
mae da se slui nogama, ili kad su ave slabe.
Lienast od izvesne stvari Dasj;QjLi.onda ki.Q ilQ OVanalazi 111'\'\Ql~ lromiiRi. Ti.k<lu jes]11caj S.lWi--cem bez katice; ili pak kad je u pitanju .ue.UL
ta nije lako ili ~fo niielppQ, kao to, na primer,
IZraz "nedeljiv" znaci ne samo ono to se ne
moe deliti nega i ano to se ne deli lako ili
lepa. Najzad,jWan"''''t j~ p~1Jn nPrlm:tatl'lk Slepim se ne naziva onaj ko vidi samo na jedno
oko, nego onaj ko ne vidi ni na jedna ni na
drugo oko.
bice
nijetakode
dabra..lli-...
rdava.
prav~~~~i1~{)~ p~:~~1 no.
negO
00s,!2ji pos{edno stanj~:

~C:;~:;
, , Li~en~t~
bice nema jeqpp.

ta~SIU,koje kad
b~ izrodno trebalo da ima, cak i ako sam subjekt nije
stvoren da bi ih imao. Na primer, kae se da je
biljka lien.<ln~ijn U drue'om smisln tako se
kae kad neko nema ~vPsn1J osobinu kQj8.-hj
od prirpde trpbalo da se .ni:!l::J~i
.u niemu ili JJ..
Ujegot7OTn "odu. Tako su filpp Q9v9k i krtiC'::Jli::.
$.ni y;rlsa n.<l"'aitT;r:n nn\aac~,!p;..za
krti~1J
ie- li.i9fl8st pr91iivQ pl'i,.ML .ivotinjskpg roda,
79 coveka jI:>",na,protivnI'! "jag~QjJu:iI:QdJ. Li-

23.

..~]:NLE

~JM;A J.IMATI"

"Imati" se kae u mnQJlostrukom znaceniu. U

jednomsmislu ta znaci v;oditi. Hl\T ..."'nn stvar Dtema sopstvenai mironi ili prema njenaj sopstverrofSJ{f"onasti. Na primer, kae se da"g[W"i~
9!i
Cfivels:a..
~in svajpsv~e
grada~,
a da oiIpve-.
niJj}!4L~
onl:>lo
. U dp1l1'Om!':mislll
to je ona u~pmll SP izvesna ",+'7<1,. nl'llazi kao 11
udi'
tome sluca'u
k
imati s
":
prqnza.
..... ue aJ~lo bolesti. o je jo
neto kaO'ona to sadrI u odnosu na !':anr7.anp
pato se mae reci da je stvar zatvarena u ono
u cemu je sadrana. Tako kaemo da ~urla !':~fuii tecn,ost..[!rad ljnne, a brod tnorMr~. Ista
tako celina sadri delove. Za ono to sprecava
bice da se krece ili da radi pa sopstvenoj sklonosti takode se kae "drati to bice". TakO'stubovi dre teret kaji se na1am na njima, dak pe-

enost
postoji bi
jo_od
i onda
""'roa
iz\7qcml1-.
QObinllkQjn
prir ~O
balu
"d~ .tm.e..l.!:1
kan bi ;e prirQdJJp tr.ebautlIA~.n....Prem-~
da je slepilo u stvari lienast, neko, bi~ nije sl~
P9_11sya kl) nob1b-negQ.,~mQakQ.npma vi.CltJ
daba ~ bi treb,!kula...ga.,prir.odnaJm,a...Takode
se covek naziva slepim akO' od prirode nema
vida, u sredini koja ga zahteva u pogledu odnosnag argana i u okalnostima u kojima bi ga
trebalo imati. N9.Si]pollkl!mi~~
takod~~_~~a.JjaY.ap.jel!:':'

YJ'P1'\'\&>

128

/\

TT<:!nT"\"

Usudom se naziva, u iednom smisl1J, mabina prema kajaj se neka stvarnost 1'\'\"'7'" ~'j).i.ti, kao ta su bel<>i crno slatka i gorko, teina lakoca i druge odreaenosti ove vrste . ....u.
~!ugQ;!t!!>Jluto ie dplovanj(> tih QSobinalni!novo ml'>nj.aJill!.Pod ovim se narocito podrazumevaju ttetJ1e ~:u.@~,Q~Qitq
J~
ke ~
...Naj2:ad,-,Jlelike..LtE'~kl:>
nesr~e_nazb,>
~Y-Ae
usudom.

POJAM

- V'"""1"" \t

I koliko ima reci kaje su aznacene sa "a"

kaje oznacava liavanje, talika ima i vrsta lie-

21.

POJAM

;, I

Il

129

snici prikazuju Atlasa. kako dri Nebo, bez cega

bi ono palo na zemlju, kako kau i neki prirodnjacL U istom smislu jo se tmotrebljava izr1!L.
"lJ;nati" za ono ~ dri sve.~v:a.ti...k2i~
~jPrlnQ, jerj;~tse.~~razdy.2ill.~~svaka
po sol>:~~'sklonosti
. .J;J1'Ugp straneL biti 'lln'ii~pmu'
r~8:.~.'~
'kae se u slicnom smislu kQji se ~

no dolazi nosle nT11gng U ovim slucajevima cas

postoji uzajamno menjanje kao u naim poslednjim primerima, cas samo redoslOO po vremenu. Na primer, krenuli. su na plovidbu o ravnodnevici, to jest krenuli su posle ravnodnevice;
Targelijske svecanosti poticu od Dionisijskih
svecanosti, to jest posle Dionisijskih svecanosti.
25.

24.
~i"1;

_ZNA~~!iJE

I\Pal'I<;:!A'I 00."

"Poticati od" kae se najpre za ono (ld cea:a

je izvesna stvar nanTslVljF'nau smi
Ov rvo znacenje moe se i samo uzeti na dva
l;I.aCina...

mti.

.oj

Na primer, za Il .
,:""
stvorljhlF' stvari pQticu~,
za nM1g),k~o
statua poti~p nn hron'7.p !Ld.rJJgg.msmislu.,..aoP.Q:.
!i.~tiQd" k::Ie ...se.k.l!Q, ..za.PD7gpoJfreJ;a.-CkQJlace=
_1.1., Na primer,
<:>!ltuda.QPla;z:t
!>,itkaL9<l..l1.vrOOe,
poto je uvreda bila poreklo bitke. To jo znaci
~ticati od sastava mSltprijQi n1)1i1~a,
onako kako
delovi poticu od sredine, stih od Ilijade i kame~
lnlCe.. U stvari, oblik je svrha, a ono to
postigne svoju svrhu je savreno. U drugom
smislu, "poticati od" kae se l@da neki oblik
'pr.pts.ti.ce: ..Cld~wga..dela. Tako ~VeK m'olzlazi oc:r
~llOCa".LslogJJ,qgte ...
9.da.LoyaUQp.te,ali ne
na isti nacin kao to statuaJ2Qi!ce od bronze, PO::'"

1023~~~i~1~~~~~~~~~O!J~:~~~~~~terije oblika. Ima, dakle, stvari za koje se kae

da "poticu od" u ovim razlicitim znacenjima; za
druge se kae "poticu od" u svakom od ovih
znacenjaako ro.~.sticu.samoizje~
rio Tako e e potice ~.acaJ xnajJ,t~L.!ibiljka
ze je,
o proizlaze od' izvesno~ dela
oVih stvarnOStI. U drugom smislu, ovaj izraz
oznacava ~led
po vremenu, Tako noc POtice_
C?~Lda11@,-~.~~~~_.~mirnog.:VI'emen.~_PO
__ to_]_
00_130

PQ.JMA

"nEQ'~.

Delom se !y!ziv~....
ll..iedJ!.QmLm!slu. onO.mL-.
~to~. i~Q~~cina_.ro9e
poQ~DabilQ.
k.Qjj,
!l~~. U stvari, sve to s~_~YZm.~,~~.~cin,~
oi! i~
kn1i~iile Ji~IY.!l~~"~ tf' knli~inp
Na primer, dva se moe uzetlkaP nPn nd tri. U
drugOIll.~ly.,,_ct~--o~C~ya
aamQ,.oj)& ~q~lqy~:kojima se. ~eraY!L~~Jmg. Tako ce dva, sa jOOnOf! (1']Mit~,biti deo.Q(Ltrt_~lLn~sa drugog
~~.dita.Osim toga, o.nO_ll.-tO.Ae-DbUk-mo~e
pod eliti, ne uzimajuci u obzir kolicinu,..nazhra
s,e np1nw !9..!@...Q!?L~zhog.toga.se l5a~~J4l....~~t
Yrste delovi roda. Delom se naziva i ono na to
se deli celina ili ono to sacinjava celinu, pri
cemu celina moe da znaci ili oblik, ili ono to
ima oblik. Na primer, 'bronz/! ;f' nAn b{Qnza:Qe
U stvari, oblik jp. ~1~
l~ili
111ollzlID.Et]tO~~.
zan za materiiu; ugao je takode n<>rfnp.(\pg~
Najzad, ~~J .P9j*I:L~QiL~1'A.aVL~Ww..hice-~
<lru
~
takode
~1'YI~tl"~tl
~u.uelov;,
1 ...1';10c:~:ZbO~
t , prf'mna
tog~)P,seii.rod
~:
~mif!lu.._Y:r:~1:l,i.deQ.rQd!!,
2.6.

ZNACEN;JE POJMA .CELIN'A"

=~~

~linom se na7;iva nnn~

za..k2:;
~se
kae da prirodno saciniav~jll ~l;'m To je
1ono to s Vistvari
. u unutarnjim odnosom vezan
a'u .edinstvo. A
131

ovo je dvostruko: ili kao ono u kome svaka jedinica predstavlja jedinstvo, ili po tome to jedinstvo proistice od njih sviju. U prvom slucaju
opte i ono to se naziva optim u smislu celine

'~.i!t
je
ono to~Yl,k2$
Ob,uhv,ata
mnotyo.
b,ica,,s ti"
E-rePikAf
00 njih
.to_~lL,Ya..2..I!~
jed~g
!'lr:nh:1]] AtQ iEt.s.YaliQ.~(;~~tI.1j!hje<iin$tyen.Q"~!:

Eto,"

n~]llimeI:,-C<W.ek..Js2l}i.j..l?.Q~~~,
.._syt_~~y~
.,
U druQ'om slycaiy,. ~~nrp.kidrio~1 ngr~nlc.e.
!!'Q.~.f~!!I.!a!.ad jedim;!vo nroistiC~.i~.Y!k"sa. ..
stavnih delQ.va.~.n.~~~tQ.ak,9ti.J:lg19yi postoje_
kaolllogy,.{:nost; a, ako to nije slucaj, cak i onda
vrkad su u entelehiji. Sto se tice ovih dru'
sta
..
,...tva .. e ne o"
ye~~~~ pmchuM;i.. kao to smo to vec re 1 po:
vO<rom"jednog", poto je ukupnoS1;vrsta jedinstva.
l024a
Osim toga, kolicine koie imaju ~ptJ'l:1r
S~
sUnu 4ra.i. JJ kojim~ jp npu~~~n pnln7.~i q~9V11
,,,/;}~iu:ajl1 -li:bi.Mm, a oi.tJ;l.le celin9m; Qt1e }!ojp
mo~ da spoje oba ova ob~l~ja U istosu...vrp.m~ ..
celina i zbir ..Takv.e....su.koliC'ine.cija.priroda-~
lEU!!.a,pgsJe_pam&I'~.delQYa., ali ciji seJ~blik"
_men.ja;.napl'~'vosaK;~lo;
one se tadl:i.l1l;l.:::,"
zi~J.stoYremeno
. .ce1inmn-i zbirom, poto
imaju oba obeleja. Ali voda sve tecnostijJ)J:Qi
nazjtT~ju
ie !'l~mo'7hi;n~, jp; &e..J.:ec .G"EUfJla.'~"ne
EKig1~nj~e ..!li.na.broJni
na vodu.. osim u ir~m.sllll~lu. A za iste stvari za koje se primenjuje izraz "zbir" kad se posmatraju po tome
to sacinjavaju jedinstvo upotrebljava se, kad
se posmatraju kao podeljene, izraz celokupnost:
celokupan broj, celokupne jedinice.

"'<>.

27.

':ol\tl3'\,
('Iv:

<

ZNACENm PQJM~'K~n-.I,,-.I-~-.'"
,>,,,
----

,,~nje"

'.o'U

t ,,~

se kae za kolicinu. ali ne za bilo

J~9ju.Potrebno je ne saI!!9..da tq!t,oli,c.inahude.

deljiva, nego i da CIni celill.y..Broj dva odista
.-

"'_,'

_-.,w~ ..-_,.p'._ ....,."...."...., __

-.._._

......""

132

"ll\

tf-_'

" . ...e.",~:\
"Il>

,..

,', .. \,u

_ ~'l\.,"'"

't\
.'L'

'.

nije krnj ako se oduzme jedna od dveju jedinica (jer deo oduzet krnjenjem nije nikada ravan ostatku), a isti je slucaj sa svima brojevima
uopte. U stvari, potrebno je da SUDstan~aostane i dalje. Ako ie pph~r o.krnjen, 00 j~ jn~ llVf~k
Medutim, broj nije vie isti. Osim toga,
cak i ako je stvar sacinjena od razlicitih delova, nece uvek biti krnjenja, poto u jednom
smislu broj ima neslicne delove; na primer.
dvojstvo i trojstvo. Ali okrnjenosti nema llQpte za stvari'
'i
.V
V dela::..
.y,
ao to su vod .'
. nuno je da j~_

.r~'

nj!hoYa,.

~",da.,pPlQ~l;}.lJ;l~lQ:va,zavisi..

~ sU,pstau.ce.Takode je nuna neprekidIliOSt. U

muzickoj harmoniji zaista ima razlicitih tonova
rasporedenih izvesnim redom, pa ipak se sklad
ne moe okrnjiti. Osim toga, ~vati koje SIt ~,
line nisu okmi~~~m.alJjem
~iln kog rl~la.
~_.oduzimati ni sastavn
e:
supstance ni !>Jl.Q..k~.
Na prImer, p!l)b'l9n
pehar..nnf';:"""j; QR jQ kr"j "lkn JIlu se odU7.medr~_a ili rub. ~
nije osakacen ako izgubi
mesa"lIfsTeZii1u, nego samo ;:!koizgubi neki ud,
i to ne cak svaki ud: nuno je da, kad se ta)
ud sasvim oduzme, ne moe narasti nikad vie.
Zbog toga oni koji SU celaVl nisu Dogal]i:-~----"28.

ZNACENJE POJMA ,,~_I?:.

Medutim, ime roda moe da se odreduje i po

da izgleda~u nnlgJ:ll-ije-n~go ~t.n jp~ ~ ta

~
~~. i'Tn~ki\JJ~j~,il@iustvarnosti.
Na primer, uRr.mm.i 'drugQmi..
~caju.
~lika
mwa.; ovo je odista donekle stvarno, ali to nisu
pl'edmeti ~iin njlTn~1i1cnnajn. Prema tome, kae
se da su s!Jcari RP;~;nit~ lli st9rJl ~tn n ~
je ~e
po ~hi. ili tQ se DrividnMt koja otuda
potice odnosi na stvar kojA ne Dostoji. :N~im:;n;t
izr_ j9 OItlaj-koji, kao neistinit, izraava .QDQ...
~t.9nije Stoga j.e..t\e1~tinit svaki izraz..kaiL.se.
~
B8. neki.dmgL prer1Tr'l
t, a ne na onaj za
koji je istina. Na primer, neistinito je_izra8vaI}je kmua za troue-ao.
11 jednom smislu postoji samo jedno izraavanje o svakoj stvari, a to je izraavanje njene
sutine, ali u drugom smislu ima ih vie, jer u
neku ruku postoji istovetnost izmedu same
stvari i stvari oznacene nekim atributom. Takav je primer Sokrata i Sokrata muzicara. Medutim, neistinito izra~vanje u najuem smislu
~
jE>izrawvanJ~ nicefZa. Ova razmatranja
pokazUju naivnost Antistenovogucenja, koji je
mislio da se bicu ne moe pripisati nita osim
njegovog sopstvenog izraavanja, poto jedan
jedini predikat potvrduje jedan subjekt; on je
iz ovo~ zakljucivao da nema protivrecnosti i da
bezmalo nita nije neistinito.
U stvari, moguce je izraziti svako bice ne
samo njegovim sopstvenim izraavanjem, ne~o
jo i izraavanjem neke druge stvari. Izraavanje tada zaista moe biti potpuno neistinito, ali
ono moe da bude i istinito. Na primer, osam se
1025a moe nazvati dvostrukim brojem, slueci se izraavanjem diade.
Takva su, dakle, razna znacenja reci "neistinito". A sAm ~k
je- nPi~tinit kad voli i bira

eni. Na primer, rod Pire. U dru~om smislu.

1024b fmvri.na
'h ~i'iio'jaKa.
J~_!:Q9.
Naime,
l'iVDih svaki
strana.r......a
oblik tJe!.Q,.
ilitQ:~t~vr:_
izvesna
povrina, ffilzvesno telo. U tome je i osnovna
razlika medu njima. Pored toga, kao i kod pojmova, ~ je bitno DOtvrden Dtyim ~c:ta'mim
~~mCg
nJ:l'7;V-aju
_kakvo.
~Tr'l~m,..a..njihQ~
~om. Takva su, dakle, razna znacenja roda. on..
s~~rimenjuje
,g]
'1=, iH n

ili na ~rekidnO
stvaran~ ~istog
Froi~
njp nA ~~P.R
~
kretacke sile cija je vrsta istovetna. sa stvlg'ima
~kretu,
ili je kao materija, poto ono !i01ina
razliku i kakvocu, a to je ono to je u osnovi
stvari, nazivamo materijom.
flAz1icite po rodu ~
se za ~vari ciji .su
~e-s,v"t; nr-.
bliski subiekti l:9z1ii\iti i l';I~ Tr'l(),g}l
.~
dru'
i
~cki
iu~rNa~~~~i't~~
.
Isti je slucaj s onim to potpada pod
;ori",n ;

oM

\11u"

~..PO~~.

til'~1i(\if:L
p kategorije.~
" .Ir ~
:ln~&l!Q
T .supstancl.J.JJ.l.
za
~se Hkae
da ~iv
kakvocq. ijt d~
Irflt~gotiJ.e...med.ukoiima .~9
~Y1Y.rq!!Lr~liku;
a ovi nacini postojanja
Dlca nesvodljivi su jedni u druge, niti se mogu
svesti na jedan jedini.
29.

Z~Ar;1j:N.JF. 'P().l]If A 1.l\"'EISTINITO"

"Neistinito" se kae, Ila jP,fjal1 nacin, zaJ1e=.

to to ie kao neistinita stwr, i tada je neistinito
l2!lo ono to u stvari nijE>ujP.rlinien2.....biloonQ
ti9 je nemoguce uiedini1j. Ako se kae, na primer, da je dijagonala merljiva, ili da ti sediprva od ovih stvari je uvek neistinita, dok druga
moe' ponekad da to bude, poto u oba slucaja
one to nisu. "Neistinito" ~~e
za stvari
kQjp, ~tvarno Dosto~...
_,~;ltcija j~. p!kQda takv~
134

I '

t.alore-izraze...bez. ihk'\(.Qi dru.gng J'~lo~a_j;)m.m,

n;n"" .
~.~e..nel$
t'ml't,,~~.
H JU kSl
n 1'h" lZ::l71v,aU d"x'
,~l,""

~g~
u smislu
nazivamo
.Stv'aa
koje
stvarajuu kome
neistinitu
sliku.neistinitim
Stoga je
135

neistinito ono Hipijino tvrdenje da je jedno isto

bice u isto vreme istinoljubivo i lano. U njemu se, naime, neistinitim naziva onaj koji j~
sposoban da lae, a to je upravo onaj koji zna i
koji je pametan; tavie, tu se daje prvenstvo
onome koji je namerno nepoten. Ali ova neistina zasniva se na pogrenoj indukciji. Naime,
onaj koji je namemo hrom sposobniji je od onoga koji je nehoticno hrom, pod pretpostavkom
da je hramanje oponaanje hromoga, poto bi
onaj koji bi 'to cinio namemo bio'gori; a isto to
moglo bi se reci i u pogledu karaktera.

30,

?NACF.N.m. rOJMA

~
~f>

,,sl. TT~AJNOST"

Slucajnocu se naziva opn tn pripa.rta " 1r01Jl

za njega se moe potvrditi, ali uistinu
ni "tliRa fti: stciluo, Na primer, akose prili-

kom
ko~a=. jam~
ceg sl>lagom.
OnaJ za
kop,~!l.i1~t:li(L4iye,~!~_~~~~!-kOV:
kopa jamu.naiO ..Je"'Jila:.
g,]c&in~
jer jedna od ovih cinjenica nije ni
nuna veza ni posledica druge, po~,s,eprililwm
sadenja dt:Y:eta..ru;:
nalazi nve~..b..lagp, :Prpt~Avim()1~9.a.Tn117~i~~1"
hudp ~
Mpdutimtpa.tQ.
<?y~Losobi:Q.aniie,J:1L.D11.11a.,,~ ,roi 1ra~~ID.Q,..
d~.J~,jQ...w.llcajD~~ Prema tome, poto postoj!.
~,~,dA.n..~,
i to neka od ovih
pnpadaju samo na odredenom mestu i u odredeno vreme, onda ce ono to pripada nekom subjektu, ne zato to je to taj subjekt, ili to vreme
ili to mesto, biti slucajnost. Takode nema M'1"4denog uzroka s1ucajnlNti, JlP.fYl pnc:tnji S~1'Ytn ~u!ian uzrok. aQ:Y$!Lk.neodJ:e.deD- Slucajno se
uploVi u Eginu kad se ne otplovi s namerom da
se ode tamo, nego da bi se sklonilo od oluje ili
je
se spasilo od napada ~sara. luc~
stoga.P~Jfl!..p:r:yi-8:,,.tx~oluja
stvorena i ~ne,
~a.Q
136

sa~ ..PQ_~~Q,t..!!~<?.
jeuzrok4a."~,

yUi
tamo
kamo niste
Meti da ~lovitel
to jest u
se ImOr::l7.uTn
V.IJ. io~ i na druEginu
. .JJtC'::Ijn9-<i.t
~ nacin. ~je...QI:\Q. ~t~-~OVap<!-lm_su1Jt1L

.ul.~t ',n,.i~n,tl,
su.J,p
stan,,~
ppkp~bT::Iri,
trL..1.Ji.Ti
W.
,kao ta ~ina ipO'l1rDe
t~tlgla_d.a.jma.
.s~Vl1..Lg.Yarna_-p.ravim.uglovima.. Slucajnost
ove vrste moe da bude vecita, ali ona druga to
uopte nije. Razlog ovome oznacili smo na drugom mestu.
\1,,"

KNJIGA

1.
TEORETSKA SHVATANJA I PROUCAVANJA
STVARNOSTI; TEOLOGIJA KAO NAJVISA
TEORETSKA r\'AUKA
1025b

Predmet naeg istraivanja su poceci i uzuzroci stvarnosti, i to ocigledno kao onih koje
_~toje. Naime, postoji: neki uzrok zdravlja i
dobrog osecanja; poceci stvari, elementi uzr0ci takode su predmet matematike, i uopte svaka nauka zasnovana na umovanju, ili u kojoj se
rasuduje o necemu, raspravlja ili o tacnim uzrocima ili o pocecima stvari. Ali sve ove nauke,
koje usredsreduju svoje napore na neki odredeni predmet, na neki odredeni rod, bave se tim
predmetom, a ne stvarnocu uzetom u neogranicenom smislu, niti kao stvarnocu, i ne daju
nikakav dokaz o njenoj sutini. Medutim, polazeci od. onoga to cini tu sutinu, jasno je da je
jedne cine pristupacnom culima, a druge je uzimaju kao pretpostavkl.h tako da sa vie razloga .
ili manje ubedljIVO dokazuju bitne osobine roda
kojim se bave. Stoga je ocigledno da iz takve
indukcije ne moe slediti dokazivanje supstahceili sutine, nego neka druga vrsta znanja. Na
isti nacin ove nauke takode nita ne govore o
postojanju ili o nepostojanju roda o kome raspravljaju, jer spada u istu duevnu radnju da

138

1026a

jasno prikae u isto vreme sutinu i postojanje

stvari. A poto je i fizika u stvari nauka o odredeno] vrsti stvarnosti (naime, o onoj vrsti sup:.
stance koja sadri u sebi pocetak svog kretanja
i mirovanja), ocigledno je da ona nije ni prakti~na ni pesnicka nauka. S jedne strane, nacelo
svakog stvaranja u stvari se nalazi u umetnikU;
to je ili duh, ili umetnost, ili ma koia sposobnost. S druge strane, nacelo svakog izvrenja
nalazi se UUsili koja deluje; to je svestan izbor,jer postoji istovetnost izmedu predmeta delanja
i predmeta izbora. Prema tome, poto je svaka
misao ili prakticna, ili pesnicka ili teoretska, i
neka fizika mogla bi da bude teoretska nauka,
i to u odnosu na onu vrstu stvarnosti koja je
sposobna za kretanje i u odnosu na supstancu,
i to u doslovnom smislu, ali koja nije odvojena
od materije. Ne sme se izgubiti iz vida nacin
postojanja sutine i definicije, poto bez ovog
poznavanja svako 'istraivanje ostaje uzaludno.
Medutim, definisane stvari i sutine pokazuju se jedne kao pljosnatost, druge kao izdubljenost, dok se razlika medu njima sastoji u
tome to se pljosnatost uzela u vezi s materijom, jer pljosnatost je spljoten nos, dok je ugnutost nezavisna od materije koju saznajemo
putem cula. Ako su, onda, sve prirodne stvari
iste vrste kao pljosnatost - na primer, nos, oko,
lice, telo, kost i ivo bice uopte, kao i list, koren, kora i bi1jka uopte (jer se ni jedna od ovih
stvari ne moe definisati bez kretanja, a one
uvek imaju neku materiju) - vidi se na koji
nacin u prirodnim bicima treba istraivati i
odredivati sutinu. I upravo zbog toga pripada
fizicaru da raspravlja i o onoj strani ivota due koja ne postoji nezavisno od materije.
Iz ovoga to je receno jasno se vidi da je i
fizika teoretska nauka. Ma~matika je takode
teoretska, ali u sadanjem trenutku nije ocigledno da je ona nauka o nepokretnim i odvo139

jenim stvarnostima. To ocigledno dolazi otuda

to lzvesne grane matematike proucavaju te
stvarnosti kao nepomicne i odvojene. Medutim,
ako postoji neto vecito, nepokretno i odvojeno,
upoznavanje toga ocigledno pripada teoretskoj
nauci. Ali ta nauka nije ni fizika (jer predmet
fizike su izvesne stvarnosti u kretanju) ni matematika, nego neke druge nauke, starije i od
jedne i od druge. Fizika zaista proucava odvojene stvarnosti, ali ne nepokretne, dok neke
grane matematike proucavaju stvarnosti, istina
nepokretne, ali verovatno neodvojive od materije i u neku ruku vezane za nju. Medutim,
predmet prve nauke predstavljaju stvarnosti
odvojene i nepokretne u isto vreme.
Ali svi prvi uzroci nuno su veciti, a narocito nepokretni i odvojeni uzroci, poto su oni uzroci onoga to medu boanskim stvarima potpada pod cula. Prema tome, postojale bi tri teoretske filozofije: matematika, fizika teologija.
U stvari, jasno je da, ako je ono to je boansko negde prisutno, ono je prisutno u toj nepokretnoj i odvojenoj prirodi, i da najuzvienija
nauka mora imati za predmet najuzvieniju vrstu. Stoga se teoretske nauke smatraju najviim naukama, a sama teologija najviom medu
teoretskim naukama. U stvari, neko bi mogao
postaviti pitanje da li je prva filozofija sveopta, ili da li raspravlja o nekom posebnom rodu
i o posebnoj stvarnosti. Naime, nije sve jedna
b;ta oblast istraivanja u matematickim naukama, nego je predmet geometrije astronomije
posebna vrsta kolicine, dok opta matematika proucava sve kolicine uopte. Na ovo odgovaramo: Kad ne bi bilo druge supstance osim
onih koje je sacinila priroda, fizika bi bila prva
nauka." Ali, ako postoji neka nepokretna supstanca, nauka o toj supstanci treba da bude starija i treba da bude prva filozofija; a ona je OJ>ta na taj nacin to je prva. I njoj ce pripadati

140

da razmatra stvarnost kao stvarnost, to jest u

isto vreme njenu sutinu i atribute koji joj pripadaju kao stvarnosti.
2.

ODREIVANJE POJMA I VRSTA STVARNOSTI;

POJAM SLUCAJNOSTI

1026b

Medutim, poto se stvarnost u pravom smislu

uzima u vie znacenja od kojih se jedno odnosi
na stvarnost kao slucajnost, zatim na stVaJr'Il.ost
kao ono tQ je istinito, kome nasuprot stoji neistinito kao ne-stvarnost. Postoje, osim toga, i
tipovi vrsta, kao to su supstanca, kakvoca, kolicina, mesto, vreme i svi ostali slicni nacini
oznacavanja stvarnosti. Najzad, pored svih ovih
vrsta stvarnosti, ima i stvarnost koja moe da
deluje i stvarnost koja je u dejstvu. Apoto
govorimo o raznim znacenjima stvarnosti, moramo pre svega napomenuti da stvarnost kao
slucajnost nije nikada predmet teoretskog raspravljanja. To narocito pokazuje cinjenica da
se njim ne bavi nikakva nauka - ni prakticna,
ni pesni.ckani teoretska. Graditelj kuce zaista
ne stvara razne slucajnosti koje prate gradenje
kuce, poto je njihov broj neogranicen; u stvari,
nita ne sprecava da, kad kuca bude sagradena,
jednima izgleda prijatna, drugima neugodna,
trecima korisna, i da se ne razlikuje - da se izrazimo jednom recju - od svih ostalih stvarnosti. Nita od svega ovogane spada u vetinu
gradenja. Isto tako ni geometrija ne razmatra
slucajne atribute likova ni razliku koja moe
postojati izmedu trougla i trougla ciji je zbir
triju uglova ravan dvama pravima.
Svakako nije bez razloga da u stvari ne po.stoji nauka o slucajnosti, jer slucajnost u neku
ruku postoji samo po imenu. U izvesnom smislu, Platon nije, dakle, pogreio to je predmet
sofistike uvrstio u ne-bice. Dokazisofista u stva141

1027a

142

ri se uglavnom odnose na slucajnost. Takvo je,

na primer, pitanje da li postoji r~lika ili istovetnost izmedu muzi.cara i gramaticara; da li
postoji istovetnost izmedu muzicara Koriskosa
i Korislrosa;da li je sve to je vecito bilo stvoreno ili nije, uz zakljucak da, ako je neko postao
gramaticar zato to je muzicar, on je takode
postao muzicar zato to je gramaticar, i mnoga
druga takva mudrovanja. Prema tome, slucajnost je ocigledno neto blisko ne-stvarnosti. Ovo'
obeleje slucajnosti izlazi na videlo na osnovu
dokaza kao to je sledeci: za SVestvarnosti koje
postoje na neki drugi nacin postoji stvaranje
i unitenje, dok to nije slucaj sa stvarnostima
po slucajnosti. Ipak je potrebno da u pogledu
slucajnosti jo utvrdimo, koliko je to moguce,
koja je njena priroda i njen uzrok, a u isto vreme ce se videti i zato nema nauke o slucajnosti.
Medu stvarnostima jedne uvek ostaju u istom
stanju, i to su potrebne stvarnosti, ne u smislu
potrebe koju obele.avaprinuda, nego potrebe
za kOJUkaemo da je nemo~ce da bude drugacije. Ostale stvarnosti, naprotiv, ne postoje ni
nuno ni uvek, nego samo najcece. To je pocetak i uzrok stvarnosti po slucajnosti, jer za
sve to nije ni uvek ni najcece kaemo da je
slucajnost. Na primer, ako za vreme najvece
vrucine zavlada oluja i hladnoca, mi kaemo
da je to slucajno, ali to ne kaemo ako je toplo
i SUVO,jer se to deava uvek ili najcece, dok
to nije slucaj s olujom i hladnocom. Slucajnost
je ako je covek beo (jer on to nije uvek ni najcece),ali to to je on ivo bice nije slucajnost.
Takode je slucajnost ako nam zdravlje cuva
arhitekt, poto nije u prirodi arhitekta nego
lekara da cuva zdravlje i arhitekt je lekar slucajnocU.A kuvar, iako ima u vidu samo zadovoljstvo, moe zaista da spremi neko jelo korisno po zdravlje, pa ipak je ova posledica tuda

I'
I

li.

kuvarskoj vetini; stoga kaemo da je ona slucajna: u jednom smislu kuvar moe da je postigne, ali, uopte uzeto, ne mora.
S jedne strane, ostale stvarnosti su proizvodi
svojih stvaralackih sila, a, s druge strane, slucajnosti ne zavise ni od kakve umetnosti ni od ma
koje odredene sile, poto je slucajan i siimuzrok
onoga to postoji ili postaje po slucajnosti. Prema tome, poto sve stvari nisu potrebne i vecite, ni u svom postojanju ni u svom postajanju,
nego ih vecina spada u ono to se deava najcece, nuno je da i stvarnost postoji po slucajnosti. Na primer, boo nije muzicar uvek ni
najcece, ali poto mu se deava da to bude
ponekad, on ce to biti po slucajnosti. Inace bi
sve bilo nuno. Prema tome, uzrok slucajnosti
bice materija koja je u stanju da bude drugacija
nego to jeste. A za pocetnu tacku treba da
uzmemo sledece pitanje: nema li niceg to ne
bi bilo ni uvek ni najcece, i da li je ova pretpostavka nemoguca? To znaci upravo da postoji
neto drugo, a to drugo je ono to se deava
nas-pmce i slucajno. Sto se tice pitanja da li
postoji najcece u stvarnostima, a ne uvek, ili
da li postoje izvesne stvarnosti koje su vecite,
,to cemo ispitati kasnije. Medutim, vec sada je
jasno da nema nauke o slucaju. Zaista je svrha
svake nauke ili ono ,to postoji uvek, ili ono to
postoji najcece. Kako da bez toga covek uci
ili poucava drugog? Potrebno je da se stvar
odredi kao da se deava uvek ili veoma cesto.
Tako se zaista moe reci da je medoma veoma
cesto dobra za obolele od groznice. Medutim,
tako se ne moe govoriti o izuzetnim slucajevima, kao to je vreme o mladom mesecu, jer cak
i ono to se deava o mladom mesecu, deava
se ili uvek, ili veoma cesto, a ono to se deava
slucajno, nalazi se izvan toga. Naime, receno
je ta je slucaj i zbog kakvog razloga nastaje,
kao i to da ne postoji nauka o'njemu.
143

3.

zavisi od slucaja; samo to nacelo nece biti izazvano nikakvim drugim uzrokom. Medutim,
potrebno je u najvecoj meri ispitati na kakvo
nacelo i na koju vrstu uzroka se svodi slucajnost: da li na materiju, ili na konacni uzrok,
ili na pokretacki uzrok?

POJAM, PRIRODA I UZROCI SLUCAJA

Ocigledno je da pranacela i uzroci izazivaju

stvaranje i unitenje, a da za ta pranacela i
uzroke nema onoga to bi dovelo do njihovog
stvaranja i unitenja. Kad ne bi bilo tako, sve
bi bilo nuno, poto ono to je stvoreno i uniteno procesom stvaranja i unitenja nuno ima
uzrok koji nije slucajan. Da li ce se zaista izvesna stvar desiti ili nece? Ona ce se desiti ako
se dogodi neka druga stvar, inace nece. A ta
druga stvar dogodice se ako se desi neka treca.
Ocigledno je da ce se, nastavljajuci tako i postepeno oduzimajUCi.vreme od jednog ogranircenog vremena, stici do 'sadanjeg trenutka.
Tako ce ovaj covek umreti od bolesti ili nasilnom smrcu; nasilnom smrcu, ako izide napolje; on ce izici ako je edan; bice edan ako se
desi neka druga stvar.
Na ovaj nacin doci ce se do nekog sadanjeg
1027b dogadaja, ili do nekog dogadaja koji se vec desio. Na primer, on ce izici napolje ako je edan;
bice edan ako pojede ljuto jelo; a ovo ili postoji ili ne postoji. Ovaj ce covek, dakle, nuno
umreti, ili nece nuno umreti. Isti je slucaj cak
ako se pr:edena prole dogadaje, arasudivanje
je istovetno; jer to, hocu da kaem proli dop,ad;:l.j,vec je ostvaren u nekoj stvarnosti. Svi
buduci dogadaji deavace se, dakle, nuno. Na
primer, iv covek nuno ce umreti, poto vec
nosi u sebi poreklo svoje smrti to jest prisustvo
suprotnosti u istom telu. Ali. da li ce to biti
usled bolesti ili nasilne smrti, o tome se jo
nita ne zna; to ce biti samo ako se desi neki
drugi dogadaj. Jasno je, dakle, da se ovako dolazi do jednog odredenog nacela, koje se. medutim. vie ne svodi na jedno drugo. Takvo
ce, dakle, biti pocetno nacelo svega onoga to
144

~\

4.

POJAM STVARNOSTI

KAO ISTINITOG

to se tice stvarnosti po slucajnosti, ostanimo, dakle, kod onoga to smo prethodno rekli,
poto smo to dovoljno objasnili. to se tice
stvarnosti kao istinite i ne-stvarnosti kao neistinite, one se sastoje u ujedinjavanju i u razdvajanju, ujedinjeno, istinito i neistinito medu sobom potpuno dele suprotnosti (u stvari, istinito
je potvrdivanje stvarnog sastava supstance i
atributa i poricanje njihovog stvarnog razdvajanja; neistinito je opovrgavanje ovog tvrdenja i ovog poricanja). Medutim, drugo je pitanje kako dolazi do toga da zamiljamo stvari ujedinjene i razdvojene. Kada kaem ujedinjene
i razdvojene, ja pod tim podrazumevam da nema
prostog toka misli, nego da one postaju jedno.
Istinito i neistinito zaista nisu u stvarima, kao
kad bi dobro bilo istinito, a zlo u sebi neistinito,
nego u misli; a, to se tice prostih priroda i sutina, istinito i neistinito ne postoji cak ni u misli. Izloivi ovo, kasnije cemo ispitati ta je
potrebno znati o stvarnosti i ne-stvarnosti posmatranim na ovaj nacin. Ali, poto su veza i
odvajanje u misli, a ne u stvarima i poto je
stvarnost shvacena u ovom smislu reci!(jer misao spaja ili razdvaja ili sutinu, ili izvesnu osobinu, ili izvesnu kolicinu, ili ma koji drugi nacin postojanja), treba da ostavimo po strani kako stvarnost po slucajnosti tako i stvarnost
10

145

1028a

onoga to je kao istinito. U stvari, uzrok stvarnosti po slucajnosti je neodreden, dok je uzrok
stvarnosti kao onoga to je istinito samo misaona
percepcija. Obe ove vrste odnose se na druge vrni jedna ni druga ne pokazuju
ste stvarnosti
postojanje neke prirode stvarnosti. Zato ostavimo i ispitajmo uzroke i nacela same stvarnosti kao stvarnosti. A jasno je da smo, odredujuci razliciti. smisao svakoga izraza, utvrdili
da se pojam stvarnosti uzima u vie znacenja.

KNJIGA VI
1.
ODNOS POJMA

,.SVARNOST" PREMA POJMU

"SUPSTANCA"

~ojam ~~
se .:u:z,i!rna
u.mnogim znacenjIma.~p~ma.raz1ikama .koifLsmo :raniie naznacili govoreci o tome u poglavlju o njegovim
mnogostrukim znacenjima. S iedne strane, to

~_~~i ~ta. ie stva~ supstanca i,.J

.tQ,.~~Y_I!-Jt,~.,"~&~
~1J..cJ!l~~~~gu
osobinu ove vrste. Ali meuU
svim znacenjima
stvarnosti Jasno Je da je stvarnost u prvom zna..

-.,..,...,...,........,--~.
'r-'--:'''' .......
_~,...''''-'

cenju 'L.ono~ je stvar", pojam koji ne lzr3ava.nita.ka.kVf~

drugojli kJiT.
o su~ancu.
U stvari,
\tadkAI~VI(}
ka!emo
8 MP,<>C!na
stva~ ":;1
dale ona dobra ili rdava, a ne da ima tri lakta
m da je ona covek. Kad, naprotiv, izraavmnp
~Q
it9 je IW\D, T"i lW k?ieom.o da je ona J2ell
ili topla, niti da ima tri .lakta, nego @. je ona
~ek ili bog. Ostale ~ari nazivaju se stvar-nostima samo zato to su ili kolic.inestvarnosti
u pravom smislu reci, ili kakvoce, ili culni do!ivljaji te stvarnosti, ili neko drugo odredivanje ove vrste. Tako bi se cak moglo upitati da
li je "etati", "biti zdrav", "sedeti" stvarnost
ili nije. A isto je tako i u bilo kom drugom slicnom slucaju, poto ni jedno od ovih stanja nema samo po sebi prirodno sopstveno postojanje
10*

147

1028b

niti se moe odvojiti od supstance. Ali ukoliko

tu ima neka stvarnost, to je onda stvarnost koja
eta, koja sedi, koja je zdrava. A ove stvari vie izgledaju da su stvarnosti, poto u svakoj
od njih ima stvaran i odreden subjekt. Taj subjekt je supstanca i licnost, a to je zaista ono to
se pokazuje u takvoj kategoriji, jer se "dobar"
ili "sedi" ne kae bez toga subjekta. Ocigledno je, dakle, da svaka druga kategorija postoji
posredstvom ove kategorije. Na taj nacin"stvarnost u svom osnovnom znacenju ~ ne izvestan nacin postojanja stvarnosti, nego av~rnQSL
1geta.u..,apsolu..tn0l!!..."smislu - moe d~,.~~4':_
samo supstanca.
- Poznato nam je da ima vie znacenja izraza
"prvi". Ipak Je SUDstanca a~solutno Prv~.jstovremeno :eo s~lu,
~o l:~dl.l~'Zn~iei..vxQo.."
~i.
Zaista, s jedne strane, Ili. jedwl....drug.a,.
~!rtegQriJa ne.,pQSj;Qji,u,.QWlQienQm. ..~t~'1.j~ D8gO
iedino4NFSt"l;JC~. S druge strane, ona je prva i
logicna, jer je u definiciji svake stvarnosti nuno sadrana definicija njene supstance. Najzad,
mi mislimo da najsavrenije poznamo sv~kll
~tv~r kad upoznamo tjl ]P ona _~na pl~m6,

~ie~Q.y~kjJi~a..trl1=mp,2KQ._polj.e-nego

------_

..

TEORIJE

O VRSTAMA I PRIRODI

SUPSTANCE

Sasvim je ocigledno da supstanca Drinada

Stoga supst~nt"~ma ObIcnO na7.ivamo ne
~o
17hr"tin]i', h;1jJrg i "jfhove delQye, np~
pr;~1"\~
tpl~ ~n ~t.o ~1l V::ltr~ ,,(1nn~ ~pmli",
SV::l'ki nrngi oloTnon~t ove vrste noo~jllF-l tn1'n~~
sve stvari koje su iIi delovi ovih plpmpnata ili
sastavljpnp nrl m~;R 8IeHl".."t~1 il,LQd. d,elova, ilI
~ .elemenata li Ge]osti. lc:lo-1o...j.e ..syem,ixjJli~.
govi delovi, Z;ve7.de,Mli:~eci RllPC:p Sto se tice
pitanja da li su to jedine supstance, ili da li
osim njih ima i drugih; iIi da li su supstance
samo neke od onih koje smo gore odredili, ili
neke od ovih, a osim njih i druge, ili pak ni
jedna od njih, nego samo neke druge - to treba ispitati. Neki filozofi su miljenja da su granice tela - kao: povrina, prava, tacka i jedinica - supstance, i to cak s vie razloga nego
telo i cvrste stvari. Osim toga, jedni misle da
osim stvarnosti koje se doivljavaju culima nema nicega to bi bilo supstanca; drugi prihvataju da ima vecitih supstanci, brojnijih i stvarnijih. Tako su, pJ"pmaPlatonn, idejQ matp1Tl::l-~
tjtke stvari-dve vrne..snp!':tJ:l:nt"e.a treC/l jp Sl I})",.
~tancatela koja~".d9~iYli~yg.illCu1ima.Speustp
prihvata jo veci broj supstanci; on pocinje od
jednog, zatim postavlja nacela za svaku vrstu
supstance - jedno za brojeve, jedno za velicine,
zatim jedno za duu. Nastavljajuci ovako, on po
volji proiruje vrste supstanci. Najzad, ima filozofa za koje ideje i brojevi imaju istu prirodu;
sve ostalo, prave i povrine, proistice iz ovoga,
da bi se konacno dospelo do supstance neba i
stvari koje se doivljavaju putem cula.
Sto se tice svih ovih stvari: l~o je u pravu,
a ko nije; koje supstance postojI;; i da li postoje
ili ne postoje neke osim supstanci koje se do-

~.

!i

ki!Q.

~.D~1TlO njpnll .ka'k:'oocu: -njenu.koliQinu .ili

njenO.1!l~L.poto svaku od ovih osobina upoznajemo tek kad sa:znamo ta su one, ta je kolicina ili kakvoca. I, uistinu, pred1!!~L~Yih..prolih, sadantih.i bl1duGih.J.str~7iYanjaje:JQ...ll::
~ nereeni prn}llP1Tlta.:le ..sivarnost,-lwji .B.e
..
s.YQili..n!!.p~~~ta.je s11pstan.ea?To je, u stvari, ona supstanca za koju jedni filozofi potvrduju
jedinstvo, a drugi mnotvo, zamlljajuci to In1J.otvo cas 1-rao ograniceno po broju, a cas kao beskonacno. Zbog toga i za nas glavni. ONi j W"to
vo jedini predmpt R.aFliq proucavanja mora da
bude priroda stvarnosti ,.~---~~ __
!L.9..Y.2ID~i~iU.
148

2.

'J

149

ivljavaju putem cula i na koji nacin one nostoje; da li postoji jedna odvojena supstanca
i, ako postoji, zato i kako; ili pak nema nikakve supstance razlicite od onih koje se doivljavaju putem cula - potrebno je to ispitati, poto se najpre izloi, u osnovnim potezima, priroda supstance.

ODl\'"'lN SUPBTANO

3.
P1tEM'A

MA"i'ERIJI

Supstanca se pominje ako ne u velikom

broju znacenja, ono bar u cetiri glavna. U stva?a jQ i~'I'c::~~nC'A
~Ak~ ~varri, o~~c~oS~ .Tnic::l~
nash lli SUflin~. ih ono sto lp UC'I.)c::tA, ih 1YliIi.
~llq. cetvrton;l mestu. ~Jlhjp1ct
Subjekt j~ ono ~t,() sve ostalo potvrl'tllj".,".~to
~.nijp
IJQtvrdPJlnnp~i"l nmgi:ru Stoga je
1029a potrebno da se najpre utvrdi njegov pojam, poto, prema uobicajenom miljenju, wvi mJh.it'1r!
i~pRn~ Rtva~_.s.a~il1ia.v.a
u stvari nje~
stancu. .a ZA~j prvi RlIbjektkae Sp, l' jednom
SmislU,da je materiia. u dru~9Jn smislu, nA--.ig
Qb.1ik~ ti trecem smislu~
sastavljen od
materije i .oblika. P~aterijom
poorazumevaIiinaprimer,
od oblik ~
koji
ona dobija, a pod sloenim
-~t~tu1J,.
stva.rn.Y.
~og
sledi: , ako je oblik stariji od
materije i stvarniji od nje, on ce iz istog razloga biti stariji i od skupa materije i oblika.
Sada je u glavnJi.mpotezima objanjena eri=ronSlsnpstance.-i pokazano je da ona ne Pred~a
attibllt
nekog atribu..t.Ipak
~,
nego,
a je sve
ostAlnnjpn
ne naprotiv~
treba da
se ogranicimo na to da je oznacavamo na ovaj
nacin, poto to nije dOVOljno.Samo nae izlaganje je nejasno i, osim toga, materija tada
postaje SUpstanca.Ako ona u stvari nije supstanca, zaista se ne vidi koja ce druga stvar to

150

I,

biti, jer, ako se ukinu svi atributi, ocigledno

ne ostaje nita drugo osim nje. S jedne strane,
druga svojstva su cista odredivanja, dejstva i
sile tela; s druge strane, duina, irina i dubina samo su kolicine, a ne supstance (jer kolicina nije supstanca), ali supstanca je pre prvi
subjekt kome pripadaju oVliatributi. Ali, ako
ukinemo duinu, irinu i dubinu, vidimo da
ne ostaje nita osim onoga to je odredeno 0vim kolicinama; sa ovog gledita, materija, dakle, nuno izgleda jedina supstanca.
MatE>rijftn\
J.I"'7:ivam9
ono to DO sebi nijE>1:1,i
gdredeno pm:tnj~niPniti stt.!.qj7:VQlm".
lfnlillinf',
ni od ien"". dru~e lt$ltegfll"ij~kojima sf'uldre<YJie.~1Yam.QS;. Naime, ima neto cime se potVrduje svaka od ovih kategorija i cija je stvarnost razlicita od stvarnosti svake kategorije,
PO!9_SU
__~YELkat.~ori~t__
~.im-~YP~~.ce,..atrl:"
buti. sqPStap~.~c1_Q.
~a.Ip.as1J.p~tanca
je atrip.ut..ma..
~~tij~.
Prema tome, konacni subjekt nije sAm
po sebi ni neto u odredenoj kolicini ni ma
ta drugo; on se nece sastojati cak ni u prostom
poricanju tih kategorija, poto cemu i poricanja pripadati samo po slucajnosti. Posmatrano,
dakle, s ovoga stanovita, ovo pitanje se svodi
Medutim, da
W-je
nemo ce.
Izgleda, naime,
na zakljucak
je materi~
su=stanc~.
da je glavno obeleie suostance to nSljI' deljJ.va
iJtLk pojeninacna stvar. Prema tome, oblik
sutinA mat<>..ije ohli~AmnojZobi vie i~lecj~lid:a..,susuPstanca ne~ materija. ~
PreCi.'
cutke...w:ekoc::~C!f''''~eDe
Ii'\pManr".to j".t !::11p~
~.Proi~JAZ,j'Z !:\p~jAniA
lI'l"'f<>";j",
..ob-

i.....

J.ika~.0P.:{l..i~_v~!p.~.DIDamtij"
i--~a

:o.a,m.je,dobr.o ...P.QZnata..-. S druge strane, Jasno

je to kako se moe oceniti materija. Ali treca vrsta supstance treba, naprotiv, da bude
predmet naeg ispitivanja: na nju se u stvari
odnosi glavna tekoca.

151

Medutim, postoji saglasnost da se za supstance priznaju izvesne supstance koje se doivljavaju putem cula; prema tome naa istraivanja treba da pocnu medu ovima. U stvari, ici cemo od
spoznaje nieg reda ka viem saznanju. Naime,
1029b svi koji se bave naukom postupaju tako: preko
onoga to se manje saznaje po svojoj prirodi
ide se ka vioj spoznaji. I kao to je naa dunost u oblasti rada da podemo od posebnog dobra da bismo ucinili da opte dobro postane svojina svih, tako treba poci od onoga to se poznaje bolje da bi se najvie saznanje ucinilo dostupnim samom saznanju. Ova licna i prva znanja
cesto :su znanja liena snage i sadde malo
stvarnosti, ili je ne sadre uopte. Medutim, :polazeci od ovih skromnih ali licnih znanja treba
se truditi da se dospe do apsolutnih s~anja,
prolazeci, kao to smo to rekli, kroz prva znanja.
4.

POJA~_J_J?E.~INICIJA

SUSTINE

Poto smo u pocetku izdvojili razne nacine

kojima odredujemo supstancu, a jedan od njih
nam je izgledao da Q.redstavlja on6-sfoJFlli,.
,tina, treba da razmotrimo ta je ona sama.
l?re svega ucinicemo nekoliko dijalektickih
napomena u pogledu sutine, i reci cemo da je
sutina svake stvarn~o
to se naziva shTar_
no.c.ypo
sebl.jer
Postojati
k~~ ~!;!j\Tnpo..sebi;t~Q;stvari. n~i
biit muzicar,
tfnisi Tl111z.i~l'l1'
ja sutina je ono to si sflm..p<>sg9i.~
nije cak ni av.e.onQ,.~.,Ut~.91. Sutina nije
po sebi u smislu u kome se nalazi delo po sebi
prema povrini, poto sutina povrine nije sutina belog. Ali sutina povrine nije ni spajanje
dvaju pojmova: povrina, bela. Zato? Zato to
je povrina dodata kao suvian elemenat. StOga
je ~~v?....!k.azi.vanip ~ine
svake stva'm~
152

<?!!O

,:

to izrl'l7.l'1Vl'l
pr1l'Mn rVIrPApnpstVl'lrni"\C!ti.

ali
kojoj
se ne nalazi
sa~ ~ajstovptna
stvarnost. AA
Zato
SUce, uako
je sutina
bele povrv'n
Ativom ulZlacanE;DOV1'~;np,sni:tjna hplQ8 i ~
tina ulZlacano~ biJti i~a
i ist4 sll~tinl'l..
Poto ima i ~Slj;!nja supstance s n1'11gimkate~orijama (jer za svak~_~~!~g()tliujnKLie.~_
s":l!>j~~~).~_oji
loj bitIuLpripl'lnl'l=na-~-%ft-:::
~g~1!z...Y!:~~.
mpsto, kl'e~).
onda
treba ispitati da li postoji npfinil'ija sn;:tinp S'Tl'l_
Kog od ovih jedinjenjai da li ovim jedfunjenjima
pripada neka sutina, da li, na primer. za h<>l,r\g
coveka DOStQjiSlltinl'l hplo~ cmTPkl'lNeka nje......
gQv.o..ime bY-Qg himg1igv,. Kakva je sutina himationa? P1"igovoricese da ni ta sutina nije sastavni deo stvari za koje se kae da postoje same po sebi. Medutim, moe se odgOVoriti da se
ODa to postoji. ali np samo po sphi, izrl'l7.aY51
nonl'lu<>_
samo na dva nl'l~ina 11 jednoTn C!lnl'<>jl1,

"

~j7m.L;iu
drugom
iznst.l'lvljenjPTn.
U..pJ.:Y9m !Cll11_
"JW lK>
-=-hi"....zhog_~-6te-ja.sam..
..
.~.IJ!C"C!tn.ji
i:t;X~z..kojLtr_eba .defipisati_dadat_ne1mj~i
stv9ri; ako bi s
a rimer odredu uci
bela
a definici a belo cove a. U drul!om
1ucaj.u, tQ je stoga tQ je ,izrazu koH je trebalo
defin~ati
morala da ~ doda neka dru~a
s~~:
da bi":';'<>t;"D
~~~r.mvl!.ta~.
znaci beo ~_<?.vek,
JJimji!.i.iQn..d~finiAAO
kl'ln.b~; hoo
1030a oyek j ~P~,.J;2.kJ~.n9....a1i
pjpgnYa sut.ina
il'aJ~,nije su1ina.b.elo.j!. Ali, da li je sutina himationa sutina u punom smislu reci? Ne bi li
pre trebalo odgovoriti odrecno?'p stvari.. sutina neke stvarnosti ie nielZova ooiedinacna i oqredena sutina. Medutim, kad se iedna stvar
<q)~<>n4=>
np
doda drulZOi kao atribut. njih
sacinjavaju odredenu pojedinacnu sutinu. Th::-.
o beo covek nl]e Odredena
edinacna s v..
na akoe
c
1 ac
d5!.1
~~apcama~
Iz ovoga sledi da postoji
n",T4=>

153

s!!tina samo onih stvari ciie ie izraavanje

efiniClJa.DeftniClJane postoji ako ime oznacava IStu stvar, poto bi tada svako izraavanje
bilo definicija. Naime, ako moe da postoji neko ime koje oznacava istu stvar kao bilo koje
izraavanje, onda ce i rec Ilijada znaciti definiciju. U stvari, definicija posto'i samo ako se
izraava rVJ. r
est sve to Ili11e
in'eno
'em e
I
.
, Su.l:i~ nece, dakle, postojati ni u kom slucaju za specificne oblike koji ne pripadaju nuno svojoj vrsti; ona ce postoiati samo za oblike koji nuno p";paa.&ittsV9j~ vrsti, poto zaista i7.gJPrl;\ OA e jedino ovi nf>nonaiu da bi

~.'
ucestvovali
u ne~~~drugQi.2!Y~
pro~ ~ .; ~F;
ili slucajnOl'u.Pa
ipak, ~--.iu svrhu
za svakU
"".. ~': od
ovih drua oJestvarnosti
m~ znaci
09 da
izraavan~e
pokazuje ta
n'f>~nii. e
t~,~.~ akQ '?
lZVestanatribut pripada
< ': (~
~om
subJektu,
~, .:::. r~ (,

...,

c:,.

<':'- ~

vanle
mOCIzamem
I ni .~ defimcljl
r 00
Medutim,
tu se ne racu
ni o sutini. Zar se ne moe reci da i definicija, kao
i sutina, ne dobija mnotvo znacenja. Su.~
~ne stvari odista znaci, 11jM~C)ITl
!'lmislu.supS~~ki M odredenu
stvarnost,kolicinu.
u drue'Omsmislu,
atributa oznacava
kakvocu i
VJl
~.

'e

rfuliOa-svimL.katf>gorijama.
all""
~stojanja
oye vrst.~.Jer. kao to

ruu!..istom stepenu, poto prip::It'lJl

..sJ.W,Stanci
pr- .

v itno ostalim kate~orijama 1lli1!,!m

izv<>4.~
nia, ta o i
a pn aa neo raniceno su
i, a tf>ku izv~nol meri osta Im ate~orli.5mJa. U stvari, i za kakvocu moemo da upitamo ta je ona; kakvoca Spada, dakle, takode
medu sutine, ali ne u neo~anicenom smislu;
a to se tice kakvoce, slican je slucaj kao sa
ne-stvarnocu za koju izvesni filozofi kau dijalekticki da postoji, i to ne neo~aniceno, nego
zato to je ne-stvarnost. Potrebno je, 4ak1e,
154

ispitati kako treba govoriti u svakompojedinom

slucaju, ali to sigurno nije vanije od potrebe da
saznamo kako stoji stvar sa samim cinjenicama.
Zbog toga sada, poto je jasno ono o cemu
je bilo govora, moemo reci da ce bitnost, kao i
sytina, takode prip"dati prvObitno i neogran1ceno supstanci, a u sporednoj liniji i ostalim
kategoffjama, tada se radi, ne o sutini u apsolutnom smislu, nego o sutini kakvoce ili kolicine. Supstancom u stvari treba nazivati stvarnosti T ostale katew:>rije.bilo uDOt1:ebom
homogJ~~lu
iiIiniie.
bilo ~~uci
biti
izvesnu
o7TUllrn(u.ilL.2d\WTnJljnfoi
smislu u kome kaemo
da je pristupacno saznanju ono to nije nesaznatljivo), ~to. tacniie receno. nf>odreduiemo
stvarnost iii bnmoniTnii~ n; crlnnnimijomSli'&in je slucaj kao sa izrazom "lekarski", cija se
l030b razna znacenja odnose na jedan i isti izraz, ali
ne znace jednu i istu stvar, pa ipak nisu homonimi, izraz "lekarski" zaista ne oznacava pacijenta, operaciju, instrument ni kao homonim
niti izraava jednu jedinu stvar, nego se samo
odnosi na jedan izraz. Uostalom, od InaJlogje
znacaja kakvo ce se miljenje prihvatiti o ovoj
stvari. Ociglednoje to da definicija i Sl1t1nJl
u prvobitnom
i neogranicenom
smislu P~P-"'~"'v:.samo
surpstam;cana.
1'4oese prih"af:iti
$Jl dA I'Ipfinll'\pr1 sn~tina JV'Clt~e ; 7" nru~e stva- ,
1zh ali tl'lo
niie.1Zik.!! ErvobitnomsmisJy.Poto smo
utvrdili ovo, ne sledi nuno da je ..dpfinil'ijl'lflVP
ono *1) O7.l1a,cava
istu stvar kao DOiam.nego
~.QD.Q...~to ozna~
stvar hr. i,",-.t"u
jest ~am kao
kQiilliiadadU
ima jAdAnt>redmet
-~amt-!o
~kontinllitetom.
..~je
s~.~zVesnom
vezom - ~ ne~o~]J.
I'Jl-..
VAm lin'ldslU.::'-JOOn~Q]i
V"&r9 1"1I'ZliMtim
~ima..st.v=ti
. ..aili~m.9.st,
I.l9.kJl71]j~
sjpstaIW'.J,--w.<lcol.iMn'1:...
kakYQ.cu.
Prema t~
~jace
pojaml
ili definiciia.
~
ka.
~U:-c;mislu
def~~ije
belo!!'ilihPl~
~lp.c:t.Jl'Pr('
115/5)

::i.

---

DEFINICIJ

KOJE SE S'J;'VARAJU
DODAVANJEM
'

AMA

Medutim postoji jedna posebna tekoca. Naime, ako se prihvati da izraavanje do kogUL
iolo d.QQ...a~njemni:le definicija. ~k<?>~c~~~_
moci definjsaji izraz knji nije,Jeqnostavan, ne@k01l-=sagr.:..ti
-1i..Y.J>~.t'y'Q?
stoga to-eovae
definicija
nuno
izraava Ovo
dodavanjem.
Navodim
jedan primer. Uzmimo, s jedne strane, nos i
~IlJJt9~J,..lh _s druJ:!e stralJ.e, pI; os~tost- kOju'
potvr.duju ..nQs.,Jllgnl,ltoot-P1i.sus.tY.om j~Il~ ..11
~rugQi;..ugnu1o.st.i pljg~m~tQ~t.&l..odista..QSo.b.im1
IlQSa-I3.e-slucajnocu
.IJ.E;!gQ.
....
~ prir<?<:l~.
U ovom
pogledu nije isti slucaj kaO-'sa 'beiim koje se
slucajnocu primenjuje na Kaliasa ili na coveka, jer je Kalias, kome priroda coveka pripada slucajnocu, beo; nego 22:Q.j~.s1ic:mLk~
1Xluj~ku. .ivotinji, jednak .u_kolic'ini:. a kako
svaki predikat za koji se kae sam po sebi pripada izvesnoj stvari, pod ovim podrazumevam
atribute u ciju definiciju ulazi izraavanje ili
ime onoga ciji je atribut stanje, a koji se ne
mogu izraziti odvojeno od subjekta. ~
"b~lo". na primer. moe zaist::JJla~_
od nojm::J),~ouek", ali pojam .,~
ne mo7.prh"
~adYQji.-1lQima ivog-bica. Iz ovoga sledi da
niiedan od om DOimovanp{>pprPN<:1t.:mlj::ltj
-mk.
tinu i definiciiu ill>-.!l.!olikQ.Jh ima, to ce biti u
I;W1icitQm s.rni<:1111lta.O
~to smotp.nam~d"pokazali.
Ima jo jedna tekoca U~elPN1L sloen15
Etir9da. Ako su pljosnat nos i udubljen nos istovetni, pljosnato i udubljeno bice takode istovetni. !hiro pljosnat i udublien..nisu ..istovetni.
.1~rje:J'1"'1XlQgtlee.goveriti o pljnsnatostiJ;l~ari
.
cijije>ona atrib11t.po..sebi(jer pljosnatost je udubljenost na nosu) onda se ili nece moci reci "pljosnat nos", i1ice tozn:a:Clti da se istastvaik~ze
dvaput: nos, udubIjen nos, jer ce udubljen nos
156

1?j1j no~, udubljP.J)no~.Besmi&leno jf!, dakle. ori- ,

hvatiti sutilli1.za-Stvari.Q'le vrste; ako ova postoji, otici ce se u beskonacnost, poto ce biti ]os
Jedan nos koji ce u sebi sadrati nos, pljosnat nOS.
l031a
Jasno je, dakle, da gostoji samo definiciia
~upstan('l", Zaista, ako postoji definicija ostalih
kategorija, onda 3>na nll7.no na!,~!,:_d~~
JljPTn k::lo 7a k::lkV:Q.c1LLn.2!!.r;
ovo se ne moze'
defini!':::ltl bez broja, kao ni 7.pnk!>hp?: 7.ivQg,
~
~od definicij::lma .rlonavaniem oodrazu-.
mevam one u kojim::l ~mn lQ~ic'no primorani
dj;! N'T::lpllt!>
ka~em9 istu stvar, kao u naim
primerima. Ali ako ie to tacno, np{>f>
hiti ni ~
finicije onoJ:!ato s::lNridW1jstY:Q- na primer,
neparnog broj a. Samo mi to ne primecuj emo,
jer naa izraavanja nisu tacno iskazana. Cak
i d2PlI~t<ljuci da su ovakve definicije mOQUce,
.one- B'1 ili rJ:l71icit-e-prirPdeT ili ce. ka~ to smo
:ekli, trebati 12rihvatitL9l!...Qos1gjLy!e-znacE~~
nja definicije i su~!ine:_Pr~rna_t.ome-,-!ljednom
..za:'_.
smis1u ..de:f.tiii~ij'a-=1_sU~1! postojace sa.]:!l<>
supstal!~_eJi.l!.ce __y drllgQm ..smil?!ll.~o~i :DQS.ko::;
j~t~i_.~~_~g~_~tya.ri:. Ocdgledno je, dakle, da je
dffini~lja17r!>~!>V::lnje
sl11;Hl:l~
i da se sutina nalazi jedino kOd supstanci, iJ.Ls~~. B!.)}~J~,
~glqYnQm........JlDlobitW;t i n~<?K!:.aniceno.
.

tlO(T
ODNOS STVARNOSTI
."'t:\)"Tt)C

6.

1'>DJ1"',,,,
PREMA N-!ENOJ S:{JSTINI

Potrebno je ispitati ga li ie svaka stvarnost

!stmre-t:n:lsa SVgjn.
..<:111~ti"1f)?'\"l
ili j~ r~lJ~Jta, Naime, ovo ispitivanje je od velikog znacaja za
proucavanje supstance. I.?:gledada se stvamo.st
zaista nimalQ Jl~ra.:z;!ik.l!i~.od!.~<:>je
sll'p_s.!a,Il~~,
~~.
~utinasenazUr.asupstanc..oID sval5:_~...1yar!.
Kada
se radi o izrazima sastavljenim od supstance i
atributa po slucajnosti, u.opte ce izgledati da se
supstanca ne razlikuje od stvarnosti. Na primer,
bOO.c9yek je razlicit od Sl1t!I1el;>e1ogcoveka.
157

:h~",
Zaista, kad bi postojala istovetnost, takode bi
postojala istovetnost izmedu sutine coveka i
sutine belog coveka, jer covek i boo covek je,
kae se, ista stvar; na taj nacin bi sutina belog coveka ilsutina coveka takode bile listovetne. Ali moda ne sledi nuno da je sutina slucajnih jedinica ista kao sutina stvarnosti samih po sebi? Krajnji izrazi silogizma, u stvari,
nisu istovetni na isti nacin s onim koji ih povezuju. Bez sumnje, moglo bi se misliti da iz ovog
proizlazi bar to da su krajnji izrazi, slucajnosti,
isti - na primer, sutina belog i sutina muzicara - ali svako se slae u tome da oni to nisu.
Sto se tice stvarnosti zvanih ..stvarnm:ti !UIme po sebi", na li iE>nnn::l istovetnost njihOVE>
supstance s njihovom sutinK>rp.?Uzmimo, na
primer, takve supstanc~.koiilL
ne bi bila_
vremen~ki ~ija
ntiMn::l d1"11g::l
~l~pStanca.ni-_
jedna druea stvarnost~ kao to su, prema nekim
filozofima, ideje. Ako ie dobro po sebi 7.ai~ta
razlicito od sut.ine dobra PO sebi, ~iYQhice po_
sebi O(:L~tine ivoe bica-p!> sebi. stV::IY"n"it
po.
sebi 9d sutine stvarno.qti po SE>hi,onda .ce_-bi1!
l31b :c n1"11gjh!:3t1pstanci.drugih priroda i drugih
ideja osim onih koje smo pomenuli. Osim to~,
te supstance bice Vl'l'>,..,u.niki
lit"''1'iieako je tacno
A ako se ideda je ~n~tin'" ;'i'to ito i !:!11pd::lnr:a..
je odvoje od njihove sutine, ..onela vie nece bitl.
na,*~.Q.Jdei.a1Jlil.~r.ug~
.
str~:oi!hQYe..~I$title.
Vi!e ..nef~J~1!L~!Ymll~
Kad kaem "odvoje",
mislim ako se u dobrom samom po sebi ne nalazi vie ono to je sutina dobra niti ako se u
ovome vie ne nalazi dobro samo po sebi. Naime, znanje o svakome od njih postoji kod nas
onda kad poznajemo sutinu svake takve stvarnosti. Isti zakljucak se namece bez obzira da li
se radi 9-dobru ili o drugim stvarima. Iz ovog
tina
sledi d~
stvarnosti
ako sutina
s,tVarnost,
dobraonda
nije nidobro
sutina
niti P01:J
s~-,
ma jedan nije jedan..:...J
158

ili

Isto tako .!]~Hnajelstovp.tlYl za !:!'trI'>

in~,
uopte nije takva, tako da, ~o sutina stvarno-

. onn::lto
ni u ~edu
. ~t
~IJl.Jrthstvari. Osim
toga, nE>ce.~
ono cemunepripaoa
sutina dobra nije dobro. Nuno je . dakle, ~
dobro i sutina dobra, lepo i sutin::l ]~
bunn
jednQ. Isti je slucaj i sa svima stvarnostima koje
ne potvrduju neku drugu stvarnost, nego koja
su to sama po sebi i prva. ~
takve stvarnosti
ineie np ~
.J,lOStoje,oI!e ili ~ dovpljne-i~

I'

,r
. ',,<
~(i.&

'~;J:

~stoje ~~. ~e U SU
jovreme
~ako.l!g:iSto
Jasne. je da, ako su
ideje onakve, kako to tvrde izvesni filozofi, subjekt nece biti supstanca. U stvari, ideje su nuno supstanee i njih ne potvrduje neki subjekt.
Ako ne bi bilo tako, one bi postojale samo ucestvovanjem. Iz ovih dokaza proizlazi da je svaka.
!:!tv::I'1'nn..c;t.jedno.J2a
VOjo~
i da do te
istovetnosti ne dorazi po slucaJnosti. Upoznati
ta je svaka stvarnost, znaci upoznati njenu sutinu. Otuda sledi da i zakljucivanje od posebnog ka optem dokazuje da nuno postoji istovetnost svake stvarnosti s njenom sutinom. Naprotiv, to se tice ~
il; bw, nije tacno ako se kae,
~?';~:ilr
zbog nJegovog dvostrukog znacenja, da je njena
stvarnost istovetna s njenom sutinom. Ono odista znaci stvar cija je slucajnost beo, i samu slucajnost tako da, u jednom smislu postoji istovetnost, dok u drugom smislu nema istovetnosti
stvarnosti s njenom sutinom. U stvari, sutina._

k~J).e~_.jtLis.t~:::;~_~~_,.j,il-_N><~------_'"
Qplognlj~ ~j;oyetn~
ca~
ili~t

Neopravdano odvaJanje stvari i sutine pokazace se i onda ako se dA neko ime svakoj sutini, poto ce, osim prve sutine, biti druga sutina. Tako ce suti.ni konja kao takvog pripasti
druga sutina. Ali ta, onda, sprecava da stvarnosti budu neposredno svoje sopstvene sutine
ako je tacno da je supstanca, kako mi mislimo,
159

__.

nazivamo supstancama. tavie, ~osti

bi!.~~JJd..umer-=koje -S\.l l>~ne--biJ.g.~
UDSti-'iuuUu.m~riju, jer s~f1jih
ie ~

sutina?tavie, supstanca i sutina su ne samo

~~~;~

j:~.~ih~m-lS.-ti,

no;
Naime, jedan
i~~:M(}g4'~~LS~o
sutina jednog, na
primer, nisu slucajno ista stvar. Osim toga, ako
je sutina neto drugo, a ne stvar, otici ce se u
beskonacnost; bice, s jedne strane, sutina jednog i, s druge strane, jedan, tako da ce postojati isti pojam za ove stvari.
Jasno je dakle, da je sut.in~pl"uihgtva1'nQ::"esame po sebi
.sU.iJ: ..

v
1032a ~kaoto
'imI:lOCaS jQrekli.

