Pravo Evropske Unije

Pravo Evropske Unije
SADRAJ:
GLAVA I
Karakter evropskih integracija kao znaajan faktor nastajanja
fenomena evropskog prava
GLAVA II
Politika evropske unije
10
GLAVA III
Drave lanice
35
GLAVA IV
Zajedniko i unutranje trite i etiri fundamentalne slobode`
44
GLAVA V
Proirenje evropske unije
63
GLAVA VI
Pravna priroda i izvori prava evropske unije
74
GLAVA VII
Institucije evropske unije
120
GLAVA VIII
PRAVO KONKURENCIJE
157
GLAVA IX
Pravo zatite ivotne sredine
163
GLAVA X
Zatita prava potroaa
168
GLAVA XI
Zatita socijalnih prava
173
GLAVA XII
Zakljuna razmataranja
178
GLAVA I
KARAKTER EVROPSKIH INTEGRACIJA KAO ZNAAJAN
FAKTOR NASTAJANJA FENOMENA EVROPSKOG PRAVA
Projekat postizanja mira i stabilnosti posle II svetskog rata bio je osnova
evropskih integracija. Naravno, ne treba zanemariti injenicu da je ideja evropskih
integracija nastala mnogo ranije, kao i da je imala veoma raznorodnu strukturu u
razliitim istorijskim periodima.
Carinska Unija izmeu Belgije, Holandije i Luksemburga planirana je 1944.
godine u Londonu od strane Vlada ovih drava koje su bile u egzilu. Njihovi planovi
ostvareni su 1948. godine, kada je potpisana Carinska Konvencija Beneluksa. Bio je
to svojevrsni putokaz za budue planove.
Vinston eril je svom govoru na Cirikom univerzitetu 1946.godine izloio
ideju o stvaranju Sjedinjenih evropskih drava. Njegova ideja nije imala veliku
upotrebnu vrednost, jer je bila nedovoljno jasna i nije predviala lanstvo u
Sjedinjenim evropskim dravama za Veliku Britaniju.
ivotnost tih ideja u periodu neposredno posle Drugog svetskog rata ogledala
se i u maginoj privlanosti oznaenih ciljeva koje treba dostii, a to je produbljivanje
integracionih procesa i proirivanje lanstva. Iako je to na poetku izgledalo gotovo
nedostino, velika funkcionalna vrednost te ideje je uvek i u svakom trenutku
pobuivala raznovrsne aktivnosti u pogledu dostizanja na taj nain postavljenih
ciljeva. Procesu integracija pomagala je i atmosfera visokog poverenja, nastala u
obnovi ratom opustoene Evrope. Na samom poetku sazrelo je uverenje da bi se
jedino obnavljanjem privrednih kapaciteta i izgradnjom novih, mogao obezbediti
ekonomski rast.
MARALOV PLAN
Veoma znaajan, ali ipak privremen projekat reavanja ovih pitanja bio je i
Maralov plan iz 1947. godine. Don Maral, ministar inostranih poslova SAD, u
svom govoru na Univerzitetu Harvard 1947. godine, izloio je plan o nameri SAD da
logistiki i finansijski pomogne obnovu i rekonstrukciju Evrope. Ovaj plan, iako
veoma detaljan, nije sadrao odredbe o otklanjanju postojeih antagonizama izmeu
drava Zapadne Evrope. Usled toga se u politikim i intelektualnim krugovima
razmiljalo o tome na kakav je nain mogue obnoviti Evropu, a da se pritom osigura
mir i prosperitet u budunosti.
UMANOV PLAN
Razmiljajui u tom stilu, francuski ministar inostranih poslova Robert uman

izloio je 1951. godine plan o regulaciji odnosa u oblasti crne metalurgije. Stvarni
tvorac ovog dokumenta bio je funkcionalista an Mone. U tom dokumentu je
sadrano nekoliko vizionarskih pogleda o kojima je valjalo doneti politike odluke. U
fokusu njegovih razmatranja nala se regulacija odnosa u proizvodnji i distribuciji
uglja i elika na osnovama izgradnje naddravnih institucija u ovoj oblasti, to bi bila
osnova za poetak stvaranja mnogo sadrajnijih celokupnih odnosa, posebno
izmeu Francuske i Nemake. Bio je to, uistinu, vizionaraski zahvat, pogotovo ako
se zna u kojoj meri su relacije Francuske i Nemake bile optereene brojnim,
naizgled nepromostivim, antagonizmima.
Stavljanje u prvi plan ekonomskih pitanja posredno je na poetku ostvarilo
vidan napredak odnosa u industrijskom sektoru. Oni su, zasnovani na obostranim
interesima, ukazivali na mogunost otklanjanja konf likta izmeu drava Zapadne
Evrope na nain koji ne bi doveo u pitanje njihovu saradnju u budunosti.
uman je istakao da se zajednika Evropa nee stvoriti odjednom,
posredstvom celovite izgradnje, ve e se stvarati na osnovama konkretnih poteza i
solidarnosti nastale na njima.
EVROPSKA ZAJEDNICA ZA UGALJ I ELIK
umanov plan posluio je kao uzor za stvaranje Evropske Zajednice za ugalj i

elik 1951. godine.
Zajednicu su inile: Francuska, Nemaka, Italija, Belgija, Holandija i
Luksemburg. Nastala je na osnovu Pariskog ugovora od 18. aprila 1951. godine.
Ovaj ugovor zakljuen je sa rokom vanosti od 50 godina.
U Zajednici za ugalj i elik formirani su sledei organi: Visoka Vlast, Savet,
Asambleja i Sud pravde.
Funkcionalista an Mone postao je prvi predsednik Visoke vlasti,
nadnacionalanog organa, koji je, poreenja radi, imao ulogu priblino slinu
dananjoj Komisiji.
U vezi sa tim, vano je, takoe, napomenuti da u daljem radu ove Zajednice
nije bilo samo aktivnosti na racionalizaciji proizvodnje uglja i elika. Pored toga,
promovisan je rad na uvrivanju slobodne trgovine u ovim sektorima, zabrani
Vladinih novanih subvencija i slinih davanja, kvantitatvnih ogranienja,
diskriminacije izmeu proizvoaa i otklanjanja drugih restrikcija koje bi dovele do

podele trista.
Razvoj je na poetku, usled militaristikih tendencija u Evropi, ponekad bio
usmeren u drugim pravcima, to, u osnovi, nije ugroavalo povoljan tok procesa.
Postojala je namera ranih 50tih godina da se formira Evropska odbrambena
zajednica, ali do toga nije dolo zbog opstrukcije u Parlamentu Francuske.
Sutinski, ovaj plan nazvan je po francuskom ministru odbarane Plevenu.
Slinu sudbinu doivela je inicijativa belgijskog ministra spoljnih poslova Henri
Spaaka o Evropskoj politikoj zajedni
ci. Opstrukcija Francuske nastupila je zbog nedostaka politike volje da svoje vojne
snage stavi pod zajedniku kontrolu sa Nemakom. Ta procena imala je smisla
usled izostanka Velike Britanije i neprihvatanja ponovnog naoruzanja Nemake.
Meutim, dogaaji koji su usledili uinili su da ova ideja izgubi na aktuelnosti.
EVROPSKA EKONOMSKA ZAJEDNICA I EVROATOM
Posle Rimskih ugovora iz 1957. godine osnovane su jo dve Zajednice i to:

Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za Atomsku Energiju. Ugovor
kojim su osnovane Evropske ekonomske zajednice vie puta je revidiran.
Kao to je poznato, Zajednica je startovala sa 6 lanova osnivaa. To je mali
broj u preenju sa sadanjih 25, sa realnim izgledima da ih uskoro bude 27.
U ranim fazama smatralo se da je Francuska predvodnik integracionih procesa
u Evropi. Pored ostalog, takva njena uloga bila je nuna na poetku, jer je valjalo
regulisati odnose sa susednom Nemakom. Na taj nain je stvorena kljuna osa
integracije: ParizBon, kasnije Berlin.Verovalo se da e se na taj nain obezbediti
sigurna budunost Evropske zajednice. Pored objektivno postojeih interesa za
napredak tog procesa, njemu su znaajno doprineli vrlo prijateljski, lini odnosi lidera
Francuske i Nemake. Oni su posebno bili izraeni u relacijama Smita i DEstena, a
kasnije Miterana i Kola.
Posle pada Berlinskog zida i ujedinjena Nemaka je preduzela diplomatsku
ofanzivu kako bi otklonila izvesnu crtu svoje spoljnopolitike inferiornosti, prisutne u
ranijem periodu.
Sadraj i karakter relacija izmeu drava lanica mnogostuko se obogauje i
zapaa se sve vidljivija ofanziva Nemake na mnogim poljima integrativnih procesa.
etiri ostale drave osnivai smatraju se tvrdim jezgrom integracionog procesa.

One su zagovornici dubljih procesa u integarciji. Poklonici su tzv. komunitarnog
metoda donoenja odluka i kreiranja saradnje u brojnim oblastima. To znai da
prednost dobijaju supranacionalni elementi. Tim putem snano se doprinosi
ostvarivanju veeg stepena integracija.
Italija je uvek veoma prisutna u aktivnoj formi u evropskoj diplomatiji, ali
ponekad i sa izvesnom crtom opstrukcije u sistemu EU, zbog toga to je evidentna
nestabilnost njenih Vlada. Uviajui neodrivost takvog stanja i takvih pozicija, neke
italijanske Vlade nastojale su da balansiraju izmeu ta dva osnovna tipa aktivnosti
time to su povremeno opstruirale dublje integracione procese.
PUT KA VEEM JEDINSTVU U EVROPSKOJ ZAJEDNICI
Kljune promene doneli su Jedinstveni Evropski akt iz 1985. godine, Ugovor iz

Mastrihta 1992, Amsterdamski ugovor iz 1997. godine i Ugovor iz Nice 2004. godine.
Posle Mastrihtskog ugovora uspostavljena su tri stuba saradnje. Tri Zajednice
su se transformisale u Evropsku zajednicu. Kao to je poznato, tri Evropske
zajednice su izvorno osnovane da bi se uspostavila ekonomska integracija. To je
podrazumevalo da se razvijaju ekonomije drava lanica na osnovama zajednike
politike ukljuujui najpre carinsku politiku, kroz eleminaciju carinskih barijera, kako
unutar Zajednice tako i u odnosima sa dravama nelanicama. Da bi dostigli te
ciljeve, drave lanice su prenele na Evropske zajednice iroka ovlaenja kako bi
mogle da reguliu kretanje: roba, usluga, lica, kapitala i saobraaja.
Krajnji cilj ekonomske integarcije jeste ostvarivanje politike integracije. U tom
pravcu znaajan korak uinjen je 1998. godine formiranjem Evropske centralne
banke sa seditem u Frankfurtu. Ona je zapoela svoju delatnost snanije, nastojei
da implementira i definie monetarnu politiku Evropske Unije do 2002. godine. Posle
trogodinjeg perioda tranzicije, jedanaest lanica drava zamenilo je svoje
nacionalne valute eurom.
Drugi stub saradnje uspostavio je zajedniku spoljnu i bezbedonosnu politiku
koja omoguava da Evropska Unija preduzima zajednike akcije u toj oblasti onda
kada su saglasne drave lanice.
Trei stub obuhvata Pravosue i Unutaranje poslove. Posebna panja
poklanja se pitanjima azila, imigaracije, saradanje u pravosuu u pitanjima
graaniskim i krivinim, prometa droga, carinske i policijske saradnje u borbi protiv
terorizma. Ova dva, drugi i trei stub, obavljaju se u okviru meuvladine saradnje u
pretenom delu. Od jula 2003. godine Evropska Unija dobila je novih deset lanova.
Pre toga donet je Ugovor iz Nice, koji je, izmeu ostalog, predvideo odluivanje u
najveem delu kvalifikovanom veinom, umesto jednoglasnosti.
PERSPEKTIVE INTEGRACIONOG PROCESA U EVROPI
Ovako snaan proces, nezabeleen u istoriji Evropskih naroda, po prirodi stvari

iznova postavlja pitanje o tome kakva e biti budunost Evrope. U svetlu pravnih
razmatranja, moramo obratiti panju na Ugovor iz Nice i konstatovati da u ovom
dokumentu ne moemo naii na sigurne take i oslonac za pravi odgovor. To se, sa
jedne strane, pravda injenicom da sam Ugovor iz Nice, s obzirom na okolnosti u
kojima je zakljuen i evidentne kvalitativne promene koje su usledile neposredno
posle toga, ne moe imati veih i ozbiljnijih pretenzija, iako pojedina pitanja kojima
se bavi nisu bez velikog znaaja. To pogotovo jer, ukoliko se ovim dokumentom
pokree pitanje delimitacije prava drava i institucija Evropske Unije, teko da bi mu
mogli odrei poseban znaaj.
Konvencija iz Laakena bavi se pitanjima budunosti Evropske Unije i naglaava
da se moraju stvarati uslovi za to vre evropsko jedinstvo.
Postavlja se pitanje ratifikacije Ustava. Prema opredeljenjima iz Konvencije
Laaken, u njemu treba da sledi odgovor na sva znaajna pitanja.
Re je, naravno, o pitanjima od sutinskog znaaja za budunost Evropske
Unije.
Meutim, bilo kako bilo, ipak se ne moe odrei uspeh u pogledu dostignua
dosadanjeg procesa integracija. To pogotovo ako se uzme u obzir da je u
kapacitetu evropskog trita sadrano 20% ukupne svetske trgovine i da se u svetlu
samo te objektivne injenice ne moe odrei veliki i nezaobilazni znaaj Evropske
Unije u svetskim poslovima. Takoe, evidentno je da dosada nezabeleeno dugi
period mira u novijoj istoriji ini realno ostvarivom ideju o supstituisanju starih
rivalstava sutinskim zajednikim interesima, olienim u stvaranju ire i demokratske
zajednice evropskih naroda, dugo vremena podeljenih krvavim sukobima.
Prema nekim razmatranjima, Evropsku Uniju bismo mogli smatrati
suparanacionalnom meunarodnom organizacijom, jer poseduje mo da svoje
lanice direktno obavezuje svojim odlukama. Ona poseduje ipak mnogo vea
ovlaenja u odnosima sa svojim dravama lanicama, nego to je to sluaj u
relacijama drugih meunarodnih organizacija i njihovih lanica. Karakter
supranacionalnosti posebne vrste vidljiv je i u injenici da odluke Evropske Unije
mogu biti direktno primenljive u dravama lanicama, bez posredovanja njihovih
dravnih organa.
TEORIJE INTEGRACIJA
Brojne teorije integaracija su razliito prilazile ovim problemima i van sumnje da

su u skladu sa svojim polaznim osnovama dolazile do neretko razliitih zakljuaka. S
obzirom na injenicu da je re o jedinstvenom integracionom procesu, gotovo
nezabeleenom u dosadanjoj istoriji ljudskoga drutva, pitanje je da li je mogue
sasvim se osloniti na zakljuke samo jedne teorije.
Bez pretenzija da dajemo opte sudove o vrednostima pojedinih teorijskih
pristupa, pokuaemo da u okvirnim crtama iznesemo najvanija stanovita nekih od
njih, a koja bi se mogla uzeti kao znaajna za Evropsku Uniju.
U ranim fazama integarcije najee se pozivalo na funkcionalistike teorijske
pristupe. Insistiralo se da se u njima oznae ekonomske sfere saradnje i da se
posredstvom menaderskoga umea saradnja u tim oblastima uini efikasnom u
interesu lanica. To je nanovo i uvek impliciralo pitanje uloge politiara i njihove moi
u tom procesu.
Meutim, ne samo to, ve i injenica da se na takav nain dalje nije mogao
objanjavati veoma kompleksan proces izgradnje evropskog jedinstava, uticalo je da
se pojave shvatanja koja su osnaivala neofunkcionalistiku matricu o specifinoj
koopreaciji. Ona se ipak kvalitativno izraavala na drugaiji nain, jer se insistralo na
tome da se specifina sfera saradnje u ekonomiji (trgovini) mora transferisati i u
druge sfere, pa ak i u one politiki osetljivije u mnogo emu.
Iz tog razloga dolazi do trenda umanjenja ovlaenja vlada drava lanica i
afirmisanja tehnokratskog modela odluivanja, zasnovanog na ekspertskom znanju.
Oba ova pristupa pripadaju, uslovno reeno, supranacionalnom modelu odluivanja,
po kome se centralno mesto za odluivanje o ovim pitanjima nalazi iznad vlasti
nacionalnih drava. Bez ikakve sumnje, re je o shvatanjima suprotnim
intergovermentalizmu, odnosno pristupima koji zagovaraju stanovita da je centralno
mesto odluivanja ipak u dravi koja najpre nastoji da titi svoje nacionalne interese.
Ni jedna od navedenih teorija, uzeta sama za sebe, ne bi mogla u potpunosti
dati odgovor na pitanja o sutinama i elementima sadranim u osnivakim
ugovorima o Evropskoj Uniji. Po svoj prilici, ovi dokumeti sadre elemente i jednog i
drugog pristupa.
Primera radi, luksemburgki sporazum iz 1986. godine sadri elemente
meuvladinog pristupa u odredbama koje govore da drave lanice imaju pravo
veta u sluaju kada je neophodno da tite svoj ugroeni vitalni nacionalni interes.
Poslovi vezani za pravosue,unutranje poslove i zajedniku spoljnu i

bezbedonosnu politiku stavljeni su u nadlenost Savetu, sastavljenom od
predstavnika drava lanica. Sve vrste saglasnosti u ovoj sferi moraju biti dobijene
od strane drava lanica.
Ipak, uvoenje veinskog odluivanja u Savetu moglo bi dovesti do
preglasavanja pojedinih drava lanica, to u krajnjem dovodi do toga da drave
lanice budu obavezane da implementiraju obaveze na koje nisu dale svoju
saglasnost. Oigledno da je re o krupnom problemu koji se mora razmatarati na
specifian nain. Pravci daljeg razvoja pokazivae da li se lanstvo u Uniji kao
posebna vrednost afirmie u dovoljnoj meri. Nedostaci jednog i drugog pristupa
uinili su da se pojave shavatanja o razliitim nivoima odluivanja. U svojim
konsekvencama takvi pristupi su ukazivali na mogunost da se operativni proces
upravljanja u Uniji ne vezuje za integracioni proces u apsolutnom smislu. Meutim, i
pored toga, ipak je re o teorijskom pristupu, koji jo uvek nema pravi odgovor na to
da li se kljune odluke donose u dravama lanicama ili, pak, u institucijama
Evropske Unije.
GLAVA II
POLITIKA EVROPSKE UNIJE
Ukoliko bismo pristupili analizi kljunih taaka tipova politike u EU, morali bismo
se saglasiti da su one razliite. Politika koja se podvodi pod model kreiranja
izgradnje trita u osnovi osnauje regulaciju reformi, svodi se na privatizaciju i
povlaenje drave iz ove sfere, zato to drava, po pravilu, titi nacionalne
proizvoae. Stoga se u ovoj kategoriji politike EU zapaa tendencija najvieg nivoa
obuhvata, dok se ingerencije nacionalne drave sve vie suavaju i u izvesnom
smislu marginalizuju.
Politika izgradnje trita razliita je od politike korekcije trita u tom smislu to
nema tendenciju da titi prozvoae od loih strana trinih mehanizama. Tu je re
uglavnom o samoregulativnoj dimenziji. Kod korekcije trita re je o redistributivnoj
dimenziji koja je orijentisana ka redistribuciji od bogatih regiona ka siromanim.
U navedenim sluajevima radi se o nedovoljno transparentnoj politici, koja se
usled toga uglavnom obavlja u intergoverementalnoj ravni.
Liberalni intergovermentalizam pokazuje kako veina odluka iz ove sfere dolazi
od nacionalnih vlada naslonjenih na lobije privrednika. Neke analize pokazuje da je
presudna uloga resornih ministarstava kako se mogu i kada e se pojavljivati ovi
lobiji. Ublaavanje dejstva trita se sprovodi sa eljom da se minimiziraju tetne
posledice ekonomskih aktivnosti po ljude i ljudsku prirodu. Ovde je re o tipino
podeljenom modelu aktivnosti, jer nacionalne interesne grupe imaju veliki znaaj i
uticaj i to ne samo na nacionalnom nivou. One deluju i na meunarodnom planu .
U okviru EU, u ovoj sferi vidljiv je pokuaj da se stvori novi institucionalin okvir
supranacionalanog tipa. Meutim, socijalni akteri jo uvek su slabi kada je u pitanju
njihov nastup na evropskom nivou zbog toga to ih je, usled njihove razliite snage i
moi, teko mobilisati na zajedniku akciju.
Tipologija politike nuna je iz vie razloga kako bi se idetifikovala ona najvanija,
koja se odnosi na funkcionalanu ravan. Tim putem se nasigurnije moe doi do
odgovora da li EU dovoljno efikasno ostavaruje eljene ciljeve.
Shodno opte prihvaenom javnom miljenju, veina graana EU bi elela da
organi i institucije budu aktivniji na polju suzbijanja meunarodnog kriminala,
kontrole hrane, zatite ovekove okoline i bezbednosti. Sa druge strane, nacionalne
vlasti i njeni nii nivoi nastoje da se u EU usvoji legislativa sa to manje detalja.
10
METODI DONOENJA ODLUKA U EVROPSKOJ UNIJI

Proces i metodi donoenja odluka u EU, bez ikakve sumnje, veoma su sloeni.
Ovde nije re o jednom procesu, odnosno metodu, vec o najmanje tri, koja elimo
posebno apostrofirati. U Evropskoj Uniji vidljiva je raznovrsnost u svim vidovima
delatnosti. Na primer, u gotovo svim institucijama na ovaj ili onaj nain dolaze u
kontakt i rade zajedno jedan sa drugim zvaninici drava lanica. Oni, takoe, rade
sa svojim partnerima u okviru institucija Evropske Unije. U pojedinim segmentima
toga njihovoga rada drave lanice organizuju neke vidove kontrole i provere
dostignua te saradnje. Takoe, u izvesnom smislu te procese determinie injenica
zajednikog nastojanja svih aktera da se, ako je to mogue, postigne sporazum
konsensusom.
Razliite su kategorije pitanja o kojima se raspravlja. U skaldu sa tim, razliiti su i
metodi donoenja odluka. Ranije smo prikazali pitanja ureenja trita, korektivnih
mera u njemu, poljoprivrede i zatite ivotne sredine koja se, po pravilu, reavaju
takozvanim komunitarnim metodom.
Ukoliko se reavaju pitanja uea drava lanica u procesima donoenja
odluka koje imaju za njih veliki znaaj, a nuno je, sa druge strane, zbog optih
interesa koordinirati nacionalne politike sa politkom Evropske Unije, koristi se
koordinirajuci metod.
Trei metod koji cemo razmatrati je meuvladin ili intergovermentalisticki.
Svaki od navedenih metoda donosi poneto specifino, rukovodei se razliitim
pravilima i svaki od njih je proizvod razliitih ovlaenja njihovih aktera. Ponekad se
zamagljuju granice ovlaenja, to dovodi do stvaranja utiska o stalnoj rekonstrukciji
procedura donoenja odluka. Time se, uz sve ostalo, pokazuje bogatstvo motiva za
saradnju u Evropskoj Uniji.
Proces donoenja odluka veoma zavisi od toga koja je oblast odluivanja u
pitanju. U tom pravcu, prisutna je neobina arolikost zahvata, to bi se moglo
nazvati glavnom odlikom organa Evropske Unije. Ovi organi takoe komuniciraju
uporedo i sa organima u nacionalnim dravama i meunarodnim organizcijama.
Used toga se afirmisalo opredeljenje za multi nivo odluivanja, koji ima svoj
nacionalni, supranacionalni i meunarodni aspekt.
U tom kontekstu, specifina je pa i osobena injenica da veina ministara iz
sastava organa EU najvei deo svog vremena provodi u svojim zemljama bavei se
nacionalnim politikama. Na drugoj strani, u isto vreme veliki broj predstavnika
privatnih firmi, nevladinih organizacija i drugih socijalnih i ekonomskih grupacija
nastoje da plasiraju svoj uticaj na razvoj i sadraj evropske politike boravei
kontinuirano u sedistima institucija EU.
Takoe, sve vei broj zvaninika EU u svojstvu lanova Komisje Saveta Evrope,
predstavnika Unije kod Ujedinjenih Nacija, Svetske trgovinske organizacije i drugih
11
meunarodnih organizacija tim putem deluje i plasira svoj esto veoma veliki uticaj
na politiku Brisela, odnosno Evropske Unije. Osim toga, veoma je znaajno istai
veliki uticaj raznovrsnih modela unutranjih i meunarodnih interakcija i
antagonizama zvanicnika EU lociranih u Briselu. U njihovom delovanju mogue je
prepoznati razliite nivoe postizanja konsenzusa i veoma brojne nesporazume
prisutne u tome procesu.
Nekada je lake postii sporazum izmeu ministarstava razliitih drava lanica
nego izmeu pojedinih ministarstava iste vlade. Takoe, nije bez znaaja injenica
to Evropska Unija nastoji da se nametne kao globalni akter u meunarodnoj
zajednici. U tom pravcu neophodno je postii sporazum o nainu donoenja
spoljnopolitikih odluka.
Poznato je da je Nemaka vrila gotovo presudan uticaj na drave lanice
Evropske Unije u vezi sa donoenjem odluka o priznavanju nezavisnosti bivim
jugoslovenskim republikama.
Iznete injenice u osnovi prikazuju Evropsku Uniju kao snop prepletenih
nacionalnih, supranacionalnih i meunarodnih interesa drava lanica i brojnih
drugih aktera. To potvruju i brojni kontakti razliitog nivoa od onih gotovo
marginalanih do onih veoma sadrajnih i veoma uticajanih. Pa ipak, bez obzira na to
to se mnogi od njih odigravaju na razliitim lokacijama, valja istai da je Brisel
istinski i najvaniji centar ovih deavanja. To, naravno, nije u ravni nastojanja da se
drugima nameu odluke i da se promoviu instrumenti za njihovo sprovoenje, ve
je to stoga to u njemu egzistiraju veoma razuene veze svih aktera u procesu
donoenja odluka.
Opisujui glavne odlike tri metoda, pokuavamo da opravdamo tendenciju
stvaranja razliitih vrsta odluka. Za sluaj primene samo jednog metoda, mogli bismo
se nai u situaciji da tim putem dobijemo razliite i brojne vrste odluka, ali bi po svoj
prilici anse za postizanje saglasnosti s obzirom na raznovrsne interese aktera bile
minimalne ili, pak, znatno umanjene.
Komunitarni metod
Komunitarni metod odluivanja karakteristian je za rane faze rada Evropske
zajednice. Njegov doprinos je najvei u razvoju zajednike politike. Oblikovan je u
krilu novih supranacionalnih institucija najee u svrhu supstitucije nacionalnih
politika.
Komunitarni metod odluivanja produkt je supranacionalanog modela u kome se
ovlaenja prenose sa nacionalnog na nivo Evropske Unije. U tom smislu, evropske
institucije su glavni faktori odluivanja, odnosno glavni organi. Pa ipak taj metod, bez
obzira, to je produkt glavnih organa nema jedinstven nain primjene. Tako npr. u
poljoprivrednoj politici nakon to lanovi vlada drava lanica daju predloge za
zajednike cene i potrebna finansijska sredstva donosi se odluka na komunitarnom
nivou. Takoe, Evropski parlament nije suvie ukljuen u pitanja trgovine i
poljoprivrede, ali najnovijm promenama ima puna ovlaenja u formi koodluivanja u
vezi unutranjeg trita.
12
Nezavisno od toga, moglo bi se rei da su njegove najvanije odlike sledee:

1) nezaobilazna uloga Komisije koja u formi monopola na pravo inicijative pokree
brojna pitanja za reavanje;
2) vana uloga Saveta Evropske unije, pogotovo tokom angamana u stratekom
ugovaranju;
3) veoma vana uloga Evropskog paralamenta u mnogim legislativnim pitanjima i
pitanjima budeta;
4) nezaobilazna uloga Evropskog suda pravde u podizanju autoriteta legislative
Evropske Unije.
5) implementacija monitoringa politike i odluka posredstvom lanova raznih
komiteta pod rukovodstvom Komisije otvorene za raznovrsne lobije i interesne
grupe, koji nastoje da utiu na donoenje odluka i politiku Evropske Unije i koji
svojim ekspertskim znanjima kreiraju i produkuju raznovrsna reenja pojedinih
pitanja.
Veliki broj odluka u EU su administrtivnog karaktera. U sferama konkurencije
poljoprivrede, u kojima Komisija ima najveu odgovornost, ta okolnost i nastojanje
drava lanica da se izbore za to bolje pozicije osnauje matricu uea
raznovrsnih uesnika, po pravilu birokrata, prisutnih na Komitetima. Pored njih,
uestvuju mnogi zvaninici drava lanica u brojnim potkomitetima. Po optoj oceni,
oni veomarlo esto veoma mnogo utiu na rad i donoenje odluka u Komisiji.
Meu njima poseban znaaj imaju eksperti. Njihove mree i struna znanja
igraju nezamenljivu ulogu u evropskoj politici i prilikom donoenja odluka.
Po svoj prilici, ubudue e dolaziti do bujanja subnacionalnog modela
odluivanja Obogaivae se naini vrenja multi nivoa upravljanja. Komisija e
umnoavati svoje metode rada, to nee biti lako jer je nuno da ponudi predloge
koji e imati i dimenziju prihvatljvosti za lanove vlada drava lanica. Stoga se mora
obezbediti savesno uee svih uesnika.
Metod koordinacije
Nove forme koordinacije izmeu nacionalnih politika i politike Evropske Unije
javljaju se kao nuan produkt uveanja pojavnih oblika saradnje. U tom pravcu
ilustrativna je sistematska komparacija nacionalnih politika sa dobrom praksom
najuspenijih zemalja. Neke drave koje imaju manje uspeha u pojedinim poslovima
nastoje da dostignu standarde uspenih i na toj objektivnoj osnovi nastaje
uvaavanje metoda koordinacije.
Koordinacioni metod se primenjuje u poslovima ujednaavanja politike
zapoljavanja, pravosua i unutaranje politike pa i u politici ublaavanja trinih
13
dejstava, spoljne i bezbedonosne politike, kao i u pravosuu i unutaranjim

poslovima. Ovim se ne iskljuuje njegova primena i u drugim oblastima.
Metod koordinacije se pokazuje uspenim u sledeim situacijama:
1) kada se u okviru Komisije organizuje rad nacionalnih eksperata i njihovo
umreavanje. Osim njih, u ovom vidu umreavanja pojavljuju se nezavisni
kontrolori nacionalnih politika.
2) kada se umreavaju nezavisni experti. Oni zajedno sa nacionalnim ekspertima
razvijaju nove ideje i usled toga nazivaju se zajednicom visoko sofisticiranih
znanja.
3) kada Konvencije nezavisnih experata identifikuju visoke ciljeve i osnauju
modele stvarnja viih struktura za primenu u nacionalnim politikama drava
lanica.
4) kada eksperti posredstvom rada u komitetima Evropskog Parlamenta vode
razliite vrste dijaloga.
5) kada uestvuju u produkciji raznovrsnih formi neobaveznih pravila i preporuka.
Tim pravilima i preporukama ne moe se odrei veliki znaaj u nastajanju
obaveznih pravnih pravila.
Ovaj metod se ekstenzivno upoterebljava u pravosuu i unutranjim poslovima.
Rezultat njegove primene bio je formiranje Europola .
Komisija ponekad podstice drave lanice da prigrle koordinirajui metod kao
prvi korak u procesu transfera nadlenosti sa drava lanica ka Evropskoj Uniji. Tako
je ranije ovaj metod primenjivan od 1970. godine u politici zatite ivotne sredine,
koja je 1987. godine postala deo politike Evropske Unije. Slini postupci su
primenjivani i u istraivakoj politici, a delom u politici obrazovanja. Lstina, transfer
ovlaenja u ovim oblastima bio je manje dramatian nego li to je to bio u politici
zatite ivotne sredine.
Pojedini autori si isticali da su dometi ovog metoda ogranieni i da su njegovi
rezultati veoma skromni. Po prirodi stvari, razliit je odnos prijema obavezama koje
nisu striktne u odnosu na one koje to jesu. Ipak, u parktinom smislu u politci EU
ovaj metod je igrao veliku ulogu tako to je na poetku upotrebljavan prilikom
razmatranja pitanja u kojima Evropska Unija nije imala ovlaenja.
Meka convergencija
Meka konvergencija je ideja da se mogunosti konvergencija nacionalnih politika
uine verovatnim i moguim. Ovo stoga to vremenom one postaju, u izvesnom
smislu, sline i kompatibilne zahvaljui razmeni informacija izmeu zvaninika
drava lanica koji nastoje da radei i u nacionalnom interesu postignu cilj postavljen
u interesu politike EU.
14
Evropski Savet je posredstvom metoda koordinacije stvorio seriju strategija u

raznovrsnim oblastima koje su dosada bile nepristupane i nisu pripadale EU. Ovaj
tip strategija i procesa imenovani su prema gradovima u kojima su odravani
sastanci Saveta.
Tako su npr. poznati luksemburgki Kardifski ,,Kelnski i Lisabonski proces.
Na ovim sastancima bilo je rei o pitanjima iz oblasti u kojima EU nije imala
nadlenost. Time je postalo vidljivo da se EU postavlja u ulozi relevnatnog faktora,
ali ipak treba naglasiti da se glavni akteri donoenja odluka u tim oblastima jo uvek
nalaze u dravama lanicama.
Ovakav tip saradnje proizveo je stvaranje veeg broja novih Agencija i, kako
smo ranije naveli, Europola. Time su se na poetku dinamizirali nedovoljni kontakti
izmeu policija drava lanica.
Takoe, nastoji se da se afirmie ovaj metod i u pravosuu, iako je vidljivo da u
ovoj oblasti zbog njene specifinosti i prirode ipak ima preimustvo legalna obaveza
u odnosu na ovu koju bi mogli nazvati mekom. To je, izmeu ostalog, posluilo
zagovornicima komunitarnog metoda da optue poklonike, metoda koordinacije da
ne uvaavaju realnosti, odnosno delikatne razlike u tako osetljivim oblastima kao to
su: zapoljavanje, triste u nacioanalnoj sferi, penzije itd.
Luksemburki proces se bavio pitanjima starategije zapoljavanja u smislu
postizanja f leksibilnijih odnosa na tristu radi poveanja zaposlenosti. Proces je
unekoliko legalizovan Amsterdamskim ugovorom iz 1997. godine i posredstvom tzv.
otvorenog metoda saradanje, to je uslovilo konstituisanje politike kooperacije u
ovoj oblasti. Takav vid saradnje promovisan je u preporukama o specifinostima u
pojedinim zemljama lanicama i godinjem vodiu o zapoljavanju.
Istina, valja istai da je ovaj proces u najveem delu neobavezan i orijentisan u
pravcu pritisaka da se posredstvom specifinih politikih metoda drave lanice
obavezu na aktivnosti radi usvajanja neobaveznih preporuka Saveta.
Kardifski proces se bavio poveavanjem produktivnosti posredstvom dobrovoljne
koordinacije nacionalnih politika, posebno u oblasti trita kapitala izmeu drava
lanica meusobom i sa Evropskom Unijom.U skladu sa preporukama Evropskog
Saveta, odranog u Kardifu 1998. godine, nuno je da svaka drava lanica podnese
godinji izvetaj o vlastitom progresu u ekonomskim reformama.
Komisija je duna da podnese godinji izvetaj o funkcionisanju trita kapitala i
robe.
Preporueno je da se od 2002. godine uvruje izvetaj o kvalitetu javnih usluga
za svaku dravu lanicu.
Kelnski proces, zapoet 1999. godine, promovisao je koordinaciju u oblasti
makroekonomskih politika drava lanica kako bi se obezbedio razvoj bez inflacije i
poveala zaposlenost. Svi relevantni faktori, kao npr. Komisija, Sindikati, Savet,
15
Centralna banka, odnosno njihovi predstavnici sastaju se dva puta godinje da bi

razmotrili mogunost promocije i stvaranja boljih makroekonomskih uslova.
Lisabonska starategija koja obuhvata ekonomsku i socijalnu obnovu i posebno
obnovu ivotne sredine utvrena je na sastanku odranom 2000. godine. Tada je
promovisan kao starateki cilj dinamiziranje svetske ekonomije do 2010. godine.
Svakog prolea odrava se poseban sastanak Evropskog Saveta posveen ovim
pitanjima.
Intergovermentalistiki (meuvladin) metod
Istorijat Evropske Unije pokazuje da politika saradnja u pojedinim oblastima
zavisi u najveem delu od samih nacionalnih aktera, sa manjim ili veoma malim,
odnosno katkad minornim ueem evropskih institucija. Ova vrsta metoda
donoenja odluka primenjivana je u poslovima iz klasinog domena dravnog
suvereniteta, odnosno u poslovima iz spoljne politike, fiskalne politike, pravosua i
unutranjih poslova i dr.
lntergovermentalni metod ima sledee karakteristike:
1) aktivno uece Evropskog Saveta u donoenju svih elemenata politike,
2) dominacija Saveta ministara ili koalicija lanova Vlada u svrhu konsolidacije
saradnje,
3) ogranicavanje ili marginalizacija uloge Komisije,
4) izuzimanje Evropskog Parlamenta i Evropskog Suda Pravde,
5) centralna uloga zvaninika nacionalnih vlada i specijalista visokog ranga koji
tokom vremena postaju jedinstven deo povezan u novu mreu,
6) donoenje odluka ne zavisi od nacionalnih Parlamenta i javnosti.
Neadekvatnost ovog metoda u sluaju EU pokazuje se zato to se kreiara novi
okvir odluivanja u sitemu EU. U takvim okolnostima koordinacije Vlada drava
lanica u metodolokom smislu gube na znaaju. Te vrste konslutacija se prenose
na vii supranacinalani nivo. Pa ipak u brojnim pitanjima on jo uvek igra vanu
ulogu istina u prilinoj meri podeljenu sa institucijama EU.
Veliki broj sluajeva primene ovog metoda nalazimo u okvirima Ugovora. To je
vidljivo u monetarnoj saradnji posredstvom konstrukcije Sistema evropskih centralnih
banaka, spoljnim poslovima itd. Osim toga, primenjuje se u sferi unutranjih poslova
kada je re o borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala i u kreiranju reima
imigracije.
U svim navedenim poslovima vidljiva je tendencija prenoenja u prvi stub
saradnje u kome dolazi do izraaja komunitarni metod. Po svoj prilici to bi moglo da
16
znai rapidno umanjenje uloge ovoga metoda kako bi se u EU politika uinila