.S9l;>na.u..isto..yr~mi.-a.iJjtIde

te govoreci,-~"JEr'~oist~
~stv~,
a tip prema kome su one~
takode je priroda. Naime, ono to je stvoreno,
na primer, ~l~
~ffinj,a,..Jma-PFi~~
najzad,
st~~og~J~
pr.iroda,
ali
uzetaQ!!2}
u smislu(i;istovefnostlVrste.
Takva
kakva je nalazi se i u~..stv~t~;
naime,
covek SQ x:a4a od wJ9ka.
Takva su, dakle, zbivanja koja nastaju prirodnim putem; ostala zbivanja nazivaju se
stvarnosti. Sve stvarnosti p~niC!tiCOl hiWiz l1Tne~
nosti, bilo iz neke sPosobnmrl:i'J
~i1o1'7 mi~li Neke
od njih .proisticu i iz rHucaja i $udbi~e,kao to
se ponekad deava s prirodnim zbivanjima; tu
se izvesna bica podjednako radaju iz semena ili
bez semena. Ali ove druge slucajeve jspitacemo

j~n~ta
stvar. Sofisticki dokazi
proistim
lvnl naem tvrdeiijl:rOCfglednose
pobijaju
zakljuckom kao i u slucaju pitanja da li postoji
istovetnost izmedu Sokrata i sutine onogato
je Sokrat. U stvari, nema ra7.1ikeni li T~
-P-..!!la
na o~~'
itan'a, ul
u
edu .'
_
ko smo, dakle, u vrdi1i pod kojim uslovima po:'
stoji istovetnost izmedu svake stvarnosti i njene sutine kao i pod kojim uslovima ta istovetnost ne postoji.

1032b

I NJmOVIH

~VAJS'--IAr-P9STAJANJA

VRSTA.

Medu zbiv
vo e ina .

\ l

7.

g.~l,ljed~-5U..

nosti

i._

nll,i~,

tt~~.$U JY9r~~~~ia,
Sve.-Mopos~
QllJleCega; a to
21aje ~
~~
n~ja
nazivam_pr~IJlasvakoj kategoriE.:sup:--

~,.~.?!~~!:n~~~ttX~5~-n.i

n;;~~~~~:'

~n.roona radanja su stvaran.ja bIca kOJapoticu od prirodeJ~i~~-

kasnije. Sto se tice ~i~kihumetni4.

tvoTPv\na,..PQjam
~~!.~.~_lLJ!i
Pod pojmom
smatram sutinu svake'sl"vB:m6Sti,
njegovu prvu
supstaneu. Cak suprotnosti imaju, u stvari~lL
izvesnom smislu isti pojam, poto je supstanca
lienosti suprotnost, kao to je zdravlje SUP~.
ca bolesti, jer se bolest ispoljava odsutnocu
zdravlja. S druge strane, 7;~ravlleje POlaTnkoil
e_J!~laziJ!..duilekl!!.a.~~Qjijo pPeQmet.muJ.1~~=Zdrav' "n8stajEf1mopovezanostmisli na ovaj nacin. Poto je izvesna misaozdravlje, ako covek .
hcWp da bud~
n-iilvn jP "$I to n!::tvArl
- na
ptimel;-RWOieu. A da bi se postigla ta ravnotea, potrebna je toplota. Uekar se tako
peno uzdie u mislima do k'rain'ie2 ~
i. Otuda se polget
~oii rlolAllliod ujega, tO jest .pokret u svrhu
zdravlja, nazivjl !::tV!ll~.Qujem.-Iz
ovoga,dakle, logicno proizlazi da zQravlje
na izy~:;tan nacin
_"._---~._.~-----

__

--.stvAftr6s1koja postoji po prirodi juoblicena

"p-~istice~~t;
ono toiliga
je it ru:ga
orilostvarjeste
stvarnost je covek, biljka
neka
nost ove vrste, a stvarno~ti su ono to uglavnom
160

id!l ne bud~.J~._.tu.

mogucnQstjoj daje materija Kojaltniii12i. Uop-

--_ ..

11

161

~istice ~7nT"a'rija, kuca od kuce i materijalno

od nematerijainog. Naime, medicina i graditeljska vetina su oblik zdravlja i kuce. Pod nemat~T";3Bdl1.oll.
1h.p",Lauc81R-:;a
podrazumevam ~U!!::
.llJ,.1.. J:eda..ndeo tv:o~vina i~krpt~
n'j17i,.T."8.
.....
1111- '
saQnom DrPil~t~vnm, a drugi...DBtT.'~.
Misaf'l:l~prPil~t~v:a je <]Din~to dolilp od :Q9.ce1al

Q~t:~~-:~:
~

O~li~~~ezultat lYli~li A~o . ~var~I

se rad~~-. '~t; ZQ
nacni
~
fazu izmedu Odh a.~
Ja kaem, na
primer, da zdravlje zahteva ravnoteu. Sta znaci, u stvari, ta ravnotea? To je izvesno stanje; to
stanje bice onda ako ima toplote. A ta je toplota? To je neko drugo stanje. Ova stvar postoji potencijalno; a ono to postoji potencijalno, vec je u moci lekara.
Prema tome, ucinski uzrok. pokretacko na.e zdrz~ja~. pl ~lmetno~';
akon;~1~7i
je zdravlje
11 du~_plod
~lo
oblik kOH~P
slucaja, uzrok je sve ono to je ishodina tacka
ostvarenja u pravom smislu reci za coveka koji
deluje kroz umetnost. Na primer, u isceljenju
svrha j.e, bez sumnje, stvaranje toplote, aJekar
stvara topiatu trljanjem. Toplota koja se nalazi
u telu je, dakle, ili sastavni deo zdravlja, ili iz
nje sledi bilo neposredno, bilo kroz vie posrednika, izvesna stvar iste vrste koja je deo zdravlja. A poslednji posrednik je onaj koji ostvaruje
deo zdravlja i, samim tim, on je deo zdravlja;
on ce isto tako biti deo kuce - na primer, kamen
ili ostalo. Prema tome,.):29stupanje je. ka1ro$~to
~,
nemoguce akP :nj1a'pQ port6ii..1:aDii,e.Ocigledno je, dakle, da .edan d
stv enog bica
l033a

162

nuno ~ra ~ati

ramJ;;..i)Uflterija je, . e,
t~$1
bitan
predme:.po-jed~ dPaAli
~a.
da nO~--.ie~a
li 1 U de lIllci11
mati
ima eki
elemenat koji postoji od ranije? O tome nema
sumnje, jer prirodu bronzanih krugova odredujemo na dva nacina. Mi odredujemo njihovu

materiju govoreci da je to bronza, a njihov oblik govoreci da je to izvestan lik; a lik je sledeca vrsta kojom je obuhvacen krug. Bronzani
krug sadri, dakle, u svojoj definiciji materijalni elemenat.
Sto se tice nacela koje 11 ~h'ar1\Bjtt-ig.ra1I1QgJI
~
dodajmo da se.:zaizvesne stvari. poto su jednom ostvarene, ne kae" to", nego ,~
toga".
rimer, statua ni'
nego od kameni!. Napro lV, cove
ji ozdravi ne o ]a
ime onoga odakle je poao da bi stigao do zdravlja. Razlog ovome je taj to se, t)remda ir-vPSW)
~enosti i.","
.tval' PI"9izl~ \l isto vreme ~ ~:
~~JI na;;;"anl(} m<>tpriiwP.
Kao
~~ubjek1:jl.
sto je ono ~ postaje zdravo u isto vreme covek
i bolesnik, ipak radije--kaie..da..sbz:ar....P.Qtice ...Qd,
syoj~}.~~I!2ti""l'~ :~ch.:~~cove~.~$.~~~
~d
~!~~a t1i~nego od coveka'~knl,ne
~~A.o~
razumevajuci pri tome z ravog coveka.
U slucajevima u kojima je lienost neizvesna i
bez imena, kao to je za bronzu lienost bilo
kakvog oblika, ili za kamenje ili grede lienost
kuce, onda stvar po uobicajenom miljenju potice od ovdh materijalnih elemenata, kao to je
malocas zdrav covek proistekao od bolesnog.
Stoga se, kao i u ovom slucaju. za stvar ne kae
da je ono od cega potice, isto onako kao to se
za statuu ne kae da je drvo,. nego se, menjanjem imena, kae da je od drveta, da je od
bronze, a ne bronza, da je od kamena, a ne kamen, dok ce kuca biti od cigala, a ne cigle. Naime, kad se sve dobro raimotri, ne moe se apsolutno reci da statua dolazi od drveta ili kuca
od ci~ala, jer kad jedna stvar potice od druge,
potrebno je da dode do promene te druge stvari.
a ne da ona neprekidno traje. Takav je, dakle,
razlog za ovaj nacin izraavanja.

163

8.

koja ceiI'
morati
iza
'~tiP
~ d~oizide
N. pI:9~me

~lA!iJA

Poto je ono to je stvoreno nastalo usled

nekog pokretackog uzroka (a pod ovim podrazumevam nacelo stvaranja) od nekog subjekta
(neka to bude ne lienje, nego materija, jer smo
vec definisali znacenje koje joj dajemo), onda

IJ:;Q postaje
(na uzet
primer,
lopta, krug
'koji
drugi :g.~
pr .. met
nasumce).
Kao ili
to ma
se
ne proizvodi stvar, to jest bronza, tako se ne
proizvodi ni krug, osim slucajno u tom smislu
to je bronzani krug krug i to, se proizvodi

bronzani krug. \..u st'&ari,proizvoditi neku odredenu stvarnost,

ProizVodit,~~~cev
od
supstrata
uzetog zna,
u punom
smislu i
Kaem,
na primer,
da 1Za<>k11,1jiti.br9..n-~u.n.e.:maciJllOizyesti
gkruglinu.
~>~
zJ:?!l~proizvesti neku
~io
jest ovaj oblik u necem razlicitom. U stvari, ako se proizvodi sam oblik, treba
1033b ga izvesti od neke druge stvari, jer smo postavili tu drugu stvar. Na primer, proizvesti bronzanu loptu znaci proizvesti od izvesnog predmeta, a to je bronza, neki drugi predmet, a to
je lopta. Ako se, dakle, proizvodi i sam predmet,
jasno je da ce se to stvaranje vriti na isti nacin i da ce lanac stvaranja ici u beskonacnost.
Prema tome, Qf.iglpAnQje ~ lli-991ik ili ma kako
se nazvao oblik ~yle
..1UUP.tD Clllagije Ix.>;-

!kao sutina. on je, u stvari, ono to 1>0s~e.u

g}oyl.
nl~g<>WgslY!l-raDja
da je poit~jU;""'~
isti ovakav slucaj -ako
se on posmatra
hii'n "='~t
od...priPede;-btloobt~o:rh 'Sltom:"

--;. ~'.

nekfl=..drusom,

.- Ali~je"B&p.~-

~~er
ona je nacinjena od bl'OnZe iod
lop
~~iz.yesnoj
..a-)
~11te. .
lo.pta.. Ako se,fti1lt,eriji;
.Dp1'Ot:iv,
uzme stv~euopt&r1:o
'je stvar
$I

164

l22:;...
1~aime,
ek ~W~,
da iedan deo hudeJlllln, dM.\g).onq, hocu da

kaem
bude
:materij~
~ ti e
J.ik.
.Akodaje, jedRn
dakle, dE!O
lopta
oblik
cije sua sve
obima na podjednakoj razda1jini od sredita, u
ovoj definiciji tJ'Ph~~7.likm~ti,
s jedne strane,
, Y!tn 11 kojoj, ce se..Qt'y{iritiproizvedfml'> stv~
s druge Rtrane. razliku vp7.Rlnnza tu vr~n i, nl'lj_
zaci"ulQ.IpPJl...tY.O~zP_91>.lik~~:to
l.e hror17.RnR
jopta, Iz ovoga to smo ma10cas rekli ocigledno
proizlazi da niie styQl1mQono .to..~nl'lziVRoblikomlltsups.tancQm, nego je nc:tua:t:enn,~]aAje
mMprij~i obHlrl'>lroie..dohii.a....jmpahlik!:>.i da
,s.y~()..stvorenO bic~.~l1grc~i.U1l}tprillljPI' Je-ie,dan deQ_styari mllt~rija" a gMlgi "Wlik.
li. 9akle. neka ~!>~ta_9.im
..QnihJ~,C?je"
~oji
~ciotiYli~Vl1i:lJ..,.R.l!t.em....W.?,
ili neka kuca osim
one od opeka? Ne bi li u tom slucaju trebalo reci: "alto. je t.Rko>n13.cta npk~ 9QSeb.na...m.amos1
u.optenebi-,mogla.nastat;i". tJ.. s.tVl'lti, o..b.Uk_pO-,
,kazl1ie.p1:e.dm!it)iY~:?n~J~.~QCe..i"Qn Il~te._ne.::
_
~tQ,E.~~UQ..!
stvara
-..odiz..v~~j)Q.l",ea:e.ne
g4~~~~f~l!,
~gQ~,
stv~mQm;Ln.e...
"iiv.odi..,.
',ilt
r..Q,

to, to, 4p.~j~~!lli!J~!~YQcU

i, posle stvaranja,
ta pojedinacna stvarnOst je ona koja ima tu
kakvocu. A svako pojedino spajanje. KAlil'l!;lili_

Sokrat.
je u dok
istoIl1su~~t.t~~j.~lt~~~j~inl1~l:)]:~!!zana lopta,
coveK i zivoJiJlja ~Rn Jmm~
19p,ta uopte. "Ocigledno je, dakle, da ~
m.Xnn<!tid~~C1iiijtrizvesni tiJ.ozofi ()bi~o pripisuj.u ..idejama; ~ moe P-QSluitinicemu,,-1ltet....
postavljajuci da-pOSto!~Jakv,e stvarnosti razlicite od pojedin.a~h s.tvarl.b&r~'za"StVaranie i
'obrazovanje supstanci. Iz ovih razloga ideje ne
mo ',.'dakle, bitrsu.~~,~.po
sebi Ocigle~cfje, pr~ma'fOrile; da u izvesnim slucajevima onaj cinilac koji stvara pripada istoj vrsti
kao ono to je stvoreno, a da to ipak nije jedna
ista stvar u brojnom smislu. -------',.~~
Postoji samQ,.J.s-i!l.gB.

-~

165

\
tovetnost oblika

To

e;:", rl",,,:m,,

II proirodnom

!<le'.r~~!:.e
za neko ~f~del'Jo kr~hlT1ie bez__
pods lcaJa 1Z\Tesnogse...olmoguzroka..J.lako!!logu

tYal'9P.i1k.j~QY~;;;hr<ll'<l
MU~.

Potrebno -Je
uciniti ~1!Z..e~.u".RQ,gl~du stvarania nl'otirvuog
eE~~" ~
Drimer .. stva:.a mazgu. ~ac~lo
Je ISto, posto. ses.tV~.J)';Losnovu
tIpa
zarcifru~9,gk<mJu-i 1lJjlg<l
.t>u neimenovane vrl034a ste 'koji je bliizak jednom i drugom, koji je
posrednik izmedu njih, !!eto slicno m~. Otuda je jasno da nije ni najmanje potreim.o da neki
obrazac daje oblik za prirodne stvarnosti (u stvari, u pitanju bi bile uglavnom ove stvarnosti,
poto supstance uglavnom postoje same po sebi),
nego da je stvarnost koja stvara dovoljna za
stvaranje i da je ona uzrok ostvarenja oblika u

-ga..same... po.. sebi

jeste
materiji.
sve u~e:mflOO
to j~ stvoreno
odredeni Prema
'V~<lTntome,
~U'<lrPn
telJllJ~':r;azli~'
iZVPmlim'\rn.qtima.~lU!..~~iliSgmt.;.J:)nje
cit p"o~~rii.t.~~aoca,
koji je dru~jji,
~ jt..istove~_~.!.1E~
~v.

~~<? j>ojaII1J.apojam

je

O.

~-STVARANJA-

Aygjstvena-UeujU'iZVedenOf
bica. ~~ e:]M-n
a, Qv.a.,je-ili.zdravlje,
~i,",yoQ. topln+
ili deo~jfl,
ili joj sledi deo zdravlja, ili
samo zdravlje. Zbog toga se kae da je tQplQ!a
trenja uzrok zdravlja, jer je ona .uzrok 0!12~
Iz ovogatreDalZVUci
ciia.je.pgsl,~m~_~~~!'~Y!i~.
zakljucak da je, kPn ; '1 silv6~~u.a, 5a.pmcuJ.ca

.~

Neko moe upitati zato su izvesne stvari

j ~varene""p"<?'!!j"ednak..Q~~~cy.
11.t.Bl~Am;i kao to je z{fr~, dok nne Isti slucad dn~m.
~varim0ao
to ~J~EiL.E;!!!l~r....,k,~. UzPolI.ovome je taj to je .U.1zvesn.l!Pslucajevima ~a- .
~j.a ~QtL lm.rJ!Y!i.~.,:~~vij:~iem..svega to je
ostvareno ili proizvedeno sposobnocu i u kojoj
lei jedan deo proizvedene stvari ~v:a da ~

1.~ .. lr_ + lr",; . ;"'; .""rl",,,+ .;,

~..9~oA,el<~.~~~e_.!L~

166

nace19..s~aime,
utine, a oda,yde P~Cll
Stvarnosti

CIJI

i: saslav

.silO~
i stvaran

. po-

~~~e
proIZVOd.
':'Na ~afu ~saadioliIiK,
seme .igr~u1~
umet:riiKa, Jer
ono potencIjalno

dru

~!u~Uu.1L.PLv.Ot)J,
slucaju tama,terija moe.ima.ti
'!leko..lli2sebnokre
" dok druga materi' ani:"e
s obna~UlfaIiVo kreta: .....
aIca
SU, u
.stYl!n. o __arena so odnin1.kretanie:r.n.~m..mni.
dati sebi neKopose"6nokr:~~je; na primer, ona
nece moci da igrajU:-SVe stvari koje imaju materiju ove vrste, kao to je,kamenje,
nisu, da..-.,~~_._-~

",d'i Dek()~~..Ymi~;-ra:

kav je slucaj s vatrom Iz ovog razloga ~

Sne stVJ:ll'in"'~9 pQ.itojati bQZ11Tn~+nil{a.
dol.- ce
.Q1'1Ig'" postQj:U.i hp7. njP.go'lQg.l)OSredQya1"\ia,
jer
ce ih moci staviti u pokret stvari koje nemaju
sposobnost o kojoj je rec, ali koje se mogu same
kretati ili pomocu drugih sila koje dejstvuju a
koje nemaju sposobnost, ili kretanjem kOje potice od jednog dela koji vec postoji u stvorenoj
stvari., Iz ovoga to smo upravo rekli jasno pro-izlazi da u jednom smislu i svaka vetacka stvar
~tice od istoimene stvari, kao u slucaju prirodnih radanja, ili, tacnije, ~otice od istoimenne.de:la same sel?~tJ.E~O
t()_.k:ucadv1J:lozl
od kuce 11ma~ti
(jer umetnost je vezana za odredeni pojam) ili
od neceg istoimenog to sadri jedan njen deo,
ukoliko ne nastaje slucajem. Uzrok stvarania.
:g,~~ql'Pdno i ~ sebi Q..QQ,J,e zapravo gd pro-_

l034b

ono 'od-'Cega:'d()laf seme~'U 'iVesliofriieri iStO~~-wnn>nfTrlbice1P~~utim,

u' 'foIiie
ne treba traiti potpunu istovetnost kao U stvaranju coveka od coveka, jer se od coveka rada

i ena. Tr.eba u.ciniti ~1.U

ucacajjeenm
kacL.
~()
b.ic~nesa~o!U..~~-lOga
se m.~
...t:adaoa: ,~.:?~~-prirodna
stvaranja koja, poplrt"izradenih' predmeta o kojima
167

je malocas bilo govora, mogu da poticu od..hl::.

aja, ie.$lt QDa ~ija! J1lBterii.!.!n~
p? sebi
seme.
4fl ~eduzm~
~to se ..tice
JfF~}jjCa.k~p.m~~"""eJ:ijJ
~oje'.m:i:~~o(ti
U~Qll_e
':vrste' n'ih
o stvoriti samo :tt"ih . ..""tit n.
Med~m:~~ifIvanJe
jaIlflPO~Y:d:~e
C!ll""'t"lo
",SlO9W'::t::~ncu. Isto rasudi~.s1val:a
vanje primenjuje se i na sve prve vrste: kolicinu, kakvocu i ostale kategorije. Nain1e, to postaje isto onako kao bronzana lopta, i to ne lopta
niti bronza. Isto to se moe reci i za bronzu
ako je proizvedena (jer takav zakljucak uvek
oblik koji prethodno
pretpostavlja materiju
postoje), a takode je isti slucaj istovremeno za
supstancu i za kakvocu, kolicinu i sve ostale
Ilije u stvari kakvo::
kategorije. Q!!Q~&.posj;~~
ca. nel!o drvo kojll>ima tQ.k~.nA..]; 1:Iiti koJici!l~ .nei!Ld~.jlL.ivQbiCe kojiimaiutu. J~Qll ~.
Pa ipak ima jedno obeleje svojstveno
iskljucivo supstanci, a koje se moe shvatiti pomocu ovih primera; to je da u stvaranju supstance treba nuno prihvatiti ranije postojanje
neke druge supstance stvaralacke u entelehiji
kao to je ivo bice, ako se rada ivo bice. Ako
se, naprotiv, radi o kakvoci ili o kolicini, nije
potrebnO ranije postojanje kao dejstvo; dovoljno je takvo postojarije kao mogucnost.

divanje pojma )p'ue:a ~~ ~drii Mn:>Aim:mj<>

p(l,ima isecaka. <lokDOlaru. "l':l"fUI" ~~,u.7;Mr".ni,,~_
I}~
..alQya. Medutim, krug je podeljen na
isecke, isto onako kao slog na slova. Zatim,.akg.
gelovi pr<>thnn<>lItnaraujnC'eliQe,poto je otri
ugao deo pravog ugla, a prst deo ivog bica,
otri ugao ce prethoditi pravom uglu, a prst ce
iz~lrda
biti vremenski stariji od coveka. J 7.::lid.;:)
da su O~8ri

'

EFINICIJI

I NJENIM

ELEMENTIMA

~~entimaJ..d<?.k_.!iruge
pnd~9 bel[ n"']mra
osim toga, rec ,~'
uzima se u vie znacenja, od kojdihjedno odreduj'" ......:I:e8S iz\'911tl.P <:tvll!:L~~.E:ie!!9j
ls;0],ic4U. ~li .to ~eka ostane po
straw; ono ~to treba ovde 15l?ltati,to slJ.~
<letovi supst;ance. Ako, dakle, iIx1amo,s jedne
strane, materiju, s druge strane, oblik i, trece,
oblika
ako su materija,
spajanje materije
oblik i njihovo spajanje supstanca, onda se za
materii!l kae u jednom smislu da je deo izve:pna tQ.nije; u
ile stvariL..dok ..u.JipJwun~islu
ovom dn1gom s~ucaj~. de1ovisusam.o (>lt''"epti
koji u11leu ..c;leDT!tcjjU. g.9li1rg. Na,-pl'imer, meso
~geo
ulU'lltn.<rtj (i~ je ..ono ~j
se stvara ugnutost); o.no.jedeo. spij~tll>..,nsti
brQilza.je.. deo stat!le k~.l!jeI!.._sas~_lil
ue....s~tue.1Lsmislu.Hoblika. U stvari, P.2i.am.Jli
predmet ukoliko ...ima.oblik ..treba da. ga..We.Qi,
ali ni \L koms1u.caju ...ne treba .da ga. Q.d.re~\li~
r~_m7irn

stranp, nvi

.1t.

nem<iD.l':lfi stArijp; njib.QY-DD-

1135&

TYlng:p

na

n~
..p
~~am..

JtlSlOt~~j~lnh:o

d~tmn.

lmemn.smD
!c.TI1Ea
s~dri

OWi~.L~aka..J!9
~lqg ..Z.Qofkoga
pojam
:Q~.I9!@.
to ie

StQJVl

to.@ slova de10vi

pojma, a.n~.~~J~!,ije slo.p, dok.$YJsecci kruga

~Lu..m.a.k.rijalnn~
Jtoiima' se dodaje
oblik iako su ovi isecci b~f!i oblikunego bronza
kad se u bronzi ostvari Okt-u~o oblik. Ali u
jed]:101!l.~isln

ni !lAw.i,i~~pnti ~Torn~~

uvejt"

uci
u itt~!a:~lo~a.
a primer. slova
~\i.VOR
.. ~ ~~'r-pQtO"'e
tu ureradi
.
~
"" -'.._.~.,-.

188

-...

......,._,- ......

..

169

9- p.ecemu to

je vec d~ slQfa kQji !':p omivija"a

putem cula
lQ10 IDat.prij~.
se prava,
jedanput
podeljena,
rastav izja toJ;tato'
na poluprave,
ili
covek na .kosti,...nerve i meso. :Q,esledi da su tp
4)e-1oviujihQyA.S.1}:R:"
~ pravu OOVf'kas:a,d..l'tW~
.iw;:u:e, tJ:f>.gQ,sU.Utd~lmli njil;aQ.'\l~ID~f'Qjet
kao
delovi njihove celine, ~
nipoto IWill il (i~~vi o1}1ika.1;Qiest. QDQiil.~trL..se. W~~~YIhJ~to~

n!.9.ni.J.J.e,ula;zp

11 sa.d.rt.ai :goiPW.

U izvesnim pojmovima na1azice se, prema

tome, i pojmovi tih delova, dok se ovi delovi
nece nalaziti u sadraju i drugih pojmova, na
primer, kad se izraavanje ne odnosi na odredeno bice. To objanjava zato izvesne stvari
imaju kao nacelo elemente na koje se rastavljaju, dok s drugim stvarima to nije slucaj. TakQ
se sve stvarnosti sacinjene sDaianjf'm ob~
materije. kao ug:rmto.c::tili prOn7.ana loota. ra~vljajll na svojE>elE>Tn(:'nteo,
a }Jlat.prija je ~-_
stavni dpo tih f"lPlTlpnl)Ul.Naprotiv, sve stvarnosti u ciji sastav materija ne ulazi, drugim recima,
avajunemateri~e
saIXl0o.

i'Tl".l3
stvarnn.c::ti
ciji JlI'i,...n~d
I te
stvarnost1,e
iJ,LRQ!RWlQ..

.!~~~Mit.J1iL~Y..9j~~~m~~e;
:r_llSfa~ .
.nacin. Prema
lJ.Lse.
tome,
UQpt~,,!l:~
jedlIlO
..D.a..Q.V.aiL

.!!lfIterij1-l1nE>
"'tua..
imajuS~~materi~~
.!]lentE>1.-$\0 nacela
inc::ti
delove.
ticE>'
o
nisu ni nje20vi dplnui ni I1j~~a na~pla..Zbo~
toga se statua od ilovace rastavlja na ilovacu,
bronzana lopta na bronzu, a Ka1ias na meso' i
kosti. Iz istog razloga krug se rastavlja na isecke. U stvari, postoji neto to je sastavljeno od
1035b materije. Ime kruga je stvarno dvojako; ono
znaci u isto vreme krug uopte i pojedini krug,
samim tim to za pojedinacne krugove nema
posebnog imena.
Sada je, dakle, utvrdena istina o ovoj stvari. Medutim, objasnicemo je jo bolje vracajuci
se na ovo pitanje. Delovi Dojma na koip elA ?h
~vlia .E2i~m yrE>Tn~pnslP
w.l.~tariii od niega_ 170

bilo u celosti, bilo samo neki od njih. Pa ipak

se pojam pravog ugla ne odreduje pojmom
otrog ugla, nego se otri ugao odreduje pravim.
U stvari, pravi ugao slui za definisanje otrog
ugla; otri ugao je manji od pravog. Isti je slucaj s odnosom izmedu kruga i polukruga.~
lukru~ se definie kru~orp a.prst.c}!~yjmJ;el.OJn.
Pi"st le. u stvari, ;:}rlr~denldeo coveka~<J>..I!trrm.1Q:1] smislu materjje na,.knje...se..
me, delovi UZ;E>ti
~Y:~~arc.de1i
. kaQna~Y9j1,1materiju kasniji
~
('ol1no. NjWroti'l. nplmri u <:T(li~hll'la,;lr7.~1-I

~ma
~~.l>lIti~~ .}gcaievima.
~U I:aJ1iii
.....
Di
9.JJ.,..pQj~inim
A-:::~cellni
poto je dua
fVih bica (jer to je sutina bica koje ima duu),
sutina pojma o njima i njihove vrste i onoga
to cini sutinu tela izvesne vrste - dakle, svaki

<i~_t~l~t.~o_~~
I?raygp.2-4~~~~T~g~~.~~~~Piet1
~fin!~~~.Q_
..Q~t!ll~gC?y~f1:Ylk<<:U~A
koja
ce sadrati njeno poznavanje - onda ..~l~i za"
..~0st4
kljuc~~c:l s\l del9vi dU~ J;"~p,ii~::P~).Q..l1
P.i!9~j~,...WjWjl1tm .. elementiro.a. od ..i.v.og.hica
~2E~<>J:g:~:v.
...kao.J od .svak9g takvog ...bica.kao
j;~<?j~~.tn.?~
druJ;te strane, t~~t'p:i~_-:
gOVldeIoVl su~J~j~.
m.ji~.od~g,~_~12!ne
.J~:
10 kao celina ~
se na -~.",--<.-_._'
delove .ka.o.
.,." Jl~LSyQjU
materllu, .a.11,Q.
SUP<ihlnf'1-I
"----

: ..

~,-_

. .,-

"".;-<-

\ izvestan nacin od njihovog spajanja, ali na dru:;::::Buduci da je tako, delovi tela su raniji~
\ \9dv.Qjeno.
gi nacin oni
Prstto ivog
nisu, poto
bica stvarno
ne mogunije
da post9je
prs u
svima svojim. stanjima. Na' primer, mrtav prst
je prst samo po istoimenosti. Cak postoje izvesni delovi tela koji: su istodobni sa sloenim telom. To su oni koji su bitni i u kojima se neposredno nalaze pojimanje i supstanca, kao to
su srce i mozak, ako su stvarno to. Naime, nije
uopte vano da to bude ba takav slucaj. Medutim, covek, konj ostali pojmovi ove vrste
uzeti pojedinacno i uopte ne predstavljaju sutinu bica, nego odredeno sloeno telo izvesnog

171

l036a

oblika i od izve~;ne materije uzete uopte. Ali,

u pogledu pojedinca,Sokrat postoji odmah iza
krajnje materije; a isto je tako i u svima drugim slucajevima.
Prema tome, ~ moe da bude bilo_~e<?~::
ma (a pojmom nazivamo ono to je mtnO), bll<?-_
dOO uske-12QY~osti
materije i .Qblika.'bilo deo ..
~...ml!teriie.
Ali ~~~?Y~!!ljl,~ll ~.amodelovi .
nje{!,ovQgS8rh.i~je,. a DoiaIll_!k~Jlje samo ono
to jeopte. Na~e. sutin~ k1'11ga i krug,.su-.
tiJ:l~due.iJi~su
jedna Usta stvar. Medutim,
ltad se radi o sloenOnr:':.iP11ii-'!iiWto.J.~OVl!j
K&.JJUest .Q~i~~IIl.
k~o_vim~. bio.on dotupan culnoj percepciji ili zamiljen (pod
zamiljenim krugovima smatram, na primer,
matematicke krugove, a pod krugov.ima dostupnim cu:lnom saznanju, na primer,krugove
od
bronze ili od drveta), u tim slucajevima nema
~.n.eg'L~_J!~@iy,.PllJe:rp,z.Q!ave
Pa!!}.efi i ~lJa S druge strane, ako se odvoje od en.telehije, onda nije jasno da li postoje ili ne,
premda se uvek mogu de:ffi.nisatii upoonati po
SVIOIIl
optem pojmu. Najzad, materi-ja Mm:q)Q.
~niie...dQtupmtsa~iY.
A materiiaSLupo...
z~J!LJ?1.Ltemcula,
ili raZumom~
na
primer,OOZivfjiIjemo
bronzU,drVo
iliCulima,
svaku mateI'liju koja je u stanju da se krece; materija !r0ja se do:Jivljavaumom je ona koja je prisutna
u cuJnim bicima, ali ne kao cul:nJim,kao to su,
na primer, matematicka bica.
-RecenQ je, dakle, kako stvari stoje u pogledu
celine ili dela i objanjen je njihov raniji i kasniji vremenski redosled. Sada treba da reimo
drugi problem. Ne moe se dati jednostavan odgovor onome koji pita da li je vremenski raniji
pravi ugao, krug ili .ivo bice, ili su to njihovi
delovi na koje se mogu podeliti i koji ih sacinjavaju. U stvari, ako je dua ivo bice lli dua
svakog pojedinca sam pojedinac, ~Q. je m.I~n~
!quga krug ako je sutinR pravog Ui...~..P_~"j

172

ugao,C?~~_za.celjnu treba~i
u i~
ilii je~asnija od. d~l()va sadra.nih u pojmu, i od
delov~eqinoJ;(~:rClV.c>g ug~. (U stvari, ma':
-redfalni pravi ugao dostupan culima i napravljen od bronze, i zamiljeni pravi ugao sacinjen
od pojedinih linija su kasniji od svojih delova).
Sto se tice nemateri' aIno Drav,
..
asniji
elova o'i aze
deloY..apni~;n"g pT'~vClg ugla, te ovo
ram] 1
pitanje ne srne biti predmet jednostavnog od-

govora.
Ako
dua ne~~..J.ljl derAkje na~rotiv,
ond:! tI:@!L:t~izYeSP.e
iY~Lbice;
lOy.~c..dasu .!..a.WJ! od,_~.lin-~~
..dQk to ~e.- trebati.
a~~ 1rSl*'e- A.~g~ 4~1()'y~!
}t~()ffit() .mQJJP~
l>9kazaU'c
11.

~DV

AJANJE POJMA NA NJEGOVE DEJ:~.QYE

Opravdanu' tekocu predstavlja pitanje koji

!lelovi pripad~u saJi!iaj\LP~~,
a koii priDa":,.
~d9jU, nppojm.u,_n~g<?_<.?~oIl:),e
__
.tQm~ja..PQjam ~
mater-iju. Medutim, ne objasni li se ovo pitanje
nije moguce definisati izvesnu stvar, jer JkfiJ1icija postoji samQ.~~-2lLQt(t~~~J._~
Lam. Ako se, d$le, ne :z;apazijasno 'koji su delovi uzeti u smislu materijalnih delova, akoji
to nisu, nece se videti ni kakva treba da bude
definicija stvari.
U slucajevima kad isti oblik izgleda da se
namece bitno razlicitim materijama, jer ~
moe da bude od bronze, od kamena ili od drveta, tada je, izgleda, ocigledno da ni bronza ni
kamen ne sacinjavaju bitnost kruga, poto krug
postoji nezavisno od njih. Ali za sve to se ne
. primecuje kao da postoji, ipak nita ne sprecava da bude kao u prethodnom slucaju. Kad bi,
1036b na primer, krugovi o kojima je bilo govora svi
bili od bronze (jer bi bronza ipak bila deo poj173

ma). Samo, teko je iskljuciti u mislima materiju. Na primer, izgleda nam da se pojam coveka
uvek svodi na meso, kosti i slicne delove. Da li
ce to, dakle, biti delovi pojma i samim tim definicije? Ili pak nije tako, i to bi pre bila materija? Ali, poto se pojam coveka ne namece
drugim materijama, mi nismo u stanju da izvrimo razdvajanje.
Prema tome, raclanjivanje pojma izgleda
moguce, ali ne vidi se uvek jasno u kojim slucajevima. Stoga izvesni filozofi postavljaju pitanje cak i povodom kruga i trougla, tvrdeci da
nije zgodno definisati ih pomocu linije i velicine. Naime, sve su ove osobine u istom odnosu
na krug i trougao kao to su meso i kosti u odnosu na coveka, a bronza i kamen u odnosu. na
statuu, i oni svode sve matematicke pojmove
na brojeve i kau da je pojam linije sam pojam
broja dva. A medu pristalicama ideja jedni kau
da je linija sama po sebi diada, a drugi da je to
ideja linije. Jer, ako ima stvari, kau om, za
koje posto~i iistovetnost izmedu ideje onoga o
cemu je ona ideja, kao izmedu diade ~ideje diade, slucaj sa linijom nije isti. Iz ovog sledi da
ce jedna ista ideja biti ideja o vie stvari koje
ipak izgledaju bitno razlicite, kao to su to smatrali pitagorovciJ. Najzad, iz ovog s1ed.i da ce
biti moguce stvoriti jednu ideju, koja postoji sama po sebi, od svih ideja, to znaci iskljuciti! kao
ideju sve to je razlicito od te ideje: na taj nacin sve stvari svece se na jedno jedinstvo.
Prema tome, moe se reci da postoji izvesna
tekoca u odnosu na: definicije, koju smo prikazali i ciji nam je uzrok poznat. Zbog toga je takode suvino svoditi na ovaj nacin sve stvari na
ideje i iskljucivati materiju. U stvari, postoje
stvarnosti cija je bitna odlika da su neto ostvareno u izvesiloj materiji ili da su izvesna materija koja ima na neki nacin odredene osobine.
A uporedivanje, kao ono s krugom, kojim se

174

1037a

'-

obicno sluio Sokrat mladi, nije tacno; ono nas,

naime, udaljava od istine i navodi na pomisao
da covek moe da postoji bez svojih delova, kao
krug bez bronze. U stvari, slucaj nije isti;.-hlObice je culno bi"p ii ne mo7.p se definisati he7.
K;-etaDJhJL!mlimtim ni hez.d.elwa.kQji imaju
fz.vesno.ustrojstv.o. Medutim, ruka, u stvari, nije
u svakom slucaju deo coveka, nego samo ruka
sposobna da vri svoj rad, dakle, iva ruka; ako
je bez ivota, onda nije deo coveka.
Sto se tice matematickih pojmova, iz kog
razloga definicije delova ne ulaze u definicije
celine, kao to, na primer, polukrugovi ne ulaze
u definiciju kruga? To nije zbog toga to su to
stvari koje se doivljavaju putem cula, jer oni
to nisu. Ali moda to ne sacinjava razliku; jer,
!Jl8lterija mo~_ postojatL~k
i kod _nec1l1nih
bica. U stvari, J)'latprijaPDSt9ji u SYDll-to nije sutina Lcis.t.Dblik, ..negoi.nii- odredeno.pQ~t9i~Ie.ZPto polukrugo'li ne.{t: biti deltw.i. kru- ..
ga uopte._n~"gQce.bitL delovi..p&jedinih .krugo-,
va.kako.smoto
gore rekli. ~ji,
na:ime,_ma-._
t~
kojl'! SP n~;".~lj~a-.~.:k.
nasuprot
tome, druga kolu saznaiemo nnho""
Takode je ocigledno da je dua pry$:t snp.m:.anca....da._jet.elo
materij~ i dl'! se rovek uopte
ili ivo bice uopte ~Qi.i..Q.d dJlie i. od t~]l'!'179tih Lj.ednoU:lrugo. uopite S!okrqt, ili K'orislros.
~.:Un
lm..znJa.~_
.......
ako
~_pn
..
je
je
1

njegova
(jer se tim
dua
oznacava
isto to cas
i on,
dua,
dvostrua cas

sloeno telo); _~. Sokrat, j~o..

ili Koriskos
i~~._
pnrll'! pqjedina.,~:.staY.l!~._z:qaci,.~ftyaLQy'Q
no odgovara optem. Da li izvan materije takvih
su-p-stan--c-a-:PostojCnekadruga vrsta materije i
treba li ispitivati da li postoji neka druga supstanca osim ovih supstanca, na primer, brojevi
ili neto slicno? Ovo pitanje proucicemo kasnije,
jer se zbog ovog ispitivanja i trudimo da definiemo takode prirodu culnih supstanca, cije
je proucavanje, medutim, u jednom smislu vie
175

stvar fizike, to jest druge filozofije. Naime, znanje fizicara treba da se odnosi ne samo na materiju, nego jo vie na supstance izraene u definiciji. S druge strane, docnije treba da pokaemo u vezi s definicijom kako su elementi sadrani u pojmu, i zbog cega je jedan pojam
definicije (jer je ocigledno da je definisana
stvar jedna; s druge strane, iako je jedna, ona
ima svoje delove).
Pokazali smo, uzimajuci stvari u optem i
!~ objektivnom smislu, ta ie sutina pojma na
1~.Qit:w,~
pastojf SMn.po se'9i. U isto vreme objasnili smo zato defini";ja iu.itjnA jMnOg
Q8lo~'li\ st r~!': ilJ ne
RQj.ma cas =.n~nj9go!!9
~c1rti. Utvrdili smo da 11 def~.stance
.~~J~...~cj_q~l~y.L~ti_u. smiijq. m~tP-riie..poto
Jo ~l1 ..d.e1o.vi,Sl1pdst~c.e. ~g~L slnpno2.te1a.
Postoji, naravno, definicija sloenQ1! tpla 1=0
.R9i""'a i Q.d.rugom~u.
Sloeno telo ne ~~

..itinom ni 11glt,cajDom jf>rlin!:::Wu,

kao to SU.so....Jl:rat i ml1'Ti l'a 1'; naime, tu postoji istovetnost
samo slucajnocu.
12.

9- J~I~.DEEINISANE

SUPST:ANeE

~li~!':~~e
~ajanje
s ~eriiom-.saci..
na:zp'st
slo~:Sl1P.t~~.kao_
~ca je bitan
ono to
to je nnnhljl<'Tln"lt; iz spajanja udubljenosti i
nosa proistice spljoten nos spljotenost (jer ce
se.pojam nosa ponoviti dva puta u ovim izrazima). Ali'y s}oenn snpstancu. kao pljosnat nos
ili Ka1ias, 11Ciloe i matPl'ija. Najzad, pokazali
smo da.m,.sutina stvari i 'QOiedinacn&sf;varnn.<lt
1037b J.l izvesnim slucajevima !toyet:Q.i,kao~19 je sluCai.s prvi,.,., ~~Statlcaiiia. Tako postoji~.S11Xine
J~r!ve lin!i.e
iiOst izmedu :biv~~
ako je ona prva-supstanca. A ~ ..prvom !n1u,=stancom Dodrazumevam onu sUPlimncu1cQjanij"'"
nastala dodavan~..m...iedne ...s1Y.ari dru~jr tlP.gQ
i~_~elJ._~~~j~t~p~x:~,t.
Medutim. u svemu
5.1& lP ml'lt"'..
jl .." prirooe ili ~to !::a~h1liava
. slo'-'-"'"
~~~el~J..nat.erijom
__~~~~ is~ovetn9St..L~_.s. u-:-

A sada da kaemo o definiciji ono o cemu

nije bilo govora u Analitici. Pitanje koje smo
postavili u ovom delu zaista nije bez koristi u
pogledu naih istraivanja o supstanci. Smatram
da je tekoca u ovome: kako da ~eobjasni iedin~~~.oj.
stva,m.ostiza~e .objanjenje. ~~e..mo_c@._jedefinicija? Uzmimo, na primer,
-slucaj coveka kao ~~g
ivog. bica; neka
ovo.o})eleje bude u stvari definicija coveka.
Z~t.oie, dakle, to bicei~dno, a nema ih vie,~
~t na j~ Dicel_~Xdy'o.nQ.~icl-Us1ticaju cOveka i belog postoji mnogostrukost kad jedan izraz ne pripada drugom, a jedinstvo je 1can.i.e
jedno atribut drugQg. ikadjesubjektu...covek
d:od.a.i-n~~-'i!iribut, jer tada .se dobijei~oj~
\dino bice. ato je beq.CQy~lt.Medutim, u slucaju
koji nas zanima elementi definicije ne proizlaze
jedan od drugog; rod, u stvari, izgleda da ne potice od svojih razlika, poto bi tada jedna ista
stvar poticala u isto vreme od suprotnosti, jer
su razlike koje dele rod suprotnosti. Cak prihvatajuci i pretpostavku da rod ima udela u raz~
kama, nastala bi ista tekoca, jer i tu postoji
mnotvo u razlikama koje karakteriu coveka,
to jest sa nogama, dvonoac, bez krila. Zato se
tu radi o jedinstvu, a ne o I11llOtVU?
Sigurno
ne stoga to ovi elementi pripadaju istom rodu,
poto bi se slicnim rasudivanjem moglo napraviti jedinstvo svih atributa izvesne stvari. Pa
ipak je ~tr~lmQ_4a. sve to JJlazLu.d.efIDi.ciiu_
irz.ve-:
bude_$amo jedIlC~;..deliniciiaie, Jl~
sn01edinstveno odredivan.ie-sult!n..e; ona, dakle,
freoiida bude odredivanje jedne stvari, jer sup-

176

11

~.!L~tY.a.ri..Jlefin!~tLYJYQm.spaianil.i.8. .JllaWri.iQm,.to je neodredeno, nego samo u odnosu

~Ygilumw.

Supst;;tIlC11,,.kao.to.je

na--primer;-u

~l11caj.u.
cowka,-defifticij&due. Naime,..ll~""'-

.:.

"

I
~

177

stanca oznacava, kao to kaemo, jednu stvar i

jednu odredenu stvarnost.
Potrebno je da najpre ispitamo definicije dobivene deljenjem. U definiciji nema niceg drugog osim roda zvanog "prvi" i razlika. Nii rodovi su prvi rod sa razlikama koje su mu dodate. Na primer, prvi rod je ivotinja, sledeci
rod je dvonono ivo bice, naredni - dvonono
ivo bice bez krila - i tako redom, kad se u iz1038a laganju nalaze brojniji izrazi. A uopte je od
malog znacaja da li je broj izraza velik ili malen, pa prema tome da li je njihov broj mali ili
ih ima samo dva. Od dva izraza jPdan ~v}ja_r~J.J~1h.lL_d[1lgiu.~d; E~..R!im~~ .. izraZu
~vonono bice", ivo 1iJ]e je rod.. 3 drugi izra7.
predstavlla r~
~-Poto mo to rekli - bilo da rod ne postoji
uopte izvan vrsta bitnih za rod, bilo da postoji,
ali samo kao njihova materija (jer glas je, na
primer, i rod imaterija, a njegove razlike cine
vrste, to jest glasove) - ~gl~
je da je de~~i~~v.anje
poima ,.izYl':enQ.
Il8..
..OSDJml..
r.au.lik~.Ali potrebno je da se de1jenje nastavi
pravljenjem razlike medu razlikama, kao to se,
na primer, kod ivih bica razlike mogu praviti
na osnovu nogu. Drugim. recima, trebB 1J~ti
razlikY. @i~.~~.ivih.J?J~_~oja...img.jllJlO....ge,
uJ,t<ilik2 ..Jhim&u. Prema tome, ne treba reci za
bice koje ima noge da je to bice koje ima krila,
odnosno koje je bez krila, ako se eli pravilno
govoriti; tako ce se postupiti jedino kad je nemoguce naci bitne razlike. Ali deljenje ce moci
biti samo ovakvo. Od onoga to ima noge postoji ono to ima rasecenu nogu i ono to nema
rasecenu nogu, jer su to razlike u nozi; osobina
"r8SeCena noga" je nacin postojanja noge. A
ovaj postupak treba tako postepeno produiti
sve dok se ne dode do vrsta medu kojima ne postoji razlika. Toga trenutka dobice se onoliko
vrsta nogu koliko ima poslednjih razlika, a broj

vrsta ivih bica koja imaju noge bice ravan razlikama. Ako je tako, onda ce poslednja vrsta
ocigledno biti sama supstanca stvari i njena de11 nefinicija, jer ne treba pon""~ljati ist", l::tuJ'lD.
fJ1ni('ijam~ to je suvino. Medutim, to se ioak
~ava> R-J'lQ
ie,..na ..PPIPer, R-J'l7(i1>."ivo
bice koje
!wa noee"-i.,Avonono...ti.v..o.bice.:.';.to. lJ~ 7nJ'lpi
nita dx:!!&9..n~_iw._bice JWje...ima.noga,-koj.e
imJui~.JlQg~. A ako se ovaj poslednji izraz podeli deljenjem koje mu je svojstveno, bice vie
ponavljanja, upravo onoliko koliko ima razlika.
. Ako ~ dakle, pri svakom koraku napred
to
~tiW'9 n21f1ra '1 "!ll'?Jici, ndn~ &:>. jMn?
poslPdnja.,..bitiohli}l- j sup~tap~ Ako se, naprotiv, deljenje vri prema slucajnim osobinama,
na primer, ako se iva bica s nogama dele na
bela i na crna, onda ce biti onoliko razlika koliko ima stepena u deljenju. Prema tome~
~.da jI" C1pfinicij.a.2dredivanj~ pojma izvreng
na osnovu_!'azUka...i.jQ_"yp'r~YQ
__
~l~nje
:rn1i-

K~ukolikO
se deljenje
pravilIlo.redToizraza
bi se
p'
etilo odmah
kad bi.vri
se obrnuo
definicija ove vrste, k!!d bi se, ml prirqer, ~
vekJJ,efinisa..o ~ dvnnol]Q...bm..bice Jmje ima
noge; ."kQie .!ma:Q~~Je..,l1~ako-l?~
pretnOdn()I:E;!kl9..:aYonoP.o. Medutim, u supstanCi
-nema reda: kako se odista moe zamisliti neki
raniji i neki kasniji elemenat? To su, dakle,
primedbe koje treba da se kau o prirodi definicija izvedenih metodom deljenja.

178

13.

.QpNQS SUP8T.A1\T("F. I OpSTIH

1838b

POJMOVA

Poto je sJJtina.s~
predmet naeg ispitivanja, vratimo se ponovo tome predmetu. Kao
to se. supstancom na7.iva subjPk:t, sutina. nii::how spaianje,J.a.k<L~ snnm.ant'omn!ll'71U!llju
~ti
polmQYi..Proucili smo dva od ovih zna-

11"'

179

cenja: sutinu na
i subjekt.
Rekli smo
da s~,
podrazumeva
dva nacina:
Hi kao
postoj@~ .kao.iYOb;~e sa.s.voPm cllli1l1a.,ili
~D:lat~rija sa syoi~.!!.nt~!~j~IIl' Po miljenju izvesnih filozofa, opti pojam je takode
uzrok u punom smislu reci i prapocetak, uopte
uzev. Pocnimo, dakle, da raspravljamo i o ovoj
stvari. U stvari, izgleda nemoguce da neki opti
pojam, ma kakav on bio, bude supstanca. Pre
svega, supstanca svakog pojma je ona koja mu
je svojstvena i koja ne pripada nekom drugom.
Qpte jg, naprotiv, ~o '7ajadni~ko;naime,op.~~~Y~J>n~t~~j~~otvu.
Cija ce,
dakle, biti supstanca onoga to Je opte? Trebalo bi da bude sviju pOjedinacnih stvari kojima
se pripisuje, ili nece biti ni jedne od njih. Ali
nije moguce da ona bude zajednicka svima njima; a ako je supstanca jedne stvari, ta pojedinacna stvar ce biti isto to i sve ostale, jer su
stvarnosti cija je supstanca jedna, drugim recima, cija je sutina jedna, takode jedno i ista
stvarnost. Osim toga ~tanc~IIl ~ J~ziva.OD.Q
to ni.i!Lat!ibutnekogsupje.kta; a opt.eje uvek
...atribut nekogsub!ekta.
Ali, ~to ~~_~~m~e
d~J)!!~~.su~~.a
y ~;',hl ml~tinp, ~t ce~~Z-l!l"ono ~ mo~!!a
bude ukljuceno u sutinu. kao to je, J1aprimer,
-ilYo.biCeclemeMf sutine coveka i korii~rOnaa
ie jasno.da pOstOjii neka..'4e!inicija.!~'-ele-:menta. Uostalom, od malog je znacaja to ne po'stoji definicija za sve elemente koji ulaze u supstancu. Zivo bice uopte ipak ce biti supstanca
necega, isto onako kao to je covek uopte supstanca pojedinacnog coveka u kome je prisutan.
Opet ce se ponoviti iste posledice;u stvari ~~~,

= eF,.~

. '.. remu e. s.adrano,kao

u pojmu
svojstvehi.,.. PUO.~te, bice
supstaD~a..op.~
n..om~9~yrsti. Stavie, nemoguce je besmisleno
da neko ~eno
bice i neka supstanca, ako su
sastavljeni od delova, ne poticu ni od supstanci
180

ni od neke odredene stvarnosti, nego samo od

kvaliteta. Tada bi ne-supstanca i kvalitet bili
vremenski raniji od supstance i od odredene
stvarnosti. Medutim, to je nemoguce, jer ni po
logickom redu, ni po vremenskom redu, ni po
redu postanka odredivanja ne mogu biti vremenski starija od supstance, jer bi tada bila
odvojena od nje. Osim toga, u Sokratu, koji je
sam supstanca, postojace druga supstanca koja
ce tako biti supstanca dveju stvari. Iz ovoga'
uopte sledi da, ako je covek supsbmC'.:!
i ::IkoStl
ovakve vrst~ .s1Jps.tance._mj~g.an.,Qcl ~~~menata
~!!llih.l,LQ.~fil1i&ij~nije ..supstanca.bilo, cega.
:qlti- pqstojLvan.YrStai u. nekoj drugoj stvari..
Ovim mislim da kaem da, na primer, n~DlaneIsogdrugog ivMP!~.a.osim.po.s"h1Jjp
wsta ~ivih
pica Taa'-nrJ...~M1_<!~gj. od. ~~~Ipellata~dr~iJl
u d~!.ipicijirl~~jizase~!lQ...Ova razmatranja
pokazu]u da ni~~~.9.ii.Qg~Q. u .sk.a.J1lJ2s-tin1a
postoji kaQ oPt~,nije .sups~-jo
~.n..:'
zlogi~tat~tQni jedan od.zai.ednickihatributa.
1039aneznacineku oQr~enust\/:arnost. nego~o
, ~snuosobinu
stvari. U protivnom slucaju,'
osim mnogih nezgoda, dolazi se do dokazivanja
o trecem coveku. A da je to tako, jasno je i iz
jednog drugog razloga. Nemoguceje da supstanca proizlazi iz supstanci koje bi ona sadrala
kao u entelehiji, poto stvarnosti koje su na taj
nacin dve u entelehiji, nisu nikada jedna stvarnost u entelehiji; ali ako postoji:mogucnost da
budu dve, one mogu da budu jedna. Na primer,
dvostruka linija sastoji se od 'dveju polu1inija,
ali samo potencijalno, jer entelehija razdvaja.
Altqj~. dakle, su tanca, j~
ona nece m .
'pl"<!istiCltL
iz s.!!pstanc e su u njoj sadran~,._.
fli ovom smislu Demokritova tvrdnJa Ima osnova. On kae da je nemoguce da jedno postane od
dva, ili da od jednog budu dva; naime, on poistovecuje supstance s nedeljivim cesticama. Isto
to moci ce se zaista ocigledno reci i za broj, ako
181

je broj, kako to neki tvrde, spajanje jedinica;

jer, ili diada nije jedna stvar, ili jedinica nije
u entelehiji diade. Medutim, ovo razmatranje
ima i jednu tekocu. Ako nijedna supstanca M
9lQe da bude sastavlipna o(j nnQgll..t2...m-ed~'dia opto l'\SOb;no, pn<ito ....wjt~'~
~aci izY~~\l.osobi:nu stva.ri. !lJl~.I:l~]gIodredenu stvarnost, i ako nije IIlogu(;~da. R1Jp.crumt>a
bude~stavljena od, sup!':t::m(';li ~ntelehiji. Op,qa,syalt~
~'I!P,t~nc~de.
D~!':Sl!':tavlie:tl~takoda
tQ,g.,.ra~lQ~..I:l~.,~Lmog!~.,~J!_~l!~~A~f!picije .
nijed:g,e.~\lPS~~~. Ipak je celom svetu jasno,
a mi smo to rekli vec ranije, da jf:iIinn <!1tp<!t~'";:a, ili, bolje receno, upravo ona, !!P:L<!~fipj,~iliI-:.
A sada izlazi da je nema ni ona sama. Onda ce
to biti definicija nicega. Ili ce to biti definicija
u jednom smislu, a u drugom ona to nece biti.
Ali ovo pitanje bice jasnije raspravljeno u ono..
me to cemo docnije reci.
i.=z

14.
ODNOS
---

IDF-TA I SUPSlTANC~

Iz ovoga to je prethodno receno jasno proizlazi miljenje onih koji tvrde da su ideje SUPstance swsobne da postoje odvoieno i kW u
1t()vreme ~stavljaju
POiam vr&t~'7HYa.
Ako ideie 7..a~taoostoie i ako ie ivo bice po setti
.y. coveku PO sebi i u konju po sebi, ~ivo.bik- i., ,
W iedan isti pOjam uzet u b.t:pjpnm ~;~~~
E~cita
stYH~.11-!Y~2J
niclfe je jasno
da je to j
a i Medutim,
ista stvar, iZ
jer efipojam ivog bica ostaje isti kad se prelazi sa c0.veka na konja. Ako, dakle, postoji covek po sebi
i kroz sebe kao odredeno i zasebno bice, dva
elementa od kojih se on sastoji, to jest ivo bice
i dvonoac, onda to pokazuje da su to odvojena
bica i supstance, tako da je i ivo bice supstanca.