razvijenijom i unificiranijom.
Liberalni intergovermentalizam pokazuje kako veina odluka iz ove sfere dolazi
od nacionalnih vlada, naslonjenih na lobije privrednika, gde nacionalna ministarstva
pokazuju kada i kako e se pojaviti ovi lobiji, a sve radi ublaavanja dejstva trita, u
nameri da se minimiziraju tetne ekonomske aktivnosti po ljudsku prirodu i ljude.
One su, po pravilu, tehnikog karaktera. Naslanjaju se na metode tzv. otvorene
koordinacije, ali su i produkt recentne prakse, koji nastaje na osnovama delatnosti
uporeivanja nacionalnih politika i proirivanja prihvatljive tzv. dobre prakse.
Osnovna namera ovoga metoda je da razmenom iskustava ojaa potrebna
znanja i ponekad, na osnovu toga postaje vodi kako nacionalne i regionalne
politike. Tako postavljeni odnosi bili bi jasnija podloga za donoenje legislative EU.
Iako bi se na osnovu prikaza ovih metoda mogli izvesti odreeni zakljci ne bi
ipak mogli rei sasvim odreeno gde lezi stavarna mo za donoenja odluka. Nekad
je to zasnovano vie na traenju saglasnosti drava lanica, a manje na aktivnostima
institucija EU.
Sudei na osnovu iznijetog izgleda ipak, da je neiscrpna mogunost modela
trazenja konsensusa u svrhu postizanja sporazuma.
ZAJEDNIKO TRITE
Centralno pitanje i svrha integracionih procesa u Evropskoj zajednici bilo je

uspostavljanje zajednikog trita.
Izgradnja trinih mehanizama
Delatnosti izgradnje trinih mehanizama i ukupnog modela trita van svake
sumnje predstavljaju u osnovi liberalizaciju.To ini u prvom redu otklanjane smetnji
koji pricinjavaju potojanje razliitih carinskih i necarinskih barijera
Deo preblema vezan za ovu sferu regulisan je Sporazumom GATT iz 1949.
godine kao u okviru WTO i drugih brojnih regionalnih aranmana.
EU integracija u ovoj sferi pociva na etiri slobode i to: sloboda kretanja lica,
roba, kapitala i usluga.Da bi se ostvarili ovako postavljeni ciljevi nuno je uspostaviti
regulativni reim irokog spektra.Time se ostavaruju modeli regulatornog karaktera i
drava zasnovana na vladavini prava. Osim ovoga, u dravi se vodi rauna i o
socijalnim davanjima koji se dotiu socijalnog blagostanja ali to, naravno nije
primarnoga karaktera.
Na poetku je u Rimskom ugovoru postojala namera da se formira zajedniko
trite. Meutim, takva tendencija i stremljenje nije postala osnovom opte
liberalizacije, jer vei deo trgovine u dravama lanicama nije bio eksternog
17
karaktera. Uvialo se, ipak, da je taj vid saradnje veoma vaan za gotovo sve drave
lanice.
Uspostavljanje jedinstvenih spoljnih tarifa normalno je zahtevalo jedinstvo
nastupa prema treim dravama.
Razvojni put od Komisije EEC do Ugovora iz Nice pokazuje sadrinsko i
sutinsko obogaenje sadraja involviranih u meunarodni trgovinski proces i
politiku. Ranije je Komisija imala ovlaenja da pregovara u oblasti trgovine. Ugovor
iz Nice daje joj gotovo potpuna ovlaenja u toj sferi sa nekoliko izuzetaka. Pa ipak i
pored toga Komisija ne nastupa samo u svoje ime, jer je sainjena od lanova iz
drava lanica. Na taj nain se posredno promovisu interesi drava lanica. U praksi
je tokom svih vrsta pregovora mogue otkriti znaajan uticaj drava lanica u
njihovom oblikovanju. To potvruje i neretko konfliktna situcaja izmeu nekih drava
lanica koja ponekad prerasta u sukob institucionalnih formi koji je baziran na
sutinskim postavkama pojedinih naionalnih politika u ovoj sferi.
Ona politika koja se podvodi pod model kreiranja i izgradnje trita u osnovi
osnauje regulaciju reformi. Sutina reformi se svodi na privatizaciju i povlaenje
drave iz ove sfere, pre svega iz razloga to drave po pravilu tite nacionalne
proizvoae. Stoga u ovoj kategoriji politike EU zapaa se tendencija najvieg nivoa
obuhvata, dok se nacionalna politika sve vie suava pa i u izvesnom smislu
marginalaizuje. Politika korekcije trita razliita je od politike izgradnje u tom smislu,
to ima tendenciju da titi proizvoae od loih strana trinih mehanizama. Tu nije
re o regulativnoj dimenziji ve o redistributivnoj, kako smo ranije rekli, od
siromanih do bogatih regiona. U ovim sluajevima ipak je re o nedovoljno
transparentnoj politici, pa se usled toga ona pored ostaloga obavlja u
intergovermentalnoj ravni.
Delatnosti izgradnje trinih mehanizama i ukupnog modela trita van svake
sumnje predstavljaju u osnovi liberalizaciju. To ini u prvom redu otklanjanje smetnji
koje priinjava postojanje razliitih carinskih i necarinskih barijera. Deo preblema
vezan za ovu sferu regulisan je na poetku GATTom iz 1949. godine, a kasnije u
okviru WTO i drugih brojnih regionalnih aranmana.
EU integracija u ovoj sferi poiva na etiri slobode i to: sloboda kretanja ljudi,
roba, kapitala i usluga. Da bi se ostvarili ovako postavljeni ciljevi nuno je uspostaviti
regulativni reim irokog spektra. Time se ostvaruju modeli regulatornog karaktera i
drava zasnovana na vladavini prava. Osim ovoga, u dravi se vodi rauna i o
socijalnim davanjima koja se dotiu socijalnog blagostanja, ali to, naravno, nije
primarnog karaktera.
Na poetku je u Rimskom ugovoru postojala namera da se formira zajedniko
trite. Meutim, takva tendencija i stremljenje nije postala osnovom opte
liberalizacije, jer vei deo trgovine u dravama lanicama nije bio eksternog
karaktera. Uvialo se, ipak, da je taj vid saradnje veoma vaan za gotovo sve drave
lanice.
18
Uspostavljanje jedinstvenih spoljnih tarifa normalno je zahtevalo jedinstvo

nastupa prema treim dravama. Razvojni put od Komisije EEC do Ugovora iz Nice
pokazuje sadrinsko i sutinsko obogaenje sadraja involviranih u meunarodni
trgovinski proces i politiku.
Ranije je Komisija imala ovlaenja da pregovara u oblasti trgovine. Ugovor iz
Nice daje joj gotovo potpuna ovlaenja u toj sferi sa nekoliko izuzetaka. Pa ipak, i
pored toga, Komisija ne nastupa samo u svoje ime, jer je sainjena od lanova iz
drava lanica. Na taj nain se posredno promoviu interesi drava lanica.
U praksi je tokom svih vrsta pregovora mogue otkriti znaajan uticaj drava
lanica u njihovom oblikovanju. To potvruje i neretko konf liktna situcaja izmeu
nekih drava lanica, koji ponekad prerasta u sukob institucionalnih formi, koji je
baziran na sutinskim postavkama pojedinih nacionalnih politika.
Korektivne mere u politici izgradnje trita
Ranije smo istakli da je naglasak u politici EU na izgardnji trita i da je to
centralna tema gotovo svih aktivnosti. Pored toga veoma razuen sistem mera
odnosi se na aktivnosti koje bi se mogle nazvati korektivnim. Posebna panja
poklanja se onim merama koje se mogu nazvati korektivnim u smislu otklanjanja
nejednakosti i protekcionizma.
Tokom vremena, proces donoenja odluka u Evropskoj Uniji poprimio je
elemente distributivne dimenzije. Zapaa se znaajna aktivnost u alokaciji resursa u
pravacu razliitih grupa, sektora, regiona, pa i zemalja. Neki modeli donoenja
odluka su redistributivnog karaktera, jer uzimaju od bogatih i daju siromanim. Taj
model odluivanja moe biti kohezivnog karaktera u sluajevima kada obuhvata
novana raspolaganja i istraivaki rad, posebno kada je re o iznalaenju novih
reenja.
On takoe moe biti ublaavajueg karaktera kada je re o odlukama koje se
tiu zatite ovekove sredine, zatite potroaa i jednakosti polova.
Pregovaraki centar za dodelu alokacija je u budetu Evropske Unije. On
samostalno, istina sa relativno malim sredstvima, raspolae u tom smislu, to je
netipino za transnacionalne organizcione forme odluivanja. Po svemu sudei,
Evropska unija administrtivno odluuje o alokaciji sredstava i favorizuje subjekte
kojima je to namenjeno bez uticaja bilo kojih spoljnih autoriteta. Takav objektivno
postojei poredak otvara pitanje angamana nacionalnih vlada, regionalanih i
lokalnih vlasti i predstavnika razliitih ekonomskih sektora i drutava.
Praktino, o ovim poslovima odluuju Komisija, Savet i Evropski Parlament.
Programi podrke iz ove sfere nisu samo u funkciji stvaranja kompentitivnosti i
podele resursa, ve stvaranja nove mogunosti za afirmaciju multi nivoa
upravaljanja. Uloga Komisije je u tome najvanija, ali ne treba smetnuti s uma
injenicu da ona mora ponuditi predloge koji su prihvataljivi za lanove nacionalnih
vlada prilikom donoenja odluka u Savetu.
19
Veliki broj tih odluka je administrativnog karaktera i donose se na komitetima,

posebno kada je re o pitanjima vezanim za implementaciju modela konkurencije u
poljoprivredi i tako dalje.Taj vid delovanja naziva se Komitologia. Primeuje se
pojava da broj Komiteta rapidno raste i veoma su prisutne rasparave
o tome u kojoj meri komiteti ograniavaju Komisiju. Od velikog uticaja je i mrea
eksperata koji raspolau specifinim znanjima. Njihova uloga dolazi posebno do
izraaja u kreiranju meunarodne politike i ne samo toga dela politike EU.
Posle Mastrihtskog ugovora poinje proces koji bi se mogao oznaiti kao razliit
u odnosu na dosadanju izgradnju i procese koji su se po pravilu odnosili na
izgradnju evropske politike u sferi trita (prvi stub saradnje). Ovaj novi proces
donosi snaniji i sadrajniji politiki sistem Evropske Unije. Njemu se, po prilici,
dodaju jo dva stuba, drugi, spoljna i bezbedonosna politika i trei, koji ini
pravosue i unutaranji poslovi. Oba ova dva stuba nemaju direktne veze sa
ureenjem trita, jer se u najveem delu tiu pitanja suvereniteta drava lanica.
Verovatno su usled toga Mastrihtskim ugovorom stavljeni u nadlenost Savetu
ministara EU, ime se na sasvim odreen nain stavlja do znanja da supranacionalni
nain odluivanja i upravljanja nije bio jo uvek poeljan u ovoj sferi.
Nakon Jedinstevenog evropskog akta dolazi do terminoloske izmene, jer se
uvodi novi termin unutranje trite. Oba ova termina ponekad se tretiraju kao
sinonimi. Teko da bi se moglo prihvatiti miljenje da je re o sinonimima, jer je
oigledna razlika u ciljevima koji se ele postii.
Prijema lanu 14. Unutranje trite je prostor bez unutranjih granica u kome
se sloboda kretanja roba, lica, usluga i kapitala obezbeuje saglasno pravilima
Ugovora.
Pri ovome valja nagalasiti da Sud pravde naginje shavatanju da je re o
sinonimima i u centar znaenjske ravni postavlja etiri slobode koje su sadrane kao
esencijalne odrednice i u jednom i u drugom konceptu, odnosno terminu.
Dostizanje slobode kretanja lica kao neophodnog elementa unutarsnjeg trita
nije prolo bez otpora. Na poetku je taj proces tekao lagano zbog neslaganja
pojedinih drava lanica u vezi toga da li se ova sloboda odnosi samo na
dravaljane EU/EC ili i na lica iz treih drava.
Kako nije mogao biti postignut sporazu,m Nemaka i Francuska sa zemljama
Beneluksa su zakljuile engenski ugovor 1900.godine. Ovom ugovoru su kasnije
pristupile Italija, panija i Portugal sagalaavajui se da treba ukloniti sve vrste
kontrola na granicama.
Velika Britanija, Danska i Irska nisu postale lanice sporazuma.
Sa druge starane, dogaaji u meunarodnoj zajednicui uinili su da saradnja
meu lanicama u sferi imigracije i unutranje bezbednosti evoluira u pravcu
obogaenja meunarodne dimenzije, bez obzira to je Amsterdamskim ugovorom
ona bila postavljena u okvirima III stuba. Pa ipak i prilikom sainjavanja ugovora u
20
Amsterdamu uvialo se da je neophodna promena formulacija u Ugovoru o tome,

te se kao kljuna delatnost oznaava razvoj saradnje u svrhu obezbeenja prostora
slobode, bezbednosti i pravde. Stoga su pitanja azila, imigracije i saradnje u
pravosuu transferisana u I. stub saradnje. Time je Komisija dobila mogunost da
pokree inicijative u tim pitanjima. Na drugoj starni, naalost, saradnja u policiji
ostala je u treem stubu.
Posle sastanka Evropskog Saveta u Tampereu 1999. godine, a posebno posle
11. septembra 2004. saradnja u ovoj sferi je evoluirala. To potvruje fakat da je
saradnja u Europolu postala mnogo sadrzajnija posebno u prekogranicnoj dimenziji.
Oigledo, u ovoj sferi preplicu se elementi intergovermentalizma i
supranacionalnosti. Meutim, bez obzira na to to se odluke donose na osnovu vie
proceduralnih postupaka, ipak se mora naglasiti da se ovim putem demonstrira irina
politike evropskog karaktera koja neminovno prevazilazi trine mee.
Dinamika promena u trecem stubu je laganija iz razloga to to uslovljava veoma
osetljiva priroda odbrane, pa i dominirajua uloga NATO u toj sferi. Takoe, u tome
je ne manje vano potojanje razliitih spoljnih politika drava lanica nastalih na
brojnim osnovama uslovljenim posebnou iskustava na kojima su se formirale u
prolosti.
Ukoliko bismo pristupili analizi kljunih taaka tipova politike u EU, morali bismo
se saglasirti da one poseduju odlike koje ih ine posebnim i razliitim.
Ovde je tipina podeljena nadlenost jer nacionalne interesne grupe iskazuju
veliki znaaj ne samo na nacionalnom nivou. Pored njih, na meunarodnom nivou se
stavara novi institucionalni okvir supranacionalnog tipa. Meutim, akteri socijalnog
tipa ovih odluka zasnivaju se na sofisticiranim znanjima. One su, po pravilu,
tehnikog karaktera. Naslanjaju se na metode tzv. otvorene koordinacije, ali su i
produkt recentne prakse koji nastaje na osnovama delatnosti uporeivanja
nacionalnih politika i proirivanja prihvatljive tzv. dobre prakse. Osnovna namera
ovog metoda jeste da razmenom iskustva ojaa potrebna znanja i ponekad na
osnovu toga postaje vodi kako nacionalne i regionalne politike koje razjanjavaju i
prevazilaze razlike u svojim pristupima. Tako postavljeni odnosi bili bi jasnija podloga
za donoenje legislative EU.
Amsterdamski ugovor je delimino reio ovaj problem dozvoljavjui slobodno
kretanje svim dravljanima drava lanica i dravljana treih drava.
Posle pojave koncepta evropskog graanina vri se pritisak da se ova prava
proire i na sve rezidente i lanove njihovih porodica koji legalno borave na teritoriji
EU.
OSNOVNI PRINCIPI POLITIKE EVROPSKE UNIJE
Posmatrano sa stanovita tradicionalnih politikih shvatanja koja se uglavnom
mogu podvesti pod intergovermentalizam, savremena politika u EU mogla bi se
21
oznaiti kao veoma raznovrsna. Jedan njen deo se koncipra u kontekstu jurisdikcije
same Evropske Unije dok je drugi prizvod partnerskih odnosa EU i drava lanica.
Pri tome, ne treba zaboraviti i onaj deo koji je u iskljuivoj nadlenosti drava lanica.
Osnovna orjentacija poiva na poveanju ekonomske moi, to se postie
razvojnim konceptom obezbeivanja ekonomske efikasnosti i odgovarajuih mera u
tom pravcu. U toj sferi kao to je poznato uloga EU je dominatna. Uticaj trinih
mehanizama u regulisanju politike stukture katkad je izloen aktivnostima drava
lanica upravljenim ka ograniavanju njegovih dejstava i zadravanju nacionalnih
ingerencija u toj sferi.
Meutim, i pored toga, najnovije tendencije pokazuju da je re o ogaranicenim
dometima tih nastojanja i da se sve vie afirmie uloga supranacionalne dimencije
institucija EU u toj sferi. Sa druge strane, u pravosuu i unutranjim poslovima kao i
u sferi zajednike spoljne politike i bezbednosti zapaaju se tendencije
koodluivanja, to je rezervisano za Savet ministara i Paralament.
Prilikom izlaganja glavnih tokova odluivanja u EU, neophodno je voditi rauna o
ovakvom objektivnom rasporedu, jer je neophodno utvrditi mogue razvojne pravce,
iskuenja i dobre strane koje se na toj osnovi detektuju.
Veliku raznovrsnost pojedinih delova politike u EU mogue je ilustrovati i na
pojedinim odvojenim segmentima. Sva sloenost te politike vidljva je, na primer, na
monetarnoj politici, gde i pored relativno visoke saglasnosti postoje brojne zapreke
pa i razliita shvatanja.
Iako generalno postoji saglasnost o tome da se poslovi u sferi poljoprivrede,
zatite ivotne sredine, meunarodne trgovine i prometa roba usluga i kapitala
donose u Briselu, nije mogue izbei tvrdnju da te odluke ureuju odnose koji se tiu
svih lanica.
Sa druge strane odluke koje se na nacionalnom nivou donose u dravama
lanicama vie od polovine su pod neposrednim uticajem odluka donetim u Briselu ili
EU. Ta tendencija se kvalitativno osnauje i izraenija je nakon aktuelnog proirenja
EU.
Pa ipak, bez obzira na sva dodatna obogaenja sadraja teko da bi se moglo
rei da je Evropska unija super drava, jer uistinu ne kontrolie sve sfere politike. Pre
bi se moglo rei da se u okviru Evropske Unije obavlja znaajan, ali ne i najvei deo
politike. Nije sporno da se obavlja veliki deo poslova vezanih za regulisanje trinih
mehanizama.
Uporeujui mehanizme donoenja odluka u Evropskoj uniji, valja naglasiti da se
u njoj, za razliku od mnogih federativnih sistema, gde se vlast deli na nacionalni i
supranacionalni nivo, postoji mogunost drava lanica da odlue kako e pojedine
sfere regulisati. U skladu sa tim, ove drave lanice mogu da odlue da li e ili ne
donoenje odluka poveriti ak i regionalnim organima.
22
Svet biznisa i novca u velikoj meri utie na glavne tokove odluivanja.Vidljivi su i

i brojni uticaji na niz ovih tokova u sferama rada i zatite ivotne sredine. Njihov
angaman katkad ruinira princip polne jednakost, obezbeenje zdrave radne sredine
to uslovljava da se za sistem EU vezuju negativne konsekvence. Time se favorizuje
izbegavanje odgovornosti na strani drava lanica i katkad se neopravdano,
motivisano politikim razlozima, odgovornost adresira na EU.
Takva pozicija u delu je prouzrokovana razvojnom dimenzijom integracionaog
procesa, jer u njemu egzistira vrlo izraena eksperimetalna komponenta.
Meutim, i pored toga valjalo bi ukazati na procese u okviru EU koji se tiu
legisalativnih aktivnosti. Ovo tim pre to je neophodno ukazati i na onu komponentu
te politike koja je razliita od nacionalne politike. To se odnosi na sferu konkurencije,
izgradnje trinih mehanizama i monetarnu politiku. Naglaavanje ovih razlika je
neophodno iz razloga to je nuno utvrditi njihov uticaj na izgradnju trita,
dimenzioniranje trine politike i njegovih mehanizama.
Van spora je da je politika u EU razliita u mnogim sferama od nacinalane
politike drava lanica.
Takoe, tano je da se nacionalna politika i politika u okviru Evropske Unije
finansiraju na razliite naine i iz razliitih izvora. Evropska Unija dimenzionira
potronju novanih sredstava po minimalnim stopama, a drave lanice rade na
osnovu drugaijih mehanizama. To i druge sutinske razlike ini oteanim
komparacije.
Drugo, razlika je oigledna u institucionalnom ustrojstvu u tom smislu to je
distanca izmeu onih koji kreiraju i stvaraju politiku u Evropskoj uniji i onih koji je
izvraavaju je velika, raznorodna i posredna, za razliku od nacionalnih vlada gde je
re, ak i u federalnim drzavama, o bliskoj neposrednoj relaciji. Stoga je projekcija
politike Evropske unije znatno ueg ranga nego to je to sluaj sa nacionalnom
politikom.
NOVANI RASHODI
Novani raskhodi u EU su u komparativnoj ravni daleko nii nego to je to sluaj
u dravama lanicama. Naravno, ranije smo istakli da u EU nema direktnih taksi koji
plaaju graani slino dravnim nacionalnim taksama. Budet drava dimenzioniran
je na iroj osnovi tj. EU ima daleko manji broj izvora finansiranja i eventualnih
fiskalnih zahvata.
23
LEGISLACIJA IZVRENJA
Po pravilu, nacionalni sistemi utvruju politiku donoenja odluka i osiguravaju
njeno izvrenje. Manje vie re je o aktivnostima i delovanju koja nastoje da budu to
je mogue perfektnija i potpunija. Odluke donete u Briselu suoavaju se sa
evidentnim tekoama pre nego to mogu biti izvrene uspeno.
Prvi korak u tome pravcu je transpozicija. Taj mehanizam po pravilu treba da
obezbedi izvrenje odluka Saveta ministara. Praksa pokazuje da su mehanizmi
drava lanica u sferi izvrenja donetih direktiva u malom procentu uniformni. Te
tekoe su vidljive i u brojevima, recimo, izvrenih direktiva i u vremenu za koje se
one izvre. To, sa svoje starane, bez obzira na to to je re o direktno sprovodljivim
pravnim instrumentima, u izvesnom, i to ne i u ogranienom smislu, zavisi od
nacionalnih sistema odluivanja.
Navedenim i drugi problemi pokazuju da u ovoj fazi oblikovanje legislacije nije
mogue bez nacionalnih vlasti, iako se odluke kreiraju i donose u Briselu.
Nacionalne vlasti e i u narednom periodu igarati veoma vanu ulogu, jer dre
monopol sile u sferi izvrenja za veliki deo odluka donetih u Briselu.
To pogotovo ako se zna da Evropska Unija nema svoje izvrne organe u dravama
lanicama i nije objektivno u mogunosti da vri monitoring izvrenja.
U takvom rasporedu snaga treba zatraiti od nacionalnih vlasti da izvre ili
poboljaju dinamiku izvrenja odluka. Praksa pokazuje slabosti recimo prilikom
izvrenja odluka koje su adresirane na vei broj subjekata drava lanica. Po pravilu,
nema potpunog i uniformnog izrenja tih odluka. Izvrenja odluka koje su adresirane
na manji broj subjekata drava lanica, praena su sa manje problema i izvravaju
se uniformnije. Razloge za takav trend valja potraiti i u uticajima velikog broja
faktora privatnog i javnog sektora. Oni naroito uslovljavaju varijabilnost modela
izvrenja.
NADLENOST EVROPSKE UNIJE

Nadlenost EU posmatarana u relaciji sa nadlenostima meunarodnih
organizacija je ira ali je ipak mnogo ua od nadlenosti drava lanica. Nadlenosti
i kompetencije bi u ovom specifinom institucionalanom entitetu u punoj dinamici
mogli odrediti kao kapacitet primaranih autoriteta legislacije u pojedinim sferama.
Razliite nadlenosti mogli bi na osnovu osnivakih ugovora podeliti na tri kategorije
i to:
-ekskluzivnu nadlenost EU,
-podeljenu nadlenost izmeu EU i drava lanica i
-nadlenosti koje pripadaju dravama lanicama.
24
Ekskluzivna nadlenost
Evropska zajednica ima nekoliko ekskluzivnih nadlenosti u pojedinim sferma
odluivanja i to:
-u trgovini robama i veem broju usluga,
-monetarnoj politici carinama i poljoprivredi.
Podeljena nadlenost
Podeljena nadlenost obuhvata mnoge oblasti kao npr.:
-zatitu ivotne sredine,
- zatitu potroaa,
-saobraajnu politiku i
-politiku viza, azila i imigaracije.
NADLENOST DRAVA LANICA

Nadlenost drava lanica ukazuje da su one jo uvek glavni nosioci uloge u
izvravanju politike. To je vidljivo ak i u sluaju kada se radi o optim
koordinacijama pa i angaovanju Evropske Unije u specifinim projektima, kao to
su obrazovanje, kultura, razvoj, zdravstvo, istraivaki poduhvati, socijalna i urbana
politika i vei deo spoljne i bezbednosne politike.
U sferi spoljne politike i bezbednosti kada je re o izvravanju odluka, granica
izmeu nadlenosti drava lanica i EU esto nije jasno povuena. To nastupa zbog
toga to drave lanice u krajnjem sluaju moraju da obezbede izvravanje i tih
odluka.
JURISDIKCIJA
Zdravstvena zatita, penzije, program borbe protiv siromatva, urbana
regenerecija, abortusi i upravljanje zatvorima nisu u jurisdikciji Evropske unije. Ona u
tim oblastima nije dobila kompetencije od strane drava lanica.U sferi energije kod
25
odluivanja trai se jednoglasnost. U sluaju da neka od njih ne moe prihvatiti

politiku ili odluke koje dolaze od EU ta oblast praktino ostaje u nadlenosti drava
lanica.
U sferi socijalne politike servisiranje neposrednih aktivnosti Unije nije u
nadlenosti EU ve je u nadlenosti lokalnih vlasti. Tu naravno nema socijalnih
radnika iz Evropske unije.
U sferi kulture i dela politike koji ima etiku dimenziju nadlenost nacionalnih
drava je vidljiva. Primera radi, navodimo da je kontrola abortusa, recimao u Irskoj, u
nadlenosti nacionalnih vlasti. Tamo nije dozvoljen abortus prema nacionalnom
zakonodavstvu.
EU nema kompetencija da naredi da se izmene takvi propisi niti da opstane
takvo stanje kakvo jeste.
Takoe, u sferi prodaje alkohola u Finskoj i vedskoj prodaja ostaje pod
nacionalnom jurisdikcijom.
U ovim sferama EU nema upliva, ali valja naglasiti da ona ima veliki indirektni
uticaj. Kao to je reeno ranije u sferi energije gde se zahteva jednoglasnost
potencijalno, ta obalast ostaje pod nacionalnom kontrolom. Meutim trite je
liberalizovano i ostaje slobodan izbor snabdevaa.
Takoe, u sferi obrazovanja, koja je pod nacionalnom kontrolom, Komisija
svojim programima ohrabruje rektore univerziteta i administrativne strukture da rade
na standardizaciji i harmonizaciji (Bolonjski proces) kako bi obezbedila
transnacionalnu prohodnost za svoje studente.
Meutim, bez obzira na injenicu to Brisel u ovim sferama nema formalnih
nadlenosti, kao to se vidi, ne bi se moglo rei da ima mali uticaj na oblikovanje te
politike. Neretko, to se postie indirektnim putem u tim oblastima. Time postaje
oigledno da se mora voditi rauna o sve veem uticaju supranacionalne
komponente u njima.
PRIMAT EKONOMSKIH INTEGRACIJA

Primat ekonomskih integracija je nesporan. O tome svedoe mnogi faktori bitni
za ostale politike odreujue agregate. Tako npr. Evropa svoju odbrambenu politiku
delom sprovodi u okviru NATO pakta. Osim toga, spoljna politika i bezbednost
umnogome se izmeta iz korpusa primarnih i centralnih podruja odluivanja drava
lanica. Stoga e po svoj prilici i nadalje spoljnu i bezbedonosnu politiku EU u
mnogome oblikovati sardanja u okviru NATO pakta.
26
EKONOMSKA I MONETARNA UNIJA

Ugovorom iz Mastrihta usvojena je zajednika moneta. To je prvi put u istoriji
nakon Rimskog Carstava da Zapadna Evropa ima zajedniku monetarnu politiku.
Smatralo se na poetku da e se Nemaka vrce vezati za integracione procese
ako se usvoji zajednika monetarna politika. Tim putem bi se postigao vei standard
stanovnika i otpoceo proces izgradnje evropskog identiteta na vrim osnovama.
Zajednika moneta zahtevala je Centralnu banku kako bi se postigla monetarana
stabilnost i suzbila inf lacija.
Uvoenje eura po svoj prilici bilo je veliko iskuenje za mnoge drave lanice
koje su formirale euro zonu. Jedinstvena moneta uvedena je i to uvoenje imalo je
karakter politike odluke bez obzira na to to su glavni njeni elementi sainjeni u
uskom krugu ministara finansija i nekoliko slubenika oficijalaca.
Domaa privreda je naravno bila pod velikim uticajem te politike, naroito na
poetku, kada je trebalo uvesti euro i restruktuirati finasijski sistem. Da je re o
veoma sloenom procesu koji zahteva due vreme svedoi injenica da su mnoge
drave lanice dugo veremena ljubomorno uvale elemente nezavisne politike u ovoj
sferi.
Pa ipak, i pored toga, lanovi euro zone sprovode politiku koja znai da te
drave nemaju nezavisnu monetarnu politiku. O tome odluke donosi Centralna
Banka locirana u Frankfurtu. Nacionalne vlade nemaju vie kontrolu nad kamatni m
stopama i ostim monetarnim tokovima.
Ranije se smatralo u veini drava lanica da je prioritet otvaranje novih radnih
mesta, a kasnije, da se postigne monetarna stabilnost. Centralna Banaka, meutim
naputa taj koncept, i smatra da je neophodno postii monetarnu stabilnost i na tim
osnovama izbei inflaciju. Time se makar indirektno naputa politika niih kamatnih
stopa, koja bi po uverenju njenih zagovornika donela mnogo vie novih radnih
mesta. U okviru Centralne Banke smatra se da je neophodno uspostaviti fleksibilnije
i liberalnije trite. Posmatrajui to u okvirima ovakvog rasporeda nesumnjivo je da
Centralna Banka postaje jedan od najznaajnijih faktora i aktera i kreatora politike u
sferi ekonomije.
Zajednika komercijalna politika
Smatralo se da bi uspostavljanje zajednike komercijalne politike moralo
supstituisati u potpunosti politku drava lanica u ovoj sferi.Kako je ukupna situacija
odnosa okvirima EU veoma kompleksna, prilikom koncpiranja ove politike uvek i
iznova se postavljalo pitanje da li drave mogu nastupati individualno ili uestvovti
zajedniki. U vezi sa tim postavlja se pitanje da li podela nadlenosti institucija
Evropske Unije direktno utie na koncept trgovinske politike.
Ugovorne osnove ove politike nalazimo u lanu 133 Ugovora u kome se kaze:
zajednika trgovinska politika se zasniva na jedinstvenim naelima, pre svega u
27
pogledu izmena carina, zakljuivanja carinskih i trgovinskih sporazuma,

izjednaavanja mera liberalizacije, politike izvoza i mera trgovinske zatite, kao to
su one koje treba doneti u sluajevima dampinga i subvencija.
Komisija podnosi predloge Savetu za sprovoenje zajednicke trgovinske politike
Ukoliko je neophodno pregovarati o sporazumima sa jednom ili vie drzava ili
meunarodnih organizacija, Komisija podnosi preporuke Savetu koji je ovlauje da
zapocne neophodne pregovore.
Te pregovore vodi Komisija u konsultaciji sa posebnim Komitetom koji odreuje
Savet, kako bi joj pomogao u obavljanju ovog zadatka, a na osnovu uputstva koje
utvruje Savet.
Prema odredbama lana 300, Savet kvalifikovanom veinom odluuje o ovim
pitanjima.
Savet, takoe, moe na osnovu jednoglasne odluke, na predlog Komisije i uz
konsultovanje Evropskog Parlamenta proiriti primenu pregovora za zakljuivanje
meunrodnih sporazuma koji se odnose na usluge i pravo intelektualne svojine.
ZAJEDNIKA POLITIKA U POLJOPRIVREDI
Ranije smo rekli da se zajednika politika u poljoprivredi nalazi gotovo u
ekskluzivnoj nadlenosti Evropske unije. Postizanje standarda drave blagostanja u
EU je u osnovi periferna teza i moglo bi se sa sigurnou rei da je model toga tipa
reavanja problema prisutan u agropolitici. Kao to je poznato EU zadrava relativno
visoke cene svojih poljoprivrednih proizvoda, pruajui pomo u vidu razliitih
davanja svojim farmerima.
Pa ipak, u toj sferi, pored toga to se namerava postii visok stepen jednakosti,
zapaa se izvesna neravnotea. Ona je karakteristina po tome to bi se moglo rei
da se pojedine zemlje mogu oznaiti u ovoj sferi kao favorizovane. To su Irska,
Danska, Francuska, panija i Grka, dok se to ne bi moglo rei za UK i Nemaku,
koje se, naroito posle proirenja EU oseaju kao gubitnici.
Stoga se u ovoj sferi veoma intenzivno razmatra pitanje modela otklanjanja
pojedinih problema i smanjivanja nejednakosti.
Sa druge strane, ovaj proces zahteva znaajna sredstava za praktinu
realizaciju, to samo po sebi dovodi do znaajnog poveanja budetskih rashoda.
U EU se vodi politika smanjivanja nejednakosti kroz sistem otklanjanja razlika u
nivou razvoja izmeu pojedinih regija razliitih drava, i plaanja kompenzacija za
integracione procese vladama siromanih drava.
Na osnovu Agende 2000 formiran je strukturni fond za ove svrhe. Ta sredstva se
koriste radi ublaavanja nejednakosti u razvoju pojednih regiona. Tendencija je da
28
se donekle tim merama pobolja poloaj siromanih. To su veoma znaajna

sredstva. Ovaj tip politike nazvan, uslovno reeno kohezionom, po prilici obuhvata
skoro jednu treinu svih fondova za te svrhe. U izvesnom smislu je uspean u svojim
osnovnim namerama i pored toga to je u procesu donoenja odluka prisutan model
odluivanja karakteristian za multi nivo.
DRAVNO UREENJE
Savremene vlade drava lanica su pripravljene da uestvuju u meusobnim
zajednikim konsultacijama, pogotovo zbog toga to se vrlo esto institucionalni
okvir EU pokazuje kao neadekvatan pa i neprihvatljiv. U nekim sluajevima, kao to
je to sluaj sa monetarnom politikom, koja je izmetena u neku vrstu kolektivnog
suparanacioanalnog reima, egzistira posebna vrsta meuvladinih konsultacija koja
je na putu potpunog izobiajenja.
Na drugoj strani, u sluajevima spoljne politike, bezbednosti i politike odbrane,
meuvladin metod je preiveo i igra veoma vanu ulogu, mada uloga institucija
Evropske Unije postaje u ovoj sferi sve znaajnija. To u izvesnom smislu ini
meuvladin metod nedovoljnim i slabim da odgovori u svemu zahtevima EU.
Meutim, to ne znai da se u izgaradnji pojedinih fragmenata politike Evropske Unije
ne pribegava intergovernetalnim metodama u reavanju problema, ili pak u izgradnji
institucionalanog ustrojstva te politike. Tako npr. prilikom koncipiranja zajednike
evropske bezbednosne i odbrambene politke, 1998. godine zasijedao je Evropski
savet, sainjen od ministara odbrane drava lanica i pod predsednitvom Austrije,
koja je neutralna drava.
Pored ovoga egzistira veliki broj razliitih formi meuvladine saradnje i to u
okvirima Ugovora o evropskoj Uniji. Primera radi, valja se podsetiti da meuvladina
forma egzistira i u okviru Centralne Banake koja se brine o stabilnosti eura. Sr moi
Sistema centralnih banaka koji upravlja monetarnom politikom ine guverneri
centralnih nacionalnih banaka. Stoga su veoma prisutna miljenja da je Sistem
centralnih banaka, ustvari, jedan meuvladin konzorcijum.
U poslovima pravosua i unutranjih poslova veoma su prisutne meuvlanadine
konsultacije i meuvladin pristup. Meutim, savremeniji dogaaji u sferi imigracije,
politike azila i terorizma i teroristikih pretnji upuuju da je jedino mogui put istinske
saradanje njeno podizanje na vii nivo. U tom pravcu velika je smetanja
neverovatana raznovrsnost nacioanalanih politika u ovim oblastima. Po svoj prilici
bie potrebno da se koncept ove politike prenese na prvi stub saradanje i da se
podvrgne komuniratrnom metodu donoenja odluka.
U
spoljnoj
politici
su,
takoe,
prisutni
znaajani
pomaci
od
intergoverementalistikog prema koordinirajuem metodu. Veoma ekstenzivne
konsulatacije su prisutne u ovoj sferi i vidljivi obrisi zajednike odgovornosti. U tome
pravcu, veoma upeatljiv primer je formiranje Evropskih snaga za brza dejstva.
Koliko dugo e meuvladin metod biti zastupljen u spoljnoj, bezbednosnoj i
odbrambenoj politci Evropske Unije je otvoreno pitanje, i zavisi od krucijanog pitanja
29
da li se EU kree prema aktivnijem, razvijenijem, efikasnijem i vrem ureenju.

Praktina primena tri metoda donoenja odluka nije dala odgovor na pitanje kako se
upravlja u EU odnosno gde lei stvarna mo.
Procesi izgradnje politike Evropske Unije veoma su osobeni. Ne postoji
meunarodna organizacija niti drava koja izgrauje politiku posredstvom tako
kompleksnog transnacionalnog proseca. EU je sistem upravljanja izgraen na
specifinim procedurama, postupcima i modelu upravljanja koji ipak egzistira bez
centralnog organa, odnosno vlade.
Mogue je ponekad tvrditi da mo lei u nadlenostima i ovlaenjima
supranacionalnih institucija. Na drugoj strani videli smo da mo takoe veoma esto
poseduju nezavini eksperti i visokospecijalizovani vladini oficijalci pa i nezavisni
akteri. Ova vrsta moi promovie se kroz koordinirajui metod.
Evropska Unija je model upravljanja posredstvom netvorkinga u brojnim
oblastima.
Ovakav proces upravljanja uslovaljava menjanje poltikih i ekonomskih relacija
diljem Evrope, i ne samo na njenoj teritoriji, jer su vidljivi procesi rastue
meuzavisnosti drava pa i nacionalnih politika i politike EU. Kreiranje nove mree
politike nuno je iz razloga to su u formi meuzavisnosti razliiti akteri, kao npr.
administarativni i politiki, nacionalni i supranacionalni, javni i privatni.
To, sa druge strane, povlai brojne rasprave o tome da li je proces integracije
put koji istinski vodi jednoj savrenijoj formi vladanja i ureenja dravnih odnosa ili to
nije. Brojne rasprave ukazuju na to da ima poklonika i protivnika po pitanju da li
meuvladina saradnja moe dovesti do postavljenog cilja, odnosno do savrenije
forme vladanja u Evropskoj Uniji. Takoe, sve su brojnija shvatanja koja govore o
tome da posredstvom donoenja odluka u formi tzv. meke saradnje nije mogue
postii vei stepen saradnje, jer je taj metod iscrpeo svoje mogunosti, odnosno,
dostigao je svoje limite. Katkad Evropska Unija izgleda kao veoma vrsta dravna
struktura u pojedinim sektorima, kao npr. penzijsko osiguranje, a na drugoj starani, u
pojedinim sektorima nije mogue prevazii gotovo beznaajne probleme. Takoe, u
sferi ureenja pojedinih pitanja globalanog znaaja pojavaljuju se posebne forme
donoenja odluka.
Ovakva situacija sugerie da se evropska politika neretko nalazi u veoma
neobinom procepu izmeu nacionalnog, regionalnog i globalanog modela vladanja.
Pa ipak i takav raspored ponekad daje plodotvorne rezulatate ali je esto, kao
recimo u sferi unutranjih poslova, socijalnih pitanja i pravosua suoena sa brojnim
problemima. Izgleda kao da ni nacionalne ni evropske institucije nisu u mogunosti
da na efikasan nain reavaju pitanja iz domena svoje nadlenosti. Politika
odgovornost u ovoj sferi nije sasvim jasno podeljena izmeu drava lanica i EU. To,
uz druge relevantne faktore, uvek i iznova osnauju dilemu da je mogue
determinisati faktore i inioce odrivog potpunijeg integracionog procesa u Evropi i
definisati jasno postavaljne ciljeve.
30
Da je re o veoma izraenoj dilemi svedoe intenzivne debate, ak i u sferma

koje su se doskora smatrale, kao npr. poljoprivredna politika, reenim i ureenom na
evropskom nivou. U tom smislu vidljivi su veoma snani pokuaji u pravcu
renacionalizacije poljoprivredne politike.
U sferi spoljnih poslova nikada nije reena dilema na kakav nain se vri
predstavljanje EU. Ranije je to bio sistem trojnog predstavljanja koji je posle
Amsterdamskog ugovora naputen.
Meutim, ni novi sistem koji je u osnovi jedna vrsta izmenjenog trojnog
predstavljanja nije doneo vii oblik, naroito kada se zna da u pojedinim situacijama
treba brzo i efikasno reagovati.
Politiko klatno na relaciji EU i drave lanice prisutno je i u brojnim drugim
sferama. Ono je, takoe prisutno i u relacijama EU i meunarodna zajednica.
Naroito je to vidljivo u investicionim aranmanima na jedinstvenom tritu i u
monetarnoj sferi. Takoe je veoma uoljiv takav raspored prilikom koncipiranja
odbrambene politike na meunarodnom planu. Te i druge nejasnoe osnauju ona
snvatanja koja govore o tome da EU postaje politki forum za eksperimentisanje.
Novi politiki eksperimenti uslovljavaju raanje procesa koji slikovito govore
o tome da se kapacitet improvizacija prisutnih u politci EU postepeno uveava. Time
se uveavaju dileme i pitanja o svrsishodnosti pojedinih eksperimenata i kako se oni
odraavaju na sam integracioni proces i dalje proirenje EU.
EVROPSKA UNIJA KAO GLOBALNA SILA

Razvoj Evropske Unije uslovio je njenu mo koja je kandiduje za posebnu, novu
i modernu silu. Pitanje njene spoljne politike, bez obzira na mo koju poseduje, ne
prestaje da izaziva dodatne polemike i dodatane konfuzije. Poseban problem
predstavlja okolnost to sve drave lanice vode svoju spoljnu politiku. Verovatno je
takva situacija posledica injenice to ni jedna dosada poznata regionalna
meunarodna organizacija nema ambiciju da vodi, niti vodi spoljnu politiku. Evropska
Unija ima svoje politike inicijative meunarodnog karaktera koje imaju veliki znaaj,
naroito u recentnim meunarodnim procesima. Pa ipak, i pored toga, nema
jedinstvene spoljne politke Evropske Unije. Pokuaj kreiranja ozbiljne spoljne politike
EU postao je veoma snaan nakon Mastrihtskog ugovora. Meutim nije se do sada
afirmisala zajednika spoljna politika koja bi u celosti zamenila nacionalnu.
Zajednika evropska spoljna i bezbedonosna politika proizvod je tri razliita relativno
nezavisna sistema, i to:
1. nacionalniog sistema spoljne politike,
2. komunitaranog sistema spoljne politike baziranog na ekonomskoj politici,
pomoi i razvojnoj politici i proirenju lanstva,
31
3.
sistema politike Evropske unije koji se oznaava kao drugi stub.
Postoji shvatanje da se zamagljuju dostignua spoljne politike. Ona su nakon

hladnog rata veoma ograniena, jer se katkad ponitava razlika izmeu nieg i
visokog nivoa politike. Pored toga javljaju se iroke nesagalasnosti izmeu EU kao
ekonomske sile i njene politike teine. Komunitarani sistem ostaje do sada u
izvesnom smislu nosilac spoljne politike EU.
To bi se moglo uzeti kao nesporano, jer je prevaziena ta prepreka koja se
odnosi na spoljnu dimenziju trgovake politike. Meutim, sutinski problem ostaje u
smislu daljnjeg egzistiranja i opstajanja nacionalnih spoljnih politika drava lanica.
ak i u situacijama kada EU nastupa u svojstvu jedinstvenog entiteta prema spolja,
ne bi se u ovom trenutku moglo govoriti o najsnanijem i najveem spoljnopolitikom
faktoru. Primera radi, ak i kada bi se ona uzela kao zbir spoljnih politika svojih
lanica, ne bi, u poreenju sa takvim silama kao to je recimo Kina, mogala imati
prvenstvo odnosno nadmo. Razvojna dimenzija spoljne politike u EU morala bi se
kretati prema eliminaciji nacionalnih politika i stvaranju jedinstvene osnove za svoj
spoljnopolitiki nastup.
Osnovu odnosno bazu ove politike trebalo bi potraziti u inicijativi poznatoj pod
nazivom Evropska politika kooperacija kada je na Samitu efova drava i vlada
donet zakljuak da ministri inostarnih poslova drava lanica pronau put za
ostvarivanje progresa u politikom jedinstvu.
Afirmacija zajednike spoljne politike vodila je katkad funkcionalistikim putem tj
izricanjm trgovinskih sankcija.
Ovaj tip sankcija nesumnjivo je imao politiki karakter. Primera radi navodimo
sankcije koje su zavedene Rodeziji na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti kojom
je vren pritisak da se bela manjina odrekne vlasti u korist crne veine.
iroka je scala intervencija koje su ovoj sferi bile. Ilustracije radi, ukazaemo
samo na neke od njih. EZ je tokom krize talaca (ameriko diplomatsko osoblje)
zavela odreene sankcije Iranu. Takoe je uvela mere protiv Sovjetskog Saveza
posle njegove invazije na Avganisrtan
Za vreme Foklandskog rata zabranjena je trgovina sa Argentinom. Posle invazije
na Kuvajt Iraku su uvedene sankcije shodno rezoluciji Ujedinjenih nacija. Zabranjena
je trgovina, izuzev u oblasti hrane i medicinskih proizvoda.
Evropska unija je kao orue svoje spoljne politike uvela sankcije
Jugoslaviji.Ponekad su one bile instrument pritiska da se uspostavi mir na prostoru
bivse Jugoslavije.
Uredba br 990/93 bavila se implementaciojom sankcija prema SR Jugoslaviji
bazirajui se u osnovi na karakter mera koje su propisivane rezolucijama Ujediinjenih
nacija. Sledei izvesnu analogiju po pravilu u njima su sadrane otre ocene
32
o ulozi SR Jugoslavije u Bosanskohercegovakom ratu i da je ta uloga u stvari uzrok

dramatinog razvoja dogaaja u BiH. Oigledno radilo se o politikoj oceni koja se
nije bavila sutinama sukoba i posledicama sukoba u dovoljnoj mjeri.
Nagovetavao se zahtev SR Jugoslaviji da utie na bosanaske Srbe da
prihavate mirovni plan meunarodne zajednice.
Sam taj zahtev ne komunicira u potrebnoj meri sa osnovnim postulatom
meunarodnog prava o mirnom resavanju sporova i sukoba. Naravno, takav zahtev
meunarodne zajednice morali bi oceniti kao neodgovarajui ukoliko je stojala ocena
da se sukob u najveem delu indukuje iz Jugoslavije.
Neke od ovih navedenih
konfronatacije i kontroverze.
sankcija
izazivale
su
sistematske
politike
Ranjije smo naveli da je Evropska zajednica uvela sankcije Argentini za vrijeme

Foklandskog rata. Ali bez obzira to se radilo obavezujuim odlukama Italija i Irska
su odbile da ih primenjuju.
Kontrovezu u vezi ovih poteza Irske i Italije dodatno su pojaavala tumaenja o
spornoj pravnoj prirodi te obaveze. Isticalo se da nije dovoljna kvalifikovana veina
za donoenje takve odluke. Kasnije je to pojanjeno i stvorena je osnova za
uniformno delovanje diktirano u najveem delu politiko ekonomskim razlozima i
uslovima.
Sistematske nedoreenosti spoljne politike Evropske Unije delom su proizilazile
iz fakta nedovoljne pa i nejasne pravne osnove te politike.
Takoe je konstrukciona greka bila i u nedovoljnoj i nedefinisanoj relaciji sa
bezbedonosnom politkom koja je postojeim meunarodnim odnosima neefikasnog
sistema kolektivne bezbednosti i rastueg terorizma njen neizostavan sastojak.
Usled toga se pretpostavlja poveana aktivnost da bi se oivotvorile principijelne
postavke spoljne politike oznaene u osnivakim ugovorima. U lanu 11 se kae da
drave lanice pomau spoljnu i politiku EU aktivno i bezrezervno u duhu lojalnosti i
solidarnosti.
Drave lanice dune su da se uzdre od svih vidova akcija koje su suprotnosti
sa interesima Unije.
NACIONALNI SISTEM SPOLJNE POLITIKE

Posebna nacionalna spoljna politika drava lanica se u mnogim situacijama
javlja kao nedovoljno transperentna, ali ipak orijentisana u pravcu nastojanja da se
da svoj doprinos ili pak stavi lini peat na spoljnu politiku EU. Na poetku je
Francuska nastojala da osnai svoju lidersku poziciju u EU autonomnu od SAD.
Nemaka je tim putem nastojala da se izbori za spostvenu afirmaciju kao
33
meunarodno priznate sile.Velika Britanija imala je nameru da se angaovanjem od

sluaja do sluaja, po pravilu pragmatinim, nametne kao nezaobilalazan faktor u
spoljnoj politici. Male drave su svojim ueem u debatama o spoljnoj politici
nastojale da lociraju svoje mesto pored velikih sila, najee, takoe pragmatino i
bez dubljeg zahvata i procenjivanje ak i sopstvenog poloaja u tome.
Neutralne zemlje su vodile rauna da budu deo bezbedonosnog sistema, ali uz
zadravanje svoje neutralne pozicije. Izloeno pokazuje da egzistira razliita spoljna
politika drava lanica u EU. Osim toga ukazuje na znaaj uspotavljanja jedinstvene
spoljne politike. Taj fakat uopte se ne moe uzeti kao osnov za zakljuivanje da
drave lanice ne ele da imaju svoju spoljnu politku.
Naprotiv, sve zemlje imaju svoju spoljnu politiku koju bi mogli oznaiti kao
veoma sloen i razuen sistem sastavljen od raznovrsnih elemenata. Takoe,
postoje i elementi koji bez obzira na stepene integaracije, ipak opstaju i nastavljaju
da budu centrom i izvorom evropske spoljne politke. To ilustruje razliitost
spoljnopolitikih pristupa u mnogim sferama.To je vidljivo cak i na primeru zajednike
trine politike, koja se rukovodi modelom uklanjanja barijera za slobodno odvijanje
trinih mehanizama, i, koje se najee svodi na njihovo ukalanjanje, a manje na
izgradnju zajednikih institucija.
Prema nekim autorima zajednika spoljna politika se odvija u formi negativnih
integracija. Meutim, trebalo bi forsirati pozitivni model, posredstvom stvaranja novih
institucija, sa tendencijom da one zamene nacionalne. Po svoj prilici, to ipak pripada
budunosti iz razloga to jo uvek nisu sazreli uslovi za takav radikalni iskorak. U
prilog tom stanovitu ide i injenica da se po pitanju Iraka ili Avganistana nije u
dovoljnoj meri afirmisala zajednika spoljna politika EU. Pokazalo se, npr. da su
velike zemlje uglavnom iskazivale i titile svoje krucijalne interese.
Na drugoj strani, pojavljuju se neke ozbiljne manifestacije pojedinih stubova
zajednike politke u nekim sferama.
Na Evropskom savetu u Helsinkiju 1999. godine odlueno je da se do 2003.
godine formiraju zajednike vojne snage veliine 50 do 60 hiljada vojnika koje bi bile
u stanju da vre brza destva i druge mirovne zadatke.
Decembra 2000. godine posle sastanka u Nici formirani su Politiki i
bezbedonosni Komitet, Vojni Komitet i Vojni efektivi.
Time je ovaj adut spoljnopolitike delatnosti drava lanica reduciran u znaajnoj
meri, iako pri tome valja istai da e ovaj segment ukupne politike Evropske Unije
zavisiti od razvoja odnosa u okviru NATOa.
34
POLITIKA U SFERI BEZBEDNOSTI

Sa druge strane, dogaaji u meunarodnoj zajednici uinili su da saradnja meu
lanicama u sferi imigracije i unutranje bezbednosti evoluira u pravcu obogaenja
meunarodne dimenzije, bez obzira to je Amsterdamskim ugovorom ona bila
postavljena u okvirima treeg stuba. Pa, ipak, i prilikom sainjavanja ugovora u
Amsterdamu uvialo se da je neophodna promena formulacija u Ugovoru o tome
kako se kljuna delatnost oznaava razvoj u sferi slobode, bezbednosti i pravde.
Stoga su pitanja azila, imigracije i saradnje u pravosuu transferisana u prvi stub
saradnje. Time je Komisija dobila mogunost da pokree inicijative u tim pitanjima.
Na drugoj strani, naalost, saradnja u policiji ostala je u treem stubu.
Posle sastanka Evropskog Saveta u Tampereu 1999. godine, a posebno posle
11. septembra 2004. godine, saradnja u ovoj sferi je evoluirala. To potvruje fakat da
je saradnja u Europolu postala mnogo sadrajnija, posebno u prekograninoj
dimenziji. Oigledno u ovoj sferi prepliu se elementi intergovermentalizma i
supranacionalnosti. Meutim, bez obzira na to to se odluke donose na osnovu vie
proceduralnih postupaka, ipak se mora naglasiti da se ovim putem demonstrira irina
politike evropskog karaktera koja neminovno prevazilazi trine mee.
Dinamika promena u treem stubu je laganija iz razloga to to uslovljava veoma
osetljiva priroda odbrane, pa i dominirajua uloga NATO u toj sferi. Takoe, i ne
manje vano, postojanje razliitih spoljnih politika drava lanica, nastalih na brojnim
osnovama uslovljenim posebnou iskustava na kojima su nastale. Ukoliko bismo
pristupili analizi kljunih taaka tipova politike u EU, morali bismo se saglasiti da one
poseduju odlike koje ih ine posebnim i razliitim.
GLAVA III
DRAVE LANICE
Nezaobilazna i najvanija komponeta svih odnosa unutar EU su drave lanice.
Ni jedan fenomen ne bi mogao biti osvetljen i objanjen na odgovarajui nain bez
analize toga odnosa. To se reperkutuje na svoj nain i na pravni supstrat to emo
nastojati da pokaemo u uzronoposledinom smislu bez suvinog teoretisanja.
Zapaaju se na osnovama brojnih faktora transformacije drave nacije u dravu
lanicu.To bi se moglo shvatiti kao globalna projekcija. U sluaju Evropske unije re
je o specifinoj transformaciji u kojoj se uee u politikim i legislativnim procesima
postavlja iznad ili iza drava, ali je bez obzira na to, ipak u relativno vrstoj
aprehenziji tih istih drava. lanstvo u EU ima ogroman uticaj na nacionalne
institucije, politiki sistem, identitet itd. Svi politiki procesi poinju u nacionalnoj
dravi ali se u njoj ne zavravaju. Oni bivaju podvrgnuti procesu evropeizacije. Iako
je to snaan proces, injenica je da nacionalne drave utiu veoma bitno na njega.
Ta interakcija je katkad veoma snana i dinamina. Stoga se vrlo esto postavlja
pitanje kakva je uloga drave u sistemu Evrpske unije i kako se ponaa u novim
35
okolnostima kao lan EU. Sve to naravno ima velikog znaaja na stvaranje prava
Evropske unije.
Istakli smo da su drave lanice razliite po svojim istorijskim sudbinama,
kulturama, jezicima i drugom. Te razlike ine evropski prostor neverovatno razliitm i
potrebno je mnogo razumevanja da bi se u potpunosti mogao shvatiti taj udesni
konglomerat. Pokuaemo da ukaemo na neke faktore prisutne kod svih drava
lanica koji opredeljuju njihov polaaj u EU i posebno njihov poloaj u procesima
odluivanja.
DATUM PRISTUPANJA EU
EU je nastala iz jezgra od est drava osnivaa. One sebe smataraju vie
odgovornim od ostalih za uspeh poeljnih procesa. Poseban odnos u EU imaju
Nemaka i Francuska koje su tim putem uspele da ree dugotrajno neprijateljstvo na
najbolji mogui nain. Ove dve drave se smatraju osom integracije u EU. Pored
toga one imaju bilateralne odnose bazirane na Jelisejskom Ugovoru iz 1963.godine
koji predvia veoma sadrajnu i vrstu saradnju meu njima.
Drave lanice su sutinski deo Evropske Unije. Svi osnivaki ugovori kao
visoke strane ugovornice predviaju vlade drava lanica. Raniji koncept odnosa
meu njima zasnivao se na modelu drave nacije. Taj koncept transformie se u
koncept drave lanice.
lanstvo u Evropskoj Uniji ima veliki znaaj za ukupan poloaj drava lanica u
svim sferama, a posebno u transformaciji i promenama tradicionalnih funkcija
drava. Ta okolnost se reflektuje na zakonodavnu delatnost, na kapacitet donoenja
odluka dravnih institucija, nacionalni identitet, suverenitet i demokratiju. Oigledno
prikljuenje EU kao politika delatnost zapoinje u dravi ali se u njoj ne zavrava.
Nacionalna politika makar u pretenom delu mora postati evropska. Naravno
interakcija u tom procesu nije jednostrana.
Postajanjem lanicom EU drava figurativno dobija dodatni model upravljanja
kroz razliite forme koje nisu u celosti domae niti pak meunarodne, ali imaju
supstrate i jednog i drugog sastava. Usled toga postavalja se pitanje kakva je uloga
drave u sistemu Evropske Unije i koji faktori utiu na ponaanje drava lanica.
Pozitivna injenica, gledano sa stanovita pravnih dokumenata je to, to su oni
bili veoma razliitri i bogati u sadrajnom smislu. U tom pravcu valjalo bi se podsetiti
da je vek vaenja pravnih dokumenata relativno kratak, to samo po sebi ukazuje na
veoma burne kvalitativne promene koje uslovaljvaju naputanje starih modela.
Oigledno da se samo pravnom produkcijom u institucionalnom smislu nisu mogli
prevazii brojni konf likti koji su ponekad rezultirali iz nedovoljno jasno odmerenih
ciljeva kojima je realno i stvarno mogue stremiti.
Posle promovisanja evrposkog graanstva ipak nije otklonjena jedna sutinski
konfliktna situacija koja nastaje iz pokuaja drava lanica da ouvaju odluujuu
36
ulogu i vlast u odnosu na svoje dravljane. To bez sumnje otvara mogunost

ozbiljnog konf likta interesa i naglaava potrebu afirmacije uloge politikih pristupa u
ovoj sferi, to naravno ne moe dugorono reiti osnovni problem.
Nametanje modela federativne Evrope koji bi pored ostalih obuhvatio i
dugorono reio ovaj problem, sa druge strane proizvodi neminovan konflikt sa
zagovornicima vreg evropskog jedinstva. No sasvim je sigurno da nije re, bez
obzira na prevagu jednog ili drugog shvatanja o jednoznanom problemu. To je
vidljivo u razliitim tumaenjima vizija budue Evrope.
Neki zagovaraju nastajanje Eurostate na koji bi se transferisala kljuna
ovlaenja.Taj pristup naao je svoj izraz i u Mastrihstkom ugovoru o Evropskoj
Uniji. Pri ovome se ipak moramo podsetiti na odluku Nemakog Ustavnog suda u
kojoj se kae da je Evropska unija federacija drava, a ne Eurodrava.
Ova krupna nesaglasnost ne zatvara u osnovi pozitivan proces evropskoga
jedinstva iako neminovno otvara brojna pitanja od krupnog znaaja za dalji razvoj
kao npr. kako i na koji nain bi transferisna prava drava na institucije EU ojaala
integracioni diskurs.
Zagovornici vreg evropskog jedinstva nastoje da afirmiu pozitivne strane tog
procesa. U tome naravno nailaze i nailazili su na protivljenje evroskeptika koji izriito
kazu da je Evropska unija ispunila svoju ulogu konstituisanjem zajednikog trita.
Sloeni procesi integracija ponekad daju za pravo i jednima i drugima mada se
sutinski ne bi mogla izbei konstatacija da je re o razlikama koje nastaju izmeu
elja i realno moguih reenja.
Upotreba razliitih modela odluivanja pre je argument za odbacivanje nego za
izvoenje generalizacija o buduem razvoju, pogotovo ako se zna da je jo uvek
nejasna sadrina kljunog principa fleksibilnosti na kome poiva svako novo
odluivanje, obzirom na kompleksnost gotovo svih pitanja iz sfere odluivanja.
Postoji po nekima opravadana bojazan da bi dalja afirmacija principa f leksibilnosti
neminovno dovela do fragmenatacije Evropske Unije, jer se, po prirodi stvari, interesi
umnoavaju i uvek i iznova se u veem obimu postavalja pitanje na kakav nain ih je
mogue zadovoljiti.
Takoe, kljuna pitanja proirenja izraavaju kontraverze po pitanju sutine tog
procesa. Ni on nije jednoznaan i bez problema. Pogledajmo samo mogue
probleme koji nastaju iz injenice to se ujedinjuju subjekti t.j. drave razliitog
istorijskog naslea, sudbine, naravno i razliitih strukturnih opredeljenja ak i u
procesima ove interagcije, bez obzira to svi jednoglasno prihvataju taj model.
Navodimo npr. injenicu da su razliite pozicije dela Nemake koja je bila u
komunistikom bloku od drava lanica EFTA. Sa druge strane, takoe, valja
naglasiti da je i struktura novoprimljenih drava veoma razliita i da sutinski nee
biti lako harmonizovati njihove interese i stremljenja.
Drave lanice unose u Evropsku Uniju razliite nacionalne istorije, dravnu
tradiciju, ustave, pravne principe, politike sisteme i ekonomski razvoj. Takoe,
37
raznovrsni kulturni atributi drava lanica, razliiti jezici i nacionalne vrednosti

proirenjem Evropske Unije postaju znaajani u kontekstu donoenja odluka. Usled
toga, javie se i kljuni izazov kako upravljati tako brojnim razliitostima.
Klasifikacija drava po principu kako one pristupaju i kako deluju unutar EU je
klju razumevanja odnosa drava lanica i EU. Sutinu integracionih procesa
odreivali su odnosi Francuske i Nemake. Na poetku se zapaala predvodnika
uloga Francuske. Meutim, padom komunizma i preseljenjem prestonice Nemake u
Berlin Nemaka postaje ravnopravana partner sa bogatim i sadrajnim inicijativama.
Ona u zajednici sa Velikom Britanijom inicira promene u radu Saveta. Sa druge
strane, Francuska pokree zajedno takoe sa Britanijom razliite odbrambene
inicijative. Meu njima je pozanata S. Milo inicijativa skorijeg datuma. Navedeni
primeri ukazuju, uz mnoge druge, da se saradnja meu dravama lanicama
obogauje. To po naem miljenju ne umanjuje, ve, naprotiv, akcentira znaaj
saradnje Francuske i Nemake.
etiri ostale drave osnivai predstavljaju tzv. tvrdo jezgro integracija i gotovo
uvek su angaovani u inicijativama produbljivanja integracionih procesa. To se, pre
svega, odnosi na zemlje Beneluksa. One veoma esto izdaju saoptenja i
dokumente o budunosti Evrope i posebno o nainima donoenja odluka i pravnim
reenjima tih pitanja. Meutim, bez obzira na to, i meu njima ima nesporazuma,
odnosno razliitih shvatanja o pojedinim vanim pitanjima. Tako npr. Ugovor iz Nice
je predvideo, s obzirom na injenicu da Holandija ima upola vei broj stanovnika od
Beligije, da po tom osnovu dobija u Savetu vie glasova. Time je prekinut
tadicionalno postojei paritet u glasovima meu njima.
Nove drave imaju kvalitativno drugaiju poziciju s obzirom na injenicu da
moraju prilagoditi svoje sisteme aquisu. Navedeni proces su mnoge od njih zapoele
pre pristupanja, obzirom na njegovu strukturu on se nastavlja i posle prikljuenja.
Jednim delom to je objektivna nunost obzirom na to da se komunitarna politika
obogauje novim supstratima u razliitim sektorima. Posebno je ona izraena na
polju zatite ivotne sredine. Takva vrsta ekspanzije dovodi nove drave u ozbiljne
tekoe pa i nemogunost da odre kredibilitet ispunjavanja lanskih obaveza.
VELIINA DRAVE LANICE

Veliina drava lanica veoma je znaajan faktor dinamike odnosa u Evropskoj
Uniji i uvek i iznova prilikom bilo kakvih novih razmatranja izaziva dodatne
konfrontacije ili najmanje produkciju razliitih shvatanja. Istina egzistira debata pa i
dobre namere izmeu velikih i malih drava o tome na kakav nain je mogue
obezbediti jednakost. Meutim, pri tome se esto zapada u probleme kako
obezbediti sutinsku jednakost. Ilustrcije radi, izloiemo jednu uslovnu podelu
drava EU na toj osnovi. Mogue je pledirati na podelu na: velike, srednje, male i
mikro drave.
Prvu grupu ine 6 velikih drava i to: Nemaka, Francuska, Velika Britanija,
Italija, panija i Poljska.
38
Drugu grupu sainjavaju: Holandija, Grka, Belgija, Portugal, eka i Maarska.

Treu grupu ine male drave a to su: vedska, Austrija, Danska, Finska, Irska,
Bugarska, Slovaka, Litvanija, Letonija, Slovenija i Estonija.
etvrtu grupu ine mikro drav,e a to su: Luksemburg, Kipar i Malta.
Velike drave ine oko 80 % populacije u Evropskoj Uniji. Velika Britanija,
Nemaka i Francuska nazivaju se velikom trojkom. Italija ima neto manju mo u tim
meusobnim odmeravanjima.
Odnosi u EU posle proirenja bie u korist manjih i mikro drava i neminovno e
poveavati znaaj pitanja postizanja koncenzusa u mnogim oblastima. Nesumnjivo
da veliina drave ima brojne implikacije na politiki i ekonomsliki sistem u EU. Pre
svega velike drave imaju vei broj glasova u Savetu, ali i vei uticaj u sferi
diplomatije, politike i ekonomije. Velike drave imaju mogunost da znaajnije utiu
na administrativana tela u okviru evropskih institucija i posebno kada je re o uticaju
na tzv. svetske poslove. Meutim, bez obzira na tako objektivno postavljene stvari
male drave imaju bezbroj prednosti kada su u okviru institucaja EU u poreenju sa
sluajem da nisu u njihovom sastavu. Sadanji raspored moci u EU realno ini teko
moguim da se u okviru institucija napravi polarizacija na male i velike. To je
naravno odreeno i uslovljeno konkretnim interesima. Nekad su oni isprepleteni do
te mere da se esto pojavlju koalicije u procesu donoenja odluka sa meovitim
sastavom. Ta okolnost u sadejstvu sa jo nekim povoljnim okolnostima stvara malim
dravama relativno povoljan ambijent za obezbeivanje mirnog razvoja. Meutim,
bez obzira na to ipak ostaje bojazan da nee u dovoljnoj meri biti zatien interes
malih i srednjih drava. O tom problemu nema jasnog izjanjenja u Amsterdamskom
ugovoru iako je to bila jedna od glavnih taaka u Agendi koja mu je prethodila. Ona
su ostala ipak nerazreena, a preneti su delimino u Agendu iz IGC u Nici 2000.
godine. Tenzije meu njima su bile podignute neoekivano visoko. Pitanja o
prekompoziciji glasova u Savetu sa stanovita veliine donele dodatna optereenja
pa i veoma udaljene pozicije drava lanica.
Male drave su bile zaokupljene pitanjem na kakav nain da zatite svoja prava
u evropskim institucijama, dok su na drugoj strani velike drave smatrale da bi
isuvie veliki upliv malih drava uinio institucije EU neefikasnim. Stoga se moralo
pristupiti pronalaenju formule glasanja u institucijama koje e biti prihvatljive za sve
drave. Model kvalifikovane veine glasova unekoliko je pomirio ovu suprotnost, jer
je omoguio velikim dravama da ne izgube od svog uticaja, posredstvom broja
glasova, a malim i srednjim da u procesu donoenja odluka budu zastupljni njihovi
interesi. Kvalifikovana veina kao model donoenja odluka u konkteretnom sluaju
ukljuuje i pokriva interese veine evropske populacije. Sa druge strane pokazuje da
je, i pored toga mogue ispoljavanje nedovoljne transparentnosti prilikom donoenja
odluka. To bi umanjilo, gledano na dui rok, efikasnost evropskih institucija i osnailo
prilino nepoeljan proces jaanja nacionalnih osetljivosti. U tom pravcu valja odrati
balans izmeu malih i velikih drava.
Ponekad se ini da je to neizvodljivo u postojeoj situaciji. Primera radi
navodimo da je recimo Francuska zadarala u Savetu isti broj glasova iako ima
39
manje stanovnika od Nemake. Na drugoj strani recimo, Belgija nije zadrala isti broj
glasova kao Holandija. To pokazuje da e proces odluivanja u budunosti biti
veoma kompleksan i da e se mnoge stvari reavati na osnovama saglasnosti
drava lanica bazirane na njihovoj veliini kao nezaobilaznom faktoru.
EKONOMIJA /BOGATSTVO/
Ukoliko bismo posmatrali est izvornih lanica Evropske ekonomske zajednice,