~!:

182

1039b

Pretpostavimo, dakle, da je ivo bice jedno i

istovetno s konjem i covekom, onako kao to
si to ti sam sa sobom. Kako ce ono to je jedno
moci ostati jedno u odvojenim bicima, i zato
u ovom slucaju to ivo bice nece takode biti odvojeno od samog sebe? Zatim, ako se kae da
ivo bice potice od dvonoca i ivog bica sa mnogo nogu, onda se dolazi do onoga to je nemoguce: suprotni atributi bice dodati u isto vreme
jednoj istoj supstanci. S druge strane, ako nije
tako, na koji se nacin moe razumeti kad neko
kae da je ivo bice dvonoac ili da ima noge?
Moda ce se odgovoriti da tu ima dodavanja, dodira ili meanja osobina. Medutim, sve ove pretpostavke su besmislene. U svakom ivom bicu
to je drugacije. S druge strane, ako to pretpostavimo, onda ce biti, tako da kaem, neogranicen
broj vrsta cija je supstanca ivo bice. U stvari,
nije slucajno da covek vodi svoje poreklo od
ivog bica. Stavie, samo hrn b;~Q R"'P; PO !':P]]
beskrainom mnotvu; u stvari, ivo h;pp c:~Nria..
p.a.J! ..~
l:)irp AAm.~ supstanca ~ vme,
jersevak5LYr.tane..na'T.i~ po l1ecfi>m drugom
p.eg~~. ~Y9tP.bicu .. Ako ne bi bilo tako, onda
bi neto dr:ugo sacinjavaIo supstancu ljudske
vrste. Stavie, l\ko.~e w:iihvw da su..am. Q19rq~ti
,k.oji.sa,
...ci1ndaVaiu.CQ~' .
tUe<i.n.Q!.stv.ari..a

one nece ~~-:.. 'e u

druJZOi.~
ovom slucaju.adya,ia.nig, m:.D.!-p~rema tome,s~Q,iyO
bice.poatojace"u. SYakoL2d...cmh._w ...
~ta. Osim toga, od koje ce supstance poticati to
ivo bice i kako od nje postaje ivo bice? Ako ne
potice od nje, kako je moguce da to ivo bice,
koje je supstanca, bude ba ono to jeste? Stavie, u vezi sa saznanjima koja primamo putem
cula ponovo se pojavljuju iste posledice, pa i jo
cudnije. Ako su, dakle, one neprihvatljive, ocigledno je da nema ideja o stvarima koje saznajemo putem cula, kako to kau izvesni filozofi.
183

15.

QDNOS Ill~~!.

'Pnd~e
~.

POJEDIN~C~J!LPQJM9Y A

Sll~.ce:
sloeUQ WkLt
S~atram da je jedna ~~~~ePQ;:
\VIe 'TrC!t~

tam
spoJen s materiiQm1.qokJej:l!!J:ga~am
P..1!~om~M!L~~
Sva supstanca-uzeta u smi-.U
slu lOenog tela je unitiva, poto je sposobna
i da stvara. Naprotiv, u pogledu pojma ne deava se tako neto kao to je propadanje; jl.91a.D:t,
~toji nezavisno od.post~.ka (naime, ne stv~~_.
~ ..9.J}9Jkl.ie.su~inSllmN>. neg(L.OIlOSt91e.bItno
za.J1ek!LPQ~bmLkucu).;Ui .PA~.1>~Wii bez
tvaraniSl iH b~7 nnif.P.nia.jer smo pokazali da
se on nikada ne stvara niti proizvodi.
,Hw1og zhQg lcQgan~Jll...defiIlicije
ni.dokazivanjSl poiedinac~ ~~~tanctk9i~_~~saznaiu. ..~~ie.

taj..

t&Ue_~tan~e

ima.il1..m.ate.-

riju ciia ietlri~a

t~damQgij
g.~P9Stoje
da 1)P ~ie;_..zli)g.ioga...su-.iVQ...po-jpninacne.

~l1p~tanC'e..koje~e,m2..!mt.em...cula._~l~p.
';. .1nll~teui.1!.Ako je, dakle, predmet dokizavanja
ono to je potrebno i ako definicija pripada jedino nauci; ako, s druge strane, ne moe da po..nezlumj&,
stoji nauka koja je cas ~.
jer je ta neizvesnost obeleje miljenja, takode
nije moguce da postoji dokazivanje ili definicije
onoga to moe da bude drugacije nego to jeste,
poto se miljenje odnosi jedino na nesigurno.
Pod ovim uslovima pCiglef.lnoie...dA.11emoe nA1040a

byd~
suPBtancikoje..se
ni d~/;ni('ije~1fJ~i.,?,ani~.-R9j,rrlin::l~i}l"
..ia..ZIUU - ;una.. Stvarnosti podlone unitenju nisu vie dostupne saznanj-q
kad nestanu iz oblasti cu1nog saznanja; premda
se pojmovi o njima sacuvaju u svesti, za te
stvarnosti nece biti ni definicije ni dokazivanja.
Stoga je u odnosu na te definicije potrebno znati da je definicija pojedinacnog uvek neizvesna
i da prava definicija u stvari nije moguca.

184

ZbOlZtOeJl jp t.::l~e Bem9~ee &efiBieati B~

~oju ideiu. ld.eia, kako to kau neki filozofi,
spada u yr!3t.lL.PQj~dinSl~niI,...
pojmnvSl i. nn::. je..
~.
Medutim, ~ciia
~ nuno.-Ba::.
s~jL()(i~i,
a reci ne srne da izmilja onaj koji
definie, poto se inace ne bi razumele; s druge
strane, reci stvorene upotrebom zajednicke S1.1
svima clanovima vrste koju ozna~vaju. One se, f::'e
dakle, ..moraju nuno :erimeniivati na dru~
Ako
s!..varn~~.li. ne Ila stvar koja se ~~!iDi~."
"Dl, -na pnmer, neko definisao tebe, rekao bi da
si mrav ili belo bice, ili bi ti dao neko drugo
obeleje koje bi se moglo pripisati i nekom
drugom.
Medutim, prigovorice se da nita ne sprecava da se razna imena, svako napose, pripisuju
mnotvu stvarnosti, i sva zajedno jednoj stvarnosti. Pre svega treba odgovoriti da je samo slO::.

eno telo i8
atribut
~i ~riPada
dvama elementisa~iniRvSljll
da dvonono
bice, na
m~!t<>ii.
primer, obeleava ~YQJ;>ic_e..idvonOca. Tako bi
nunobi1o 'i uS1ucaju kad bi ivo'liire i dvonoac bili vecita bica, poto su u najmanju ruku
vremenski stariji od sloeno~ tela i de10va sloenog tela; to su inace odvojena bica, jer je i
sAm covek odvojeno bice. Zaista, ili ni ivo bice
ni dvonoac nisu odvojeni, ili su odvojeni i jedno i drugo. Stoga, ako ni jedno ni drugo nisu
odvojeni, rod nece postojati zasebno od vrsta; a
ako rod postoji zasebno od vrste, isti ce slucaj
biti i sa razlikom. Jo jedan razlog je taj to su

red"
ivo bice_.1
dvonokc
vrem~ki . ~lWeno~
stariji ui~~_Jl~,
bitnosth
a _oP.,Q
Tt4i jg..~r.lic::
,,15~~Vll sa sloenim telmD..Zati~, ak.Q~.~uj,4.~e.
~av1ieneod
J.deja ..(a one to moraju biti, jer
su elementi manje sastavljeni od sloenih tela),
Q!l4atreba. da t~.igElle~ko~e..U.nj~2.Y!~vni
d.~loyi, kao tO su ivo bIce i dvonoac, budu
'potvrdene :mnotvom bi~a; ako ne bi bilo 'tako,
kako bi se dolO'do 'njihove spoznaje? Tada bi
185

"

postojala posebna ideja, koju bi bilo moguce

potvrditi samo jednim pojedinacnim slucajem,
a ne mnogobrojnima. Medutim, to ne izgleda
prihvatljivo, poto u ovakvom odnosu stvari
svaka ideja dolazi od necega.
Prema tome, kao to smo rekli, ne vidi se da
je. ne o ce definisati ono
.e vecito,
cito ono sto .e e
kao
unce
es~c. olUeno je ne samo dodavati o leje
CI]e ukidanje ne bi spreciJ.o Sunce da postoji,
kad se kae, na primer, koie se okrece oko zemije ili 1w}e SP !;lk-riva :o.o~1J(jP1' ;'7. ovog 'Qi sledi-

lo~
kad...bi.
ne bi vie
bil:S
~~

~:;:-;~ 1~~avilo
ili si' alo ~~.
pUn hpsTY\?gl"n~;
~.
znaci izvesmL~1WStan~u);$lli +~1r~je.pcr.

fi:DO. ;l;l:!<..n.e.kJ.uh:IWJ
pnTY\~nj.ati.Atribut~
kOji hi .moWilrlti pri...
~tyar;"na.P.rimet...ako_bU.a
'.,_~d9i

druga stvar~
iq te atribu~~J?~avo '.zajiWrpnjl
.QJl8.,koia
c~~~jgl~!tl!9.l>ltLSlln~ei
1040b

j~ka"Qefinicija..
Medutim, ~je,b.uQ.,\U;e.tQ
'y',~y....1l9jE>rlint'~kao to su Kleon ili Sokrat.
S druge strane, zato ni jedan od onih koji prihvataju ideje ne stvori definiciju bilo koje ideje? Ako bi pokuali: da to ucine, onda bi postala
jasna istinitost ovoga to smo upravo rekli.
16.

ODNOS POJMA "JEDAN" I POJMA "STV ARK'OST"

Ocigledno je da cak i medu stvarima za koje

se smatra da su supstance vecina njih postoji
samo kao mogucnost. Takvi su delovi ivih bica
(fer ni jedan od njih ne postoji odvojeno, pa' i
kad dode do odvajanja, svi oni tada postoje samo u stanju materije); kao to su takvi i zemlja,
vatra i vazduh. U stvari, ni jedan od ovih elemenata ili delova nije jedinstvo. Oni su kao cisto
dodavanje jednog drugom pre nego to se obrade i stvore neto to je jedno. CoVek bi narocito
186

mogao doci u iskuenje da pretpostavi da delovi ivih bica, kao i odgovarajuci delovi due,
postoje u entelehiji kao i u mogucnosti, samim
tim to poseduju nacela kretanja pocev od jedne tacke koja se nalazi u zglobovima. Iz ovog
razloga neka iva bica ive i poto se iseku na
delove. Pa ipak, cak i u ovom slucaju ovi delovi ce postojati samo potencijalno, pod uslovom da njihovo jedinstvo i njihova neprekidnost budu delo prirode, a ne nasilja ili nepotpunog prirodnog spajanja. U takvom slucaju
to bi bilo samo sakacenje.
Poto se jedan uzima u znacenju jedne stvarnosti, poto je sama supstanca onoga to je jedno jedna, i poto stvarnosti cija je supstanca u
brojnom smislu jedna predstavljaju brojno jedinstvo, ocigledno je da ni jedan ni stvarnost
ne mogu biti supstanca stvari. U ovom pogledu
s njima je isti slucaj kao s elementom uopte
i s prapocetkom uopte. Medutim, mi pitamo
koji je to prapocetak da bi doli do potpunije
spoznaje stvarnosti. Medu ovim pojmovima "bice" i "jedan" zaista su vie supstanca nego to
su to prapocetak, elemenat i uzrok; pa ipak to
jo nisu supstance, jer nita od onoga to je zajednicko stvarnostima nije supstanca. Supstanca se zaista uvek pripisuje jedino samoj sebi i
subjektu kome pripada kao njegova supstanca.
Stavie, ono to je jedno ne moe da bude na
viSe mesta u isto vreme, dok se ono to je zajednicko nalazi u isto vreme na vie mesta. Prema tome, ocigledno je da ni jedan od optih
pojmova ne postoji van pojedinacnog i u odvojenom stanju. Pa ipak, pristalice ideja su u jednom smislu u pravu to idejama pripisuju odvojeno postojanje, poto su hteli da od njih napra~
ve supstance. Medutim, u drugom smislu oni
gree to kod ideje prave jedinstvo od mnotva.
Uzrok njihove zablude je u tome to nisu u stanju da objasne kakva je priroda tih supstanca,
187

onih koje nisu podloneunitenju i koje su van

pojedinacnih i.culnih stvari. Oni takode stvaraju
te ideje kao bitno istovetne sa stvarnostima podlonim unitenju (u stvari, mi ih poznajemo):
covek po sebi i konj po sebi pristupacni su saznanju putem cula, a mi smo im samo dodali
1041a rec po sebi. A ipak bi zvezde, cak i kad ih ne
bismo nikada videli, pri svemu tome bile, mislim, vecite supstance, razlicite od onih koje poznajemo. Iz ovoga sledi da i u OVOm slucaju,
cak i ako ne znamo koje supstance koje ne saznajemo putem cula postoje, iPak je potrebno
prihvatiti da i one postoje. Prema ovome to
smo rekli, jasno je da ni jedan od optih pojmova nije supstanca i da nema nikakve supstance sastavljene od supstanci.
17.
POJAM GRANICNOG

Potrebno je ustanoviti prirodu supstance,

drugim recima, kakva je ona vrsta stvari, ponovo se oslanjajuci na jedno drugo nacelo; moda cemopomocutoga uspeti da unekoliko osvetlimo i onu supstancu koja postoji odvojeno od
onih koje se saznaju putem cula. Supstanca je
prapocetak i uzrok; to treba da bude naa ishodina tacka. A pitati se zato, uvek znaci teiti
ka saznanju zato neki atribut pripada nekom
subjektu. U stvari, ispitivati zato je covek muzicar covek muzicar, znaci istraivati ono to
smo upravo rekli, ili zato je covek muzicar, ili
istraivati neto drugo, a ne to. Medutim, istraivati zato je izvesna stvar ona sama, znaci ne
istraivati upravo nita. (U stvari potrebno je da
cinjenica, ili postojanje stvari, bude vec poznata.
na primer, da Mesec prolazi kroz pomracenje;
ali cinjenica da je neko bice to to jeste, je188

1041b

dini je razlog i jedini uzrok koji se moe navesti kao odgovor na svako pitanje, kao: zato je
covek covek, ili muzicar muzicar), osim ako neko ne bi rekao da je to stoga to je svaka stvarnost nedeljiva u odnosu na samu sebe. A to je
opet samo potvrdivanje njenog jedinstva, kaD
opti odgovor koji se primenjuje na bilo ta.
Medutim, neko bi moda mogao postaviti pitanje zato je covek ivo bice te vrste. U ovom
slucaju se onda ocigledno ne ispituje zato je
covek ono to je covek. Pita se zato izvesna
stvar pripada nekoj drugoj stvari. IPak treba da
je potpuno jasno da pomenuta stvar pripada
subjektu; ako to nije slucaj, istra71vanje je
bespredmetno. Na primer, zato grmi? To je isto
kao kad bi se reklo: zato nastaje grmljavina u
oblacima? Naime, na ovaj nacin ispituje se zato se izvesna stvar pripisuje nekoj drugoj, kao
kad se pita: zato izvesne stvari, kao to su, na
primer, opeke i kamen, cine kucu? Ocigledno
je, dakle, da se ovde istrauje uzrok. (posmatran sa logickog gledita, uzrok je sutina), a
sutina je u izvesnim slucajevima konacni uzrok; takav je slucaj, bez sumnje, sa kucom ili
sa posteljom; u drugim slucajevima, sutina je
prvi pokretac, jer je i on uzrok. Ali, dok se
ovakav uzrok istrauje samo ako se radi o stvaranju i unitenju, drugi uzrok se trai i kad se
radi o onome to postoji kao stvarnost.
Predmet istraivanja najlake izmice saznanju kad stvari o kojima se govori ne stoje u
odredenom uzajamnom odnosu kao, na primer,
~
ispitujemo: ta je covek; to je stoga to nemamo posla s prostim izrazom to ne utvrdujemo zbog cega izvesni elementi sacinjavaju izvesnu ce1inu.Medutim, treba ispitivati stvari izdvajajuci jasno njihove elemente; to znaci u
isto vreme ispitivati neto ne ispitivati nita.
A poto je potrebno da se stvar najpre postavi
i da postoji, ocigledno je da se istraivanje od-

lSg

nosi na materiju: zato materija postoji kao izvesna stvar. Tako, na primer, moe se postaviti
pitanje: zato je ovo kuca? Zato to mu sutina
kuce pripada kao atribut. Na isti. nacin reci ce
se da je ova stvar covek,ili da je ovo telo covek.
Na ovaj nacin trai se uzrok materije; drugim
recima, to je pojam kojim se odreduje njeno
postojanje. U stvari, to je njena sutina. Prema
tome, jasno je da nije moguce nikakvo istraivanje ni proucavanje jednostavnih stvari; metod za istraivanje stvari ove vrste je drugaciji.
Ono to je sastavljeno od necega na taj nacin
da cini jednu jedinstvenu celinu slicno je, ne
cistom dodavanju jednoga drugome, nego slogu. A slog ne znaci slova koja ga sacinjavaju:
B A nije istovetno sa B i A, niti je telo isto to
su vatra i zemlja, jer posle raspadanja elemenata celine vie ne postoje, to jest telo i slog,
dok slova postoje i dalje, kao i vatra i zemlja.
Slog je, dakle, neto to ne cine samo njegova
slova, samoglasnik suglasnik, nego je jo neto; a telo nije samo vatra i zemlja, ili toplo i
hladno, nego je jo neto drugo.
Ako, dakle, smatramo da i ovo nacelo mora
da bude ili elemenat, ili sastavljeno od elemenata, onda ce se ponoviti isto rasudivanje: telo
ce biti sastavljeno od toga elementa sa vatrom,
zemljom i jo necim drugim, tako da ce se otiCi
u beskonacnost. Ako je to spoj elemenata, on ce
ocigledno biti sastavljen, ne od jednog elementa, nego od vie njih, poto bi inace taj jedini
elemenat bio sama stvar, tako da moemo istaci istu tekocu kao za telo ili slog. Medutim,
moe se pomisliti da postoji neko nacelo spajanja koje, iako nije elemenat, jest uzrok da je
ovo telo, a da je ono slog. Isti je slucaj i s drugim sloenim telima. Naime, ovo nacelo predstavlja sutinu svake stvari; to je, u stvari, prvobitni uzrok njene stvarnosti. A poto izvesne
stvari nisu supstance.stvari, nego su sve te sup-

190

stance stvorene prirodom i prirodnim postojanjem, izgleda ocigledno da sama priroda predstavlja sutinu stvari; ona nije elemenat, nego je
sutinski prapocetak. Elemenat je ono na to se
stvar deli i to je u njoj prisutno kao materija.
kao to su na primer, za slog slova A i B.

-f

,.

r.

I."'.
..

, .~
..

:'i.

trebno razmotriti i pojam tih delova, videti koji su od njih delovi supstance, a koji nisu, li da
li su delovi definisane supstance takode delovi
definicije. Zatim smo videli i to da ni opte ni
rod nisu supstanee. Sto se tice ideja i matematickih pojmova, njihovo znacenje protumacicemo docnije. Naime, izvesni filozofi smatraju
da Su to supstance razlicite od onih koje saznajemo putem cula.
Predimo sada na supstanee o kojima se svi

KNJIGA VII
1.

o
1042a

slau. To su' ~~,.ko~_~ajemo...pu~~.

cul.a~ye
supstance d~Yl.Y~l!itii.i_ ..~.' IP~ "
~n.1L...
Medu~l,~at,j.~
~a.!Ji9 porQd~
t!Ll1 i~g:r!l
s ..." .mateniQ.. SJ.Jlr~
Pod
materHom ja smatram ODO to je takvo kao~.mC?:'"

PRIRODI SUPSTANCE

Iz onoga to smo rekli potrebno je da izvedemo zakljucke i da, povezujuci ih u jednu celinu, odredimo njihov konacni smisao. Rekli smo
da su ~et
na~pg W?it~Y~iayqQ~Ull;'~~e--.
<:ij..~l~m~pti sup~.
U odnosu na supstanee,
o prirodi jednih postignuta je saglasnost sviju
filozofa, dok su o drugima, naprotiv, otvoreno
prihvacena samo neka posebna tumacenja. One
o kojima. se svi slau su ;prirodne ,supstance,kao
Y~:fi~;-.i~@ja, voda i .dBig~c:ptQ.statela; zatim,
delovi ivol;?ilike iriiiJiOVi'"'cIeloVi,ivotinje
ti.nj~ j konacno Svemir i delovi svemira. to
se tice sup~ci
koje su pribvatili SaI:llO,
. neki
filozofi 1:0su ideje i matematicki pojmovi. Ali,
rasu4i,Y!iIljem se moe utvrditi postojanje ~

~~:W-ain=r~~~~cI~t~~an1~~~

reaena stvarnost, Qd.vDjht..ww>.jQg,i19!n.razli ...

kovaniem. U trecem smis!Y.-toje teIO:SStaY7.
1"
k'
. edino P.....
Qd
~...'_e~ __ ~~J-~ ..1,,,OPtlk.il~:..9.ut~..]
!ozno ...
~s1;y~a.pj\l."t.utIWeNu.A J :k()j~.~toji
u
potpUpo.0.9V;oj~n.91!l~tani!!:JJ_sty~ ..l!J:E}~~Upstanc~_!L~.~lqJl~!ll()
su'

~_supstan91l_!t_~o
to su ~tit1a
stya:t'U~ihoy
~t
.t?iiig~r~sl1mvan]e
aovodi,
pak, o zakljucka da ie rOdviEr'1ipstanca neg9 ~,~~
J)~t~g~..ie .vie !;l\Pl*~~\l'~
t.~J()no~tQ
nego to je topojedinacno.;.na opte na. rQQ,
n~gQyeZYiu se ideje, poto se one na osnovu
IStog rasudivanja smatraju supstancama.
Poto je sutina stvari niihova supstanca,. a
definicija iskazIvanje Koje1ra~ava su!ti:fiu,'1nOralt smo OOfediti priTodu definicije i atrlJbuta
po sebi. A buduci da definicja predstavlja jedan
pojam, dok pojam ima svoje delove, bilo je po-

i~

jedne
to n~!;l1cak
.. i mateAli odv~e.
ocig edno dok
je dadruste
je supstanca
u

~a,
poto p:..~ma, pto~~ fl1QJ~J)r
-<>4~I!!?~L
.....WP1:QtnQm.~lQll,.,D~~Q
.~et ..p~~
II)ep.l;!.
Na to
primer,
y, pl'OlI?-e~
1><> mesm
~toii WlO
.ie-sa.da.ovde.-a.u:;;!9nLce.
biti ~. _
d!}1gQ;I;Jlm~t~.U promenama.rastenjem postoji
ono to sada ima izvesnu velicinu, a posle ce biti

:kYa,reJ:lj~Najza~!
postoji,
manje
vece. U promenama
Ono
toilije$lda.Jclr~Y()".
a.,~!}!l1,}?!?leSl!2;
1042bisto
takoje uSl'Irl!:l.
promenama
po ~estii~l
l?~t9J.L
ono..to.
~Qren()t.-.i,EQS~
.J!!'O~JiJh
ono
to je u trenutku un-menja predlnet odreden
oblikom i u trenutku stvaranja predmet lien
oblika. Amenjanje po supstanci sadri i druge
promene. Naprotiv, menjanje po supstanci nije
s~ano
u drugim promenama, bilo u ]ednoj,--o_~
"
1~
,-

192

--.

.. --

""--

--- __

.. .-'--

_._

__

' ..

c__,

. _,

__

voga jasno proizlazi da ce i stvarnost

bilo u dve. POtO.ako izVP.~A-mM"J.!Il3.1okalnu

materiiu. nije potrebno da ima
mateiijukao-'
~or stvar~li
i!JlliStenia-:
--''-.'' . ,,,, .....

~=d~~~j~~j~~1kf~~
~:r:~~ti
=d~~~~~\T~u~;lt~_~

2.

SUPSTANCA~9_.MA:I'~~~~
I~Y~~~T
..

~eslm,~:'zaneke'stvatinldio-v""a""swar;---nost definisace se svima ovim razlikama

OBLIK

!.:r,~e,

i kao

q~!i.l?rapOceci

~Dr
kaO~~ciiOf,~ifflmie'

mafenie.
taje nam daona
kaemo
sama ~postoji
le

.o_,~!.y~~

doiV:Iit9emo~teIn.
c~~~1r~o.
~je.
IzgI
da Demokrit.zalSta
nnsll 4eda
medu stvarima postoje samo tri razlike. POto

j~~-rJ~

t~~o, kao Yb~e~~tEtrj~,

.
~J..~tvan..se
.t-~Il1ruJu 'nOS~~
0....m..~!:!!I.A.e;f1,.
a
.~g:I~~,bD:o po menjanJu, a
to je njihov ~@

I,

a~lrU: a to Je llJi-"
hov
utim, Tako
ocigledna
da gQto~
TJl17.1fkt>
je za jeiedne
stvari. ~oltan
gphooj1\.QMe

tO je~hov

Jffiloaj, bilo

Dql

,~rj'J
sasta~
.oje pro.isti

oiie

kao tomed-ovisu
u Nih2Y.e_maierije,
iz meavine, na primer
kao to je, na prina; za !JT1J~ stvari 'to~~
mer;- JlOP. Za izvesne je to lepak, kao kod knjige. Kod drugih ulaze klinci, kaa kod sanduka;
kod nekih stvari dolazi u .obzir vie ovakvih elemenata; kod izvesnih stvari postoji r~z]jk~U...PQ~':l.:.,J.1.~,P.E.m.~r.P.:r~g",i.gr~a
,iznad \7r8:ta
(ove
se SfVari raldkuju poto su postavljene
na izvestan nacin). Za neke stvari to je x:~vre-

m~!\R;~ak~.i_~~ll"Jne:;tW.~i.>jlt

.~1,lJl1J.im...2Ql>.~I?-_~~;
.mekoc~.~tiIl~
1 razredenost, suvoca ..t~<!~il
vlaga. Izvesne
stvari razl:i:k...!!ius~.....P9'
,nekim <>d~yih.-cul,rii~.sy6]stava,
aruge po svima -OVirii SV~tY.tnta, i jedne uoptetQ.~ rmaju"uV1e, a druge premalo. Iz o194

,bica)i_n.~ prUn..~,,kad se radi

..inul.iu kao p:rapocetak Vie' ili

r:\~l~~~Js~:~~
~e ~:ed~~

6S~-

lj

--'ujedn.o,

~nt~a~~m:r=~~~~~
~~~~~~~:~r" -

Kakva je razlika izmedu apsolutnog i ne-aptome je bilo-govora ul rasolutnog stvaranja?

spravi ,,0 fizici". Poto posto'i~Q..L~POgl~!!..~!l~c;~.~~m..!!ri!P..!_
a2...~~ata

svake stva-

1043a

prekomernosti
i nedovoljnasti.
Isto tako, ako
izvesna stvar d.obija svoju stvarnost od nekog
oblika, ili od glatkog i rapavog, sve ove razlike
moci ce se svesti na pravu i na krivu liniju. Najzad, za neke 5iruge stvari njihoya.stvarnost
saStoiaee:,se.~u..tOiiie~fC)Slirzmeane;-- a- 'rijmova:"
ne-styarn~
posU)ji ..u.siipI'Qtn9J ~illleni~i.
-~'lz ovog izlaganja ocigledn.o proizlazi'da,.R2::"
to je, supstanca uzrok koji cini da je stvar 0Il9
fo-~'e~e,"ii~oViij{~~mtlitlla'
treoa]r~itr'i#to1f

:~;~:n:
~JJt~~~v~'~k~1:J~~at~~d~~~

~r(~iI~i,Q.!.lje ~8: ~oyili !Y~~()s.t~.~ot(),

~~~~~eniffi~~r:~=:asa

ono to potvrduje materija samo dejstvo, i u

ovim drugim definicijama to ce biti .ona to najvie lici na dejstvo. Na primer, ak.o treba definisati prag, mi cem.o reci da je to komad drveta
ili kamena k.oji ima izvestan raspored; kuca, to
su opeke ili grede rasporedene na izvestan nacin (osim ako se ovome ponekad doda i kanac-

ni uzrok).
Akosmrznu
se,h~t~"al.,.
~li1f~!i
.J~_r:~~L
~,~ __
da
je ta voda
zgttSl1~!.a..
!),a,J.z1lest.;m

1~

~cinl sklad ce biti izvesna meavina visokog

1niskog zvuka, i tako redom.
Na osnovu svega ovoga jasno je da je de1anje razlicito pr~IWLL.aznimm~t:~rUama~c
pa le
prema---wme--razlicitaidefiIJ.icij~; to je 'cas jedinjenje; 'cav'meavIna:-C8s~najzad~ neki drugi
od pokazanih nacina. Zbog toga, .k~.~Q,~X}i~,
kuca se moe detixJisa.~da ic;!oQ.
kamena, weJre .
Q k~sL4.~~~
!'d~eta;.tada .~~~.
J~p. ~VP, to jj:lSlfprJJ.a. S drUge strane, namera-

vau dadobara
se onailidefinie
ka~~
ljuam
neto ~Qove

zatitu'
.. eza
znaci-go--

m~~

s~Tan.ielJ.,l:k:._

Najzad,'
VO~()ku.ciJl
{i.p:i,l'ijj
11 istIlI ~~2J~_Qg.i,dl11g<lur~y-.

li~~k9.Q.tl:~ci
.ate~~tjDl!
QYil:t ESlIi. Izgl7
d.a.,
~_ <lA,.
na1llle,da
9~iJr; i ge~
definiCl~a~.
sto~ .. raz'~~....m:ayj
ama ZAYl;. ,-:._
pocin'uc'

od

hi+....~_ ""'1"'.~.i-l."" u:
~ ....1 ~><!d.l<WoW-~~J'~e..~

rie~
...

u OVUvrstu
spadaju
i one
definicije
o e je prihvatio
Arhitas
a koje
se odnose
na
skup materije i oblika. Na primer: ta je zatije? To je mirovanje vazdunemase. Vazduh je
materija, a mirovanje stvarnost i supstanca.
Sta~vanje?
TO.ie_ravnina morske IJQVr-

me._:M~.I~.~l~t~~l~@.J~ao

materiia.

~\~m-!uLPQvriln~.je..stvarnost.ioblik.

gg.tJ.1pna....cn1i1lJ8 j, k9ko- OD@.

.' kako je.~9!l
,.. ~;~ona
prem..a....on.ob:
o..m...
e......to sm.oreklI.". jasno se za.~paa
cas..k.ao..~a,_cas-klV'
...!.~.
'Q: trecem smislu,!~Lie,~~p j~n<>8,'"

l~gQg~_

3.

SUPSTANCA U ENTELEHIJI I NJEN ODNOS

-~ -.. - -PREMA BROJU

Treba da znamo da je u izvesnim slucaijevima teko videti da Ii imenica izraava sastavljenu supstancu, nrstvarnOSt loDIik.'Na pJ.ker,
moe se Upitat1da!i_~:':"az~KUca~~~Skup
___

196

..~h_.

..

-o'

197

.~

(
\'

"

.......

..

..
1.

:~:
'.'J

l044a

ako mu se oduzme ili doda jedan od de10vakoji

ga sacinjavaj~l tO. Aidev,ie~s!i,n.:~'~-l!broj,
:rnakako malo bilo pove<'.anjeili smanJenJe,ta.lro
iti.d.efinicj.jani sutina ne ostaju iste ako iiiiSe
odUZIneili ..dodan~ki elerq~nat. S dfUge~~(iane:-'
-treba"aa. il kod bfoia po.stC?i.i
.ono to &a cini
jednim, dok oni koji ga sastavljaju od Jedmrca nisu u stanju da kau u cemu je broj jedan,
ako
jedan. J;l,mji!ti~."p~jed~;
zaistajJ!~~~~J.l~(~lj~
~to jedod!:y~~
..~i .ondatreba
da s~kaze sta sacinjava jedj.n,stvo:mnotya.Po
'fom istom. shvatan.ju, i definicija je jedna, ali
neki filozoft ne mogu da objasne ta je cini
jednom, a to je prirodna posledica, poto je u
oba slucaja uzrok isti. Supstanca je jedna u
smislu kako smo to pokazali, a ne, kako neki
kau, na nacin na koji je jedna jedinica ili tacka jedno; u stvari, svaka supsUmcaj~..!!~
..
enteleh~i~,j~n~,,?<i!.~~~.ne
l'Ii~od~.Najzad, kao
~J
ne~Sl
nI..Yise.~.~nje, tako]: r
~a
.suP!;mCQl!l
~iliaIlom.~Q_~~~;~~
ycfC'
Ilije
t<t kad j~s.jedinjena .s materIjom. .L~eKa
se
naa razmatranja o postanku i unitenju supstanci o kojima je rec, mogucnosti nemogucnosti toga postanka i toga unitenja, kao i svodenja
supstance na broj zadre u ovim granicama.

4.

POJAM UZROKA: MATERIJALNI, FORMALNI,

POKRETACKI, KONACNI UZROK

U pogledu mat.Wj,lllltu;!,
sl1PMM,~..~~.~~eb~.izgubiti iz vida da, cak i ako sve stvari poticu od .
lStog prvog~uzroka ili imaju iste elemente kao
prve uzroke, i ako ista materija slui kao ishodina tacka njihovog spajanja, 's,yakastvarnost
ima ina,ltneku blisku materi';n ~';a m.uJe'VO]':

sty~

Na'

Primer7'blfka~:rija'SliUpaJe

slatko
gorko'llrnetO'oh1g6; ve='
....
-,- ili,'in~ni)",~zuci
.'- ."<~'._'.",_ ...198

199

rovatno je da ~razne

s'ypstan~.mm~y,Qd. .iste

~..
' ~()1?iiQl:Lm~~.
,. MedU~ -kad
vie ma=a
pro.iZlaze
~ednog.
istofZuz
j
..ma-re;:dJi\ predstavlja materiju drmt~Lstvati., Tako,
n8;..miml:l!+..!tuI)
~tJje
qg .~g.
..~ li! od
sl~~~Li~:r, mamo..llQl~~ OQ aJat1rl\g; ono takocfe potice od uci, razlaganjem uci na njenu
prvu materiju. U stvari, jedna stv~ ~ta,jeod
d~~e n~ d_~~!Ulcina:~ m?e da bude ili.2,:~m ..
vracanlem d1"U~estvan. na
IlaEre<;rovan]a,

lli

Jra
iijeii.'e.~e.lem~~
~ dru~eiPlii
s~.mo.gl,l.'
._~~.~~,.r.e.
__
~~T.J~J~_ilite::
1J'lafi>~F"
r _,: i!~~~ari,
usled razlike pokretackog uzroka. Taxo, na primer, od drveta moe da ~ ..~ypri sanduk ili posteJ~.-Medutim, SliL~lp,c.ajeva1taajematerija
ii~_}~""t1'aciia. za. druge' fv~n:"'r'~["""-er
teste~ ne'.
da proizide'6d drveta, poto to
nije u moaJlOkretackog uzroka, on n!ikada nece' napraViti testeru);>ocinjuci <xivuneUi drvest",arno moguce prQizve,sti~
ta .~g:i~;~@Jcl.~.
stvar od raz.nih materija, ocigledno treba da \1metrios{iprapocetak uzet kao pokretacb1,ldu isi po!g-etilc ra.zltkuju, 9P.;-t<BJerl,ak<?:,~-m~t!~rija
da ~~l?itl: r~~!~o i ono to iz toga proizlazi.
.' Kad se, dakle, istrauje .1~:()jljeuZro~, a uzrok se izraava na vie nacim1, ~.DaY.eSti.mre_
uzroke koji su vezani za izvesnu stvar. Na pr~
mer, ~jU~ ~~~E!rijalni UZ!"9kcOvej{i7To su upravo mesecnl ciklusi kod ene. Koji je pokretacki uzrok tome? To je u stvari seme. Koji je
formalni uzrok? Sutina. ~gjije kona..cI!Luzrok?
Svrha,covekovog postOoi!inja~Inace moda..OYa
dva. :p<?~leclnjauzroka .~ine, samOojedan Jegi!l[
Prema tom.e~flQtrp}mri .je~di.s.e-n~~~e l)ajli1i1i,~k~~.k,~~l.'ii~?
TOonije vatra ili zemlja, nego <ID-9atp je s:V'9i~tY~.nonjQjsamoi.
Takav je,. dakle, za prirodne supstanee .i supstance spOsobne ~stvaranje,
red koga se tr~ba
takvL
drati ako' se' eli pravilno postupa.ti, ie~,
su broj
priroda uzroka, a uzroci su ono to
_o

1044b

~e

~_

.. ~~.~.,.

200

....

_,...._

.. _~."",,,.,.

__

"_'''.''~

..

,_,_""'_'_""'_'.

""'-

-.."..a,.&.&..LIr;

'"

treba upoznati. Sto se tice prirodnih ali vecitih

supstanci, tU se postupa ~D.a..aJj1g['n~:AlOda"
ti 'sfvarI 'rieKEnXt"tijili-nemaju materije;'m-liar "
~t~prT~~911,~
njihova ma~~rJj!tJEj~
samo sposo'6nost za men]afije mesta. U stvariMa. koje, UO suprirodrie, nisu supstance,rie=
ma ni IIll;l~je; supstanca je'njihov suDjekt: 'rako, na primer: kojije uzrokPOmracenj~ kakva
je njeg9va materija? Neilla, je; po6foji"siUn0~.~~~).{a() .predmet k~ii ono. pOgada.: Koji ..je

UIJ.itavajuci
uzrok
svetla1
Zexnlja.
l?~Ig~tE!~Jg
Sto se tice konacnog
~o.ka"
njega,
bez sumnje,
nexna.~Formalni uzrok je pojam pomracenja,
ali to je nejasan pojam ako mu se ne prikljuci
pojam pokretackog uzroka. Sta je, dakle, pomracenje? To je lienje od svet1a. Ali, ako se
doda: to lienje potice otuda to se Zemlja nala izmedu Sunca i Meseca, onda je to definicija koja ukljucuje uzrok. Drugi primer. Nije
jasno koji je u snu bliski predmetni subjekt.
Da li je to ivo bice? Da, ali PO cemu je to i ta
je prvo u tome? To je srce ili neki drugi deo.
Zatim, koji je pokretacki uzrok? A onda kakva
je priroda te promene bliskog subjekta, a ne
citavo~ ivog bica? Da li ce se reci da je to
neka vrsta nepokretnosti? Da, ali kojom je pro.menom bliskog subjekta ona izazvana?
5.

ODNOS MATERIJE

I.SVPRQT.N()..TI ..

Poto ima stvari koie pnm-.lljP ; ~e ne ~_

Wie...hez-stv::mmj~ i nnib'ni~ kao to su, na
- primer, .ta..~k~ako se moe reci da one postoje,
i likovi i oblici uopte (jer ono to postaje nije
belo, nego je drvo ono to postaje belo ako sve
to postaje proizlazi iz necega i postaje neto),
~.slPrli

s~u

n~

j~,_iz

!::vp !::l1prntnn.c::ti

ne...m9gt,Ldl:Ln~::.

drufZe.nego,beo-oovek. .:J:Ul,_Pl"i~
201

'<I1
mer, po1icp-na razlicit na~in od. 9:rReg ~~ka.,.
od ~g,
Ni sva bica nemaju materije,
nego samo ona za koja postoji radanje i uzajamno menjanje. A sva ona koja postoje ili ne
postoje, a da pri tome ~u P<ld!onamenjan.llL
~~jn
I'n~t"'l'ije.
Tekoca je da se sazna UK() ~'"matP-dja po.~1'P-m<> Bt:1)3l'otft6Smna. Na primer, ako j~,_
tela 1?Oj:~cijalno zdravo i ako jeJwkst.S\1Prot ..
n~~.t~J:'~Ylia.L-gali je tela ~~.Acij lnq bolesno ...
i 7.rll'a~rn?
voda
isto onako kao
:o ij~vinQ?
potenciialno
si:J"li.",
Ne moeda lili seje od.
voriti da postoji jedna ista materija cija je jedna
od suprotnosti pozitivno stanje i oblik, a cije je
drugo stanje lienost oblika i unitenje protivno
prirodi? Jo jedna tekoca je u tome da se sazna zato vino niip- ni matPriia sircP-tani DOtencijglno sirce, a ipak sil'CP-proizlazi on vin~;.iza~

i bela

to ivo stvoren:
nije.Qva
'POtencijalni
D.ltl~?
Ja
odgovaram
odr no.
uniRtenja su
~
1045a&Jy:nn
~terija
ivog bica je ta koi!!~_~.Y.Q~
unitenJem notpn<:ijal1?Qali materija mrtvaca,
a voda je materija sirceta. :Mrtvaci sircp~taju
~~bic~.onalto
ka9tonOC-.pC):"~~i.ELo.d'rl.l;l:na.
l2...svima sb.1.cajP-vima.u.koiitna._
p.0st.oj!._QYakvo
~jamno
menjanie tl''''ba...da..5ebica vrate svoini mat",Mji;.na primer, da.hL
mrtVac post,aQ..iy.o..bic.e,.on
!l!QI:'a.najp:r~
.d. a p?:~.Q...Q~~krnz stanje materije
tek onda po-:.
staje. iY'Qbice; a potrebno je da se sirce pretvori u vodu da bi zatim. postalo vino,

6.
JEDINSTVO KAn STl.STgc'.~_ DEFINICIJE-

Vra~
~.~a. te~ocu koi,!. ~mo ista.kli;.P<>vodom def1nlt!lJA1 hT'QJPva~Jl]'" 11'71'Y\'\[
"J,hnyog jl>timm:va?U stvari, za ~veono to imAvi.l;e
J,ielova a cija uku,pnost niip ~isto rlnr1A~tJllni'"
jl>ti-.
202

nog dm~m,

nego mu je ('{'lipa neto drugo,...a.

ll~skllpljflllje
uzrok jedin~
Naime, d91ova,.~toji
cak i Ut 'ma o~edan
n nal>eJojPl1mstVD
je cas dodir" ~JlSls:a.c:;hlUlj~ni'"
rl",lnv~ ili neko
drugo odredivanje ove vrste. Medutim. defini':"
etja je govQ1',ne po jednostavnom sledu kao Ilijada, nego po sutinskom jedinstvll ~UQgprPrl~.
$J5b_J!~~ .~inLCov",ka_jpnnim i 'T.a~to.je
on jenan, a ne vie njih; na primer ivo bice i
dvonoac, narocito ako su ivo bice i dvonoac,
kako to tvrde izvesni filozofi,- ivo bice po sebi
i dvonoac po sebi? Zato, u stvari, upravo to ne
bi cinilo coveka, poto ljudi tada postoje ucestvovanjem, ne u coveku po sebi ni u jednoj jedinoj ideji, nego u jedinstvu dvoga, ivo~ bica
i dvonoca? Uopte uzev, u protivnom slucaju
covek ne bi bio jedan nego mnogostruk, to jest
ivo bice i dvonoac,
Ocigledno je da, dreci se uobicajenih .defit:.
.nicij.a ii ucenja ovih filozofa, nije moguce objasniti i rei.ti ovu tekocu, Ali ako POiStoji,kao
to mi tvrdimo, s jedne strane. materija i obLik.
a,s druge strane. pOtencijalna stvarnost. zatim
~zitiunA !rlvarnost. onda 7-.::1ista
iz~eda da postav:ljeno pitanje ne pT("n!':t~vljavi~", n",lm t-.
Jwc.u. Tekoca bi bila potpuno ista kao kad bi
definicija odece bio bronzan!i valjak. Rec "odeca" bila bi znak definicije, pa je prema tome
postavljeno pitanje sledece: kJOjije uzrok jedinstva stvarnosti valjka i bronze? Tekoca je otklonjena, jer jedno je materija, a drugo oblik.
Koji je, dakle, uzrok koli cini da stvarnost
J)r~
iz mogqcnosti u pozitivno POstoianje, "
ako n~.JJ.c.~ki
u sluC8.u stvarnosti podlo~~
Jer nema
drugog-uzroka
potenei~alna
lopta postane
lopta u
koji lIU.P:'!QjanjU?
~
_' sutme jedne i
. U odnosu
na
....
o u saznajemo int 1 to
ko'u doivl'u emo
. Medutim, u definiciji se uvek nalazi. na jednoj stra~_.
203

r~l'
ni T1"ll'lte..tja7
a BQ d'rngnj .,i"m",.,..,mlt~ Takav je,M...
primer, ravan lik za krug. Sto se tice stvari koje
nemaju materiiu. bilo da pripadaju intelektu,
bilo cu1ima, svaka od njih i~ I).gposrednojJp..ID..Q
l045b i!@nstvo.J._kao~
je nnn bitno za~Yam9St,
!>JlQ_ .~@'.su!)stanca, kakvoca, ili
~Qlicina.
Z-bog ~S:I 11 ~mi~lJe ny;h vrirl:;;; ne uIs:lze ni

"

~!~.

~arnost
j~i'1;..mihova
su~: ~~i~i.nst~?:lSto onakonin~posredno
j hitnn
n ~P t~ ~. Ni za jednu od ovih vrsta nema, dakle, stranog uzroka koji cini njihovo jedinstvo i njihovu
stvarnost, poto je svaka od njih neposredna
stvarnost i jedinstvo, a ne ukoliko ucestvuje u
stvarnosti i u jednom kao u svome rodu, ni po
tome to stvarnost jedan molru da ~toje ~_
vojeno od svake od OV1h vrsta.
Upravo zbog ove tekoce, koja se tice jedinstva, jedni filozofi govore o ucestvovanju; medutim, oni sami su zbunjeni kad treba da pokau koji je uzrok ucestvovanja ili u cemu se ono
sastoji. za neke druge jedinstvo sacinjava zajednica, u smislu u kome Likofron kae da je
nauka zajednica znanja i due. Najzad, za neke
ivot je sjedinjenje ili veza due i tela. Medutim, u ,svima slucajevima pojavljuje se isto
shvatanje. U stvari, cinjenica da je covek u dobrom zdravlju takode ce biti sjedinjenje ili veza ili zajednica due i zdravlja. Cinjenica da je
bronza trougao, bice sjedinjenje bronze i trougla, a ln!njenica da je izvesna stvar bela, sjedinjenje povrine i:belog. Uzrok svih ovih zabluda je taj to se traio uzrok koji bi ujedinio mogucnost i entelehiju, kao i to da se vidi koja je
njihova razliika. U stvari, kao to je vec receno,
konacna materija i oblik su jedna ista stvar,
i to, s jedne strane, kao mogucnost i, s druge
strane. kao stvarnost. Prema tome, pitati kako
se oni ujedinjuju isto je to i istraivati koji je
uzrok jedinstva, zato je jedno ono to je jedno. U stvari, svaka stvar je jedna, i ono to je

204

lu:,

takvo kao mogucnost i ono to je takvo kao

stvarnost samo su jedna ista stvar. Iz ovoga sledi da nema nikakvog drugog uzroka jedinstva
osim dejstva pokretaca koji vri prelaenje s
mogucnosti na stvarnost. Sto se tice stvari koje
nemaju materiju, one uopte sve predstavljaju
u sutini jedinstvenu celinu.

~JICXA

"III

1.
POJAM AKTIVNE I PASIVNE MOGUCNOSTI

Raspravljali smo o stvarnosti na koju se odnose sve ostale kategorije onoga to postoji. Drugim recima, raspravljali smo o supstanci Naime,
sve ostale kategorije nazivaju se stvamostima
prema njihovom odnosu s pojmom supstanee:
kao kolicina, kakvoca i ostali pojmovi koji se
tako izraavaju. Jer, svi ce sadravati pojam
supstanee, kao to smo to pokazali u prethodnim
poglavljima. A poto se stvarnocu naziva, s jedne strane, supstanca, kakvoca ili kolicina i, s
druge strane, ono to je stvarnost kao moguco monost, entelehija ili delo, raspravljacemo
gucnosti i entelehiji. Razmotrimo naj pre mogucnost u njenom najosnovnijem znacenju, iako je
ona bez koristi za ono to sada elimo da utvrdimo. U stvari, mogucnost delanje izlaze iz okvira u kojima se uzima u obzir samo kretanje. Ali
govoreci o njoj, objasn.iJcemou naim raspravljanjima o delanju i ostale vrste mogucnosti.
Utvrdili smo na drugom mestu da se mogucnost i moc uzimaju u vie znacenja. od ovih mogucnosti mogu se ostaviti po strani one koje se
tako nazivaju jedino zbog proste jednoime:nosti.
Neke od njih, u stvari, nose ime mogucnosti zbog
ciste slicnosti kao, na primer u geometriji, gde

1046a

206

kaemo da je izvesna stvar, ili nije, stepen. neke

druge, na osnovu postojanja ili nepostojanja izvesno~ medusobnog odnosa. Ali sve mogucnosti
koje se odnose na isti pojam sacinjavaju nacela
izvesne vrste i nazivaju se mogucnostima u odnosu na neku prvu i jedinu mogucnost, koja se
pojavljuje kao nacelo menjanja u drugu stvarnost ili u istu stvarnost uzetu kao drugu. U stvari, prva vrsta izvedene mogucnosti je pasivna
mogucnost, to jest nacelo menjanja u pasivnof
s"tYamosti koju je ono u stanju da trpi dejstvom
druge stvarnosti ili samesebe .uzete kao druge
stVarnosti. A druga vrsta je~811je ~~tv~~ti
koja ne moe da se izmeni sIIlisl1J.goreg ni da
bllae~ UriIterio-oo~strane~-druge stvaI"]J.ostiili
same sebe uzetlL US!!li~l11druge stvam05ti pod
dejstvom nacela menjanja. U sve ove definicije UlaZi pojam prve mogucnosti.
Ove mogucnosti, ovako nazvane, jo se mogu podeliti na ili jednostavno aktivne ili jednostavno pasivne, i na mogucnosti da cine ili da
trpe dobro, tako da su cak i u pojmovima ovih
drugih mogucnosti sadrani na izvestan nacin
pojmovi ranijih mogucnosti.
Ocigledno je, dakle, da su aktivna i pasivna
mogucnost u jednom smislu jedna jedina mogucnost (jer jedna stvarnost pooeduje moc ili
stoga to ono samo sadri. mogucnost da se izmeni, ili stoga to neka druga stvarnost moe da
se izmeni pod njegovim dejstvom), dok su, u
drugom smislu, razlicite. Jedna postoji zaista u
stvarnosti na koju se vri spoljni uticaj. Stvarnost se menja zato to sadri izvesno nacelo i
zato to je i materija nacelo; ovo usled jedne
sile koja deluje, a ono usled druge. Masno je, na
primer, sagor1ji'Vo, a ono to je na izvestan nacin savitljivo moe se saviti, a tako isto se dogada i sa ostalim stvarima. Druga mogucnost
je u aktivnoj sili; takve su toplota i vetina gradenja, od kojih se jedna nalazi u telu koje moe

207

,
;'

da greje, a druga u coveku koji moe da gradi.

Zbog toga, ukoliko je stvarnost organska jedinica, ona ne moe da pretrpi nikakvu promenu
koja dolazi od nje same, jer je ona ravna samoj
sebi, a ne nekom drugom.
Nemogucnost i ono to je nemoguce predstavlja 1ienje koje je suprotno mogucnosti kao
to smo je definisal:i, tako da za istu stvar i po
istom odnosu svakoj mogucnosti odgovara odnosna nemogucnost. Medutim, lienje se uzima u
vie znacenja. Ono, naime, oznacava pIlo to nema izvesnu osobinu, kao i ono to bi prirodno
trebalo da je ima ali je :nema, bilo uopte, bilo
u vreme kad bi je ta stvar trebalo prirodno da
ima. A u ovom poslednjem slucaju lienje se
deava ili na izvestan odreden nacin, na p1'Iimer,
kad se nema potpuno, ili kad se nema nimalo.
Najzad, kad su stvarnosti nasilno sprecene da
imaju ono to inl je prirodno, mi kaemo da te
stvarnosti: trpe lienja.
2.

RACIONALNE I IRACIONALNE

MOGUCNOSTI

Poto se neka od nacela ove vrste nalaze u

stvarnostima koje nemaju duu, a druga u ivim
stvarnostima, to jest u dui, u onome delu due
koji ima razum, ocigledno je da ce jedne mo1046b gucnosti biti iraciona1ne, a druge racionalne.
Stoga su sve umetnosti kao i sve pesnicke nauke
mogucnosti, poto su to nacela promene u drugoj stvarnosti, ili u samom umetniku uzetom u
smislu druge stvarnosti. Sve racionalne mogucnosti takode su mogucnosti suprotnosti, ali svaka iraciona1na mogucnost je mogucnost samo
jednog dejstva, kao to je, na primer, toplota jedino mogucnost zagrevanja, dok je medicina u
isto vreme mogucnost bolesti i zdravlja. Uzrok
ovome je taj to nauka predstavlja pojam stvari
208

i to isti pojam objanjava stvar i lienje stvari,

iako ne na isti nacin. U jednom smislu to je.)1
isto vreme predmet i njegovo lienje, ali u drugom smislu to je vie pozitivni predmet.
Ovakve nauke nuno su, dakle, nauke u suprotnostima, ali njihov predmet je jedna od suprotnosti na osnovu njene sutine, dok druga
to nije na osnovu njene sutine. One su razlog
jedne suprotnosti na osnovu njene prirode, a
druge kao po nekoj slucajnosti. One, u stvari,
prikazuju suprotnost poricanjem i ukidanjem,
jer je prvo lienje stvari njena suprotnost, ato
prvo lienje je ukidanje nekog drugog izraza.
Medutim, poto se suprotnosti ne stvaraju
unutar iste stvarnosti, onda je nauka mogucnost
zbog toga to sadri pojam stvari to dua sadri nacelo kretanja, to zdravo stvara samo
zdravlje, to moe da zagreje samo toplotu, to
moe da rashladi samo hladnocu, dok onaj koji
zna stvara dve suprotnostL Pojam stvari zaista
je pojam jednog i drugog, ali ne na isti nacin,
a on se nalazi u dui koja nosi u sebi nacelo
kretanja, tako da ce dua od istog nacela proizvesti dva suprotna, jer ce i jedno drugo povezati za isti pojam. Stvarnosti koje imaju racionalnu mogucnost proizvode, dakle, svoja dejstva na nacin suprotan onome na koji to ciJne
stvarnosti koje imaju iracionaInu mogucnost,
poto su dejstva stvarnosti koje imaju racionalnu mogucnost sadrana u istom nacelu, to
jest u pojmu stvari.
Takode je ocigledno da je aktivna ili pasivna
mogucnost jednostavno ukljucena"" aktivnoj ili
pasivnoj mogucnosti dobra, ali obrnuto nije uvek slucaj. Nuno je da onaj koji ra~i dobro
to i radi, dok onaj koji samo radi mora da radi
i dobro.

.J.....
"

1047b

to bude i A. Ali pretpostavllo se da je A moguce; onda je upravo to i B. Ako je, dakle, A moguce, B ce to biti takode ako izmedu A i B postoji takav odnos da, ako postoji A, nuno postoji
i B. Ako, dakle, poto su A B u takvom odnosu,
B nije moguce, a A je moguce, A i B nece biti
u onakvom medusobnom odnosu kakav je postavljen. A ako je, pot.o je A moguce, B nuno
moguce u slucaju da A postoji, nuno je da postoji i B. U stvari, reci da je B nuno moguce
ako je moguce A znaci da, kada A postoji u vreme i na nacin za koji se pretpostavilo da je u
stanju da postoji, tada nuno postoji i B, i to
isto onako kao i A.

postoje kao delovanje, one bi postojale kad bi

bile u dejstvu. Medu stvarima koje ne postoje
ima izvesnih koje postoje kao mogucnost a da
to nisu uistinu, poto nisu u entelehiji.

4.

ODNOS MOGUCEG I NEMOGUCEG

Ako je tacno da je neto moguce, kao to

smo to rekli, onoliko koliko je ostvarIjivo, jasno je da se ne moe reci kao istina da je izvesna stvar moguca, ali da nece biti. Na taj nacin
dolo bi se do toga da se ospori sam pojam nemogucnosti. Navodim kao primer ovo. Moglo bi
se reci da je moguce da je odnos dijagonale prema strani kvadrata merljiv, ali da se nece meriti, ne razmiljajuci o prirodi nemoguceg, poto nita ne sprecava da postoji izvesna stvar
sposobna da postoji ili da postane, niti da ce postojati. Medutim, - poto to nuno proizlazi iz
naeg razmatranja - ako pretpostavitno sadanje ili prolo postojanje izvesne stvari koja ne
postoji, ali je moguca, iz toga nece proisteci nikakva nemogucnost; a u ovom slucaju ipak ce
se doci do nemogucnosti, jer je nemoguce meriti dijagonalu. Prema tome, ne postoji istovetnost izmedu netacnog i nemoguceg. Netacno je
da ti sada stoji, ali nije nemoguce.
U isto vreme takode je ocigledno da, ako postojanje A nuno povlaci postojanje B, POtOje
A mo~ce, B je nuno moguce, jer ako postojanje B nije nuno moguce, nita ne s?recava da
njegovo postojanje bude moguce. Neka, dakle,
A bude moguce; prema tome, kada je postojanje
A moguce, ako se pretpostavi postojanje A, iz
toga ne proistice nikakva nemogucnost. B tada
nuno postoji. Medutim, pretpostavilo se da je
to nemoguce. Neka, onda, to bude nemoguce. Ako je nuno da je B nemoguce, tada je nuno da
212

5.
POJAM SPOSOBNOSTI

1048a

od svih sposobnosti, jedne su urodene, kao

cula; druge dolaze usled navike, kao vetina sviranja na fruU; neke se sticu ucenjem, kao to su
umetnicke sposobnosti; zbog toga je potrebno
da se otpocne ranije vebanje za stican~e sposobnosti koje proisticu iz navike i rasudivanja,
dok sposobnosti druge vrste, koje ukljucuju pasivnost, ne zahtevaju vebanje. A poto je
moguce ono to se postie u izvesnom trenutku
i na izvestan nacin; sa svima drugim obelejima
koja se nuno dodaju u definiciji. Poto se izvesne stvarnosti mogu kretati racionalno i poto
su njihove sposobnosti racionalne, dok su druge
stvarnosti iracionalne i njihove sposobnosti su
iracionalne; poto se prve od ovih sposobnosti
nuno nalaze u ivotu stvarnosti, a druge podjednako u ivoj ili neivoj stvatl1osti. Pod ovakvim uslovima, kad se susretnu sila koja dejsobnosti o kojoj je rec, nuno je da'
stvuje, i astvarkoja
da druga trpi,
trpi, nan.a.an"ii!ts
dok za prv
stvuje

t1

a
ob

".',~

ta nunost ne postoji. U stvari, poto svaka iraciona1na sposobnost ne proizvodi vie od jednog
jedinog dejstva, dok svaka racionalna sposobnost proizvodi suprotnosti, iz ovoga bi sledilo da
bi racionalne sposobnosti istodobno proizvodile
suprotnosti, a to je nemoguce. Potrebno je, dakle, 'daltu bude neki drugi odlucll!Ju~ elemenat,
hocu da kaem, elja ili racionalan izbor. Ma kakva bila ona od dveju stvari kpju dejstvujuca
sila odlucno eli, ona ce to izvriti cim se nade
u prisustvu i blizini predmeta koji je trpi, na
nacin svojstven sposobnosti o kojoj je rec. Prema tome, nuno je da svaka stva:rnost obdarena
racionalnom sposobnocu, cim zaeli ono za to
ima sposobnosti i prema nacinu kako je ima. to
i ostvari. A ono ima isposobnost o kojoj je rec
kad je prisutan predmet njegove delatnosti, uz
izvestan nacin postojanja; ako ga nema, nece
moci to ostvariti. Pored toga, potrebno je da nikakva spoljna smetnja ne sprecava dejstvo sposobnosti. Stvarnost zaista poseduje sposobnost
kao moc delanja, i to ne u potpunosti, nego podvrgnutu izvesnim uslovima medu kojima ce se
podrazumevati odsustvo spoljnih smetnji. Naime, iskljucenje tih smetnji proizlazi iz izvesnih obeleja nae definicije. Zbog toga, kad bi
se u isto vreme htelo da se proizvedu dva dejstva ili suprotna dejstva, to se ne bi moglo po.stici, jer na takav nacin sposobnost ne moe
da se ostvari kroz suprotnost, niti postoji mogucnost da se one ostvare istovremeno, poto je
moguce ostvariti ih samo onako kako to odgovara sposobnosti.
6.