mogli bi da zakljuimo da u njima nema nekih veih regionalnih problema, sa
izuzetkom nekih italijanskih regiona koji imaju problem siromatva. Prvo proirenje
Evropske zajednice koje je ukljuilo Veliku Britaniju, Dansku i Irsku donelo je i
ozbiljne disparitete, ne samo u ekonomiji, ve i u ukupnoj politci. Ti problemi su se
poveali nakon proirenja sa mediteranskim zemljama Grkom, panijom i
Portuglom. Stoga su se pitanja postizanja unutranje kohezije postavila u punom
znaaju. Problem se nastojao prevazii uspostavljanjem fondova za one drave koje
imaju nii nivo dohotka po glavi stanovnika. To je, sa svoje strane, imalo snaan
uticaja na formiranje izvesnog kontrasta u shvatanjima neto korisnika i neto davalaca
ovih sredstava.
U tom pravcu poznata su nastojanja velikih drava Nemake i Velike Britanije da
kontroliu budetske izdatke u ovoj sferi i da, makar delimino, limitiraju izdatke po
tom osnovu. Sa druge strane korisnici beneficija nastoje da postignu sporazume o
nastavku ovih davanja proirenjem izvora i uvrivanjem dodatnih instrumenata.
Pomo se na poetku opredeljivala za one regione u kojima je dohodak po glavi
stanovnika ispod 75 % od prosenog u Uniji. Takoe, od takvih zemalja se zahtevalo
da pristupe monetarnoj uniji. Jedino u tom sluaju bi mogli koristiti ova sredstava. Po
tom osnovu Irska nije mogala biti lan Fonda za strukturnu koheziju. Izgubila je taj
status zbog opstrukcije pristupanja monetarnoj uniji. Taj problem je mnogo izraeniji
posle proirenja kada je prikljueno, sa novim dravama, i mnogo siromanih
regiona u njima.
Pozamana divergencija meu lanicama u bogatstvu imae veliki uticaj na
pravce daljeg funkcionisanja EU. Teko da bi se moglo oekivati da e EU biti servis
za podnoenje rauna siromanih regiona. To potvruje zahtev neto davalaca u
kohezione fondove za kontrolom i redukcijom ovih izdataka. Oigledno, u budue ovi
transferi e se vriti uz dodatne i stroe kriterijume.
Sa druge strane pojavljuje se znaajan pritisak od strane razvijenih zemalja da
se primenjuju dodatni standaradi u zatiti ivotne sredine. Taj pritisak manje
razvijene zemlje amortizuju izbegavanjem dodatnih optereenja izdvojenih u tu
svrhu. Takoe, pojavlju se znaajni izdaci za socijalna davanja kombinovana sa
nastojanjima bogatih da se ne proiruju osnovi participacije.
40
STRUKTURA DRAVA
Unutranja struktura drava Evropske Unije je veoma raznorodna i sa svoje
strane snano utie na afirmaciju pojedinih procesa pa i na legislativnu delatnost.
Pojedine drave su unitarne, neke su federativne, dok su druge kvazi federativne.
Posle Mastrihta zapaa se veoma znaajana uloga regiona u evropskoj politici.
Prosto je neshvatljivo bujanje raznorodnih ofisa regionalnih vlasti iz drava EU u
Briselu. To, sa svoje strane, proizvodi jaanje njihovog uticaja na svoje nacionalne
vlade. Neretko je re o sukobima nadlenosti pa i paralelnim dejstvima koja se
katkad mogu nazvati paradiplomatskim. Poznat je sluaj nemakih Landera koji su
najvei zagovornici i poklonici nemake evropske politke. Njihova aktivnost na
afirmaciji principa subsidijarnosti u Komitetu regiona imala je dalekosene posledice
za institucionalnu reformu u EU. Posle Mastrihtskog ugovora Nemaki i Austrijski
regioni su otvorili svoja predstavnitva kod Saveta ministara.
EKONOMSKA IDEOLOGIJA
Davno je, po svoj prilici, prolo vreme kada je glavni obrazac postizanja kohezije
u integrcijama bila izgradnja trita i afirmacija komunitarnog modela odluivanja.
Vremenom je glavni tok kreiranja slobodnog trita bio u maniru ekonomske
liberalizacije. Meutim, bez obzira na to koliko je opte prihvaen i zasnovan na
vrstim pravilima, teko da bi se moglo rei da se on ne odvija u senci znaajnog
uticaja dominantnih ekonomskih i razvojnih obrazaca drava lanica.
Razliite razvojne paradigme bile su i ranije vidljive u dravama osnivaima.
Nemaka je, za razliku od Francuske, tolerisala neke od tendencija socijalne politike.
Meutim, vremenom je bledela ta razlika meu njima, pogotovo kada su se suoile
sa izazovima Anglosaksonske razvojene paradigme. Velika Britanija je bila vatreni
zagovornik deregulacije i ekonomskog liberalizma. To se nije odnosilo na ponovnu
regulaciju tih pitanja u Uniji. Ovako suprotstavljenje paragdigme su se unekoliko
balansirale uvrivanjem paradigmi nordijskih zemalja, zasnovanih na
kombinacijama striktnog potovanja trinih mehanizama i socijalne demokratije.
Ono to raduje jeste injenica da se nastavlja veoma snano proimanje izmeu
raznovrsnih ideja u vezi dimenzioniranja balansa upliva drave u trinim
mehanizama i posebno njihove uloge u socijalanoj sferi. U pojedinim segmentima, ali
naalost ne i u celini, ograniava se posredstvom regulative uloga drave, ali usled
toga izostaje vri osnov zajednike politike u spornim sferama. Ponekad izgleda
da suprotstavljene paradigme daju krila zastupnicima nacionalnih paradigmi, to
osnauje ona shvatanja koja plediraju na stvaranje legislative, koja e biti osnov za
izgradnja zajednike evropske paradigme u ovoj sferi.
41
INTEGRACIONI PREFERENCIJALI
Radi ilustracije relacija drava lanica i EU navodimo nekoliko terminolokih
odrednica koje ocenjujemo veoma indikativnim. Pojedine drave se ocenjuju kao
pravi Evropljni, druge kao drave antievropske orijentacije, dok su neke ocenjene
kao nepouzdani saradnici. Evropa se integrie na faktorima koji nisu u strogom
smislu nacionalni, ali su veoma esto snani, jer potiu iz te socioekonomske sfere i
sfere obrazovanja na novim osnovama. Prisutna su miljenja, recimo, da su
veani, Britanci i Danci makar delimino protiv svoje volje Evropljani.
Usled toga, kao i zbog brojnih drugih razloga, kod njih se zapaa izvesna
suprotnost izmeu elite kojoj, po pravilu, pripada donoenje odluka i javne sfere koja
je unekoliko pasivna u tom procesu. Meutim, i pored toga elita se uvek poziva na
injenicu da sve drave imaju velike i vidljive koristi od lanstva u EU. Po prilici takav
stav nije opte prihvaen u javnoj sferi, pa se sve ee uju glasovi koji govore
suprotno. To proizvodi, sa svoje strane, razliku u retotrici i realnostima u okviru
pregovora u EU, to je najee proizvod razliitih pristupa. Francuzi i Nemci su, po
pravilu, zagovornici dublje integarcije, ali u konkretnim situacijama blokiraju
instalisanje glasanja kvalifikovanom veinom u pravosuu i unutranjim poslovima.
Na takvima konferencijama oni izgledaju kao Evropljani protiv svoje volje. Ovi
sudovi zasnivaju se na nekim podacima koji su esto u centru paznje vladinih
krugova. Na pitanje da li je lanstvo u EU dobra ili loa stvar, u veini zemalja
lanica relativno visok procenat ljudi misli da je to dobra stvar. Na drugoj strani, veliki
je procenat onih koji kau da nije ni dobra ni loa stvar.
MEUVLADINA KONFERENCIJA
Prema odredbama Ugovora o Evropskoj Uniji svaka vlada drave lanice i
Komisija mogu da podnesu Savetu predlog da se pristupi promeni ili donoenju
amandmana na osnivaki Ugovor. Savet odluuje koje predloge e pustiti u
proceduru i saziva meuvladinu konferenciju na kojoj se raspravlja o promeni
ugovora. .Na ovaj nain su postignute promene koje su formalizovane u
dokumentima kao to su: Evropski jedinstveni akt, Ugovor iz Mastrihta,
Amsterdamski ugovor i Ugovor iz Nice.
Meuvladina konferencija ocenjuje se kao veoma sloen proces. Obino na
poetku delegati drava lanica izlau svoje nacionalne stavove. Generalni
sekretarijat ili Predsednitvo Saveta na osnovu toga pokuava da saini predloge za
amandmane na ugovor. Jedan broj problema mogu da zavre neposredno oficijalni
predstavnici niega ranga. Za sluaj da na taj nain nije mogue postii sporazum,
uz obezbeivanje konsultacija sa dravama lanicama, problem se iznosi pred
ministre. Ona najtea pitanja se dostavljaju Savetu Evrope.
Po pravilu meuvladine konferencije imaju meusektorski karakter. U tom
sistemu veliku i znaajanu ulogu imaju Stalni predstavnici drava lanica u Briselu.
Oni katkad imaju potpuniji uvid u pojedina pitanja i od samih ministara. Ali, sa druge
42
strane, lako je utvrditi kada pregovarai o pojedinim pitanjima nemaju kapaciteta za

nastavak pregovaranja I u tom slucaju se moraju obratiti nacionalnim vlastima.
Evropska Unija ima institucionalani okvir koji stoji na raspolaganju dravama
lanicama radi reavanja gotovo svih pitanja. Drave lanice rado koriste usluge
ovog servisa bez obzira to rapolau sa velikim brojem specijalista u svojim
ministarstvima. Logika takve pozicije je to specijalisti EU raspolau dnevnim
aktuelnim informacijama. Pored toga na raspolaganju je Bilten koji redovno izlazi i
obavetava o najvanijim dogaajima i naj aktuelnijim vestima.
Time se stvara retka privilegija za drave lanice u pogledu korienja potrebnih
znanja za voenje pregovora i drugih raznovrsnih poslova u Savetu, Evropskom
Parlamentu i Komisiji.
Priroda lanstva u EU podrazumeva za lanice pristup resursima znanja sa
kojima se raspolae u konkretnom vremenu.
Veliki broj autora pledira da nije mogue razumeti kako Evropsaka Unija
funkcionie ukoliko se ne prihvati centralno mesto drava lanica u tom sistemu.
Objektivno, postojea situacija govori da se u institucijama EU menja politika ili
odluke koje donose vlade drava lanica. Veliki broj drava lanica je deo
transnacionalne privrede i u tom procesu je obavezan na odreena ponaanja.
Takva pozicija veoma snano utie i na situaciju u EU.
43
GLAVA IV
ZAJEDNIKO I UNUTRANJE TRITE I ETIRI
FUNDAMENTALNE SLOBODE
Zajedniko i unutranje trite predstavljaju najvaniji deo poetnih pa i
sutinskih elementa integracionih procesa u Evropi. Smataralo se na poetku da e
se stvaranjem zajednikog trita postii najvaniji cilj, a to je harmonizacija razvoja
ekonomskih politika drava lanica, kontinuirana i balansirana ekspanzija, poveanje
stabilnosti, ubrzani rast ivotnog standarda i sadrajnija saradnja drava lanica
uopte. Zajedniko trite bilo je bazirano na etiri osnovne slobode. Popularno
nazvane stubovi zajednice. To su:
-sloboda kretanja roba,
- lica,
- kapitala i
- usluga.
Rimski ugovor je oznaio proces harmonizacije propisa drava lanica u ovoj
sferi kao najvaniji cilj. U tom pravcu Savet na predlog Komisije donosi jednoglasno
direktive o harmonizaciji zakonskih podzakonskih i administarativnih odredbi drava
lanica koje imaju neposrednog uticaja na upostavljanje zajednikog trita.
Postojala je opta ocena u ranim fazama da uspeh integracije zavisi od
sposobnosti drava lanica da harmonizuju pravne sisteme.
Meutim, taj proces imao je svojih objektivnih ogranienja koja su nastajala
jednim delom uvrivanjem novih propisa u oblastima nacionalnih prava koji su se
odnosili na zatitu potroaa, javno zdravlje, tehnike standarade i kvalitet. Najese
su ti propisi bili produkt napora drava lanica da se svojim graanima obezbede
koriti i zatita.U objektivnoj ravni ti propisi su postali ozbiljana prepreka za
uspostavljanje zajednickog trita. Takoe, dovodili su do podele trita i
uslovaljavali su zaostajanje u tehnolokom smislu. Osim toga, uslovljavali su
izostanak prave konkurencije. Posledica je bila odsustvo prava potoaa na izbor.
Usled toga, nastojalo se zatititi legitimno pravo potroaa na izbor kroz kreiranje
standarda i pravila vaeih na celom prostoru Zajednice.
Prema citiranom lanu Rimskog ugovora, primena direktiva u cilju otklanjanja
barijera na tritu bila je na poetku uspesna.
Ranih ezdesetih godina njihova produkcija je bila veoma restriktivna, ali ne i
bez uspeha.
Ozbiljna i iroka dinamika u produkciji direktiva u ovoj oblasti nastupila je posle
usvajanja Opsteg Programa za elemninaciju tehnikih barijera u trgovini.
44
iroko podruje trgovine motornim vozilima regulisano je sa vise od 60 direktiva

koje su obuhvatale ne samo vozila, ve i opremu za njih.
Takoe je bila veoma iroka produkcija direktiva koje su regulisale pitanja
harmonizacije propisa u vezi sadraja, marki i pakovanja hrane, kozmeticke i
farmaceutske robe. Poklonjena je velika panja razliitim vrstama elektrine
potroake robe. Regulisano je pitanje masinskih i kabastih proizvoda .
Posle usvajanja Prvog programa o zatiti ivotne sredine pojavio se problem
kako u toj sferi harmonizovati propise. S obzirom na injenicu da to pitanje nije
ulazilo u komuniarni kompleks moralo se pribei dodatnim procedurama radi
njegovog regulisanja. Savet je mogao primeniti proceduru predvienu u lanu 308
ugovora koja dozvoljavala Savetu da radi postizanja komunitarnih ciljeva u ovim
sluajevima jednoglasno moe donostiti odluke.
Na poetku su ove direktive obuhvatale pravila o pijaoj vodi i zatiti voda
uopte, emisijama gasova iz automobila, istom vazduhu i zatiti ptica.
Primena direktiva bila je na poetku neadekvatana. Jer je zahtevala od drava
lanica donoenje posebnih propisa za njihovu implemetaciju. Predviao se
vremenski period najee od dve godine za izvrenje te obaveze.
Pitanje izvravanja ovih obaveza bilo je predmet razmatranja od strane Komisije
koja je u svrhu pravilne primene mogla inicirati postupke protiv drava koje ne
izvravaju te obaveze.
Npr. ukazaemo na Direktivu br. 92/32 koja se odnosila na harmonizaciju prava
u oblasti kalsifikacije, pakovanja, stavljanja etiketa o tetnim materijama. Ova
direktiva dopunjavana je 1979. i 1992. godine.
Struktura direktive sadri nekoliko principijelnih inilaca sadraja. Prvi deo se
donosi definicije sadraja tetnih materija. Definicija je opisna i kae se da je to ona
materija koja je opasna za ljude i ivotnu sredinu. Nadaje se daje opis svojstava
tetnosti. Ukazuje se da su to eksplozivne, zapaljive, otrovne, kancerogene i druge
materije.
Drave lanice su dune da onemogue plasman tetnih materija na zajedniko
triste. Plasman je mogu u situacijama kada se prethodno izvre sve potrebne
inspekcije i pakovanja obeleavanja na odgovarajui propisani nain.
Naalost, direktiva ne sadri propise o prometu tetnih materija na druga trzista
van zajednice.
Proizvoai prodavci duni su da obezbede veoma paljivu kontrolu i ispitivanje
svih delova sadraja ove materije uz upotrebu labaratorijskih testova predvienih
dobrom laboratorijskom praksom.
Proizvoai i prodavci moraju imati specifina tehnika upustava o posebnim
rizicima i neeljenim efektima tih proizvoda. Ovu vrstu upustava sa poterebnim
45
evaluacijama nacionalne vlasti vrse uz koordinaciju sa Komisijom i odgovarajucim

vlastima u drugim dravama lanicama.
Nacionalne vlasti odobravaju odgovarajuu i solidnu ambalau i pakovanje za
pojedine tetene materije. Odredba koja se odnosila na ovu sferu dopunjena je
1979. godine na taj nain to zahteva dodatne zatitne mere u odnosu na decu.
Shodno Aneksu, uz direktivu ovi proizvodi moraju biti snab deveni fiksiranim i
nepokretnim simbolom koji jasno i nedvosmisleno ukazuje da se radi o specijalnom
riziku. Ovaj simbol mora biti jasan na teritoriji cele Zajednice i prepoznatljiv i za one
koji ne govore jezik sredine u kojoj je simbol ili proizvod uraen.
Period ranih
eurostagnacija.
osamdesetih
godina
se
ocenjuje
kao
europesimizam
Proces harmonizacije prava bio je veoma slab. Saradnja meu lanicama se

odvijala u duhu gotovo neproduktivnog kriticizma. Nesaglasnostima je iao na ruku i
postupak usvajanja legislativnih akta, za ta se zahtevala jednoglasnost.
Meutim, ve 1982. godine pojavljju se snane inicijative sa zahtevima za
obanavljanjem komunitarnog jedinstva viega ranga.
Na sastanku Evropskog saveta u Dablinu 1984. godine zakljueno je da se treba
kompletirati unutranje trite. Na narednom sastanku u Briselu 1985. godine od
Komisije je zatraeno da podnese detaljan program sa odgovarajuim rasporedom u
svrhu stvaranja jedinstvenog trita do 1992. godine.
Smatara se da je u ovim aktivnostima bila presudna energija i akcija aka
Delora, predsednika Komisije. Iako ne treba isuvie naglasavati ulogu pojedinaca u
aktivnostima politckog karaktera, pojedine politke sekvence se bez ikave sumnje
nalaze pod direktnim uticajima politikih linosti. Prema optoj oceni, dodatni
dinamizam u procesima evropske integarcije mora se vezivati za ime aka Delora.
On je, rukovodei se najboljim namerama, doprineo da se veoma brzo saini Bela
knjiga o kompletiranju unutranjeg trita.
U konkretnom sluaju, veliki doprinos dao je potpredsednik Komisije i direktor
direktorata za unutranje trite Lord Kokfild.
BELA KNJIGA O KOMPLETIRANJU UNUTRANJEG TRITA OD JUNA

1985. GODINE.
Na poetku se naglasava saglasnost Komisije sa procesima kompletiranja

unutranjeg trita i o potrebi stvaranja jednog dokumenta u obliku akcionog plana.
Uvodne napomene naglaavaju potrebu eleminisanja svih vrsta barijera u svrhu
postizanja glavnog cilja.
46
Objektivo stvaranje unutranjeg trita ima tri dela i to:

1) spajanje pojedinanih trista drava lanica u jedinstveno trite sa oko 320
miliona ljudi,
2) obezbeenje da jedinstveno trite bude istovremeno i ekspanzivno i u
razvojnom trendu,
3) obezbeenje da trite bude f leksibilno na nain na koji e se omoguiti da lica
i robe, kapital i investicije cirkuliu na prostoru objektno velikih mogunosti.
Da bi se dostigli ovi postavljeni ciljevi, potrebno je preduzeti korake koje
klasifikujemo u tri celine i to:
1) uklanjanje fizikih barijera,
2) uklanjanje tehnikih barijera i
3) uklanjanje fiskalnih barijera.
Fizike barijere se, u prvom redu, odnose na na carinske objekte na
carinarnicama drava lanica. Pojedini autori njihovo prisusto i sada oznaavaju kao
dokaz za kontinuirani proces podele zajednice. Njihovo uklanjanje se doivljava kao
znak uspostavljanja jedinstvenog trita.
Ponekad se istie da se ovi objekti zadravaju u svrhu reavanja problema
imigracije, bezbednosti, kontrole trgovine drogama i sl. Smatra se da e one biti
potpuno uklonjene kada se za ove svrhe pronau alteranativni putevi kontrole.
U svakom sluaju ispravno je zakljuiti da je odranje ovoga vida kontrole na
granicama izmeu drava lanica ustvari samo izvor dodatnih novanih trokova.
Uklajnjanje tehnikih barijera omoguilo bi posebno u industriji poveanje
kompetitivnosti. Postojanje razliitih tehnikih standarda u opremi iz oblasti npr.
zdravlja i drugih sektora uslovljava umanjenje konkurentnosti.
Stoga, Komisija usmerava svoje napore ka stvaranju koncepta harmonizacije na
osnovama multi priznanja i ekvivalencije.
I na kraju, obezbeenje fiskalne harmonizacije je ugovorna obaveza i nema
mogunosti za drugaija tumaenja, ve da se ti propisi, s obzirom na njihovu
jasnost, potpuno jedinstveno primenjuju.
ini se da je van svakog spora pitanje nunosti harmonizacije. Sve drave
lanice prihavataju makar u deklarativnoj ravni tu obavezu. Meutim pojedine od njih
suocavaju se sa raznovrsnim tekoama prilikom implemetiranja obaveza. Njima se
omoguava da svoje specifinosti ispoljajvaju u odreenom periodu, ali se
istovremeno postavlja pitanje do koje mere te drave mogu onemoguavati
jedinstvenu primenu propisa koji donose progres.
47
Koherentna trgovinska politika omoguava poveanu konkurentnost.

Parcijalizacija unutranjeg trita onemoguila bi, za sluaj postojanja restiktivne
prakse prema firmama, da trgovaki partneri visokog znaaja ne dodeljuju koncesije
kakve bi mogle oekivati u sluaju jedinstvenog nastupa.
Bela knjiga je predvidela itavu skalu legisalativnih instrumenta za dostizanje
slobode kretanja kapitala roba, lica i usluga. Pored toga, ukazuje na potrebu
harmonizacije propisa iz obalasti intelektualne svojine, poreza, bankarstva itd.
U Aneksu Bele knjige nalazi se 282 legislativna akta sa vremenom
implemetacije.
Pitanjima potrebe uspostavljanja jedinstvenog trita bavio se Cecchini izvetaj
koje sainjen na zahtev Komisije 1988. godine.
Analiza je izvrena posredsvom 11.000 firmi i 24 studije.Ti agregati su pokazivali
prednosti unutranjeg trita u proizvodnji, investicijama i posebno u obezbeivanju
novih 2 milona radnih mesta.
Jedinstveni evropski akt doneo je kvalitet vie u tom smislu to je eksplicitno
izrazio stav da se u okvir unutranjeg trita oznaenog kao prostor bez unutranjih
granica uvruju i etiri fundamentalne slobode.
Prema predlozima Komisije, trebalo je izmeniti lan 8 Ugovora na taj nain to bi
se obezbedilo njegovo direktno dejstvo. Izmene koje su uinjene nisu donele
direktno dejstvo, to je vidljivo i u odluci Suda prilikom presuivanja u sluaju
Wijsenbeek. Naime, spoljna dimenzija kotrole granica na osnovu koje bi se mogla ,
pod odreenim uslovima, ograniiti sloboda kretanja jedino u sluaju kada je re o
dravljanima treih drava. Meutim, u ovom sluaju radilo se povredi na raun
graanina EU. (Videti potpunije C 378/97/1999.)
Meutim, bilo je drugaijih miljenja meu istaknutim pravnim teoretiarima.
Tako, npr. profesor Elherman, direktor direktrata za pravne usluge istice da se
koncept unutranjeg trita bez granica moe smatrati novim materijalno pravnim
konceptom preciznijim i potpunijim nego onaj koji se stvara na osnovu odluka Suda
pravde.
Program predvien u Beloj knjizi doiveo je znaajan uspeh. To sledi iz ocene
Evropskog Saveta iz Edinburga, odranog decembra 1992. godine.
Istaknuto je da je usvojeno preko 500 mera u svrhu unutranjeg trita.
Znaajan uspeh je postignut u implementaciji propisa iz oblasti koje se tiu etiri
slobode. Zapaeni su propisi koji su harmonizovali obalsti javnih nabavki,
telekomunikacija i drugih tehnikih sektora.
Postignuti su izvesni uspesi u pogledu ostvarivanja prava slobode kretanja
studenata, ali se to ne bi moglo nazvati potpunim reenjem pitanja slobode kretanja
lica.
48
Gotovo 75% legislativnih mera odnoslio se na direktive. Iako su one

omoguavale dravama lanicama da u ostavljenom periodu od dve godine
implementiraju donetu direktivu ta njihova obaveza vrlo esto je krsena ili je
nepotpuno i nedovoljno izvravana.
Stoga je Komisija smatrala da se na osnovu svojih ovlaenja iz Ugovora moe
zahtevati od drava lanica da ispune obaveze implementacije direktiva pre nego to
bi se zahtevala akcija od Suda.
Komisija je u svom Izvetaju iz 1996. godine navela da su mere primenjivane do
tog vremena dovele do poveanja trgovinske razmene unutar Zajednice u iznosu od
20%. I da je obezbeen rast od 1% godinje. Takoe je otvoreno preko 900.000
radnih mesta.
Pre toga, Komisija je vie puta u svojim izvetajima potencirala intenzivniju
primenu principa subsidijariteta kako bi se izbegle pojedine situacije institucionalnih
blokada.
Komisija je 1996. godine izdala SLIM progarm u kojem predlaze kodifikaciju
pojedinih prava kao npr. u bankarstvu, profesionalnim pravima radnika itd. Taj
proces nije u svojim krajnjim dometima bio naroito uspean, ali je kao primer imao
velikog znaaja.
U 1997. godini Komisija je usvojila Akcioni plan u kome je iznela nameru da radi
na podizanju efektivnosti propisa u obalasti unutarasnjeg trzista. Plan je apostrofirao
nedovoljnu efikasnost u izvravanju direktiva, navodei da se skoro 25% ne izvrava
ili se nepotpuno izvrsava. Radi prevazilaenja takvoga stanja, objavljuju se svakih
est meseci izvestaji o registraciji implementiranih direktiva.
Prema ocenama velikog broja autora, najvazniji fakat za postizanje uspeha u
harmonizaciji i stvaranju unutranjeg trita bila je izmena lana 100 Ugovora
prilikom donoenja Jedinstvenog evropskog akta.
Novi lan je izbegao principijelnu slabost ranijeg lana koji je predviao
jednoglasnost prilikom odluivanja o donoenju novih mera u procesu harmonizacije
na taj nain to je omoguio donoenje odluka kvalifikovanom veinom.
Ta izmena se nije odnosila na relativno nove procedure koje su tretirale na
fiskalnu sferu, zatitu prava zaposlenih, zatitu ivotne sredine. Drave su mogle
kako smo ranije naglasili u najboljoj nameri da zatite svoje dravljane donosti ove
propise koji su se esto smatrali smetnjom i preperekom u formiranju unutranjeg
trita.
Meutim, i pored toga na osnovu te izmene usledile su brojne akcije koje su
znatno dinamizirale harmonizaciju u tim oblastima.
Naroito je bio izraen problem tehnikih barijera koji su narastali usled tehnikih
pronalazaka i inovacija.
49
Da bi se donekle uredila situacija u ovoj oblasti doneta je Direktiva 83/89 sa

osnovnom svrhom da se postigne koordinacija izmeu drava lanica i Komisije pre
nego li drave lanice usvoje nove tehnike standarde i propise.
Direktiva je obavezala drave lanice da notifikuju Komisiji pre usvajanja,
nameru da ele da donesu neki tehniki standard ili propis.
Ovu vrstu notifikacije Komisija je distribuirala ostalim dravama lanicama u
svrhu davanja eventualnih amandmana.
U korpusu ove direktive bili su i pojedini standardi koji su se ozanaavali kao
tehnike specifikacije. Iako oni nisu bili obavezni imali su velikog znaaja u stvaranju
kvaliteta proizvoda i prava potroaa na kvalitetan izbor.
Izvetaji Komisije iz ove sfere ukazuju da se na ovaj nain postiglo veoma
mnogo u smislu otklanjanja tehnikih barijera u trgovini. Ali, naalost, to nije donelo
poeljni i potrebni nivo standardizacije u Uniji.
Dobra strana bila je obezeenje preventivne kontrole i provere do koje mere se
tim putem mogu konsituisati nepotrebne prepreke trgovini sa jedne strane i na kakav
nain se moe obezbediti zatita javnih interesa.
Komisija je posle uvenog sluaja Cassis de Dijon izrazila nameru da primenom
principa multi priznanja reducira direktive u ovoj obalsti. Za taj posao imala je
ozbiljnu podrku predsednika Delora
Novi pristup Komisije u ovoj oblasti bazirao se na nekoliko principa koje emo
sumarno izloziti:
1) harmonizacija prava bie restriktivna ako je u pitanju zahtev bezbednosti,
odnosno mogunost slobodne cirkulacije na tritu,
2) industrijski proizvodi moraju biti u skladu sa standardima koji vladaju o toj sferi.
Oni, takoe, moraju biti u skladu sa zahtevima predvienim u direktivama,
3) tehnike specifikacije nisu obavezne.
Meutim, tamo gde evropski standardi egzistiraju oni imaju apsolutni prioritet.
Praktino je bez znaaja injenica to proizvoai nemaju obavezu primene
standarda jer se suoavaju sa problemom kako da obezbede potrebne uslove
predvidene u direktivama za pojedine sektore.
Na ovakav nain postavljen, novi pristup Komisije reducirao je broj direktiva, ali
ih nije potpuno odbacio. One egzistiraju u nevelikom broju, jer u pojedinim
sluajevima nuno je utvrditi okvire minimuma standrada bezbednosti. Neke od njih
bave se pitanjima bezbednosti dejih igraaka, medicinske opreme, elektrinom
opremom i drugim aparatima i proizvodima koji uvek i iznova zahtevaju ureenje
makar okvirnih elementa.
50
Sertifikati koji se dobujaju od tela Unije zaduenih za te poslove uvode posredan

nain identifikovanja marke evropskog proizvoda, to bi trebalo da bude garancija za
slobodan promet na tritu Evropske Unije.
Komisija je bavei se ovim pitanjima izdala Zelenu knjigu evropske
standardizacije januara 1991. godine. U njoj predlae da se ostvari efikasnija
struktura naina donoenja odluka u nacionalanim i komunitarnim telima i organima
nadlenim za standardizaciju.
Deo problema u ovoj sferi nastao je kako je navedeno u zbog nedostaka
laboratorija za testiranje i izdavanje sertifikata.
Multi priznanje je unelo zajedno sa poveanjem tehnikih mogunosti
laboratorija i druge opreme da se pitanja postizanja standarda uspeno obavljaju,
odnosno da oni budu faktor kompetentivnosti.
Za neke veoma vane oblasti, kao npr. Medicinu, formirana je 1993. godine
Agencija za evaluaciju medicinskih proizvoda. Ova Agencija ima zadatak da
kontrolie i testira proizvode pre nego to mogu biti izneti na trite.
Sedite Agencije je u Londonu.
SLOBODA KRETANJA ROBA

Razmatrajui znaaj etiri slobode moramo zakljuiti da kljunu ulogu u
konstituisanju zajednikog odnosno unutranjeg trita ima sloboda kretanja roba.
Ova sloboda sainjena je, uslovno reeno, od tri dela. Prvi deo odnosi se na
eliminaciju carinskih i slinih davanja izmeu drava kao i unutranjih i
diskriminatornih novanih davanja.
Drugi deo odnosi se na eliminaciju necarinskih kvantitativnih ogranienja i slinih
barijera. Trei se odnosi na dejstva autorskih prava i industrijske svojine.
U delu tri Ugovora, naslov Slobodan promet robe u lanu 23 kae se:
Zajednica se zasniva na carinskoj uniji koja se odnosi na svu robnu razmenu i
obuhvata zabranu carina na uvoz i izvoz izmeu drava lanica i svih dabina koje
imaju isto dejstvo, kao i uvoenje zajednike carinske tarife u njihovim odnosima sa
treim zemljama.
Odredbe sadrane u lanu 25. u glavi 2. ovog naslova primenjuju se na robu
koja potie iz drava lanica i kao i na onu robu iz treih drava koja je u slobodnom
prometu u dravama lanicama.
51
Uklanjanje carina izmeu drava je inherentno konceptu carinske unije. Neto

manje je jasan koncept uklanjanja svih dabina koje imaju slino dejstvo. Meutim,
bez obzira na te nejasnoe terminolokog i materijalnog karaktera, Sud pravde je
funkcionalistiki posmatrano imao jasan stav u tom smislu, jer je iroko primenjivao
koncept uklanjanja svih dabina u kretanju roba. U vezi sa tim, ilustrativan je primer
/Case 2/3 1969.godine ECR 211/ u kojem Sud ponitava odluku Belgije o uvoenju
novanih davanja za neke socijalne fondove prilikom prometa nebruenih dijamanta.
Prema miljenju Suda, u tom sluaju se radilo o dabinama sa slinim dejstvom kao
to su carine.
Takoe sa istom tendencijom u smislu postizanja zatite drava lanica od
premetanja carinskih i drugih davanja, zabranjuje se naplata posrednog ili
neposrednog veeg iznosa unutranjih poreza od onih koji se napalauju za domae
proizvode.
Osim toga, ni jedna drava ne moe na proizvode iz drugih drava lanica
naplaivati bilo kakve unutranje poreze radi zatite drugih proizvoda. U vezi sa tim,
Savet je bio ovlaen da na predlog Komisije, uz konsultovanje Parlamenta i
Ekonomsko socijalnog Saveta, donese mere za usklaivanje pravnih propisa koji se
odnose na politiku dodatnih poreza. Ovaj tip odluke morao se doneti jednoglano. Za
sluaj veta neke drave lanice Savet je mogao doneti mere koje su neophodne da
bi se obezbedilo funkcionisanje unutranjeg trita. Savet je nastojao da
harmonizuje sutinski vano pitanje dodatnih poreza, jer su oni najvei deo prihoda
Zajednice. Odreivanje procedura u tom smislu bilo je orijentisano da se obezbede
minimalni zahvati o emu svedoe brojne direktive.
KVANTITATIVNE RESTRIKCIJE
Da bi se obezbedila sloboda kretanja roba nuno je bilo eliminisati kvantitativne
restrikcije i mere ekvivalentne njima. Meutim, izvesne nedoumice moe izazvati
pitanje ta su to kvantitativne restrikcije. Prema opte usvojenom shvatanju re je o
numerikom ogranienju trgovine robama izmeu drava. Kao sinonim upotrebljava
se naziv kvota. Ovaj termin je doao iz GATTa, odnosno njegovog lana 11. koji
generalno zabranjuje kvote uvoznoizvozne dozvole i druge mere. Sledei logiku
znaaja GATTa ostale mere slinog efekta morali bi tumaiti restriktivnim i pod tim
podrazumevati razliite vrste ogranienja trgovine. Na drugoj strani, Sud veoma
ekstenzivno tumai taj vid ogranienja, to je sa svoje strane imalo ogromnog udele
za dostizanje integracije unutar zajednikog trita.
52
IZUZETCI OD PRINCIPA SLOBODE KRETANJA ROBA

Sloboda kretanja roba poznaje izuzetke koji su utvreni u odredbama lana 30.
Ugovora u kome se kae da su mogua ogranienja uvoza, izvoza ili tranzita robe,
ako su ona opravdana razlozima javnog morala, javnog poretka, javne bezbednosti,
zatite zdravlja i ivota ljudi, ivotinja ili biljaka, zatite nacionalnog kulturnog dobra
umetnike, istorijske i arheoloke vrednosti ili zatite industrijske i trgovake svojine.
Meutim, takva sredstva ne smeju postati sredstvo svojevoljne diskriminacije ili
prikriven oblik ograniavanja trgovine izmeu drava lanica.
Najvanija stvar u regulaciji ove obalasti je reenost da se izbegnu situacije u
kojima drave lanice imaju motive da pribegavaju neselektivnoj primeni mera
zatite gore oznaenih interesa kao masku za svojevrsni protekcionizam. S obzirom
na to da je komunitarana regulativa u celosti pokrila ovu oblast onda se s pravom
moe zakljuiti da je regulativa drava lanica po pravilu jedino preventvnog
karaktera.
SLOBODA KRETANJA LICA

Sloboda kretanja lica jedna od etiri fundamentalne slobode sadri vie
elemenata. Na poetku bi se bavili slobodom kretanja radnika, s obzirom na to da je
to njen najvaniji deo.
Posle II svetskog rata postojala je veoma izraena protekcionistika politika u
pogledu zapoljavanja stranih radnika koje su smatrali migrantima.
Imali su, po pravilu, nesiguran poloaj i suoavali su se sa brojnim restrikcijama i
ogranienjima. Posle Rimskih ugovora iz 1957. godine bilo je izvesno da e se
uspostaviti sloboda kretanja radnika po isteku tranzicionog perioda, do 1970. godine.
Kao to je poznato, taj period se zavrio godinu dana ranije. Sloboda kretanja radne
snage ima nesumnjivo veliki politiki, socijalni i kulturni znaaj. Ova sloboda odnosi
se ne samo na radnike sa plavim okovratnicima, ve i na one koji raspolau
sofisticiranim znanjima visoke vrednosti i strunosti.
Poznato je da veliki broj radnika ivi u drugim dravama dui period vremena i u
tim sredinama organizuje ukupan ivot i ostvaruje ogroman uticaj na socijalna
deavanja. Njihova deca nastavljaju da ive u tim sredinama. Zapoljavaju se i
zakljuuju brakove sa licima iz redova domicilnog stanovnitva. Te pojave su
naroito izraene u ovom vremenu i znaajno doprinose da se EU lagano pribliava
stapanju razliitih kultura kao osnova za promociju evropskog graanstva.
U lanu 39. Ugovora o EU kae se da e unutar Zajednice biti obezbeena
sloboda kretanja radne snage. Ova sloboda obuhvata ukidanje svake diskriminacije
izmeu radnika drava lanica po osnovu dravljanstva, u pogledu zapoljavanja,
nagraivanja i ostalih uslova rada. U okviru ove slobode, radnici, sa izuzetkom
53
ogranienja koja nastaju iz razloga javnog poretka, bezbednosti i zdaravlja, imaju

pravo:
a) da prihvate stvarno uinjene ponude za zapoljenje;
b) da se u tu svrhu slobodno kreu na teritorijama drava lanica;
c) da borave u jednoj dravi lanici radi zaposlenja u skaldu sa zakonskim i
administrativnim propisima koji reguliu zapoljavanje dravljana tih drava
lanica;
d) da se zadravaju na teritoriji drave lanice posle zaposlenja u toj dravi u
skladu sa uslovima koje Komisija utvrdi u izvrnim uredbama.
Navede odredbe se ne odnose na radnike zaposlene u javnoj upravi.
Kategorija radnika nije sasvim jasno definisana u ovim i drugim propisima. To je
propustio da uradi i Sud pravde. Savet ima ovlaenja da regulie pitanja iz ove
oblasti i to kvalifikovanom veinom u saradanji sa parlamentom. Posle Mastrihta ta
procedura je preneta u domen koodluivanja. Na poetku su eliminisana ogranienja
u pogledu kvota zapoljavanja i time je otklonjena jedna zanaajna barijera.
Uredba 1612/68 nije limitirala koncept radnika. On se uzima veoma iroko.
Odnosi se pre svega na radnike iz drava lanica. Osim njih, nakon 1994. godine,
kada je formiran evropski ekonomski prostor, ta prava uivaju i radnici iz Islanda,
Lihtentajna i Norveke. Ona se odnose i na dravljane vajcarske jer je ona o tim
pitanjima zakljuila sporazum sa Unijom 1999. godine. Ova prava u ogranienom
smislu uivaju i radnici iz Turske i Maroka. Gore pomenuta uredba zabranjuje svaku
vrstu diskriminacije u pogledu uslova za zapoljavanje. Takoe, socijalna i poreska
prava radnika se izjednaavaju sa pravima radnika iz drave domaina. Radnici su
izjednaeni i u pogledu posedovanja nepokretnosti za nastanjivanje. Radnici uivaju
prava u vezi sindikalnog predstavljanja i delegiranja u organe.
Najvaniji i moda krucijalni stav je pitanje poloaja lanova porodica radnika. Ta
prava su liberalno postavljena i u pogledu poloaja najbliih srodnika radnika. Po
tom osnovu uivaju prava suprunici, deca ispod 21. godine starosti, drugi maloletni
lanovi familije, izdravani roditelji, dedovi i babe radnika i njihovih suprunika.
Ta prava se odnose na ivljenje sa radnikom, zapoljavanje za sve pobrojane
kategorije, ak iako nisu dravljani drave lanice. Deca imaju pravo na
nediskriminatorni pristup obrazovanju. Shodno direktivi 77/486, za decu radnika
predviaju se specijalni programi kako bi se uspenije integrisali, ali i programi kako
bi se obrazovali na svom jeziku i u duhu kulture drave iz koje potiu.
Uredba 1251/68 predvidela je pravo radnicima da ostanu na teritoriji drave
lanice posle gubitaka posala u toj dravi. Komisija je 1998. godine predloila
znaajne amandmane na Uredbu iz 1968. godine. Tom uredbom se zabranjuje
diskriminacija radnika migranata u pogledu rase, pola, etnike pripadnosti, verovanja
i seksualne orijentacije. U pogledu ovih pitanja veoma ilustrativan je sluaj /Case C
54
350 /96 ECR I2521/. Austrijski Trgovaki kodeks je zahtevao da menader mora biti
rezident Austrije. Sud je naao da se time kri lan 39.Ugovora o slobodi kretanja
radnika.
Evropska kompanija
Koncept kompanijskog prava proizilazi u najveem delu iz ekonomske dimenzije
prava slobode nastanjivanja koje ukljuuje i pravo osnivanja preduzeca.
Ideja o formiranju originalne evropske kompanije nije nova, jer datira iz vremena
neposredno poslije II svetskog rata. Egzistirao je veliki broj predloga i ideja o tome
kako bi trebalo koncipirati nove oblike evropskih preduzea. Mnotvo razliitih formi
uglavnom bi mogli saeti ukazivanjem na one tipine oblike, a to su: evropsko
drutvo, evropska privatna kompanija, evropska inetresna grupacija, evropsko
drurtvo za osiguranje, raznovrsne forme neprofitabilnih kompanija itd. Geneza
razvoja egislacije u ovoj sferi veoma je bogata i ne bi se mogla izloiti u okvirima
ovoga rada niti u okvirnim elementima. To je uslovilo pojavu brojnih diversifikovanih
modela u dravama lanicama.
Razvoj evropskih integracionih procesa uinio je nunim da se harmonizuju
propisi u ovoj obalasti.
Prvi potez u tom pravcu povukla je Komisija podnosei predlog savetu o potrebi
stvaranja evropskog tipa kompanije koja bi imala nadnacionalni karakter. Taj predlog
inicirao je brojna razmataranja, ali veeg stavrnog uinka nije bilo u pogledu
sistematske I celovite legislacije.
Komisija je objavila Belu knjigu o ovim problemima. U njoj je, pored drugih
vanih pitanja, bilo tretirano i pitanje sistema upravljanja kompanijama. Komisija je,
takoe, podnosila predloge o statutu evropske kompanije u kojemu su
tretiranapitanja osnivanja kompanija, postupaka registaracije, osnivakom kapitalu,
rukoveenju, finasijskim izvetajima i prestanku rada.
Oigledno je da se nije moglo, posle nepovoljnog odgovora na ovaj tip predloga,
pronaci jedinstveno reenje za ovo pitanje. Stoga se prelo na novi program
resavanja koji je u osnovi promovisao multivarijantni nain regulisanja u svrhu
naknadnog postizanja unifikacije.
Osnivanje evropske kompanije
Evropska kompanija se moe osnovati u obliku akcionarskog drustva za
obavljanje komercijalnih funkcija, sa svojstvom pravnog lica i sa minimalnim
finasijskim ulogom od 100 hiljada eura. Kompanija mora imati sedite u nekoj dravi
lanici Evropske Unije. Osnivai evropske kompanije mogu biti akcionarska drutva,
drutva sa ogranienom odgovornou, firme koje imaju status trgovakih drutava.
Osnivanje mora biti u skaldu sa propisima drave u kojoj je sedite kompanije.
55
Kompanije se mogu osnovati na sledee naine: spajanjem dve ili vie

kompanija, formiranjem holdinga, osnivanjem zajednikog drutva keri kompanije,
osnivanjem holdinga privatnih komapnija, osnivanjem zajednikog drutva keri od
strane drutava sa ogranienom odgovornou i promenom odnosno
transformisanjem nacionalnih akcionaraskih drustava u evropsko drustvo.
Kompanijsko pravo drava lanica odlikovala je velika raznovrsnost.
Harmonizacija ovog prava bila je veoma tezak zadatak. Velika diversifikacija sistema
uslovila je okolnost tekog postizanja konsensusa. Drave lanice su nastojale da
ovu oblast to due zadre u svojoj ingerencij, odnosno pod rezimom svojih pravnih
pravila. Meutim, bez obzira na to sainjen je progaram koji je na poetku doneo
nekoliko direktiva.
Veina prava na kontinetu imala je dva tipa gotovo sasvim razliitih kompanija i
to:
1) javne akcionarske kompanije i
2) privatne kompanije sa ogaranienom odgovornou.
U Velikoj Britaniji je postojao sistem dva tipa kompanija i to javnih i privatnih.
Meu njima je bilo razliitih oblika koji su sadrali razliite forme jednog ili druge
vrste. esto nije bilo mogue napraviti striktne razlike, odnosno bilo je meavine i
jednih i drugih elemenata. Usled toga nije mogue napraviti strogu podelu.
Na poetku se ujednaavanje propisa u ovoj oblasti koncentrisalo na javne
deoniarske kompanije.
Prvih nekoliko direktiva bavilo se pitanjima strukture kompanije.
Direktiva 68/151 bavila se, pored glavnog fokusiranja panje na javne
korporacije, sa ogaranienom panjom na privatne korporacije.
Najvanije je bilo to to se trailo od drava lanica da uspostave centralni ili
komercijalni registar, javnog karaktera u kome e biti registovane sve kompanije. U
njima e pored toga i stranica za svaku kompaniju u kojoj e biti njihov statut, lista
direktora i lanova upravljakog borda i opis kapitala koji poseduje. Takoe se
predviaju lista mesenog bilansa i lista gubitaka.
Direktiva 77/91 bavila se samo javnim korporacijama. Zahtevala je pojedine
informacije o svrsi udruivanja, prirodi akcionarskih prava, ovlaenjima upravljakih
oragana, i veliinu uloenog kapitala. Najdetaljnije su odredbe koje se tiu kapitala.
Zabranjeno je sticanje sopstvenih deonica za kompanije. U tome postoje samo retki
izuzeci. Osim toga, formuliu se oblici uveanja kapitala i mogunost umanjenja.
Akcionarima se daje pree pravo za uee u dobiti proprcionalano njihovom
akcionaskom ulogu.
56
Trea direktiva koja se bavila javnim kompanijama bila 78/ 855. Predviela je
pravila o integracijama razliitih vrsta firmi. Integaracija (spajanje) moe da se vrsi
posredstvom transfera celokupnog kapitala i obaveza sa jedne kompanije na drugu.
To je tzv. akvizicija u kojoj jedna kompanija opstaje. Drugi nain je formiranje nove
komapanije u kojoj dve ili vise firmi unosi svoju cjelokupnu imovinu.
Direktiva se detaljno bavila pitanjima kaznenih odredbi kojima se tite akcionari i
posednici obveznica.
Njen znaaj lei u tome to je donela ujednaavanje propisa u ovoj oblasti od
nemerljive vanosti za ostvarivanje ciljeva Evropske unije.
Nekoliko direktiva se bavilo pitanjima obaveza evropskih kompanija u pogledu
finasijskih obauna i izvetaja. To su Direktiva 78/660 na koju je donijet amandman
26. juna 1999. godine o obavezi sprovoenja standarda za finasijske obraune i
izvetaje.
Veoma znaajnu promenu donela je Direktiva 84/253 propisujui minimum
standarda o revizorima i njihovim certifikatima. Njihov rad je mnogo doprinio da
poveca kvalitet racunovodstvenih poslova I urednost finasijskih transakcija.
Obezbeivanje kvalitetnih finasijskih transakcija I poslovnih operacija je
neophdno da bi se postiglo potrebno ujednaavanje i dostigao nivo meunarodnih
standarda u ovoj oblasti.
Komisija je svojom preporukom 2001/256 zahtevala da revizorski poslovi budu
osnova svih izvetaja te vrste u kompanijama i finasijskim institucijama.
etvrta direktiva se bavila pitanjima ujednaavanja uslova u javnim i privatnim
kompanijama u pogledu minimuma imovine, godinjeg obrta i zaposlenih. U ovom
dokumentu detaljno se reguliu pitanja godinjeg bilansa, profita i gubitaka. Sve ove
operacije moraju biti podvrgnute reviziji. Svi izvetaju moraju biti uraeni u dobroj
veri.
Uredba 2137/85 o Evropskim ekonomskim interesnim Grupacijama regulisala je
pitanje doint veera i partnerstva. Legislacija prekogarnine saradnje odnosila se
na zatitu interesa strana u doint veer poslovima i treih strana. Evropske
ekonomske grupacije su f leksibilni instrument koji se moe upotrebiti za zajednika
istraivanja, proizvodnju, marketing i reklamu za komercijalne firme, ali i kao oblik
saradnje u poslovima raznih vrsta.
EVROPSKO GRAANSTVO I SLOBODA KRETANJA LICA
Evropski Savet je 1984. godine usvojio Program naroda Evrope sa legislativnom

komponetom, koja e omoguiti da se dostigne eljeni cilj, odnosno potpuna sloboda
kretanja lica.
57
Amsterdamski ugovor je dodelio ovlaenja Savetu da ini napore kako bi se

postiglo da EU postane prostor slobode, bezbednosti i pravde, ukljuujui ukidanje
granine kontrole izmeu drava lanica i liberalizaciju ulaska i izlaska, kao i
regulisanje statusa dravljana treih drava.
Evropski Savet odran u Fontenblou 1984. godine opredelio se da ostvari
oekivanja naroda Evrope, da se prema treim zemljama i ostatku sveta, legitimiu
kao graani Evrope. Formiran ad hoc Komitet je imao zadatak da saini izvetaj sa
predlozima. Komitet je u svom izvetaju pod naslovom Narod Evrope predloio da
se ukinu sve vrste carinskih ogranienja i drugih formalnosti prilikom prelaska
granica izmeu drava lanica i da se kreiraju simboli Evropske Unije.
Komisija je predloila da se garantuje pravo boravka unutar Zajednice
nezaposlenim licima, zatim ekvivalencija visokokolskih diploma, razmena studenata
i saradnja izmeu institucija. U 1990. godini Savet je usvojio tri uredbe o pitanjima
boravka.
Prvom se priznaju prava boravaka licima koja su zavrila radni vek. U to pravo
ukljuena su sva zdravstvena prava i ostala prava iz socijalnog osiguranja. Takoe,
tite se prava lica lienih radnih sposobnosti u pogledu svih rizika zdravstvenog
osiguranja. Druga je garantovala pravo na boravak licima koje to pravo ne uivaju na
osnovu bilo kojeg dela komunitarnog prava. To se odnosi na studenete, nezaposlene
i izdravana lica.
Trea direktiva se odnosila na pravo boravka studenata. To pravo im se priznaje
za vreme trajanja studija. Nisu bez znaaja neke direktive koje su se ticale obinih
ivotnih aktivnosti vezanih za dozvole za upravljanje motornim vozilima. One su
harmonizovale propise drava lanica u toj oblasti.
SLOBODA PRUANJA I PRIMANJA USLUGA

Sloboda pruanja i primanja usluga igra veoma znaajnu ulogu u alokaciji
produkcionih faktora. One su neophodan deo optimalnog rasporeda u produkcionom
lancu, i uslov su efikasnog delovanja komercijalnih i finansijskih funkcija preduzea
irom Zajednice.
Ne postoji drugi nain da se stvori unutranje trite ukoliko se finasijska i
komercijalna funkcija ne obavljaju slobodno. Sloboda davanja i primanja usluga
veoma je znaajan i zbog okolnosti to se na taj nain omoguava pojedincima da
obavljaju profesionalnu delatnost unutar Zajednice. Zahvaljujui mobilnosti davalaca
ili primalaca usluga, one mogu biti na potrebnom nivou u pogledu kvaliteta i stoga je
tim licima neophodno omoguiti slobodan pristup socijalnim beneficijama.
Podela usluga, kako se esto ini, nije sasvim na mestu, iz razloga to je teko
povui razliku izmeu onoga to se podrazumeva pod primanjem usluge, od onoga
to se smatra davanjem usluge.
58
lan 43. Ugovora govori da se zabranjuju ogranienja nastanjivanja dravljna

jedne drave lanice na teritoriji druge drave lanice. Ova zabrana se odnosi i na
ogranienja u vezi sa osnivanjem agencija, filijala i poslovnica od strane dravljana
jedne drave lanice, koji su nastanjeni na teritoriji druge drave lanice. Sloboda
nastanjivanja ukljuuje pravo osnivanja i obavljanja samostalnih delatnosti linim
radom, i osnivanja i upravljanja preduzea, posebno firmi ili trgovakih drutava.
Pravo osnivanja, kao to je istaknuto, pojavljuje se u tri forme i to:
1) osnivanje agencija, poslovnica i filijala,
2) pravo obavljanja poslova kao samozaposleno lice i
3) osnivanje i upravljanje preduzeima, posebno firmi i trgovakih drutava, pod
uslovom potovanja odredbi koje se odnose na kapital.
Meutim, ovo pravo ipak nije neogranieno. Sutinski, ono garantuje jedino
nacionalni tretman dravljanima drugih drava lanica. Povod za to je to drave
lanice, usled strunih i poslovnih razloga razliitog tipa, reguliu pojedina pitanja
koja bi mogla, na posredan ili neposredan nain, da ugroze ovu slobodu. Da bi se
umanjile tetne posledice takvih aktivnosti drava lanica, Zajednica, posredstvom
standardizacije i harmonizacije ovih uslova, minimizira njihov uticaj.
U tom pravcu i Sud pravde dozvoljava primenu ovih propisa vrlo restriktivno i to
jedino u sluaju velikog i znaajanog javnog interesa. Pod uslugama se u smislu
Ugovora podrazumevaju one usluge koje se obavljaju uz nadoknadu, ukoliko se na
njih ne odnose odredbe o slobodnom kretanju lica i slobodnom prometu roba i
kapitala.
Usluge obuhvataju:
a) delatnosti industrijskog karaktera,
b) delatnosti trgovakog karaktera,
c) delatnosti zanatskog karaktera i
d) delatnosti slobodnih profesija.
iroka je skala delatnosti pruanja i davanja usluga. Podela kao to smo ranije
istakli neretko je artificijelna i nepotrebna. Ona je ponekad objektivno nejasna i
neprecizna, kao npr. kod televizijskih programa. Te i druge nejasnoe omoguavaju
dravama lanicama da suptilnim metodama favorizuju domae davaoce usluga.
Minimiziranje tih uticaja bilo je predmet legislative Saveta. Na ovom organu usvojen
je 1974. godine Generalni progarm za ukidanje restrikcija koje se odnose na slobodu
davanja usluga.
Usvojene su, takoe, Direktiva 73/148 koja se odnosila na uklanjanje restrikcija
u vezi sa nastanjivanja i Direktiva 75/34 iz 1975. godine koja se odnosila na
59
uklanjanje restrikcija u vezi sa boravkom na teritoriji tree drave. Lica koja su

izgubila status zaposlenog ili su stekli trajni invaliditet i lanovi njihovih porodica
mogli su, shodno odredbama ove direktive, nastaviti boravak.
U 1985. godini Bela knjiga je ukazala na nedovoljan nivo postignutog uspeha u
ostvarivanju slobode pruanja usluga u sferi finasijskih usluga, informacija i
audiovizuelne industrije. Stoga su preduzete mere kako bi se uvrstio novi pristup radi
otklanjanja ovih problema. Te mere su postigle svoj cilj i u tom pravcu su postignuti
znaajni rezultati.
POLOAJ KOMERCIJALNIH AGENATA

Konstituisanje trinih mehanizama i uspostavljanje slobode pruanja usluga
podrazumevalo je regulaciju pitanja poloaja komercijalnih agenata. Njihov poloaj
bilo je nuno regulisati iz razloga to su oni posrednici i u trgovini ali i pregovarai u
tim poslovima prema treim licima. Ranije je u Zajednici bila veoma arolika slika
pravnog poloaja ovih agenata. Veina kontinentalnih zemalja davala je zatitu
pojednih prava agenata. Na drugoj strani, Irska i Velika Britanija nisu predviale
nikakvu posebnu zatitu u pogledu tete, gubitaka ili bezbednosti.
Stoga se taj deo mora harmonizovati i ujednaiti. Pitanja su regulisana
direktivama koje su omoguile da se na unutranjem tritu ostvri jednak poloaj
komercijalanih agenata. Direktive su garantovale specifiana prava za komercijalne
agente. Ukljuivale su rokove otkaza poslova vezanih za delatnost agenata,
odnosno u relacijama sa konzumentima njegovih usluga i prava koja proistiu iz
faktikoga rada na teritoriji koju pokriva svojim poslovima.
SLOBODA KRETANJA KAPITALA

Sloboda kretanja kapitala je sutinska pretpostavaka stvaranja unutranjeg
trita i ekonomske i monetarne unije. Integrisano finansijsko trite nije mogue
stvoriti bez slobode kretanja kapitala. Ovim pitanjima, po optoj oceni, poklanjala se
u Uniji znaajna, ali i nedovoljna panja. Ipak, postignuto je da se koordinacija ovih
aktivnosti vri posredstvom Centralne evropske banke. Takoe, uveden je zajedniki
novac EURO u 2002. godini.
Znaaj ostvarivanja slobode kretanja kapitala za ostale tri fundamentalne
slobode je nemerljiv. Gotovo da bi sloboda kretanja robe bila paralisana za sluaj
restrikcija u slobodi kretnja kapitala. Postavalja se pitanje na kakav bi nain radnici
koristili svoje zarade za sluaj restrikcija u kretanju kapitala, odnosno novca.
60
Takoe, nezamislivo je sigurno bankarastvo i drugo finansijsko poslovanje u

Zajednici u sluaju nepotrebnih restrikcija ove fundamentalne slobode. Situacija na
poetku integrativnih procesa u ovoj oblasti bila je veoma kompleksna. Na
jednojstarani su bile Grka, Francuska, Italija, panija i Portugal, sa prilino
rasprostranjenim restrikcijama, a na drugoj, skandinavske zemlje, Nemaka i
Holandija, sa liberalnom monetarnom politkom koja je dozvoljavala slobodno
kretanje kapitala preko i unutar njihovih garanica.
Restrikcije su se odnosile na razmenu i investicije, posebno one koje bi
ugroavale nacionalnu privredu. Isto tako, bile su u funkciji spreavanja odliva
kapitala u vremenima finansijskih kriza, zatim ogranienja uvoza i izvoza roba i
naravno sve uz saglasnosti sa spoljnotrgovinskom politikom drave. Restrikcije
finasijskih transakcija odnosile su se na taransfer valute, razliite vrste plaanja u
poslovima uvoza i izvoza, zatim stranih kredita, transfera prava intelektualne svojine
u inostranstvo itd.
Uviajui neodrivost takvog stanja i njegovu tetnost za dostizanje vreg
integracionog jedinstva u Ugovoru o evropskoj zajednici iz 1957. godine predvieno
je postepeno ukidanje restrikcija u slobodi kretanja kapitala. U cilju implemetacije
takvih reenja Savet je usvojio direktive: 921/60 1960. godine i 63/21. Znaaj ovih
direktiva lei u tome to su komercijalnu dimenziju kretanja kapitala, pogotovo u
privatanoj sferi, oslobodile nepotrebene kontrole. Iako se ova vrsta liberalizacije
odnosila na razliite komercijalne transakcije, ona nije u dovoljnoj meri zastupala
liberalizaciju bankarskih i finansijskih poslova.
Direktiva 88/361
Bela knjiga Komisije iz 1985. godine predviala je liberalizaciju kretanja kapitala.
Taj zahtev temeljio se na injenicama neophodnosti ostvarivanja:
1) pristupa ef ikasnom f insijskom ser visu u okvirima integrisanog finsijskog
trita,
2) ostvarivanja monetarne stabilnosti i
3) postizanja optimalne alokacije tednje u EU.
Usvajanje direktive 88/361 o primeni lana 67 Ugovora imalo je uspeha zbog
injenice to su mnoge drave lanice uvidele znaaj uklanjanja restrikcija
slobodnog kretanja kapitala. Ovom direktivom naloeno je uklanjanje svih vrsta
restrikcija do 1990. godine. Dravama je naloeno da otklone sve vrste zatitnih
mera i da te obaveze vrlo striktno sprovode. Francuska, Italija i panija su veoma
sistematski i striktno sprovodile svoje obaveze u pogledu otklanjanja restrikcija u
slobodnom kretanju kapitala. Stoga se opravadano kao poetak monetarne unije
uzima datum do kada je trebalo impelemetirati ovu direktivu, a to je 1. juli 1990.
godine.
61
BANKARSKI POSLOVI
U Evropskoj Uniji postojala je veoma izraena elja da se harmonizuju propisi
nacionalanog bankarskog prava. To je naroito postalo nuno posle harmonizacije
propisa u oblasti osiguranja i bezbednosti.
Posle donoenja Bele knjige 1985. godine, usledila je serija direktiva. Veoma
vana meu njima bila je Direktiva 77/780, koja se odnosila na kreditine institucije.
Definisane su kreditne institucije i zahtevano je od drava lanica da harmonizuju
svoje sisteme bankaraskog poslovanja kako bi one ispunjavale minimum uslova za
funkcionisanje u novim uslovima.
Meudravni bankarski sistem je po nalozima narednih direktiva trebalo
usaglasiti sa domaim bankarskim sistemom. Posebna se panja poklanjala
ureenju kreditnih poslova kroz regulaciju pitanja sutinskih standarda poslovanja i
univerzalnih bankarskih aktivnosti.
Banke su dune da obezbede minimum kapitala od 5 miliona eura. Zatim,
eleminisana je supervizija od strane dravnih vlasti i naloeno uspostavljanje
adekvatne unutranje kontrole. Pored toga, regulisana su pitanja uea
komintenata u plasmanima.
Te i druge mere finasijskobankarskog karaktera omoguile su da se na
jedinstvenom tritu uspostavi finasijska i monetarana funkcija koja nee biti
limitirana usled konstitucionalnih ogranienja u dravama lanicama. Ocenjuje se
kao veliki uspeh injenica sutinskog transfera suvereniteta na centralne finansijske
strukture, odnosno na Centralnu evropsku banku.
62
GLAVA V
PROIRENJE EVROPSKE UNIJE
ISTORIJAT PROIRENJA
Proirenje Evropske unije predstavlja sr odnosa Unije sa ostatkom evropskog
kontinenta i istovremeno mogunost da se tim putem stvori stabilan kontinent u
celini. Ne moe se odrei da je proirenje Evropske Unije jedan od njenih
spoljnopolitikih instrumenta, ali i srce cele njene konstrukcije. To pokazuju modeli
proirenja u vremenu posle Rimskih ugovora. Bilo je u tome razliitih faza situiranih u
razliitim politikim okolnostima i razliitom vremenu.
Drave zaetnice integracija su: Francuska, Nemaka, Italija, Belgija, Holandija i
Luksemburg. Gledano iz sadanje perspektive, bez obzira na to to je re o relativno
malom broju, ni tada, a po svoj prilici ni sada, nije se raunalo sa ogranienjem
uveanja broja lanova.
Pr vi talas proirenja predstavljao je ulazak Velike Britanije, Irske i Danske 1973.
godine. Novo proirenje usledilo je ulaskom Grke 1. januara 1981. godine.
Posle toga, 1. februara 1986. godine, pristupile su panija i Portugal, a 1995.
godine pristupile su vedska, Finska i Austrija.
Razliiti su bili motivi pristupanja kod pojedinih lanica. Neke od njih su se
rukovodile iskljuivo ekonomskim motivima /kao npr. Danska i V.Britanija/, dok je kod
drugih pored ekonomskih bio veoma izraen i politiki motiv.
Trei talas usledio je prijemom Austrije, vedske i Finske
1. januara 1995. godine. Te tri neutralne zemlje mogle su biti primljene tek posle
pada Berlinskog zida. Raniji prijem ili zapoinjanje procedure prijema EU
antagonizirao je Sovjetski Savez.
etvrti talas nastupio je 1. jula 2004. godine, kada je pristupilo deset drava i to:
Poljska, Maarska, eska, Slovaka, Slovenija, Litvanija, Letonija, Estonija, Malta i
Kipar.
63
OPTI USLOVI ZA PRIJEM U LANSTVO
Evropski Savet je u Kopenhagenu 1993. godine utvrdio uslove koje treba da

ispune zemlje kandidati za prijem u lanstvo u EU. Komisija je neto ranije slino
izloila u svom izvetaju Evropa izazovi proirenja.
To su poznati Kopenhagenski kriterijumi. Oni su, takoe, izloeni u saoptenju
Komisije od 16. jula 1997. godine, pod nazivom AGENDA 2000.
Prvi uslov je evropski identitet drave. Prema tome, jedino evropska drava
moe postati lanica Unije. Drava kandidat mora da ispunjava sledee uslove iz
korpusa demokartije:
1) mora posedovati stabilne institucije koje mogu garantovati ostvarenje
demokratije, vladavinu prava, ljudska prava i potovanje prava manijina,
2) mora obezbediti funkcionisanje trine ekonomije i kapacitet uesnika trine
utakmice koji e im obezbediti mogunost nadmetanja u konkurenciji sa
akterima na unutranjem tritu Evropske Unije,
3) biti sposobna da preuzme obaveze koje proizilaze iz lanstva, ukljuujui
pristupanje politikoj, ekonomskoj i monetarnoj uniji.
Evropska Unija mora imati kapacitet da apsorbuje nove lanove bez
usporavanja i oteenja dostignutog stepena evropskih integracija. Osim toga,
posebno se naglaava vanost da drava kandidat ima trinu i konkurentnu
privredu, sa slobodnim formiranjem cena i potreban nivo razvoja finsijskog sektora.
U tom pravcu treba da poseduje odgovarajue administarativne i pravne kapacitete.
Svaka drava kandidat mora da prihvati prava i obaveze koje proizilaze iz osnovnih
vrednosti komunitarnog sistema.Taj kompleks vrednosti poznat je pod nazivom aquis
communaitaire.
PROIRENJE KAO SREDSTVO POLITIKE EU

Proirenje lanstva postalo je veoma znaajan instrument spoljne pilitike EU. To
je naroito vidljivo posle pozamanog proirenja 2004. godine. Ranije su
preovladavala miljenja da bi proirenje potkopalo ve dostignuti stepen integracije i
njegovu dubinu. Veoma su bile sadrajne rasprave na temu da li se treba orijentisati
na produbljivanje ili proirivanje integracije. Po nekim miljenjima, proirenje je
skopano sa brojnim trokovima koji bi mogli bitno opteretiti budet Evropske Unije.
Na drugoj strani, javila su se miljenja koja govore da bi proirenje moglo biti jedini
instrument i ozbiljna ansa da se stabilizuju Centralna i Istona Evropa. To, takoe,
ne bi bila samo neka vrsta eksporta stabilnosti ve bi to bila i odbrana od navale
imigranata i kriminalaca sa Istoka. Na kraju su se pokazala kao ispravna miljenja da
jedino orijentacija koja forsira uspostavljanje demokartije, slobodnog drutva i
ekonomskog razvoja na relaciji istokzapad u procesima proirenja, ima budunost.
64
Sledei tu logiku, proirenje je obuhvatilo deset novih lanova, a posle

intervencije NATOa obeano je lanstvo i zemljama jugoistone Evrope. Takav poziv
Evropske Unije ovim zemljama omoguava, u prvoj fazi, da one sprovedu reforme
ekonomskog i politikog sistema. Znaajno proirenje Evropske Unije nalae i brojne
unutranje reforme, posebno u institucijama.
Posle Amsterdamskog ugovora vidljiva je namera da se stvori Evropska drava,
ali nisu precizirane njene granice. Ne specificiraju se granice, ve se to ostavlja za
budunost. Na isti nain se postupa i sa mogunou njenih korekcija.
Molbe za puno lanstvo u Evropskoj Uniji podnelo je 11 drava. Sve one su
potpisale ugovor o asocijaciji i preduzele potrebne mere da ostavare uslove za
punoparavno lanstvo. Komisija Evropske Unije je u Agendi 2000 izrazila miljenje
da se kriterijumi sadrani u Preporuci kopenhagenske sesije evropskog Saveta
moraju ispuniti tri kriterijuma i to:
1) koji pripada politikoj sferi u pogledu uvaavanja i respektovanja demokatartije i
ljudskih prava,
2) ekonomski u pogledu ispunjavanja trinih uslova da ravnopravno uestvuje u
trinoj utakmici na tristu EU i
3) da je sposoban da usvoji sve zajednike vrednosti poznate pod nazivom aquis
communaiatarie.
Posebni uslovi bili su odreeni u finansijskoj sferi. Oktobara 2002. godine
Komisija je preporuila da se prime u punopravano lanstvo sledee drave:
Slovenija, Malta, Maarska, Slovaka, eska, Kipar, Litvanija, Letonija, Estonija i
Poljska. Dekalaracija u Kopenhagenu doneta decembra 2002. godine potvrdila je
preporuku. Ugovor o pristupanju potpisan je 16. aprila 2003. godine.
Politika retorika je bila vidljiva u ovom dokumentu u kome se, izmeu ostalog,
kae da je re o epohalnom dogaaju, jer on stavlja taku, odnosno prevazilazi u
potpunosti podeljenost Evrope, nastalu na sukobima. Sledei korak bi trebalo da
bude pridruivanje Bugarske i Rumunije. Takoe, nastavljaju se pregovori sa ostalim
kandidatima. U istom nivou, po svoj prilici, ne nalazi se Turska.
Nove drave koje su prikljuile moraju proi fazu prihvatanja prava i obaveza,
odnosno institucionalni sistem u celini i, naravno, metode odnosno modele
organizovanja ukupnog politikog ivota i posebno biznisa.
Oigledno da e novo proirenje imati ogroman uticaj na identitet Evropske Unije
i da e se veoma otro postaviti pitanje kako definisati politiku prijema novim
susedima. Proirenje prema turbulentnim zonama mora u EU provocitari nastojanje,
da se postigne to vie stabilnosti u smislu efikasnog odgovora na pojavu novih i
kvalitativno razliitih vrsta nestabilnosti. Na tom putu, iako to izgleda kao tehniko
pitanje, potrebno je usvojiti oko 80.000 stranica legislative, to je pozamaan i
veoma sloen zadatak.
65
FAZE PREGOVORA O PRIJEMU U LANSTVO

Prema odredbama lana 6. Amsterdamskog ugovora, Evropska Unija je
zasnovana na principima slobode, demokratije, uvaavanja ljudskih prava i
fundamentalnih sloboda, vladavine prava, kao principa koji su zajedniki svim
lanacama EU. U lanu 49 kae se, da svaka drava koja potuje lan 6 moe
aplicirati za prijemom u lanstvo Unije. U tom kontekstu manje je vano pitanje da li
je proirenje vie deo unutranje ili spoljne politike Evropske Unije.
Ranije smo istakli da je ono i jedno i drugo. Svako pristupanje novog lana je
potencijalna mogunost da se promeni ili, pak, dovede u pitanje institucionalna
struktura EU. Krhki balans izmeu malih i velikih drava lanica, po pridodi stvari, u
tom sluaju biva naruen. Proirenje izaziva promenu kapaciteta dotadanje politike
u brojnim oblastima. Prevazilaenje problema zavisi od sposobnosti uesnika u tome
procesu da pronau novi balans izmeu interesa drava lanica i onih deklarisanih,
kao interesi EU. Pojedini delovi obuhvataju manje ili vie sloena pitanja.
Prema nekim shvatanjima postoje pitanja koja se ne problematizuju u velikom
obimu i relativno ih je lako prevazii. To su: nauka, istraivanje, obrazovanje i
vaspitanje, pitanja malih i srednjih preduzea, industrija i statistika.
Pitanja koja potencijalno mogu izazvati konf likte su: telekomunikacije, spoljna i
bezbedonosna politika, potroaka i zdravstvena politika, evropska monetarana
politika, finasijska kontrola, kultura i audiovizuelna sfera, carinska unija, spoljna
politika i ribarstvo.
Pitanja koja mogu biti uzrok velikih problema su: sloboda kretanja robe, zatita
ivotne sredine, sloboda kretanja ljudi, sloboda kretanja usluga, kompanijsko pravo,
konkurencija, porezi, socijalana politika, energija i transport.
Pitanja koja mogu biti reena na kraju igre su: regionalna politika, poljoprivreda,
pravosue i unutranja politika, sloboda kretanja kapitala, finansije i budeti
institucija.
Prava faza pregovora se odvija i u maniru meuvaladine saradnje. Taj deo
pokriva Predsednitvo Saveta. To verovatno zbog injenice to je pregovaranje o
proirenju kvalitativno drugaije nego bilo koje drugo pregovaranje koje se vodi sa
dravama nelanicama.
Druga faza ima dvostruki karakter. To znai da u jednom delu drave lanice
pregovaraju meusobno. One imaju mandat da utvrde ta bi mogle ponuditi
zemljama kandidatima. Posle toga, one pregovaraju eksterno sa kandidatima. Na
osnovu sporazuma, u okvirima internog mandata, Evropska unija kao celina,
pregovara sa dravama kandidatima pojedinano.
Trea faza, karakteristina u bilo kojoj formi ovih pregovora je asimetrinost.
Drave kandidati ele da se prikljue jednoj, ve postojeoj strukturi, i noramalno je
da se oseaju po strani, i da moraju da prihvate uslove kako bi mogli stupiti u taj
66
klub. Posebno se to odnosi na model izvesnih koncesija, kao npr. drava kandidat
daje ustupke, recimo u poljoprivrednoj politici, da bi dobila sline ustupke u zatiti
ivotne sredine.
Naravno, to sve dolazi kao produkt nunih kompromisa. Oni nastaju kao
objektivna nunost, bez obzira to se sa svakom dravom kandidatom pregovara
pojedinano i to se uz tu formu vezuju brojni modeli pregovora. To je plod taktike
EU.
Praktini potezi u pregovorima

Prvi potez je podnoenje zahteva za prijem Savetu ministara. U sledeem,
drugom potezu, Savet alje prijavu za prijem u lanstvo Komisiji. Naredni, trei potez
je priprema miljenja od startne Komisije. etvrti potez je jednoglasno donoenje
odluke od strane Saveta o tome da li pregovori mogu startovati. Peti potez je
zajedniko pregovaranje Komisije i Saveta na Predsednitvu radi postizanja
zajednikog stava. esti i sedmi korak obuhvataju zakljuke predsednitva Saveta,
kada ono okona pregovore, to bi zanilo okonanje procedure. Meutim, nekoliko
EU institucija moraju prihvatiti rezultat pregovora. Takvo prihvatanje potrebno je
Komisiji koja mora pripremiti miljenje za svaki pristupni ugovor.
Sledea institucija je Parlament, koji ima ovlaenja da blokira proirenje
Unije.Ukoliko Parlament ne bi prihvatio ugovor o pridruivanju, proirenje se ne bi
moglo sprovesti.
U sluaju pozitivnog odgovora Pralamenta nakon toga drave lanice prihvataju
zavrne rezultate pregovora. U tom sluaju, Savet prihvata ugovor o pristupanju.
Posle toga, zemlja kandidat biva pozvana na kratku ceremoniju na kojoj se potpisuje
ugovor o pristupanju.
Finalna radnja je ratifikacija. Sve drave lanice i drave aplikanti moraju
ratifikovati ugovor o pristupanju, u skladu sa procedurama iz svojih ustava. Po
pravilu, ratifikacija se vri u nacionalnim parlamentima. Takoe, zavisno od toga da li
je predvieno u nacionalnim ustavima, drave kandidati mogu odraati referendum.
Referendum je odraan u veini drava lanova, ak i onim zemljama u kojima to
nije ustavna obaveza /Danska/.
U Velikoj Britaniji nije odran referendum u vezi sa ugovorom o pristupanju.
Referendum je odran 1975. godine u povodom lanstva u EU. Posle njegovog
uspenog sprovoenja, Velika Britanija postala je punopravni lan. Na drugoj starani,
Norveani su dva puta odbili na referendumu lanstvo u Evropskoj Uniji.
67
INTERNA DIMENZIJA I ZNAAJ PROIRENJA

Do sada je, uglavnom, u opciji pogleda bila iskljuivo spoljnopolitika dimenzija
proirenja. Neretko se zaboravljala ili u manjoj meri tretirala interna komponenta.
Ranije se odlagalo pitanje reforme institucija. U vezi sa tim, potrebno je izvesti tri
razliita tipa unutrnjih reformi.
Prva reforma bi se odnosila na institucije. Ta institucionalna reforma zapoeta je
prilikom donoenja Amsterdamskog ugovora i odnosila se, u prvom redu, na
Komisiju. Poznato je da lanstvo u Komisiji ine lanovi, makar po jedan iz svake
drave, to sa stanovita efikasnosti povlai pitanje: da li takav sastav moe opstati.
Drugi deo odnosi se na teinu glasova u Savetu ministara. Nije lako reiti problem
predstavljanja graana Evrope kada se zna da male zemlje ne mogu imati glasove
sa istom teinom. Meutim, zbrajanjem glasova u pojedinim situacijama oni mogu
doi u povlaeni poloaj u odnosu na velike drave, odnosno drave sa velikim
brojem stanovnika. Trea nunost je uvoenje veinskog sistema glasanja za sluaj
poveanja na 28 lanova. Jednoglasnost se mora iskljuiti, jer bi vodila paralizi rada
institucije. To je, donekle, uraeno Ugovorom iz Nice, jer je u pojedinim sektorima
uvedeno veinsko glasanje. Pojedini autori i linosti iz sfere politike zagovaraju
miljenje da to nije dovoljno i da se taj sistem mora doraditi kao bi se izbegla
funkcionalna paraliza.
Na Meuvladinoj konferenciji 2004. godine, razmatrana je mogunost da se
saini balans izmeu raznih institucija Evropske Unije, kako bi se pronala
mogunost za pravilniju raspodelu nadlenosti izmeu EU, drava i regiona.
Drugi set reformi odnosi se na razliite politke. U vezi sa tim, valja naglasiti da je
ranije postojalo nastojanje da se bive drave komunistikog bloka nau na
reformskom kursu, posredstvom pripremanja za prijem u NATO. To je, u osnovi, bila
dobra namera, ali se nije mogla u potpunosti ostvariti, jer kriterijumi te oraganizacije
nisu ni priblino bili strogi kao u EU. Stoga se u EU ubrzavala dalja reforma kroz
sistem politike ujednaavanja. Time su stvorena dodatna optereenja za strukturne
fondove i budet Evropske Unije. Ta vrsta politike postavljena je interaktivno kroz
zahtev da nove drave postignu uspehe u reformama, jer, u protivnom, nee biti u
poziciji da koriste beneficije iz fondova, kao drave koje su poodmakle u reformama.
U stvari, to je odgovor na pitanje da li za glavne tokove reformi treba uveati
budetska davanja uspenim lanicama.
***
Trea grupa pitanja reformi odnosi se nuno na promene granica EU, jer na
scenu stupaju odnosi sa dravama susedima. Drave lanice koje se granie sa
Rusijom zahtevaju novu orijentaciju u politici prema Rusiji.
Te drave dune su da sprovedu potpunu kontrolu na granicama sagalasno
odredbama Amsterdamskog ugovora. Mnoge od njih su sproveli brojne reforme u toj
oblasti. Znaaj tih reformi u praktinom smislu je veliki jer moraju spreiti ulazak
68
imigranata u drave EU. Od uspenosti tih vrsta reformi zavisi da li e ili ne biti od
starane EU tretirani kao zaboravljena periferija.
Proirenje Evropske Unije je, kao to smo ranije istakli, i spoljnopolitiki ali i
unutarasnji problem, jer politika proirenja se ne mogu uzimati kao izolovani
fenomen, ve kao deo sutinske dimenzije aktivnosti i identiteta EU.
PRISTUPANJE DRAVA ZAPADNOG BALKANA