DEFINICIJA

POJMA "OSTVARENJE"

Poto je bilo govora o sposobnosti koja je

odredena prema kretanju, sada cemo objasniti
ta znaci pojam "ostvarenje" i kakve je vrste.
214

.1

To ce nam omoguciti da u isto vreme jasno per

kaemo da se pod pojmom. "sposoban" ne podrazumeva samo ono to ima pri:rodnu sposobnost
da pokrece drugu stvar, dli da ga ta druga stvar
pokrece u apsolutnom smislu ili na neki drugi
nacin, nego i da ima jo jedno znacenje koje je
pravi predmet istraivanja u toku koga smo raspravljali i o ovim prethodnim znacenjima.
Ostvarenje je, dakle, cinjenica koja pokazuje
postojanje, i to ne na nacin za koji kaemo da
postoji kao mogucnost; kaemo, na primer, da
Hermes moe da postoji u drvetu, ili polulinija
u celoj liniji, poto bi se ona mogla izdvojiti iz
ove; ili da je moda ucen onaj koji to ne pokazuje, iako poseduje sposobnost naucnog rasudivanja. Medutim, ostvarenje je neto drugo. Jasno je da se pojam koji sebi postavljamo za svrhu
moe objasniti posredno, pomocu pojedinih primera, a da pri tome ne treba nastojati da se sve
definie, nego se zadovoljiti zapaanjem slicno1048b sti, kao to je bice koje gradi prema bicu koje
ima sposobnost gradenja, budno bice prema bicu
koje spava, bice koje vidi prema onome koje
muri ali ima vid, ono to je odvojeno od materije prema materiji, ono to je izradeno prema
onome to nije izradeno. Nazovimo ostvarenjem
prvi clan ovih raznih odnosa, dok je drugi clan
mogucnost. Medutim, kae se da sve nije u 0stvarenju isto, nego da postoji medu tim stvarima odnos slicnosti, kao kada kaemo da je jedna stvar u drugoj, ili 1.1 odnosu na tu stvar, ta
druga stvar je u ovoj stvari, ili u odnosu na tu
drugu stvar. U sutini, ostvarenje se uzima cas
kao betanje u odnosu na mogucnost, caS kao
supstanca u odnosu na ne1ro materiju. Za beskrajno, prazno i sve stvari ove vrste kae se da
su u mogucnosti i u stvarnosti, ali na drugi nacin nego za mnoge druge stvarnosti, kao ono to
vidi, ide i to je vidljivo. U ovim poslednjim
slucajevima ovi atributi zaista se mogu u izve215

snim trenucima potvrditi kao istiniti, kao mogucnost ili stvarnost, na neogranicen nacin, POto je vidljivo cas ono to se vidi, cas ono to
se moe videti. Naprotiv, beskonacno nije kao
mogucnost u tome smislu da treba da postoji
kasnije u stvarnost~ kao posebna stvarnost; ali
01110 postoji kao mogucnost samo za saznanje:
jer cinjenica da proces delenja ne izostaje nikada objanjava da ta stvarnost postoji za beskonacno samo kao mogucnost, i da ne postoji
kao zasebna stvarnost.
Po!.oni jedan rad koji ima kraj nije svrha
samom sebi, nego je usmeren ka izvesnomcilju,
kao to je, na primer, slabljenje mravljenjem,
kada i sami delovi tela oslabe u toku jednog
odredenog kretanja, koje nije cilj tih postupaka:
iz ovoga sledi da u svima ovim slucajevima nemamo posla sa delanjem, ili bar sa zavrenim
delanjem, jer to je svrha: delanje je samo kretanje u kome bitno postoji svrha. Na primer,
u isto vreme se vidi i videlo se, shvata se i shvatilo se, i misli se i mislilo se, dok ne postoji
mogucnost da se u isto vreme neto nauci i da
se naucilo, niti da se leci i da se izlecilo. Medutim, moguce je u isto vreme dobro iveti i
da se dobro ivelo, uivati srecu i da se uivalo
srecu. Zar bez toga ne bi trebalo da u datom
trenutku bude izvestan zastoj, kao to se to deava sa mTavljenjem?Ali, u stvari, ne postoji
zastoj: ivi se i ivelo se. Ove razne procese
treba nazvati jedne kretanjima, a druge stvarnostima; jer, svako kretanje je nesavreno, kao
mravljenje, ucenje, hodanje, gradenje: sve su
to kretanja, i to stvarno nepotpuna. Zaista se
ne moe u isto vreme hodati i zavriti hodanje,
graditi i zavriti gradenje, postojati zavriti
postojanje, primati i zavriti primanje, kretati
se i zavriti kretanje, jer kretati se i kretao se
takode su razlicite stvari. Naprotiv, videla se i

216

vidi se u isto vreme je ista stvar, kao i misli

se i mislilo se. Ovakav proces ja nazivam ostvarenjem, a onaj drugi kretanjem.
7.
MOGUCNOST POSTOJAN.JA I NEPOSTOJANJA
STVARI

1049a

i )

Iz ovih i ovakvih primera treba da nam bude

jasno ta je to ostvarenje i kakav je to pojam.
S druge strane, potrebno je odrediti kada je jedna stvarnost sposobnada to postigne, a kada nije
poto se to ne deava u svako vreme. Na primer,
da li je zemlja covek kao mogucnost? lli ona
to nije, nego je bila pre no to je vec postala
seme, pa i tada je to neizvesno. Isto tako ni
medicina kao ni slucaj ne mogu izlec!iti sve,
nego postoji samo neto to ima tu osobinu, a
to je ono to je zdravo kao mogucnost.
Prelaenje iz sposobnostiu entelehiju u stvaranju koje potice od misli odreduje se kao volja koja se ostvaruje ne nailazeci ni na kakvu
spoljnu smetnju i ne sukobljavajuci se, s druge
strane, u bicu koje se leci ni sa kakvom unutranjom smetnjom. Isto tako kuca ce postojati
kao mogucnost ako se nikakva smetnja u predmetu koji trpi, drugim recima u materiji ne
protivi tome da ona postane kuca, i ako nema
nicega to bi ovome trebalo dodati, oduzeti ili
izmeniti; to ce biti kuca kao mogucnost. Isto
se to moe reci i za sve ostale stvarnosti kojima
uzrok postanka lei izvan njih samih.
Sto se tice takvih stvarnosti koje imaju u
sebi uzrok postojanja, one ce postojati same
po sebi ukoliko nema neke spoljne prepreke.
Tako, na primer, ljudsko seme jo nije covek;
za to je potrebno da bude u drugom bicu i da
pretrpi izvesnu promenu. Ali kada je ono po217

stalo, na osnovu svog sopstvenog uzroka, druge

prirode ove vrste, ono predstavlja coveka kao
mogucnost, dok mu je u njegovom prvom stanju potrebno delovanje jednog drugog uzroka;
tako zemlja jo nije statua kao mogucnost; tek
poto prethodno pretrpi promenu, ona ce po_
stati bronzana figura. Kada za izvesnu stvar
kaemo da je, ne neto, nego od neceg - na
primer, sanduk nije drvo, nego od drveta; drvo
nije zemlja, nego od zemlje, a to ce biti tacno
i za zemlju ako je ona slicno ovome ne neto
drugo, nego od neceg drugog - izgleda da je
ova druga stvar uvek kao mogucnost u apsolutnom smislu, ona koja dolazi neposredno posle.
Tako sanduk nije od zemlje ni zemlja, nego je
od drveta, poto je drvo sanduk kao mogucnost,
a drvo uopte je materija sanduka uopte; 0dredeno drvo je materija odredenog sanduka. Medutim, ako postoji neto prvo to se vie ne moe
potvrditi nekom drugom stvari:kao da je od t0ga, ta stvar bice prva materija. Na primer,
ako je zemlja od vazduha i ako vazduh nije vatra, nego od vatre, vatra ce biti prva materija,
a ne neka odredena stvar i supstanca. Subjekti
ili supstrati razlikuju se jedni od drugih po
tome to jesu ili to nisu odredena bica; tako
je, na primer, covek subjekt slucajnosti, to jest
telo i dua, dok je muzicar i beo slucajnost.
Kad. se muzika slucajno nade u jednom odredenom subjektu ne kae se da je on muzika,
nego muzicar; ne kae se da je covek belina,
nego boo, niti da je on hod ili kretanje nego
da on hoda ili da se krece, kao to se kae od
toga. Prema tome, poslednji subjekt je supstanca; ali kad nije tako i kad je sam predikat oblik
ili odredeni subjekt, krajnji subjekt je materija
i materijalna supstanca. A iz ovog sledi da se
s pravom kae "da je od toga" kako za materiju
104IJb tako i za dogadaje, poto su i jedno i drugo ne, odredeni.
218

Tako smo utvrdili kada za izvesnu stvar

treba reci da postoji ili ne postoji kao mogucnost.
8.

ODKOS AKCIJE PREMA MOGUCNOSTI

Poto smo odredili razna znacenja pojma ranije, ocigledno je da je ostvarenje ranije od
mogucnosti. A pod mogucnocu ja podrazumevam ne samo onu koja se smatra uzrokom promene u drugoj stvarnosti, ili u istoj stvarnosti
uzetoj kao drugoj, nego uopte svaki uzrok koji
stvara kretanje ili mirovanje. U stvari priroda
spada u istu vrstu kao mogucnost, jer je ona
uzrok koji stvara kretanje, premda ne u nekoj
drugoj stvarnosti, nego u istoj stvarnosti uzetoj kao takvoj. Za svaku tako shvacenu mogucnost ostvarenje je ranije od nje, kako po pojmu
tako i po sutini; ali po vremenu ostvarenje
je, u jednom smislu, ranije, dok u drugom smislu ono to nije.
Ociglednoje da je ostvarenje ranije u smislu
pojma; to je stoga to se u prvom redu moe
ostvariti samo ono to je moguce. Na primer,
sposobnim za gradenje nazivam onoga koji moe da gradi; obdarenim vidom onoga koji moe
da vidi; vidljivim ono to se moe videti. Poto
se isto rasudivanje primenjuje i na sve ostalo,
iz ovoga nuno proizlazi da su pojam i saznanje
ostvarenja raniji od saznanja mogucnosti
Sto se tice vremenskog prvenstva, to je:
stvarnost kao ostvarenje, ali ne i brojno istovetna sa stvarnocu iste vrste koje postoji kao
mogucnost, vremenski je ranije od stvarnosti
kao mogucnosti. Ja smatram da su od nekog
odredenog coveka koji vec postoji kao ostvarenje, od penice i od lica koje vidi vremenski
stariji materija, seme i sposobnost vida, ono
219

1050a

220

to je samo potencijalno covek, penica i lice

koje vidi, ali to jo nije kao ostvarenje; ali od
samih ovih mogucnosti vremenski su starija
druga bica kao ostvarenja od kojih one proisticu, poto postanak stvarnosti kao stvarnosti
od stvarnosti kao mogucnosti uvek vri neka
druga stvarnost koja postoji kao stvarnost. Tako covek ostvaruje coveka, a muzicar muzicara,
poto uvek postoji neka pokretacka sila. a ta
pokretacka sila vec postoji kao stvarnost.
S druge strane, raspravljajuci o supstanci
rekli smo da sve to postaje, postaje od necega
i da je proizvedeno od necega, pri cemu je proizvod bitno istovetan s pokretackom silom. Izgleda da je zbog toga nekome nemoguce da
bude graditelj ako nije nita sagradio ili da
bude svirac na kitari ako nije svirao na kitari.
Naime, OnaJj ko uci da svira na kitari to cini
svirajuci na njoj. A tako je i u svima drugim
slucajevima gde se uci. Iz ovoga je proizila
sofisticka tvrdnja da ce onaj ko ne raspolaie
znanjem uciniti ono to je predmet znanja, poto onaj ko uci izvesnu stvar nju samu ne poseduje, nego, s obzirom da svako stvaranje
pretpostavlja neto vec stvoreno, i svako kretanje uopte neto vec u pokretu (to je jasno
~loeno u raspravi ,,0 kretanju"), onaj ko uci
treba, bez sumnje, da nuno raspolae jednim
de10mznanja. Ali onda je samim tim ocigledno
da je i u ovom smislu, to jest prema stvaranju
i vremenu, ostvarenje starije od mogucnosti.
Medutim, ostvarenje je zacelo starije od mogucnosti i u odnosu na supstancu; pre svega stoga
to je ono koje je kasnije po redu stvaranja
ranije po redu oblika i supstance. Na primer,
zreo covek je raniji od deteta a covek uopte
od semena, poto jedan vec ima oblik, dok ga
drugi nema; a i stoga to sve onO to postaje
ide ka nekom nacelu, to jest svrhi. Naime, konacni uzrok stvari je njeno nacelo, a postajanje

nastaje radi odredene svrhe. Svrha je ostvarenje, i zahvaljujuci tome stvara se mogucnost.
U stvari, iva bica vide ne zato da bi imala
mogucnost da vide, nego imaju mogucnost da
vide da bi videla; takode se raspolae vetinom
gradenja da bi se gradilo, i sposobnocuposmatranja da bi se posmatralo; ali ne posmatra se
da bi se imala sposobnost posmatranja, osim
kod onih koji se vebaju u posmatranju, i u
ovom slucaju ono postoji samo na izvestan nacin, odnosno zato to im uopte nije potrebno
da posmatraju.
Osim toga, materija postoji kao mogucnost
samo zato to moe da ide ka svome obliku: a
kada je ona ostvarenje, onda ima svoj konacan
oblik. Tako je i u svima drugim slucajevima
cak i kod stvari cija je svrha kretanje. Na taj
nacin priroda je slicna uciteljima koji misle da
su postigli svoju svrhu tek onda poto su pokazali svog ucenika kao ostvarenje. Ako ne bude
tako, dogodice se slucaj kao to je onaj s Pausonovim Hermesom: nece biti jasno, kao to se
ne vidi ni kod ovoga, da li je ucenik uneo znanje u sebe, i1Iii
je ono cisto spoljanje. U stvari,
ovde je delo svrha, a ostvarenje je delo; a stoga
rec "ostvarenje", koja je izvedena od dela, tei
ka smislu entelehije.
U izvesnim slucajevima svrha se mea sa
samim delanjem. Tako za vid postoji izraz "vi>denje", a da iz videnja ne proistice nikakvo
drugo delo osim vida; u drugim slucajevima,
naprotiv, pojavljuje se neto drugo. Tako, na
primer, iz veooe gradenja proistice ne samo
delo gradenja, nego i kuca. Pa ipak u prvom
slucaju delo je svrha, a u drugom slucaju vie
je svrha nego mogucnost.U stvari, ovde je delo
gradenja u onome to je sagradeno, ono se rada
i postoji u isto vreme kada i kuca.
Prema tome, u svim slucajevima u kojima
se,osim delanja, neto proizvodi, delo je u pro221

izvedenom predmetu, kao to je, na primer,

delo gradenja u onome to je sagradeno, Ldelo
tkanja u onome to je satkano; isti je slucaj i
sa ostalim stvarima i kretanje je uopte u onome
to se krece. Naprotiv, u svima slucajevima kada
nije proizvedeno nikakvo delo osim delanja, ono
se nalazi u samoj sili koja dejstvuje. Tako je
videnje u osobi koja vidi, znanje u zna1cu, a
ivot u dui; to je razlog zbog &ga je i sreca
l050b u dui. Prema tome, ocigledno je da su supstanca i oblik ostvarenje delanja.
Prema ovakvom shvatanju, jasno je da je
delanje u odnosuna supstancu vremenski ranije
od mogucnosti i, kao to smo rekli, po vremenskom redu delanje POStojiuvek ranije od nekog
drugog delanja, dok se ne stigne do prvog velikog pokretaca. Medutim, ono je vremenski ranije u jo jednom smislu: naime, vecite stvarnosti su zaista vremenski ranije po supstanci
od stvarnosti podlonih unitenju; nita od onog
to je vecito ne POStojikao mogucnost. Razlog
tome je sledeci. Svaka mogucnost je istodobno
mogucnost suProtnih stvari. S jedne strane, ono
to nema mogucnosti da stvarno postoji, zaista
ne moe pripadati, kao da stvarnoposto.ii, nikakvom subjektu; s druge strane, sve to je
moguce, moe da se ne ostvari. Prema tome,
ono to moe da postoji, moe podjednako da
postoji i da ne postoji. Dakle, ono to je moguce, moe i da bude i da ne bude, i moguceje da
ono to ima mogucnost da ne postoji, i ne postoji. A ono to moe da ne postoji je podlon.o
unitenju bilo u apsolutnom smislu, bilo samo
u smislu u kome se kae da moe da ne POStoji,
na Primer, s obzirom na memo, kolicinu ili kakvocu, dok ~raz apsolutno znaci s obzirom na
supstancu. Nita, dakle, od onoga to je apsolutno neunitivo nije apsolutno kao mogucnost,iako nita ne sprecava da ono to bude sa izvesnog
gledita, na primer s obzirom na kakvocu ili
222

l051a

mesto. Prema tome, sve to je neunitivo postoji kao stvarnost. Ne postoje takode ni stvarnosti bez kojih nema ivota kao mogucnosti; a
to su prve stvarnosti: jer kad ne bi bilo tih
stvarnosti, ne bi bilo nicega. Isto tako ne postoji
vecito kretanje kao mogucnost. A ako postoji
neko vecito pokretno telo, ono se krece po mogucnosti, osim to moe da prede s jednog mesta
na drugo, a nita ne sprecava da mu se u ovom
smislu pripie izvesna materija. Iz ovoga razloga su Sunce, zvezde i citavo nebo uvek u
pokretu, i ne treba se plaiti da ce se ikada zaustaviti, kao to se toga boje fizicari. Ova tela
se ne zamaraju u svom kruenju, jer kretanje
za njih ne predstavlja, kao za bica koja su podlona unitenju, mogucnost suprotnih zbivanja.
Kod ovih bica ta osobina ima za poslOOicuda
im oteava neprekidnost kretanja, poto uzrok
toga zamora proistice iz cinjenice da je supstanca propadljivih bica materija i sposobnost,
a ne delovanje.
Stvarnosti koje su u stalnom kretanju oponaaju neunitive stvarnosti, kao to su zemlja
i vatra, koja su takode vecito u dejstvu, jer njihovo kretanje dolazi od njih samih i zbiva se
u njima samima. Ali ostale sposobnosti, prema
naem prethodnom raspravljanju, sve su sposobnosti suprotnih stvari, poto ono to ima
sposobnost da proizvede kretanje odredene vrste moe da proizvede j kretanje neke druge
vrste. To je slucaj, na primer, racionalnih sposobnosti. S druge strane, iracionalne sposobnosti
predstavljaju svojim prisustvom ili odsutnocu
mogucnost protivrecnog zbivanja. Kad bi, dakle,
postojale stvarnosti ili supstance one vrste o
kojoj govore pristalice ideja u svojim dijalektickim rasudivanjima, bilo bi neceg mnogo naucnijeg od nauke same po sebi, i neceg mnogo
pokretnijeg od kretanja samog po sebi, jer bi
te stvari bile vie stvarnosti nego to su nauka
223

Kad hil likovi bili prikazani u stanju deljenja,

postavke bi se odmah primetile; ali u stvari
one su prisutne samo kao mogucnosti. Zato je
zbir triju uglova trougla ravan dvama pravim
uglovima? Zato to su uglovi napravljeni oko
jedne jediJne tacke ravni dvama pravim uglovima. Kad bi se, dakle, povukla linija uporedna
sa stranom trougla, sAm pogled na taj lik ucinio
bi postavku odmah ociglednom. Zato je pak
ugao upisan u polukrug u svima slucajevima
pravi ugao? Zato to su ove tri linije jednake,
to jest dve polovine osnove i vertikala, povucena od sredita do vrha suprotnog ugla; zakljucak je onda jasan cim se baci pogled na lik, kad
se zna prva postavka. Ocigledno je, prema tome,
da se geometrijski crtei kao mogucnosti otkrivaju kad se prenose u stvarnost; a uzmk tome
je taj to je shvatanje geometra stvarnost. Prema tome, mogucnost proizlazi iz stvarnosti; i
zbog toga se geometrijski crtei upoznaju kad se
prave, s napomenom da je ostvarenje geometri!jskog lika vremenski starije od osobine toga lika.

po sebi i kretanje po sebi, koji su samo njihove

mogucnosti. Ocigledno je, prema tome, da je
de1anje vremenski ranije od mogucnosti i od
svakog uzroka promene.
9.

POJAM DOBRA KAO MOGUCNOSTI I STVARNOSTI

Iz ovoga to smo rekli jasno je da je ostvarenje dobra i bolje i plemenitije od sposobnosti

koja tei ka dobru. Naime, u svima slucajevima
gde se kae "moci", postoji u stvari mogucnost
suprotnog zbivanja. Na primer, onaj za koga se
kae da moe biti zdrav i$tovetan je s onim
koji moe da bude i bolestan, poto jedna ista
mogucnost da se bude zdrav predstavlja mogucnost da se bude bolestan, da se miruje i da
se krece, da se gradi i rui, da se bude sagraden
i da se bude sruen. Sposobnost primanja suprotnosti nalazi se, dakle, istovremeno u onome
to postoji, ali suprotnosti ne mogu postojati
istovremeno, kao to je nemoguce da postoji
istovremenost tih zbivanja, kao to su zdravlje
i bolest. Iz ovoga nuno proizlazi da, dok je dobro u stvarnosti jedna od suprotnosti, mogucnost je istovremeno jedno i drugo~ ili u isto vreme ni jedno ni drugo; prema tome, ostvarenje
dobra je bolje nego mogucnost.
Sto se tice zla, njegova svrha i njegovo ostva_
renje nuno su gori od njegove mogucnosti, poto je zbivanje kao mogucnost istovetno sa dvema suprotnostima. Prema tome, ocigledno je da
zlo ne postoji nezavisno od stvari dostupnih cu!ima, jer je zlo po svojoj prirodi vremenski kasnije od mogucnostI. U prvobitnim i vecitim
stvarima nema, dakle, ni zla, ni greha ni unitenja, poto se i unitenje ubraja medu zla.
Deljenjem se takode otkrivaju i geometrijske
postavke. Naime, mi ih iznalazimo deljenjem.
'224

10.

POJAM ISTINITOG

1051b

I NEISTINITOG

Poto se stvarnosti i ne-stvarnosti odreduju

prema tipovima kategorija pa se zatim nazilvaju
prema osobinama ili delanju tih kategorija ili
prema njihovim suprotnostima, u krajndoj liniji, one se odreduju prema onome to je istinito ili neistinito. Medutim, u pogledu cinjenica
istinitost ili neistinito st zavisi od njihovog spajanja ili razdvajanja, tako d~ drati se istine
znaci misliti da je razdvojeno ono to je razdvojeno i da je 'spojeno ono to je spojeno, dok biti
u zabludi znaci misliti suprotno prirodi stvari.
Kada, dakle, postoji ili ne postoji ono to se naziva istinitim ili neistini:tim? Zaista je potrebno
15

225

'paljivo ispitati ta podrazumevamo pod ovim.

Ti nisi beo zato to mi u istini mislimo da si
boo, nego mi kaemo istinu govoreci da si beo,
kada si beo.
Ako, dakle, postoje stvari koje su uvek spojene i koje je nemoguce razdvojiti; ako postoje
druge koje su uvek razdvojene i koje je nemoguce spojiti; najzad, ako neke dozvoljavaju spajanje L razdvajanje - onda "biti" znaci "biti
spoj en", "biti jedan"; ne biti, znaci "ne biti
spoj en", "biti mnogostruk". Poto stvari stoje
ovako, isto miljenje ili ista postavka postaje
istinita i neistinita kad se radi o nezavisnim
stvarima, i moguce je da ona kae istinu u jednom trenutku, a neistinu u drugom. trenutku;
naprotiv, ako' se radi o stvarima koje ne mogu
da budu drugacije nego to jesu, isto miljenje
ne postaje cas istinito a cas neistinito, nego su
ista miljenja vecito istinita ili neistinita.
Sto se tice jednostavnih stvarnosti, ta znaci
biti ili ne biti, ta znaci istinito ili neistinito?
Stvarnost ove vrste zaista nije sloena na takav
nacin da postoji kad je sloena i da ne postoji
kad je razdvojena, kao kad se kae da je drvo
belo ili dijagonala nemer1jiva. Istinito ili neistinito takode nece ovde biti ono to je kod sloenih stvarnosti!; u stvari, kao to istinito nije
isto za jednostavne stvarnosti to je za sloene,
tako ni stvarnost nije ista. Prema tome, evo ta
je onda istinito ili neistinito. Istinito znaci shvatiti i izraziti ono to se shvati; naime, potvrdivanje i izraavanje "nisu istovetne stvari. Ne znati
znaci ne shvatiti. U stvari, ne moe se prevariti
u pogledu prirode izvesne stvari, osim slucajno,
a takode se ne moe prevariti ni u pogledu jednostavnih supstanci. Nije moguce biti u zabludi
u odnosu na nji!h. Medutim, sve one postoje kao
ostvarenje, a ne kao mogucnost; u protivnom
slucaju, one bi postajale i unitava1e se. Ali ono
to postoji samo po sebi nema ni pocetka ni kra226

ja. Inace bi takva stvarnost proizlazila od neke

druge stvarnosti. Ne moe, dakle, da bude zablude u pogledu onoga to je upravo sutina i to
postoji kao ostvarenje; u stvari, postoji ili ne
postoji saznanje o tome. U vezi s tim cinjenicama potrebno je ispitati ta su one kakva im je
priroda. Sto se tice stvarnosti posmatrane u smislu onoga to je istinito i nestvarnosti posmatrane u smislu onoga to je neistinito, istinito je u
jednom slucaju kad postoji spajanje, aneistinito
kad nema spajanja. Medutim, u drugom slucaju, ako stvar postoji!, ona postoji na odreden
nacin, a ako ne postoji na taj odredeni nacin,
ona uopte ne postoji. S druge strane, istina
znaci upoznavanje tih stvarnosti; u pogledu
njih nema ni neistinitog ni istinitog, nego samo
neznanje; ono, uostalom, nije slicno slepilu, poto bi slepi10 bilo onda kad se apsolutno ne bi
imala sposobnost miljenja.
Uostalom, u vezi snepokretnim stvarnostima, ocigledno je da one ne mogu biti predmet
zablude u pogledu vremena cim se prihvati da
su nepokretne. Ako se, na primer, pretpostavi
da se trougao ne menja, ne moe se zamisliti da
je zbir njegovih uglova u jednom trenutku ravan dvama pravim uglovima, a u drugom trenutku da nije ravan dvama pravim uglovima
(inace bi bio podloan promeni). Medutim, moe
se zamisliti da jedan clan neke kategorije ima
izvestan atribut, a da ga drugi n'~ma. Na primer, moe se zamisliti da nema ni jednog parnog broja koji bi bio prvi, ili da su jedni prvi,
a da drugi to nisu. Ali, ako se radi o prostoj
brojnoj cinjenici, ova zabluda nije moguca, poto se onda ne moe vie zamis1Wtida ilzvesna
stvar ima jedan atribut, a da ga druga nema,
nego ce na sud biti ili istinit ili neistinit, kao
to to uvek tako biva.

1052a

16

227

KNJIGA IX
1.
POJAM I ZNACENJE JEDNOG

"Jedan" kao pojam uzima se u vie znacenja,

o cemu je prethodno bilo govora u poglavlju o
razlicitim znacenjima. Medutim, ova mnogostrukost moe se ukratko svesti na cetiri glavna
znacenja koja obuhvataju pojam "jedan" kao
sutinu, a ne kao slucajnost. Postoji, naime, ono
to je neprekidno uopte ili najcece takvo po
svojoj prirodi, a koje ne proistice iz nekog dodira ni iz neke spoljanje veze. A medu takvim
stvarima vie jedinstva ima i vremenski je ranije ono cije je kretanje nedeljivije i celovitije.
Zatim postoji jedinstvo, cak i veca mera jedinstva u onome to je celina i to ima svoj izgled
i oblik, narocito ako je celina takva po svojoj
prirodi, a nije kao neto to je na silu spojeno
lepkom, ekserom ili vezom; drugim recima, ako
celina nosi u sebi uzrok sopstvene neprekidnosti.
A ta stvar je takva zato to je njeno kretanje
jedno i nedeljivo u prostoru i u vremenu. Iz ovoga ocigledno proizlazi da je izvesna stvar koja
po prirodi ima svoj uzrok kretanja, i to prvog te
vrste, a to je kruno kretanje, ta stvar prva medu svim velicinama koje su jedno. Stoga je "jedan" u ovom smislu ili ono to je neprekidno,
ili ono to je celina; to je takode sve ono o cemu
228

1052b

postoji jedan pojam, kao to su stvari o kojima

postoji jedinstvo misli, to jest stvari o kojima
je misao nedeljiva; a nedeljiva misao je misao
o onome to je nedeljivo u svojoj sutini ili je
brojno takvo. U brojnom smislu nedeljivo je
ono to je pojedinacno; a po svojoj sutini nedeljivo je ono to je nedeljivo u odnosu na saznanje i znanje, tako da po svojoj bitnosti mora
da bude jedno ono to je. uzrok jedinstva supstance. Takva je, dakle, mnogostrukost znacenja pojma jedan: ono to je po prirodi neprekidno, to je celina, to je pojedinacno i to je
opte. A ono to sacinjava jedinstvo za sve ove
stvari, to je nedeljivost kretanja za jedne, ilnedeljivost misli ili pojmova za druge.
Medutim, potrebno je obratiti panju da se
na taj nacin ne shvati da su stvari za koje se
kae da su jedan istovetne sa sutinom pojma
"jedan", sa samim njegovim pojmom. Mi smo,
s jedne strane, stvarno pokazali razna zriacenja
pojma.;,jedan", i svaka stvar kojoj bude pripadao jedan od vidova ovog pojma bice "jedna;
ali, s druge strane, sutina pojma "jedan" bice
cas jedinstvo jedne od stvari koje smo pokazali, a cas ce znaciti neko drugo jedinstvo blie
doslovnomznacenju reci jedan, dok prvi vidovi
pojma "jedan" imaju samo jedinstvo kao mogucnost. Takav je slucaj i s pojmovima "elemenat" i "uzrok" ako bi uopte trebalo da se
odrede stvari koje se nazivaju elementima ili
uzrocima i, s druge strane, ako bi trebalo dati
njihovu definiciju. Tako je vatra u jednom smislu elemenat, a isto tako je neodredeno ili neto drugo slicno po sebi elemenat, ali u drugom
smislu ona to nije, poto se sutina vatre i sutina elementa ne meaju. U stvari, dok je vatra
elemenat u tom smislu to je ona izvesna odredena stvar i priroda, ime "elemenat" znaci ono
to ima osobinuda ude u sastav nekog biCakao
prvi bitni deo.
229

1053a

230

Ono to kaem za elemenat moe se takode

prim.eniti na. "uzrok", na "jedan" i na sve izraze ove vrste. Takode iz ovog razloga, sutina
pojma "jedan" sastoji se u nedeljivosti, u cinjenici da je ovaj pojam bitno jedna odredena i posebna. stvar, odeljena po mestu ili obliku ili znacenju; ili to znaci da je celovita i nedeljiva; najzad i narocito, to znaci da je prva mera svake
vrste, osobito prva mera kolicine, poto je pojam
"jedan" proiren sa kolicine na ostale kategorije.
Mera je u stvari ono po cemu se sazp.aje kolicina.
Prema tome, sve ono to je kolicina upoznaje se
merenjem sa jedinicom ili nekim brojem; a svaki broj upoznaje se kroz jedan. Prema tome,
svaka kolicina upoznaje se kroz jedan, a ono
kroz to su se kolicine prvobitno upoznale je
sam pojam jednog; iz ovoga sledi da je jedan
prauzrok broja kao takvog. O uda dolazi da se i
u drugim kategorijama merom naziva ono kroz
to se prvobitno upoznaje svaka stvar i da je
mera raznih vrsta bica jedinica za duinu, za irinu, za dubinu, za teinu, za brmu. Teina i
brzina su neto zajednicko svakoj od dveju suprotnosti, jer se i jedna i druga uzimaju u dvostrukom znacenju. Na primer, teinu ima sve
ono to ima bilo kakav teret, a teinu ima i;ono
to ima viak tereta; brzinu ima sve to ima bilo
kakvo kretanje, a brzinu ima i sve to ima viak
kretanja, poto cak i ono to je sporo ima izvesnu brzinu i ono to je lako izvesnu teinu. U
svima ovim slucajevima postoji dakle mera i
prauzrok kojIiisu jedno i nedeljivo, poto se cak i
u meri za linije stopa smatra nedeljivom; u stvari, svuda se tei za merorn koja predstavlja neto
to je jedno i nedeljivo; ata mera je neto prosto
prema redu kakvoce ili kolicine. Prema tome, tamo gde se po svoj verova tnoci ne moe nita dOdati niti nita oduzeti, tu je mera tacna. Zbog to~a je mera broja najtacnija od svih, poto je jedinica postavljena kao apsolutno nedeljiva; sv~

nae druge mere nisu nita drugo nego njena

oponaanja. Ako bi se talentu ili nekoj drugoj
srazmeI;'no velikoj meri neto dodalo ili oduzelo,
ta radnja bila bi neprimetnija nego kad bi se
izvrila na nekoj manjoj meri. Iz ovog razloga
za meru se uvek uzima prva stvar kojoj nije
moguce oduzeti ono to bi se moglo opaziti, bilo
da se radi o teku6inama, o cvrstim telima, o teini ili o obimu; a misli se da se kolicina o kojoj
je rec upoznaje kad se upozna pomocu te mere.
Isto tako kretanje se upoznaje pomocu prostog
i najbreg kretanja, jer to kretanje zauzima
najmanji deo vremena. Zbog toga je u astronomiji jedan prauzrok i princip i mera. Naime,
smatra se da je kretanje neba ujednaceno i najbre od svih drugih, i ono slui kao osnova za
merenje drugih kretanja. U muzici je jedinica
poluton, jer je to najmanje meduvreme, a u
reci je to glas. Svaka od ovih jedini:ca je izvesna jediniica u ovom smislu: ne zato da bi
jedan bio kao neki zajednicki pojam za sve,
nego u smislu koji smo pokazali.
Medutim, mera nije uvek jedna po broju;
ponekad ih ima vie. Tako imaju dve vrste polutona, i to ne polutona koji zapaa uvo, nego
onoga koji, se izraava brojem; takode su mnogostruki glasovi kojima merimo govor; najzad,
dijagonala kvadrata meri se dvema kolicinama,
kao i strana kvadrata i sve prostorne kolicine.
Prema tome, jedan je mera svih stvari.: razlog
ovome je taj to upoznajemo elemente od kojih
je sastavljena supstanca pomocu kolicinskog ili
formalnog delenja stvari. A jedan je nedeljiv
upravo zato to je prvi elemenat svake vrste
bica nedeljiv. Medutim, sve nije nedeljivo na
isti nacin. na primer, stopa i jedinica: jedinica
je apsolutno nedeljiva .. Naprotiv, k8lO to smo
vec rekli, stopa treba da se uvrsti medu stvari
koje su nedeljive zapaanjem, ali samo tako,
poto je sve to je neprekidno verovatno deljivo.
231

Mera je uvek iste vrste kao mereni predmet; velicine se mere velicinom, a narocito se duina
meri d~om,
irina irinom, zvukovi zvukom,
teina teinom i jedinica jedinicom. Nadme. ovo
treba shvatiti ba na ovaj nacin, a ne reci da
je mera brojeva broj; to bi trebalo reci kad bi
se radilo o pojmovima koji pripadaju istoj vrsti.
Medutim, ne radi se ni o cemu slicnom, to je
kao kad bi se tvrdilo da meru jedinica predstavljaju jedinice, a ne jedna jedinica, poto je broj
mnotvo jedind.ca. TakQde kaemo da je znanje
mera stvari, kao i 05ecanje; a ovo stoji iz istog
razloga kao ono to je receno malocas, to jest
da kroz njih upoznajemo izvesnu 'stvar. U stvari, znanje zapaanje vie se mere nego to su
oni sami mere. U odnosu na nas, to je kao da
nas meri neko drugi:: mi znamo kIOlikaje naa
visina, jer se lakat toliko puta primenjivao na
nas. Protagora kae da je covek mera svih stvari,
1053b misleci pri tome na coveka koji zna, m coveka
koji oseca; on njih uzima u obzir zato to oni,
jedan, odnosno drugi, predstavljaju osecaJnje i
znanje koj~ su, kaemo, mera stvari. Ovo ucenje ne kae, dakle, nita narocito i ono je znacajno samo prividno. Jasno je, dakle, da je jedi. nica u doslovnom smislu reci mera, da je ona
iznad. svega mera kolicine, a zatim kakvoce. Izvesna stvar bice jedna ako je nedeljiva kolicinski, a neka druga ce to biti ako je nedeljiva kvalitativno. Zbog toga je pojam "jedan" nedeljiv,
bilo u apsolutnom smislu, bilo kao jedinica.

2.

. PRIRODA POJMA "JEDAN"

U pOgledu odnosa pojma "jedan" prema supstanci i stvarnosti, treba ispitati na koji nacin
postoji jedan u onome smislu u kome je o tome
raspravljano u naim aporijama. Pa vidimo ta
232

je to "jedan" i kako treba da ga shvatimo. Da li

cemo prihvatiti "jedan" kao supstancu dreci se
miljenja koje zastupaju na prvom mestu pitagorovcil, a zatim Platon? Ne postoji li pre izvesna stvarnost koja slui kao subjekat pojmu
"jedan", i ne treba li shvatiti jedan kao neki
poznatiji izraz i radije prihvatiti miljenje fizicara, od kojih neki kae da je "jedan" prijateljstvo, drugi da je vazduh, a treci da je beskonacno? Ako nije moguce da ni5ta od onog
to je opte bude supstanca, kao to smo to rekli raspravljajuci o supstanci stvarnosti, i ako
sama supstanca ne moe da bude supstanca kao
jedna i odredena stvar, izvan mnotva (POtoje
ta stvarnost vezana u zajednicu sa tim mnotvom), nego ako je ono samo kategorija, jasno
je da "jedan" ne moe da bude ni supstanca;
jer stvarnost i "jedan" su najoptije od svih kategorija. Otuda sledi, s jedne strane, da rodovi
nisu stvarnosti ni supstance odvojene od culnih
stvari i da, s druge strane, "jedan" ne moe biti
ni rod, iz istih razloga zbog kojih ni stvarnost
ni supstanca ne mogu da budu rod.
Neizbeno se pojavljuje isti slucaj ako se "jedan" posmatra u svima odnosima. Nadme, pod
pojmom "jedan" podrazumeva se i pojam stvarnosti. To znaci ako je, kao kakvoca, "jedan" neka odredena stvar, neka posebna stvarnost, i ako
je takav slucaj i u pogledu kolicine, onda je jasno da za sve kategorije treba postaviti pitanje
o prirodi pojma "jedan", kao to se postavlja pitanje o prirodi stvarnosti, poto nije dovoljno
odgovoriti da je priroda pojma "jedan" ta, da
je to "jedan". Medutim, u bojama "jedalIl" je
odista boja, to jest belo, poto ostale boje izgleda u stvari da proisticu od belog i crnog, a
crno nije nita drugo nego lienost belog, kao
to je mrak lienost svetla, poto mrak zaista
nije nita drugo nego lienost svetla. Ako bi,
dakle, stvarnosti bile boje, one bi bile odreden
233

broj. Medutim, jasno je da bi to bio broj tih

boja; pojam "jedan" bio bi neki odredeni jedan, kao to je pojam belog .
Slicno tome, kad bi stvarnosti bUe muzicki
zvuci, one bi predstavljale 'ilzvestan broj, svakako broj polutonova, ali to to bi bile broj ne bi
sacinjavalo njihovu supstancu, i "jedan" bi bio
izvesna odredena stvar,cijaje supstanca,ne "jedan", nego poluton. Isti je slucaj sa izgovorenim
1054a glasovima. Stvarnosti bi tada bile izvestan broj
glasova, a "jedan" bt bio samoglasnik. Najzad,
ako bi stvarnosti bile pravolinijski likovi, one bi
sacinjavale izvestan broj likova i "jedan" bi bio
trougao. Isto rasudivanje primenjuje se na sve
ostale vrste stvarnosti. Ako, dakle, u odredivanjima, kakvocama, kolicinama i kretanju postoje brojevi i jedinstvo, ako je u svima kategorijama osim supstance broj izvestan broj posebnih
stvari, a "jedan" izvesna odredena stvar, ako
je cinjenica da "jedan" nije supstanca jednog,
nuno je isti slucaj i kod supstanca, poto se "jedan" ponaa na isti nacin u svima kategorijama.
Ocigledno je, dakle, da je u svakoj vrsti "jedan ~~izvesna odredena priroda i da priroda pojma "jedan" nije nikada "jedan" koji postoji
sam po sebi; ali kao to u bojama treba ispitivati ta je jedan sam po sebi, to jest boja, tako
to treba istraivati i u supstancama uzeti jednu supstancu da bi se obrazovao "jedan" sAm
po sebi. A da jedan i stvarnost imaju bezmalo
.isto znacenje, jasno proizlazi iz toga to je "jedan" podjednako vezan za bilo koju kategoriju
i to se ne nalazi posebno ni. u jednoj od njih,
ni u supstanci niti u kakvoci, nego se ponaa
na isti nacin kao stvarnost prema kategorijama;
ovo proistice i iz toga to se ne potvrduje nita
vie kad se kae "neki covek" nego kad se kae "covek", kao to ni stvarnost ne znaci nita
izvan supstance, kavo6e ili kolicine; i postojati
kao "jedan" znaci postojati kao posebna jedinka.

3.

om\Os

234

1054b

POJMA JEDAN" PREMA POJMU

MNOSTVO"

Suprotstavljanje jednog i mnotva jedinki

vri se na vie nacina. Na jedan nacin, jedan i
mnotvo suprotstavljaju se kao nedeljivo i deljivo, pri cemu se deljeno ili deljivo naziva
"mnotvo", a nedeljivo ili nepodeljeno "jedan".
S obzirom. da imaju cetiri vrste suprotstavljanja
i da se dru~ od ova dva j.zraza naziva prema
lienosti, onda bi se moglo radi1:tisamo o suprotnostima, a ne o protivrecnostima, ni o odnosu necega prema nece:rnu. "Jedan" se oznacava i objanjava njegovom suprotnocu, a
"nedeljivo" de1jivim, poto se mnotvo i deljivo
lake zapaaju cu1ima nego nedeljivo, tako da
logicki mnotvo ima vremensko prvenstvo ispred nedeljivog zbog nacina zapaanja.
Jednom pripadaju, kao to je receno u podeli
suprotnosti, "isti", "slican" i "jednak", a mnotvu "drugacij;i", "razlican" i "nejednak". "Isti"
ima ra2Ilia znacenja; u prvom znacenju mi ga
ponekad odredujemo izrazOm "brojna istovetnost"; u drugom znacenju je kad postoji istovremeno jedinstvo u definiciji i u broju: na primer, ti si jedno sa samim sobom po obl.iikui matenji; "isti" se kae kad postoji jedinstvo d~finiclje prve supstance: tako su jednake prave
linije iste, kao to su isti jednaki cetvorougaom'cl i pravougaonicil; tu zaista postoji mnotvo
predmeta, ali u ovim slucajevima jednakost je
jedinstvo.
Slicne stvarnosti su one koje su, iako ne potpuno iste niti bez razlike u njihovoj stvarnoj
supstanci, i1Stovetnepo obliku. Na primer, veci
cetvorougaonik slican je manjem; nejed~
prave su slicne: one su slicne, ali ne apsolutno
iste. Slicne su i stvarnosti koje, iako imaju isti
oblik, a u stanju su da budu vece ili manje.
235

ipak nemaju takvog kvaliteta. Isto tako stvarnosti ciji je kva1itet po izgledu jedan i isti, na
primer belo, koje moe da bude zastupljeno u
vecoj ili manjoj meri, nazivaju se slicnim zbog
jedinstva njihovog izgleda. Najzad, slicnim se
nazivaju stvarnosti koje pokazuju vie slicnosti
nego razlike, bilo da se radi o bitnim ili o prividnim osobinama; tako kalaj lici na srebro
po tome to je beo, a zlato lici na vatru po tome
to je uto i crvenkasto.
Prema tome, ocigledno je da se i "drugaciji"
i "razl~can"uzimaju u vie znacenja. U prvom
znacenju, drugacije je suprotno istom, tako da
je svaka stvar uporedena sa drugom ovoj istovetna ili od nje razlicita. U drugom smislu po_
s1Joj~
menjarnje,ako u isto vreme nema jedinstva
materije i pojma: ti si drugaciji nego tvoj sused.
U trecem smislu menjanje je kao u matematickim stvarima. "Drugaciji" i "isti" takode se
mogu potvrditi svacim u odnosu na sve; samo
ako se nalazi jedinstvo i!postojanje; "drugaciji"
nije u stvari protivurecnost "istom"; zbog toga
"drugaciji" i "isti" nisu obeleja nepostojecih
stvari. (u OVomslucaju moe se reci "ne-isti"),
nego uvek postojecih stvari, poto sve to je
stvarnost i "jedan", to je po svojoj prirodi ili
"jedno" ili "ne-jedno" sa nekom drugom stvari.
Takvo je suprotstavljanje drugacijeg i istog;
medutim, razlika i protivnost su medusobno razliciti pojmovL za dve stvarnosti koje su drugacije stvarno nije nuno da se menjanje tice
neceg odredenog, poto je sve to postoji drugacije ili isto. Naprotiv, ono to je razlicito mora
se razlikovati od izvesne odredene stvari nekim
odredenim mestom, tako da nuno treba da postoji neki istovetan elemenat po kome se stvari
razlikuju. Taj istovetan elemenat je rod ili vrsta, poto se sve to se razlikuje razlikuje ili po
rodu ili po vrsti: po rodu, ako nema zajednicke
materije ili uzajamnog pro~enja,
kao to je
236

1055b

slucaj sa stvarima koje pripadaju jednom razlicitom tipu kategorije; po vrsti, ako postoji istovetnost roda, poto se rod definie kao ono po
cemu se za dve razlicite stvari kde da su sutinski jedna ista stvar. Suprotne stvari su razlicite, a suprotnost je neka vrsta razlike. Jasno
je iz same indukcije da smo ovu pretpostavku
tacno izveli. Naime, sve stvari koje su medu
sobom suprotne jasno pokazuju da su takve, a
ne da su samo drugaciIje;jedne pokazuju da su
drugacije po rodu, dok su druge sadrane u i!stoj
seriji kategorije, tako da pripadaju istom rodu
i da su istovetne po rodu. Na drugom mestu
utvrdili smo koje su stvari istovetne, akoje
razlicite po rodu.
4.

SUPROTNOSTI

I NJIHOVE

VRSTE

Poto se stvari koje su medusobno razlicite

mogu razlikovati vie ili manje, postoji, dakle,
i neka najvia razlii.kakoju ja nazivam "oprecnost." Indukcija jasno pokazuje da oprecnost
predstavlja najviu razliku. U stvari, dok bica
koja se razlikuju po rodu nemaju veze medu
sobom, nego su suvie udaljena jedna od drugih i nespojiva, bica koja se razlikuju po vrsti
imaju kao dshodiJnutacku svog uzajamnog
stvaranja suprotnosti uzete kao krajnosti; a
razdaljina izmedu krajnosti, pa prema tome i
izmedu suprotnosti, najveca je razdaljina.
Medutim, ono to je u svakoj vrsti najvece
to je zacelo potpuno, savreno, poto je najvece ono to se ne moe nadmaiti, a savreno
je ono izvan cega nije moguce ndta zamisliti.
Savrena razlika u stvari oznacava konacnu
svrhu, isto onako kao to se savrenim zove
sve ono cije je obeleje da je postiglo izvesnu
svrhu; a dalje od svrhe ne. postoji nita, poto
je ona u svakoj stvari poslednji kraj i obuhvata
237

sve ostalo. Zbog toga, izvan svrhe ne postoji

nita i savrenom nije potrebno nita. Iz ovoga
ocigledno proizlazi da je oprecnost savrena.
razlika. A kako se i suprotnosti nazivaju u raznim znacenjima, obeleje savrenog pripisiJvace
se razlicitim nacinima oprecnosti koji pripadaju suprotnostima. Osim toga, ocevidno je da
za jednu stvar ne~e
postojati vie suprotnosti: pre svega ne moe postojati nita to je
dalje od krajIlOlSti, i za jednu razdaljinu ne
moe postojati vie od dveju krajnosti.; ovo je
uopte jo ociglednije ako je svaka oprecnost
razlika, i ako razlika, pa prema tome i savrena raz1i:ka, postoji izmedu dve krajnje granice.
Medutim, i ostale definicije koje se uopte
daju o suprotnostima takode su nuno istinite.
U stvari, savrena razlika je ne samo najveca
razlika, nego su jo stvari koje se najvie razlikuju u istom rodu suprotnosti, jer je savrena razlika najveca razlika medu vrstama istog roda. Isto tako stvari koje se najvie razlikuju u istom materijalnom subjektu koji ih
obuhvata predstavljaju suprotnosti, poto. je za
suprotnosti materija ista. Naime, suprdtnosti
su stvari koje se najvie razlikuju pod istom
mogucnocu; s druge strane, postoji jedno jeditno znanje za jedan rod stvari u kojima je savrena razlika naj veca razlika.
Prva suprotnost je posedovanje i lienost, i
to ne svaka lienost (jer se lienost uzima u vie
znacenja), nego ona koja je konacna. Sve ostale
suprotnosti nazvace se tako prema ovoj prvoj oprecnosti: jedne stoga to je poseduju, druge to je
p~vode
ili su u mogucnosti da je proizvedu, i,
najzad neke stoga to su one same sticanje ili ukidanje tih ilJidrug1ihsuprotnosti. Osim toga, ako
su prativrecnost, lienost, oprecnost i odnos suprotnosti, ako je prvo swprotstavljanje protivrecnost i ako protivrecnost ne dozvoljava nikakvog posrednika, dok ovi mogu dia postoje kod
238

i,

suprotnosti, jasno je da protivrecnost

oprecIWStnisu isto to i suprotstavljanje. Sto se tice
lienosti, ona je neka vrsta protivrecnosti. ZaiJSta,
apsolutna nemogucnost posedovanja, ili cinjenica da ne poseduje ono to je u njegovoj prirodi
da poseduje, takva je za izvesno bice apsolutna
lienost ili lienost na izvestan odredeni nacin,
poto se lienost uzima u vie znacenja, prema
podelama koje smo ustanovili na drugom mestu. Lienost je, prema tome, zaista neka vrsta
protivrecnOlStii;to je ili neka odredena nemogucnost, ili nemogucnost sadrana i primljena u
subjektu. Otuda dolazi da, dok protivrecnost ne
dozvoljava posrednike, ovi mogu da postoje ako
se radi o lien06'ti..Sve je zaista jednako ili nejednako, ali sve nije ili jednako ili nejednako,
osim jedino u subjektu Jsposobnomda primi jednakost. Ako se, dakle, stvaranje u materiji vri
pocinjuci od suprotnosti i proizlazi ili od oblika i posedovanja oblika, iH od izvesne lienosti
oblika i lika, ocigledno je da ce svaka oprecnost
biti lienost, ali da verovatno svaka lienost nece biti oprecnost. Uzrok tome je to je bice koje
je hiJo lieno moglo biti takvo na vtie nacina,
jer su samo krajnje granice one suprotnos~i iz
kojih p~i
promena. Ovo se takode moe uvtideti iz indukcije. U stvari, svaka oprecnost
pretpostavlja lienost kao jednu od dveju suprotnosti. Medutim, ta lien06t nije uvek nste
prirode. Nejednakost je lienost jednakosti, neslicnost slicnosti, aporok vrline. S druge strane,
slucajevi se razlikuju na nacin koji smo pokazali. Cas hocemo jednostavno da kaemo da je
stvar pretrpela liavanje, cas se radi o liavanju
ogranicenom na vreme ili na neki deo, kao to
je izvesno razdoblje ivota, ili se pak odnosi na
ono to je glavno lli na celinu. Ovo pokazuje
zato medu tim lienostima postoji neki posrednik, kao to je, na primer, covek koji nije ni dobar ni rdav, dok ne postoji 'U drugima. Svaki
239

broj je nuno ili par ili nepar. Stavie, neke

suprotnosti imaju svoj odredeni subjekat, dok
ga druge nemaju. Prema tome, jasno je da se
jedna od suprotnosti uvek odreduje kao lienost druge. Uostalom, dovoljno je da to bude
tacno za prve suprotnosti, to jest rodove ostalih suprotnosti, a to su "jedan" i "mnogostruk";
ostale se u stvari svode na njih.
5.
ODNOS JEDNOG PREMA VELIKOM I MALOM

1056a

Poto jedna stvar ima samo jednu suprotnost, moe se postaviti pitanje na koji se nacin
jedan suprotstavlja mnotvu, a ono to je jednako velikom i malom. Naime, pitanje se postavlja
uvek kad se radi o suprotnosti, kao kada pitamo:
da li je ovo belo, ili crno? i: da li je ovo belo, ili
ne-belo? Medutim, mi ne kaemo: da li je ovo
covek, ili OOo?osim ako elimo da utvrdimo putem pretpostavke stvarnu suprotnost, pa pitamo, na primer: koji je od dvojice doao, Kleon
ili Sokrat? Medutim, ovo ne mora da bude ni u
jednom rodu. AlLtakvo pitanje ipak se postavlja tamo gde su dva izraza suprotnost. U stvari,
samo suprotnosti ne mogu postojati istovremeno:
ta neistovremenost upotrebljava se upravo ovde
kada se pita koji je od dvojice doao, jer bi pitanje bilo smeno ako bi se moglo desiti da su
doli obojica zajedno. Medutim, cak i u ovom
slucaju postavljeno pitanje ipak pada pod jednu
oprecnost, oprecnost jednog ili mnogostrukog,
to jest: da li su doli obojica, ili pak jedan od
njih? Ako se, dakle, pitanje putem raclanjavaako
nja postavlja uvek u slucaju suprotnosti,
se moe upitati koji je od dvojice veciill.i manji
ili jednak, kakva je suprotnost izmedu "jednak"
i dva druga izraza? "Jednak" ne moe biiti suprotnost samo jednom od dvojice, niti obojici

240

II

zajedno; zato bi to bila suprotnost pre velikom

nego malom? Stavie, "jednak" je suprotnost
"nejednakom" , tako da bi on bio suprotnost vecem broju stvari. Medutim, ako "nejednak" znaci isto to veci i manji u isto vreme, "jednak" ce
biti suprotnost obojici; i onda tekoca ide u prilog onih koji tvrde da je "nejednak" nedeljiva
diada, iz cega sledi da je samo jedna stvar suprotna dvema drugima, a to je nemoguce.
Najzad, "jednak" je ocevidno posrednik imedu velikog i malog. Medutim, kao to to iskustvo pokazuje, ni:jedna oprecnost nije posrednik, niti to moe biti po svojoj definiciji. Oprecnost ne bi bila savrena razlika kad bi bila posrednik, nego ba ona uvek ima nekog posrednika. Ostaje, dakle, da je "jednak" suprotnost
velikom i malom, bilo kao poricanje, bih> kao
liavanje. Ali to ne moe da bude poricanje ili
liavanje samo jednog od dvojice. Zato naime
da to bude pre velikog nego malog? To je, dakle, poricanje obojice. Stoga se pitanje mora
postaviti u odnosu na dva izraza, a ne samo u
odnosu na jedan od dva, kao, na primer: da li je
on veci:ili jednak, ili: da li je on jednak ili manji?
Postoje uvek tri izraza. Ali liavanje ne postoji nuno, poto sve to nije ni vece ni manje
nije jednako, nego su to samo bica koja po prirodi imaju te osobine. Prema tome, jednako je
ono to nije ni veliko ni malo, posedujuci pri
tome po svojoj prirodi svojstvo da moe biti
veliko ili malo. Ono je oprecno velikom i malom kao odrecno poricanje zbog toga je upravo posrednik izmedu ovih pojmova. A ono to
nije ni dobro ni rdavo oprecno je onome to
je istovremeno dobro i rdavo, ali ne dobiJja ime,
poto se dobro il rdavo uzimaju u mnogim znacenjima, a subjekat koji ih dobija :nlije jedan.
Ime bi pre dobilo ono to nije ni belo ni crno;
pa ipak cak i u ovom slucaju nema jedinstvenog imena, nego su boje cije se poricanje pa-

11

241

1056b

tvrduje u odrecnom smislu u neku ruku brojno ogranicene: one u stvari moraju biti ili smede ili ute, ili nekog drugog tona ove vrste.
Prema tome, neosnovan je prigovor onih koji
misle da se u svima slucajevima moe izraavati na isti nacin; pod takvim uslovima bi onda
izmedu cipele i ruke bio neki posrednik koji ne
bi bio ni cipela ni ruka, pod izgovorom da je
ono to nije ni dobro ni rdavo posrednik izmedu dobrog i rdavog, kao da u svima slucajevima mora postojati neki posrednik. Medutim,
to uopte ne mora da bude tako. U prvom slucaju zajednicko poricanje je poricanje dveju
suprotnosti medu stvarima koje dozvoljavaju
izvesnog posrednika i .izvesno prirodno rastojanje; ali medu drugim izrazima nema moguce
razlike, poto dve oprecne stvari koje su predmet zajednickog poricanja pripadaju raznim
rodovima, tako da nema jedinstva subjekta.

kode je mnotvo, a mnotvo je veliko. Ako postoji razlika u slucaju neprekidnog, to ce se

utvrditi. Prema tome, ono to je malo predstavljace neko mnotvo. Iz ovoga sledi da ce i
"jedan" biti neka vrsta mnoine, makar je i ma.li, on je to nuno ako "dva" predstavlja mnotvo. U istom smislu se kae da je i mnotvo ono
to je mnogobrojno, ali i sa izvesnom razlikom:
tako je voda mnotvo, ali ona nije mnogobrojna.
U stvari, mnotvo se kae za sve to je deljivo; u jednom smislu ono znaci velicinu koja prevazilazi drugu meru, bilo u potpunosti bilo relativno, suprotno malobrojnom koje je, :u odnosu
na prvo, mnotvo koje ~e postoji; u drugom smislu mnotvo Se uzima kao broj, i samo u ovom
smislu ono je oprecno jednom. Naime, mi kaemo "jedan" ili "mnotvo" onako kao kad bi neko
rekao jedan i jedni, .i.libeo i beli, ili kad bi se
merene stvari uporedivale s merom. U ovom
smislu nazivaju. se mnogostruke 'stvari. Svaki
broj se u stvari naziva mnotvom, poto je ono
sastavljeno od jedinica i poto je svaki broj merljiv jedinicom, a Ona je mnotvo kao ono to je
suprotno jednom, a ne kao ono to je suprotno
malobrojnom. U ovom smislu je, onda, mnotvo
cak "dva", ali ne kao mnotvo koje relativno ili
apsolutno prevazila2i granicu te velicine; "dva"
je prvo mnO\tvo.Dva je mali broj u apsolutnom
smislu, jer je to prvo mnotvo s nedostatkom
brojnosti (a zbog toga Analmagora nije pravilno
shvatio stvar govoreci da su sve stvari zajedno
neogranicene po mnotvu i po neznatnoj velicini
svdjih cestica: umesto da kae "po neznatnosti",
trebalo je da kae "po maloj velicini"; naime, stvari ne mogu biti neogranicene po maloj velicini),
poto malobrojno nije nikako sacinjeno od "jedan", kako to tvrde neki filozofi, nego od "dva".
"Jedan" i "mnotvo" kod brojeva u protivnom
su odnosu kao to je jedinica mere prema onome
to treba da se izmeri; to su stvari koje su u

6.

ODNOS JEDNOGA PREMA MNOSTVU

Neko bi mogao postaviti isto ptanje u pogledu suprotnosti izmedu "jedan" i mnotva. U
stvari, ako se mnotvo suprotstavlja jednom na
apsolutan nacin, iz toga proizlaze izvesne nemogucnosti. Naime, "jedan" ce biti malobrojan ili
mali broj, poto mnotvo predstavlja suprotnost
i malom broju. Stavie, i "dva" cini mnotvo,
poto i ono to je dvostruko predstavlja mnogostrukost, a dvostruko je dobilo svoje ime prema
"dva"; prema tome, "jedan" znaci isto to i
malobrojan, jer u kome bi odnosu dva btIo
mnotvo, ako ne u odnosu na jedan, koje je i
malobrojno? U stvari, nita nije manje. Najzad, u pogledu na mnotvo ono to je mnogo
ma1obrojno odnosi se kao pojam drugog i kratkog u predstavi duine; i sve to je veliko ta-

i
1'.

243

takvom odnosu kao to su odnosi koji to nisu

sami po sebi. Na drugom mestu videli smo da
se odnosi uzimaju u dva smisla: oni koji postoje
oni koji postoje izmedu
medu suprotnostima,
znanja njegovog predmeta, pri cemu se, onda,
za :izvesnu stvar kae da je u odnosu zbog toga
to se na nju odnosi neka druga stvar. Medutim,
1057a nita ne sprecava da jedan bude manji od necega, na primer od dva, poto, ako je manji, on
zbog toga nije malobrojan. Mnotvo je kao vrsta
broja; naime, broj je mnotvo mer1jivo jednim,
a jedan i broj su u jednom smislu oprecni, ne
kao suprotnosti, nego kao to smo to upravo rekli da su u izvesnom odnosu. "Jedan" :i.broj su
oprecni utoliko to je "jedan" mera, a broj merIj1va vrednost. ~bog toga sve to je jedno nije
broj, kao to je, na primer, neka nedeljiva stvar.
I premda se u istom smislu kae za znanje da
se odnosi na spoznaj ne stvari, taj odnos se ne
postavlja na isti nacin. Zaista bi:moglo izgledati
da je znanje mera da su spoznaj ne stvari predmet merenja. U stvari, deava se da, ako je svako znanje spoznaja stvari, svaka spoznaja nije
znanje, poto se na izvestan nacin znanje meri
onim to je predmet spoznaje. Sto se tice mnogostrukosti, ona nije suprotna ma1obrojnom.
Malobrojnom je suprotnost mnotvo, kao to je
mnogostrukost koja prelazi granicu suprotnost
mnotvu sa nedostatkom brojnosti. Mnogostrukost nije ni suprotnost jednom u apsolutnom
smislu. Ali, kao to smo rekli., mnogostrukost i
"jedan" su suprotnosti na izvestan nacin po tome
to je mnogostrukost deljiva, a "jedan" nedeljiv;
u drugom smislu, oni se medusobno odnose kao
to se znanje odnosi na ono to je spoznaj no, a ukoliko je to broj, onda "jedan" znaci. meru broja.

7.

POSREDNI CIl\"'ILAC MEU SUPROTNOSTIMA

Poto je moguce da medu suprotnostima postoji .nekii posrednik poto u izvesnim slucajevima on stvarno postoji, onda su oni nuno sacinjeni: od suprotnosti. Naime, svi posrednici su
istog roda kao bica ciji su oni posrednici. Posrednicima nazivamo ono u to se nuno mora
naj pre promeniti ono to se menja: na primer,
ako se eli postepeno preci sa najdeblje ice lire
na najtanju, naj pre ce se preci preko posrednih
tonova; u bojama, ako se eli ici od belog ka
crnom, preci ce se preko crvenog i smedeg da
bi se stiglo do crnog; i tako ide redom. Medutim, nemoguce je da dode do promene jednog
roda u drugi, osim slucajno, kao na primer od
jedne boje do jednog lika. Nuno je, dakle, da
posrednici budu u istom rodu jednti. kao drugi,
i u istom rodu kao bica ciji su posrednici.
Ali, s druge strane, svi posrednici su posrednici medu suprotnostima, poto se promena moe
izvriti samo medu suprotnostima uzetim samim
po sebi. Stoga je nemoguce da bude neki posrednik izmedu stvari koje nisu oprecne, poto
bismo inace imali promenu, cak pocev od stvari
koje nisu suprotne. Medutim, medu suprotnim
stvarima, pl'Otivrecne stvari ne dozvoljavaju
posrednika: protivrecnost se, u stvari, sastojiu
suprqtstavljanju ciji je jedan ili drugi clan nuno istinit za bilo koji subjekt, to jest bez ikakvog posred.n:ika.Preostale suprotnosti su odnos,
lienje i oprecnost. A od relativnih iizraza oni
koji nisu suprotni ne dozvoljavaju posrednika:
uzrok ovome je taj to oni nisu istog roda. Kakav bi, u stvari, bio posrednik izmedu znanja i
1057b onoga to treba da se sazna? Medutim, on postoji izmedu velikog i malog.
Ali ako su posrednici u istom rodu, kao to
smo to pokazali, i ako su oni posrednici medu

244
245

suprotnostima, nuno je potrebno da se oni sastoje od suprotnos1ii.Jer, ili ce suprotnosti biti

istog roda, ili one to nece bi!ti.Ako su istog roda, tako da bude neceg vremenski ranijeg od
suprotnosti, razlike koje sacinjavaju suprotne
vrste, poto i one spadaju u taj rod, bice i same
suprotnosti vremenski starije od vrsta: naime,
vrste se sastoje od roda od razlika. Na primer,
ako su belo i crno suprotnosti, i ako je prva boja ona koja je zgodna za izdvajanje a druga k0ja spaja razlike, onda su te razlike vremenski
ranije od belog i od crnog; na ovaj nacin u pitanju su SUprotnostiod kojih je jedna vremenski ranija od druge, a suprotne razlike su cak
vie suprotne nego suprotne vrste. Stoga ce
druge vrste i ono to medu njima predstavlja
posrednike biti sastavljeni od svog roda i svojih
razlika. Na primer, za Sve boje koje su posrednici ,i2medubelog i crnog mora .se reci da se
sastoje od roda (pri cemu je rod boja) i od izvesnih razlika. Medutim, te razlike nece biti
prve suprotnosti. U protivnom slucaju svaka
boja bila bi ili bela ili crna. One ce, dakle, biti
drugacije od prvih suprotnosti i samim tim po_
srednici izmedu prvih SUProtnosti;a prve razlike predstavlja ono to je diakriticno i sinkriticno.
Prema tome, potrebno je pre svega ispitati
ove prve suprotnosti koje ne spadaju u rod iz
koga pot:iJcunjihovi posrednici. A suprotnosti
koje spadaju u isti rod moraju se nuno sastojati od elemenata koji nisu sastavljeni sa r0dom ili su sami nesastavljeni. Poto smo ovo
utvrdili, suprotnosti se ne sastoje jedne od drugih pa, prema tome, one su principi; naprotiv,
posrednici su ili svi sastavljeni od suprotnosti,
ili to nije ni jedan.
Medutim, postoji neto sastavljeno od suprotnosti i to tako da ce se suprotnost pre menjati u to neto nego to ce se menjati u drugu

suprotnost, poto to neto mora da bude vie

nego jedna suprotnost, a manje nego druga.
Prema tome, i to neto bice takode posrednik
medu suprotnostima. Samim tim i svi ostali posrednici sastojace se od suprotnosti. U stvari,
biti vie nego jedno a manje nego drugo znaci
sastojati se nailzvestan nacin od stvari za koje
se kae da postoje vie ili da postoje manje. A
poto ne postoje druge stvari vremenski ranije
od suprotnosti istog roda, svi posrednici bez
izuzetka sastojace se od suprotnosti. Prema tame, i svi nii izrazi, bili oni suprotnosti ili posrednici, sastojace se od prvih suprotnosti. Jasno je, dakle, da svi posrednici pripadaju istom
rodu, da su oni posrednici izmedu suprotnosti
i da se apsolutno svi sastoje od sUProtnosti.