Problemi sa kojima se suoava Zapadni Balkan na putu prikljuenja Evropskoj
Uniji su mnogostruki i, uglavnom, veoma sloeni. Meunarodna zajednica je imala
pristup u smislu formulisanja konkretnih preporuka i aktivnosti kako bi se postigli
trajna bezbednost i ekonomski razvoj. Svrha svih aktivnosti, kako to posebno
Evrposka Unija izraava, jeste da se stvori zakonita politika visokog ranga. Prema
njihovom miljenju, postojee stanje nije mogue odrati na dui rok. Stoga se
insistira na stvaranju samoodrivog sistema koji bi se, sa stanovita bezbednosti,
mogao ukljuiti u evroatlantske integracije.
Da bi se taj cilj postigao, potrebno je:
1) da se bez stavaranja novih kriznih arita stvori nova vizija reenja, bazirana na
meunarodnim pravnim dokumentima,
2) kreiranje modela izlaska iz sadanje situacije pod uslovima obezbeenja
demoktratizacije, bezbednosti i razvoja,
3) jaanje procesa evropeizacije Zapadnog Balkana, drava i njihovih drutava
kako bi se ubrzao proces demokratskih reformi i ekonomskog razvoja,
4) podrka iz kor pusa transatlantske saradnje radi obezbeivanja zajednike
starategije u sledee dve godine u procesima transformacije Zapadnog
Balkana.
Prisustvo meunarodnog faktora na Zapadnom Balkanu moglo bi se oceniti kao
u osnovi nedovoljno ili makar neadekvatno.
Direktne konsekvence toga prisustva su:
1) Bosna i Hercegovina posle Dejtona (1995),
2) kriza na Kosovu, Rezolucija 1244 (1999),
3) kriza u Makedoniji i Ohridski sporazum (2001).
Prisustvo vojnih efektiva menja titulara na taj nain to Evropska Unija preuzima
ulogu NATOa i Ujedinjenih nacija. Mada se pri ovome mora istaci da se sustinski
malo mijenja. Trupe i dalje ostaju meunarodne, zagovaraju se meunarodne
69
politike akcije i operacije, postavlja se specijalni personal Evropske Unije umesto

UN i svim tim poslovima rukovodi Evropska agencija za Rekonstrukciju. Na osovu i
U BiH znaajni efektivi ostaju rezervisani za OHCR i UNMIK.
Najvaniji cilj ove akcije jeste da se postigne stabilizacija i rekonstrukcija.
Poetni uspesi blede pred pretnjama koje bi mogle proizvesti akutnu krizu. Stoga se
insistira i veoma podrava demokratiozacija zasnovana na ekonomskom razvoju.
Negativne efekte proizvode nereena statusna pitanja. Najtee je za reavanje
pitanje Kosova. Ne postoji ni minimum konsensusa o nainu reavanja toga
problema meu legitimnim politikim akterima, odnosno o tome kako i na koji nain
bi se to moglo postii.
Politika insistiranja na standardima nisu dala odgovarajue rezultate, to povlai
zahtev za dodatnim definisanjem toga procesa. Znaaj postizanja makar minimuma
konsesiusa
o buduem reenju veoma je veliki i zahteva da se to pre radi na tome.
Meunarodna zajednica razvija tezu da se reenje Kosova mora potraiti na
osnovama nekoliko glavnih taaka oslonaca, a to su:
1) status Kosova je direktno povezan sa primenom standarda,
2) reenje statusa Kosova iskljuuje njegovu podelu,
3) svaka solucija mora biti prihvatljiva i za Kosovare i za Vladu Srbije.
U praktinom smislu, postavlja se pitanje kako meunarodna zajednica moe
pronai put da se ova reenja primene, a da se pri tom ne podignu tenzije.
Drugo potencijalno veliko zarite problema mogla bi biti Bosna i Hercegovina,
odnosno njena drzavnost. Poznato je da Republika Srpska pozivajui se na
Dejtonski sporazum insistira na potovanju njegovih odredbi, odnosno statusa
drave koji je u njemu kao najviem aktu ugraen. Na drugoj strani, veoma je
izraena elja da se reformisu reenja predviena Dejtonom. Usled takvoga stanja,
prisutne su konfrontacije u gotovo svim debatama.
Makedonija prema Ohridskom sporazumu za sluaj da se obezbedi za Albance
set ljudskih prava po meunarodnim standardima ne bi trebalo da u pogledu
dravnosti ima problema. Konkretna su pitanja kako na osnovu Ohridskog
sporazuma reiti raspored nadlenosti u i institucionalne aranmane.
Odnosi u Srbiji i Crnoj Gori koncipirani su na osnovu Beogaradskog sporazuma.
Tim sporazumom predviena je mogunost odravanja referenduma o buduem
statusu. Reenja do kojih se doe morala bi biti demokratska i mirna. Oekivanja su
veinom orijentisana u tome pravcu i jedino su u tom obliku legalna.
70
Kako sad stavri stoje, najvanija su pitanja obezbeivanja kvaliteta demokatatije.

Postoji stalna zabrinutost za kvalitet demokratije koja obavezno ukljuuje legitimitet
vladinih institucija, sposobnost administaracije, prirodu i kvalitet politikih
orijenatacija najvanijih partija.
Najvei izazovi za meunarodnu zajednicu su kako da obezbede efikasno, ali
demokratsko vladanje u regionu Zapadnog Balkana.
Taj problem je neto izraeniji na Kosovo i BiH jer se meunarodna zajednica
mora suoiti i sa pozamanim aparatom poratnih misija na tom podruju, odnosno
kako u tom ambijentu obezbediti ulogu i potovanje prava.
Ekonomski razvoj se suoava sa izazovima koji su ostavili komunistiko naslee
u ekonomiji, uticaj ratnih dogaanja, korup cija, meunarodni kriminalitet, loe
rukovoenje i zavisnost od meunarodne zajednice.
Samoodrivi sistem bezbednosti, kompetentno vladanje i upravljanje zajedno sa
reformama administaracije, trnsparentna privatizacija i ureena regulativa i poreski
sistem bili bi osnova za privlaenje stranih investitora. Tim putem bi se daleko bre
obezbedio ekonomski razvoj.
Pored toga, budui razvoj se mora suoiti sa nedostatkom bazine
infrastrukture, kao to su putevi, telekomunikacije, eleznica, elektrini sistem itd.
Deo ovih problema mogao bi se reiti jaanjem transregionalane saradnje na
Zapadnom Balkanu.
Prevazilaenje navedenih problema nuno je i iz razloga to Zapadni Balkan
mora za svoje biznismene da obezbedi uslove za uspeno integrisanje u globalnu
ekonomiju.
Specificnosti evropeizacije Zapadnog Balkana
Neophodnost prikljuenja Zapadnog Balkana Evropskoj Uniji je van svakog
spora. O tome postoji konsensus meu stanovnitvom i politikim elitama. Taj opti
konsensus je, iako nepsoran, veoma specifian i podvrgnut brojnim izazovima koji,
naalost, egzistiraju istovremeno i uporedno.
U gornjem delu ukazali smo na glavne strukturne odlike prisustva
meunarodnog faktora na Zapadnom Balkanu. Iako to nije najsrenije reenje na
putu za punoparavno lanstvo u Evropskoj Uniji, ipak valja podsetiti na odreene
fakte koji bi mogli ukazati i na neke dobre starane.
Prisustvo NATOa i Evropske Unije vidljivo je i u Bugarskoj i Rumuniji, koje treba
da budu punopravne lanice 2007. godine. Nema pravih argumenata da se odrie
njihova uloga, ali u izvesnom ogranienom smislu u podspeivanju procesa
evropeizacije. Istina, ona ukljuuje i afirmaciju transatlantske saradnje.
71
Reavanje statusa Kosova posredstvom sporazumnog reenja bilo bi poeljno iz

razloga to bi otvorilo puteve sadrajnijeg zajednikog puta ka Evropi i za Kosovo i
za Srbiju i Crnu Goru.
Evropska prespektiva i za jedne i za duge predstavlja pravi i, kako se ini, jedini
izbor.
Poveanje kvaliteta demokaratskih stremljenja, upravljanja i vladanja kljuni je
kriterijum na osnovu kojeg se utvruje da li je uinjen progres na putu u Evropsku
Uniju.
Perspektiva prikljuenja Evropskoj Uniji mora se uiniti bliskom lokalnim elitama i
posluiti kao objektivno snaan faktor njihove motivacije ubudue.
Izgradnja poverenja kod lokalne elite o vrednosti centalnih institucija vlasti koji
hronino pate od nedostaka poverenja javnosti je neizostavna. Evropska perspektiva
bi promenila stanje politike apatije.
Nunost je prevazilaenje praznine u razvoju saradnje Zapadnog Balkana i
ostatka Evrope. U tom paravcu se afirmie shvatanje da bi politika saradnja nuno
obezbedila ekonomski rast koji nije mogu bez stranih investicija.
Sadanja politika situacija pokazuje da se posredstvom Sporazuma o
stabilizaciji i asocijaciji reguliu brojna pitanja na putu integracije, ali naalost ne
konkretizuju vreme i modalitete izvravanja pojedinih obaveza.
Pakt za jugoistonu Evropu
Pakt za jugoistonu Evropu je najznaajniji pokuaj trajnog regulisanja odnosa
na Balkanu. U njemu se prvi put zvanino pominje Balkan kao region kao celina.
Pakt je usvojen 1999. godine. U njegovom donoenju uestvovale su drave koje se,
u irem smislu, mogu nazvati Balkanskim, a to su: Albanija, Hrvatska, Bugarska,
Slovenija, Maarska, Rumunija, Mekadonija, Turska i Bosna i Hercegovina.
Jugoslavija se ukljuila oktobra 2000. goduine. Pored njih, uestvovale su Drave
lanice Evropske Unije, SAD, Ruska Federacija, Kanada, Japan, vajcarska i
Norveka.
Pristup reavanju problema bio je sveobuhvat an. Dokumenat ima politike,
ekonomske i bezbedonosne supstrate.
Predviena je meusobna saradnja koja se oznaava kao pretpostavka za
prikljuenje Evropskoj Uniji. Taj nain je nuan, ali u Paktu nije oznaen kao
obavezan i uslovljavajui, to se tumai kao ustupak onim zemljama koje smatraju
da bi im uee u Paktu usporilo put prijema EU.
Meunarodna zajednica je podrala nastojanja dalje fragmentacije Balkana,
raunajui da bi decentralizacijom i regionalizacijom prostora uspela da nivelie
ekonomske, politike i druge protivrenosti.
72
Prema nekim ocenama, Balkan u sadanjoj objektivno postojeoj situaciji nema

osnova da se naziva regionom, jer nema razvijene meusobne veze na potrebnom
nivou izmeu njegovih drava.
Sve balkanske zemlje imaju orijentaciju da se prikljue Evropskoj Uniji, ali ne
kao pripadnici toga regiona. Meutim, nezavisno od toga, prihvatanje evropskih
vrednosti nuno e dovesti do afirmacije pripadnosti Balkanu.
Proces stabilizacije i pridruivanja
Poetkom 1999. godine inicijativa regulisanja odnosa na Zapadnom Balknu
dobila naziv proces stabilizacije i pridruivanja. Ova inicijativa je dvostrukog
karakterta. U jednom delu je obuhvaena Paktom za jugoistocnu Evropu. Drugi deo
je speifican i vezuje se za proces stabilizacije i pridruivanja.
Taj specifikum govori o promenama u tretmanu Zapadnog Balakana. Po svojim
karakteristikama, te promene uglavnom imaju karakter uslovljavanja, jer pored
poznatih kopenhagenskih kriterijuma, za prijem donose i nove nepoznate u
dosadanjoj praksi.
Ugovori o pridruivanju i stabilizaciji
Ugovori o pridruivanju i stabilizaciji su nova generacija Evropskih sporazuma i
njihova novina ogleda se u sledeem:
1) potreba vreg razvoja trgovinskih i poslovnih veza sa Evropskom Unijom,
2) razvijanje novih f inansijskih aranmana u okviru progarama CARDS,
3) podrka demoktratizaciji i izgradnji institucionalne stabilnosti i civilnog drutva,
4) obogaivanje saradnje u pravosudnim poslovima i bezbednosti i unutranjim
poslovima,
5) jaanje regionalnog i bilateralnog pristupa u izgradnji politkog dijaloga,
Politika uslovljavanja je proizvod procene institucija Evropske Unije da je nuno
za prijem Zapadnog Balkana u Evropsku Uniju primeniti novu strateku matricu. Ona
sadri opte i posebne elemente.
73
GLAVA VI
PRAVNA PRIRODA I IZVORI PRAVA EVROPSKE UNIJE
OPTE NAPOMENE
Dilema o tome da li je pravo Evropske Unije pravo ili ne, u osnovi je vetaka, jer
ne uzima u obzir realne fakte na osnovu kojih se mora zakljuiti da je ono
autonoman i konzistentan sistem. Sainjen je na osnovama hijerarhijskog ustrojstva
normi u kome se osnivaki ugovor moe smatrati ustavnom poveljom. Takav stav
doao je do izraaja u sluaju Les Vertis, gde Sud pravde kae da iako je Ugovor
(osnivaki) zakljuen u formi meunarodnog sporazuma, on predstavalja Ustavnu
povelju Zajednice. (Videti potpunije case Les Vertis 294/83, 86 ECR 1139)
Osnovne karakteristike prava Evropske Unije mogli bi saeti u nekoliko
najvanijih odlika njegovog pravnog dejstva. Ovo pravo ima primat u odnosu na
nacionalno pravo. Takoe, ono ima neposredno i direktno dejstvo.
Povodom pravne prirode prava Evropske Unije ne postoji u pravnoj nauci
jedinstven stav. Prisutna su brojna shvatanja o pravnoj prirodi ovog fenomena.
Prema nekim klasifikacijama, dominira nekoliko grupa shavatanja, od kojih
izdvajamo :
1) pravo Evropske Unije ima dvojnu strukturu, jer se u njemu nalaze elementi
meunarodnog i nacionalnog karaktera,
2) pravo Evropske Unije pripada kategoriji meunarodnog prava ili, tanije, prava
meunarodnih organizacija, jer je prema njihovom shvatanju Evropska Unija
meunarodna organizacija,
3) pravo Evropske Unije ima sui generis pravnu strukturu razliitu od
meunarodnog i nacionalnih prava,
ini nam se da niti jedno od ovih shvatanja nema pravi odgovor na pitanje o
sutini ovoga prava. Identifikacija Evropske Unije sa meunarodnom organizacijom
klasinog tipa je netana iz prostog razloga to meunarodne organizacije klasinog
tipa
pribavljaju
svoj
meunarodnopravni
subjektivitet
uglavnom
iz
meunarodnopravnog subjektitviteta drava lanica. To nije sluaj sa Evropskom
Unijom, koja ima originalni meunarodnopravni subjektivitet. Osim toga, ima i
sopstvene izvorne prihode, koji joj omoguavaju da postigne visok stepen finasijske
nezavisnosti.
74
Shvatanja o sui generis strukturi i njegovom dvojnom karakteru ne objanjavaju

niti jedan sutinski elemenat. Stoga se ini da je najblie realnosti ono shvatanje koje
kae da je rec o autonomnom pravnom sistemu, specifinom u mnogim elementima
ija je posebnost, u pravnom smislu, van svakog spora.
PRAVNA PRIRODA
Primat u odnosu na nacionalno pravo

Problem primata prava Evropske Unije u odnosu na nacionalno pravo valja
posmatarati u objektivnom okviru njihove mogue suprotstavljenosti, pa i ozbiljnog
konf likta. Oni su mogui usled injenice to postoje brojne oblasti koje su
rezervisane za nacionalano pravo, a u kojima se primenjuje pravo Evropske Unije i
to metodom specifine aplikacije posredstvom odluka Suda pravde, to neminovno
vodi sukobu. U tom sluaju, postavalja se pitanje koje pravo ima prednost. Od
reenja toga pitanja zavisi celokupni pravni poredak u Evropskoj Uniji. To je, na neki
nain, ustavno pitanje. Ono izaziva brojne nedoumice zato to to nije eksplicitno
reeno u osnivakim ugovorima. Mogue da je takvo opredeljenje produkt nunog
opreza, jer je postojala pretpostavka da bi decidno izjanjavanje o tome bilo
skopano sa brojnim drugim problemima u politikoj ravni.
Meutim, na drugoj strani, takva objektivno postojea situacija omoguila je da
Sud pravde odigra vrlo vanu ulogu u razreavanju te dileme tako to je svojim
odlukama omoguio autonomni razvoj prava Evropske Unije.
Pojedina shvatanja pledirala su da se taj problem rei primenom analogija sa
meunarodnim pravom.
Logino je da se pitanje primata, odnosno direktnog dejstva meunarodnog
prava reava saglasno ustavnom pravu drave lanice. O tom pitanju postoje dve
teorije: monistika i dualistaika. Obe teorije ne izjanjavaju se eksplicitno o primatu,
bez obzira da li je u pitanju neposredna adopcija meunarodnog prava ili adopcija
kroz prosec transformacije.
Nezavisno od toga kakva je doktrinarna ocena ovih problema i praktina
primena u dravama lanicama, Sud pravde je uspeo da razvije, slobodno bi se
moglo rei, sopstvena konstitucionalna pravila, bavei se na svoj nain ovim
problemom, afirmiuci princip supermatije ili primata prava Evropske Unije.
Ilustrativna u tom pravcu je presuda u sluaju Case 26/62 Van Gend en Loos, u
kojem je principijelno pitanje direktnog dejstva lana 25(12) reeno na taj nain to
Sud kaze da Zajednica stvara novi pravni poredak u meunarodnom pravu,
limitirajui suverena prava drava, ali ipak samo na ogranienom polju.
75
Time nije uspostavljen nov pravni poredak, ali je Zajednica dobila nezavisniji
status i vei uticaj na pravni sistem drava lanica.
Princip supermatije Prava evropske unije odnosi se ne samo na unutarasnje
pravo vec i na obaveze iz ugovoara sa treim zemljama.U tom pravcu ilustarativan je
sluaj ERTA case 22/70 . U njemu Sud pravde istice da drave lanice, posle
usvajanja Ugovora o putnom saobraaju od strane Zajednice, nemaju vie pravo da
individualno ili grupno, nezavisno od |Zajednice ugovaraju sa treim zemljama
posebne aranmane u toj sferi.
Izneto ukazuje na to da se Sud rukovodio pragamatinim razlozima kada je
reavao ova pitanja vrednujuci, pri tom, svrhu, namere i duh Ugovora. Zajednica je
kreirala sopstvene institucije i ne bi bilo logike da drave lanice mogu, po svom
nahoenju, slobodno derogirati njena pravila.
U ovom kontekstu moglo bi se navesti da je trebalo reiti i pitanje poloaja
nacionalnih sudova u pretpostavljenim konf liktnim situacijma. To je nuno i zato to
su ti sukobi realnost, iako bi se sa teorijske take gledita moglo tvrditi suprotno. U
tom pravcu veoma je indikativan Simental SpA case 106/77. Sud rezonije da bi za
sluaj da se komunitarno pravo od njegovog stupanja na snagu ne primenjuje
uniformno, nastupila neminovno njegova nejednaka primena unutar Zajednice.
Iako na poetku nije bilo pune sagalasnosti o primatu evropskog prava, danas je
veoma rasprostanjena saglasnost svih drava lanica o tome.
Neposredna primena
Bitna karakteristika prava Evropske Unije je u tome to ono proizvodi
neposredna pravna dejstva u unutranjim pravima drava. Da bi se to postiglo, nije
potrebno od strane drava donosti posebne pravne propise. Taj stav je Sud pravde
izrazio u svojoj presudi u sluaju Costa/Enel, u kome kae da ugovor
o Evropskoj ekonomskoj zajednici stvara sopstveni pravni poredak, integrisan u
pravne sistema drava lanica, od trenutka stupanja na snagu Ugovora koji je
obavezujui za njihove pravosudne organe (Videti: case Costa/Enel 6/64 (1964)
ECR 585
Direkto dejstvo
Direktni efekat (dejstvo) oznaava onu vrstu pravnog dejstva prava Evropske
Unije, na osnovu koga se unijska norma direktno integrie u unutranji pravni
poredak drava lanica.
Direktni efekat, odnosno dejstvo znai da komunitarana (unijska) norma
proizvodi direktna prava i obaveze na koje se pojedinac moe pozvati u postupcima
pred nacionalnim sudom. Zanaaj ovog pitanja naglaava se iz razloga mogunosti
nastajanja konf likta u situacijama kada je implementacija prava EU u nacionalano
pravo pogresna, nepotpuna ili sadri izvesne odlike nesaglasne duhu EU. Oigledno
76
je da se u ovim situacijama nacionalni sud mora rukovoditi faktom da pravo EU ima

primat i slediti ga i, u skladu sa tim, menjati.
Tim putem se veoma esto ne izbegava konf liktna situacija. Stoga je od najvee
vanosti pitanje kvaliteta primene principa direktnog dejstva. Nema sasvim jasne
odredbe koja bi ukazivala na nain kako se primenje navedeni princip. Delimino to
indicira lan 249, koji kae da se to dejstvo odnosi samo na uredbe. Praksa Suda
ukazuje da se direktno destvo ne moe opozvati u sluajevima koji se odnose na
slobodno kretanje roba i lica, pravo konkurencije i diskriminaciju povodom pola, rase
ili nacionalnosti.
Da bi neko pravilo moglo imati direktno dejstvo, mora da bude sasvim jasno i
precizno i da ne ostavlja diskrecionu mogunost za razliita tumaenja dravama
lanicama i instucijama EU.
Kvalitativno razliito dejstvo postoji u zavisnosti od toga da li se norma odnosi
samo na relacije pojedinca i organa vlasti, to je vertikalni direktni efekat (dejstvo) ili
se odnosi i na relacije izmeu pojedinaca, to je horizontalni direktni efekat, odnosno
dejstvo.
Veoma ilustrativan primer vertikalnog direktnog dejstva vidljiv je u sluaju
Defrene v. Sabena case 43 /75.
Re je o stjuardesi Ms Defrene, koja je bila zaposlena kod belgijske
aviokompanije Sabena kao stjuard. Za svoj rad primala je niu nadoknadu od
mukaraca zaposlenih na istim poslovima. Obratila se Sudu pravde, pozivajui se na
lan 141 Ugovora koji kae Svaka drava lanica... duna je da obezbedi primenu
principa da mukarci i ene dobiju jednaku platu za isti posao, traei da joj se
isplati razlika u plati.
Sabena je u odgovoru iznela miljenje da se nije mogue pozivati na direktno
dejto u ovom sluaju, jer se lan 141 odnosi na relacije pojedinaca, a ne na relacije
drave i njenih subjekata.
U odgovoru Sud je, sledei miljenje Opteg pravobranioca naao da argumenti
izneti od strane Sabene ne stoje, jer se diskriminacija po osnovu pola odnosi ne
samo na aktivnosti javnih autoriteta, ve i na sve sporazume iji je cilj da regulisu
kolektivne radne odnose jedanako kao i odnose izmeu pojedinaca.
Kada je u pitanju donoenje odluka u domenu jedinstvenog trita, zatitite
ovekove okoline ili zatite potroaa, komunitarnu (unijsku) legislativu zajedniki
usvajaju Savet i Parlament u formi koodluivanja.
Proirenje nadlenosti Parlamenta naroito je vidljivo u ovoj sferi posle
Amsterdamskog ugovora. Postoji tenedencija proirenja i na druge znaajane
oblasti, kao npr. na pitanja vezana za nediskriminaciju, slobodu kretanja i
nastanjivanja itd. To bi, po prirodi stvari, uslovilo poveanje oblasti na koje se
primenjuje direktno dejstvo.
77
Pored toga, Savet u brojnim drugim sluajevima donosi odluke uz konsultacije

Parlamenta.
Komisija predlae legislaciju Savetu i Parlamentu, implementira komunirano
pravo zajedno sa Sudom pravde.
Pravila predviena u ugovorima Zajednice i razliite legislativne mere direktno
se primenjuju unutar drava lanica zamenjujui nacionalano pravo u sluaju
nesaglasnosti. Neki autori u pogledu dejstva uporeuju ovo pravo sa federativnim
pravom u SAD, to se prema naoj oceni ne bi moglo prihvatiti kao ispravno.
Izvravanje obaveza od strane drava lanica
Istaknuto je da je kljuno pitanje uspeha funkcionisanja Zajednice da drave
lanice ispunjavaju svoje obaveze predviene ugovorom ne samo u ravni tih
obaveza, ve i u ravni dela nadlenosti Komisije koja se stara o pravilnoj primeni
obaveza iz osnivakih ugovara. Ta obaveza obuhvata i odluke Suda pravde koje se
odnose na tu sferu.
Radi pravilnog uvida u ovu vrstu obaveze, moramo se saglasiti sa stavom da bi
bila neotklonjiva teta za sluaj da ne postoji mehanizam pomou kojega se drave
lanice mogu prinudti da izvre svoje obaveze.
Komisja bi za sluaj izostanka efikasnih sredstava za izvrenje, teko mogla
izvriti svoju obavezu. U ovom sluaju bi se morali orijentisati na znaaj izvravanja
ovog zadatka sa stanovista afirmacije supranacionalne strukture Unije.
Glavni deo toga mehanizma predvien je u lanu 226 Ugovora u kome se kaze:
Ako Komisija smatra da drava lanica nije ispunila obavezu iz ovog Ugovora
daje o tome obrazloeno miljenje nakon to je odnosnoj dravi pruila priliku da se
izjasni. Ako ta drava ne postupi u skladu i po miljenju u roku koji je odredila
Komisija, Komisija moe izneti predmet pred Sud.
Drugi principijelni model procedura predvien je lanom 227, u kome se kae da
ukoliko neka drava lanica nije izvrila svoju obavezu, druga drava moe izneti
predmet pred Sud pravde. Pre podnonja tuzbe obavezana je da taj predmet
iznese pred Komisiju. Komisija donosi obrazloeno miljenje nakon to je dravi dala
priliku da se izjasni. Za sluaj da se Komisija ne izjasni o podnetoj povredi to dravu
koja je podnela zahtev ne spreava da se obrati Sudu.
U prvom sluaju problem bi mogao nastati zato to ne postoji jasan stav o
nainu kanjavanja drava lanica za sluaj da odbiju izvrenje obaveze. Deluje
prilino fleksibilno obaveza da su drave obavezne da preduzmu potrebne mere za
postupanje po odlukama Suda.
Na poetku je bio problem vremenskog limita za izvravanje odluka Suda. Sud
je u vezi sa ovim problemom u sluaju (Comission v. Italy case 69/86) iznio stav da
se radi o najkraem moguem vremenu u kome se odluka mora izvriti.
78
Za sluaj kako smo ranije istakli da ova procedura ne dovede do ispunjenja

obaveza stoji na raspolaganju druga procedura. Predviena je u lanu 228 ugovora
u kome se pored ostalog kae Ako odnosna drava lanica nije donela mere za
izvrenje odluke Suda u utvrenom roku, Komisija moe o tome da obavesti Sud
pravde. Istovremeno, ona predlae visinu novane kazne ili paualnog iznosa koju
shodno okolnostima treba da plati dotina drava.
Pitanje proputanja izvrenja obaveza od strane drava lanica odnosi se na sve
vrste obaveza koje prizilaze iz osnivakih ugovora, njihovih dopuna i izmena,
meunarodnih ugovora koji se zakljuuju sa treim zemljama o predmetima iz
nadlenost Zajednice, uredbi i direktiva i optih principa prava koji su inkorporirani u
pravo Unije.
Pozivanje na reciprocitet kao model odbrane drava lanica nije prihvaeno u
kontekstu neizvrenja obaveze, uz obrazloenje da na osnovu prava Evropske Unije
mora biti sankcionisana svaka njegova povreda koja se u tom smislu pojavljuje.
Slian pristup je bio u sluaju vie sile odnosno pozivanja na ovaj princip kao
argument odbrane. U sluaju Comission v. Italy (Re Transport statistics) case
101/84.
Italija je bila optuena da nije izvrila direktivu. Tuena lanica navela je da nije
mogla izvriti obavezu zato to je njen raunski centar bio izloen bombakom
napadu. Sud je naao da se taj argument moe uzimati u obzir jedino u ogranienom
vremenskom periodu, ali da ga je, u konktretnom sluaju, vreme obezvredilo.
Sud je, takoe, naao da se kao argumenti za odbranu zbog neizvrenja
obaveza ne mogu uzeti tekoe nastale usled konstitucionalnih propisa. Po miljenju
Suda, nije mogue pledirati da argument odbrane bude opravdavanje neizvravanja
obaveza usled okolnosti postojeih u unutranjem pravu drava lanica.
Slian stav Sud je zauzeo i u sluaju Comission v.United Kingdom (Re
Tachogrraphs) case 128/78, odbijajui da prizna kao argument odbrane baziran na
tekoama nastalim na politikim premisama (pripadnost sindikatu).
Postoje i sluajevi sporazumnog podvrgavanja procedurama reavanja sukoba
meu dravama lanicama, to je predvieno lanom 239 Ugovora.
Uopteno reeno, izvravanje obaveza je najvaznije pitanje u Uniji. Od njegovog
uspenog reenja zavisi i efikasnost ukupne politike u Uniji.
Procedure reavanja problema nastalih na tim osnovama izgledaju prilino
tolerantne, mada treba naglasiti da se mogu izrei novacane kazne.
Posle proirenja Evropske Unije i pristupanja mnogih novih lanica, bez obzira
na okolnost to su one prihvatile aquis comunitaire mogua su neizvarenja ili
neadekvatna izvrenja obaveza od njihove strane. U tom sluaju, objektivno mora
doi do poveanja znaaja uloge Komisije kao zatitnikauvara Ugovora.
79
Pri tome ne treba prevideti mogunost svojevrsne autokontrole, predviene u

opisanim procedurama. Njihova pogodnost se ispoljava u visokom duhu tolerancije i
ponovno ostavljenim rokovima za izvrenje, odnosno dopunu izvrenja obaveza.
Naravno, u tom kontekstu zapreena novana kazna ima makar odvarajui karakter.
IZVORI PRAVA EVROPSKE UNIJE

Razliite su forme izvora prava Evropske Unije. O njihovom pravnom karakteru
ne postoji opta saglasnost. Postoje razlike u miljenjima o njihovoj supermatiji i
pravnoj snazi. Prema nekim autorima, re je o izvorima, odnosno legislativnim
formama koji se nalaze u odnosima meuzavisnosti. Meutim, i pored toga, mogue
je utvrditi pojedine elemente koje ih ine razliitim.
Postoje podele koje insistiraju na striktnom hijerahijskom odnosu. Na prvom
mestu su oni izvori koji su po vanosti i znaaju vieg ranga npr. osnivaki ugovori.
Neki autori ih nazivaju primarnim izvorima, dok one koji su neto manje vanosti npr.
pojedini akti institucija Evropske Unije, nazivaju se sekundaranim izvorima.
Podela se moe sainiti i na drugim brojnim osnovama. Sve vrste podela su, u
izvesnom smislu, artificijelne i katkad predstavlaju smetnju za bolje razumijevanje
odlika prava Evropske Unije. Stoga slaemo se, bez pretenzija da damo potpuni
prikaz svih izvora, ograniiti na one izvore koji su imali velikog uticaja na
konstituisanje Evropske Unije i njenog prava. Rukovodei se tom logikom, daemo
samo opisnu definiciji izvora.
Izvori prava Evropske Unije su pravni akti koji sadre pravne norme na kojima
poiva funkcionisanje Evropske Unije. Najvaniji izvori prava EU su:
1) osnivaki ugovori,
2) akti institucija Evropske Unije,
3) sporazumi(ugovori) sa treim zemljama i
4) sudska praksa.
Osnivaki ugovori
Pravni osnovi konstituisanja Unije sadrani su u osnivakim ugovorima koji su
nastali na osnovama odluka drava lanica, koje su svojom saglasnou postigle
sporazum o formiranju Zajednica (Unije) entiteta sui generis pravne strukture.
Pod osnivakim ugovorima podrazumijevaju se tri ugovora kojima su osnovane
Zajednice i to: Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i elik, Ugovor o Evropskoj
80
ekonomskoj zajednici i Evropskoj zajednici za atomsku energiju. Ovoj kategoriji

ugovora pripadaju Merger ugovor, Jedinstveni evropski akt, Ugovor
o Evropskoj Uniji, Amsterdamski ugovor i Ugovor iz Nice. Uz navedene ugovore,
zakljueni su brojni Aneksi i Protokoli koji ine njihov sastavni deo.
Prema nekim miljenjima, ovoj kategoriji pripadaju i Ugovori o pristupanju i
njihovi aneksi.
Po naoj oceni potrebno je prikazati one odlike navedenih pravnih akta koji su
imali znaajnog uticaja na stvaranje prava Evropske Unije.
Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i elik
Prva Evropska zajednica je Zajednica za ugalj i elik, koja se razvijala sa
namerom da se uspostavi miroljubivo i efikasno korienje resursa uglja i elika.
Pored toga, s obzirom na to da se radilo o vremenu neposredno posle II svetkog
rata, valjalo se obezbediti od opasnosti oivljavanja militaristike moi Nemake i
uspostaviti branu rastuoj opasnosti od sovjetskog ekspanzionizma.
U legislativnoj ravni te namere su bile opreduljue da se upravljanje o tome
izmesti iz korpusa nacionalnih vlasti i poveri organu nazvanom Visoka vlast.
Iako se ovaj organ birao iz redova dravljana drava lanica, radilo se, ipak, o
nezavisnim licima koji su svoje poslove obavljali u ambijentu specifine oragnizacije.
Ta specifinost ogledala se, pored ostalog, i u tome to je ta organizacija bila
otvorena za saradnju i sa drugim evropskim dravama.
Ugovor je potpisan 18. aprila 1951. godine, a stupio je na snagu 25. jula 1952.
godine.
Ovim ugovorom su pored Visoke vlasti formirani sledee institucije: Savet
ministara, Asambleja i Sud pravde.
Najvaniji organ je Visoka vlast koja se stara o realizaciji ciljeva postavljenih
ugovorom. Oni su se odnosili na uspostavljanje zajednikog trista. To je
podrazumevalo ukidanje carina i drugih raznorodnoh barijera u svrhu slobodnog
prometa uglja i elika. Takoe, vodilo se rauna o investicijma i strukturnom
prilagoavanju privredi drava lanica.
Visoka vlast je mogla donositi odluke i preporuke koje su obavezivale drave
lanice bez njihove saglasnosti.
Miljenja nisu pripadala toj kategoriji.
Donoenje odluka ipak je bilo limitirano obavezom da se pribavi saglasnost
Saveta ministara.
81
Visoka vlast je imala pravo ubiranja poreza direktno od preduzea. Bez obzira
na to to se radi o relativno maloj stopi koja se mogla poveati od strane Saveta
ministara, re je o nadnacionalnoj komponenti ukupnog poloaja te institucije.
Savet ministara su inili predsatvnici nacionalnih vlasti. Savet je imao ulogu
koordiniranja aktivnosti nacionalanih Vlada i Visoke vlasti i tom svojom ulogom je
jednoglasno ili putem kvalifikovane veine inicirao donoenje mnogih odluka. Savet
je, takoe, na predlog Visoke vlasti, shodno odredbama Ugovora odluivao o
prioritema raspodele uglja i elika.
Parlament je bio sastavljen od lanova nacionalnih Parlamenta. Oni su se birali
na period od pet godina. Parlament je imao je skrom na ovlaenja u zakonodavnoj
delatnosti. Bavio se kontrolnim i administartivnim pitanjima.
Za sluaj da je Parlament dvotreinskom veinom ocenio negativno rad Visoke
vlasti ona je bila duna u tom sluaju da podnese kolektivnu ostavku.
Sud pravde je imao obavezu da se stara o primeni osnivakog ugovora i drugih
pravnih akta.
Nadlenost Suda bila je obavezna i odnosila se kako na drave lanice tako i na
Instucije Zajednice. Pored njih, pred Sudom mogli su se pojaviti pravna i fizika lica.
Sud ima ovlaenja da vodi postupak za sluaj proputanja Visoke vlasti da
donese neki akt na koji je obavezana osnivakim ugovorom. Sud je nadlean za
sporove koji nastaju usled tete koju nanesu slubenici Zajednice prilikom obavljanja
svojih poslova.
Sud je nadlean da nadgleda izvravanje svojih presuda. Sud tumai
komunitarne norme i obezbeuje njihovu jedinstvenu primenu na celokupnom
podruju Zajednice.
Nezavisno od toga to su se te u poetku odluke odnosile na relativno usko polje
saradnje, njihov veliki znaaj lei u injenici da su svojom avangardnou dali
ogroman podstrek daljem jaanju integracionih procesa.
UgovorI o formiranju EEZ i EZAE
Evropske ekonomska zajednica i Evropske zajednica za atomsku energiju
Zemlje Benelukasa su podnele Memorandum jo 1955. godine sa predlogom da
se formira politika integarcija na osnovama ekonomske integracije. U ranim fazama
to bi podrazumevalo ukljuivanje politike u saobraajnoj infrastrukturi, koordinaciju
aktivnosti u razvoju atomske energije i drugih resursa, kao i stvaranje zajednikog
trita.
Ugovor koji je uspostavio Evropsku ekonomsku zajednicu potpisan je Rimu 25.
marta 1957. godine. Istoga dana potpisan je i Ugovor o Evropskoj zajednici za
Atomsku enrgiju.
82
Ugovor o evropskoj zoni slobodne trgovine potpisalo je 1960. godine sedam

drava i to: Velika Britanija, Austrija, Portugalija, Norveka, vedska, Danska,
vajcarska. Naizgled, re je bila o konkurentnoj organizaciji, meutim, obe su u
periodu koji sledi nastojale da razviju relativno dobre i harmonine odnose u trgovini
koji su dostigli svoju najviu taku u 1992. godini, kada je pospisan ugovor o
formiranju Evropskog ekonomskog prostora.
Osnovni cilj formiranja Zajednice bio je taj da se, kako to stoji u preambuli
Ugovora, eleminiu barijere koje dele Evropu.
lan 2 Ugovora nalagao je da se stvori zajedniko trite sa harmoninim
razvojem zajednikog trita, poveanjem ekonomske stabilnosti i poveanje
ivotnog standarada i to je mogue vee saradnje izmeu drava lanica. Takoe,
u Ugovoru je predvieno uspostavljanje zajednike carinske politike u vidu carinske
unije, zajednike komercijalne politike i progresivnog eleminisanja barijera za
slobodno kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga.
Predviena je harmonizacija nacionalnih zakonodavstava kako bi se ostvarilo
zajednicko trite. Na poetku se insitriralo da se harmonizuju, pre svega,
zakonodavna politika u poljoprivredi, trgovini i razvoju. Neophodno je bilo stvoriti
uslove za slobodno kretanje roba, lica, kapitala i usluga.
Sam ugovor zamiljen je kao ugovor okvirnog tipa u kome se insistira na
ostvarivanju vrlo iroke zakonodavne delatniosti. Iako je u osnovi takvih stremljenja
bila ekonomska kategorija udruivanja, podtekst je ukazivao na nameru da se stvori
osnova za politiko ujedinjavanje.
Interesi na tom planu bili su poduradni kod svih lanica Zajednice.
Institucije su preuzete od strane Evropske zajednice za ugalj i elik. Pri tom je
umesto Visoke vlasti ustanovljena Komisija. Njen poloaj je, u odnosu na Visoku
vlast, izmenjen u tom smislu to se insistiralo na njenoj veoj nezavisnosti u odnosu
na u odnosu na vlasti drava lanica. Njene nadlenosti bile su takoe ue u odnosu
na Visoku vlast.
Najvaniju ulogu u sistemu institucija imao je Savet ministara. Time se sutinski
ograniavala nadnacionalna komponenta vlasti Komisije i afirmisala meuvladina
dimenzija saradnje.
Meunarodno pravni subjektivitet poseduju sve tri zajednice. One mogu sticati
prava i obaveze, mogu biti staranka pred Sudom. U tom sluaju zastupa ih Komisija.
Poseduju kapacitet zakljuivanja meunarodnih ugovora. Karakter tih ugovora koje
mogu zakljuivati je dvostruk i to :
1) ugovori u kojima je samo Zajednica stranka,
2) ugovori u kojima su i drave lanice zajedno sa Zajednicom staranke ugovora.
83
Evropska zajednica za atomsku energiju nastala je na osnovama saglasnosti

drava lanica o potrebi razvoja zajednike politike u atomskoj energiji. Tu vrstu
saradnje nalagalo je i racionalno postupanje u odnosu na trokove u ovoj oblasti.
Takoe je trebalo uobliiti standarde u proizvodnji i nain formiranja zajednikih
preduzea. Naravno, radilo se, u principu, o mirnodopskoj nameni korienja
nuklearne energije.
Formiranje ove tri zajednice bilo je, uistinu, korak napred u dinamiziranju
procesa inetrgaracija, ali je sa stanovita nadnacinalne strukture nadlenosti radi se
o izvesnoj crti orgranienja.
Sistem formiran Rimskim ugovorima pokazivao je nedostake u tom smislu to su
postojali zajedniki i posebni organi. Od formiranja zajednice za ugalj i elik
zajedniki su bili Sud i Parlament. Ostali organi bili su posebni za sve Zajednice. To
je stvaralo dodatne tekoe i usled toga su se pojavile inicijative da se organi spoje.
Na predlog vlade SR Nemake zapoeli su pregovori o spajanju organa.
Zajednice su imale i zajednike administartivne slube koje su pokrivale
informisanje, izdavaku delatnost, pravnu sluzbu i statistiku.
U Rimskom ugovoru je bio predvien prelazni period za ostvarivanje tih ciljeva
do 1970. godine.
Prelazni period oznaen u ugovoru trajao jednu godinu manje, jer su sve
obaveze bile ispunjene pre roka.
MERGER ugovor 1965
Ovaj ugovor potpisan je u aprilu 1965. godine, a stupio je na snagu 1. jula 1967.
godine, jer je bilo neophodno prilagoditi institucije posle nakon ozbiljnih najava
pristupanja novih lanova.
Objedinjavanje institucija nije donelo jedinstveno funkcionisanje zajednica. One
su nastavile da funkcionisu paraleno, mada se ne bi moglo odrei izvesna crta
zajednitva koja se ogledala u racionalanom projektovanju trokova, koordinirajuim
aktivnostima i otkljanjanje suvinog administriranja.
Desila se i jedna kvaltativna promena u tom smislu to ne stoji mogunost da
jednog lana Komisije bira Komisija (Visoka vlast), ve oba biraju drave lanice.
Znaajno je to to su se ovim ugovorom, pored jedinstvenih institucija:
Parlamenta i Suda pravde, uspostavili i Jedinstveni savet i Komisija. Posle ovoga
ugovora nastupio je znaajan period koji se na neki nain njime inaugurie, a to je
sistem finasiranja Zajednice iz sopstvenih izvora, koji zamenjuje dotadanji sistem
dravnih kontribucija. Time je Zajednica postala mnogo vie nezavisna u fiskalnom
smislu, ali i manje osetljiva na politike pritiske od strane drava lanica.
Jedinstveni Evropski akt iz 1986.

84
Jedinstveni evropski akt donet 2627. februara 1986. godine je sa ciljem da se

najkasnije do kraja 1992. formira unutranje trite. Stupio je na snagu 1. jula 1987.
godine. Njegovo donoenje bilo je na Meuvladinoj konferenciji, odranoj u
Luksemburgu 1986. godine. Iako se u pripremi nagovetavalo da e se raspravljati o
brojnim vanim pitanjima, neke drave lanice, kao npr. Grka, Velika Britanija i
Danska su smatrale da ne treba jo uvek zapoinjati raspravu o njima. Figurirali su
razliiti pristupi reavanju naina ostvarivanja veeg jedinstva evropski drava.
Zagovornici stvaranja nove institucionalne osnove nisu dobili podrku. Neki od njih,
kao npr. Velika Britanija, Danska i Grka, iako su bili protiv odravanja Konferencije,
tokom njenog rada glasale su i uestvovale u radu.
Rad se odvijao u senci kompromisa izmeu dva prilino udaljenja stanovista.
Figurirala su suprotstavljanja poklonika vreg jedinstva i pristalica dravnog
suvereniteta.
Naglasak, stoga, nije mogao biti na politikim pitanjima. Dominirale su druge
teme. Proirena je nadlenost Zajednice na mnoge oblasti, konsolidovana je
institucionalna struktura i uvrena spoljna politika i bezbednost kao segment
saradnje.
Posebno je naglaena vanost unutranjeg trita. Istaknuto je da ono mora biti
formirano do kraja 1992. godine. Do tada moraju biti otklonjene sve tehnike,
zakonske i fizike barijere u trgovini izmeu drava lanica. U tu srvrhu doneto je
mnotvo (preko 300) uputstava i Bela knjiga iz 1985. godine). Kroz reformu
strukturnih fondova uvreni su finasijski instrumenti. Neophodno je obezbediti sve
uslove za primenu slobode kretanja lica, roba, kapitala i usluga.
Preambula JEA jasno je istakla cilj drava lanica da se sa postojeom
institucionalnom strukturom transformie u Evropsku Uniju. Naglaena je vanost
saradnje u spoljnoj politici. Kako je re o autonomnim nadlenostima koje nisu
nastale na osnovama originalnih odredbi osnovakih ugovora, Jedinstveni akt izriito
iskljuuje u tim pitanjima nadlenost Suda pravde.
Takoe, poklonjena je znaajna panja legislativnim akcijama u regionalanoj
politici, zatiti ivotne sredine, tehnolokom razvoju i zatiti zdravlja.
Izvrene su reforme u institucijama sistema na taj nain to je Komisija dobila
vea ovlaenja u izvrnoj vlasti, naravno uz saglasnost Saveta. Od velikog znaaja
je uvoenje nove legislativne procedure u kojoj Parlamenet dobija ovlaenja da
uestvuje u legislativnoj delatnosti.
Parlament je dobio ovlaenja i u spoljnoj politici jer je utvrena obaveza
informisanja Parlamenta o spoljnopolitikim pitanjima i potovanje njegovog miljenja
izreenim u vezi sa njima.
Takoe, proiren je broj sluajeva u kojima se odluuje kvalifikovanom veinom.
Poseban znaaj ima to to je Jedinstvenim evropskim aktom zapoela strukturna
promena na brojnim poljima posle dueg vremena stagnacije. U periodu koji je sledio
85
zapaene su strukturne promene na polju transporta, intelektualne svojine,

bankarstava, telekomunikacija, bezbednosti itd. Taj entuzijazam uslovio je da se
povea unutranja razmena za skoro 30% i da se otvore brojna nova radna mesta.
Meutim, i pored toga u osnovi se zapaa meuvladin karakter svih tih
aktivnosti.
Sa druge strane, to je pokazivalo da u sluaju Evropske Unije, ma koliko bila
obimna reforma, u konkternim okolnostima, ona ne dovrava u osnovi neprekidan
proces izgradnje evropskog zajednitva.
Jedinstvenim evropskim aktom institucionalizovani su Evropski savet i Sud prve
instance.
Ugovor o Evropskoj uniji

Ugovor o Evropskoj Uniji potpisan je u Mastrihtu 7. februara 1992. godine, a
stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine. Mastrihtski ugovor je nastao posle
sloma sovjetskog komunistikog sistema i ujedinjenja Nemake. Ti fakti, uz brojne
druge manje ili vie relevantne, nametali su podizanje integracionog procesa na
znatno visi nivo. Preovladalo je miljenje da je nuno postii vei stepen jedinstva
izmeu naroda Evrope koji e omoguiti da se odluke donose na nivou to je
mogue bliem graanima. Tim putem bi se ostvarile vee ekonomske koristi.
Bilo je otvoreno pitanje na kakav nain da se postigne reformski kurs u mnogim
oblastima. Za to je bila povoljna klima, to pokazuje zajedniki predlog Francuske i
Nemake, da se odre dve meuvladine konferencije u Rimu, podnet na Evropskom
savetu, odranom u Dablinu 1990. godine. Prva bi se bavila monetarnom unijom, a
druga bi tretirala brojne predloge iz sfere politike i institucionalnih i proceduralnih
reformi.
Mastrihtski ugovor je uspostavio novi politiki entitet nazvan Evropska unija.
Tom nazivu bi se mogla staviti primjedba, jer obuhvata mnoge evropske drave koje
ostaju van lanstva Unije. Unija je opisana kao entitet sainjen od tri stuba.
Prvi stub sastavljen je od tri postojee Evropske zajednice (Evropska zajednica
za ugalj i elik, Evropske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju).
Drugi stub sainjen je od sistema zajednike spoljne i bezbedonosne politike.
Trei stub obuhvata novu sferu koja se odnosi na pravosue i unutranju
politiku. Uprkos razlikama koje postoje izmeu ova tri stuba saglasno odredbama
Ugovora smatraju se jedinstvenim institucionalnim okvirom.
Ugovor je podeljen na dva uslovno reeno strukturna dela i to:
1) koji se bavi ekonomskom i monetarnom unijom i
86
2) koji se bavi politikom unijom.

Ugovor je u pravno tehnikom smislu sainjen od: preambule, optih i zavrnih
odredbi. Poseduje Naslove od I do VII, i vei broj protokola i deklaracija.
Odredbe Ugovora o Evropskoj uniji grupisane su u pet Naslova. Jedan deo
odredbi posveen je izmeni postojeih ugovora i to: Ugovora o Evropskoj zajednici,
Ugovora o Evropskoj zajednici za ugalj i elik i Ugovora o Evropskoj zajednici za
atomsku energiju.
Takoe su uvrene odredbe koje se odnose na zajedniku spoljnu i
bezbednosnu politiku, saradnju u oblastima pravosua i unutranjih poslova.
Pa ipak, i pored tako znaajnih pitanja, najvanija novina odnosi se: na
proglaenje Unije drava lanica. Naravno time se ne umanjuje znaaj
institucionaliziranja saradnje u oblastima spoljne i bezbednosne politike unutranjih
poslova i pravosua. Osim toga, posebno je naglaena vanost principa fleksibilnosti
i najava mehanizama blie saradnje grupe drava lanica. Taj vid saradnje, uz
obavezu ouvanja postojeeg komunitarnog pravnog poretka i acguis
communautaire, bez ikakve sumnje, krupan je korak napred u izgradnji novog
institucionalnog ustrojstva. Osim toga, princip supsidijarnosti je podignut na nivo
osnovnih konstitutivnih principa.
Naloeno je uspostavljane monetarne unije posredstvom uvoenja jedinstvene
valute najkasnije do 01.01. 1999.godine.
Formirani su Evropski savet i Komitet regija, kao elementi tvrdog jezgra
komunitarnih politikih institucija.
Institucionalizovan je, takoe, komunitarni Ombudsman, kojega imenuje Evropski
parlament.
Znaajno je proirena delatnost Zajednice u prostorima obrazovanja, kulture,
javnog zdravlja, zatite potroaa i transevropske i prekomorske saradnje,
industrijske saradnje, pitanja vezana za omladinu i struno usavravanje.
Nadlenosti Evropskog suda su dodatno obogaene uvrivanjem mogunosti
da izrie novane kazne dravama lanicama u sluaju neprimenjivanja, odnosno
krenja komunitarnog prava .
U sistemu konstituisanja Komisije naglaena je uloga njenog predsednika i
Evropskog parlamenta (glasanje o Komisiji), a mandat njenih lanova je produen na
pet godina.
Parlamentu je pridodata nadlenost saodluivanja, kao novi, dodatni
zakonodavni postupak.Time Evropski parlament stie znatno vaniju ulogu u smislu
mogunosti blokiranja usvajanja akta. Takoe, uvean je njegov kapacitet u
postupku saradnje, u veem broju oblasti koje su ranije bile u postupcima
konsultovanja.
87
Postupak davanja saglasnosti je proiren i time je osnaena uloga Evropskog

parlamenta u procesu odluivanja. Potrebno je obezbediti saglasnost Paralamenta
za pristupanje i pridruivanje novih lanica.
Mastrihtski ugovor predstavlja novi kvalitet u procesu koji bi se mogao oznaiti
kao stvaranje Unije sa komunitarnim federativnim ureenjem. U korpus
komuntarnih (federativnih) delatnosti ulazile bi oblasti: makroekonomije, spoljne i
bezbedonosne politike, pravosua i unutranje politike, pa i oblasti odbrane. Usled
snanog otpora Velike Britanije izostavljeno izjanjavanje o federativnom ureenju
kao cilju, ali se jasno ukazalo na potrebu stvaranja sve vreg saveza naroda
Evrope. Ugovor identifikuje ciljeve Unije. Stie se utisak da su oni prvenstveno
ekonomski. Njihova analiza pokazuje da poseduju i druge supstrate. Klju za
razumevanje je zadatak koji se njima eli postici, a to je to je mogue vee
jedinstvo naroda Evrope.
Taj zadatak bio bi ostvaren:
- podsticanjem uravnoteenog i odrivog privrednog i drustvenog razvoja,
- posredstvom stvaranja ekonomskog prostora bez unutranjih granica, jaanjem
privredne i drutvene kohezije, uz uspostavljanje ekonomske i monetarne uniije
sa jedinstvenom valutom.
U cilju ostvarivanja neizostavnog jedinstva ekonomije i politike u svrhu jaanja
uloge i utvrivanja identiteta na meunarodnoj sceni, Unija vodi zajedniku spoljnu i
bezbedonosnu politiku. To obuhvata i zajedniku odbrambenu politiku koja bi trebalo
da dovede do stvaranja zajednike odbrane.
Identitet na meunarodnoj sceni se afirmie posebno jaanjem zatite prava i
interesa dravljana svojih drava lanica graana EU. U tom procesu veliki znaaj
pripadao bi obezbeivanju efikasnosti rada institucija Zajednice kako bi se osigurala
usklaenost i kontinuitet aktivnosti, opet uz potovanje i dogradnju komunitarnog
acguis. Ovi ciljevi bi se ostvarivali u skladu sa uslovima i dinamikom predvienim u
Ugovoru o Evropskoj Uniji, kao i uz potovanje naela supsidijarnosti. Radi
osiguranja efikasnosti institucija i sistema mehanizama uspostavljenih ugovorom
predvia se i nain i postupak izmena. To spada u nadlenost meuvladinih
konferencija.
Supsidijarnost
Istaknuto je da je supsidijarnost podignuta na nivo konstitutivnih principa tek
Ugovorom o EU. U uvodnim odredbama se kae da je supsidijarnost jedan od
principa na kojima poiva Unija. Ona svoje ciljeve ostvaruje uz potovanje principa
supsidijarnosti. Delotvornost toga principa ogleda se u pronalaenju optimalnog
nivoa odluivanja i delovanja, odnosno na nivou to je mogue blizem graanima, s
tim da u sumnji sugerie nii nivo. Po svemu sudei, re je o ulozi i znaaju
supsidijarnosti u konstituisanju sloenih dravnih i naddravnih struktura, i njihovom
funkcionisanju u vertikalnom i horizontalnom modelu komunitarnog (federatilnog)
organizovanja upravljanja. Ovaj princip se uzima kao kriterijum raspodele
88
nadlenosti, u okviru Unije (zajednice). Obino se u segmentima i Unije i Zajednice

oznaava primat nacionalnog nivoa, uz mogunost daljeg spustanja na regionalni i
lokalni nivo. Na drugoj strani, u suprotnom smeru oznaen je kao neizostavni
elemenat komunitarnog, vieg nivoa odluivanja i nadlenosti.
U oblastima koje ne spadaju u njenu iskljuivu nadlenost, Zajednica preduzima
mere, u skladu sa naelom subsidijarnosti, samo ako i ukoliko ciljevi predviene
akcije ne mogu u potrebnoj meri biti ostvareni od strane drava lanica, odnosno
mogu biti uspenije ostvareni od strane zajednice, imajui u vidu veliinu ili uinak
predviene akcije.
Oigledno je da se princip subsidijarnosti ne moe primeniti tamo gde Unija ima
ekskluzivnu nadlenost.
Da bi se moglo odrediti da li se moe primeniti princip subsidijarnosti, moramo
se suoiti sa injenicom da se ne moe sasvim jasno utvrditi ta je to ekskluzivna,
odnosno neeksluzivna nadlenost Unije (Zajednice). U Ugovoru nema odredbi koje
jasno govore o tome.
U 1996/97. godini uz Ugovor iz Mastrihta dodat je specijalni protokol o principu
subsidijarnosti. Na meuvladinim konferencijama na kojima su se o tome raspravljali
bilo je razliith formulacija u vezi toga principa koje su u najveem broju dolazile od
Francuske, Nemake i Velike Britanije. Na kraju je usvojen Protokol koji je u direktnoj
vezi sa stavovima koji su utveni na sesiji Evropskog Saveta u Edinburgu.
Za radnje i akcije Unije opravdana je primena ovoga principa za sluaj da se
ciljevi akcije ne mogu uspeno ostvariti delatnou drave lanice. Takoe,
opravdana je primena i u sluaju kad bi se akcija bolje ostvarila unutar Unije.
Primena na ovim osnovama je posebno opravadana u sluajevima:
1) ako je re o transnacionalnom aspektu akcije koja se ne moe na
zadovoljavajuci nain ostvariti radnjama drava lanica,
2) ukoliko su radnje drave lanice slabijeg kvaliteta i u sukobu su sa pravilima iz
Ugovora. U ovom sluaju primena je posebno vana za sluaj da se na bilo koji
nain znaajno osteuju interesi drava lanica,
3) radnja na komunitaranom nivou mora donositi jasne koristi u poreenju sa
onima koje bi donela radnja drave lanice.
Neki autori su uvoenje ovoga pricipa dovodili u vezu sa jaanjem uloge drava i
ograniavanjem nadlenosti institucija Evropske Unije. Tim putem se po njihovom
miljenju, ne obezbeuje efikasno, funkcionisanje ve naprotiv uslovljava dodatno
komplikovanje. Dvostruko ogarnienje upravljeno je u pravcu zatite nadlenosti
drava lanica od prekomernog izvan ugovornog uplitanja institucija Evropske Unije.
Na drugoj strani brojni autori smataraju da se putem ovoga naela uvruju
nadlenosti drava lanica, ali istovremeno s obzirom na njegovu prirodu jaaju i
nadlenosti komunitaranih organa.
89
lan 235 govori da Zajednica ima deluje u okvirima nadlenosti koje su joj
dodeljenje i prema ciljevima koji su utvreni ovim Ugovorom. U ovom sluaju nije
re o jasnim nadlenostima, ali bi se u skaldu sa funkcionalistikim principima moglo
zakljuiti da je re proirenju nadlenosti Zajednice (Unije).
Teko da bi u konkretnom sluaju mogli zakljuiti da je mogue samo na osnovu
pravnih supstarata odrediti stvarnu prirodu principa subsidijarnosti, jer moramo imati
u vidu uticaj politikih odmeravanja i politike kompromise u okviru EU. Sa strogo
pravnog stanovita, ovaj princip ima prilino neodreenu i nejasnu sadrinu.
Meutim, i pored toga njegov znaaj je nemerljiv jer je doprineo da se model
demokaratskog odluivanja prikae kao viedimenzinalan i viestepen.
Projekciju odluivanja u Evropskoj Uniji uslovljava uee velikog broja aktera,
meu kojima najvei znaaj imaju: drave lanice, regioni, politike stranke, pokreti,
javno mnjenje i mnogi drugi. Takoe, putem ovog principa efikasno se ostavaruje
krhki balans izmeu meuvladinog i nadnacionalanog modela saradanje.
Unijsko graanstvo
Segment unijskog graanstva (Citizenship of the Union),
odgovarajui korpus prava i obaveza za sve dravljane drava lanica.
obuhvata
Meu njima poseban znaaj imaju:

1) pravo kretanja i nastanjivanja na prostoru Zajednice,
2) aktivno i pasivno birako pravo,
3) pravo na konzularnodiplomatsku zatitu,
4) pravo podnoenja peticije,
5) pravo obraanja Ombudsmanu.
Unijsko graanstvo na izvestan nain osnauje poloaj Evropske unije, jer je
formalno pravno ustanovljeno uvodnom odredbom Mastrihtskog Ugovora o
Evropskoj zajednici.
Unijsko gradanstvo izvodi se iz dravljanstva jedne od drava lanica, i nije
njegova zamena, jer ga samo prati i dopunjava. Osim toga, unijsko graanstvo,
znai da su njime obuhvaena prava i obaveze preneti pod odreenim uslovima i u
nadlenost Evropskog suda.
Komunitarni segment Prvi stub saradnje
Nadlenost i polje delovanja Zajednice, znaajno su proireni Mastrihtskim
ugovorom. To proirenje se odnosu na sledea pitanja iz ekonomske sfere kako je
definisano u lanu 2 Ugovora. Zadatak Zajednice je da unapreuje skladan i
90
uravnoteen privredni razvoj, visok stepen zaposlenosti i socijalne zatite, jednakost

izmeu muskaraca i ena trajan i neinflatorni rast, visok nivo konkurentnosti i
usklaenosti ekonomskih rezultata,visok nivo zatite kao i poboljanja kvaliteta
ivotne sredine, privrednu i drutvenu povezanost i solidarnost izmeu drava
lanica. Da bi se postigli ovi ciljevi, nepohodno je stvoriti zajedniko trite pod kojim
se podrazumeva, shodno lanu 7, unutranje trite koje obuhvata podruje bez
unutranjih granica na kome su obezbeeni slobodno kretanje lica i promet robe,
usluga i kapitala. Nuno je obezbediti da trita 15 drava lanica u funkcionalanom
smislu predstavljaju jednu teritoriju. Aktivnosti i mere koje vode do ostvarivanja tako
postavljenih ciljeva su:
1) zabrana carinskih dabina izmeu drava lanica i koliinskih ogranienja na
uvoz i izvoz roba, kao i svih drugih mera koje imaju slino dejstvo,
2) zajedniku trgovinsku politiku,
3) unutranje trite koje se karakterie ukidanjem prepreka za slobodno kretanje
lica i protok roba, usluga i kapitala izmeu drava lanica,
4) mere koje se odnose na ulazak i kretanje lica kako je predvieno naslovom IV,
5) zajedniku politiku u oblasti poljoprivrede, ribarstva i saobraaja,
6) sistem koji obezbeuje da se ne kre pravila konkurencije na unutranjem
tritu,
7) usklaivanje nacionalanih zakonodavstva u meri u kojoj je to neophodno za
delovanje zajednikog trita,
8) podsticanje koordinacije politika zapoljavanja drava lanica sa ciljem jaanja
njihove efikasnosti putem razvoja koordinirane strategije zapoljavanja,
9) politiku u socijalnoj oblasti koja obuhvata i evropski socijalni fond,
10) uvrivanje ekonomske i socijalne kohezije,
11) zatitu ivotne sredine,
12) jaanje konkurentnosti industrije Zajednice,
13)unapreenje naunoistraivakog rada i tehnolokog razvoja,
14) podsticanje stvaranja i razvoja transevropske mree,
15) ostvarivanje visokog nivoa zdravstvene zatite,
16) razvoj kavitetnog obrazovanja i vaspitanja,
17) saradnja u oblasti razvoja,
91
18) pridruivanje prekomorskih zemalja i teritorija u cilju pomoi i razmene da bi se

zajednikim naporima unapredio privredni i drutveni razvoj,
19) zatita potroaa i
20) mere u oblastima energetike, civilne zatite i turizma.
21) u politici izdavanja viza za dravljane treih zemalja, obrazovanja, kulture,
javnog zdravlja, zatite potroaa, transevropske mree transporta, energije i
telekomunikacija industrijske politike i razvojnu politiku.
U veini od navedenih oblasti, nadlenost Zajednice je ranije u veem ili manjem
obimu postojala. O tome svedoi korpus ranijeg komunitarnog zakonodavstva i
judikature Evropskog suda. Na takvoj osnovi novom regulacijom osigurano je
zajedniko delovanje na transparentnijoj osnovi i sa, i uz efikasniju lepezu veeg
broja instrumenata.
Pri tome, princip supsidijarnosti igra veoma znaajnu ulogu u ostvarivanju
komunitarne nadlenosti u svim sluajevima kada se to vri zajedno sa dravama
lanicama, odnosno u modelima paralelne ili, podeljene nadlenosti. Principijelno,
Zajednica moe delovati samo ukoliko se postavljeni ciljevi i planirane mere ne mogu
uspenije ostvariti delovanjem samih drava lanica.
Socijalana politika
U ovoj oblasti Mastrihtski ugovor je usled protivljenja Vlade Velike Britanije ostao
nedoreen. S obzirom na to da Velika Britanija nije elela da dogradi postojeci
sistem, sainjen je Protokol o socijalnoj politici. Potpisalo ga je ostalih 11 drava
lanica. Na takav nain ostale drave lanice dobile su mogunost da, u cilju
realizacije svojih socijalnih programa i politike, koriste pogodnosti komunitarne
institucionalne strukture.
Ekonomskomonetarna unija
Ugovor iz Mastrihta potpunije definie ekonomskomonetarnu politiku i utvruje
dinamiku njenog uspostavljanja. Praktino, to je znailo uvoenje pariteta valuta,
posredstvom jedinstvene valute, a ono nije mogue bez uspostavljanja Evropske
centralne banke (ECB), koja deluje u okviru Evropskog sistema centralnih banaka
(ESCB).
Uspostavljanje ekonomskomonetarne unije sprovelo bi se posredstvom
trostepenog pristupa koji je, u osnovi, predvien u Delorovom izvetaju. Prema
dinamici utvrenoj u tom izvetaju prva faza poinje 1. januara 1990. godine. U njoj
bi se komletiralo unutranje trite i uklonile kontrole kretanja kapitala.
Druga faza je zapoela 1. januara 1994. U njoj je trebalo obezbediti
konvergenciju ekonomija drava clanica prema merilima utvrenim u
Ugovoru.Odredbe koje tiu tih uslova popularno su se nazivale kriterijumi
konvergencije. Njihov znaaj bio je u tome to su samo one zemlje koje su ispunile
92
te kriterijume mogle pristupiti sistemu jedinstvene valute. Drave lanice koje su

ispunile te uslove identifikovane su u preporuci Komisije iz 1998. godine. Jedanaest
zemalja je ispunilo te kriterijume i to: Belgija, Holandija, Nemaka, panija,
Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Austrija, Portugalija i Finska. Grka se
prikljuila euro zoni tek 2001. godine. vedska je prikljuena euro zoni 2003. godine.
Trea faza predstavlja konano uspostavljanje monetarne unije, 1. januara 1999.
godine.
Euro moneta pojavila se u stvarnosti tek 2002. godine. Takoe, uveden je novi
sistem mehanizma obrauna kursa izmeu eura i pojedinanih novanih sistema u
dravama koje su ostale van euro reima.
Mastrihtski ugovor u drugoj fazi osniva Evropski monetarni institut (EMI). Drave
lanice u ovoj fazi nisu elele da se odreknu svog monetarnog suvereniteta.
Evropski monetarni institut je bio koncipiran kao koordinaciono telo. Neke drave
lanice (V. Britanija i Danska) su jasno iskazale nespremnost da se odreknu svojih
valuta, usled cega je sa njima bilo nuno uz Ugovor sainiti poseban protokol.
Institucije i i dinamika procesa odluivanja
Posle Mastrihtskog ugovora formiran je Komitet regija, sa konsultativnom
ulogom. Osim ovoga Komiteta, formiran je Ombudsman u iju nadlenost je spadala
kontrola rada komunitarnih institucija u odnosu na graane Unije. Dinamika
odluivanja je izmenjena u smislu poveanja broja sluajeva u kojim se odluuje
kvalifikovanom veinom glasova u Savetu. Takoe, uloga Evropskog parlamenta u
legislativnoj je u sferi osnaena, jer mu je u odreenim sluajevima data mogunost
blokade usvajanja akata. Ove izmene nesporno, poboljavaju institucionalno
ustrojstvo. Proces odluivanja postaje efikasniji i transparentniji, to je osnova
demokratinosti i legitimnosti Unije.
Spoljna politika i bezbednost drugi stub
Jedinstveni evropski akt je regulisao saradnju drava lanica u spoljnoj politici.
Meutim, to je ipak u osnovi bilo nedoreeno nastojanje drava lanica da formuliu i
operativno primenjuju evropsku spoljnu politiku.
Mastrihtski ugovor ide korak dalje i ta nastojanja postavlja na vrim osnovama,
to je bilo vidljivo kroz prikljuenje segmenta bezbednosti. U Ugovoru o EU drave
lanice jasno prihvataju etabliranje zajednike spoljne i bezbednosne politike. U
ostvarivanju toga cilja odluuju Unija i drave lanice. Ta formulacija jasno odraava
da nije re o zajednikoj politici u smislu komuniratnog segmenta. Pa ipak i takva
odredba pokazuje izvestan napredak. Pogotovo ako se uzme u obzir opredeljenje da
zajednika politika u ovoj oblasti obuhvata: ouvanje zajednikih vrednosti, osnovnih
interesa, nezavisnosti i integriteta Unije; jaanje bezbednosti Unije i drava lanica,
ouvanje mira i meunarodne bezbednosti, u skladu sa principima Povelje
Ujedinjenih nacija, Helsinkog zavrnog akta i Pariske povelje; unapreenje
meunarodne saradnje; razvoj i ouvanje demokratije i vladavine prava, potovanje
ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ciljevi zajednike politike u OVOJ oblasti
93
izraavaju osnovne vrednosti na kojima poiva i sama Unija, bez obzira na to to su

dati veoma uopteno. Da bi se oni operativno mogli ostvarivati, nuno je obezbediti:
sistematsku saradnju drava lanica povodom bilo kojeg pitanja od opteg
znaaja.Takav vid saradnje morao bi biti krunisan postizanjem zajednikog stava
kojeg drave lanice treba da slede. Ta politika, pa i njeni glavni tokovi, morali bi se
zasnivati na optim smernicama Evropskog Saveta. U tom sluaju, postoji
mogunost preduzimanju zajednike akcije (joined action). Savet o tome moe
odluivati kvalifikovanom veinom.
Posebnom deklaracijom uz Mastrihtski ugovor reeno je da e se odbrambena
komponenta Evropske Unije razvijati jaajui evropski stub Atlantskog saveza. U
ovom segmentu Mastrihtski ugovor marginalnalizuje ulogu Komisije i Evropskog
parlamenta. Prisutno je, takoe, i iskljuenje Evropskog suda, odnosno njegove
nadzorne uloge.
Pravosue i unutranji poslovi trei stub
Mastrihtski ugovor ustanovljava sledee oblasti saradnje drava lanica u ovom
segmentu, a to su: azil, reim i kontrola prelaska spoljnih granica, imigracija i
boravak dravljana treih drava, borba protiv narkomanije, meunarodni kriminal,
pravosudna saradnja u civilnim i krivinim predmetima, carinska saradnja, saradnja
policije u borbi protiv terorizma, trgovine drogom i kriminaliteta (Europol).
U ovim poslovima re je o unijskom prostoru, te su institucionalni instrumenti
delovanja pri ostvarivanju zajednikog interesa drava lanica ipak postavljeni
restriktivno. Stoga Savet moe delovati posredstvom:
1) usvajanja zajednikog stava (joint position} i podrke pojedinanim oblicima
saradnje, ali da odluke usvaja jednoglasno;
2) zajednikih akcija (joint action) i sprovodljivih zajednikih akcija, o kojima takoe
odluuje jednoglasno;
3) upuivanjem nacrta konvencija dravama lanicma. Ove odluke Savet donosi
dvotreinskom veinom.
Drave lanice su obavezne da uspostave koordinacione mehanizame koji e
povezivati odgovarajue nacionalne organe. Tom cilju treba da slui Koordinacioni
komitet tzv. K. 4 Komitet, ali sa nedovoljno preciznom institucionalnom strukturom.
Deo problema je nastao usled oigledne nemogunosti da se postigne vei
stepen jedinstava od onog koji se izraava kroz meuvladinu, odnosno
meudravnu saradnju. Zajedniko delovanje na ovaj nain radikalnije zalazi u
prostore koji su tradicionalno bili rezervisani za nacionalni suverenitet i bilo je
ekskluzivno rezervisano za nacionalne drave.
Referendumi i nagovjetaj otpora naionalnih sudova
94
Mastrihtski ugovor nije prihvaen bez znaajnih otpora, ije su posledice bile
veoma teke. Stupanju na snagu Mastrihtskog ugovora morala je prethoditi
ratifikacija u skladu sa ustavima drava lanica. Kod veine drava lanica to je
pripadalo Parlamentu, izuzev u Irskoj i Danskoj, gde se pristupilo odravanju
referenduma. U Danskoj referendum nije bio obavezan jer je za ratifikaciju
meunarodnog ugovora dovoljna petestinska veina u Parlamentu. .Danska vlada
je smatarala da e lake dobiti podrku na referendumu. Za razliku od Iraca koji su
veinom od 67 % usvojili Ugovor, Danci su odbijaju ratifikaciju veinom od (50,7%).
To je znailo blokadu, jer Ugovor nije mogao stupiti na snagu bez ratifikacije u svim
dravama lanicama.
Ratifikacioni postupak se vrio u vremenu ozbiljne krize na finansijskom tritu.
U novoj situaciji, Vlada Danske je zahtevala odreene ustupke pre nego to krene sa
ponovnim referendumom. Evropski savet, 1992. u Edinburgu, nalazi spasonosnu
formulu u Odluci kojom tumai potpisani ali neratifikovani Ugovor. Ova Odluka, iji
pravni status nije jasan, istie sledee: da unijsko graanstvo ne zamenjuje
nacionalno dravljanstvo. Tome sledi izjava Danske da nee uestvovati u treoj fazi
monetarne unije. Stoga Ugovor ne obavezuje Dansku na lanstvo u
Zapadnoevropskoj odbrambenoj uniji. Takoe, irenje domaaja odredbi o
gradanstvu i u oblast pravosuda i unutranjih poslova (III stub) je mogue iskljuivo u
skladu sa nacionalnim ustavnim propisima. Posle toga vlada Danske organizuje
ponovni referendum, na kojem se za ratifikaciju izjanjava 56% glasaa.
Ratifikacioni problemi nisu bili ogranieni samo na Dansku. U tom pravcu,
Francuska se takoe odluuje za referendum, ali se na njemu pozitivno izjanjava
samo 51% glasaa. Takoe, i vlada Velike Britanije osigurava ratifikaciju u
Parlamentu tek posle pristupa vezivanju pitanja ratifikacije za glasanje o poverenju
vladi. U Nemakoj ratifikacioni postupak u Parlamentu morao je da eka stav
Ustavnog suda tzv. Mastrihtska odluka ili Brunner odluka, koja je bila u osnovi
uslovna podrka.
Amsterdamski ugovor
Nije nikavo iznenaenje sa stanovista prakse sto je doslo do realtivno brze
promene ugovora iz Mastrihta. U njegovim odredbama bilo je predvieno da se
tokom 1996 godine odrzi meuvladina konferencija radi izmena ugovora.
Predlog za promene ugovora podnela je grupa za razmiljanje. Njen izvestaj je
usvojen na Evropskom savetu u Madridu.
Rad meuvladinih konferencija je obuhvatao zasedanja u sledeim gradovima i
to: Torino, Firenca, Dablin, Nordvijk i konano Amsterdam.
Deklarativno se od strane svih drava lanica izazvala volja za dogradnjom
institucionalnog i pravnog okvira Evropske Unije. To je ipak samo delimino
postignuto ugovorom koji su petnaest drava lanica potpisali u Amsterdamu 2.
oktobra 1997. godine. Ovaj ugovor stupio je na snagu 1. maja 1999. godine.
Oekivala se potpunija revizija tzv. mastrihtske zaostavtine, odnosno prilika da se
pronau odgovarajua reenja povodom nimalo lake revizije, trostubne strukture
95
Evropske unije, proirenja uloge Parlamenta posebno u postupcima saodluivanja,