246

u.

l058a

MENJANJU VRSTA

Menjanje jedne vrste u drugu je menjanje

jedne stvari. sa drugom u neto to treba da bude zajednicko jednoj i drugoj. Na primer, ako
je jedno ivo bice drugacije po vrsti od drugog,
oba ce biti iva bica. Potrebno je, dakle, da bica drugacija po vrsti pripadaju istom rodu. Rodom, u stvari, nazivam ono to sacinjava jedinstvo i istovetnost dvaju bica a to se u tim
bicima razlikuje na nacin koji nije prosto slucajan, bilo da se on shvati kao materija ili drugacije. Naime, potrebna je ne samo zajednicka
osobina izmedu dva bica da oba budu iva bica,
nego treba da i samo to ivo bice bude razlicito
u svakom od ovih dvaju bica: to ce biti, na primer, za jedno bice - konj, a za drugo - covek.
Prema tome, ovaj rod zajednicki bicima koja se
razlikuju po vrsti i sam je razlicit u raznim vrstama. U jednom slucaju, tako ~emoimati jednu
vrstu ivog bica po sebi, a u drugom slucaju
247

drugu: na primer, cas konja, a cas coveka.Prema tome,menjanje roda nuno predstavlja specificnu razliku, poto pod razlikom u rodu podrazumevam menjanje koje sdm rod cini drugacijim. To menjanje bice, dakle, suprotnost. Ono
se moejasno izvesti indukcijom. Svako deljenje
vri se pomocu suprotnosti, a POkazali:smo da
suprotnOS1Ji:
spadaju u isti rod, poto je oprecnost kao to smo rekli, savrena razlika, a specificna razlika uvek je razlika od jedne do druge stvari, koja je na taj nacin ista za dva clana
ciji rod sacinjava. Otuda dalazi i ta da sve
suprotnosti kaje su razlicite po vrsti, a ne po
rodu, pripadaju istoj kategoriji, da izmedu sebe
imaju najvecu razliku, poto je razlika potpuna,
i da se uzajamno iskljucuju. Razlika, dakle,
predstavlja suprotnost.
A 'Ovarazlika uprave i jeste ta suprotnost.
To znaci, u pogledu ivih bica, da pripadaju
istom rodu, da su supretna i da su nedeljiva,
dok su istovetna bica ona kaja, iake deljiva, nisu
suprotna. Kaeme nedeljiva, jer tekom deljenja
supretnosti iskrsavaju cak i u posrednim fazama pre nego to se stigne de nedeljivih. Prema
tome, jasna je da u onome to se naziva rodem
nema ni istovetnosti ni menjanja (na primer:
materija se manifestuje poricanjem- 'Oblika, a
rod je materija 'Onogapo cemu se naziva rodom,
ali ne u smislu u kome se kae "rod Heraklida",
nego kao onaj keji je sadran u prirodi jednog
bica); isti je slucaj i u odnosi:mavrsta s bicima
kaja ne spadaju u isti rod. Vrste ce se tada razlikevati po rodu od tih bica, narecito od bica
kieja spadaju u isti rod. Razlika izmedu izvesne
stvari i onega od cega se ona specificno razlikuje mora, dakle, nuna biti suprotnost; a 'Ona
sama moe postojati sama izmedu bica koja spadaju u isti rod.
248

9.
r,

SPECIFICNIM

RAZLIKAMA

MEU VRSTAMA

Neko moepostaviti pitanje: zato se ena ne

razlikuje kao vrsta od coveka, poto su muki
i enski rod suprotni, a razlika medu njima je
u $tvari suprotnost, i zato se enka mujak
kod ivotinja takode ne izdvajaju u razli.c1tevrste, premda je ova razlika bitna za ivotinje i
nije nikako kao belo ili crno, POtO i mujak i
enka pripadaju ivotinji? Ova tekoca svodi se
uglavnam na sledece: Zato jedna suprotnost
proizvodi specificnu razliku, a druga ne? Na
primer, ono to ima noge i krila cini razlicLte
vrste, a ne bela i crna boja. Ne bi li ova prva
obeleja bile promene svojstvene rodu, dek su
druga to u manjej meri? A kako postoji, s jedne
1058bstrane, 'Oblik,a, s druge strane, materija, suprotnosti koje se nalaze u 'Oblikustvaraju razlike vrste, dok suprotnosti keje postoje same
u posmatranom bicu, udruene s materijem, ne
stvaraju te suprotnosti. Zbog toga ni belina c0veka, ni njegova crnOCane sacinjavaju specificne razlike, take da nema specificne razlike izmedu belog i crnog coveka, cak i kada bi se svakome od njili nametnule neke ime. Covek se
ovde u stvari uzima kae materija, amaterija ne
stvara razliku, poto ona od pojedinaca ne cini
vrste, iake su meso i kosti od kejih se sastoji
'Ovajili 'Onajcovek drugaciji; sastav je zacele
drugaciji, ali nije drugaciji kao vrsta, poto u
sutini tu nema suprotnosti, i poto je vrsta c0vek poslednja i nedeljiva vrsta. Kalias je oblik
sa materijom; a boo covek je, onda, takode 'Oblik i materija, jer je Kallias belac; cevek je,
dakle, beo same slucajno. Ni bronzani krug i
drveni krug ne razlikuju se po vrsti, a ako se
bronzani trougao i drveni krug razlikuju po
vrsti, to nije zbog materije, nego zato te u
sutini posroji suprotnost.

249

Ali, upitace neko, da li je materija nesposobna da proizvede specificno razlicita bica, kad
je ona drugacija na izvestan nacin, ili pak postoji neki pravac u kome ona to moe da ucini?
Zato je, u stvari, ovaj konj specificno razlicit od
ovog coveka? Materija je ipak sjedinjena s njihovim oblikom. Da to nije stoga to postoji suprotnost u njihovom obliku? Suprotnost postoji
takode izmedu belog coveka crnog konja, i to
je specificna suprotnost, a ne po tome to je jedan beo a drugi crn, poto bi se, cak i kad bi
i jedan i drugi bili beli, ipak razlikovali po vrsti.
Medutim, muki enski rod su odlike svojstvene ivom bicu, ne sutinske, nego materijalne i
telesne. Zbog toga isto seme, prema tome da li
trpi ovu ili onu promenu, postaje mujak ili
enka. Tako smo ustanovili ta je specificno
menjanje i zato se izvesna bica razlikuju kao
vrsta, a druga ne razlikuju.

10.

poJAM

UNISTIVOG I NEUNISTIVOG
SUPROTNOSTI

KAO

Poto su suprotnosti specificno razlicite i poto su "unitivo" i "neunitivo" suprotnosti (lienje je u stvari odredena nemogucnost), onda je
nuno da "unitivo" i "neunitivo" budu ra.z]j;..
citi po rodu. Medutim, dosad smo govorili samo
o optim pojmovima, tako da bi se moglo pomisliti da ne postoji bezuslovno specificna razlika
izmedu bilo koga unJtivog i b1.lokoga neunitivog bica, kao to ona ne postoji ni izmedu bele
i crne stvari. Ista stvar moe odista istodobno
imati suprotna obeleja ako pripada redu optih
pojmova, kao to covek moe biti u isto vreme
boo i cm. Ako je bice pojedinac, ono ih jo moe
imati, ali ne istodobno: isti covek moe da bude
boo, a zatim crn. Belo je ipak suprotno od cr250

nogo Medutim, medu suprotnostima jedne slu.cajno pripadaju izvesnim stvarima, takve su one
o kojima smo malocas govorili, a i jo mnoge
druge; kod drugih ta mogucnost ne postoji!,kao
1059a to je slucaj unitivog i neunitivog, poto nita nije unitivo slucajno. Slucajnost zaista moe
da ne postoji u stvarima, dok unitivo spada
medu osobine koje nuno pripadaju stvarima
koje ih poseduju. U protivnom slucaju, jedna
ista stvar bila bi unitiva i neunitiva, poto bi
se moglo desiti da joj ne pripada osobina unitivog. Osobina unitivog je, dakle, nuno supstanca svake takve stvari, ili se nalazi u nj ezinoj
supstanci. Isti zakljucak odnosi se na neuni"neunitivo"
tive osobine, poto i "unitivo"
nuno postoje u stvarima. Dakle, .ono na osnovu
cega i usled cega je na prvom mestu jedna
stvar unitiva, a druga neunitiva sadri suprotnost, iz cega sledi da su ove stvari nuno
razlicite po rodu. Na osnovu ovoga ocigledno
je da ideje ne mogu postojati onako kako ih
prihvataju izvesni filoz.ofi. Tada bi, u stvari,
postojao, s jedne strane, uni1liv, i, s druge strane, neunitiv covek; pa ipak su ideje, tvrde .oni,
specificno istovetne s pojedincima, a ne samo
istoimene. Medutim, veca je razdaljina izmedu
stvari. koje se razlikuju po rodu nego izmedu
onih koje se razlikUju po vrsti.

i sa supstancama. Ali, ako su supstance i slucaj-

KNJIGA X
lo

PREDMET

ARISTOTELOVE

FIZIKE

KAO NAUKE

Da je mudrost nauka o pranacelim.a,.jasno

proizlazi iz prvih izlaganja u kojima se raspravljalo o tome ta drugi filozofi misle u pogledu
pranacela. Medutim, neko moe postaviti pitanje: da li pod mudrocu treba podrazumevati
jednu nauku ili vie njih? Ako je to jedna nauka. moe se prigovoriti da jedna nauka uvek
obuhvata suprotnosti; medutim, pranacela nisu
suprotnosti. Ako nije jedna, koje vrste nauka
treba prihvatitL kao mudrost? Osim toga, da li
pripada jednoj nauci ili mnogima od njih da proucavaju pranacela objanjavanja? Ako je to povlastica samo jedne nauke, zato da to bude
vie ove nego neke druge? Ako je to povlastica mnogih nauka, koje vrste nauka treba prihvatiti? Stavie, da li su sve supstance predmet mudrosti ili ne? Ako se ona ne bavi svima
supstancama, teko je odrediti supstance koje
spadaju u njen delokrug. Ali, poto je to jedna
nauka, ako ih proucava sve, ne vidi se kako
ista nauka moe da obuhvati vie predmeta.
Osim toga, da li njeni dokazi obuhvataju samo
supstance, ili u oblast njenih istraivanja ulazi i
slucajna zbivanja? Ako je dokazivanje odista
moguce za slucajna zbivanja, stvar tako ne stoji
252

1059b

na zbivanja predmet dveju raznih nauka, koje

je koja kod njih i koja je mudrost? Ako je odredimo kao demonstrativnu nauku, to ce biJti
nauka o slucajnim zbivanjima; medutim, ako
kaemo da su njen predmet prvobitne stvarnosti, onda ce ona biti nauka o supstancama.
S druge strane, nauka koju istraujemo nece se baviti ni uzrocima o koj,imasmo govorili
u Fizici. Isto tako ona se ne bavLni konacnim
uzrokom. Naime, svrha nilje nita drugo nego
dobro, a dobro se susrece samo u oblasti prakti:cnog ivota i kod bica koja se krecu; to je
prvo pokretna sila (jer takvo je obeleje svrhe). Medutim, prva pokretna sila ne moe se
pretpostaviJtiu slucaju nepokretnih bica. S druge strane, uopte uzevi da li je, najzad, nauka
koju upravo istraujemo nauka osupstancama
dostup~culima
ili ne, ili se ona bavi nekim
drugim stvarima. Ako se bavi drugim stvarima, to ce biti ili ideje ili matematicke stvari.
Jasno je da ideje ne postoje, tako da bi ostala
jo jedna tekoca, cak i ako se prihvati njihovo postojanje: zato sa svima bicima o kojima
postoje ideje nilje isti slucaj kao s matematickim stvarima. Rec je o onim filozofima koji od
matematickiih stvari prave neku vrstu posrednika i:zmedu culnih matematickih stvari i sv0jih ideja, i kao neku trecu vrstu bica izvan ideja 1:uobicajenih stvari, dok ne prihvataju postojanje treceg coveka ni treceg konja, izvan
coveka po sebi i pojedinacnog coveka, ili konja
po sebi i pojedinacnog konja. Ako pak same
ove posredne matematicke stvari, o kojima g0vore ti filozofi, ne postoje, za koje stvari treba
reci da se njima bavi matematicar? To sigurno
nisu culne stvari, poto ni jedna od njih nema
osobine koje zahtevaju matematicke nauke. Ni
nauka koju sada istraujemo ne bavi se matematickim stvarima, jer ni jedna od ovih nije
253

odvojeno bice; ona se ne bavi ni supstancama

koje saznajemoputem cula, jer su ove unitive.
Uopte uzev, neko bi mogao postaviti pitanje: POd koju nauku potpada ispitivanje tekoca kOje se ticu predmeta matematickih stvari? To nije fizika, jer se svi radovi fizicara odnose na bica koja imaju u sebi princip kretanja ili mirovanja; to nije ni nauka koja raspravlja o dokazivanju o nauci, jer su upravo
dokazivanje i nauka predmet njenog istraivanja. Prema tome, ostaje da je to naa nauka,
prva filozofija, koja se bavi ovimilstraivanjem. S druge strane, neko bi se mogao naci
u nedoumici ne znajuci da li treba postaviti
da se nauka koju istraujemo bavi principima
koje neki filozofi oznacavaju imenom elemenata. Medutim, svako Se slae s tim da elementi
bitno pripadaju sloenimtelima; a nauka koju
istraujemo tzgleda da bi trebalo da bude nauka o optim pojmovima, jer definicija i nauka mogu da budu samo za opte, a ne za pojedinacne stvari. Prema tome, ona bi bila nauka o najviim rodovima; ti rodovi bili bi
stvarnost di jedan, jer se narocito oni mogu zamisliti kao da obuhvataju sve stvarnosti i kao
da imaju u najvecoj meri obeleje pranacela,
poto su ona prva po prirodnom redu: zaista,
ako se unite stvarnost i jedan, sve ostalo nestaje s njima, jer se svaka stvar moe svesti na
stvarnost i jedan. Ali, s druge strane, ako se
hoce da se stvarnost i jedan postave kao rodovi, razlike ce nuno dolaziti od stvarnosti i jednog, dok u stvari nikakva razlika ne dolazi od
njenog roda; iz ovog razloga izgledalo bi da se
stvarnost i jedan ne bi smeli postaviti kao r0dovi ni kao principi. Stavie, ono to je jednostavnije vie je pranacelo, nego ono to je manje jednostavno; a' poto su poslednje vrste sadrane u rodu jednostavnije od svog roda (poto su nedeljive, dok se rod deli na mnotvo

I
] 060a

ranih vrsta), zaista izgleda da ce vrste biti vie pranacela nego rodovi. Ali, s druge strane,
poto ukidanje rodova povlaci ukidanje vrste,
rodovi imaju vie obeleje pranacela, jer pranacelo je ono to, kad se ukine, povlaci sve
ostalo za sobom. Takve su, dakle, tekoce koje
se mogu postaviti, i mnogo drugih te vrste.

25~

2.

POSTOJAKJU ODVOJE~E SUPSTANCE

Stavie, da li treba zaMisliti neto izvan

onoga to je pojedinacno,ili, suprotno tome, da
li nauka koju istraujemo raspravlja o pojedinacnim stvarima? Ali njihov broj je beskrajan.
S druge strane, ono to je izvan pojedinca, to
su rodovi ili vrste; a ni jedno ni drugo nisu
predmet nauke koja se sada istrauje. Rekli
smo zato je to nemoguce.Uopte uzev, problem se zaista sastoji u tome da li treba prihvatiti postojanje neke odvojene supstance, izvan supstanci koje se saznaju culima, to jest
supstanci ovoga sveta, ili ne prihvatiti i reci
da su ove druge jedina stvarnost i da su one
predmet -najvieg znanja. Medutim, mi ocigledno traimo neku drugu vrstu supstance i na
. je-cilj da vidimo ima li neceg odvojenog po
sebi i to ne pripade nicem culnom.Osim toga,
ako postoji neka druga supstanca izvan onih
koje se saznaju culima, izvan kojih odgovarajucih supstanci dostupnih culima treba prihvatiti da ona postoji? Zato bi se u stvari reklo
da ta odvojena supstanca pre postoji izvan lju..,.
di ili konja, nego ostalih ivotinja ili neivih
bica uopte? Ali ako utvrdimo da postoje dru"', ge, .vecite supstance ravne po broju cuInim i
unitivim supstancama, moe izgledati' da se
prelaze granice verovatnoce. S druge strane,
Ako pranacelo koje traimo nije odvojeno od
255

r
.\

tela, koje bi pranacelo moglo da igra tu ulogu

bolje nego materija? Medutim, materija ne po.stoji u stvarnosti, ona postoji samo kao mogucnost: upravo ovo nacelo izgleda da predstavlja
pojam i oblik vie nego sama materija. Ali sam
oblik je unitiv, tako da ne postoji u apsolutnom smislu vecita supstanca, odvojena i nezavisna. A ovo je besmisleno: ocigledno je, naime,
da postoji neka supstanca, il moe se reci da su
se najodlicnijt umovi bavili tim istraivanjem,
ubedeni u postojanje nekog pranacela i neke
supstance ove vrste. Jer kako bi postojao red
bez neke vecite stvarnosti., odvojene i stalne?
Osim toga, ako postoji neka supstanca ili
neko pranacelo po prirodi onakvo kao ono koje
sada ilstraujemo, i ako je ono jedino za sve
stvari, kako za vecite tako i za unitiJve stvarnosti, postavlja se pitanje zato su konacno, kad
je taj princip isti, izvesne stvarnosti koje potpadaju pod to pranacelo vecite, dok druge to
nisu? To je, u stvari, besmisleno. Jer, ako postoji, s jedne strane, pranacelo uniti vih stvarnosti
i, s druge strane, pranacelo vecitih stvarnosti,
tekoca ce biti ista ako je pranacelo unitivi.h
stvarnosti vecito kao pranacelo vecitih stvarnosti. Zato, onda, ako je to pranacelo vecito,
i stvari koje potpadaju pod to pranacelo nisu
takode vecite? Ako je on, naprotiv, unitiv, on
proizlazi iz nekog drugog principa, ovaj iz treceg i tako ce ici do beskonacnosti.
Ako se za pranacela prihvate nacela koja
su po optem miljenju najstalnija, to jest stvarnost" i "jedan", onda, pre svega, ako ni jedno
ni drugo od ovih dvaju pranacela ne znace ni
pojedinacno stvarno ni supstancu, kako ce oni
postojati u odvojenom stanju i nezavisno? To
su ipak obeleja koja elimo da nademo u vecitim i prvobitnim nacelima. Medutim, ako "jedan" i "stvarnost" izraavaju neko odredeno postojanje i supstancu, onda ce sve stvarnosti biti

supstance, jer stvarnost potvrduju sve -stvarnosti

a takode i jedan potvrduje izvestan broj stvarnosti. U stvari, netacno je da su sve stvarnosti
supstance. Osim toga, filozofi koji tvrde da je
jedan pranacelo i da je jedan supstanca; koji
od jednog il mart:erije stvaraju prvi broj i koji
uveravaju da je taj prvi broj supstanca, kako
oni mogu biti u pravu? Kako da se zaista zamisli jedinstvo diade i svakog od ostalih sloenih brojeva? O ovoj stvari se ne kae nita, a
uostalom nije ni lako na ovo odgovoriti. Ali,
ako se eli da se kao pranacelo postave linije
ili ono to od njih pr0i2ilazi (mislim na prve
kolicine), te stvari nisu odvojene supstance, to
su odseci i delovi, prve povrine, druge tela, a
tacke linija; a sve ove stvarnosti postoje u drugim stvarnostima i ni jedna od njih nije odvojena. A zatim, kako da se zamisli supstanca jednog i tacke? U stvari, za svaku supstancu postoji proces radanja, ali ne postoji za tacku, poto
je tacka prosto deljenje. Medutim, tekocu predstavlja i to to predmet svake nauke cine opti
pojmovi iizvesna kakvoca stvari, dok supstanca nije opti pojam, nego vie pojedinacna i
odvojena stvarnost; ako, dakle, nauka raspravlja o pranacelima, kako se sme zamisliti da je
pranacelo supstanca? Stavie, da li postoji, ili
ne, neto izvan sloenog tela? Pod sloenim telom podrazumevam materiju i ono to je s njom
spojeno. Ako nema nicega, reci ce nam se da
je unitivo sve to je materijalno; ako ima necega, to ce moci! biti samo pojam i oblik. Ali
tada nece biti lako odrediti u kojim je slucajevima oblik odvojen, a u kojima nije, jer u
izvesnim slucajevima jasno je da oblik nide 00vojiv, kao to to pokazuje pojam kuce. Najzad,
da li su principi istovetni specificno Hi po svom
broju? Ako su istovetni po broju, sve stvari bice istovetne.

1060b

256

..

,
t

.,
>

!I
17

257

3.

STVARNOSTI KAO PREDMET FILOZOFSKIH

RASPRAVA

1061a

258

Poto se izucavanje filozofabavi stvarnocu

uopte, a ne delimicno, onda se i pojam stvarnosti podrazumeva na vie nacina, a ne na jedan nacin. Ako je, dakle, izraz "stvarnost" samo
opti naziv koji stvarno nema niceg zajednickog izmedu svojih raznih znacenja, onda stvarnost ne potpada pod jednu nauku (jer nrl.jejedan rod za razna znacenja tih naziva). Naprotiv, ako tu ima neceg zajednickog, onda ce proucavanje stvarnosti pripadati jednoj nauci. A
ovaj izraz upotrebljava se, izgleda, u smislu
koji smo pokazali, na isti nacin kao lekarski i
zdrav. "Lekarski" i "zdrav" uzimaju se zaista u
vie znacenja, a svako znacenje ovih izraza ima
izvesnu vezu bilo sa medicinskomnaukom, bilo
sa zdravljem, bilo sa necim drugim, ali je u
svakom slucaju znacenje isto. "LekarskiJ"se u
stvari kae za rasudivanje i za anatomski no,
poto jedno proizlazii.z medicinske nauke a
drugo je korisno za tu nauku. Isti je slucaj i sa
"zdrav"; neto je zdravo zato to je znak zdravlja, a neto zato to ga proizvodi. Takav je slucaj i sa svima ostalim stvarima. Zato se na isti
nacin kae stvarnost za sve to postoji: svaka
stvar koja postoji naziva se stvarnocu, zato to
je ili obeleje stvarnosti kao takve, ili stanje,
ili raspoloenje, ili kretanje, ili, najzad, neto
drugo ove vrste. A poto se sve to postoji moe svesti na jedan jedini i zajednicki pojam,
svaka suprotnost moe se takode svesti na prve
razlike i suprotnosti stvarrrosti, bilo da se za
prve razlike stvarnosti smatraju mnogostrukost
i jedinstvo, biJo jednakost i nejednakost, lli
druge razlike. To je pitanje za koje moemo
smatrati da smo ga temeljito raspravili. Uostalom, od malog je znacaja da li1se ono to posto-

ji svodi na stvarnost ili na jedan. Cak ako stvarnost i jedan nisu u stvari istovetni, nego drugaciji, oni su ipak u uzajamnoj vezi, poto je
na nel" nacin jedan takode stvarnost, a stvarnost je jedan.
Poto suprotnosti potpadaju pod proucavanje jedne i iste nauke, onda ce u svakoj od njih
jedan izraz biti lienost drugog. (Ipak bi neko
mogao postaviti pitanje o tome na koji se nacin moe govoriti o lienosti u slucaju suprotnosti koje, kao nepravedan i pravedan, dozvaljavaju neki srednji izraz. Sto se tice svih posrednika ove vrste, treba odga<voritida srednji
izraz nije liavanje definicije uzete u celosti,
nego samo liavanj'e poslednje vrste: na primer,
ako se definie kao pravican onaj koji se pokorava zakonima na osnovu izvesnog trajnog
raspoloenja, nepravi.cnognece obeleavati apsolutna lienost svega to je sadrano u definiciji pravicnog, nego on moe biti jednostavno
onaj koji u necemu propusti pokoravanje koje
se duguje zakonima,i on je lien kvaliteta pravednog samo u ovoj stvari. A isto tako bice i u
svima drugim slucajevima.)
Slicno tome, i proucavanje matematicara
obuhvata apstraktne pojmove; on u stvari razmatra svoj predmet ne vodeci racuna o svima
kvalitetima koje saznajemo putem cula, kao
to su teina lakoca, tvrdoca i njena suprotnost, zatim toplota i hladnoca i sve ostale suprotne pojave culne prirode; on zadrava samo
kolicinu i neprekidnu velicinu jedne, dveju ili
trilju dimenzija sa atributima ovih stvari ukoliko se na njih odnose kolicina i neprekidna
velicina, i on ih ne proucava u vezi s. dr:ugim
odnosima; medu 1izvesnimstvarilma ove vrste,
on razmatra njihove odnose, poloaj odredivanje; to se tice drugih stvari, on ispituje njihove odnose merljivosti nemerljivosti; najzad, kod trecih to su srazmere. Medutim, za sve

1661b

259

ove stvari mi postavljamo jednu i istu nauku,

ucavanja. To ce biti, na primer, linije ili uglovi

ili brojevi ili neka druga vrsta kolicine, poto
se ovi pojmovi uzimaju ne kao stvarnost, nego
zato to je svaki od njih stalna veli&a. jedne,
dveju ili triju dimenzija. Nasuprot tome, filozofija ne vri ispitivanje pojedinacnih stvari po
tome to svaka od njih ima neki slucajan atribut, nego raspravlja o stvarnosti, ukoliko je
svaka od ovih pojedinacnih stvari stvarnost. Fizika kao nauka postupa na isti:nacin kao matematicka nauka. Fizika stvarno proucava zbivanja i nacela stvarnosti, ukoliko kretanjem pokazuju ili ne pokazuju kvalitete stvarnosti, dok
prva nauka, kao to smo rekli, proucava stvari
samo ukoliko su supstrati stvarnosti, a ne ukoliko su neto drugo. Zbog toga se fizika i matematicka nauka moraju smatrati kao oblasti vrhovnog znanja.

geometriju. Isti je slucaj u pogledu stvarnosti:

zbivanja koja se ticu stvarnosti uzete kao takve i suprotnosti stvarnosti kao takve i njihovo
proucavanje ne pripadaju ni jednoj drugoj nauci osim filozofiji.U pogledu fizike, njoj bi se
moglo prepustiti proucavanje stvarnosti, ne kao
stvarnosti, nego vie po tome to ucestvuju u
kretanju; to se tice dija1ektikei sofistike, njihov predmet su zbivanja koja se odnose na
stvarnosti, a ne stvarnosti kao takve, i one se
ne bave stvarnocu koja je to sama po sebi.
Prema tome, ostaje da filozofija raspravlja o
stvarima o kojima smo govorili,ukoliko su one
stvarnosti. A poto se za sve to postoji kae
da postoji na osnovu neceg to je jedno i zajednicko, iako u mnogim znacenjima; poto se
suprotnosti nalaze u istom slucaju (jer one se
svode na prve suprotnosti i razlike u pogledu
bica); i, najzad, poto je jedna nauka u stanju
da obuhvati sve ove stvari, onda je, izgleda,
reen problem koji smo postavili u pocetku. to
jest pitanje kako stvarnosti, mnogostruke i razlicite po rodu, mogu da budu predmet jedne
jedine nauke.
4.

ODNOS FIiLOZOFlJE PREMA FIZICI

IMATEMATICI

Poto se i sam matematicar slui aksi.omima

jedino primenjujuci ih na podesan nacin na
svoj predmet, i proucavanje nacela matematike
spada6e u osnove filozofije. Aksiom "ako se
od jednakih stvari oduzmu jednake stvari, ostaci su jednaki" zaista je zajednicki svima koli-

cinama. Medutim, matematika, razmatrajuci

odvojeno izvestan deo predmeta koji joj je
svojstven, cini od toga dela predmet svog pro260

5.
NACELO PROTIVRECNOSTI

] 062a

U stvarnostima postoji nacelo u odnosu na

koje se ne moe prevariti, a cija se istinitost,
naprotiv, mora uvek priznati. Nije moguce da
ista stvar postoji i ne postoji u ilsto vreme.
Isti je slucaj i sa svima drugim slicnim suprotnostima. Ovakve istine ne dozvoljavaju dokazivanje u apsolutnom smislu reci, nego samo u
jednom. Zaista nema sigurnijeg principa od
onoga iz koga bi se moglo neto izvesti, to je,
uostalom, uslov koji se trai ako se eli dokazivanje u apsolutnom smislu. Medutim, ako se
eli dokazati da je u zabludi onaj koji uverava
da su suprotne tvrdnje takode istinite, treba od
njega zahtevati da prihvati postavku takve vrste da, iako je stvarno istovetno sa principom
da ista stvar ne moe postojati i ne postoji u
isto vreme, ona mu ,ipak ne izgleda istovetna:
261

10 je jedino moguce dokazivanje onome koji

tvrdi da suprotne postavke mogu biti u isto
vreme istinite za istu stvar. Prema tome, oni
koji budu medusobno raspravljali moraju se
susresti na izvesnoj tacki; kako bi moglo da
dode do zajednickog medusobnog raspravljanja
bez ostvarenja ovog uslova? Prema tome, potrebno je da svaka rec bude poznata i da izraava ne vie stvari, nego samo jednu jedinu; a
ako rec ipak oznacava vie stvari, treba jasno
pokazati na koju se od njih odnosi. Sledstveno
tome, onaj koji kae da izvesna stvar postoji i
da ne postoji, istog trenutka porice ono to
kae. Na taj nacin on kae da rec ne znaci ono
to znaci, a to je nemoguce. Iz ovog sledi da,
ako izraz izvesna stvar postoji, znaci neto, ne
moe se tvrditi istinitost protivurecne stvari.
Stavie, ako rec znaci neto i ako se to znacenje potvrdi: kao istinito za neki predmet, taj
predmet mora nuno imati tu osobinu; nije moguce da ono to nuno postoji moe ikada ne
postojati; suprotne tvrdnje i poricanja ne mogU
dakle biti istinite za isti predmet. Zatim, ako
tvrdnja nije ni u cemu istinitija. 00 poricanja,
reci "covek" ili reci "ne-covek", nece znaciti da
se istina izraava u jednom slucaju vie nego u
drugom. Takode moe izgledati da reci da c0vek nije konj znaci izreci vecu istinu, ali u svakom slucaju ne izreci manju nego kad se kae
da nije covek. Na taj nacin opravdano je i kad
se kae da je isti covek konj, poto se tvrdilo
da oprecnosti mogu takode biti istinite. Iz ovog
proizlazi da je isto bice covek i konj, ili ma
koja druga ivotinja.
Prema tome, ako nema nikakvog dokazivanja ove istine u pravom smislu reci, ipak postoji jedno dokazivanje koje ,moe biti dovoljno da se pobije onaj koji se slui ovakvim d0.kazima. Pitajuci samog Heraklita na ovaj nacin, moda bismo ga primorali da prizna da ni262

kada nije moguce da oprecne postavke budu u

isto vreme istinite za iste stvari. Zato to u stvari sam nije dobro shvatio ta, na kraju krajeva,
hoce da kae, Heraklit je i prihvatio to miljenje. U svakom slucaju, ako je istinito ono za
to on kae da je istinito, cak ni to to on kae
ne moe biti istinito, to jest da jedna ista stvar
1062b moe u isto vreme da postoji i da ne postoji.
Zaista, isto kao kad su postavke odvojene, tvrdnja nije istinitija od poricanja; isto tako, ako su
tvrdnja i poricanja spojeni i sastavljeni kako
bi ci.nili jednu tvrdnju, tvrdnja i poticanje,
uzeti zajedno, nece biti istinitiji od ukupnog
odgovarajuceg poricanja. Najzad, ako se odista
nita ne moe potvrditi, bice netacno reci cak
i to da ni jedna tvrdnja nije istinita. Ali, ako
postoji jedna istinita tvrdnja, onda ce biti pobijeno 'miljenje onih koji stavljaju takve pri:govore i koji potpuno onemogucavaju svako
raspravljanje.
6.
O PROTAGORINOM UCENJU O COVEKU KAO
MERI STVARI

Protagorino ucenje blisko je miljenjima o

kojima smo malocas raspravljali. on je, naime,
govorio da je covek mera svih stvari, to se
svodi na to da je stvarnost ono to kome kao
takvo izgleda. Ako je tako, iz toga s1edida ista
stvar postoji i da ne postoji, da je u isto vreme
dobra i rdava, i da su sve ostale suprotne tvrdnje takode istiniltesamim tim to ista stvar cesto izgleda jednima lepa, a drugima sasvim suprotna, tako da ono to nam se cini predstavlja
za svakoga meru stvari. Ova tekoca mogla bi
se reiti ako bismo ispitali odakle vodi poreklo
ovakvo shvatanje. Jedni misle da je ono poteklo iz shvatanja fiziologa; prema drugima, ono
263

je nastalo iz zapaanja da svi ljudi ne sticu iste

utiske o istim stvarima i da je iZvesna stvar,
koja se jednima cini slatka, drugima sasvim suprotna od slatke.
U stvari, nita ne potice od onoga to ne postoji; sve proizlazi od onoga to postoji. Ovo je
zaista shvatanje zajednicko gotovo svima filozofima prirode. Samim tim, poto nita ne postaje belo kada se savreno belo ono to uopte nije belo postavi kao da postoji, ono to postaje be10 mora da postane od necega to nije
belo. Iz ovoga bi trebalo zakljuciti, prema miljenju ovih filozofa, da belo dolazi od onoga
to ne postoji, osim ako se prihvati da je ono
to nije belo istovetno sa belim. Medutim, nije
teko reiti ovaj problem. Mi smo u naim de!ima o fizici stvarno rekli u kom smislu ono
to postaje potice od ne-stvarnosti, a u kom
smislu od stvarnosti. S druge strane, besmisleno je pridavati podjednaku vanost miljenjima
i matanjima onih koji se medu sobom ne slau.
Odista je jasno da se jedni drugi nuno moraju varati. O tome se moemo uveriti iz onoga
to se deava u saznanju culnog: jer ista stvar
nikada ne izgleda jednima slatka, a drugima suprotnog ukusa, osim ako je kod jednih poremecen i otecen culni organ koji ocenjuje ukuse
o kojima je rec.
Medutim, ako je tako, onda za meru stvari
treba uzeti jedno, a ne drugo. A ja to kaem
podjednako za dobro i zlo, za lepo ~ runo
ostale osobine ove vrste. U stvari, izraavati
miljenje o kome je rec isto je to il verovati
da su stvari onakve kakve izgledaju onima koji,
pritiskujuci prstom donji deo ocne jabucice,
daju jednom predmetu izgled da je dvostruk; to
znaci verovati da postoje dve stvalI"i,jer se vide
dve, i da zatim postoji samo jedna, jer se onima
koji ne pokrecu ocnu jabucicu jedan predmet
cini kao jedan. Uopte je besmisleno polaziti od

1063a

264

1\

,-

toga to ovozemaljske stvari uvek izgledaju

promenljive i to nikad ne ostaju u istom stanju, da bi se od toga stvorio osnov za nae rasudivanje: u traenju istine treba polaziti od
pojava koje ostaju uvek iste i koje rosu podlone nikakvoj promeni. Takva su, na primer, nebeska tela; ona ne izgledaju cas s jednim obelejima, cas s drugim, nego su uvek ista i ne
dolaze ni od kakve promene. Stavie, ako postoji kretanje, postoji i neto to Sekrece, a svaka stvar krece se od necega ka necemu. Prema
tome potrebno je da pokretno telo rmjpre bude
u onome pocev od cega ce se kretati, i da zatim tu vie ne bude; i da se krece prema nekoj
drugoj stvari i da se pretvori! u nju; i da tako
protivrecne postavke ne budu istinite u isto
vreme, kako to tvrde nai protivnici.
S druge strane, ako su u odnosu na kolicinu
zemaljske stvari u stalnom menjanju il kretanju, bar ako to priznamo (iako to mje istina),
iz kog razloga one to ne bi stalno cinile i u
odnosu na kakvocu. Naime, ocigledno je da
glavni razlog zbog koga se prihvatilo da su protivurecne postavke istinite za istu stvar dolazi
otuda to se veruje da kolicina u telima ne ostaje stalna. To bi dozvoliloda se smatra da je isto
telo dugo cetiri lakta i da to nije. Medutim,
supstanca zavis~ od kakvoce, to jest od jedne
odredene prirode, a kolicina od neodredene prirode. Osim toga, kad lekar prepie da se uzima
odredena hrana, zato se to cini? Po cemu je
istinitije da je ovo hleb, nego da ovo nije hleb?
Tada bi bilo svejedno da li se jede ili ne jede.
Medutim, propisana hrana uzima se u stvari u
ubedenju da je covek u odnosu na nju u istini,
da je to zaista hleb. Pa ipak to ne bi trebalo
ciniti, ako je istina da ni jedna priroda ne ostaje
stvarno nepromenljiva u culnim bicima, nego
da su sva ona u vecitom kretanju i promeni
Inace, ako se neprekidno menjamo i ako nikada

265

1063b

ne ostajemo isti, ta bi bilo neobicno ako nam

stvari koje saznajemo putem cula ne bi nikada
izgledale iste? S nama je isti slucaj kao s bolesnicima. Naime, bolesnicima osecanja do kojih
dolaze putem cula nikada ne izgledaju ista, poto se ne nalaze u istom stanju kao kad su
zdravi. Medutim, same culne stvari nisu stoga
pretrpele nikakvu promenu; one samo izazivaju
kod bolesnika razlicita osecanja, a ne ista. Bez
sumnje, potrebno je da bude tako u menjanju
o kome smo vec ranije govorili. Ali, ako se mi
ne menjamo, nego ostajemo isti, onda bi trebalo da ima i neceg stalnog.
Vratimo se, dakle, onim naim protivnicima
koji se oslanjaju na didakticko rasudivanje da
bi stvorili tekoce o kojima smo malocas govorili. Njihovo reenje nece biti lako ako oni ne
pristanu da se postavi princip i ako se ne odreknu ispitivanja njegovog uzroka. Naime, svako rasudivanje i svako dokazivanje vri se samo pomocu principa ove vrste: ne postavljati
nita stvarno znaci onemoguciti raspravljanje i
uopte uzev rasudivanje. Iz ovog sledi da rasudivanje nije moguce kad su u pitanju ljudi
koji ovako misle. Sto se tice drugih, koje dovode u zabunu samo uobicajene tekoce, njima
je lako odgovoriti razbiti ono iz cega poticu
njihove zabune, kao to se to vidi ~ onoga to
smo gore rekli.
Iz ovih zakljucaka jasno proizlazi da protivrecna izraavanja koja se u isto vreme odnose
na istu stvar ne mogu biti istinita; da ni suprotnosti ne mogu biti istinite, jer svaka suprotnost pretpostavlja liavanje to je ocigledno kad se definicije suprotnosti svedu na njihov
princip. Isto tako ni neki srednji izraz medu
suprotnostima.ne moe se potvrditti za jednu
istu stvar za koju se potvrduje jedna od suprotnosti. Pretpostavimo da ta stvar bude bela; govoreci da ona nije ni bela ni crna, mi necemo

reci istinu. Naime, ispace da je ista stvar jednovremeno bela i da nije bela; u stvari, jedan
od dvaju izraza sadranih u sloenom izrazu ni
bela, ni crna, bice istinit za tu stvar, a taj izraz
je protivrecan belom. S druge strane, ne moe
se dopustiti da govore istinu ni oni koji usvajaju ucenje Heraklita i Anaksagore. Ako bi se
postupilo drugacije, dogodilo bi se da suprotnosti potvrduju istu stvar. Jer, kad ovaj kae
da u ce1iniima deo celine, to znaci da kae da
nita nije slatko vie nego to je gorko, a isto
tako i za bilo koju drugu suprotnost, poto je
sve u svemu ne samo kao mogucnost, nego kao
stvarnost i. izvesnost. Takode nije moguce ni
to da sve postavke budu neistinite ili da sve
budu istinite, pre svega zbog mnogih drugih
tekoca koje bi ovo tvrdenje povlacilo, a i zbog
toga to, ako je sve neistinito, nece se ostati pri
istini tvrdeci da je sve neistinito; s druge strane, ako je sve istinito, govoreci da je sve neistinito nece se izreci neistinito tvrdenje.

:t;
,ti

7.
ODNOS TEOLOGIJE PREMA FIZICI IMATEMATICl

266

10648

Svaka pojedina nauka istrauje izvesne principe ilizvesne uzroke za svaku stvar koju proucava. Tako postupa medicina, gimnastika i svaka
druga pesnicka i matematicka nauka. Usredsredujuci napor na odredenu vrstu, svaka od
njih se zaista bavi tim predmetom kao subjektom i stvarnocu, koju medutim ne uzima kao
stvarnost, poto za stvarnost kao takvu, pored
ovih nauka, postoji i druga koja ga proucava.
od nauka koje smo upravo pobrojali svak uzima na izvestan nacin za predmet u svakom rodu
ono to je. bitno i nastoji da o svemu ostalom
prui manje ili vie tacne dokaze. Medutim,
267

jedne nauke dopiru do sutine pomocu osecanja, dok ga druge prihvataju kao pretpostavku.
Iz ovog razloga jasno proizlazi iz indukcije ove
vrste da nema dokazivanja supstance i sutine.

S druge strane, POtOpostoji nauka o prirodi, ona ce ociglednobiti razlicita i od prakticne,

i od pesnicke nauke. U pesnickim naukama princip stvaranja zaista se nalazi u umetniku, a ne
u onome koji prima spoljne utiske; taj princip
je ili umetnost, ili neka druga sposobnost. Isto
tako u prakticnim naukama kretanje se vie
nalazi u sili koja deluje nego u predmetu akcije. Medutim, nauka fizicara bavi se bicima
koja poseduju u samitn sebi princip kretanja.
Iz ovih razmatranja viru se dakle da fizicka nauka nije ni prakti:cna, ni pesnicka nauka, nego da je nUllID teoretska nauka, poto u stvari
treba da se svede pod jednu od ovih triju vrsta.
A poto je potrebno da svaka nauka poznaje,
na ovaj ili onaj nacin, sutinu i da se njome
slui kao principom, mora se imati na umu to
kako fizicar treba da definie, i kaIro treba da
odredi definiciju sutine: da li je, na primer,
neto spljoteno iIi je to vie kao ugnuto. od
ova dva pojma, ovaj o spljotenom odista ukljucuje materiju stvari, dok je pojam o ugnutom
odvojen od materije: spljoten oblik stvara se
kod nosa, to cini da se i njegov pojam posmatra u vezi s pojmom o nosu: spljoten u stvari
oznacava vrstu nosa. Ocigledno je jo i to da
materija uvek mora uci u definiciju mesa, oka
i drugih delova tela.
S druge strane, poto POStojinauka o stvarnosti kao o onome to postoji i to je odvojeno,
treba da ispitamo da li je, na kraju, potrebno
prihvatiti da je ta nauka isto to i fizika, ili je
pre razlicita. Fizika se bavi stvarima, koje poseduju u samim sebi princip kretanja; s druge
strane, matematika je teoretska nauka i ona ra-

1064b

spravlja o nepromenljivim, ali ne odvojenim

stvarima. Ono to je odvojeno inepokretno,
predmet je nauke potpuno razlicite od ovih
dveju, pod pretpostavkom da je istina da postoji supstanca ove vrste, hocu da kaem odvojena i nepokretna supstanca, kako cemo se potruditi da to dokaemo. Ako medu pojavama
ove vrste postoji neka stvarnost, to ce ovde biti
u neku ruku booansko, i to bi moglo biti samo
prvo il vrhovno nacelo. Iz ovoga, dakle, jasno
proizlazi da postoje tri vrste teoretslcih nauka,
fizika, matematika i teologija. Kao vrsta teoretske nauke, one su najplemenitije, dok je medu
teoretskim naukama najuzvienija ona koju
smo naveli kao poslednju, poto je njen predmet najdostojniji da ga sla'V'esva ostala bica;
u stvari veCa ili manja vrednost svake nauke
odreduje se njenim predmetom.
Najzad, moe se upitati da li nauku o stvarnosti kao takvoj treba smatrati ili ne za optu
nauku. Tako u oblasti matematickih nauka svaka posebna nauka bavi se samo jednom odredenom vrstom, ali postoji i opta matematika koja
obuhvata sve kolicine. Ako bi prirodne supstance bile prve medu svima stvarnostima, onda bi
fizika biJa prva od svih nauka; ali, ako postoji
neka druga stvarnost, odvojena inepokretna
supstanca, nauka o toj stvarnosti mora nuno
biti drugacija, starija od fizike i opta zbog samog svog predmeta u vremenu.
8.

OSNOVNE VRSTE STVARKOSTI

t
r:

Poto se pojam stvarnosti uopte podrazumeva u vie znacenja, od kojih se za jedno kae
da je stvarnost kao slucajnost, potrebno je ispitati stvarnost uzetu u ovom znacenju. Razumljivo je samo po sebi da se ni jedna od tra269

268
"

1065a

270

dicionalnih nauka ne bavi slucajnocu. Vetina

gradenja u stvari ne polazi od toga ta ce se desiti onima koji se budu sluili kucom, da li ce,
na primer, u njoj voditi mucan ivot, ili ce on
biti suprotan takvom ivotu. Isti je slucaj sa
vetinom tkaca, cipelara ili kuvara: svaka od
ovih struka ima u vidu iskljucivo svoj sopstveni predmet, to jest svoju posebnu svrhu. Sto se
tice rasudivanja kao to su: - "covek koji, kao
muzicar, postane gramaticar, bice u isto vreme
jedno i drugo, dok ranije nije bio jedno i drugo; ali ono to postoji a da nije uvek postojalo,
mora da je postalo; prema tome, izvestan covek
mora da je postao u isto vreme muzicar i gramaticar" - nauka jednoduno priznata kao
takva nikad ne istrauje slicna rasudivanja; sama sofistika ih uzima kao svoj predmet, jer je
ona jedina koja se bavi slucajnocu. Stoga Platon nije pogreio kad je rekao da sofistika i.vi
u ne-stvarnosti.
Jasno ce se pokazati da nauka o slucajnosti
nije cak ni. moguca ako pokuamo da vidimo
kakva je konacno priroda slucajnosti. Mi kaemo da svaka stvarnost ili postoji uvek i nuno (ne radil se o IliUnostiu smislu prinude,
nego o nunosti na koju se porLivamou dokazivanjima), m je ona to to se deava najcece,
ili nije ni to to se deava najcece, ni ono to
je uvek i nuno, nego je ona to to se deava
kao slucajem. Na primer, da moe biti hladno
za vreme pasje vrucine, to je neto to se ne
deava ni uvek, ni nuno ni najcece, nego je
ono to se moe desiti samo ponekad. Slucajnost
je, dakle, ono to se deava, ali. ni uvek m nuno, ni najcece. Prema tome, poto je, po naem miljenju, takva priroda slucajnosti, iz ovog
sasvim ocigledno proizlazi nemogucnost postojanja nauke o stvarnosti ove vrste: svaka nauka.
u stvari, ,ima za predmet ili ono to je V'ecno,ili
ono to se deava najcece; a slucajnost nije ni

jedno ni drugo. S druge strane, ocigledno je da

stvarnost kao slucajnost ima uzroke i nacela koji
nisu iste prirode kao uzroci i nacela stvarnosti
koja postoji sama po sebi. Kad bi bilo drugacije,
sve bi bez ,izuzetka bilo nuno. U stvari, ako
jedna stvar postoji kad postoji neka druga stvar;
ako ova druga stvar postoji kad postoji treca;
i ako ta treca stvar postoji, ne slucajno, nego
nuno: ono ciji je uzrok bila ta treca stvar bice
takode nuno, tako ce se stici sve do poslednjeg dejstva, kako ga nazivaju, koje je ipak bilo
postavljeno kao da postoji slucajnocu. Sve ce,
dakle, biti nuno i svaki slucaj, svaka mogucnost postojanja i nepostojanja na taj su nacin
potpuno iskljuceni iz toka stvari. Cak kad bi se
pretpostavilo da uzrok nije postojanje, nego postajanje, posledice bi bile iste: sve bi postajalo
nuno. Sutranje pomracenje stvarno ce se desiti ako se desi izvesna stvar, a ta stvar se deava ako se desi neka druga stvar, a ta druga
stvar ako se desi treca stvar; i na taj nacin, ako
se oduzme vreme ogranicenom vremenu koje
razdvaja sadanji trenutak od sutra, u datom
trenutku doci ce se do stanja koje vec postoji.
Prema tome, postojanje ovoga nuno ce povuci
sve to bude sledilo, tako da sve postaje nuno.
U pogledu stvarnosti uzete u smislu onoga to
je istinirto i stvarnosti kao slucajnosti, prva se
sastoji u povezanosti misli, koja pociva u dejstvu misli; stoga se ne istrauju nacela tako
shvacene stvarnosti, nego samo nacela stvarnosti koja je izvan misli i koja je odvojeno od nje.
Sto se tice druge stvarnosti pod kojom podrazumevam stvarnost kao slucajnost, ona nije nuna, nego je neodredena. a uzroci te stvarnosti
su neodredeni i njihov broj je beskrajan.
Svrha stvarnosti nalazi se u onome to postaje od prirode ili proistice iz misli. Slucaj postoji kada se dogodi neto od ovoga. Tako zaista
stvarnost moe postojati sama po sebi ili kao

271

slucajnost, a takav je slucaj i sa uzrokom. Slucaj je razlog za zbivanje onoga to se deava

normalno, svesnim izborom radi izvesne svrhe.
Stoga se slucaj i misao odnose na iste stvari,
poto slobodan izbor ne postoji odvojeno od
misli. Ali uzroci kOji izazivaju ono to moe
da dode kao posledica slucaja su neodredeni;
sa ovoga razloga slucaj je nedosean ljudskom
proracunavanju, on nastaje nepredvideno i,
uopte govot"eci,on nije uzrok nicega. Postoji
dobar ili zao slucaj kad je ishod dobar ili rdav;
velika dobra velika zla nazivaju se srecom i
nesrecom. A poto ni jedna stvarnost slucajnocu nije vremenski starija od stvarnosti po
sebi, takode ni jedan slucajan uzrok nije vremenski stariji od stvarnog uzroka. Ako je, u
stvari, slucaj uzrok za postojanje neba, onda
su um i priroda stariji od njega.

l065b

9.

KRETANJU

Neto postoji samo kao stvarnost, dok drugo

postoji kao mogucnost. Medutim, neto postoji
i kao mogucnost i kao stvarnost, i to bilo u
supstanci, bilo u kolicini. bilo u ostalim kategorijama. Najzad, kretanje ne postoji izvan
stvari, poto se menjanje uvek vri prema kategorijama stvarnosti; ne postoji zajednicki rod
tim predmetima promene koji ne bi bio u nekoj
odredenoj kategoriji. Najzad, svaka kategorija
ostvaruje se u svima stvarima na dvojak nacin: za supstancu, na primer, postoji njen oblik
i lienost; za kakvocu - to je belo i crno; za
kolicinu - potpuno nepotpuno; najzad, u prelaznom kretanju, to je visoko i nisko, lako i
teko. Prema tome, postoji onoliko vrsta kretanja i promene koliko ima vrsta stvarnosti.

272

I'i

Poto razlika izmedu onoga to postoji kao mogucnost i onoga to je u entelehiji, postoji u
svakom rodu, kretanjem nazivamo stvarnost
onoga to postoji kao takvo u mogucnosti. Da
je definicija koju dajemo tacna.. jasno ce se
videti iz sledeceg dokaza. Kad ono to se moe
sagraditi, ukoliko kaemo da postoji kao takvo,
postoji kao stvarnost, ono se gradi i to je gradenje. Isti je slucaj sa izucavanjem, ilSceljenjem,
okretanjem, hodanjem, skakanjem, starenjem i
rastenjem. Deava se, dakle, da imamo kretanje kad postoji entelehija, a ne ni pre ni posle.
Entelehija stvarnosti kao mogucnosti, kad
se ovo uzima u entelehiji koju poseduje kao
stvarnost, i to ne kao ono samo, nego kao pokretno telo, jeste kretanje. Pod takvim podrazumevam sledece. Bronza kao mogucnostje statua; pa ipak, to nije entelehija bronze kao bronze u kretanju, POtOnije ista stvar biti bronza
i biti izvesna mogucnost; kad bi to bilo potpuno ista stvar sa gledita definicija, entelehija
bronze bila bi kretanje. Medutim, to zaista nije
ista stvar. To se, uostalom, vidi u slucaju suprotnosti. Mogucnost da covek bude zdrav i
mogucnost da bude bolestan zacelo nisu ista
stvar, inace bi biti zdrav i biti bolestan bilo
isto; ono to je jedna i ista stvar to je subjekat;
ono to je zdravo ili bolesno, bio taj subjekat
vlaga ili krv. A poto to nije ista stvar, isto
onako kao to boja nije ista stvar to i vidljivo, onda je, prema tome, ono to sacinjava
kretanje entelehija bica kao mogucnosti, ali
samo ukoliko ono postoji kao mogucnost. Ocigledno je, dakle, da je kretanje takvo da
se ono deava samo u trenutku kad postoji
sama entelehija, a ne ni pre, ni posle. Svaka
je stvar zaista u mogucnosti da cas postoji, a
1066a cas da ne postoji kao stvarnost. To je slucaj
na primer sa onim to se moe graditi, uzetim
u smislu gradenja. Stvarnost izgrad1jiNog,uze..

273

tog u tom smislu, jeste gradenje. StvarnOiitje

zaista ili ono to smo malocas rekli, to jest gradenje, ili kUca.Ali cim postoji kuca, nema vie
onoga to treba graditi; s druge strane, izgradljivo je ono to se gradi: nuno je dakle potrebno da stvarnost bude gradenje, a gradenje
je kretanje. Isto rasudivanje vai i: za ostala
kretanja.
Tacnost naeg tvrdenja proistice iz miljenja
o kretanju kod drugih filozofa i iz tekoce da
se da neka druga definicija. Bilo bi zaista nemoguce da se ono postavi u neku drugu vrstu
stvari. OVOjasno proizlazi ~ njihovih reci. Za
neke od njih, kretanje je menjanje, nejednakost,
ne-bice, a sve su to pojmovi koji nuno ne
ukljucuju kretanje; osim toga, ti izrazi nisu
kraj i porek1okretanja,isto onako kao to nisu
njihove suprotnosti. Razlog koji je naveo ove
filozofe da kretanje uvrste medu ove pojmove
je taj to izgleda da je kretanje neto neodredeno i to su nacela druge serije neodredena
kao nacela lienosti, poto ni jedno od njih
stvarno nije ni supstanca, ni kakvoca, ni ma
koja od ostalih kategorija. U stvari, uzrok zbog
koga kretanje izgleda neodredeno je taj to se
ono ne moe uvrstiti ni medu zbivanja koja po.stoje kao mogucnost, ni medu zbivanja koja postoje kao stvarnost, poto se nuno ne krecu ni
kolicina kao mogucnost, ni kolicina kao stvarnost. Zaista izgleda da je kretanje izvesna stvarnost,ali to je nepotpuna stvarnost. Uzrok ovome je taj to je nepotpuna stvar kao mogucnost
cija je stvarnost kretanje. Eto zato je teko
shvatiti prirodu kretanja. Ono bi se zaista moglo uvrstiti u lienost ili. u mogucnost ili u cistu stvarnost, a nita od svega ovoga nije ocigledno prihvatljivo. Ostaje, dakle, na nacin da
ga shvatimo, to jest da je kretanje stvarnOst,
1:0 ona vrsta stvarnosti koju smo opisali, koju je
zacelo teko shvatiIti,ali koja moe da postoji.

Ocigledno je da se kretanje nalazi u stvari

koja se krece. Kretanje je, naime, entelehija
stvari koja se krece pod dejstvom pokretacke
sile. Ali delo pokretacke sile istovetno je sa
delom stvari koja se krece: i jedno i drugo moraju da budu entelehija. Jer, pokretacka siJa,
posmatrana kao mogucnost, je pokretacka sila,
a posmatrana kao stvarnost, to je sila koja se
krece; ali ono to se ostvaruje pokretna je stvar,
tako da je delo podjednako jedinstveno za pokretacku silu i stvar koja se krece. To je kao
isti razmak od jedan do dva i od dva do jedan,
od uzdizanja i sputanja, a da ipak nema jedinstva postojanja medu ovim stvarima. Isti je
slucaj u pogledu odnosa izmedu onoga to pokrece i onoga to je pokrenuto.
10.

POJAM BESKONACNOG

1066b

IS'

Beskonacnoje ili ono to je nemoguce preci,

jer nije u njegovoj prirodi da se prede, kao
to je u prirodi glasa da bude nevidljiv; iH ono
to se moe preci, ali je bez kraja; ili ono to
se jedva moe preci; ili ono to se po prirodi
moe preci, ali to ne dozvoljava da se prede
i to nema kraja. Pored toga, postoji beskonacno koje nastaje sastavljanjem ili deljenjem,
ili pomocu i jednog i drugog istovremeno. Nije
moguce da beskonacno bude odvojeno. stvar
po sebi. Ako ono odista nije ni velicina ni mnotvo, ako je samo beskonacno sopstvena supstanca, a ne slucajnost, ono ce bi.ti nedeljivo,
jer deljivo mora da bude velicina ili mnotvo.
Ali ako je nedeljivo, ono nije beskonacno, osim
ako to nije Olaakoto je glas nevidljiv. Ali ne
govorimo o tome beskonacnom niti ga istraujemo, nego o beskonacnom koje je takvo po
tome to se ne moe preci. Kako je, uostalom,

275

moguce da beskonacno postoji samo po sebi,

ako broj i velicina, kojima je beskonacno samo
atribut, ne postoje sami po sebi? Stavie, ako
beskonacno postoji slucajnocu, ono ne moe
biti elemenat bica uzetog u smislu beskonacnog,
isto onako kao to nevidlji'V'Onije elemenat jezika, iako je glas nevidljiv. Najzad, ocigledno
je da beskonacno ne moe postojati u stvarnosti, jer bi tada bilo koj~ deo beskonacnog, uzet
zasebno, bio beskonacan, poto su sutina beskonacnog ,ilbeskonacno zaista jedna ista stvar,
ako je beskonacno supstanca. a ne atribut neke
stvari. Prema tome, beskonacno je ili nedeljivo,
ili deljivo na vecito deljive delove, ako je podeljivo. Medutim. ista stvar ne moe biti u
smislu mnogostrukosti, poto ce deo beskonacnog biti beskonacan, kao to je deo vazduha
vazduh, ako je beskonacno supstanca i nacelo.
U stvari beskonacno nije sastavljeno od delova,
pa je i nedeljivo. Ali nemoguce je da stvarnost
kao entelehija bude beskonacna, poto je ona
nuno izvesna kolicina. Beskonacno, u stvari,
pripada svom subjektu samo slucajnocu. Ali
u ovom slucaju rekli smo da ono ne moe biti
prapocetak. nego je ono cija je beskonacnost
slucajna, to jest vazduh ili paran broj.
Medutim, ovo je istraivanje opte prirode.
Otuda jasno proizlazi da beskonacno ne spada
medu stvari koje saznajemo putem cula. Ako
se telo defiIni.ekao ono to je ograniceno povrinama. ne moe da bude beskonacnog tela.
bilo culnog, bilo idealnog; broj, uzet kao odvojen. takode nece biti beskonacan, jer je broj
ili sve to ima broj moguce izbrojati. To je
jasno i kad se ocenjuju stvari u fizickomsmislu.
Beskonacnofizicko telo ne moe biti nilsloeno
ni prosto. Telo nece biti sloeno ako je tacno
da su elementi koji ga sacinjavaju brojno ograniceni. Zaista je potrebno da postoji jednakost
medu suprotnos1imai da jedna od njih ne bude
276

beskonacna, jer ako je u bilo kojoj kolicini

mogucnost jednog od dvaju tela premaena.
beskonacnoce biti uniteno beskonacnim.S druge strane, nemoguce je da svaki od sastavnih
elemenata bude beskonacan, poto je telo ono
to se prua u svima dimenzijama, a beskonacno
ono to se protee bez kraja tako da, ako je
telo beskonacno,ono ce se u svima dimenzijama
pruati u beskonacnost. Beskonacno ne moe
Mti ni jedno prosto telo m, kao to to tvrde
izvesni filozofi, neto izvan elemenata od kojih
ga izvode ovi filozofi. Takvo telo zaista ne po.stoji izvan elemenata, poto se sve stvari rastavljaju na elemente od kojih poticu, ali ocigledno nema niceg slicnog izvan prostih tela.
S druge strane, ni vatra ni ma koji drugi
elemenat ne moe biti!beskonacan. Ne govoreci
o tekoci da se shvati kako bi jedan od njih
mogao biti beskonacan, zaista je nemoguce da
sve, cak ako je i beskonacno, bude ili postane
jedan od njih, kao to Heraklit tvrdi da u datom trenutku sve postaje vatra. Razlog ovome
je isti kao za pojam jedan, koji fizicari stavljaju izvan elemenata. Naime, svaka promena
vri se od suprotnosti ka suprotnosti, na primer, od toplog ka hladnom. Osim toga. culno
telo nalazi se na odredenom mestu, a to je isto
mesto za celinu i za deo, na primer. za zemlju.
Prema tome, ako se pretpostavi da je beskonacno tek>istorodno, 0110 ce biti ili nepomicno
ili u vecitom pomeranju. Medutim, to je nemoguce: zato bi ono vie mirovalo ili se vie kretalo nanie ili navie, ili u bilo kome pravcu?
Uzmimo,na primer, grudvu zemlje: kuda ce se
ona pomerati, ili gde ce ostati mirujuci? Sopstveno mesto tela, koje je s njom istorodno,
je beskonacno. Ona bi ga prema tome ispunila
celog. Ali kako? Kakvo ce prema tome biti njeno mirovanje i njeno kretanje? Da li ce ona
svuda ostati u miru? Ustvari nece biti kretanja.

l087a

277

Ili ce, naprotiv, svuda biti kretanja? Nece,

dakle, biti mirovanja? S druge strane, ako se
pretpostavi istorodna celina, to ce takode biti
imesto delova. Pre svega, u telu nece biti
drugog jedinstva osim jedinstva dodira. Drugo,
delovi ce biti ograniceni ili neograniceni po
vrsti. Medutim, nije moguce da njihov broj
bude konacan, jer bi u protivnom slucaju neki
delovi bili beskanacni po koliciJni.,dok drugi
to ne bi bili, ako je celina neogranicena; na
primer, vatra ili voda bila bi beskonacna, ali
takav beskonacni elemenat znacio bi unitenje
suprotnih elemenata. S druge strane, ako su
delovi beskonacni i prosti, njihova mesta bice
takode beskonacna, a beskonacan ce biti i broj
elemenata; medutim, ako je to nemoguce i ako
je broj mesta stvarno ogranicen, i celina je
nuno ogranicena.
Uopte se ne moe postaviti neko beskonacno telo i, u isto vreme, mesto za tela; jer,
ako je istina da svako fizicko telo raspolae
teinom ili lakocom, ono ce se pomerati ili ka
sreditu ili navie; medutim, nemoguce je da se
beskonacno telo krece, bilo u celosti bilo polovinom, u jednom ili u drugom od ova dva pravca. Kako cete ga stvarno podeliti? Ili, pak, kako
ce se u beskonacnom odrediti dole i gore, kraj
i sredite? Osim toga, svako fizicko tela jena
nekom mestu a ima est vrsta mesta koje je
nemoguce utvrditi u beskonacnom telu. Jednom
recju, ako ne moe da bude beskonacno mesto,
ne moe da bude ni beskonacno telo: ono to
je na izvesnom mestu stvarno je negde, anegde
znaci gore ili dole ili jedan od ostalih pravaca,
od kojih svaki sacinjava granicu. Najzad, beskonacno nije lista u prostoru, kretanju i vremenu,
kao kad bi ono bilo jedina stvarnost. A medu
ovim raznim pojmovima kasniji se odreduju
prema ranijem: na primer, kretanje je besko278

nacno s obzirom na prostor prema kome postoji

kretanje ili menjanje ili rastenje, a vreme je
beskonacno po kretanju.
11.

ODNOS MENJANJA
l067b

I KRETANJA

Stvar koja se menja cini to ili s1ucajnocu,

na primer, kao kada muzicar eta, ili stoga to
se neto njeno menja. Ovo se naziva promenom
u optem smislu, kao to je, na pr.imer,de1imicna promena. Telo je ozdravilo, poto je ozdravila oko. S druge strane, postoji neto to otpocinje kretanje samo po sebi, neto to je pokretna samo od sebe. Iste razlike postoje i u
odnosu na pokretaca: on pokrece ili slucajnocu, ili de1i:micno,ili sam po .sebi. U svakom
kretanju postoji bliski.pokretac. Postoji i stvar
koja se krece, a osim toga ono u cemu se vri
kretanje, to jest vreme. Najzad, tu je polazna
i krajnja tacka kretanja. Ali vrste, raspoloenje
koje prati kretanje mesto do koga vre kretanje stvari koje se krecu su nepokretni, kao
to su na primer znanje i toplota: toplota nije
kretanje, nego je to zagrevanje. Menjanje koje
ne nastaje slucajno ne nalazi se u svima stvarima, nego samo medu suprotnostima, medu
njihovim posrednicima i medu prot1vrecnostima.
Tacnost ovoga tvrdenja pokazuje indukcija.
Ono to se menja, menja se ili iz predmeta
u predmet, ili iz ne-predmeta li ne-predmet, ili
iz predmeta u ne-predmet, ili iz ne-predmeta
u predmet. Pod predmetom podrazumevam ono
to je jasno kao odredeni izraz. Iz ovoga proizlazi da nuno postoje tri vrste men:janja: menjanje ne-predmeta u ne-predmet odista nije
menjanje, jer kad izrazi nisu ni suprotni, ni
proti.vrecni nema suprotstavljanja. Menjanje
ne-predmeta u predmet, koji je njegova pro-

279

1068a

280

tivreC<nost,je radanje, za apsolutno menjanje

to je apsolutno radanje, a za relativno menjanje
relativno radanje. Menjanje predmeta u nepredmet je propadanje; za apsolutno menjanje
apsolutno propadanje a za relativno menjanje
relativno propadanje. Ako se, dakle, ne-stvarnost uzme u vie znacenja i ako se ne-stvarnost,
koja se sastoji u spajanju i razdvajanju subjekta i predikata, ne moe kretati, i ako je isti
slucaj sa ne-stvarnocu u smislu onoga to postoji samo kao mogucnost i to je suprotno
stvarnosti u pravom smislu (naime, ono to nije
bela i to nije dobro moe se kretati slucajnocu, jer ono to nije belo moe biti covek; ali
ono to apsolutno nema odredenog postojanja
ne moe se ni u kome slucaju kretati) nemoguce je da ne-stvarnost bude u kretanju. A ako je
tako, nemoguce je i da radanje bude kretanje,
jer ono to se rodilo je ne-stvarnost. Moe se
prihvatiti. koliko se hoce da se to radanje vri
slucajnocu. Medutim, ipak je istina da se nestvarnost mora dodelifJi:,kao ishodina tacka,
onome to je rodeno u aspolutnom smislu. Isto
tako ne-stvarnost ne moe biti u mirovanju.
Takve su, dakle, tekoce koje proisticu i~ ovog
nacina gledanja. Ima jo jedna, a ta je da je
ono to se krece na izvesnom mestu i da nestvarnost nije na izvesnom mestu, poto bi se
inace nalazilo negde. Ni propadanje nije kretanje. U stvari, ono to je suprotno kretanju, to
je kretanje ili mirovanje; a propadanje je suprotno postojanju. Prema tome, poto je svako
kretanje menjanje, poto, kao to smo rekli,
imaju tri vrste menjanja i poto od ove tri 'vrste menjanje prema radanju i menjanje prema
propadanju nisu kretanja nego menjanja suprotnosti u suprotnost, iz ovog nuno sledi da
je menjanje stvari u stvar jedino kretanje.
A stvari su ili suprotnosti ili posrednici (jer

I.

moe se prihvatiti da je lienost suprotnost)

koji se odreduju nekim pozitivnim izrazom,
kao to je na primer go, bezub, crn.
12.
APSURDl\"'OST PRETPOSTAVKI
I STVARANJU

MENJANJU

Ako se kategorije dele na supstaneu, kakvocu, mesto, delanje ili trpljenje, odnos, koliJCinu,
nuno postoje tri vrste kretanja: kretanja kakvoce, kolicine i prema mestu. U odnosu na
supstancu nema kretanja, jer supstanca nema
nikakve suprotnosti. Nema ga ni u pogledu
odnosa. U stvari: moguce je da, ako se menja
jedna od stvari koje stoje u uzajamnom odnosu,
druga prestane da bude istinska, iako se nije
izmeniJani u cemu, tako da je njihovo kretanje
samo slucajno. Nema kretanja aktivnog i trpnog, niti pokretne sile i onoga to se krece, jer
ne postoji kretanje kretanja, ni stvaranje stvaranja, niti uopte promena promene. U stvari
postoje dva nacina da se zamisli kretanje kretanja. To moe biti i1lil
preko subjekta, kao kada
kaemo: covek se krece, poto se od belog menja u crnog. Iz ovoga bi sledilo da bi u ovom
smislu i kretanje trpelo zagrevanje, hladenje,
pomeranje ili rastenje. Ali to je nemoguca
stvar, poto se menjanje ne moe ubrojati. medu
subjekte. Ili to moe da bude kretanje u tome
smislu to bi neki drugi subjekt prelazio iz jednog menjanja u drugi vid menjanja, kao to
je, na primer, za coveka prelaz od bolesnog u
zdravog.
Medutim, ni ovo nije moguce, osim slucajno. Naime, svako kretanje, ma kakvo ono bilo,
je menjanje jednog oblika u drugi. Isti je slucaj
sa stvaranjem i propadanjem, s tom razlJiJkom
to su to menjanja medu suprotnim stvarima
281

1068b

282

na jedan nacin, dok kretanje medu suprotnim

stvarima postoji na drugi nacin. Prema tome,
u isto vreme postojace menjanje iz stanja
zdravlja u stanje bolesti a iz ovoga menjanja
u neku drugu prornenu. jasno je, dakle, ako se
covek razboleo, da se takode morao izmeniti
na neki nacin (moguce je naime da ostane u
istom stanju) i osim toga preci u stanje koje
ne nastaje uvek slucajno. To novo menjanje
vri se od neceg odredenog ka necem drugom
odredenom; prema tome, to ce biti suprotno
menjanje, proces ozdravljenja. U stvari, menjanje menjanja moe se desiti samo slucajnocu: na primer, postoji menjanje stanja secanja
u stanje zaboravljanja, poto je sam predmet
toga procesa promenljiv i prelazi cas u stanje
znanja, cas u stanje neznanja.
Stavie, trebace da se ide u beskonacnost
ako se hoce menjanje menjanja i stvaranje stvaranja. Ono to je istinito za poslednje stvaranje
nuno je istinito i za prethodno. Prema tome,
kad bi stvaranje u pravom smislu bilo stvoreno
i samo u datom trenutku, ono to je stvoreno
takode bi bilo stvoreno. Otuda stvoreno jo
nije postojalo u apsolutnom smislu, ali: ono je
vec bilo stvoreno, na putu da se stvori. To stvaranje se onda stvorilo u datom trenutku, tako
da u tome trenutku ono jo nije bilo na putu
da se stvori. Ali poto u beskrajnom broju clanova nema prvog clana, prvi clan toga nJiZanece
postojati, pa prema tome ni naredni clan. Onda
nilta ne moe ni da postane, ni da se krece,
niti da se menja. Osim toga, subjekat sposoban
za kretanje takode je sposoban za suprotno
kretanje kao i za mirovanje, a subjekat sposoban da bude stvoren takode je sposoban da
bude uniten; iz ovog sledii.da stvoreno, kada
se stvori kao stvoreno, propada u samom tome
trenutku, poto to ne moe da bude ni u trenutku kad pocne da se stvara, niti poto je

stvoreno, jer treba postojati da bi se propalo.

Najzad, mora postojati neka materija kao osnova onoga to se stvara i menja. Sta je to to
je, na isti nacin kao telo i dua, subjekat svih
promena, to postaje kretanje ili stvaranje?
Osim toga, kakva je svrha kretanja? To mora
da bude kretanje neceg iduci od neceg ka necem. Kako ce se, dakle, to moci ciniti? U stvari,
ne moe postojati izucavanje stvaranja izucavanja, pa sledstveno tome ni stvaranje stvaranja.
Poto nema kretanja ni supstance, ni odnosa ni delanja i trpljenja, ostaje da postoji kretanje samo po kakvoci, kolicini i mestu: naime,
za svaku od ovih kategorija postoji protivurecnost. Pod kakvocom podrazumevam ne onu
kakvocu koja je u supstanci (jer i razlika je
kakvoca), nego pasivnu kakvocu, prema kojoj
se kae da bice jeste ili nije sposobno za menjanje. Sto se tice nepokretnog, to je ili ono
to se apsolutno ne moe kretati, ili ono to
se teko krece due vremena ili se krece polako, ili jo ono to, iako ima pokretnu prirodu
i moe se kretati, ne krece se kada, gde i kako
je to u njegovoj prirodi. Samo ovu poslednju
vrstu nepokretnosti ja nazivam mirov~jem:
mirovanje je suprotnost kretanju, tako da bi
subjekat sposoban da primi kretanje bio lien
toga svojstva.
Istodobnost u odnosu na mesto kae se za
stvarnosti koje su na jednom neposrednom mestu, a razdvajanje za stvarnosti koje su na
razlicitim mestima. Dodir postoji za predmete
ciji se krajevi dodiruju. Posrednik je ono u
to prirodno dolazi stvarnost koja se menja,
cije je menjanje neprekidno po njegovoj prirodi, pre nego to dode do poslednje tack~ svoga menjanja. Suprotno prema mestu je ono to
je najudaljenije u pravoj liniji. "Uzastopan" se
kae za izraz koji dolazi posle pocetnog izraza,
redom odredenim bilo po poloaju, bilo po obU283

1069a

284

ku, bilo na ma koji drugi nacin, i kada ne postoji posrednik iste vrste izmedu njega i izraza
posle koga on dolazi. Na primer, linija dolazi
posle linije, jedinica posle jedinice, kuca posle
kuce. Medutim, nita ne sprecava da bude posrednik neke druge vrste. Ono to je uzastopno
u stvari je uvek iza necega, to je neto to je
kasnije. Jedan nije uzastopan dvojici, niti je to
prvi dan meseca drugom.danu. Dodirno je sve
ono to, poto je uzastopno, stoji u doticaju.
A poto se svaka promena vri medu suprotnostima, to jest medu oprecnostima ili medu protivrecnostima i poto protivrecnosti ne dozvoljavaju neku srednju stvar, jasno je da se
posrednik nalazi samo medu suprotnostima. Neprekidno je neka vrsta doticaja ili dodira. Kae
se da postoji neprekidnost kada granice, kojima
se dve stvari dodiruju i produuju, postanu
jedna ista granica; tako da se na neprekidno
ocigledno nailazi kod bica koja su prirodno
sposobna da dodirom postanu jedno bice. Ocigledno je i to da je uzastopnost prvi medu
ovim pojmovima: uzastopno nije nuno u dodiru, ali ono to je u dodiru je uzastopno; ako
postoji neprekidnost, postoji i dodir, ali alko
postoji samo dodir, jo nema neprekidnosti: za
bica koja nisu u dodiru nema medusobnog prirodnog spajanja. Iz ovoga sledi datacka nije
isto to i jedinica. Ako su tacke u stvari sposobne da budu u dodiru, jedinice to nisu; za
njih postoji samo uzastopnost; najzad, izmedu
dve tacke postoji posrednik, ali ne izmedu dve
jedinice.

KNJIGA XI
1.
NACELA, UZROCI I VRSTE SUPSTANCE

Naa rasprava bavi se supstancom, poto istraujemo nacela i uzroke koji se ticu supstance.
Zaista, ako je svemir neka vrsta celine, supstanca je njegov prvi deo; a ako je on jedan samo
po jedinstvu reda postojanja, cak i u tom slucaju supstanca se nalazi na prvom mestu; tek
onda dolazi kakvoca, a zatim kol.i:cina.U isto
vreme ove poslednje kategorije nisu u stvari
ni bica u pravom smislu, nego su svojstva i: kretanja; u protivnom, i ne-belo i ne-pravo bili bi
stvarnosti. U svakom slucaju, mi kaemo da
postoji i tako neto kao to je ne-belo. Dodajem
da ni jedna od ovih kategorija nije odvojena
izuzev supstance. Najzad, stari filozofi to potvrduju sopstvenim delom: oni su u stvari ispitivali nacela, elemente i uzroke supstance. Savremeni filozofi radije stavljaju na ra7jnu supstance opte pojmove, jer su opti pojmovi oni
rodovi koje oni radije prikazuju kao nacela i
supstance, zbog svog metoda dijalektickog istraivanja; ali za stare filoZofe supstance su
pojedinacne stvari, kao to su na primer vatra
i voda, a ne ono to im je zajednicko, to jest
telo. Medutim, postoje tri vrste supstance. Jedna je culna i ona se dell na vecitu i: propadljivu supstancu. U pogledu ove druge svi dele
isto miljenje i ona obuhvata, na primer, biljke
285

1069b

i ivotinje. Potrebno je shvatiti elemente ove

culne supstance, bili oni jedan ili vie njih.
Druga supstanca je nepokretna; prema shvatanju nekih filozofa, ona ima potpuno odvojenu
stvarnost; jedni je dele u dve grupe, drugi meaju u jednoj jedinoj prirodi ideje i m.atematicke stvari, dok, najzad, neki od ovih dveju
supstanci priznaju samo matematicke stvari.
Dve culne supstm'tce su predmet fizike, poto
u sebi sadre kretanje; ali nepokretna supstanca je predmet zasebne nauke, jer ona nema
nikakvog zajednickog principa sa ostal.itn vrstama supstanci.
Culna supstanca podlee promeni. A ako se
promena vri pocev od suprotnosti ili posrednika, ali ne od svih suprotnosti (jer i zvuk je
ne-boo) nego samo pocev od suprotnog, nuno
postoji supstrat koji se menja iz jedne suprotnosti u drugu; naime, same suprotnosti nisu
ono to se pretvara jedno u drugo.

stoji kao mogucnostu stvarnost koja postoji kao

stvarnost, na primer, od belog kao mogucnost u
belo kao stvarnost. Isti je slucaj i u pogledu
rastenja i opadanja. Prema tome, moe se reci
da ne samo sve to postaje proistice slucajnocu iz ne-stvarnosti, nego i da sve proistice iz
stvarnosti, pod uslovom da se to shvati kao iz
stvarnosti koja postoji kao mogucnost, potice
od stvarnosti koja zaista postoji. Takav je smisao Anaksagorinog "jedan" (izraz koji zaista
treba pretpostaviti njegovom: "Sve je bilo ~meano") i Empedoklovih i Anaksimandrovih
Raznih spisa. To je hteo oznaciti i Demokrit kad
je rekao: "Sve je biloizmeano", pod uslovom
da se doda "s obzirom na mogucnost", a ne "s
obzirom na stvarnost". Oni su imali u stvari nejasno shvatanje materije. Sve to Se menjaima
materiju, ali ona je razlicita u svakom.slucaju;
i ona vecite stvarnosti koje su, iako nesposobne
za radanje, ipak podvrgnute kretanju, imajU
materiju, i to ne kao predmet stvaranja, nego
kao predmet kretanja s jednog mesta na drugo.
Moese upitati: pocev od koje vrste nestvarnosti se vri radanje, poto se ne-stvarnost uzima u tri znacenja? Ako je, onda, izvesno da radanje potice od one vrste ne-stvarnosti koja je
ne-stvarnost kao mogucnost, ta mogucnost nije
u tome da se stvori ova ili ona stvarnost bez
razlike, nego razne stvari dolaze od raznih materija. Takode nije dovoljno reci da su sve stvari bile izmeane, jer se one razldkuju po svojoj
materiji: zato bi se, bez toga, stvorilo bezbroj
stvarnosti, a ne jedna: u stvari, misao je jedna;
kad. bi, dakle, i materija bila jedna, ispoljilo bi
se u stvarnosti samo ono cija je m.aterija postojala kao mogucnost. Prema tome imaju tri
uzroka tri nacela: dva sacinjavaju suprotnosti, od kojih jedno nacelo predstavlja definiciju
i oblik, a drugo lienost; trece nacelo je materija.

2.

VRSTE PROMENE

Stavie, postoji trajno, dok suprotnost nije

trajna. Postoji dakle, osim suprotnosti, neki
treci pojam, a to je materija. Prema tome, postoje cetiri vrste promena: prema supstanci, ili
kakvoci, ili kolicini, ili mestu. A promena po
supstanci je BIpSOlutnoradanje i propadanje;
promena po kolicini - rastenje i opadanje;
promena po kakvoci - menjanje, dok je promena mesta pomeranje. U ovim uslovima promene ce se vriti medu suprotnostima posmatranim kod. svake od ovih kategorija. Materi1a
koja se menja mora, dakle, nuno predstavljati
dve suprotnosti kao istovremene mogucnosti.
A poto stvarnost ima dvostruko znacenje,
svaka promena vri se od stvarnosti kOja po-

287

286

3.

ako oblik moe da postoji odvojeno od sloenih

stvari, to je samo kod prirodnih stvarnosti. Stoga Platon nije pogreio kad je rekao da ideje
postoje samo za prirodne stvari, ukoliko je ipak iJStinada postoje ideje odvojene od ovih
stvari, kao to su vatra, meso, glava, sve to je
materija, a poslednja materija je ona koja predstavlja supstancu u najvecoj meri.
S druge strane, pokretacki uzroci vremensk~prethode svojim posledicama, dok formalni
uzroci postoje istovremeno sa svojim posledicama: kad je covek zdrav, postoji i zdravlje,
dok oblik bronzane kugle postoji :istovremeno
sa bronzanom kuglom. Sto se tice pitanja da
li neto postoji i dalje posle raspadanja sloenog tela, to je stvar koju treba ispitati. Ukoliko
se to odnosi na izvesne stvarnosti, takvom zakljucku se niItane protivi: to je slucaj, na primer, sa duom; ne sa citavom duom, nego sa
njenim misaonim delom, jer je to isto tako nemoguce u pogledU citave due. Zaista izgleda
da, bar sa ovih razloga, nije potrebno prihvatiti
postojanje ideja: pojedinacan covek stvara pojedinacnog coveka, pojedinac stvara pojedinca.
A takav je slucaj i sa vetinom: lekarska vetina je oblik zdravlja.

POREKLO SUPSTANCE

Posle ovih razmatranja napomenimo da ni

materija ni oblik ne postaju, mislim u krajnjoj
liniji. Sve to se menja zaista je neto to se
promenilo, usled neceg, u neto. Ono usled cega
10'70a se vri menjanje je bliska pokretna sila; ono
to se izmenilo je materija, a ono u to se ona
promenila je oblik. Otilo bi se u beskonacnost
ako bi se proizvodila ne samo bronzana lopta,
nego i okrugao oblik ili bronza; treba se, dakle, zaustaviti.
Posle ovoga recimo da svaka supstanca proizlazi iz neke aktivne sile slicne njoj, jer supstancu cine prirodne stvarnosti, a i druge stvari. Stvarnosti zaista nastaju bilo umetnim, bilo
prirodnim putem, bilo po sudbinli, bilo slucajno. Umetnost je nacelo kretanja koje se nalazi
u nekoj drugoj stvari, dok je priroda nacelo
koje se nalazi u samoj stvari, poto covek stvara coveka; ostale stvari su samo lienost ovih
dvaju nacela.
Postoje dve vrste supstanci: prva je materija, koja je samo prividno odredena supstanca
(POtomaterija i subjekat postoje samo tamo
gde nai:1azimona obican dodir, a ne na prirodnu
vezu); zatim dolazi priroda stvari koju predstavlja oblik, svrha stvaranja, stanje. Sto se tice trece supstance, ona se sastoji od dveju prvih, a to je pojedinacna supstanca kao to. su,
na primer, Sokrat ili Kalias. Za neka od ovih
bilca oblik ne postoji izvan sloene supsta:nce,
na primer oblik kuce, osim ako se pod oblikom
ne podrazumeva vetina gradenja (inace za oblike vetackih stvari ne postoji ni radanje ni
propadanje: i kuca, ona koja je nematerijalna,
ilzdravlje i sve to potpada pod umetnost postoji na jedan drugi nacin, ili ne postoji). Ali,
288

4.

O SLICNOSTIMA I RAZLIKAMA
STV ARl\""OSTI

UZROKA

Uzrocii nacela razlicitih stvarnosti su, s jedne strane, razliciti, ali, s druge strane, ako bi neko o tome govorio uopte i po slicnosti, oni su
isti za sve stvarnosti. Moglobi se zaista upitati
da li postoji rarz1icitostlli istovetnost nacela i
elemenata za supstancu stvari u vezi s njima,
pri cemu se pitanje postavlja na isti nacin za
svaku kategoriju. Medutim, besmisleno je pri-

I070b

hvatiti istovetnost nacela za sve kategorije, jer

bi onda relativne stvari i supstanca proizlazile
od istih nacela. Sta bi, dakle, bilo to zajednicko
nacelo? Odista nema nikakvog zajednickog roda
~ad supstance i drugih atributa; dok elemenat
mora vremenski prethoditi stvarima ciji je elemenat. Supstanca takode ne moe biti elemenat
relativnih stvari, niti bilo koja relativna stvar
elemenat supstance. Osim toga kako bi elementi
svih stvari mogli da budu isti? Ne moe da postoji istovetnost izmedu tela sacinjenog od elemenata i njegovih elemenata, kao to na prirmer BA nije istovemo sa B ili A. Takode ne postoji idealni zajednicki elemenat, kao jedan ili
stvarnost, poto su to pojmovi koje potvrduje
svako telo, kako prosto tako i sloeno. U stvari,
moglo bi se reci da ni jedno sloeno telo ne bi
bilo ni stvarnost, ni jedan, bilo kao supstanca,
bilo kao relativna stvar. Medutim, nuno je da
ono to bude. Prema tome, sve stvarnosti nemaju iste elemente, ili tacnije, kao to to mi
kaemo, elementi su isti u jednom smislu, dok
u drugom smislu nisu isti. Tako nesumnjivo
culna tela imaju kao oblik toplo, a u drugom
smislu hladno, koje je njegova lienost, i, najzad, materija im je ono to potencijalno obuhvata ove dve osobine; a supstance su sami ovi elementi kao i tela koja su od njih obrazovana i
cija su one nacela. Takvo je i svako jedinstvo
stvorenGpocev od toplog i hladnog, kao to su
na primer meso ili kost, poto stvoreno b~e
mora biti drugacije od svojih elemenata. Ove
culne supstance imaju dakle iste elemente
ista nacela, iako promenljive u svakom posebnom slucaju. Medutim, taj zakljucak se ne moe uoptiti u ovome smislu, poto Se ovde radi
samo o ana1ognommomentu, kao kad bi se reklo, na primer, da postoje tri nacela, oblik, J1.
enost i materija; aMsvako od njih je drugacije
u svakom rodu: na primer; za boju, to je belo,

odnosnQcrno ili spoljni izgled, a za dan i noc

to je svetlost, mrak vazduh.
Poto su bitni elementi ne ,samouzroci, nego
i spoljanji faktor kao pokretacka sila, jasno je
da postoji razlika izmedu nacela i elemenata, da
su oba njih uzroci, da nacela treba podeliti na
bitna i spoljanja i da je stvarnost, koja je spoljana po tome to stavlja u pokret ili u mirovanje, nacelo i supstanca. Prema tome, po slicnosti postoje tri elementa a cetiri uzroka i nacela; ali oni su razliciti u svakom posebnomslucaju, tako da se neposredni uzrok posmatran
kao pokretacka sila menja u svakom slucaju.
Na primer, za tela uzeta kao materija, oblik je
zdravlje, lienost, bolest, a pokretacka sila je
medicina; za kucu, materrju predstavljaju opeke, oblik odgovara ideji kuce, lienost od toga
je izvestan nered a ucinski uzrok \Tetinagradenja. Nacela se, dakle, dele na ovaj nacin. A
poto je, s jedne strane, kod prirodnih bica, na
primer kod coveka, pokretacka sila covek a,
s druge strane, kod bica koja su proizvod misU,
pokretacka sila je oblik ili njegova suprotnost,
na jedan nacin bice tri uzroka, a na drugi nacin bice ih cetiri: medicina je, u stvari, u jednom smislu samo zdravlje, vetina gradenja je
oblik kuce, a covek stvara coveka. Najzad, osim
ovih uzroka ima i onaj kQji, kao prvii od svih
stvarnosti,. pokrece sva ostala.

5.

290

o PRANACELJMA

I071a

19

Cul.NIH

SAZ?\'ANJA

Poto su izvesne stvarnosti odvojene, a druge nisu, onda ove prve predstavljaju supstancu.
Zato su uzroci supstanci takode uzroci postojanja svih stvarnosti, jer zbivanja i kretanja ne
postoje nezavisno od supstanci. A, zatim, ti uz291

roci ce verovatno biti dua i telo, ili um, elja i telo.

Osim toga, stvari imaju ista nacela koja se
ispoljavaju na drugi nacin, a ne samo po slicnosti, kao to su, na primer, stvanost i mogucnost.
Medutim, i to je ne samo razlicito u raznim stvarima, nego im to pripada na razlicite nacine. U
nekim slucajevima ista stvar zaista postoji kao
stvarnost u datom trenutku, dok u drugom trenutku postoji kao mogucnost, na primer za virno, telo ili coveka. A ova dva nacela spadaju
medu uzroke koje smo pokazali. U stvari, oblik je, 's jedne strane, u vezi sa stvarnocu, ako
je takav da se moe izdvojiti i sastavljen od
obaju nacela; a lienost je kao mrak ili: bolest.
S druge strane, materija je u vezi s mogucn~
cu, poto je ona ono to se moe ostvariti oblikom ili mienocu. Medutim, razlika izmedu
mogucnosti stvarnosti deava se i na jedan
drugi nacin, u slucajevima kad materija uzroka i dejstva nije ista.i kad, bar u nekim od ovih
slucajeva, sam oblik nije istovetan, nego drugaciji. Tako covek ima kao uzroke ne samo sVOje elemente, to jest vatru i zemlju uzete kao
ma.terd.ja,i svoj poseban oblik, nego jo jedan
drugi;, spoljni uzrok, to jest svog oca i, najzad,
osim ovih uzroka, Sunce i Suncevu putanju, k0ji nisu ni materija od koje je sacinjen covek,
ni njegov oblik, ni lienost od oblika, niti SUi istog oblika kao on, nego su to pokretacki uzroci.
Osim toga, treba razmotriti i to da medu
uzrocima jedni mogu biti opti, a drugi poselr
ni. Samim tim, bliska nacela svakog bica, s je"d'ne strane, bice ono to je u stvarnosti neposredno izvesna odredena stvar i, s druge strane,
ono to ta ista stvar predstavlja kao mogucnost.
Ne pos1x>je,dakle, opti uzroci o kojima smo
govorili. Prauzrok pojedinaca je u stvari pojedinac; od coveka uopte proizaao bi samo

292

1071b

covek uopte, ali covek uopte ne postoji; princip Ahila je Pelej, tvoj princip je tvoj otac,
odredeno B je princip odredenog sloga BA,
poto je B uopte princip sloga BA uopte.
Zatim, ako je tacno da su uzroci supstanci
uzroci svih stvari, ipak su, kao to smo rekli,
uzroci i elementi razliciti za razne stvarnosti.
Stvarnosti koje ne spadaju u isti rod, boje, zvukovi, supstance, kolicine imaju razlicite uzr0ke, izuzimajuci istovetnost po slicnosti; a i
stvarnosti koje pripadaju istoj vrsti imaju razlicite uzroke, ne vie u posebnom smislu, nego
po tome to su uzroci razlicitih pojedinacnih
stvari razliciti: tvoja materija, tvoj oblik, tvoj
ucinski uzrok nisu moji, premda su isti:po svom
optem pojmu. Stoga, kad se istrauje koja su
nacela ili elementi supstanci, relati:vnih stvari
i kakvoce, da li su isti ili razliciti, jasno je da
su oni isti za svaku stvarnost, ali ako se razmotre njihova razlicita znacenja, oni nisu vie
isti, nego su razliciti, s tim to su uzroci svih
stvari isti na nacin koji cemo pokazati. Pre
svega, oni su isti po slicnosti, u tome smislu
to su materija, oblik, lienost, pokretacka sila
zajednicka svima stvarima; zatim se uzroci
supstanci mogu smatrati uzrocima svih stvari
u tom smislu to, ako se supstance unite, biCe
unitene i sve ostale kategorije; najzad, ono
to je prvo u ente1ehiji takode je uzrok svih
stvari. Naprotiv, u drugom smislu, koji je sledeci, postoje razliciti bliski uzroci: to su suprotnosti koje nisu ni genericki izrazi, ni izrazi
koji sadre vie znacenja. Osim toga, materije
raznih pojedinaca su razlicite. Tako smo izloili
koja su pranace1a stvari koje doivljavamo cu!ima, koliki im je broj, u kom smislu su ista,
a u kom smislu su drugacija.
293

6.
PRVI POKRETACKI UZROK KAO NUZNA
STVARNOST

Poto postoje tri vrste supstanci, od kojih

su dve fizicke, a jedna nepokretna, potrebno
je da govorimo o ovoj i da pokaemo da nuno
mora postojati neka nepokretna vecita supstanca.
Supstance su zaista prve od svih stvari koje
postoje, i kad bi sve one bile unitive, takode
bi bile unitive sve stvari. Medutim, nemoguce je da kretanje postane ili da prestane, jer
je ono vecito. A isti je slucaj i sa vremenom.
Naime, ne bi moglo postojati ni ono to je bilo
pre, n~ono to ce biti posle kad ne bi postojalo
vreme. SlE~dstvenotome, i samo kretanje je
neprekidno, na isti nacin kao i vreme, poto je
samo vreme ili istovetno sa kretanjem, ili~vesno odredivanje kretanja; a postoji samo jedno neprekidno kretanje, 1:0 je lokalno kretanje, a jedino neprekidno lokalno kretanje je
kruno kretanje.
Ali, kad bi i postojao neki:pokretacki ili aktivni uzrok, nece biti kretanja ako taj uzrok ne
prede u delo, poto se moe desiti da se ono to
postoji kao mogucnost ne pretvori u delo. Prihvatanje takvog uzroka nije ni od kakve koristi, cak i ako pretpostavimo vecite supstance
kao to cine pristalice ideja, osim ako one ne
sadre neko nacelo sposobno za vrenje promene. Nije, dakle, dovoljna ni ta supstanca ni
ma koja druga osim ideja, jer kretanja nece
biti ako ta supstanca sada ne vri pokretanje.
Stavie, do kretanja nece doci cak i kad bi uzrok sada morao da pokrece, ako je supstanca
toga uzroka mogucnost, poto kretanje tada nece biti veciJto:naime ono to postoji kao mogucnost moe i da ne postoji. Treba, dakle, da postoji takav princip cija ce sama supstanca biti
!94
' 'f-:

delo. S druge strane, supstance o kojima je rec

treba da budu nematerija1ne,1poto je nuno da
budu veciite, ukoliko postoji neto veciJto;prema
tome, one moraju da budu vezane za delo.
Ovde ipak postoji jedna tekoca: izgleda naime da sve to vri akciju ima mogucnost akcije, ali da sve to ima tu mogucnost n:ije u akciji, tako da bi vremensko prvenstvo pripadalo
mogucnosti. Ali, kad bi bilo tako, moglo bi se
desiti da ne postoji ba nita, poto je za sve
stvari moguce da imaju mogucnost da postoje,
ali da jo ne postoje. Medutim, bilo da se dri..
mo miljenja teologa, prema kojima se sve
stvari radaju iz noci, bilo da se kae, poput fizicara, da su sve stvari bile izmeane, nailazi
se na istu nemogucnost. Kako ce odista biti
kretanja ako nema nikakvog uzroka u akciji?
Sigurno se nece kretati neobradeno drvo, nego
ce se ono kretati vetinom drvodelje; nece se
kretati ni mesecna pranja, ni zemlja, nego im
je potrebno seme i uzrok radanja. Stoga neki
filozofi, kao Leukip i Platon, uce da je stvarnost vecita, jer oni prihvataju vecitost kretanja. Ali oni ne kau nita ni o razlogu, ni o
prirodi, ni o smislu, ni o uzroku vecitog kretanja. Pa ipak se nita ne krece slucajno, nego je
potrebno da uvek postoji neki odredeni uzrok.
Tako vidimo da se svaka stvar krece na ovaj
nacin po prirodi, na onaj pod prinudnom ili po
razumu ili iz nekog drugog uzroka.
A, zatim, koja je vrsta kretanja prva? To je
zaista od velikog znacaja. Platon se ovde cak
ne poziva na ono za to ponekad pretpostavlja
da je pranace10kretanja, to jest dua sveta koja se sama krece, poto je dua sveta, kako sam.
kae, vremenski kasnija od kretanja, a istodobna sa nebom. Prema tome, smatrati mogucnost
ranijom od stvarnosti znaci imati pravo u jednom smislu ne imati ga u drugom, a rekli smo
kako. Anaksagora tvrdi da je stvarnost ranija

1072a

295

(POtoje, prema njegovom shvatanju, razum u

delu), a zajedno s njim to kae Empedokle,
koji prihvata kao pranacela stvari prijateljstvo
i mrnju, kao i filozofi koji, poput Leukilpa,propovedaju vecitost kretanja. Iz ovoga sledi da
noc i haos nisu postojali kroz beskonacno vreme, nego su iste stvari postojale uvek bilo periodicnim kruenjem, bilo po nekom drugom
zakonu, poto je stvarnost ranija od mogucnosti. Prema tome, ako to postoji kao vecito periodicno kruenje, neto mora i dalje postojati
delujuci na: isti nacin.
S druge strane, ako se eli objasniti da postoji stvaranje unitenje, treba prihvatiti da
postoji jo jedan uzrok koji je u vecitom dejstvu, cas u jednom pravcu, cas u drugom. Treba, dakle, da taj novi uzrok dejstvuje na jedan
nacin sAmpo sebi, a na drug~ nacin na osnovu
neke druge stvari, kOja ce samim tim morati
biti ili nekLtreci uzrok, ili prvi uzrok. Ali to je
nuno na osnovu prvog uzroka, jer je ovaj nai2m.enicnouzrok drugog i treceg; zbog toga je
bolje prihvatiti da je to prvi uzrok. Ovaj uzrok
je zaista, rekli smo, uzrok vecite jednoobraznosti, dok se drugi uzrok tice razlicitosti, a njih
dva udruena ocigledno su uzrok vecite razlicitosti!.Kretanja se, dakle, vre na ovakav nacin.
Zato, onda, treba istraivati druga pranacela?

7.

POJAM BOGA

Poto je moguce da bude onako kao to smo

to rekli poto ce, ako se ne prihvati nae objanjenje, svet morati proizici iz noci, opte zbrke
i ne-stvarnosti, moe se smatrati da su ove tekoce reene. Postoji, dakle, neto to se uvek
krece neprekidnim kretanjem, a ono samo je
kruno kretanje. To je, uostalom, ocigledm ne

(,

1072b

samo na osnovu rasudivanja, nego i u stvarnosti.

Prema tome, prvo nebo mora biti vecito. Zatim,
postoji i neto to ga pokrece; a poto je ono to
je u isto vreme u pokretu i pokretac samo srednji izraz, mora se pretpostaviti neki poslednji
izraz koji: je pokretac a da se ne krece, vecno
bice, supstanca i sama stvarnost.
Na ovaj nacin krece se ono to se eli i to
je shvatljivo (to deluje kao pokretac a da se
ne krece). Ova dva pojma, uzeta u najviem
stepenu, su istovetna. U stvari, predmet elje
je prividno dobro, dok je prvi predmet razumne volje stvarno dobro. Mi elimo izvesnu stvar
zato to nam izgleda dobra, vie nego to nam
izgleda dobra zato to je elimo: pranacelo je
misao. A misao se pokrece pomocu shvatljivog,
i pozitivan nilz suprotnosti je shvatlji'VsAmpo
sebi. U ovom pozitivnom nizu supstanca je prva, dok je u supstanci prvo ono to je jednostavno i to je u stvarnosti. Inace jedan i jednostavno nisu istovetni; jedan znaci meru izvesne stvari, dok jednostavno znaci izvesno
stanje same stvari. Medutim, dobro po sebi i
poeljno po sebi pripadaju i jedno d: drugo istom nizu, a ono to je prvo u tome n&u uvek
je najbolje ili slicno najboljem.
Razlika izmedu ovih znacenja pokazuje da
se konacni uzrok moe nalaziti medu nepokretnim stvarnostima. Konacni uzrok je, u stvari,
bice kome je on svrha, a to je i sama svrha; u
ovom poslednjem smislu, svrha moe postojati
medu nepokretnim stvarnostima, dok ona to ne
moe da bude u prvom smislu. Konacni uzrok
krece se kao predmet ljubavi i sve ostale stvari
krecu se zbog toga to pokrecu same sebe. Osim
toga, ako se jedna stvar krece, ona moe da bude drugaci:ja nego to jeste. Prema tome, ako
je njena stvarnost prva vrsta kretanja kojim
se pomera, to je samo u tome smislu to je ona
podlona promeni i to moe da bude druga297

cija, to jest prema mestu, cak i ako to ne moe

birti po supstanci.
Ali poto postoji jedna stvarnost koja pokrece, pri cemu je ona samo nepokretna i zaista postoji, ta stvarnost ne moe biti ni na koji
nacin drugacija nego to jeste: pomerno kretanje je u stvari prva promena, a prvo pomerno
kretanje je kruno pomeranje; a to kruno kretanje vri prvi pokretac. Prvi pokretac je, dakle, nuno stvarnost i, po tome to je to nuno,
njegovo bice je dobro; na taj nacin ono je pranacelo. Jer ono to je nuno sadri dva s1edeca
znacenja: postoji nunost koja proistice iz prinude, time to prisiljava nau prirodnu naklom>st;zatim to je ono bez cega je dobro nemoguce; najzad, to je ono to ne moe da bude
drugacilje, to postoji samo na jedan nacin.
O takvom pranacelu vise nebo i priroda. A
to pranacelo je ivot koji se moe uporecYtis
najsavrenijim 'proivljavanjem jednog kratkog
trenutka koji nam se daje. On je stvarno uvek
taj ivot (to je za nas nemoguce), poto je njegova stvarnost uivanje~udnostx.. osecanje i
~ao
su naa najvecaui.vlil1ja zato to su to
stvarnosti, dok'~se"iiade uspomene uivaju samo kroz ona prva. A m!sao i to ona koja je to
sama po sebi odnosi se na ono to je najbolje
po sebi, dok je najvia misao misao o najviem
dobru. Um postaje svestan samog sebe shvatajuci natcu1no,poto stupajuci u dodir sa svojin1
predmetom i promiljajuci o njemu on sam postaje shv~tljiv, tako da postoji istovetnost izmedu uma shvatljivog: um je stecite shvatljivog i same supstance. S druge strane, um je
u akciji kad dostigne ono to je shvatljiVo. Iz
ovoga proizlazi da je boanski elemenat koji
um sadri vie stvarnost nego mogucnost, a cin
posmm8ll1ja je savren.o.:.jI),~j~~_bl~enstvo.;
za divljenje je dakle ako' se bog nalazi uvek
u stanju radosti koji mi osecamo samo u i2ve-

298

snim trenucima, a jo je za vece divljenje ono

to kod njega postoji u jo vecoj meri. A on ga
ima ba na taj nacin. Zivot takode pripada b0gu, jer je ivot delo uma, a bog je to samo delo; boje delo koje postoji samo po sebi je savreni i vecni ivot. Stoga kaemo da je bog
vecita i savrena stvarnost, tako da ivot i stalno vecito trajanje pripadaju bogu; sam bog je
upravo to. Medutim, postoji izvestan broj fiIlozofa koji smatraju, kao Pitagorovci i Speusip,
da se lepo i dobro ne nalaze u pranacelu, tvrdeci da su pranacela uzroci biljaka i ivotinja,
dok se lepo i savreno nalaze samo kod stvarnosti koje su proizile iz necega. Ali oni nisu
u pravu. Seme zaista proistice od drugih jedinki koje su vremenski starije i savrene, ali ono
to je prvo nije seme nego savrena stvarnost:
na primer, moe se reci da pre semena postoji
covek, ne covek koji proizlazi od semena, nego
drugi, od koga proistice seme.
Iz ovoga to smo rekli ocigledno sledi.da postoji jedna vecita supstanca, nepokretna i odvojena od stvarnosti koje saznajemo PlJJemcula. Takode smo pokazali da ta supstanca ne
moe imati prostorne velicine, nego da je nesastavljena i nedeljiva. Ona se, u stvari, pokrece
kroz neograniceno vreme, dok nita od onoga
to je ograniceno nema neogranicenu mogucnost; i dok bi svaka prostorna velicina mogla
da bude samo neogranicena ili ogranicena, ova
supstanca ne bi mogla imati, iz navedenog razloga, ogranicenu velicinu; ona ne moe imati
ni neogranicenu velicinu, poto neogranicena
prostorna velicina uopte ne postoji. Nasuprot
tome, pokazali smo i da je ona neoset1jiva i
nepromenljiva, jer su sva ostala kretanja vremenski kasnija od lokalnog kretanja. Takvi su,
dakle, ocigledni razlozi zbog kojih se stvari ponaaju na ovaj nacin.

1073a

299

1
r

~'

8.
TEORIJE I PREDAVANJA

O KOSMOSU

Medutim, ne treba da smetnemo s uma p1itanje da li tu supstancu treba shvatiti kao jednu ili vie njih, a zatim koliko ih ima. S druge
strane, treba da se podsetimo na izjave drugih
filozofa. Ni jedan od njih nije dao objanjenje
o broju supstanci koje bi bilo jasno. Tako teorija o idejama nema posebnog gledita o ovoj
stvari. Oni koji prihvataju postojanje ideja odista kau da su ideje brojevi, ali brojevi koji su
po njihovom m~ljenju cas neograniceni a cas
ograniceni na dekadu. oni ne daju nikakav
ubed1jiv dokaz o tome zato priznaju ba ovaj
broj. Sto se nas tice, treba da raspravljamo o
ovom pitanju polazeci od osnova i razlika koje
smo postavili. Pranacelo i prva stvarnost su
nepokretni; oni su to sutinski i slucajnocu i
oni daju prvo, vecito i jedno kretanje. Alt poto je ono to se krece nuno pokrenuto necim;
poto je prvi pokretac sutinski nepokretan i
poto vecito kretanje mora proitici od neke vecite stvarnosti, a jedinstveno kretanje od jedilnstvenestvarnosti; poto, s druge strane, osim
prostog pomernog kretanja celine, koje proizvodi, kako mi kaemo,prva i nepokretna supstanca, vidimo da postoje druga vecita pomerna
kretanja, kretanja planeta (naime, telo koje se
krece kruno je vecito i ne moe da miruje,
kako smo to pokazali u fizici. Zbog svega toga,
nuno je da svako pomerno kretanje takode
bude proizvedenood neke supstance istovremeno nepokretne same po sebLi vecite. Priroda
zvezda je zaista vecita, poto je ona izvesna
vrsta supstaJncea pokretac je vecit i vremenski
stariji od onoga to se krece, pa ono to je starije od supstance nuno mora biti supstanca.
Prema tome, ocigledno je da, koliko ima kre300

1073b

tanja zvezda toliko mora da bude i supstanci,

vecitih po pr.irodi, bitno nepokretnih i bez velicine iz razloga koje smo naveli ranije. Jasno je da su i pokretaci supstance, da je jedan
od njih prvi, jedan drugi, istim redom koji vlada u kretanjima zvezda.Ali, samim tim, broj tih
kretanja treba da istrauje ona matematicka
nauka koja je najblia filozofiji, to jest astr0nomija. U stvari, njen predmet je culna, ali vecita supstanca, dok se ostale matemati'Ckenauke
ne bave nikakvom supstancom, kao to je to
slucaj, na primer, sa aritmetikom i geometrijom.
Ocigledno je da su kretanja brojnija od tela
koja se krecu, to je jasno cak i onima koji su
ovim stvarima posvetili tek osrednju panju.
Svaka planeta ima u stvari vie od jednog pomernog kretanja. Ali to se tice stvarnog broja
kretanja, da bismo dali ideju o ovoj stvari, navecemo ta o tome kau neki matematicari,
kako bismo dali potpuno odredeni. broj zahtevima nae misli. Sto se tice ostalog, to treba
da delom istraujemo sami, adelom da se obavestimo kod istraivaca; ako se pokae neka
razlika izmedu naih sadanjih miljenja i miljenja koja o ovoj stvari imaju ljudi koji se
njitma bave, odista cemo voditi racuna i o jednim o drugim, ali cemo svoju veru pokloniti
samo najtacnijima.
Eudoks je objanjavao pomerno kretanje
Sunca i Meseca pomocu triju sfera za svaku od
ovih zvezda. Prva ima isto kretanje kao sfera
zvezda nekretnica, druga se krece u krugu koji
prolazi du sredine zodijaka, a treca se krece u
krugu koji je nagnut preko irine zodijaka; ali
krug u kome se krece Mesec nagnut je pod vecim uglom nego krug u kome se krece Sunce.
za svaku od njih kretanje planeta zahteva cetiri sfere. Prva i druga sfera imajuilsto kretanje kao prva i druga Sunca i Meseca (jer sfera
stajacica daje kretanje svima sferama, a sfera

301

koja se nalazi ispod prethodne i cije je kretanje u krugu koji pro1azi sredinom zodijaka zajednicka je svima planetama); treca sfera svake
planete ima svoje polove u krugu koji prolazi
sredinom zodijaka, dok je kretanje cetvrte u
krugu nagnutom prema ekvatoru trece sfere.
Medutim, polovJ:trece sfere razliciti su za svaku planetu izuzev polove Venere i Merkura
koji se podudaraju. Ka1ip smatra da je poloaj
sfera, to jest red njihovih razdaljina, isti, to
odgovara Eudoksovom sistemu. Ali dok je Kalip pripisivao Jupiteru Saturnu isti broj sfera
kao i Eudoks, on je mislio da treba dodati jo
po dve sfere Suncu i Mesecu, ako se eli voditi
racuna o prirodnim pojavama, a takode i po
jednu sferu svakoj ostaloj planeti Medutim,
da bi se moglo voditi racuna o zapaenim cinjenicama, potrebno je da za svaku planetu
bude isti broj sfera manje jedna, i da se te sfere
okrecu u obrnutom smislu i dovedu u isti poloaj sferu najudaljeniju od zvezde koja je u
svakom slucaju smetena s ove strane odnosne
zvezde. Naime, jedino ovako sve ove sile mogu
da proizvedu pamerno kretanje planeta. A poto ima osam sfera u kojima se krecu planete,
uzevi zajedno Saturna i Jupitera, a dvadeset
i pet za druge, i poto one medu ovim sferama
ne zahtevaju da bude drugih koje se krecu u
pravcu obrnutom od onoga u kome se krece
planeta koja se nalazi.unutar svih ostalih, onda
ce za prve dve planete biti est sfera koje se
krecu u obrnutom pravcu, i esnaest za cetiri
sledece planete, tako da ce ukupan broj sfera,
onih sa neposrednim i onih s obrnutim kretanjem, biti pedeset i pet. Ali ako se Mesecu i
Suncu ne dodaju kretanja o kojima smo malocas govorili, bice u svemu samo cetrdeset i sedam sfera. Pretpostavimo li da je toliki broj
sfera, onda je razumno reci da smatramo da je
broj nepokretnih supstanci i pranacela isti. U

1074a

302

,
I

I
I

I
,

stvari, dopustimo da je nuno da o tome odluce

oni koji su upuceniji u tu stvar.
Ako je nemoguce da uopte postoji pomerno
kretanje koje ne bi bilo podredeno pomernom
kretanju neke zvezde, i ako osim toga svaka
stvarnost, svaka supstanca koja se moe upoznati culima a koja je sama po sebi dostigla
dobro u pravom mislu, treba da se smatra svrhom, onda ne bi mogle postojati druge prirode
osim onih koje smo pokazali a broj nebeskih
kretanja nuno je ravan broju nepokretnih supstanci. U stvari, kad bi bilo drugih supstanci
one bi bile uzroci kretanja, poto su svrha pomernog kretanja; ali nemoguce je da bude drugih pomernih kretanja osim onih koja smo nabrojali. Ovaj zakljucak normalno proizlazi iz
posmatranja tela koja se krecu. Ako u pomernom kretanju svaki pokretac u stvari postoji
radi predmeta koji se pomera, i ako svako pomeranje .pr~a
predmetu koji se pomera,.ne
bi moglo postojati nikakvo pomeranje cija bi
svrha bila ili ono samo ild neko drugo pomeranje, nego sva pomerna kretanja moraju da postoje s obzirom na zvezde. Ako pomerno kretanje stvarno treba da ima za svrhu pomerno
kretanje, tada ce ovo kretanje takode trebati
imati za svrhu neto drugo. Ali kako se na ovaj
nacin ne moe ici u beskonacnost, svrha svakog
pomernog kretanja bice dakle jedno od boanslcih tela koja se krecu nebom. Jasno je, medutim, da postoji: samo jedno nebo. Ali, ako bi
stvarno postojalo vie neba, kao to postoji vie
ljudi, pokretacki;princip svakogneba bio bi na
izgled jedan, a brojno mnogostruko S druge
strane, sve. to je brojno mnogostruko sadri
materiju. A jedan isti pojam, na primer, pojam
coveka,odnOlSi
se na mnoga bica, dok je u stvari
Sokrat jedan. Medutim, ono to predstavlja sutinu nema materije: to je entelehija. Prva pokretacka nepokretna sila bila je dakle jedna
303

1074b

istovremeno i kao pojam i kao broj pa je, prema

tome, i sve to se vecito krece i to je neprekidno samo jedno. Postoji, dakle, samo jedno nebo.
A predanje, primljeno iz drevne prolosti i
kao mit ostavljeno buducnosti uci nas da su
prve supstance bogovi i: da ono to je boansko
obuhvata citavu prirodu. Sve ostalo u vezi
s ovim predanjem bilo je dodato kasnije u vidu
mita da bi ubedile mase da bi se poslui:lo zakonima i OIptojkoristi: tako se bogovima daje
ljudski lik, ili, se oni: prikazuju kao da lice na
neke ivotinje i ovome se dodaju svakovrsne
pojedinosti ove prirode. Ako se od ovih tuma.cenja odvoji ono to predstavlja njihovu pocetnu osnovu i ako se ona razmotre zasebno, to
jest da su sve prve supstance bogovi, onda ce se
pomisliti da je to zaista boanska tvrdnja. S druge strane, moguce je, kao to izgleda, da su se
razne umetnosti ili filozofija razvijale u vie mahova u najvecoj mogucoj meri i svaki PUt se
gubile, a ova miljenja su u stvari ostact drevne
mudrosti koji su se sacuvali do naeg doba. S
ovakvim ogranicenjem mi prihvatamo predap.je
naih otaca i naih najstarijiih. prethodnika.

9.

O PRIRODI Bo2ANSKE MISLI

Odredivanje svojstva boanskog uma. sadri

u sebi nekoUko potekoca. Taj um zaista izgleda
da je najboanstvenija od svih stvari koje ~gledaju boanske. Ali, da b~imao ovo obeleje,
kakav treba da bude njegov nacin postojanja?
Tu ima nekoliko tekoca. Ili on ne misli nita.
Ali ta tada biva s njegovim dostojanstvom? on
je onda u stanju slicnom snu. lli, pak, on misli,
ali ako je njegova misao zavisna od nekog drugog pranacela (POtonjegova supstanca nije cin
miljenja, nego obicna mogucnost), onda on ne
304

bi mogao biti najvia supstanca, jer se njegova

vrednost sastoji u miljenju. Osim toga, bilo da
je njegova sutina razum ili cin miljenja, o
cemu on milSli?On misli ili o samom sebi ili o
necem drugom; ako misli o necem drugom., to
je ili uvek isto, ili cas jedno a cas drugo. Da li
je prema tome vano da predmet njegove misli
bude dobro ili prva stvar na koju slucajno naide? Ili bi pre bilo besmisleno da izvesne stvari
budu predmet njegove misli? Ocigledno je, dakle, da on misli o onome to je najboanstvenije
i najvanije i da ne menja taj predmet, poto
bi to bila promena na gore, a neto slicno vec
bi bilo kretanje.
Ako pre svega boanski um nije cin miljenja nego mogucnost, umesno je pretpostaviti da
mu onda neprekidno miljenje predstavlja prevelik teret. Zatim je jasno da ce postojati neto
drugo, plemenitije od boanskog uma, to jest
sam predmet njegove misli. Naime, moci misamo miljenje stvarno ce pripadati i
sliti
onome koji misli o gorem, tako da, ako se eli
ovo izbeci (a to se mora, jer ima stvari koje je
bolje ne videti nego videti), cin miljenja bice
samo ono to je najbolje. U stvari, boanski um
misli o samom sebi, poto je on najizvrsnija
stvar a njegova misao je misao o misli.
Pa ipak, reci ce se, nauka, osecanje, miljenje i misao izvedena zakljucivanjem ocigledno
uvek imaju predmet koji je razlicirt od njih saoni se bave samim sobom tek uzgred.
mih
Osim toga, ako SU miljf:nje o necem miljenje
o sebi razlicite prirode, na koje se od njih odnosi pozitivna misao? Naime, nije ista stvar
misliti i biti predmet o kome se misli. S druge
strane, zar u izvesnim slucajevima nauka nije
sama sebi predmet? U pesnickim naukama, to
1075a je supstanca i sutina predmeta, izuzimajuci pri
tome materiju; u teoretskim naukama pravi
predmet nauke je definicija i cin misli. A za-

305

tim, poto nema razlike izmedu onoga to se

mi\s1ii misli kOljese ticu nematerijalnih stvari,
boanska misao i njen predmet bice istovetni
i:misaoce biti jedna sa predmetOtmmisli. Ostaje
jo jedna tekoca: da li je predmet boanske
misli sloen? U ovom slucaju boanski um bi
se menjao, prelazeci s jednog dela celine na
drugi. Nije li bolje reci da je nedeljivo sve to
nema materije? Sa boanskom milju isti je
slucaj kao sa ljudskim razumom u jednom odredenom vremenu. On, u stvari, ne poseduje svoje
dobro u ovom ili onom trenutku, nego shvata
najvie dobro u nedeljivoj cetini, koje za njega
postoji kaQ netQ osobito: boanska misao ne
misU na Qvaj nacin, ali ne misli OIsamoj sebi
za vreme citave vecnosti.
10.

DOBRO KAO PRANACELO; ODRICANJE

POSTOJAK'JA IDEJA

Treba takode da ispitamo na koji od sledecih nacina priroda celine poseduje dQbro i
najvie dobro: da li kao neto dobro tQpostoji
samo po sebi i kroz sebe, ili kao sam red ili pre
na oba nacina istovremeno, kao u vojsci. Dobro
vojske je zaista u njenom redu, a zapovednik
kOljinjom upravlja takode je njeno dQbro,i to
cak u najvecoj meri, poto zapovednik ne postoji zbog reda, nego red postoji zahvaljujuci
zapovedniku. Sve stvari uredene su zajedno na
izvestan naciI), ali ne na isti nacin, kao to su
ribe, krilate ivotinje i biljke. Medutim, stvari
nisu uredene takQda jedna nema veze s drugom,
nego su u uzajamnom odnosu. U stvari, sve su
one usmerene ka jednoj jedinQj svrsi. A priroda lici na po:rodicnuzajednicu u kQjoj je slobodnim ljudima najmanje dozvoljeno da rade
ta im padne na pamet, nego su sva delanja,
306

1075b

20*

ili najveci deo njih, odredena. Sto se tice robova

i ivotinja, naprotiv, malo je njihovih dela k~
ja su u vezi s optim dobrom i vecina njih je
preputena slucaju. Takvo je, u stvari, nacelo
koje sacinjava prirodu svake stvari. Mislim da
je potrebno, na primer, da se sva bica vrate u
svoje sastavne elemente, a takav je slucaj i s
drugim osobinama koje se sjedinjuju u jednu
ce1inu.
Na ovom mestu treba da obratimo panju
na sve nemogucnosti i besmislenosti kOljesu posledica drugacijih shvatanja, i na najprivlacnija
ucenja, ali koja su skQPcanas najmanje tekoca. Tako svi filozofi stvaraju sve stvari pocinjuci od suprotnosti.. Ali:oni nisu u pravu kad
kau sve stvari, kao to to nisu ni kad govore
OIstvaranju pocinjuci od suprotnosti. Pa cak i
stvari koje d<YLvoljavajusuprotnosti, kako bi
one proiz1azileitl;suprotnosti? Oni to ne objanjavaju: jer jedne suprotnosti ne deluju na
druge. Ali za nas je tekoca reena sasvim prirodno postojanjem treceg izraza. Ima fil<YLofa
koji uzimaju jednu od dveju suprotnosti kao
materiju druge; takvi su oni koji od nejednakog
cine materiju jednakog, i od mnogostrulrogmateriju jednog. I ovo ucenje se pobija na isti
nacin: neodredena materija nije suprotnost nicega. Osim toga, onda bi sve dola2li1ood zla, izuzimajuci "jedan", poto je samo zlo jedan od
ova dva elementa. Drugi filozofi uveravaju da
ni dQbro ni zlo nisu pranacela; ipak je dobro
sutinski pranacelo u svima stvarima. oni ko1i
prihvataju dobro kao pranacelo odista su u
pravu, ali na koji je nacin dobro pranacelo?
Da li je ono to kao konacan uzrok, ili kao pokretacki uzrok, ili kao su1:linskiuzrok? Oni to
ne kau. EmpedQklovoucenje takode je besmisleno. Z.anjega je dobro prijateljstvo, a prijateljstvo je u isto vreme pranacelo kao pokretacki uzrok, potQ onQ ujedinjuje elemente, i
307

kao materijalni uzrok, poto je deo meavine.

cak il pretpostavljajuci. da bi se moglo desiti
da ista stvar bude pranacelo ujedno kao materija i kao pokretackii uzrok, ipak bi sutina
materije i sutina pokretacke sile bile razlicite:
sa koga od ova dva gledita prijateljstvo, dakle,
sacinjava pranacelo. Druga je besmislenost ta
to se mrnja predstavlja kao neunitiva, dok
je mrnja sama po sebi isto to priroda zla.
Anaksagora priznaje dobro kao pokretacko pranacelo; naime, um je snaga koja pokrece stvari.
A pokrece ih radi izvesne svrhe koja sledstveno
tome, mora da bude neto razlicito od njega
samog, osim, ako nije onako kako mi mislimo.
Naime, za nas medicina predstavlja na neki
nacin zdravlje. Uostalom, besmislenoje ne do-

pustitiumu.
pos~anje
il boanskom
Stavie,suprotnosti
svi filozofi dobru
koji: tako
misle
stvarno se ne sluesuprotnostima, izuzev ako
neko od njih ne prosudi o tome pravilno. A zato su jedne stvari unitive, a druge neunitive?
To ne objanjava ni jedan od njih, jer za njih
sva bica poticu od istihpranacela. Ima ih ilkoji
izvode bice iz ne-bica; drugi, da bi rzbegli tu
potrebu, svode sva bica na jedno jedino.
Osim toga, zato ce uvek postojati stvaranje,
i koji je uzrok stvaranja, to niko ne kae. oni
koji prihvataju kao pranacela dve suprotnosti
moraju nuno priznati postojanje jednog drugog, vieg pranacela. Takav je slucaj i sa pristalicama ideja, koji takode moraju prihvatiti
pranacelo kOje je vie od ideja. Zaista, zato
je postojala, ili zato postoji takva povezanost
odnosa?A drugi filozofisu nuno primorani da
navode izvesnu suprotnost najvioj mudrosti i
nauci; medutim, mi to ne cinimo. Po naem
miljenju, prva stvarnost zaista nema nikakvu
suprotnost. Naime, sve suprotnosti imaju materiju i potencijalno su istovetne. A neznanje
zahteva predmet suprotan predmetu najvie
308

1076a

nauke, dok, s druge strane, prva stvarnost ne

dozvoljava nikakvu suprotnost.
Uostalom, ako se eli da nema drugih stvarnosti osim onih koje saznajemo Culi.ma,nece
biti ni prvog pranacela, ni reda, ni stvaranja,
ni nebeskih kretanja, nego ce pranacelo pranacela ici u beskonacnost, kao to se to vidi kod
teologa i kod svih fizicara.
Ali, s druge strane, ako se tvrdi da postoje
ideje ili brojevi, oni nece biti uzrok nicega; ako
se ne eli ici dotle, oni bar nece biti uzrok kretanja. A zatim kako ce neprostorni brojevi biti
uzroci prostornosti i neprekidnosti ? Broj zaista
nece moci proizvesti neprekidnost, bilo kao pokretacki uzrok, bilo kao oblik. Osim toga, ni
jedna suprotnost ne moe bitno sacinjavati na!celo stvaranja i kretanja, jer bi se moglodesiti
da ona ne postojiJ,ili bar da njeno dejstvo bude
kasnije od njene mogucnosti. U ovom slucaju
ne bi, dakle, bilo vecitih stvarnosti. Medutim,
njih ima. Mora se, dakle, odbaciti jedna od ranij'ih postavki, a mi smo rekli kako.
Stavie, na koji nacin brojevi sacinjavaju
jedinstvo, ili ta cini jedinstvo due i tela i
oblika i materije uopte - to ne objanjava ni
jedan od pristalica ideja. I niko nije u stanju
da to kae, nego da prihvati, kao i mi, da je
to dejstvo pokretackog uzroka. Sto se tice filozofa koji tvrde da je matematicki broj prva bitnost, i koji tako prihvataju neogranicenu uzastopnost i razlicita pranacela za svaku supstaneu, oni: cine od supstanee svemira niz epizoda
bez uzajamne veze (poto jedna supstanca ne
vri nikakav uticaj na drugu svojim postojanjem ili nepostojanjem) i pruaju.nam mnotvo
pranacela. Medutim, bica ne ele da se njima
upravlja rdavo: "Vladavina mnogih nije dobra:
neka bude jedan vladar."
309

Posle toga imacemo da razmotrimo zasebno

u njima samima ideje u pravom smislu, ali samo
onoliko koliko to bude zahtevao na predmet.
O gotovo svima ov1m pitanjima stvarno se vec
raspravljalo u egzoterickim raspravama. Osim
toga, najveci deo naeg proucavanja mora se
zavriti objanjavanjem ovog drugog pitanja:
kada budemo ispitivali da li su supstance i pranacela pranacela stvarnosti, brojevi i ideje. U
stvari, posle raspravljanja o idejama to ce biti trece istraivanje koje nam ostaje da izvr-.
iJmo.Naime, nuno je da matematicki pojmovi, ukolilkosu stvarnost, budu ili pojmovi do
kojih dolazimo putem cula, kao to misle izvesni fil()lzofi,ili su odvojen1od culne spoznaje
stvarnosti (jer ima ih koji zastupaju i OVO miljenje). Ako oni nisu ni u culnim spoznajama,
niti su odvojeni od ovih, onda oni ili ne postoje, mi postoje na neki drugi nacin, tako da
ce se nae raspravljanje odnositi ne na samo
njihovo bice, nego na njihov nacin postojanja.

KNJIGA XII
1.
MATEMATICKI POJMOVI I IDEJE

U pogledu supstance stvari koju doivljavamo putem cula, receno je ta je supstanca, najpre u raspravi o fizici, kada smo proucavali
prirodu materije, i kasnije, kada smo o njoj
raspravljali s obziromna njeno dejstvo. MedutLm, poto je predmet naeg ispitivanIja: da li
postoji, ili ne, nepokretna i vecita supstanca
zasebna od culnih supstanci i, ako ona postoji,
kakav jo je priroda, potrebno je najpre prouciti miljenja drugih filozofa tako da, ako su
se oni u necem prevarili, mi ne budemo :irzloeni istim zabludama. A ako je neko nae shvatanje zajednicko s njihovi!m, mi tim necemo
biti ni malo pogodeni, jer covek mora biti zadovoljan ako o izvesnim stvarima rasuduje bolje od svojih prethodnika, a to o drugima ne
rasuduje gore.
Postoje dva miljenja u odnosu na predmet
koji nas zanima. Tvrdi se, naime, da su matematicki pojmovi izvesne supstance, kao to su,
na primer, brojevi, linije i predmeti njima srodni. S druge strane, takode se kae da su ideje
supstance. A poto jedni prave od ovih stvari
dve razlicite vrste: ideje razlicite brojeve, a
drugi cine od ovih dveju vrsta jednu stvarnost;
zatim, poto su za neke fiilozofematematicki
pojmovi jedine supstance, onda je potrebno da
najpre ispitamo matematicke pojmove i da ih
razmotrimo nezavisno od svake druge stvarnosti. Pri tome se necemo pitati na primer da li
su oni stvarno ideje ili nisu, ili da li su pranacela i supstance bica ili nisu; pitacemo se
samo da li matematicki pojmovi postoje ili ne
i, ako postoje, kakav im je nacin postojanja.

2.

ODNOS MATEMATICKIH

310

1076b

POJMOVA I SUPSTANCE

U knjizi o Aporijama rekli smo da je nemoguce da matematicki pojmovibudu imanentni culnoj spoznaji i, u isto vreme, da je to cista
izmiljotina, jer je nemoguce da dva cvrsta
tela istovremeno postoje na istom mestu; a to
je nemoguce i stoga ~ bi se, prema istom
dokazivanju, ostale mogucnosti ostale prirode
nale u culnom to n1 jedna ne bi: bila od njega odvojena. To smo rekli ranije. Medutim, ocigledno je, prema ovome shvatanju, da je nemoguce da bilo koje telo bude deljivo: u stvari,
ono bi se delilo na povrinu, povrina na liniju
i linija na tacku, tako da, ako se tacka ne moe
deliti, ni 'linija ne bi bila deljiva; a ako je linija

311

nedeljiva, u tome slucaju bi takvo bilo i citavo

.telo. od kakvog je onda znacaja da linije i tacke budu, ili ne budu, apsolutne stvarnosti, ako
te stvarnosti, ma kakve one bile, postoje u culnom? U svakom slucaju ishod stvari ce biti isti.
Ako su pojmovi koje sticemo cuInim putem
deljivi,onda ce se deliti ili deljenje nece postojati ni za takve stvari.
Jo manje je moguce da takve stvarnosti
budu odvojene. Ako stvarno postoje druga cvrsta tela osim onih koja saznajemo culima, odvojena od ovih i vremenski starija od njih, jasno
je da ce, pored povrina koje poznajemo, postojati druge povrine koje nuno moraju da
budu izvan dometa culnog saznanja, kao i druge
tacke i druge linije. Naime,sve to pripada rasudivanju iste vrste. Ali ako je tako, onda treba
pretpostaviti, osim povrina, linija i tacaka
matematickog tela, odvojeno postojanje drugih
povrina, drugih linija i dru~ih tacaka. Naime,
ono to je nesastavljeno vremenski je starije
od sastavljenog. A ako su pojmovi do kojih ne
dolazimo putem cula vremenski raniji od onih
koje sticemopreko cula, iz ,isto~razloga morace
postojati povrine koje sacinjavaju nepokretna
tela, uzete same po sebi i u svojoj sutini. Postojace, dakle, i druge povrine i dru~e linije
osim povrina i linija vezanih za sastavodvojenih tela; naime, dok ove povrine i linije postoje istodobno sa matematickim pojmovima,
ostale su vremenski ranije od matematickih
pojmova. S druge strane, postojace linije koje
pripadaju tim povrinama i, pre tih linija, trebace pretpostaviti postojanje drugih linija i
drugih tacaka vezanih za sastav linija, i to iz
istog razloga; najzad, pre tacaka koje ulaze u
sastav tih ranijih linija, bice drugih tacaka koje
nece vie imati: tacaka koje bi bile starije od
njih samih. Tako se dolazi do besmislenog nagomilavanja: Najpre ce biti jedna vrsta cvrstih

312

tela o kojima dobivamo saznanje putem cula.

zatim tri vrste povrina osim onih koje saznajemo preko cula, to jest natculne povrine, povrine vezane za matematicka tela i povrine
koje postoje same po sebi izvan povrina 0Viih
tela; zatim tu su cetiri vrste linija i pet vrsta
tacaka. Koje ce, onda, medu ovim vrstama biti
one na koje ce se odnositi matematicke nauke?
Naime,predmet nauke je uvek ono to ima vremensko prvenstvo. Isto rasudivanje primenjuje
se na brojeve. Osim naih pet vrsta tacaka,
postojace i:druge jedinice, i to zasebnoza svaki
pojedini pojam do koga dolazimo putem cula,
a zatim za sve to se moe zamisliti da postoji,
tako da ce biti beskraj vrsta matematickih
brojeva.
Inace, to se tice pitanja do kojih smo doli
o knjizi o Aporijama, da vidimo na koji nacin
je moguce da ih reimo. Predmet astronomije
treba da budu natculne stvari, isto onako kao
i geometrije. A kako da se zamisli odvojenopostojanje neba il njegovih delova ili svake druge
stvari sposobne za kretanje? Ista tekoca se po.stavlja i za optiku i harmoniju: postojace zvuk
i opaaj i osim culnih i pojedinacnih zvukova i
opaaja. Ocigledno ce biti isti slucaj i sa drugim osecanjima i culnim doivljajima. Naime,
zato ovi da budu pre nego oni? Ali ako je tako, treba da postoje i odvojena iva bica, poto postoje il takva osecanja.
Osim toga, matematicari su izradili izvesne
opte aksiome nezavisno od matematickih supstanci. Postojace, dakle, neka druga srednja sutina, odvojena kako od ideja tako i od posrednickih matematickih pojmova, a koja nece biti
ni broj, ni tacka, ni velicina ni trajanje. Ali ako
je nemoguce zamisliti takvu matematicku sutinu, ocigledno je nemoguce i to da matematicki pojmovi postoje odvojeno od pojmov.
kojih dolazimo putem cula. Uopte ~~A

1077a

.1

OQ~

31a.

. "'

~
..'l>~

to'

neko eli da se matematicki pojmovi postave

kao odvojene prirode, iz toga proizlazeposledice
suprotne istini uobicajenomshvatanju. U stvari, potrebno je da, zbogsvognacina postojanja,
matematicke velicine imaju vremensko prvenstvo pred culnim velicinama, dok su one zaista
kasnije od ovih, poto je nesavrena velicina,
iako starija prema redu stvaranja, ipak kasnija
prema redu sutine, kao neivo u odnosu na
ivo. Pored toga, koji ce uzrok kooacno sacinjava1liljedinstvo matematickih pojmova? Dua je
000 to citnijedinstvo culnih tela, ili deo due
ili neko drugo priikl.adnonacelo, bez cega se
telo rastura i raspada. Ali za matematicke pojmove, koji su deljivi poto su kolicine, koji je
uzrok postojanja i sta1nosti:toga jedinstva?
Drugi dokaz je stvaranje matematickih velicina. Ono,sestvarno vri najpre od tacke ka duini, zatim ka i!rini:,najzad, ka dubini, i to je
njegov kraj. Ako je, dakle, tacno da je ono to
je kasnije prema redu stvaranja ranije prema
redu sutine, telo ce stvarno biti ranije od povrine i od duine. Onoje to jo sa razloga to
ima savremje postojanje, to je vie cetina
nego velicina i povrina, jer ono moe da postane mvo; kako bi, naprotiv, linija ili povrina

postalanaeg
iva? culnog
Takvo shvatanje
prevazilo
bi domaaj
saznanja. Stavie,
cinjenica
je da je telo supstanca, jer ono vec ima izvesno
savrenstvo. Ali kako bi1ilnijebile supstance?
One to odista ne bi bile ni kao pojam, ni kao
oblik, kao to je, na primer, dua, ako je dua
stvarno takva, ni kao materija, kao to je telo:
odista se ne vidi ni jedno telo koje bi se moglo
sastaviti od linija, kao ni od povrina ili tacaka, dok kad bi linije, povrine i tacke bile materijalna supstanca, bilo bi tela koja b~ dozvoljavala takav sastav.
Prema tome, dozvolimoda tacke, linije i povrine imaJjulogickovremensko prvenstvo; me-

1077b

dutim, logicko vremensko prvenstvo nema

uvek za posledicu sutinsko vremensko prvenstvo. Sutinsko vremensko prvenstvo je u stvari
podela bica, to ima za posledlicusposobnost da
njegovi delovi postoje u zasebnom stanju; logicko vremensko prvenstvo je prvenstvo bica
o kome pojam ulazi u sastav drugih pojmova;
medutim, ova dva prvenstva ne postoje istovremenO.Ako kakvoce stvarno ne postoje zasebno
od supstanci, na primer, pokretno telo ili belo;
belo odista ima logicko vremensko prvenstvo
ispred belog coveka,ali ne sutinsko prvenstvo,
poto ne moe postojati u zasebnom stanju, nego je uvek vezano za sloeno telo; a pod sloenim telom podrazumevam coveka koj~ je beo.
Jasno je dakle da ni zamiljeni proizvodi nemaju vremensko prvenstvo, niti su rezultati dodavanja sutinski vremenski 1msniji:jer dodaJUCicoveka belom kaemo boo covek.
Dovoljno je utvrdeno da su matematicki
pojmovi manje supstance nego tela, da oni po
redu postojanja nisu raniji od pojmova do kojih dolazimo putem cula, da imaju samo logicko vremensko prvenstvo ispred pojmova koje
saznajemo culima, kao i da nigde ne mogu postojati u odvojenom stanju. S druge strane, poto smo videli da oni ne mogu da budu u samim pojmovima koje saznajemo putem cula,
jasno je da oni ili uopte ne postoje, ui da imaju poseban nacin postojanja, i sa ovog razloga
ne postoje u strogom smislu reci. Naime, mi
znamo da 'se pojam "postojati" uzilma u viestrukom znacenju.
3.

STVARNOSTI KAO MATEMATICKI

POJMOVI

Kao to se OIptepostavke u matematici u

stvari ne odnose na stvarnosti koje postoje u
odvojenom stanju, po strani od velicina i bro315

1078a

316

jeva, nego se odnose na velicine i brojeve, koji

se ipak ne uzimaju po tome to imaju velicinu
ili deljivost, tako je ocigledno moguce da bude
postavki i dokazivanja u pogledu velicina koje
saznajemo putem cula, posmatranih ne u odnosu na cula, nego po tome to imaju izvesne
odredene osobine. Naime, kao to ima mnogo
pojmova koji Se ticu stvari posmatranih samo
po tome to se krecu, nezavisno od sutine svojstvene svakoj stvari ove vrste i od njihovih osobina, tako da zbog toga nije potrebno da bude
neki pokretac odvojen od culne stvari, ili da u
cu1nimstvarima kretanje bude posebna priroda
odvojena od ostalih: tako ce i stvari koje se
krecu omoguciti postavke i nauke koje ce ih
posmatrati ne po tome to se krecu, nego jedino
kao tela; sa svoje strane, tela ce se posmatrati
samo kao povrine, ili samo kao duine, ili kao
deljiva ili nedeljiva, ali zauzimajuci izvestan
poloaj, ili najzad samo kao nedeljiva.
Iz ovoga proizlazi da, govoreci u strogom
smislu istinu, stvarnosti mogu biti ne samo odvojene, nego i neodvojene, kao to na primer
postoje pokretna tela; strogo uzevi, moe se
Za:iJSta reci da se mogu nazvati stvarnocu ilmatematicki pojmovi, sa obelejima koja im pripisuju matematicari. I kao to se sa PDtpunom
izvesnocu moe reci za drUge nauke da raspravljaju ne o onome to je slucajno predmet
njihovog interesovanja, kao, na primer, to to
nece b:iJtiono to je belo, ako je zdravo belo i
ako je predmet nauke ono to je zdravo, nego
o onome to je za svaku od njih njen predmet,
zdravo, ako ona razmatra svoj predmet kao
zdravo, covek, ako je to covek, onda je takode
tacno da se to kae i za geometriju: ako se
desi da su stvari o kojima ona raspravlja predmeti koje d02llajemo putem cula, ona ih ipak
ne proucava kao takve i matematicke nauke
nece biti zbog toga nauke o culnom; s dru-

ge strane, one nece biti ni nauke o drugim stvarima odvojenim od culnog.

Stvari imaju velik broj bitnih atributa koji
im pripadaju samo stoga to se svaki od atributa ove vrste nalazi u njima. Na Primer, postoje osobine svojstvene samo ivom bicu kao
enki ili kao mujaku iako nema nicega to
bi bilo enka ili mujak nezavisno od ivog
bica; iz ovoga sledi da je slucaj isti ako se stvari posmatraju samo kao duine ili kao povrine.
A to su predmeti naeg znanja logicki stariji i
jednostavniji, utoliko je nae znanje t~cnije,
poto tacnost nije nita drugo nego jednostavnost. Otuda proizlazi da je nauka koja nema
veze s prostorom tacnija od one koja ima vezu
s prostorom; i dok je najtacnija nauka ona o
stvarnostima koje su izvan kretanja, najtacnija
medu naukama o kretanju je ona ci:jije predmet prva vrsta kretanja: naime, to je najjednostavnije anarocito jednoobrazno kretanje.
Isto shvatanje moe se primenitiiJ na harmoniju i optiku. Ni jedna ni druga zaista ne
posmatra svoj predmet kao opaaj ili kao zvuk,
nego kao linije ili brojeve, poto su linije i brojevi promene svojstvene opaaju i zvuku. Isti
je slucaj i sa mehanikom. Prema tome, kad se
postavljaju osobine odvojene od osobina koje
ih prate i kad se podvrgnu kao takve ispitivanju, zbog toga se nece pogreiti, kao to ne grei ni geometar koji, povukavi na zemlji liniju,
smatra da je o,nadugacka jednu stopu dok ona
to nije; greka naime ne lei u premisama rasudivanja.
Ovim metodom moe se, tavie, doci do izvanrednih rezultata u proucavanju svakog pi,tanja postavljajuci kao odvojeno ono to nije
odvojeno, upravo onako kao to to cine aritmeticar i geometar. Covek je zaista jedan i nedeljiv kao covek, a aritmeticar ga je uzeo kao nedeljivu stvar i zatim traio da li neka osobina
317

1078b

pripada coveku kao nedeljivom. Geometar, pak,

ne posmatra njega kao coveka ni kao nedeljiva,
nego kao matematicko telo. Stvarno, pretpostavljajuci da covek nije deljiv, jasno je da mu
mogu pripadati osobine koje bi pripadale coveku zasebno od nedeljivosti i od covekove
prirode. Zato geometri rasuduju ispravno: njihova raspravljanja odnose se na stvarnosti a
predmet njihove muke zaista su stvarnosti, po_
to postoje dva znacenja pojma stvarnost:
stvarnost kao entelehija i stvarnost kao materija.
S druge strane, s obzirom na razliku izmedu dobrog i lepog (jer na prvo nmlazimo samo
u oblasti delenja, dok se lepo nalazi i kod nepokretnih bica) filozofi koji tvrde da u matematickim naukama nema mesta ni za lepo ni
za dobro sigurno gree; one raspravljaju o lepom u najvecoj meri i pruaju svoje dokaze za
to. To to ga one ne imenuju nije razlog da bi
se reklo da one o njemu ne govore, jer one pokazuju njegova dejstva i odnose. Najvii oblici
lepog su red, simetrija i odredenost a matematicke nauke narocito to pokazuju. A poto su ovi
oblici (mislim pri!tome na takve kao to su red
i odredenost) ocigledno uzroci mnogih stvari,
jasno je da bi matematicari mogli izra.zirt;imiljenje da je ono to je lepo na izvestan nacin
takav jedan uzrok. Ali o ovoj stvari raspravljacemo na pristupacan nacin na drugom .mestu.
4.

ISTORIJAT I KRITIKA UCENJA O IDEJAMA

Neka bude receno toliko u vezi sa stvarima

koje pripa<Uijuoblasti matematike: da one postoje i kako postoje i u kome su smislu vremenski ranije, a u kome to nisu. Medutim, u pogledu
ideja potrebno je pre svega da ispitamo samo
318

ucenje o ideji, ne dodirujuci prirodu brojeva;

uzecemo je onakvu kako su je prvobitno zamislili oni koji su prvi govorili da ideje postoje.
Ucenje o idejama bilo je kod njegovih osnivaca posledica Heraklitovih cmkazao istinitosti
stvari, dokaza koji su ih ubedili i prema kojima
su sve stvari koje saznajemo putem cula u vecitoj promeni, tako da, ako postoji neka nauka
i miljenje o izvesnoj stvari, onda. moraju da
postoje i neke druge stvarnosti koje su izvan
domaaja cula, postojane stvarnosti; medutim, o
stvarima kOjesu u stalnom menjanju ne postoji jedna odredena nauke.. Sokrat se odao proucavanju moralnih vrlina on je bio prvi koji je
nastojao da o njima prui optu definiciju. Medu fizicarima, Demokrit se stvarno jedva dotakao ove oblasti odredujuci samo toplo i hladno;
to su pre njega pokuali Pitagorejci u vezi
s malim brojem bica cije su pojmove povezivali s brojevima, izraavajuci tako na primer
bitnost prilike, pravicnog ili braka. Sokrat je
traio sutinu i to je bilo logicno, jer je nast0jao da napravi silogizme a pranacelo silogizama je sutina. U to doba. dijalektika jo nije
bila dovoljno snana da bi podvrgla svom ispitivanju suprotnosti nezavisno od sutine iJda bi
odredila da li ista nauka raspravlja o suprotnostima. Postoje dve stvari za koje bi se zaista
zasluga mogla s pravom pripisati Sokratu. Induktivna raspra.va i opta definicija koje, i jedna i druga, predstavljaju nacelo nauke. Sokrat
ipak nije pripisivao odvojeno postojanje ni apotim pojmovima ni definicijama. Medutim, drugi filozofi su ih razdvojili i takve stvarnosti
nazvali idejama. Tako se dogodiloda su na osnovu skoro istog rasudivanja doli dotle da prihvate kao ideje sve to je opte potvrdeno. A to
je slicno kao kad bi neko, eleci da neto izracuna, pomislio da, zato to je broj predmeta
suviemnli, u tome ne moe uspeti, pa bi ga

319

107Da

onda povecao da izvri obracunavanje. Moe se

reci da su ideje stvarno brojnije od pojedfu1acnih pojmova stecenih putem cula cije uzroke
ovi filozofi istrauju i od kojih su poli da bi
stigli do ideja. Svakom pojmu zaista odgovaJ.'Q
iJstoimenastvarnost koja postoji zasebno i od
supstanci u pravom smislu i od sutine drugih
stvari koje sadre jedinstvo mnotva, bezobzifra da li se lJldi o culnom ili o vecitom mnotvu.
Zatim, nije ocevidan ni jedan dokaz pomocu
koga ovi filozofi nastoje da potvrde postojanje
ideja. Nek] od njih ne vode nunom zakljucku,
dok drugi, prema njihovom sopstvenom miljenju, pretpostavljaju postojanje ideja tamo gde
ih nema.
Prema dokazima izvedenim iz postojanja
nauka, ideje ce zaista postojati o svima stvarima o kojima postoji nauka; prema dok~ o jedinstvu mnotva, one ce postojati i o negacijama; najzad, prema dokazu da cak i ono to je
propalo sacinjava predmet misli, ideja ce poi o unitivim
poto predstava
ostojati
tim stvarima
ostajestvarima,
u misli. Stavie,
neka od
sasvim tacnih rasudivanja vode ka prihvatanju
ideja o relativnim pojmovima, za koje ovi filozofi kau da ne postoje kao zasebna vrsta;
drugi zakljucci vode ka dokazu o trecem coveku. Uopte receno, dokazi o postojanju ideja
rue nacelo.do cijeg je postojanja pristalicama
ideja vie stalo nego do samog postojanja ideja.
Iz ovoga u stvari proizlazi da beskrajna diada
nece biti prva, nego ce to biti broj; da ce relativno imati vremensko prvenstvo ispred onoga
to postoji samo po sebi; odavde proizlaze i
sve ostale stvari koje se, stojeci u skladu s nji'hovim ucenjem o idejama, protive njihovim
sopstvenim.nacelima.
Stavie, prema shvamnju po kome, kako
kau platonovci,ideje postoje, ideje ce postojati ne samo o supstancama, nego i o mnogim

320

drugim stvarima. Naime, misao postoji ne samo

o supstance.ma,nego i o ne-supstancama; s druge strane, postoji nauka ne samo o supstanci
u tom smislu bice i bezbroj slicnih posledica.
Medutim, prema onome to je nuno i prema
miljenjima izloenim u pogledu ideja, ako se
moe imati uceca u idejama, onda ideje mogu
nuno postojati samo o supstancama. Zaista
nema ucestvovanja slucajnocu, nego u pogledu
svake ideje treba da ucestvovanje bude onoliko
koliko se sama ideja ne pripisuje slucajno izvesnom predmetu. OvLmhocu da kaem da, ako
neko bice dolazi od dvostrukog koje postoji
samo po sebi, ono takode dolazi od vecitog, ali
slucajnocu, poto je slucajnost za dvostruko
samo po sebi da je vecito. Na taj nacin postojace, dakle, ideje samo o supstanci; a ono to
supstanca znaci u culnom svetu"ona to znaci i u
idea1nomsvetu. Inace, ta bi imalo da znaci da
je jedinstvo mnotva neto razlicito od samoga
mnotva? A ako postoji istovetnost oblika izmedu ideja i ,stvarnostikoje u njima ucestvuju,
postojace neto zajednicko izmedu ideja i tih
stvarnosti. Zato bi zaista izmedu unitivih diada i matematickih diadlQ,kojih takode ixna
mnogo ali su vecite, postojalo jedinstvo i istovetnost diade pre nego izmedu diade koja postoji sama po sebi i neke posebne diade? Naprotiv, ako nema istovetnosti oblika, postojace
samo istoimenost, to je onda kao kad bi neko
nazivao covekom istovremeno .Kali.asailkomad
drveta, ne videci pri tome medu njLmanita
zajednicko.
S druge strane, ako pretpostavimo cbl u svemu ostalom opti pojmooi.odgovaraju idejama,
kao to, na primer, krug sam po sebi predstavlja oblik, povrinu i ostale delove pojmova, da
tome dodamo i pitanje cija je ideja kru~ sAm
po sebi!,onda je potrebno ispitati da li to dodavanje nije 'sasvimzaludno. Kome ce se elementu

I
10711b

11

321'

pojma stvarno dodati obeleje ideje? Da li sreditu kruga, ili povrini, ili svima elementima
pojma? Svi elementi sadrani u supstanci zaista su ideje, kao to su na primer ivo bice i
dvonoac sadrani u ideji o coveku. Ocigledno
je potrebno da i obeleje da je neto ideja, kao
to je to povrina sama po sebi u odnosu na
krug po sebi, bude i samo jedna odredena priroda koja je kao vrsta sadrana u svima idejama.
5.
ODNOS IDEJA PREMA SAZNANJU

Najvanije od svih pitanja koje bi trebalo

postaviti je ovo: u kakvom su odnosu ideje prema saznanjima stecenim preko cula, bilo da su
ta saznanja vecita, bilo da su prolazna? One za
njih nisu, u stwri, uzroci ni nekog kretanja ni
ma kakve promene. One takode nisu ni od kakve koristi za nauku o drugim stvarnostima
(one stvarno nisu njihova supstanca, poto bi
inace bile u njima) niti za objanjenje njihovog
postojanja, jer one bar nisu imanentne stvarima
za koje ih vezujemo: u pozitivnom slucaju moda bi nam izgledale i kao uzroci stvarnosti,
kao to se pojam beline mea sa onim to je
belo. Ali, i suvie je lako obesnaiti ovaj zakljucak koji potice od Anaksagore i koga su kasnije
prihvatili Eudoks u njegovoj raspravi o tekocama i neki drugi filozof1.U stvari, takvom ucenju mogu se bez tekoca suprotstaviti mnogi
nereivi prigovori. Uostalom, druge stvari ne
mogu ni na koji nacin proizlaziti iz ideja, shvatajuci izraz u uobicajenom smislu. Sto se tice
tvrdnje da su ideje obrasci i da sve druge stvari
dolaze od njih, to nije nita drugo do govorenje praznih reci i pravljenje pesnickih metafora. O cemu se radi u konkretnom smislu, kad
se imaju u vidu ideje? Moguce je da postoji i
322

da postane neko bice slicno drugom bicu a da

nije stvoreno po njegovom uzoru; tako, bilo da
Sokrat postoji m ne, mogao bi se roditi covek
slican Sokratu; jasno je da bi slicna stvar mogla biti!cak i kad bi postojao neki veciti Sokrat.
Osim toga, ima vie uzora istog bica i, sledstveno tome, vie ideja o tome bicu. Na primer, za
coveka ce to biti ivo bice, dvonoac a u isto
vreme i covek onakav kakav je sam po sebi.
Stavie, ideje ce biti primeri ne samo za pojmove do kojih dolazimo putem cula, nego i samih
ideja, kao to ce, na primer, rod uzet kao rod
biti primer za vrste sadrane u rodu; ista stvar
bice, dakle, primer pojam. A zatim bi bilo nemoguce da supstanca bude odvojena od onoga
cija je supstanca; kako bi, dakle, ideje, koje su
supstance stvari, bile odvojene od stvari?
U Fedonu se kae da su ideje uzroci stvarnosti i postojanja. Ipak, cak i kad bi prihvatili
postojanje ideja, ono to u njima ucestvuje nije
stvoreno bez dejstva pokret6ckog uzroka. A
stvorene su i mnoge druge stvari, kao to su, na
primer, kuca i prsten, za koje, kako kau pristaItce ideja, ne postoje ideje. Prema tome jasno je da je nemoguce i za ostale stvari ~ koje
oni kau da postoje ideje, da budu i da .postanu
iz uzroka slicnih onima koji se ticu stvari o
kojima govorimo, a ne zbog ideja. Uostalom,
protiv ucenja o idejama mogu se istaci mnoge
druge tekoce slicne onima koje smo upravo
proucili pobijajuci ga na isti nacin i jo logicnijim i jacim dokazima.

lO8Oa

6.

TEORIJA IDEALNIH BROJEVA

Poto smo ovo utvrdili, dobro je da jo jednom ispitamo posledice teori1eo brojevima s ob. zirom na tvrdenje da su to odvojene supstance
21

323

i da su prvi uzroci bica..Ako je broj stvarnost

i ako njegova supstanca nije nita drugo nego
samo to isto, kako tvrde izvesni filozofi, iz toga
nuno proistice sledeci.zakljucak:
Poto je svaki broj razlicit po svom sadra.ju, u njemu postoji prvi i drugi: i onda to neposredno odreduje obeleje jedinica, pa je bilo
koja jedinica nesabirljiva sa bilo kojom jedinicom; iIi su pak sve jedinice neposredno uzastopne i bilo koja jedinica je sabirljiva sa bilo
kojom drugom jedinicom, kao to se kae da je
to slucaj sa matematickim brojem. Naime, u
matematickom broju nema nikakve razlike irz;medu jedne i druge jedinice. S druge strane,
medu jedinicama jedne se mogu medusobno sabirati a druge ne mogu. Na primer, ako se pretpostavi da je diada prva posle jedan, triada
prva posle diade, tako redom za ostale brojeve,
i da u svakom broju bude sabiranje izmedu jedinica, to jest izmedu onih koje sacinjavaju
prvu diadu, zatim onih koje sacinjavaju prvu
triadu i tako redom za ostale brojeve. Nasuprot
tome, ne moe da bude sabiranja jedinica idealne diade sa jedinicama idealne triade, a to isto
vai za ostale uzastopne brojeve. Iz ovog razloga matematicar broji redom kako sledi: posle jedan dva, koje nastaje dodavanjem druge
jedinice prvoj, zathn tri koje nastaje dodavanjem druge jedinice prvim dvema, i tako to ide
redom. Medutim, kod idealnog broja stvar stoji drugaciIje.Posle jedan dolazi dva, drugacije
nego jedan nezavisno od prvog jedan: zatim
ima triada, nezavisna od diade, i to vredi za
sve ostale brojeve. Najzad, medu brojevima
jedni spadaju u prvu grupu o kOJOJsmo malocas govorili, drugi su brojevi koji se podrazumevaju u matematickom znacenju, dok su
ostali u poslednjem od ova tri slucaja koja smo
razmotrili.

324

\
I.

1080b

Pored toga ovi brojevi ili su odvojeni od

stvari, ili nisu Odvojeni nego se nalaze u cul
nam, ali ne na nacin koji smo najpre razmotrili, nego kao brojevi imanentni cu1nim stvarima
koji sacinjavaju njihovo bi~; u tom
slucaju, jedni ili postoje u culnim stvarima, a
ostali ne postoje, ili u njima podjednako postoje svi brojevi.
Takvi su, dakle, nacini na koje brojevi postoje i oni su nuno jedini moguci. To su gotovo iste pretpostavke koje su istakli filozofi koji
postavljaju jedan kao nacelo, supstancu elemenat svih stvari, dok broj proistice iz jedan i
nekog drugog izraza. Svaki od njih je prihvatio
neki od ovih nacina postojanja, izuzev onoga da
su sve jedinice nesabirljive izmedu sebe. To je,
uostalom, sasvim razumljivo, jer se za brojeve
ne moe zamisliti neki drugi nacin postojanja
osim onih koje smo malocas naveli.
Neki filozofi tvrde da postoje dve vrste brojeva: brojevi kao ideje u kojima ima ono to
je ranije i kasnije, i matematicki broj kojiJpostoji izvan ideja i pojmova stecenih putem cula,
pri cemu su inace ove dve vrste brojeva odvojene od cu1nogsaznanja. Drugi fllozofi priznaju
postojanje samo matematickog broja kao prvog
pojma i odvojenog od culnog saznanja. I za pirtagorovce je matematicki broj jedini broj; samo
broj nije vie odvojen nego, kako oni kau, sacinjava culne supstance. Oni zaista .izgraduju
citav svemir pomocu brojeva, samo ovi brojevi
nisu sastavljeni: od jedinica, nego oni jedinicama pripisuju prostornost. Sto se tice objanjenja sastava prve jedinice koja sadri prostornost, izgleda da im to predstavlja izvesnu tekocu. Jedan drugi filozof kae da prve. vrsta
broja, broj kao ideja, postoji sAm,a ima ih koji
cak poistovecuju broj kao ideju s matematickim brojem.

325

Isti takvi zakljucci mogu se izvoditi u pogledu duilna,povrina i cvrstih tela. Izvesni filozofi smatraju matematicke velicine kao razlicite, a pojmove kao kasnije od ideja. Medu
onima koji pokazuju razlicita miljenja, jedni
prihvataju .matematicke velicine, ali samo kao
matematicke: to su oni koji ne gledaju na ideje
kao IlQ brojeve i koji ne prihvataju ni postojanje ideja; drugi prihvataju matematicke vellicine,ali o njima ne govore kao matematicari:
po njihovom miljenju, svaka velicina se u
stw.ri ne deli na velicine, a diada se ne sastoji
od bilo kojih jedinica. Svi filozofi smatraju. da
postoje monadski brojevi izuzimajuci pitag<>rovce koji, kao to smo napred videli, brojevima pripisuju prostornost. Ova razmatranja pokazuju IlQtn, dakle, na koliko se nacina mogu
posmatrati brojevi kao to daju i potpun pregled raznih pretpostavki. Nemoguce je prihvatiti ih sve odreda; medutim, za neke od njih to
se moe reci u vecoj, za druge u manjoj meri.
'1.

IDEALNI BROJEVI I SABIRLJIVE

JEDINICE

1081a

Treba najpre da ispitamo da li su jedinice

sabirljive ili nesabirljive i, pod pretpostavkQm
da .su nesabirljive, da li smo. pravili razliku
izmedu jedne i 4ruge vrste. Stvarno je moguce
reci da je bilo koja' jedinica sabir1jiva sa bilo
kajam drugom jedinicom; takode je moguce reci da su jedinice idea1ne diade nesabirljive sa
jedinicama mealne tri:ade i da su tako jedinice
sadrane u svakQmidealnom broju nesabir1jive
s jedinicama nekog drugog braja.
Poto.smo utvrdili da su sve jedinice sabirljive da medu njima nije ustanovljena nikakva razlika, onda se dolazi do matematickog

326

I l\"ESABIRLJIVE

broja i samo do njega, i nije moguce da ideje

budu tako dobiveni brojevi. Kakav bi, u stvari,
bio broj covek sam po sebi ili ivo bite samo
po sebi ili ma koja druga ideja? ze. svaku stvarnost postoji samo jedna ideja, kao, na primer,
samo jedna ideja za coveka samog po sebi, a 18kode samo jedna, ali drugacija, za ivo bice
samo po sebi!,dok postaji mnotva slicnih brojeva medu kojima nije utvrdena nikakva razlika, tako da ne bi bilo razloga da izvesna triada
bude covek sam po sebi pre nego neka druga
triada. Ali ako ideje nisu brojevi, one ne mogu
uopte postojati, jer od kojih bi pranacela mogle da dodu ideje? Broj potice od jedinice iineogranicene diade, a za pranacela i elemente
kae se da su pmnacela ili elementi broja, tako
da nema nikakvog razloga da se ideje stave pre
ili posle brojeva.
Medutim, ako su jedinice nesabir1jive, i to
na taj nacin da je bilo koja jedinica nesabir1jiva
sa bila kojom jedinicam, onda tako sacinjen
braj ne moe biti matematicki broj (POtoje
matematicki broj sastavljen od jedinica medu
kojima nisu utvrdene nikakve razlike, a sve
radnje koje se mogu izvriti na matematickam
broju odgovaraju tako proizvedenombroju). On
ne moe biti ni broj kao ideja, jer idealna diada
nece biti prva posle jedan i beskanacne diade
i njoj nece slediti brojevi oznaceni uzastopnim
redom, dva, tri, cetiri. U stvari, jedinice prve
diade stvorene su istovremeno, bilo, kao.to je
to tvrdio prvi predstavnik ove teorije, to one
proisticu iz izjednacenja nejednakih izraza, bHo
na neki drugi nacin. Ako.se sada pretpostavi da
je od ovih jedinica diade jedna ranija u odnosu
na drugu, Qna ce biti ranija od diade stVQrene
od avih dveju jedinica, pOta,kad je jedna stvar
mnija, a druga kasnija, Spoj tih dveju stvari
mora da bude raniji od jedne a kasniji od druge.
Medutim, u slucaju ove poslednje pretpostavke,
327

1081b

328

poto je idealna jedinica zaista prva jedinica,

onda medu ostalim brojevima ima neka druga
jedinica koja dolazi prva, ali koja je druga po.sle idealne jedinice, a posle nje ima treca, koja
je druga posle druge, ali treca posle idealne jedinice koja je prva, tako da ce jedinice biti ranije od brojeva koje sacinjavaju. Na primer, u
diadi ce biti jedna treca jedinica pre nego to
postoji triada sama po sebi, a u triadi ce biti
cetvrta jedinica i u tetradi peta jedinica, pre
nego to postoje tetrada i pentada. U stvari, ni
jedan od ovih filozofa nije tvrdio da su jedinice
nesabirljive na ovaj nacin; s druge strane, takav zakljucak logicki proizlazi iz njihovih pranacela. Medutirrn,to je nemoguce s obzirom
na stvarnost. Logicno je reci da postoje ranije
i kasnije jedinice, ako vec postoji jedna prva
jedinica i neki pra-jedan, kao to je slucaj s
diadama, ako takode postoji jedna prva diada.
Posle nekog prvog izraza, stvarno je logicno pa
ca~ i potr~bno da bude neki drugi izraz, da posle drugog izraza bude treci, i tako redom za
sve uzastopne brojeve. Ali nemoguce je tvrditi
dve stvari u isto vreme, to jest da jedinica sadrana u diadi dolazi posle pra-jedan i da ona
takode dolazi na drugom mestu, posle pradiade, koja je prva. Medutim, ovi filozofi zaista
prihvataju prvu jedinicu, pra-jedan, ali nita
ne kau za drugu i trecu jedinicu; oni stvarno
prihvataju pra-diadu, ali ne kau nita za drugu i trecu diadu. Ako su sve jedinice nesabirl;ive, ocigledno je da ne moe PoStojatipra-diada, niti pra-triada niti ma koji drugi broj. Bilo
da medu jedinicama nije utVrdena nikakva razlika, bilo da je svaka od njih razlicita od svake
druJ;!e,na svaki nacin nuno je da svaki bra;
nastaje- sabiranjem, kao to -na primer diada
proistice od neke jedinice dodate drugoj jedinici, tri ada od neke druge jedinice dodate diadi, a takav je slucaj i sa tetradom.

.'

I
I '

Poto stvari stoje ovako, nemoguce je da se

stvaranje brojeva vri, kako ih izvode ovi filozofi, pocev od beskonacne diade il jedinice,
poto je diada u stvari deo triade, a triada deo
tetrade; to se dogada na isti nacin i sa sledecim brojevima. Primetice se da je tetrada na-stala od prve diade uvecane beskonacnom diadom. U tome slucaju ce dve diade trebati dodati idealnoj diadi koja postoji sama po sebi.
Ako se odbaci ovaj zakljucak, idealna diada
trebace da bude sastavni deo tetrade, koja ce
na taj nacin biti stvorena dodavanjem neke
druge diade prvoj diadi, a sama prva diada nastace dodavanjem neke druge jedinice idealnoj
jedinici. Ali, ako je tako, onda nije moguce da
drugi elemenat broja bude beskonacna diada,
poto ona tada stvara samo jednu jedinicu, ane
beskonacnu diadu. Osim toga, kako ce moci biti
drugih tria.da i drugih diada osim idealne triade koja postoji sama po sebi i idealne diade?
Na koji ce nacin one biti sastavJjene od ranijih
i kasnijih jedinica? Sve ovo nije nita drugo
nego obic~ pretpostavka, a nemoguce je da
bude ne:itaprva eliada, a zatim idealna triada.
Medutim, to je nuna posledica miljenja da su
jedan i beskonacna diada elementi brojeva. Ali
ako su ovi zakljucci nemoguci, onda je takode
nemoguceuda su to pranacela brojeva.
Prema tome, ako su sve jedinice medusobno
razlicite, onda su takvi i drugi slicni zakljucci
do kojih se nuno dolazi. Ako su jedinice razlicite u raznim brojevima i ako medu njima nije
utvrdena nikakva -razlika u istom broju, onda
i ovde nastaju isto tako velike tekoce. Tako se
na primer u idealnoj dekadi nalazi deset jedinica; dekada je sastavljena od -tih jedinica a takode i od dveju pentada. A lmko idealna dekada nije bilo koji broj i kako ona nije sacinjena od bilo kojih dveju pentada, kao to takode nije sastavljena od biJokojih jedinica, nu329

l082a

mo je da jedinice koje se nalaze u toj dekadl

budu specificno razlicite, jer ako se one ne razlikuju, nece se razlikovati ni dve pentade
koje sacinjavaju dekadu. Ali poto se prihvata
da se ove dve pentade razlikuju, razlika ce postojati medu jedinicama. A ako se razlikuju
pentade, zar nece biti. drugih pentada udekadi
osim dveju vec pomenutih pentada? Besmisleno
je da ne bude drugih; a ako ima i drugih, kakvu
ce vrstu dekade obrazovati te pentade? U dekadi stvarno nema druge dekade osim same
dekade. tavie, sistem zahteva da i tetrada bude sastavljena od diada koje nisu bilo kakve,
poto je beskonacna dilada, kau ovi filo~,
stvorila dve diade primivi beskonacnu diadu,
jer je beskonacna diada podvostrucena brojem
koji je primila. Zatim kako je moguce da idealna diada sacinjava stvarnost nezavisnu od svojih dveju jedinica, a idealna triada stvarnost
nezavisnu od svojih triju jedinica? U stvari, to
ce biti ili kao neko ucestvovanje subjekta u
njegovom atributu, onako kao to je boo covek
razlicit od belog od coveka (POtoon ucestvuje
i u jednom i u drugom), ili ce to biti kao kad je
od dva pojma jedan razlicit od drugog, kao to
je covek razlicit od ivog bica dvonoca. Sjedinjenje se jo vri cas dodirom, cas meanjem,
cas stavljanjem jedne stvari pored druge. Ni
jedan od ovih nacina ne moe pripadati jedinicama od kojih su sacinjene di:ada i triada; ali
kao to dva coveka nisu neto jedno nezavisno
od jednog i od drugog, slucaj je nuno takav i
za jedinice. A u odnosu na njih slucaj ne bi bio
razlicit zbog toga to su nedeljive. Tacke su takode nedeljive, pa ipak par tacaka nije neto
razlicito od dveju odvojenih tacaka. Ne srne
nam izmaci jo jedan zakljucak, a to je da ce, u
stvari, biti ranijih i kasnijih diada, i da ce isti
takav slucaj biti i sa drugim idea1nimbrojevima. Naime, s jedne strane, dve diade nalamce

330

se zajedno jedna s drugom u tetradi. S druge

strane, one su prve u odnosu na diade koje se
nalaze u idealnoj oktadi, poto je svaka od njih
stvorila po jednu od dveju tetrada koje se nalaze u idealnoj oktadi, na isti. nacin kao,to ih je
stvorila prva diada. Iz ovogasledi da, ako je prva diada idealna, ostale diade bice takode idealne. Isti zakljucak vai i za jediniJce:jedinice
sadrane u prvoj diadi stvaraju cetiri jedinice
koje se nalaze u tetradi. Samim tim sve jedinice
su ideje, a ideje ce biti sacinjene od ideja. Prema tome, jasno je da ce biti sloeno i ono za to
se pokae da su ove ideje njegove ideje; na primer, moglo bi se reci da su iva bica sastavljena
l082b od ivih bica, ako o njima postoje ideje.
Uopte uzevi, utvrdivati bilo kakvu razliku
medu jedilnicama je besmislica izmiljotina.
Izmiljotinom nazivam nasilje izvreno nad istinom da bi se zadovoljila neka pretpostavka.
Znamo da se u stvari jedinica ne razlikuje od
jedinice ni po kolicini ni po kakvoci. Nuno je
potrebno da broj bude jednak ili nejednak. Ovo
je tacno za sve brojeve, a narocito za broj sastavljen od apstraktnih jedinica, tako da je on
jednak ako nije ni veci ni manji. A kad se radi
o brojevima, mi smatramo istovetnim stvari
koje su jednake i medu kojima nema apsolutno
nikakve razlike. Ako se tvrdi suprotno, idiade
koje ulaze u idealnu dekadu takode ce biti medusobno nejednake, iako su jednake: naime,
koji biJbio razlog da se kae da medu njima
nema razlike?
S druge strane, ako jedna jedinica. i druga
Jedinica uvek cine dve, jedinica izdvojena iz
idealne diade i jedinica izdvojena iz idealne triade sacinjav8Cediadu. Ali ova diada bice sastavljena od razlicitih jedinica. Medutim, da li
ce ona biti ranija ili kasnija od idea1ne tri.aPe?
Izgleda, naJme, da treba nuno da bude ranija
poto je jedna od ovih dveju jedinica stvorena

331

istodobno s triadom, a druga istovremeno s diadom. I mi uopte prihvatamo da u svim slucajevima jedan i jedan, bilo da se radi o jednakim ili nejednakim stvarima, cine dva (na primer, dobro i zlo, covek i konj), dok filozofi o
kojima govorimo cak i ne smatraju da su dve
jedinice dva. Cudno bi bilo i to da idealna triada ne bude veci broj od idealne diade. Ali ako
je ona veca, jasno je da u triadi ima neki broj
ravan diadi, koji se na taj nacin nece razlikovati od idealne diade. Medutim, to nije moguce,
ako je tacno da ima neki broj koji je prvi, i jo
jedan koji je drugi. A ako medu brojevima nema nikakve razlike, ni ideje nece biti brojevi.
U ovom pogledu imaju pravo filozofi koji misle
da jedinice moraju biti razlicite, ako se eli da
brojevi budu ideje, kao to je to ranije receno:
sama ideja je u stvari jedinica. Naprotiv, ako
medu jedinicama nema nikakve razlike, razlike
nece biti ni medu diadama i triadama. Iz toga
razloga oni su primorani da kau da brojati
kako sledi: jedan, dva, ne znaci postupati dodajuci jednu jedinicu datoj jedinici; u tom slucaju stvaranje brojeva ne bi polazilo od beskonacne diade niti bi bilo moguce da broj bude
ideja. Ideja bi, u stvari, bila sadrana u nekoj
drugoj ideji i sve ideje bi bile delovi jedne jedinstvene ideje. Stoga ovi filozofi rasuduju pravilno prema njihovoj sopstvenoj pretpostavci,
ali uzeto u apsolutnom smislu njihovo rasudivanje uopte nije pravilno. Oni stvarno rue
mnoge matematicke istine, jer idu dotle da trae tekocu u pitanju da li kad brojimo govoreci: jedan, dva, tri brojimo dodavaniem, ili pak
pravimo svaki broj zasebno. U stvari, mi cinimo
jedno i drugo. Stoga je smeno uvecavati ovako sitnu razliku li nacinu brojanja da bi se od
nje napravila tako krupna razlika u samoj sutini broja.

8.
KRITIKA TEORIJA O BROJEVIMA PLATONOVACA
I PITAGOROVACA
1083a

Pre svega, pametno je utvrditi kakva razlika postoji izmedu broja jedinice, ukoliko ta razlika postoji. Nuno je da ta razlika postoji ili
u kolicini ili u kakvoci; medutim, ocigledno je
da se ovde ne moe utvrditi ni jedna ni druga
od ovih razlika. Ali, sam broj dozvoljava razliku po kolicini. A ako bi se jedinice razlikovale
i po kolicini, onda bi se jedan broj razllikovao
od broja koji bi mu bio ravan zbirom svojih jedinica. Zatim, da li su prve jedinice vece ili
manje, i da li poslednje jedinice rastu, ili stvar
stoji obrnuto? Sve ove pretpostavke su besmislene. S druge strane, jedinice se mogu jo manje razlikovati po kolicini jer im ne moe pripadati nikakav atribut. Cak i za brojeve se
stvarno kae da je kakvoca kasnija od kolicine
od koje zavisi. Osim toga, takva kvalitativna
razlika ne bi mogla proizlaziti ni od pra-jedan,
ni od beskonacne diade. Pra-jedan nije kva1itativan, a beskonacna diada je stvara1ac kakv0ce, upravo ZWitoto je njena priroda takva
ona:je uzrok mnotva bica. Ako se, dakle, eli
da jedinice budu na neki nacin razlicite, trebalo
bi to reci u samom pocetku, narocito bi trebalo
utvrditi zato mora da postoji razliikamedu jedinicama, a ako je nema, onda o kakvoj je razlici rec?
Jasno je, dakle, da, ako su ideje brojevi, nije
moguce da sve njihove jedinice budu sabirljive,
niti da sve one budu medusobno nesabirljive na
jedan od dva nacina koje smo pokazali.
Ali nije tacno ni ono to drugi filozofi kau
za brojeve. To su oni koji misle da ideje ne postoje u apsolutnom smislu niti se mogu uzeti
kao istovetne s izvesnim brojevima, nego tvrde
da matematicke stvari postoje, da su brojevi

333
332

prva bica i da je pranacelo brojeva idealna jedinica. Medutim, bilo bi paradoksalno kad bi
postojala, kao to oni kau, neka prva jedinica
ranija od ostalih i da ne bi bilo idealne diade
ranije od diada, ni idealne triade ranije od triada, jer je u svima slucajevima razlog isti. Ako
je, dakle, tacno ono to se kae za broj i ako se
uzme da postoji sam matematicki broj, njegovo
pranacelo nece biti jedan. Morala bi zaista postojatt razlika izmedu takvog jedan i drugih jedinica; ali kad bi bilo tako, prva diada trebalo
bi takode da se razlikuje od diada, a isti je slucaj i sa ostalim uzastopnim brojevima. Ali, ako
se eli da jedan bude pranacelo, bolje je nuno
prihvatiti Platonova gledita o brojevima i reci
da postoji jedna prva diada i jedna prva triada
i da brojevi nisu medusobno sabirljivi. Medutim, umesto toga, ako se podrava to miljenje,
vec smo pokazali mnotvo nemogucnosti koje
iz toga proizlaze. Pa ipak stvari moraju nuno
postojati bilo na ovaj, bilo na onaj nacin, tako
da, ako ni jedno od ova dva miljenja nije tacno, nece biti moguce da broj bude odvojen.
1083b
Iz ovih razmatranja jasno proizlazi da se
najgorim od svih moe nazvati treci sistem koji
idealni broj izjednacuje sa matematickim brojem, jer se tada dve prethodne greke nalaze u
jednom ucenju. S jedne strane, matematicki
broj ne moe biti ovakve prirode, nego ovi filozofi proiruju preko mere pojam matematickog
broja dodeljujuci mu sve vrste posebnih osobina; s druge strane, ovde se nuno nalaze sve tekoce koje su posledica teorije o idealnom broju.
Sto se tice nacina miljenja pitagorovaca, on
s jedne strane dovodi do manjih tekoca nego
prethodni sistemi, dok, s druge strane, stvara
druge tekoce koje su mu svojstvene. Uciniti
broj vezanim za culno saznanje znaci, u stvari,
otkloniH velik deo nemogucnosti na koje smo
ukazali. Naprotiv, nemoguce je prihvatiti pret-

,I

~.

I
{

334

postavku da su tela sastavljena od brojeva i da

je broj koji ih sacinjava matematicke prirode.
Naime, nije tacno kad 3e kae da postoje nedeljive velicine. Pa cak i kad bi se prihvatilo postojanje velicine ove vrste, jedinice u svakom
slucaju nemaju velicinu. S druge strane, kako
prostor moe da bude sastavljen od nedeljivih
kolicina? Medutim, dok je matematicki broj bar
zbir jedinica, ovi filozofi tvrde da su bica sam
broj i na svaki nacin primenjuju na tela teareme brojeva, kao da su ona sastavljena od tiih.
brojeva.
Ako je tacno da je broj stvarn05t i da postoji
sam po sebi, nuno je, dakle, da on to bude na
jedan od nacina koje smo pokazali. Ali, ako on
ne moe da to bude ni na jedan od tih nacina,
oc~gledno je da priroda broja nije onakva kakvu
stvaraju ovi filozofi koji od njega prave odvojeno bice. Osim toga, da li svaka jedinica proizlazi iz izjednacenja velikog i malog, ili pak
jedne jedinice dolaze od malog, a druge od velikog? U ovom slucaju svaka jedinica ne dolari od svih elemenata broja a jedinice takode
nisu medusobno razlicite, poto ce se u jednima
naci veliko a u drugima malo, koje je po svojoj
prirodi! suprotno velikom. Zatim, kako ce se jedinice raspodeliti u idea1noj triadi? Zaista postoji jedna jedinica koja je neparna. Svakako da bi
izbegli tu tekocu, ovi filozofi cine od ideslnog
jedan neki srednji izraz u neparnom. Ako se~
naprotiv, prihvati da svaka od dveju jedinica
idea1ne diade dolazi od izjednacenja veJdikogi
malog, kako ce idealna diada biti jedina stvarnost, dok proistice iz velikog i malog? Po cemu
ce se ona razlikovati od jedinice? Stavie, jedinica je ranija od diade, jer ako nestane jedinica,
nestaje i sama diada. Jedinica onda mora nuno biti ideja neke ideje, poto je ranija od ideje diade i nuno je bila stvorena od diade. Oda335

slilcnei onda ce broj ljudi koji postoje sami po

sebi biti beskonacan. Medutim, ako je svaka triada ideja, onda ce to biti i svaki covek. Ako,
naprotiv, svaka od ovih triada nije ideja, ipak
ce biti beskonacan broj ljudi. Stavie, manji
broj je deo veceg broja, jer su jedinice koje ga
sacinjavaju ~birljive, bar u istom broju. Prema tome, ako je idealna tetrada ideja o nekom
bicu, na primer, o konju ili belom, i ako je idealna diada covek, trebace da covek bude deo
konja. Zatim, besmisleno je tvrditi da postoji
ideja o dekadi, ali da ne postoji o hendekadi ni
o sledecim brojevima. Tacno je da postoje i da
se radaju i bica o kojima nema ideja: prema tome, zato da se ne pretpostavi da nema ideja ni
u slucaju koji nas zanima? Ideje zaista nisu uzroci. Uostalom, cudno je da se stvaranje brojeva zaustavlja kod dekade; po ovome shvatanju,
jedna predstavlja vecu stvarnost nego dekada
ciji je on oblik; a ono po cemu se jedan razlikuje od dekade je cinjenica da ne postoji postanak za jedan, dok za dekadu to postoji. Ovi
filozofi istina pokuavaju da tvrde da je, poto
se stiglo do dekade,postignut savren oblik. Oni
bar stvaraju izvedene pojmove kao to su: prazno, razmera, nepar drugo ove vrste, u granicama dekade, pripisujuci jedne, kao kretanje,
mirovanje, dobro, zlo pranacelima, a druge brojevima. Tako je za njih jedan nepar; jer, kad
bi se nepar sastojao u triadi, kako bi pentada
bila neparna? Osim toga, velicine i pojmovi ove
vrste ne prelaze po njihovom miljenju granice
1084b dekade. To su pre svega jedinica, nedeljiva linija, zatim linearna diada, a onda ostale velicine do dek.ade.
Zatim, ako je broj odvojen, tekoca se moe
pojaviti u tome da li je raniji jedan, ili triJada,
ili diada. Po tome to je zaseban broj sastavljen
od jedinioo, raniji je jedan; ali po tome to su
opte i oblik raniji, raniji je broj. Svaka jedinica

kle, onda, ona proizlazi? Ne iz beskonacne diade, jer je ova bila stvaralac dvojstva.
osim toga, broj treba da nuno bude beskonacan ili konacan. Naime, ovi filozofi cine od
1084a. broja odvojenu stvarnost, tako da nije moguce
da on ne bude ili konacan ili beskonacan. Medutim, ociglednoje da on ne moe biti beskonacan, jer broj uzet kao beskonacan nije ni paran
ni neparan, dok je stvaranje brojeva uvek stvaranje bilo parnog, bilo neparnog broja. Prema
prvom nacinu stVQranja, stavljanje jednog u
paran broj proizvodi neparan broj; prema drugom nacinu, stavljanje diade u paran broj proizvodi parne brojeve dobivene udvajanjem pocev od jedan; zatim, prema trecem nacinu, stavljanje neparnih brojeva u paran broj proizvodi
ostale parne brojeve. Najzad, ako se svaka ideja odnosi na neto i ako su brojevi ideje, beskonacan broj takode ce morati da bude ideja o
necem, bilo o nekoj stvari koju saznajemo putem cula, bilo o neko drugoj. Ali to nije moguce ni sudeci po pretpostavci o idejama, ni kad
se sudi po zdravom razumu: pa ipak ovi filozofi stvaraju svoje ideje upravo na ovaj nacin.
Medutim, ako je broj konacan, dokle treba
brojati? U ovom pogledu ne treba se zado,voljiti
govoreci ono to jeste, nego treba reci i zato.
Ako idealan broj ide do dekade, kao to to neki
tvrde, pre svega ideje ce brzo nedostajati stvarima: ako je, na primer. 1riada tidealan covek,
koji ce broj biti idealan konj? U stvari, niz idealnih brojeva ne prelazi u dekadu, a potrebno
je da to bude jedan od brojeva sadranih u granicama dekade, poto su upravo oni supstance
i ideje. Ali njih ce brzo ponestati i nece ih biti
dovoljno cak ni za vrste ivotinjskog roda.
U isto vreme ocigledno je da, ako je idealna
triada idealan covek, ostale triade takode ce biti
ljudi, jer su triade koje spadaju u iste brojeve

337

336

,.

je u stvari elemenat broja, kao materija, dok

broj ima znacenje oblika. Isto tako pravi ugao
je u izvesnom smislu raniji od otrog ugla, jer
je pravi ugao odreden, a on je to i po samoj svojoj definiciji; ali u drugom smislu raniji je otri
ugao zato to je deo pravog ugla to se pravi
ugao moe podeliti na otre uglove. Tako su
otri ugao, elemenat i jedinica raniji sa gledita
materije; ali, sa gledita pojma i sutine stvari,
raniji su pravi ugao i celina sastavljena od materije i od oblika, jer je stvarni sastav blii obliku i onome to je izraeno u definiciji; naprotiv, on je kasniji po stvaranju. U kom je, dakle,
smislu jedan pranacelo? On je pranacelo zato
to nije deljiv, kau platonovci. Ali nedeljivost
pripada i optem, pojedinacnom i konacno elementu; pa ipak se to dogada na drugi nacin.
Opte je nedeljivo logicki, dok su pojedinacno
i elemenat nedeljivi hronoloki. Na kojt ce,
onda, od ova dva nacina jedan biti pranacelo?
Kao to smo to malocas rekli, pravi ugao je,
izgleda, raniji od otrog ugla, dok, s druge strane, otri ugao prethodi pravom uglu i svaki od
njih je jedan. Medutim, ovi filozofi postavljaju
jedan kao pranacelo na dva nacina. Ali to je
nemoguce. S jedne strane, jedan bi bio raniji
kao oblik iJlisupstanca, dok bi, s druge strane,
bio raniji i kao deo :t kao materija. Kakav je, onda, nacin postojanja dveju jedinica diade? One
se zaista u njoj nalaze samo kao mogucnost,ukoliko je broj, kako to tvrde platonovci jedina individualnost, a ne prosto stavljanje jednog pored drugog, poto je svaki broj inace razlicit od
drugih brojeva zbog razlicitih jedinica koje ga
sacinjavaju, dok svaka od dveju jedinica ne
postoji u diadi po entelehiji. Uzrok greke u
koju su zapali ovi filozofi je taj to su njihova
istraivanja polazila u isto vreme od matematickih teoretisanja i od teoretisanja o optem.
Prva su ih navela i da kao tacku postave jedan,

338

to jest pranacelo, poto je jedinica u stvari samo tacka bez poloaja. Poput nekih drugih, oni
su bnda sastavili bica od poslednjih nedeljivih
velicina. Time jedinica postaje materija brojeva i u isto vreme ranija je od diade. Posmatrana sa suprotnog stanovita, ona je od nje kasnija, iz razloga to je diada cetina, jedinstvo i
oblik. S druge strane, njihova istraivanja o o~
tem dovela su ih da raspravljaju o jedan, optem broju, kao da je on takode deo broja. Ali
nemoguce je da ove osobine pripadaju u isto
vreme istoj stvari. Naime, ako idealni "jedan" .
treba da sam bude lien poloaja (jer je jedina
razlika izmedu njega i drugih jedinica ta to je
on pranacelo), i ako je diada deljiva dok jedinica to nije, iz ovoga sledi da ce jedinica biti najslicnija idea1nom "jedan". Ali, ako je ovako u
pogledu jedinice, i idealni "jedan" bice slicniji
jedinici nego diadi; prema tome, svaka od OV'ih
dveju jedinica trebace da bude ranija od diade.
Medutim, platonovci tvrde suprotno; oni stvaraju najpre diadu. Stavie, ako su idealna diada
10800 i idealna triada jedna individualnost, one ce
obe sacinjavati diadu. Odakle, onda, proizlazi
sama ta diada?
9.

KRITIKA

TEORIJE

O IDEALNIM BROJEVIMA

Medutim, neko bi mogao biti u nedoumici:

poto medu brojevima nema dodira, nego obican sled, da li, su to jedinice izmedu kojih ne
postoji posrednik - na primer, jedinice diade
ili tria~e koje slede idealni jedan - ili je, naproti~, diada ranija u redu uzastopnosti, vie
nego bilo koja od ovih dveju jeqinica?
Iste tekoce nastaju u pogledu vrsta kasnijih od broja, to jest linije, povrine i cvrstog
tela. Naime, neki filozofi ih izvode iz pojmova
velikog i malog; na primer, oni prave linije od
22.

339

dugackog kratkog, povrine od irokog uskog,

cvrsta tela od visokog i niskog: to su, u stvari,
pojmovi koji se odnose na veliko malo. A u
pogledu pranacela koje se odnosi na pojam oznacen izrazom jedan, razni filozofi objanjavaju ga na razne nacine. Pri tome se javljaju
bezbrojne nemogucnosti, izmiljene predstave i
poricanja svake verovatnoce. Linije, povrine
i cvrsta tela stvarno nemaju bitne medusobne
veze, izuzev to se njihova pranacela izmedu
sebe logicki povezuju, tako da h-oko~usko postaju dugacko i kratko; ali, ako je tako, povrina ce biti linija, a cvrsto telo povrina. Osim
toga, kako ce se objasniti uglovi, likovi i drugi
pojmovi ove vrste? Pri. tome se dogada isto to
i s odredivanjima broja. To su samo obicni nacini prostiranja t velicine ne proizlaze iQ;ovih
slucajnosti, isto onako kao to ni duina ne proistice iz pravog i krivog ili cvrsta tela iz glatkog
i rapavog. Usled svega ovoga, nastaje ista tekoca kao i kod ideja posmatranih kao oblika
svoje vrste, kad se opti pojmovi kao supstance
ostave po strani. Na primer, da li je ivo bice
samo po sebi imanentno pojedinacnom ivom
bicu lli je to neto drugo, a ne ivo bice po
sebi? Ako ivo bice po sebi nije zasebna stvarnost, nece nastati! nikakva tekoca; ali ako su
jedan i brojevi, kako to kau ovi filozofi, neto odvojeno, onda nije lako reiti ovaj problem. Tacnije govoreci, on je cak potpuno nereiv. U stvari, kad se misli na jedinicu u diadi i u broju uopte, da li se misli na to ili na
neto drugo?
Kao to se vidi, neki fil07.ofistvaraju veli
cine iz materije ove vrst~; drugi !ih izvode iZ
tacke (njima izgleda da tacka nije jedan, ne~
neto to je kao jedan) i iz neke druge materije
slicne mnotvu, ali ne iz samog mnotva. Zbog
toga se javljaju iste tekoce. Ako je materija
zaista jedna, postojace istovetnost linije, povr-

340

1085b

ine cvrstog tela i iz ovoga proizlazi da ce ta

sama cinjenica predstavljati jedno i isto nacelo.
Naprotiv, ako je materija mnogostruka, onda
ce ona biti drugacija za liniju, drugacija za povrinu i drugacija za cvrsto telo, ali da li ce
onda postojati ili ne neka bitna veza ~medu
ovih razlicitih materija? Ponovo ce iskrsnuti
iste tekoce, cak i pod ovom pretpostavkom:
iIi povrina nece sadrati liniju, ili ce ona biti
linija.
S druge strane, uopte se ne nastoji da se objasni kako broj moe da bude sastavljen od jedan i mnotva. Ali ma ta govorili ovi filozofi,
oni se sukobljavaju sa istim tekocama kao oni
koji broj izvode iz jedan i iz besoknaCIlediade. Jedan zaista stvara broj pocev od mnotva
posmatranog kao opteg pojma, a ne pocev od
nekog odredenog mnotva; drugi, pocev od izvesnog odredenog mnotva, prvog mnotva, beskonacne diade, poto je di.ada neka vrsta prvobitnog mnotva. Iz ovoga sledi da nema g0tovo nikakve razlike medu ovim miljenjima, nego
ona povlace iste tekoce. To je neko mea.nje,
stavljanje jednog do drugog, spajanje, stvaranje ili ma koji: drugi nacin sjedinjavanja ove
vrste. MedutLtm,u najvecoj meri bilo bi teko
ovo pitanje: ako je svaka jedinica jedan, otkuda to dolazi? Svaka od njih, u stvari, nije idealno "jedan". Ona, dakle, nuno proistice, s jedne strane, iz idealnog jedan, i, iS druge strane, iz
mnotva, ili jednog dela mnotva. Ali nemoguce
je tvrditi da jedilnicaima u sebi neto od mnotva uopte, poto je ona nedeljiva. S druge
strane, tvrditi da ona proistice iz jednog dela
mnotva vodi nas mnogim drugim tekocama.
Naime, svaki deo,mnotva bice nuno nedeljiv,
osim ako se pretpostavi da ce svaki do tih delova biti mnotvo; eli to, onda, znaci da je deljiva sama jedinica, a elementi broja nece biti
jedan i mnotvo, poto svaka jedinica ne pro341

1086a

342

istice iz mnotva i iz jedan. Drugo, izvoditi jedinicu na ovaj nacin ne znaci nita drugo nego
uzimati za pranacelo broja neki drugi broj, poto je svako mnotvo nedeljivih velicina neki
broj. Pored toga, treba postaviti pitanje pristalicama ovakvog shvatanja da li je broj o kome
je rec beskonacan ili konacan. Naime, POStojalo
je, kako izgleda, neko mnotvo koje je samo
bilo konacno, iz koga su proisticale konacne jedinice u isto vreme kad i jedan; medutim, postoji razlika izmedu idealnog mnotva i beskonacnog mnotva. Koja je, dakle, vrsta mnOltva
ovde elemenat koji se povezuje sa pojmom jedan? Na isti nacin moglo bi se postaviti:pitanje
u vezi s tackom, to jest elementom od koga ovi
filozofi prave velicinu. Ova tacka sigurno nije
jedna. Onda treba reci odakle pmistice svaka
druga tacka. Ove tacke zacelo ne dolaze iz izvesnog meduprostora, povezane s idealnom tackom. Takode ne mogu postojati nedeljivi delovi meduprostora, kao to su to delovi mnotva
koji sacinjavaju jedinice. Ako broj predstavlja ono to je nedeljivo, velicine to nisu.
Sve ove tekoce kao i druge iste vrste jasno
ukazuju da je nemoguce prihvatiti postojanje
odvojenih brojeva i velicina. Stavie, cinjenica
je da su razmimOli.laenjamedu fi~ozofimakoji
su prvi raspravljali o brojevima znak zbrke u
koju ih baca netacnost njihovih sistema. Oni
medu njima koji su priznali matematicke pojmove kao da postoje zasebno od culnih stvari
odbacili su idealan broj i postavili matematicki
broj videvi tekoce i proizvoljnost koju povlaci ucenje o idejama. Ali, oni koji su hteli da
ideje budu u isto vreme brojevi, ne primecujuci da bi se pod ovom pretpostavkom matematicki broj mogao uciniti nezavisnim od idealnog
broja, poistovetili su idealni i matematicki broj,
ali samo na dijalekticki nacin: II stvari, to je
znacilo unititi matematicki broj, jer mu oni

proizvoljno pripisuju posebne, a ne matematicke osobine. A onaj ko je prvi postavio da su

ideje takode brojevi odvojio je s razlogom ideje od matematickih pojmova. Desilo se, <UUde,
da su svi ovi filozofi naili na istinu o izvesnoj
stvari, ali, uopte uzevi, oni su je promaili.
oni to sami priznaju ne tvrdeci iste, nego suprotne stvari. Uzrok ovome je taj to su njihove postavke i nacela neistiniti. Teko je doci
do istinitog zakljucka polazeci od neistinitog
i, kako kae Epiharm:
"Cim se to izgovori, odmah izgleda kao neistinito."
Medutim, u pogledu brojeva dovoljno su istaknute tekoce i zakljucci do kojih smo doli;
veci broj dokaza samo bi ucvrstio u ubedenju
onoga koji je vec ubeden a ne bi ni malo ubedio onoga koji to jo nije.
S druge strane, u vezi s onim to se odnosi
na prapocetke, prauzroke i elemente, ucenja filozofa koji raspravljaju jedino o culnoj supstanci delimicno su proucena u raspravi O prirodi,
dok ostalo ne spada u nae sadanje istraivanje.
Ali dunost nam je da ispitamo miljenja onih
koji tvrde da postoje druge supstance osim onih
koje doivljavamo putem cula. A ako izvesni
filozofi uveravaju da su ideje i brOjevi supstance ove vrste i da su njihovi elementi elementi
i pranacela bica, treba ispitati ta oni kau o
tome i u kom smislu. Sto se tice onih koji priznaju samo brojeve, to jest matematicke brojeve, njih cemo prouciti kasnije; a to se tice
onih koji prihvataju ideje, mogli bismo ispitati
njihov nacin miljenja u isto vremp. kad i tekoce koje on izaziva. U stvari, dok smatraju
ideje kao opte sutine, oni ih u isto vreme cine
zasebnim i pojedinacnim supstancama; a mi
smo ranije rekli da je to nemoguce. Razlog zbog
koga su !ilozofi, koji ideje postavljaju kao opte pojmove, sjedini1iu jednom predmetu tako
343

1086b

razlicite prirode je taj to oni same supstance

ne smatraju istovetnim sa cu1nimstvarima. Oni
su mislili da su u cu1nom svetu pojedinacne
stvari u vecitoj promeni i da ni jedna od njih
ne ostaje sta.1na,dok je ono to je opte izvan
ovih pojedinacnih bica i to je neto drugo. Kao
to smo rekli ranije, ovom shvatanju dao je podrku Sokrat svojim definicijama, ali on, u
stvari, nije odvojio opte od pojedinacnog i bio
je u pravu to to nije ucinio. To jasno pokazuju
cinjenice. Bez opteg nije moguce doci do saznanja, a odvajanje opteg je uzrok svih tekoca koje povlaci ucenje o idejama. Medutim,
drugi filozofi, misleci da je potrebno, ako zaista
postoje druge supste.nce osim cu1nih koje su u
stalnom menjanju, da te SUlpstancebudu odvojene a nemajuci drugih na raspolaganju; izdvojili su te supstance smatrajuci ih kao op'te.Iz
ovoga sledi da gotovo postoji istovetnost prirode optih i pojedinacnih supstanci. Takva bi,
dakle, bila sama po sebi jedna od tekoca koje
povlaci ono o cemu smo govorili.

ODNOS SUPSTANCE

I ELEMENATA

Sada cemo govoriti o stvari koja predstavlja

izvesnu tekocu kako za one koji prihvataju
ucenje o idejama tako i za one koji ga odbacuju
a o kojoj smo govorili ranije u raspravi O diaporijama. Naime, ako bi neko pretpostavio da
supstance ne postoje odvojeno, na onaj nacin
na koji se to pripisuje pojedinacnim stvarnostima, tada ce se unititi svaka supstanca u onome
smislu kako je mi shvatamo; s druge stmne,
ako se supstance uzmu kao odvojene, kako ce
se predstaviti njihovi elementi i njihova pranacela? Medutim, ako su ti elementi i ta pra344

[,

10.

nacela pojedinacne supstance, a ne opti pojmovi, broj stvarnosti izvedenih iz njih bice nuno jednak broju elemenata a osim toga elementi nece biti dostupni naem saznanju. Pretpostavimo, na primer, da su slogovi reci supstance i da su njihova slova elementi supstanci;
tada ce trebati da bude jedan jedini slog BA
da svaki slog bude jedini jer oni nisu opti pojmovi niti su specificno istovetni, nego je svaki
od njih brojno jedan i sacinjava odredenu supstancu, a ne kategoriju istoimenih stvarnosti.
(platonovci smatraju da je idealna stvarnost u
svakom slucaju jedna.) A ako su slogovi jedni,
jedna ce biti i slova od kojih su slogovi sastavljeni, tako da ce biti samo jedan alfa; a tako ce biti i sa svakim drugim elementom IU:\
osnovu istog dokaza prema kome jedan slog
moe postojati samo jedanput. Ako je tako,
onda nece biti drugih stvarnosti, nego ce :postojati samo elementi.
Medutim, elementi nece biti predmet nauke,
poto nisu opti pojmovi, dok nauka postoji samo o optem, kao to to jasno pokazuje ono to
se zna o dokazima.i definicijama. U stvari, ne
moe se izvesti zakljucak da su tri ugla ovog
trougla ravna dvama pravima ako se nije dokazalo da su tri ugla svakog trougla uopte ravna dvama pravima, niti zakljuciti da je ovaj c0vek ivo bice ako svaki covek nije ivo bice.
S druge strane, ako su pranacela opti pojmovi, ili ce supste.ncekoje iz njih proizlaze takode biti opti pojmovi, ili ce ono to nije supstanca biti ranije od ono~ to je supstanca.
Naime, opti pojam nije supstanca nego su elemenat i pranacelo opti pojmovi:a elemenat i
pranacelo raniji su od onoga ci:ji su pranacelo
i elemenat. Sve se ovo pojavljuje logicno kad
se ideje izvode iz elemenata i kad se pretpOiStavi
u isto vreme da osim supstanci koje imaju isti
oblik postoje i ideje, od kojih je svaka jedna i

't

I'
1087a
,"

345

odvojena jedinka. U stwri, ako nita ne sprecava da sa supstaneama i njihovim elementima

bude kao sa elementima reci, da postoji vie A
i vie B i da izvan ovog mnotva slova nije potrebno pretpostavljati postojanje A samog po
sebi ili B samog po sebi, samim tim moci ce
postojati beskrajan broj slicnih slogova. Sto se
tice pretpostQvke da je predmet svake nauke
ono to je opte, to povlaci kao posledieu da bi
bilo potrebno da pranacela stvarnosti budu opti pojmovi a da ipak ne budu odvojene supstance, ona za nas predstavlja najvecu tekocu od svega to smo rekli. Ona je ipak tacna u
jednom smislu, iako to nije u drugom. Znanje,
kao i pojam znati, ima, u stvari, dvostruko znacenje: jedno postoji kao mogucnost, a drugo
kao stvarnost. Poto je mogucnost,kao materija,
opta i neodredena, ona se odnosi na opte i neodredeno. Medutim, poto je znanje kaO'stvarnost odredeno, ono se tice izvesnog odredenag
predmeta. Ali ako vidi boju uapte slucajnocu,
poto je izvesna boja koju vidi boja; a ono posebno alfa koje proucava gramaticar jeste alfa.
Ako su pranacela u stvari nuno opta, ono to
iz njih proizlazi takode je nUno opte, kao u
dokazivanju; a u ovome .slucaju nece vie biti
niceg odvojenag i nece vie biti supstance. Medutim, nauka je ocigledno apta u jednom smislu, dok u <:!rogamona ta nije.

KNJIGA XIII
1.
PRANACELA

KAO SUPROTNOSTI
I SUPSTANCE

STVARNOSTI

U vezi s ovom supstancom, ostanimo pri 0'nome to smo rekli. Medutim filozofi smatraju
pranacela kao suprotnasti kakO'u pogledu prirodnih stvarnosti tako u pogledu nepokretne
supstanee. Ali poto se ne moe desiti.da postoji
neto to je ranije od pranacela svih stvari, bilo
bi nemoguce da pranacelo postaji kao atribut
izvesne stvari. Ta je kao kad bi se reklo da je
belo pranacelo ne kao neto drugo, nego kao belo, i da je ipak svojstvena tome predmetu, to jest
da je bitnost belog neto drugo a ne belo: anda
bi to netO'drugo zaeelo bilo ranije. U stvari, Sve postaje od protivrecnosti kao osobina
.svojstvenih izvesnom predmetu. Prema to1087b me, suprotnosti su u najvecoj meri nuno sadrane u predmetu. Stoga protivrecnosti predstavljaju odredivanje nekog predmeta i ni jedna od njih nije odvojena. Medutim, ne postoji
protivrecnost supstanci, kao to to pokazuje
iskustva a potvrduje razum. Prema tome, nijedna prativrecnost nije prvobitno pranacelo
svih stvari, nego je to neto drugo. Ali ovi filozofi smatraju materiju kao ono to je drugacije od protivrecnosti. Jedni suprotstavljaju jed-

347

nom, kao istovetnom sa jednakim, nejednako,

kome daju prirodu mnogostrukog; drugi jednom suprotstavljaju samu mnogostrukost.
Prema prvima, brojevi su stvoreni od diade
nejednakog, to jest od velikog i malog. Prema
drugima, oni su stvoreni od mnogostrukosti; a
prema. shvatanju i jednih i drugih oni nastaju
od SUpstancepojma jedan. U stvari, i onaj koji
priznaje nejednako i jedan kao elemente, anejednako kao diadu velikog i malog, prihvatu
istovetnost nejednakog sa velikim i malim ne
objanjavajuci da se tu radi o logickom, a ne
o brojnom odnosu. Stavie, ovi filozofi ne izlau
tacno ta pranacela, koja inace nazivaju elementima. Jedro prihvataju veliko i malo vezano uz
jedan, koji su na taj nacin tri elementa brojeva,
pri cemu su dva prva materija, a jedan je oblik.
Drugi prihvataju mnogo i malo, jer im velik i
mali izgledaju prikladniji da poslue kao pranacela velicinama nego brojevima, dok neki smatraju preteranost i nedostatak kao elemente od
optijeg znacaja. Medu ovim miljenjima ne moe se, tako da kaem, utvrditi nikakva razlika u
pogledu nekih zakljucaka koji otuda proizlaze;
postoje jedino logicke tekoce koje oni izbegavaju, jer svoja dokja\zivanjaogranicavaju na
opte pojmove. Medutim, isti razlog zbog koga
su prihvatili kao pranacela preteranost i nedostatak radije nego veliko i malo trebalo je da
ih navede da prihvate da broj izlazi iz elemenata pre odredene diade, poto je broj optiji
od diade, kao to su pretemnost i nedostatak
optiji od velikog i malog. U stvari oni sada prihvataju jedno miljenje, ali odbacuju drugo.
Drugi filozofi suprotstavljaju jednom razlicito
i drugo. Najzad, neki jednom suprotstavljaju
mnotvo. Ako stvari stoje tako da se eli kao
to to cine ovi filozofi, da pojmovi proizlaze iz
suprotnosti, onda jedan ili nema nikakvu suprotnost ili, ako treba da je ima, to moe da bu348

de samo mnotvo. To nije ni nejednako, koje

je suprotno jednakom, ni razlicito, koje je suprotno istovetnom, ni drugacije, koje je suprotno istom. Pod ovim uslovima miljenje koje
jedan suprotstavlja mnotvu stvarno izgleda
najverovatnije. Medutim, ono nije dovoljno tacno. U stvari, jedan ce tada biti malobrojan, poto mnotvo predstavlja suprotnost malobrojnosti, odnosno, ono to je mnogo suprotno je
onome to je malo. S druge strane, jasno je da
jedan ne znaci nita drugo nego jedinicu mere. Za svaku merenu stvar zaista postoji neka
druga stvar, sa izvesnom osnovom, razlicita u
svakoj vrsti a kojom se meri prva. Na primer,
za muzicki akord to je poluton, za velicinu prst,
stopa ili neka druga slicna jedinica, za ritam
otkucavanje ili slog. Slicno tome, za teinu se
uzima izvestan odredeni teret. Najzad, za sve
ostale slucajeve uzima se slicno tome za osol08Sa bine izvesna osobina, za kolicine izvesna kolicina (jedinica mere uvek je neto nedeljivo bilo
po svojoj posebnoj prirodi, bilo u odnosu na
qsecanje) iz cega proizlazi da jedan nije stvarnost i supstanca koje postoje same po sebi. OVO
je zasnovano na razumu. Naime, jedan ima samo tu osobinu da bude mera izvesnog mnotva,
Q broj da bude mereno mnotvo i mnotvo merao Stoga se jedan sasvim opravdano ne smatra
brojem, poto jedinica mere nije mnotvo mera,
nego su i jedinica mere i jedan u stvari nacela.
Mera mora uvek biti atribut zajednicki svima
stvarima koje se mere. Na primer, ako je konj
jedd:nicamere, merena bica su konji, a ako je
to covek, onda su to ljudi. Ako treba meriti
coveka, konja i bo~, mera ce verovatno biti
ivo bice a broj koji obrazuju ova bica predstavljace broj ivih bica. S druge strane, za pojmove covek, boo, koji eta, ne moe uopte postojati ukupan broj, poto se sve ove osobine
nalaze kod istog subjekta brojno jednog; broj
349

koji one sacinjavaju bice najvie broj vrsta ili

neki drugi naziv te vrste.
Drugi filozofi, medutim, kau da posmatrati
nejednako kao prost izraz i beskonacnu diadu
sastavljenu od velikog i malog znaci!suvie se
udaljavati od verovatnih pa cak i mogucih miljenja. To su stvarno vie odredivanja i slucajnosti nego supstrati, kako za brojeve tako i za
velicine, poto su mnogo i malo odredivanja
broja, dug kratak prostora, a takvi su i pojmovi par inepar, gladak i rapav, pravolinijski
i kriv. Dodajte ovoj zabludi da su veliko i malo,
kao s!icIUlodredivanja, nuno relativni pojmovi. A medu1svima kategorijama odnos je
onaj koji je najmanje odredena stvarnost ili
supstanca; on je cak kasniji od kakvoce i od
kolicine. Odnos je, kao to smo rekli, mera kolicine i ne moe biti materija supstance, ako je
tacno da se, posmatran bilo uopte, bilo u svojim delovima i vrstama, odnos ne moe zamisliti bez necega drugog' to mu slui kao subjekat. U stvari, nita nije ni dugo ni kratko, ni
mnogo ni malo, niti, uopte uzevi, relativno to
ne bi bilo neto drugo, pri cemu je to ipak ili
dugo ili kratko, ili veliko ili malo, ili relativno.
Ono to pokazuje da odnos nije nikako supstanca ni stvarno bice jeste to to on jedini nije
podvrgnut ni stvaranju, ni unitenju ni kretenju, kao to za kolicinu postoji rastenje i opadanje, za kakvocu menjanje, za mesto kretanje i zasupstancu potpuno stvaranje i unitenje. za odnos ne postoji nita slicno. Naime, ne
trpeci sam nikakvu prornenu, jedan izraz moe
postati cas veci, cas manji, cas jednak jedino
kvantitativnom promenom drugog izraza. S druge strane, nuno je da je materija izvesne stvari ono to je ta. stvar kao mOg'ucnost,a sledstveno tome takav je slucaj i sa supstancom
uopte. Medutim, odnos nije supstanca ni kao
mogucnost, ni kao stvarnost. Besmisleno je ili

1088b

350

gotovo nemoguce praviti od ne-supstance elemenat supstance i od nje praviti neto to je

ranije od supstance, poto su sve druge kategorije kasnije od supstance. Stavie, elementi
nisu atrtbuti onoga ciji su elementi. A mnogo i
malo - bilo da su odvojeni, bilo da su spojeni
- jesu atributi broja, dugacko i kratko atributi
linija, dok povrina ima za atribute iro~{oi usko.
Medutim, ako postoji izvesno mnotvo koje uvek
potvrduje malo, kao to je, na primer, diada (jer
kad bi diada predstavljala mnogo,jedan bi predstavljao malo) takode mora postojati neko mnotvo koje bi bilo apsolutno mnogo. Na pri.mer~
dekada znaci mnogo ako nema veceg broja od
dekade, iJ.ije to deset hiljada. Kako ce, onda,
broj moci ovako proizlqziti od onoga to je malo
i mnogo? Trebalo bi ih potvrditi ili istovremeno
za svaki broj, ili ne potvrditi ni jedno ni drugo.
U stvari broj potvrduje samojedno od ovo dvoje.
2.

KRITIKA PLATONOVSKIH SHVATANJA

,o SUPSTANCI; PROBLEM Mr\OSTVA I
MNOGOSTRUKOSTI

Uopte uzev, potrebno je ispitati da li je moguce da su vecite stwrnosti sacinjene od elemenata. One bi tada imale u sebi neku materiJju,
poto je sve to je sacinjeno od elemenata sloeno telo. Prema tome, ako neka stvarnost - bila ona vecita, ili stvorena - nuno proistice iz
elemenata koji je sacinjavaju, ako svaka stvarnost postaje ono to postaje pocev od onoga
to je ta stwrnost bila kao mogucnost (jer ona
sigurno nije postala od onoga to ne bi imalo
mogucnost da je stvori). S druge strane, ako je
ono to postoji kao mogucnost u stanju da postane stvarnost ili da to ne postane, onda bi
broj ili ma koja druga stvar koja ima materiju~

351

cak i kad bi joj se pripisivalo vecito trajanje,

ipak bila ono to bi mogla da ne bude, to na isti
nacin kao to se stvarnost koja traje samo jedan
dan ni u cemu ne razlikuje, to se tice mogucnosti da ne postoji, od stvarnosti koja traje vie godina. Ali, ako je to tako, onda ce mogucnost da ne postoji pripadati i onome cije je trajanje takvo da nema kraja. Ove stvari ne bi,
dakle, mogle da budu vecite, poto ono to postoji kao mogucnost da ne bude nije vecito, kao
to smo imali priliku da to utvrdimo u drugim
raspravama. S druge strane, ako nae sadanje
dokazivanje ima obeleje opte istine, to jest
da ni jedna supstanca nije vecita ako ne postoji kao stvarnost i ako su elementi materija supstance, onda ni jedna vecita supstanca ne bi mogla imati u sebi elemente od kojih je sacinjena.
S druge strane, postoje izvesni filozofi koji od
elementa vezanog za pojam broja jedan poo.ve
beskonacnu diadu, ali koji se protive da prihvate nejednako, i to opravdano, zbog nemogucnosti koje iz toga proisticu. Medutim, oni se na
taj nacin ne oslobadaju tekoca koje neizbeno
poticu otuda to je nejednako, to jest relativno,
uzeto kao elemenat. Sto se tice drugih tekoca,
nezavisnih od ovog posebnog miljenja, i oni ih
sami nuno trpe, ako od ovih elemenata sastavljaju bilo idealni, bilo matematicki broj.
Mnogi razlozi objanjavaju zastranjivanje
p1atonicara u vezi s obrazloenjem njihovih
1089a shvatanja, narocito stog'l to na ove stvari gledaju na zastareo nacin. Naime, njima je izgledalo da bi sve to postoji sacinjava!o jedno
jedinstvo, to jest sAmpojam, ako bi se uspe1a
rei,ti i pobiti Parmenidova tvrdnja:
"U stvari, nikada se nece uciniti da postoji
ono to ne postoji."
Drugim recima, bilo je potrebno dokazati
da postoji ne-pojam. U tom slucaju pojmovi ce

352

poticati, ako se eli da ih bude mnotvo, od pojmova kao stvarnosti i od nekog drugog nacela.
Ako se, pre svega, pojam odista uzima u vie
znacenja (jer jedan pojam oznacava supstancu,
drugi kakvocu, zatim kolicinu i druge kategorije), pod kojim bi kategorijama, onda, svi pojmovi bili jedno, kad ne-pojam ne bi postojao?
Da li ce to biti pod supstancom, ili kakvocom:
ili isto tako pod nekom od ostalih kategorija?
Ili ce to biti pod svima kategorijama zajedno
pa ce se svi pojmovi svesti pod supstancu, kakvocu i kolicinu, jednom recju, pod sve onOto
znaci pojam? Ali besmisleno je, ili, bolje reci,
nemoguce,da uvodenje ove jedine prirode bude
uzrok razlicitosti kategorija i da jedna vrsta
pojmova bude supstanca, druga kakvoca, treca
kolicina i, najzad, cetvrta mesto. Zatim, kakve
ce vrste biti ne-pojmovi koji, ujedinjujuci se
s pojmom, stvaraju mnotvo pojmova? Znacenja ne-pojma su u stvari mnogostruka kao i znacenja pojma: ne-covek znaci ne-pojam po supstanci, ne-pravolinijski je ne-pojam po kakvoci, ne-dugacak-tri-lakta je ne-pojam po kolicini.
Iz koje vrste pojmova i iz koje vrste ne-pojmOVaproistice, onda, mnotvo pojmova? Istinu
govoreci,jedan filozof je hteo definisati kao netacnu'ovu prirodu ne-pojam iz koje, sa pojmom,
proizlazi mnotvo stvari. Zbog toga je morao
reci da neistinito treba uzeti kao neto to se
pretpostavlja, isto onako kao to geometri pretpostavljaju da je dugacko jednu stopu ono to
nema duinu od jedne stope. Ali nemoguce je
da bude tako. Pre svega, geometri ne prihvataju pogrene pretpostavke (jer, ovde se ne radi
o nacrtanom liku) niti od ne-pojma ove vrste
mogu postati ili nestati stvarni pojmovi. Ali,
poto se ne-pojam uzima.sa gledita raznih ka23

:1
r

353

1089b

354,

tegorija u onoliko znacenja kolikoi:ma kategorija pojmova i poto osim toga postoji ne-pojam
u smislu onoga to je neistinito i ne-pojam kao
mogucnost, onda se stvaranje vri samo pocev
od ovog ne-pojma. Stvaranje coveka vri se pocevod ne-coveka, ali koji postoji kao covek u
mogucnosti; belo proizlazi iz ne-bela, ali koje
postoji kao belo u mogucnosti, pri cemu stvoreno bice isto tako moe da budejedno ili njih
vie. S druge strane, kod ovih filozofa javlja se
tenja da objasne mnotvo pojmova koje postavljaju u odredeni odnos prema supstanci.
Naime, ono to je stvoreno postoji u obliku brojeva, velicina i tela. Medutim, neopravdano je
istraivati zato postoji mnotvo shvacenih u
svojstvu supstance, a ne traiti i razlog zato
postoji mnotvo kakvoca ili kolicina. Ni beskonacna diada, ni veliko i malo nisu uzrok to
imaju dve vrste belog, ili mnotvo boja, ukusa
ili likova, poto bi, kad bi ovo bilo tako, ove
culne osobine bile brojevi i jedinice. Ali, da su
ovi filozofi naili na ta pitanja, zapazili bi koji
je uzrok zbog koga te stvari postoje, podrazumevajuci tu i supstance. Naime, uzrok je isti
za sve kategorije, bar po slicnosti. Ovo isto zastranjivanje navelo ih je da, traeci uzroke postojanja ono~ to je suprotno pojmu i broju
jedan, od kojih poticu pojmovi, pretpostave da
su to odnos i nejednako, koji nisu ni suprotnost
ni poricanje pojma i jednog, nego im je priroda kao i kod pojmova, kao to su to supstanca i kakvoca. Takode je trebalo da ispituju
kako je moguce da u samom odnosu postoji
mnotvo, a ne jedinstvo. U stvari, oni ispituju
na koii nacin postoje mnoRemonade pored prve jedinice, ali se uopte ne pitaju kako je moguce da bude mnotvo nejednakih pored jednakog. Oni ipak upotrebljavaju i oznacavaju kao
osnovne pojmove veliko i maleno, mnogo i malo
iz kojih proizlaze brojevi, dugacko i kratko, iz

kOjih proizlaze duina, iroko i usko, iz kojih

proistice povrina, visoko i nisko, iz kojih proizlaze cvrsta tela, i nabrajaju jo vie vrsta relativnog odnosa. Koji je, dakle, uzrok mnotva
za ove oblike?
Potrebno je, dakle, pretpostaviti, kao to to
mi smatramo, kao materiju svake stvari ono to
ona predstavlja kao mogucnost. Ali, onaj koji je
priznavao ono to mi pobijamo hteo je osim toga
prikazati i prirodu te stvari koja postoji u mogucnosti kao pojam i supstanca, iako nije pojam
koji postoji sam po sebi, smatrajuci da je to
relativan odnos. To je isto kao da je rekao "kakvoca". Medutim, odnos, kao ni kakvoca, nije potencijalno jedan ili pojam, to nije ni poricanje
jedinice ni pojma, nego je, u stvari, jedna od
kategorija pojma. Mnogoje bolje ako se ispita,
Imo to smo to vec rekli, na koji nacin postoji
mnotvo pojmova, ukoliko je u pitanju istraivanje jedne iste kategorije, kao to je mnotvo
supstanci ili mnotvo kakvoca, nego treba ispitati zato postoji mnotvo svega to postoji: jedno su supstance, drugo kakvoce, a trece odnosi.
U pogledu drugih kat(ogorija, postoji i jedno
drugo istraivanje koje se odnosi na problem
mnotva. To, u stvari, dolazi otuda to su kakvoce i kolicine, poto nisu odvojive od supstanci, mnogostruke samim tim to njihov subjekat
postaje ili je vec mnogostrukoPa ipak, da bi se
objasnila ova mnogostrukost, svakoj takvoj vrsti treba pripisati neku posebnu materiju, iako
se ta materija ne moe odvojiti od supstanci.
Medutim, u pogledu supstanca postavlja se i
pitanje: kako tu postoji mnotvo ako ne na taj
nacin to treba smatrati da supstanca predstavlja u isto vreme neki odredeni oblik i neku
odredenu vrstu prirode. Medutim, ova tekoca uglavnom proizlazi iz nedoumice da se objasni na koji nacin moe da bude vie supstan355

l090a

356

ci u stvarnosti, a ne samo j'edna. Ali ne moe

se reci - osim ako se ne poistovecuju supstanca i kolicina - da su platonovci 'pokazali kako i zato postoji mnotvo pojmova. oni su
pokazali samo na koji nacin postoji mnotvo
kolicina. Svaki broj znaci, u stvari, izvesnu kolicinu, a sama jedinica je kolicina, osim ako se
ne posrnatra kao mera, po tome to je ona nedeljiv elemenat u redu velicine. Prema tome,
prihvatiti shvatanje da su kolicina i supstanca
razlicite, znaci ne objasniti ni od cega pocinje
ni na koji nacin postoji mnotvo supstanci. Nasuprot tome, usvojiti miljenje o istovetnosti
supstance i kolicine znaci pomiriti se sa mnotvom protivurecnosti.
Moda bi se neko mogao posvetiti ispitivanju jo jedne tekoce u vezi s brojevima, da
vidi otkuda dolazi verovanje u njihovo postojanje. Za onoga koji pretpostvalja postojanje
ideja, brojevi predstavljaju neku vrstu uzroka
postojanja, poto je svaki broj izvesna ideja., i
poto je ideja uzrok postojanja drugih stvari,
na jedan ili drugi nacin. Dopustimo ovom filozofu tu pretposU:j.vku.Ali u pogledu filozofa
koji ne izraava isto miljenje, zbog tekoce.
koje, po njegovom shvatanju, sadri teorija o
idejama, tako da on ne uzima u obzir brojeve
u ovome smislu i prihvata samo matematicki
broj, kako cemo verovati u postojanje takvog
broja i cemu bi taj broj sluio pri obrazovanju
drugih pojmova? Prihvatiti postojanje odvojeno od broja, znaci reci da to nije broj nicega,
nego znaci kao da je to samo neka posebna
stvarnost koja postoji sama po sebi i koja ocigledno nije neki uzrok. Naime, doputamo da
su moguce sve teoreme aritmeticara pai one
koje se ticu spoznaje putem cula, kao to je to
vec ranije receno.

3.
POJAM ODVOJENOG BROJA; KRITIKA TEORIJE
PITAGOROVACA O VECITIM PROMENAMA

Sto se tice onih koji prihvataju da ideje postoje i da su one brojevi, u isto vreme dok kroz
razlaganje stvari posmatraju jedinicu zasebno
od mnotva cija je ona sutina, oni se trude
da objasne kako i zato je to tako.
Ali poto to nije ni nuno ni moguce, upravo
zato nije potrebno da zbog toga potvrdimo postojanje takvog broja. Medutim, pitagorovci videci da je vecina brojeva imanentna pojmovima do kojih dolazimo putem cula, pretpostavili su da su ti pojmovi brojevi; oni ipak nisu
odvojeni, nego ti pojmovi proizlaze iz brojeva.
Iz koga razloga? Zato to se, govorili su oni. odredivanja brojeva susrecu u muzicko; skali. na
nebu i u mnogim drugim stvarima. U pogledu
filozofa koji tvrde da je matematicki broj jedini broj, oni nisu u stanju da brane ma ta slicno, jer ih u tome sprecavaju njihove sopstvene
pretpostavke; oni su se zadovoljili da kau da
ne moe postojati nauka o stvarima koje saznajemo culnim putem. Sto se nas tice, mi tvrdi....
mo, naprotiv, da postoji nauka o ovim stvarima,
mo to smo to ranije rekli. A jasno je da matematicki pojmovi nisu odvojeni, jer kad bi bili
odvojeni ne bi se moglo naici na njihova odredivanja u culnim telima. U ovom pogledu miljenja pitagorovaca se, u stvari, ne moQUdovoditi u sumnju. Naprotiv, kad sastavljaju od
brojeva prirodna tela, kad od onoga to nema
ni teine ni lakoce sacinjavaju neto to ima
teiJnuili lakocu, oni izgledaju kao da govore
o nekom drugom nebu o drugim telima, a ne
o nebu i telima koja mi zapaamo.
Medutim, platonovci, koji prihvataju odvojen broj, tvrde da on postoji, kao i da je odvojen, iz razloga to se aksiomi ne bi primenjivali

357

na stvari koje saznajemo putem cula, dok su

matematicke postavke istinite i zadovoljavaju
razum; isto tako je i s matem.atickim velicinama. Onda je ocigledno da ce protivnicka tel0.00b orija izraziti sasvim suprotno shvatanje i da
ce onima koji brane ucenje o kome govorimo
biti potrebno da ree maJopredanju tekocu.
Ako se sami brojevi ne nalaze ni na koji nacin
u onome to saznajemo putem cula, zato se tu
nailazi na odredivanje brojeva? Ima izvesnih
filozofa, koji, na osnovu toga to je tacka granica i kraj linije, linija granica povrine, povrina granica tela, misle da takve stvarnosti treba nuno da postoje. Ali potrebno je ispitati i
ovo dokazivanje i videti da nije i suvie slabo.
Krajnosti nisu, u stvari, supstance, nego su sve
te stvari preteno izvesne granice. Naime, pokretanje i kretanje uopte takode imaju granicu, dok bi prema njihovom shvatanju ta granica trebalo da bude neko odredeno bice i supstanca. Medutim, to je logicka nemogucnost.
Stavie, cak i kad bi granice bile supstence, to
bi bile samo supstance stvari koie saznajemo
culima; a o tome je ranije vec bilo govora.
. Zato bi se to, onda, cinilo sa odvojenim pojmovima? Stavie neko bi mogao primetiti io
i to da u pogledu vrste brojeva i matematickih
stvari oni nisu ni od kakve koristi jedni drugima, pOto prvi ne doprinose postojanju sledecih. Naime, cak kad broj ne bi postojao, velicine bi ipak postojale za One koji prihvataju jedino matematicke pojmove, a kad ne bi bilo
ovih velicina postojali bi dua culna tela.
Medutim, izgleda da priroda, prema slici u kojoj nam se pokazuje, nije sastavljena od beznacajnih nepovezenih dogadaja kao neka rdava
tragedija. oni koji priznaju postojanje ideja
sigurno ne. podleu ovom prigovoru, poto iz~aduju velicine od materije i idealnog broja,
duine od diade, povrine verovatno od triade,

358

1091a

a cvrsta tela od tetrade. Oni se slue i drugim

brojevima;, u stvari, tu nema nikakve razlike.
Ali da li ce onda te velicine biti ideje, kakav
ce biti njihov nacin postojanja i cime ce doprineti mogucnosti da se utvrdi postojanje stvarnosti koje upoznajemo putem cula? One nece
tome doprineti ni u kom pogledu, kao to to
nece uciniti ni matematicki pojmovi, a na njih
se nece moci primeniti cak nijedna matematicka postavka, osim ako neko ne eli da u
matematici napravi zbrku i stvori proizvoljne
pretpostavke. U stvari, nije teko uzeti bilo koju pretpostavku i iz nje izvesti dug niz zakljucaka. Ovi filozofi gree ba u tome, eleci da
sjedine matematicke pojmove i ideje. Prvi predstavnici ucenja o idejama koji su ustanovili dve
vrste brojeva, idealni i matematicki broj, nisu
uopte rekli niti su mogli reci kako postoji i
odakle proizlazi matematicki broj. Oni, u stvari,
od njega prave posrednika izmedu idealnog
broja i broja koji saznajemo putem cula. Ako
ga izvode od velikog i malog, on ce tada biti
istovetan s onim drugim, idealnim brojem,
(koji je sastavljen od nekog drugog velikog i
nekog drugog malog: naime, postoji jedna druga
diada koja stvara velicine). Ali, ako se uzme
jo jedna druga diada, tada ce se dobiti mnotvo pranacela. S druge strane, ako je pranacelo svake od dveju vrsta brojeva broj jedan,
taj broj jedan bice neto zajednicko svima diadama. S druge strane, potrebno je ispitati na
koji nacin broj jedan moe biti mnogostruk,
dok u isto vreme nije moguce da broj bude
stvoren drugacije nego od jedan i od beskonacne diede. Sve su to besmislena shvatanja
koja se sukobljavaju jedna s drugim i protive
se zdravom razumu. Ona veoma lice na beskrajan govor o kome govori Simonid. Naime, beskrajan govor, kao, na primer, onaj o robovima,
dri se kada se nema reci nita pametno. S dru359

ge strane, izgleda da se sami elementi, veliko

i malo, protive mestu na koje su postavljeni:
jer oni ne mogu ni na koji nacin stvoriti druge
brojeve osim onih koji proizlaze iz dvostruke
diade.
Takode je besmisleno podvrgavati stvaranju
pojmove koji su veciti.ili neto to spada u nemogucnosti..U pogledu pitanja da li pitagorovci
prihvataju stvaranje vecitih pojmova, ono uopte ne dolazi u sumnju. U stvari, oni jasno
kau da, poto je broj jedan obraoovan ili od
povrina, ili-od ravni, ili od semena, ili od elemenata cije ih jasno prikazivanje dovodi u zabunu, onda se ono to je najblie neogranicenom odmah odreduje i odmerava izvesnom granicom. Medutim, poto oni izgraduju jedan
odredeni svet i hoce da govore jezikom fizike,
pravo je da se pristupi ispitiwnju njihovih teorija o prirodi; ali ovom prilikom mi ih ostavljamo izvan naeg sadanjeg istraivanja. Naime, mi stvarno istraujemo nacela pojmova
o nepokretnim stvarima, tako da nam je potrebno da proucimo stvaranje brojeva ove vrste.
4.

ODNOS ELEMENATA I PRAr\ACELA

,
LEPOM I DOBROM

PREMA

Prema onome to smo rekli, vidi se da platonovci ne govore o stvaranju neparnog, to

ocigledno podrazumeva postojanje parnog. Neki
drugi filozofi izgraduju prvi parni broj izjednacavanjem nejednakih pojmova, velikog i malog. Stoga nejednakost nuno prethodi izjednacavanju. Medutim, kad bi izjednacavanje postojalo oduvek, ono to je nejednako ne bi moglo biti ranije, poto u onome to je vecito
nema niceg ranijeg. Prema tome, jasno je da
360

se ovi filozofi ne bave problemom stvaranja

brojeva radi njihovog proucavanja.
S druge strane, postoji jedna tekoca koja
je takva da bi se lako moglo prigovoriti onome
koji bi smatrao da je moe reiti. Ona se sastoji
u pitanju kako treba shvatiti odnose elemenata
i pranacela prema lepom i dobrom. Tekoca je
u tome da li je jedno od dvaju pranacela takvo
da moemo s pravom reci da je ono dobro i
savreno, ilii pak nije tako, nego su dobro i
savreno kasniji u redu stvaranja. Izgleda da
se teolozi slau s izvesnim filozofimanaeg vremena koji kau da nije tako, nego smatraju

I
~

da se i dobro
lepo pojavljuju
tekyoto
hodno
stvori ipriroda
pojmova.
Cineci setopretoni
su hteli izbeci stvarnu tekocu koju povlaci
ucenje onih koji, poput izvesnih filozofa, cine
od broja jedan pranacelo. Medutim, tekoca ne
l00lb dolazi otuda to se dobro pripisuje kao svojstvo
pranacela, nego stoga to je pranacelo broj jedan, i to pranacelo uzeto u smislu elementa,
kao i stoga to je idealni broj stvoren od broja
jedan. Pa i stari pesnici su delili to miljenje,
kao to se vidi po tome to carstvo i vrhovnu
vlast ne daju bicima koja su se pojavila prva
u vremenu - kao: noc i nebo, ili haos, ili okean
- nego Zeusu. Medutim, ako se ovi pesnici izraavajutako, to je stoga to po njihovom miljenju boanstva koja vladaju svetom nisu
uvek ista: a oni medu njima u kojima je ujedinjen karakter pesnika i filozofa, poto ne g0vore uvek jezikom mita, kao to su, na primer,
Ferekid 1 neki drugi, daiu savrenom ulo~
'stvaralackog pranacela svih stvari; takvo je i
miljenje ma~a i nekolicine mudmca koii su
se pojavili kasnije, kao to su Empedoklo i
AnaksaR'ora,od koiih prvi smatra prijateljstvo
kao elemenat, a drugi uzima mzum kao pranacelo. Cak i medu pristalicama nepokretnih
supstanci neki sjedinjuju idealni broj sa ideal361

nim dobrom. Pri tome, oni misle da se supstanca idea1nogjedan sastoji pre svega u njegovom
jedinstvu. Sva tekoca je, dakle, u tome da se
vidi koji je od ova dva nacina shvatanja
ispravan.
Medutim, cudno je, ako se pranacelo prirzna
Imo neto prvo, vecito i potpuno dovoljno samom sebi, da se nije shvatilo da pranacelo ima
u svojoj sutini ove osobine, kao to autarhija
i sreca sadre dobro kao bitan atribut. Medutim, ono nije podlono unitenju izbilo koga
uzroka, nego stoga to poseduje dobro kao svoju
osobinu i to je autarhicno. Prema tome, tvrdenje da je pranacelo takvo po svojstvima je
logicki opravdano i istinito. Medutim, nemoguce je da takav bude pojam "jedan" ili, ako to
nije jedan, onda je to elemenat, i to elemenat
brojeva. Iz ovo~a proizlazi velika tekoca i, da
bi je izbegli, neki filozofi su odbacili ovo ucenje. Poto su se sa~lasili da je jedan zaista prvobitno lliaceloi elemenat, oni su o njemu raspravljali jedino kao o nacelu matematickog broja.
Svaka od ovih jedinica stvarno postaje upravo
ono to je dobro i tako se dobija ogromno obilje dobra. Osim toga, ako se pretpostavi da su
ideje brojevi, sve ideje predstavljace upravo
ono to je dobro. Ali neko slobodno moe da
ideja~ nade mesto tamo ~de eli. Ako se
ideje odnose samo na ono to je dobro, onda
ideje nece biti supstance; a ako su ideje supstance, svi pojmovi koje stvaramo putem cula,
iva bica i biljke bice dobri, jer proizlaze iz
ideja. Medutim, Ovi zakljucci su besmisleni, a
elemenat suprotan pojmu jedan, bilo da se javlja kao mnotvo m kao ono to je nejednako
s pojmom jedan odnosno kao veliko i kao malo
bice zlo po sebi. Stoga je jedan filozof izbegao
da povee, kao ono to je nuno, dobro s pojmom jedan, poto se stvaranje vri od suprot362

:
r"

r
l092a

'J..
j , ~

nosti, iz cega proizlazi da je zlo isto to,ji priroda mnotva.

Drugi smatraju da nejednako s pojmom jedan cini prirodu zla. Iz ovoga, onda, sledi da
ce svi pojmovi proizlaziti iz zla, osim pojma
"jedan", koji postoji kao jedan SAmpo sebi, i to
ce brojevi proiz1aziti od onoga to ne valja u
vecoj meri nego velicine. To znaci da ce zlo
imati funkciju dobrog, da ce proizlaziti od dobrog i da ce teiti njemu, iako kao prema svome sopstvenom unitenju. Naime, suprotnosti
se medu sobom unitavaju. Ako je, kao to smo
to utvrdili, materija svakog bica ono to ono
predstavlja kao mogucnost, kao to je, na primer, vatra kao mogucnost materija vatre kao
stvarnosti, onda ce zlo kao mogucnost u sutini
biti dobro.
Sve ove pretpostavke proisticu, s jedne strane, otuda to ovi filozofi uzimaju svako pranacelo u smislu elementa; s druge strane, to
oni smatraju da pranacela predstavljaju suprotnosti, da je pojam "jedan" pranacelo i, najzad, da su brojevi prve supstance, da su odvojene stvarnosti ilideje.
5.

POSTANKU BROJA -- ODNOS BROJA PREMA

PRANACELU, SUPSTANCI I UZROKU

Ako je, dakle, podjednako nemoguce da se

dobro ne stavi u pranacela i da se tu postavi
na ovaj nacin, ocigledno je da pranacela nisu
pravilno prikazana, isto onako kao to to nisu ni
prvesupstance. Takode ne bi poao od pravilne
pretpostavke ni neko ko bi pranacelo s.vemira
smatrao istovetnim s pnlnacelima ivih bica
i biljaka, zbo~ toga to se ono to je savrenije
uvek pokazu;e u bicima kasnije od neodredenog i nesavrenog; to je navelo ove filozofe da
363

"

tvrde da je takva priroda i pranacela, tako da

pojam idealnag "jedan" ne bi uopte ni bio
neki pojam. Medutim, pranacela od kajih poticu iva bica t biljke su savrena. Naime, covek
stvara coveka, a seJrienije ano to je prva: Takode je besmislena smatrati da mesto postoji
-zajedno s telin}a i to m.atematickim (u stvari,
svaki pojedinacni pojam. ima svoje posebno
mesto, koje, je uzrok njegovog prostornag odvajanja, dok se matematicki pojmovi ne nalaze
nigde) reci da ce oni biti negde, ne oznacavajuci prirodu toga mesta.
Oni filozofi kaji tvrde da pojmovi poticu
od elemenata i da su ti prvi pojmavi brojevi
trebalo bi da razlikuju razlicite nacine na kaje
~e moe zamisliti. da jedan pojam nastaje od
drugog i da onda kau na koji od ovih nacina
broj postaje od pranacela. Da li da taga dolazi
njihovim spajanjem? Ali sve se ne moe spojiti; tavie,proizvod spajanja je drugaciji od
. njegovih elemenata, i samim tim "jedan" nece
vie postojati u odvojenom stanju ni kao nezavrsna stvarnost, kao to bi to hteli avi filozofi. Ili bi to nastajala stavljanjem jednog elementa uz drugi, kao. kod slaga? Ali stavljanje
jednog elementa uz drugi nuno znaci poloaj
a, s druge strane, misao ce zamisliti odvojeno
jedan i mnotva. U tam slucaju broj ce biti
jedinica mnotvo, ili jedan i neJednak. Zatim,
poto sve to dolazi od necega proistice 'bilo
od elemenata imanentnih proizvedenoj stvari,
bilo od spoljnih pranacela, na koji se, onda nacin mae abjasniti broj'? On ne postoji kao.proizvod imanentnih elemenata, poto to stvaranje
moe da bude samo za bica za koja postoji radaIIi]e. ba li je postao kao da je stvoren od semena? Medutim, nije moguce da se moe neto
izdvojiti od jedan, koji je nedeljiv. Da li bi,
onda, broj postao.od svaje suprotnosti kada ona
prestane da postoji? I to se uglavnom zbiva na

1092b

I
.J

364

taj nacin postaje od necega to i dalje postoji

kao. subjekat promene. A poto ipak jedan od
ovih filozofauzima "jedan" kao suprotnost mnotvu, dok ga drugi postavlja kao.suprotnost nejednakom dodeljujuci na taj nacin jednom ulogu jednakog, broj se mora predstaviti Ima da
proizlazi od suprotnosti. Mora, dakle, da bude
neki drugi subjekat od koga je, pota nastavlja
svoje postojanje s jednam od suprotnosti, broj
abrazovan ili stvoren. Stavie, dok je sval~t.p<>jam koji proizlazi iz suprotnosti iLi.koji sadri
suprotnasti podloan unitenju, a to bi bio i bez
sve te suprotnosti, zato bi broj bio izuzetak
od toga? O torne, medutim, ovi filozofi ne daju
nikakvo abjanjenje. Pa ipak, bila ona imanentne ili spoljne prirode, suprotnost izlae u~
tenju sloena telo anaka kao to mrnja unitava ljubav (a ne bi trebalo da je uniti, jer
ona sigurna nije suprotna prvobitnoj ljubavi).
Takode nije uopte odredeno na koji su nacinn15rojeviJ uzroci supstanci i pojmova: da li
kao granice - onako.kao to, na primer, tacke
odreduju velicinu, odnosna, na nacin kako je
Euritos utvrdio. na to se koji broj odnosi, nalazeci tako izvestan broj za coveka, a drugi za
konja i prikazujuct sklap ivih bica pomocu
kamencica, na isti nacin kao.to se brojevi svode na likove trougla i kvadrata; - ili, pak, pojam o. brojevima predstavlja simfaniju, onako
isto kao.to svaka druga stvar takode predstavlja brojni odnos? Ali, kako bi, onda, culne kakvoce - kao: belo, slatko, toplo - bile brojevi?
Ocigledna je, medutim, da brojevi nisu ni sutina ni uzrok oblika, poto je pojam sutina, a
broj je sama materija. Na primer, sutina mesa
ili kosti u smislu materije sacinjava broj: to su
tri dela vatre i dva dela zemlje. S druge strane,
ma kakav an bio.,broj uvek oznacava skup izvesnih stvari - bila delova vatre ili zemlje,
bilo jedinica. Medutim, supstanca oznacava ko365

stoji neka stvar, ili je to pre neto sasvim nejasno?

Ta1mvje, na primer, izvestan broj koji odgovara-kretanjima Sunca, odnosno neki drugi
koji odgovara kretanjima Meseca, i, najzad,
treci koji odgovara ivotu i dobu svakog ivog
bica. ~S.ta,dakle, moe spreciti da medu ovim
brojevima jedni budu kvadratni, drugi kubni,
neki jednaki medu sobom, a neki dvostruki? Za
ovo ne postoji nikakva smetnja, nego je nuno
da se stvari moraju kretati u ovim granicama,
ako je tacno da broj ima udela u svima stvarima i da je moguce da razliciti pojmovi potpanu
pod isti broj. Na taj nacin bi se dogodilo, ako
bi jedan broj bio isti za razlicite pojmove, da
bi pojmovi koji imaju isti oblik broja bili istovetni, na primer, bili bi istovetni Sunce i Mesec. A ta je uzrok tome? Postoji sedam samoglasnika, sedam ica, odnosno, sedam tonova u
muzickoj harmoniji, broj Plejada iznosi sedam,
u sedmoj godini iva bica (bar neka, dok druga
ne) gube zube, a pred Tebom je bilo sedam
zapoveclIilika.Da li se, dakle, tu desio toliki broj
njih zato to je ovaj broj prirodno takve vrste,
ili zato to se Plejada sastoji od sedam zvezda?
lli je to, kad je rec o zapovednicima,zbog broja
vrata Tebe, ili iz nekog drugog razloga? NaJim.e,
u Plejadi mi brojimo sedam zvezda, kao to ih
brojimo dvanaest uVelikom Medvedu, dok ih
drugi racunaju u vecem broju. A poto se kae
da suglasnici X, y, z predstavljaju muzicki sklad,
onda postoje tri dvostruka suglasnika zato to
postoje tri muzicke simfonije. A bez ilmkvog
je znacenja cinjenica to se u ovakvom slucaju
moe naci hiljadu slova: jer "r" "P" bi se
konacno mogli izraziti samo jednim znakom.
Naprotiv, ako bi se reklo da su samo ova tri
dvostruka suglasnika, iskljucujuci svaki drugi.,
jednaka dvama prostim slovima zato to u
ustima postoje samo tri mesta i na svakom

liko cega wa u medusobnoj vezi:;i tu uopte

nije u pitanju broj, nego smisao veze tih brojeva, bilo da se ticu telesnih ili ma kojih drugih stvari. Prema tome, broj - bio to broj uopte, ili sastavljen od jedinica - ne predstavlja
ni uzrok, ni materiju, ni odnos ni oblik stvari;
on takode nije ni uzrok necega.
6.

OBJASNJENJE ODNOSA BROJA I UZROKA

I ODBACIVAKJE TEORIJE O IDEJAMA

Neko bi mogao upitati: kakvu korist imaju

stvari od brojeva, zbog toga to je njihov sastav odreden nekim brojem koji se moe ili
lako izracunati, ili je iznad obicne mere? Nairme, medovina, u stvari, nije uopte zdravija ako
je meavina odredena srazmerom tri plema tri.
Naprotiv, ona ce biti korisnija ako nema nikakvog odredenog odnosa, ako je razblaena
vodom, nego ako je odredena brojem a cista.
Osim toga, odnosi koji odreduju meavine sastoje se od dodavanja brojeva, a ne od samih
brojeva - kao to je, na primer, tri vie dva,
a ne tri puta dva. U stvari, kod mnoenja faktori treba da pripadaju istoj vrsti, tako da se
proizvod faktora jedan puta dva puta tri mora
onda meriti sa jedan, a proizvod cetiri puta pet
puta sedam treba da je merljiv sa cetiri; na
taj nacin su proizvodi u svima slucajevima merljivi istom merom. Broj vatre ne moe, dakle,
biti dva puta pet puta tri puta sedam, a u isto
vreme broj vode dva puta tri. S druge strane,
1093a ako je nuno da broj ima udela u svima stvarima, onda ce se neminovno desiti da ce mnogi
pojmovi biti istovetni i da ce se jedan isti broj
odnositi i na ovaj i na onaj pojam. Prema tome,
da li taj udeo broja u pojmovima moe, onda,
biti njihov uzrok, odnosno da li zbog njega po-

367

366

mestu jedno slovo, sigma, to znaci pokazlivati

pravi razlog zbog koga postoje samO tri dv()struka suglasnika. Medutim, to ne znaci da postoje tri simfonije poto ima veci broj simfonija, dok onih dvostrukih suglasnika ne moe
biti uopte vie.
Na taj nacin ovi filozofi podsCajuna stare
Homerove tumace kOji primecuju sitne slicnosti, a zanemaruju krupne. Neki od njih navode
mnoge druge slicne slucajeve. Na primer, potO'
je jedna od srednjih ica kao devet, a drugl'l
kao osam, epski stih je kao sedamnaest; broj
ravan zbiru tih dveju ica; i ~esna polovina
1093b stiha skandira se na devet slogova, a leva polovina na osam. Oni jo kau da je razmak izmedu slova alfa i omega. ravan razmaku koji
u fruli deli najniu od najvie note i da je
broj ove note ravan broju koji sacinjava potpunu harmoniju neba. Ali, potrebno je biti
obazriv kad treba da se ustanove ili otkriju
takve slicnosti kod vecitih stvarnosti, kad se
vec mora postupati tako i kad su u pitanju stvari podlone unitenju.
Medutim, toliko hvaljene osobine brojeva i
njihove suprotnosti, kao i matematicke stvarnosti uopte, onakve kakvim ih zamiljaju izvesni
filozofi koji od njih cine uzroke prirode, izgleda
"da nestaju pred ovako iznesenim ispitivanjem.
Naime, ni jedna od matematickih stvari nije
uzrok ni u jednom smislu koji smo ustanovili
u pogledu pranacela. Zaista se moe reci da
nam ovi filozofi jasno pokazuju da se i: dobro
nalazi u brojevima i da neparno, pravolinijsko,
jednako i stepeni izvesnih brojeva spadaju u
obim lepog. U isto vreme postoji, u stvari, podudaranje izmedu godinjih doba jedne posebne
vrste broja; a uporedenja koja se izvode iz matematickih postavki nemaju druge vrednosti i
samim tim potpuno lice na obicna podudaranja.
To su slucajIllOSti,ali sve stvari su uzajamno

srodne u jedinstvu koje je samo jedinstvo po

slicnosti U stvari, u svakoj kategoriji pojmova
postoji ono to je analogno. Ono to je pravolinijsko u duini, to je ravan u povrini, isto
kao to je neparno u brOju i belo u boji.
,Stavi~e . idealni brojevi nisu ni uzroci muzickih skladova i slicnih stvari. Pa, iako su jednaki, idealni brojevi se, u stvari, medusobno
razlikuju, poto su jedinice idealnih brojeva
medu sobom razlicite. Iz ovoga sledi da ne treba prihvatiti teoriju o idejama. Takve su, dakle, posledice ove teorije i njoj bi se moglo staviti jo vie zamerki. Mnoga uporna nastojanja
da se dokae stvaranje pojmova pomocu br()jeva i nemogucnost da se na bilo koji nacin otkrije unutarnja povezanost ovog sistema izgleda da ukazuju na to da matematicki pojmovi
ne postoje, kao to to neki tvrde, odvojeno od
pojmova koje saznajemo putem cula, i da oni
nisu pranacela.

il:

368

24

Milan Budimir:

Rec-dve o Ari8totelu

Knjiga I
1. Doivljaj, iskustvo, saznanje. umetnoat, nauka
i filozofija
..........
2. Pojam 1 priroda filozofije i njen cilj ...
Pojam prauzroka kod starijih l1'ckih filozofa;
pranacela, elementi, supatance. Dobro kao pranacelo bica
.
4. Pojam pranace1a u pretp1atonskoj filozofiji
5. Filozofske kole pitagorovaca i EleacaDa ..
6. Platonov odnos prema Pitagorovcima i njego,va teorija o idejama
.
7. Aristotelova analiza osnovnih uzroka
8. Prikaz i oeena fllozofskihsiatema koji su prethodili Platonu
..........
D. O dijalektickom dokazivanju postojanja ideja
- pobijanje Platonovog ucenja o idejama kao
paradigmama. stvarnosti
.

n.

10
14

17
21

@
25

30
.-.

Ks;iga lG
I 10. Definicija filozofije

.....

.
Kritika teorije o p06ltojanju beskrajnih uzroka
12. Zav1anost vrste metoda od prirode nauke .

""1.1.1

K.iiga Il
1. Aristotelovo shvatanje aporij.: predmet njegovog raspravljanja
teilkoce u odrediYanju
suAtine pojmova
....
2. O Butini saznanja i vrednos1ll.dokaza .
3. Odnos izmedu nalela 1 ltvarnOltl ...

4. Odnos pojedina~
prema OPItem
5. Odnos prema stvarnostI i pojma "jedan" .
6. Aristotelov stav prema teoriji o postojanju
ideja kao stvarnosti
.

45
48
54

56

es
85
3'71

I'~ Knjiga

1. O prauzrocima stvarnosti
.
2. Pojam supstance, jednog i mnogostrukog domen filozofskih istraivanja
.
3. Aksiomi kao predmet .i.nteresovanja filozofa
- nacelo suprotnosti
........
4. Dokaz ispravnosti nacela protivrecnosti ...
5. O Protagorinom shvatanju relativne vrednosti
pojmova. Kritika tog shvatanja
.
6. l\astavak kritike Protagorine teorij-:!
7. O iSkljucenju i postojanju posrednika izmedu
suprotnosti .. _
.
i neistiniti clanovi suprotnosti
Knjiga8. Istiniti
IV

..,- -

1. PoJam i' definicija nacela

,. Pojam uzroka ....

"" Pojam
POjam elementa
prirode
Pojam nunog

5.

/I
,

Pojam stvarnosti
jednog
kao slucajnosti, sutine, is-.
- tine i kao moci dela
.
!IJ. Pojamsupstance
..........
9. PojmOVi"isto", "drugacije", "razlicito", slicno"
10. Pojmovi "suprotnost" , "oprecnost", "razlike
po vrstama"
.
11. Odredivanje pojmova "ranije" i "kasnije"
12. Pojmovi "moc", "nen1oc"
.
13. Pojam kolicine
14. Pojam kakvoce
15. Pojam relativnog
16. Pojam savrenog
17. Pojam granicnog
.
18. Pojam izraza "u cemu", "cime", "zato"
19. Pojam rasporeda
20. Pojam stanja
.
21. Pojam usuda
.
22. Pojam lienosti
23. 7.nacenje pojma "imati"
24. Sta znaci "poticati od"
25. Znacenje pojma "deo"
26. Znacenje pojma "celina"
27. Znacenje pojma "krnje"
28. Znacenje pojma "rod" ..
29. Znacenje pojma .,neistinito"
30. Znacenje pojma "slucajnost"
Knjiga V

88

68
74

I. Teoretska shvatanja i proucavanja stvarnosti;

teologija kao najvia teoretska nauka

Knjiga VI'

76

"

~.:
.......

cm
145

\J\I

1. Odnos pojma "stvarnost" ptema pojmu ,'suP-

stanca"
2. Teorije 6vrstam.a
prirodi s1.l,pstance
3. Odnos supstan~ premamateriji
4. Pojam i definicija sutine
5. O definicijama koje se stvaraju dodavanjem .
6. Odnos stvarnosti prema njenoj sutini ...
7. Pojam zbivanja, postojanja
'njihovih vrsta:
8. O procesu postojanja
"
.
9. Pojam stvaranja
: - ...
10. O definiciji i njenim elementima .. 11. Razdvajanje pojma na njegove delove
12. O jedinstvu definisane supstance ..
13. Odnos supstance i optih pojmova ..
14. Odnos ideja i supstimce . _.....
15. Odnos Ideja i pojedinacnih pojmova .
16. Odnos pojma "jedan" i pojma "stvarnost"
..
,'
1'1. Pojam granicnog

85

i _.

91

94
96
98
\ 99
102

ltIt

\\

2. Odredivanje pojma i vrsta stvarnosti;

slucajnosti
.
~j~m
3-.Pojam, priroda i uzroci slucaja
...
4. Pojam stvarnosti kao istinitog

111

103
104
106

(
,

\-

110

liL.
112

114

115
117
119

173
177

179
182
184
186
188

Knjiga VlI

121

122

'W~
/.).

~1l{

124

125
126

- 127
127
128
128
129
130

Supstanca
kao
materija, oblik
stvarnost
.
Supstanca
u entelehiji
njen iodnos
prema
O
prirodi supstance
'"
4. broju
Pojam uzroka: materijalni, formalni, pokretacki, konacni uzrok ...
5. Odnos materije i suprotnosti .
6. Jedinstvo kao sutina definicije

-194
192
196
199

201202

Knjiga VIlI

131
131
132

133
134
136

147
149
150
152
.156
157
160
164
166
168

(
I

372

.1

1. Pojam aktivne i pasivnemogucnosti

2. Racionalne i jracionalne mogucnosti
.
3. Kritika Protagorinog ucenja .
4. Odnos moguceg i nemoguceg ...
-, -.
5. Poiam sposobnosti ....
"
.~'
6. Definicija pojma"ostvarenjelt
-
7. MO!'nlcnostpostojanja i nepostojanja stvari . 8. Odnos akcije prema mogucnosti- .....
9. Poiam dobra kao mo~'Ucnostli stvarnosti
10. Pojam istinitog j -neistinitog ....
- ..

208
208
210

~t2
213
214
21'1
219

224
225

Knifga 1%
1. Pojam i znacenje jednog .......

228

2.
3.
4.
5.
6.
7.

232
235
237

priroda pojma ,Jedan"

.
Odnos pojma "jedan" prema pojmu "mn~tvo"
Suprotnosti njihove vrste
.
Odnos jednoga prema velikom i malom .
Odnos jednoga prema mnoitvu ....
Posredni &ilac medu suprotnosfJima ..
8. O menjanju vrsta .....
9. O Specificnim razlikama medu vrstama ..
10. Pojam un~tivog i neuni!tivog kao suprotnostri .
Knjiga

6.
7.

1. Predmet Aristotelove fizike kao nauke ..

O postojanju odvojene supstance ....

Stvarnosti kao predmet filozofskih rasprava
Odnos filozofije prema fizici i matematict .
Nacelo protivrecnosbl
.
6. O Protagorinom ucenju o coveku kao meri
stvari
.............
7. Odnos teologije prema fizici i matematlci .
8. Osnovne vrste stvarnosti
.
9. O kretanju
.
]O. Pojam beskonacnog
.
11. Odnos menjanja i kretanja
.
12. Apsurdnost pretpostavki o menjanju i stvaranju
.
K.jtga %1
1. Nacela, uzrod i vrste supstance
.
2. Vrste promene
.
3. Porek1o supstance
.
4. O slicnostima i razlikama U1Jrokastvarnosti
5. Opranacelima culnlh saznanja .....
6. PrVlipokretacki uzrok kao nuna stvarnost .
7. Pojam boga
.
8. Teorije i predanja o kosmosu
.
9. O prirodi boanske misli
.
10. Dobro kao Pl'8Mce1o; odrleanje postOjanja
ideja
.

..........

i nesabirljive

Kritika teorije o brojevima platonovaca

tagorovaca
.
9. Kritika teorije o idealnim brojevima
10. Odnos supstance i elemenata

240
242

245
247

.
jedi-

323
326

1.

pi333
33D

344

Knjiga XIII

249

Pranacela kao suprotnosti stvarnosti i supstance ...............

2. Kritika platonovskih shvatanja o supstanci;
problem mnotva i mnogostrukosti .....
3. Pojam odvojenog broja; kritika teorije pitagorovaca o vecitim promenama
.
4. Odnos elemenata i pranacela prema lepom i
dobrom
.
5. O postanku broja - odnos broja prema pranacelu, supstanci i uzroku
.
6. Objanjenje odnosa broja i uzroka i odbacivanje teorije o idejama
.

250

1.

252""

255
258

260
261

263
267
269
272
275
279
281

285

286 .
288
289
291
294
296'
300
304

306

Knjiga :XII
1. Matematicki pojmovi
Ideje
.
2. Odnos matematickih pojmova supstanee .
3. Stvarnosti kao matematicki pojmovi
4. Istorijat i kritika ucenja o idejama
5. Odnos .ideja prema saznanju ...

nice

8.

.Jr

2.
3.
4.
5.

Teorija idealnih brojeva

Idealni brojevi i sabir1jive

310
311

315
318
322

I~

347
351

357
306
363
366