obogaivanje saradnje u treem stubu (unutranjii poslovi i pravosue) i proirenja
komunitarnih kompetencija u veem broju razliitih oblasti, kao npr. turizam, energija
itd.
Iako prikazano sumarano pokazuje da se prvi put ustavni okvir revidira izavan
ekonomskih kompetencija i da se po prirodi stvari nisu mogli oekivati bolji rezultati.
Neki od nijh, iako objektivno vrlo vazni kao tzv. demokratski deficit, ostaju van
konkretnog domaaja pravne regulative i ovom prilikom.
Oekivano proirenje Evropske Unije zahtevalo je reformu institucija. Prema
optoj oceni, u toj sferi nije se mnogo postiglo. Donet je Protokol koji je predviao
odravanje meuvladine konferencije godinu dana ranije nego li broj lanova Unije
pree dvadeset.
Pojedina pitanja kao npr: sloboda, bezbednost, pravda, graanstvo Unije,
spoljna politika, institucije Unije fleksibilnost, ili diferencirana integracija bez
sumnje su veoma znaajna i za Uniju, ali i za drave lanice koje su, i pored jasno
izraene volje za reavanjem ovih pitanja, teko postizale neophodni konsensus.
Pretezni deo Amsterdamskog ugovora odnosi se na dopune i izmene Osnivakih
ugovora i to: Ugovora o Zajednici za ugalj i elik, Ugovora o Evropskoj ekonomskoj
zajednici, Ugovora o Euroatom zajednici, Ugovora o Evropskoj uniji, kao i Odluke o
neposrednim i optim izborima za Evropski parlament.
U delu oznaenim pod imenom Pojednostavljenja konkretizuju se iako ne i u
velikom obimu gore oznaene promene osnivakih ugovora. U optim i zavrnim
odredbama uvrena je prenumeracija lanova zamenom velikih latininih slova
arapskim brojevima u tekstu Ugovora o Evropskoj zajednici. Takoe, izvrena je
zamena velikih latininih slova arapskim brojevima u tekstu Ugovora o Evropskoj
Uniji. Posle ovoga sledi trinaest protokola i pedeset devet deklaracija, od kojih su
veinu usvojile meuvladine konferencije.
Doprinos Amsterdamskog ugovora nije na nivou prethodnih ugovora poznatih
pod imenom osnivaki, jer se njegov uinak ocenjuje kao ogranien posebno u
dogradnji komunitarnog prava.
Meutim, i pored ogranienog dejstva, njegov znaaj nije mogue prenebrei u
nekoliko sledecih oblasti i to:
1) promovisanje i regulisanje asimetrine, f leksibilne integracije tzv. blia
saradnja;
2) potpunije promocije i zatite ljudskih prava i sloboda,
3) jaanje evropskog graanstava kroz osnaenje pravne drave,
4) zatite osnovnih prava graana putem af irmacije ravnoparavnosti polova,
zabrane diskriminacije i uz definisanje sankcija za krenje,
96
5) prenoenje dela saradnje iz oblasti unutranjih poslova i pravosua, u

komunitarni reim;
6) naglaavanje uloge Evropskog parlamenta u zakonodavnoj delatnosti ,
7) izgradnja institucionalnog okvira u procesu odluivanja i snaenje uloge
nacionalnih parlamenata u tome ,
8) afirmacija principa supsidijarnosti i veinskog odluivanja u Savetu,
9) izmeni mehanizama konstituisanja Komisije,
10)proirenje komunitarane nadlenosti na: socijalnu politiku, javno zdravlje,
zatitu potroaa, politiku zapoljavanja itd.
Ciljevi Unije
Ciljevi Unije, oznaeni Mastrihtskim ugovorom, neznatno su izmenjeni. Mada
bismo se mogli sloiti da su dometi izmena prilino skromni, ali se ne mogu negirati
injenice da je posredstvom Amsterdamskog ugovora uvreno razmataranje:
visokog nivoa zapoljvanja, zatim postepeno oblikovanje zajednike odbrambene
politike. Od posebne vanosti je odranje i jaanje Unije kao prostora slobode,
bezbednosti i pravde, na kojem je slobodno kretanje lica osigurano uz paralelno
usvajanje odgovarajuih mera u vezi sa kontrolom spoljnih granica, azila, imigracije,
prevencije i borbe protiv kriminala.
Istina, budua reforma je na neki nain inaugurisana i samim Ugovrom iz
Mastrihta. Na Evropskim savetima dopunjavani su i davan im novi sadrzaj.
Potrebno je bilo dati politiki odgovr na izazove koji su se javili usled globalnih
ekonomskih tokova, nepovoljnih migratornih pojava, terorizma i dr.
Dodatne oblasti izvan izvornog koncepta su :
1) poboljanje funkcionisanja organa Evropske Unije usled predstojeeg proirena,
2) definisanje zajednike odbrambene politike,
3) budetska disciplina,
4) primena komunitarnih akata,
5) zatita ljudskih prava,
6) transparentna politika odluivanja i dostupnost dokumenta Unije graanima.
Svi navedeni ciljevi koji su oznaeni kreu se u pravcu ostvarivanja
demokratinosti i efikasnosti Unije, odnosno njenog pribliavanja graanima.
97
Brojna otvorena pitanja su ostavljala prostora za razliito tumaenje u pogledu

dostignua u borbi protiv organizovanog kriminala, nezaposlenosti, politike prema
azilantima i imigrantima.
Kako obezbediti da se usled poveanja broja lanova ne erodiraju osnovne
vrednosti Evropske Unije bilo je pitanje svih reformskih zahvata. Kako ne uruiti
legitimitet proirenja ili, pak, same institucionalne strukture Evropske Unije, a da se
ostane na terenu demokratskih modela odluivanja i zajednikih vrednosti.
Centralno pitanje je bilo ipak otklanjanje deficita demokraticnosti. Institucionalna
reforma koja bi to obuhvatila mora da ostvari nekoliko zadataka i to:
1) reformu i snaenje uloge Evropskog Parlamenta,
2) otkalnjanje svih nepotrebnih proceduralnih postupaka,
3) af ir maci ja uesa P a r l ament a u pos tupcima koodluivanja
Reforma organa nije se odnosila samo na Parlament. Ona je neizostavno
morala obuhvatiti Evropski sud pravde i Revizorski Sud .
Bliska saradnja
Nezaobilazna je vrednost izmena u Amsredamskom ugovoru koje se odnose na
blisku saradnju. Pod tim vidom saradnje podrazumevamo mogunost da se
odreena grupa drava lanica odlui za produbljenu, iru, intenzivniju saradnju u
skladu sa promovisanim principom f leksibinosti.
Ovaj institut mora biti u skladu sa ciljevima Unije, definisanim u Ugovorima o
Evropskoj zajednici i Evropskoj uniji, kao i da se tim putem ne otklanja jedinstvo
institucionalnog okvira.
Odluku o upostavljanju blie saradnje, tanije o njenom odobravnju, na predlog
Komisije i posle konsultacije Evropskog parlamenta, donosi Savet i to kvalifikovanom
veinom. Drava lanice, izvan toga aranmana, imaju takoe pravo da se pozivom
na znaajne nacionalne interese usprotive davanju saglasnosti takvoj vrsti
odluivanja. To ima za posledicu suspenziju glasanja u Savetu.
Da bi se bliska saradnja operativno mogla sprovesti, nuno je da se ispune
uslovi i to:
1) da ostale drave lanice nisu zainteresovane za taj vid saradnje,
2) da takav vid sardanje ne dira u tekovine, odnosno u aquis communnitaire,
3) da nije uperen protiv pravila konkurencije na zajednikom tritu i
4) da se postuje institucionalani okvir Evropske Unije.
98
Supsidijarnost
Princip supsidijarnosti je dignut na nivo osnovnog principa posredstvom
Mastrihtskog ugovora. Meutim, i pored toga ostale su brojne nedoumice i dileme o
relacijama meu institucijama. Njihovo reavanje bilo je predmetom brojnih inicijativa
razliitih tela i organa. Ponekad su oni delovali pojedinano, ali i grupno. U tome su
se esto pozivali i na princip subsidijarnosti kao mogui model razreavanja tih
problema. Neto iri okvir obuhvatio je Edinburki sporazum Evropskog saveta
krajem iz 1992. godine i njime iniciran meuinstitucionalni sporazum. Pored ovoga,
usvojen je poseban Protokol o primeni principa supsidijarnosti i proporcionalnosti koji
je na osnovu Amsterdamskog ugovo ra prikljuen Ugovo r u o Ev ropskoj zajednici.
Taj Protokol, objedinjuje materijalne i procesne aspekte primene principa
supsidijarnosti, generalno sledei ideje nagovetene Edinburkim sporazumom.
Naalost, ni ovaj Protokol nije jasno utvrdio granice dokle se protee ekskluzivna
nadlenost Zajednice (Unije).
Praksa Evropskog suda naginje stavu da naelo subsidijarnosti primenjuje u
skladu sa restriktivnim tumaenjem granica ekskluzivne nadlenosti. (Videti u vezi sa
tim, Case C25/34.)
Prema stavu Komisije, Unija ima ekskluzivnu nadlenost u oblastima koje se tiu
regulisanja unutranjeg trita i etiri fundamentalne slobode, potom u zajednikoj
komercijalnoj politici i zajednikoj poljoprivrednoj politici. Pa ipak niti ovako iroko
utvrena lista ekskluzivnih nadlenosti nije uspela da prui pravi odgovor o
granicama prostiranja naela (principa) subsidijarnosti. Oigledno da njegovo dejstvo
mora biti postavljeno u odreenim granicama konkurentnih ovlaenja ako je
nesporno da e zajed nica eleni cilj postii uspenije i bolje.
Mere zajednice ne mogu prelaziti okvire onoga to je neophodno kako bi se
postigli ciljevi ugovora. Tom formulacijom se uvodi princip proporcionalnosti.
Osnovna prava
Amsterdamski ugovor u pogledu nadlenosti Evropskog suda u sferi unutranjih
poslova i bezbednosti donosi izmene omoguavajui Sudu prodor u taj unijski
segment. Odredba iz UEU, kojom se Unija obavezuje na potovanje ljudskih prava u
duhu Evropske konvencije o ljudskim pravima, ostala je neizmenjena. Meutim, nove
odredbe su proirile nadlenost Evropskog suda u ovoj oblasti. Sud je ovlaen da
primenjuje te odredbe. Poveja Evropske Uije o osnovnim pravima usvojena 2000.
godine, predstavlja dodatnu osnovu zatite ljudskih prava, ali ona nije pravno
obavezujui akt.
Sankcije za povrede osnovnih ustavnih principa
Povreda osnovnih ustavnih principa moe rezultirati merom suspenzije
odreenih prava drava lanica. Savet je ovlaen da konstatuje ozbiljnu i trajnu
povredu osnovnih principa Unije i to: slobode, demokratije, vladavine prava,
potovanja i zatite ljudskih prava i sloboda. U sluajevima navedenih povreda Savet
99
moe suspendovati odreena prava drave lanice. Suspenzija moe ukljuiti i pravo
glasa u Savetu.
Inicijativu za preduzimanje mera suspenzije moe dati Komisije ili grupa drava,
koja obuhvata najmanje treinu drava lanica. Evropski parlament daje saglasnost
veinom glasova.
Savet prilikom izricanja kaznenih mera ine efovi drava ili vlada. Izreene
sankcije sankcija se mogu povui. O tome Savet, moe odluiti kvalifikovanom
veinom .
Javnost rada
U Amsterdamskom ugovoru nisu bez znaaja izmene koje se odnose na javnost
rada institucija. Konktertizuju se prava pojedinaca i pravnih lica u pogledu pristupa
dokumentima Evropskog parlamenta, Komisije i Saveta. Takoe, normira se zatita
podataka u vezi privatnosti gradana.
Komunitarni segment I stub
Amsterdamski ugovor doneo je promene u pogledu ciljeva Evropske zajednice.
Evropski sud moe tumaiti komunitarno pravo, to ima znaajan uticaj na
konsolidaciju i stvaranje komunitarnog pravnog poretka. Osim ovoga su, kao osnovni
ciljevi Zajednice oznaeni jednakost izmeu mukaraca i ena i visoki nivo zatite i
unapreenja ivotne sredine i odriv ekonomski razvoj.
Prostor slobode, bezbednosti i pravde
Veoma vana promena vezana je za prenoenje dela unijskog segmenta, tanije
iz III stuba, u reim komunitarnog delovanja i odluivanja. Cilj ovog prenosenja je
uspostavljenje prostora slobode, sigurnosti i pravde. To se odnosi kao to je ranije
istaknuto na reim viza, azila, imigracije i slobode kretanja lica na prostoru
Zajednice. Ove odredbe odnose se i na dravljane treih zemalja. One predviaju
donoenje mera u cilju osiguranja slobodnog kretanja, u skladu sa namerom
uspostavljanja unutranjeg trita i, u vezi s tim, odgovarajuih mera koje se odnose
na kontrolu spoljnih granica i borbu protiv kriminala. Takoe se predviaju i mere u
oblasti pravosudne saradnje u graanskim stvarima, zatim, podsticanje i jaanje
administrativne saradnje, policijske i pravosudne saradnje posebno u krivinim
stvarima, radi postizanja visokog nivoa bezbednosti.
Odreen je petogodinji prelazni period u kome Komisija i drave lanice mogu
podnositi predloge za usvajanje novih pravnih akata i drugih potrebnih mera i
delatnosti. Evropski parlament tokom prelaznog perioda zadrava samo
konsultativnu ulogu. Kasnije, po isteku prelaznog perioda ukoliko Savet jednoglasno
donese neku odluku, Parlament uestvuje u postupku saodluivanja.
Zapoljavanje i zabrana diskriminaije
100
Nove odredbe u oblasti zapoljavanja uglavnom se odnose na zabranu

diskriminacije.
U prvom delu, regulie se delovanje Zajednice u oblasti zapoljavanja, dakle
izvan standardnih, zakonskih modela, odnosno harmonizovanih nacionalnih propisa.
Time to je ta oblast podignuta na komunitarni nivo ocenje se kao veoma veliko
dostignue. I drugi deo kojim se Zajednica ovlauje da preduzime odgovarajue
mere na suzbijanju diskriminacije ne samo kada je u pitanju nacionalnost, nego i u
sluaju diskriminacije po osnovu pola, rase, porekla, religije, psihike ili fizike
ogranienosti i seksualne usmerenosti. Za sluaj ponovljenog i ozbiljnog krenja
ljudskih prava i osnovnih sloboda, mogua je suspenzija drave lanice.
Javno zdravlje i zatita potroaa Amsterdamskim ugovorom obuhvaeni su na
veoma speifiiran i manje sporan nain. Ove izmene su plod reguacije donete pod
pritiskom drutvene stvarnosti posle niza skandala vezanih za proizvodnju hrane i
tekih posledica, nastalih usled nepotovanja ak i elementarnih zahteva primerenih
proizvodnji zdrave hrane. Posebna panja posveena je afirmaciji interesa i prava
potrosaca na: informisanje, organizovanje i samoorganizovanje.
Ugovor iz Nice
Amsterdamski ugovor je u izvesnom smislu, anticiparao donoenje Ugovora iz
Nice. Njegov Protokol o institucijama predvideo je, kako smo ranije istakli,
preispitaivanje i dopunjavanje odredbi o sastavu i radu institucija Unije pre
proirenja, kako je bilo u izgledu proirenje. efovi drava i vlada su na Konferenciji
odranoj decembra 2000. godine postigli sporazum o donoenju novog ugovora o
EU.
Ugovor iz Nice je potpisan bez veih ambicija. Meutim, i pored toga dolo je do
izvesnih tekoa kada ga je trebalo usvojiti od strane drava lanica. Irski
referendum nije uspeo 2001. godine.
Najvaniji razlozi za to bili su u pokuaju da se izvri rebalans moi izmeu
institucija Unije. Bez tog neophodnog uslova nije se moglo oekivati uspeno
funkcionisanje EU posle budueg proirenja.
Drugi referendum u Irskoj organizovan 2002. godine bio je uspean. Irska je
deponovala ratifikacione instrumente 18. decembra 2002. godine. Posle toga,
Ugovor iz Nice stupio je na snagu prvog februara 2003. godine.
Racionalnost donoenja Ugovora iz Nice leao je u injenici, kako je istaknuto
na vie Meuvladinih konferencija, da se Amsterdamski ugovor nije u dovoljnoj meri
bavio pitanjima funkcionisanja Unije posle proirenja.
Veoma je iznenaujue to to se samo posle dva meseca od potpisivanja
Amsredamskog ugovora pristupilo, na Kelnskom samitu na zahtev Saveta, reavanju
nekih pitanja koje je nuno reiti, jer su ostala nereena. Meuvladina konferencija
donela je odluku da razrei pitanje veliine i kompozicije Komisije, teine glasova u
Savetu i u kojim sluajevima bi se glasalo kvalifikovanom veinom.
101
Bila je veoma iroka diskusija o legitimnosti EU i kapaciteta njenih nadlenosti.

Konkretnih rezultata bilo je malo, te stoga nije ispravan sud da se u ovom Ugovoru
poklanjala znaajna panja onome to je izostavljeno u Amestadramskom ugovoru.
Osim toga, tretirani problemi nisu prevazieni na zadovoljavajui nain.
Najvanija promena desila se u drugom i treem stubu.
Najvea promena odnosi se na polje zajednike odbarmbene politike koja bi
mogla voditi do zajednike odbarane. Postignuto je da se mogu vriti spajanja svih ili
dela vojnih snaga, to bi trebalo da je deo ireg stratekog plana. Kada je u pitanju
zajednika odbrambena politika, odlueno je da da se formiraju snage za brza
dejstva. Na Samitu u Helsinkiju doneta je odluka da se formira korpus mod 60 000
vojnika za brza dejstava i 5 000 policajaca za civilno upravljanje krizama.
Formirani su novi organi odbrane i to:
1) politikobezbedonosni komitet,
2) vojni Komitet EU i
3) Generaltab EU.
Oigledno da je re o nameri da se u pogledu odbrane instalira novi model koji
bi uinio diskontinuitet sa Zapadno Evropskom Unijom. Mada pri takvom sudu valja
naglasiti da se uloga ove organizacije ostavlja prilino nejasnom i nedefinisanom.
Druga vana izmena u ovom segmentu odnosila se na zakljuivanje ugovora sa
treim dravama. Ranije je Savet zakljuivao ove ugovore, ali se nije znalo da li ih
zakljuuje u ime drava lanica ili u ime Unije. Savet moe zakljuivati ove
sporazume i oni obavezuju institucije Evropske Unije.
Znaajna je izmena koja se odnosi na formiranje agencije EUROJUST, koja je
zaduena za kreiranje preventivnih mera na polju kriminala i koordiniranje akcija
nacionalanih vlasti. Osim toga, agencija je zaduena da koncipira mere istraivanja
prekograninog kriminala. Prema ranijim odredbama, Savet Evroske Unije je imao
najvei deo ovlaenja u ovoj oblasti, meutim, posle izmena Savetu je dato
ovalaenje da pojedine poslove iz ove sfere moe prebaciti u I. stub saradnje.
Uvrene su i neke insitucionalne promene kod Suda prve instance. Ovoj
instituciji je omogueno da obavlja pojedine preliminarne procedure.
Proirene su brojne oblasti u kojima se odluke donose u postupku koodluivanja
zajedno sa Parlamentom.
Izvrena je nova preraspodela mesta. Tako je Nemaka dobila 99 lanova. Ta
poetna pozicija je uslovila da kod drugih drava doe do smanjenja mesta kako bi,
posle ukljuivanja novih drava, broj ukupnih mesta iznosio 732.
102
Izvrene su promene u sastavu Komisije. Proirene su nadlenosti Saveta u

pogledu odluivanja kvalifikovanom veinom.
Promenjena je odredba po kojoj Sud donosi odluke u plenumu. Savetu je dato
ovlaenje da mogu formirati sudska vea na predlog Suda i Komisije. Ova vea
nadlena su da odluuju
o pojedinim specifinim pitanjima. Odluke koje donose mogu biti ponitene od strane
Suda prve instance.
Iako se po optoj oceni ne moe odrei da je ovim ugovorom nejasno profilisan
cilj njegovog donoenja, ipak je doneo jaanje demokratije, pogotovo u dimenziji
stabilizovanja osnovnih prava i jaanja mehanizama nadzora i upozorenja u svrhu
preventivnog delovanja.
Omogueno je, takoe, da politike partije kroz statutarne norme dobiju
legitimitet na evropskom planu.
Poboljanje je vidljivo i u sektoru pravosua.
Posle 2005. godine Nemaka, Velika Britanija, panija, Francuska i Italija ostaju
bez svog drugog komesara. Broj lanova Komisije mora biti manji od 27, koliko bi
ona posle 2007. godine trebalo da ima lanova.
Ovlaenja Predsednika Komisije postaju vea. Glasanje kvalifikovanom
veinom u Savetu takoe se proiruje na nove oblasti. Ravnotea glasova u Savetu
bie promenjena.
Pojaana saradnja
Ranija bliska saradnja nazvana je simboliki pojaana saradnja. Pojaana
saradnja moe se dobiti na zahtev samo osam lanica.
Prema Amstredamskom ugovoru, bliska sardanja se moe obezbediti veinom
glasova lanica. Posle proirenja osam nee biti veina. Ali ugovor iz Nice u vezi sa
tim ne zahteva striktno odreenje prema dravama lanicama koje ne uestvuju u
pojaanoj saradnji. Kae se samo da pojaana saradnja ne dira u ovlaenja,
nadlenosti, prava, obaveze i interese drava lanica koje ne uestvuju u toj
saradnji.
Saradnja po ovom modelu odvijala se ipak objektivno u okvirima acquis
comunauuttire. To radnu (funkcionalnu) upotrebljivost ovoga vida saradnje
ogrniava.
Izvan spora je da se putem odredaba lana 43 a, i 43 b menja sutina odredbe
lana 43 o poveanju kooperativnosti odnosno instaliranju bliske saradnje. Sutina je
u tome to se posle Nice veina lanova tj. osam ne moe smatrati dovoljnom
veinom. To se moe pojaviti kao problem posle proirenja. Ipak lan 43 je manje
103
striktan, jer kae da bliska saradnja ni u emu ne dira u ovlaenja, prava, obaveze
i interese onih lanova koji ne participairaju u tome.
Taj model respektovanja prava i obaveza ostalih lanica koje ne uestvuju
oigledno mora biti potovan. Time se stvara prostor za veu upotrebljivost
odredaba u cilju poveanja bliske saradnje i saradnje uopte.
Ovaj model saradnje nije primenjivan esto. Stoga ne postoji empirija koja bi
mogla potvrditi pojedine zakljuke. Sam koncept je bio veoma esto kritikovan kao
suprotan principima jednoobrazne primene prava u EU. Teko da bi se ovakav vid
saradnje mogao kao tipian sprovoditi u okolnostima postojanja jedinstvenog trita i
jedinstvene valute. Pragmatina su opravdanja da se taj vid komuniciranja meu
lanicama moe sprovoditi iz objektine nunosti nastale usled proirenja jer vei deo
tih zemalja se nalazi na znatno niem stepenu razvoja.
Saradnja se uspostavlja na taj nain to se zainteresovane drave obraaju
Komisiji. Komisija predlog prosleuje Savetu. Savet je ovalen da odobri saradanju
kvalifikovanom veinom.
Pojaana saradnja je posle ovoga Ugovora mogua u sva tri stuba.
Time se uistinu proiruje polje kooperacije i saradnja se kvalitativno poveava.
Meutim, sa stanovita legalnosti mogle bi nastupiti tekoe kada bi lanice zatraile
potvrdu pojedinih prava iz te sfere u korpusu Ugovora iz Nice.
Budunost Ugovora iz Nice u mnogo emu je neizvesna, naroito posle
znatnoga proirenja u 2004. godini. Prilikom razmatranja sudbine ovog ugovora
moraju se uzeti u obzir neizbene propratne odlike ovoga integracionoga procesa,
koje se ogledaju u nastajanju nesaglasnosti o kljunim pitanjima.
Pa ipak, ne bi mogli izbei konstataciju da je ovim ugovorom u izvesnom smislu
zakljuen proces reformi Zajednice Unije i da su posledice te reforme uinile da se
nova Zajednica/ Unija u mnogome razlikuje od one koja je egzistirala na poetku.
Reforme su vidljive posebno u oblastima koje su smatrane iskljuivom nadlenou
drava. Integracija je uinila da organi Evropske Unije imaju ovlaenja u svim
oblastima do skoro rezervisanim za drave lanice.
Povelja EU o osnovnim pravima
Povelja Evropske Unije o osnovnim ljudskim pravima na osnovu odluke sa
zasedanja Evropskog saveta u Kelnu kodifikovana je radi vee preglednosti i potrebe
da se tako znaajna pitanja, radi lake itljivosti, nau na jednom mestu.
Povelju je pripremila Konvencija koju su sainjavali predstavnici drava i Vlada,
Predsednik komisije, Evropskog Parlamenta I nacionalnih skuptina i suda pravde.
Predlog su podrali Komisija, Evropski savet i parlamnet. Zvanino je potpisana na
sastanku u Nici 2000. godine. Ona bi trebalo da bude sastavni deo Ugovora iz Nice.
104
Pitanje regulisanja zatite ljudskih prava u Evropskoj Uniji ima dugu tradiciju. U
novije vreme Savet moe na predlog jedne treine drava lanica i na osnovu svoje
jednoglasne odluke izrei kaznu dravi lanici koja kri ljudska prava i principe
vladavine prava i demokratije.
Odluka o izricanju sankcija se moe doneti kvalifikovanom veinom. Parlament
moe da podnosi predloge u vezi sa krenjem. Savet je ovlaen da podnosi
preporuke dravama lanicama.
Prema ugovoru, Sud pravde odluuje po albi drave lanice u vezi sa
izricanjem mera zbog povrede ljudskih prava. Meutim, Sud nije ovlaen da donosi
presude u tim sluajevima. Time se titi pozicija Saveta da odluuje o tome da li je
izvrena povreda ljudskih prava.
Pojedini autori osnovu donoenja Povelje nalaze u lanu 6 Ugovora o Evropskoj
Uniji, u kome se kae da se:
1) Unija zasniva na naelima slobode, demokratije, potovanja ljudskih prava i
osnovnih sloboda i na vladavini prava, naelima koja su zajednika svim
dravama lanicama,
2) Unija potuje prava predviena u Konvenciji o ljudskim parvima iz 1950. godine,
3) Unija potuje u svemu nacionalni identitet drava lanica.
U preambuli Povelje ukazuje se na te odredbe i upuije na univerzalna
dokumenta ove obalsti. U njoj su na jednom mestu objedinjena graanska, socijalna
i politika prava. Uvedena je u njoj i nova modrena kategoraja prava koja se odnose
na zatitu linosti i linih podataka, zatitu od genetikih eksperimenta, ivotne
sredine i dr.
Postoji snano uverenje da je Poveljom na najbolji nain otklonjen demokratski
deficit i tarsiran budui razvoj u ovoj oblasti EU. Najvei deo posla u vezi sa ovim
dokumentom od predloga do usvajanja uradili su organi EU to je proizvod rasta
njihovg znaaja i uloge.
Konvencija iz Laekena
Odluujui korak za usvajanje predloga Ugovora o Ustavu za Evropu (UUE) je
bilo redovno zasedanje Evropskog saveta u belgijskom gradu Lakenu 14. i 15.
decembra 2001. godine. U izjavi iz Lakena, koja je prilog zakljuaka Predsednitva,
konstatuje se da je u elji da se za sledeu meuvladinu konferenciju obezbedi
iroka osnova i to vea transparentnost za usvajanje UUE Evropski savet odluio
da formira Konvenciju na ijem elu e biti V. iskar dEsten. U radu Konvencije su
uzele uee i drave kandidati za prijem u EU.
Sastav Konvencije (105 lanova i 102 alternata) bio je sledei: predsednik, dva
potpredsednika, 2 predstavnika Evropske komisije, 15 predstavnika vlada drava
lanica, 13 predstavnika drava kandidata, 30 predstavnika nacionalnih parlamenata
105
drava lanica, 26 predstavnika nacionalnih parlamenata drava kandidata i 16

predstavnika Evropskog parlamenta.
Na sednici Konvencije je uestvovalo 13 posmatraa koji su predstavljali Komitet
Regiona (6), Ekonomsko socijalni komitet (3), Evropsko socijalno partnerstvo (3) i
Evropskog Ombudsmana (1).
Sve sednice Konvencije bile su javne. Konvencija je jedanput meseno zasedala
plenarno. Organi su bili: predsednitvo, sekretarijat i radne grupe. Zadatak
Konvencije koju je otvorio V. iskar dEsten lino bila je rasprava o budunosti
Evrope. Na temu ustavnih reenja 28. 02. 2002. godine bio je pripremljen predlog
dokumenta o kome je trebalo da diskutuje meuvladina konferencija. Konvencija je
posle odluke donete konsenzusom
13. juna i 10. jula 2003. godine uruila predsedniku Saveta dokument pod naslovom
Ugovor o Ustavu za Evropu. Na zasedanju Evropskog saveta, odranom 20. juna
2003. godine u Solunu, spomenuti dokument predstavio je lino V. iskar dEsten.
Odgovor na pitanje kako e se Evropska Unija dalje razvijati i kuda e dalje
krenuti ozbiljno su zaokupljivala panju brojnih organa i javnih linosti.
Evropska konvencija na elu sa iskarom d Estanom trebala je da odgovori na
nekoliko pitanja koja su se ticala:
1) raspodele nadlenosti izmeu drava lanica i regiona,
2) metoda donoenja odluka u novim okolnostima proirenja,
3) izgradnji novog institucionalnog balansa u EU.
Ustav Evropske unije

Postupak usvajanja izmena i dopuna osnivakih ugovora, njihovu zamenu novim
ugovorom primarnog prava definie lan 48 Ugovora o Evropskoj Uniji. Predlog
izmene ili dopune Savetu mogu da podnesu vlade drava lanica ili Komisija.
Ukoliko Savet posle razmatranja sa Evropskim parlametnom, Komisijom pozitivno
odlui, saziva se Konferenciju predstavnika vlada drava lanica radi postizanja
saglasnosti o usvajanju izmene osnivakih ugovora.
Savet je na osnovu podnetog predloga 30. septembra 2003. godine dao
saglasnost za sazivanje konferencije. Konferencija je zapoela rad susretom efova
drava i predsednika vlada drava lanica 4. oktobra 2003. godine u Rimu. Na
konferenciji su kao punopravni lanovi uestvovali i predstavnici 10 drava
kandidatkinja. U poetku je postojala ambicija da se simbolino donese nov ustav u
Rimu u toku italijanskog predsedavanja Savetom i da se potpie to pre posle 1.
maja 2004. godine i od strane novih drava lanica.
106
Redovni decembarski samit u Briselu na kraju pak nije usvojio predlog pri kraju
talijanskog predsedavanja. Nije bilo mogue ispuniti oekivanja i kategorine
zahteve pre svega panije i Poljske u vezi sistema glasanja u Savetu.
Efektivnijom se pokazala tiha diplomatija za vreme irskog predsjedavanja.
Osnovna karakteristika toga pristupa bili su neprekidni bilateralni kontakti sa
naglaskom na prioritetima i ustupcima pojedinim uesnicima Meuvladine
konferencije. Osim toga, bilo je prisutno traenje kompromisa u neposrednim
kontaktima sa pojedinanim dravama. Na kraju tih aktivnosti je na junskom Samitu
u Briselu 18. juna 2004. postignuto je da predlog Ugovora o Ustavu za Evropu
jednoglasno usvoji od svih 25 drava lanica i da se time uspeno zavri
konferencija.
Ustav za Evropu je jedinstven u procesu evropske integracije pre svega zbog
injenice to svojim lanom 437 ukida sve osnivake ugovore (izuzev Ugovora o
osnivanju Euratoma), kao i njihove izmene i dopune.
Stupanje na snagu Ustava za Evropu e tei u nekoliko etapa. Prvu, manje
sloenu etapu predstavlja sveani potpis teksta
29. oktobra 2004. godine u Rimu, koji su obavili efovi drava ili predsednici vlada.
O drugoj, komplikovanijoj etapi govori lan 48, pododsek 3 UUE u tom smislu da
bilo kakve izmene ili dopune osnivakih ugovora stupaju na snagu ratifikacije Ustava
od strane svih drava lanica u skladu sa njihovim ustavnim propisima. Poslednji
uslov za pravovaljanost i poslednji korak je deponovanje svih ratifikacionih isprava
kod depozitara Vlade Republike Italije.
Pravni poreci pojedinih drava lanica odreuju razliite postupke ratifikacije
meunarodnih ugovora. U sutini u pitanju su dva ili tri naina ratifikacije i to:
ratifikacija ugovora od strane parlamenta (veiom glasova), raspisivanjem
referenduma ili kombinaijom ova dva naina.
Iskustvo pokazuje da proces od potpisivanja ugovora do njegovog stupanja na
snagu traje od jedne do dve godine (npr. Jedinstveni evropski akt 16 meseci,
Ugovor iz Nice 23 meseca).
Ustav u lanu 447 definie da u sluaju ranije uspene ratifkacije od strane svih
drava lanica datum stupanja na snagu je
1. novembar 2006. godine. U obrnutom sluaju, ustav e stupiti na snagu prvog
dana sledeeg meseca od deponovanja poslednje ratifikacione isprave kod Vlade
Republike Italije.
Ustav ini kratka preambula i etiri dela. Tekst je dosta obiman u poreenju sa
dosadanjom praksom u ovoj oblasti i sainjava ga 448 lanova.
U prvom delu (bez naslova) u devet glava definiu se pre svega, pojmovi i ciljevi
Unije (definicija Evropske unije, njenih vrednosti i ciljeva), osnovna prava,
107
dravljanstvo unije, nadlenosti unije, institucionalni okvir, pojaana saradnja,

finansijski izvori prava Unije i pitanja lanstva.
U drugom delu izriito je definisan pravni subjektivitet EU (lan 6) na osnovu
kojeg EU moe sklapati meunarodne sporazume i moe imati u meunarodnim
organizacijama svoje predstavnike. Nova odredba preuzeta iz judikature Suda govori
o primatu Ustava i pravnih akata usvojenih od institcija Unije u odnosu na pravne
poredake drava lanica.
Tree poglavlje definie podelu nadlenosti izmeu Unije i drava lanica
iskljuivu nadlenosti EU, podeljene nadlenosti izmeu EU i drava lanica i
pomono, dodatno i koordinaciono delovanje EU.
Na podruju ekskluzivnih nadlenosti pravo Unije ima prednost u odnosu na
pravo drava lanica. to se tie institucionalnih novina spomenuemo sledee:
klasifikacija Evropskog saveta kao samostalne institucije; rotirajue predsednitvo je
dopunjeno mestom stalnog predsednika koji se bira na dve i po godine; Savetu
ministara inostranih poslova e predsedavati novouspostavljeni ministar inostranih
poslova Unije; potvruje se rast nadlenosti Evropskog parlamenta.
Sastav Komisije je problematino reen time to e u svom prvom mandatu biti
sastavljena od 25 komesara jedan za svaku dravu lanicu a u sledeim
mandatima e biti broj komesara koji je jednak broju dve treine drava lanica.
Drave e naizmenino delegirati svoje komesare, tako da e svaka drava imati
svog predstavnika u dva od tri mandata. Najspornija taka Ustava je bilo definisanje
kvalifikovane veine u Evropskom savetu i Savetu ministara, koja je na kraju bila
ograniena kao veina na bar 55% lanova Saveta koji su sastavljeni najmanje od
15torice lanova i predstavljaju minimalno 65% stanovnitva EU. Za blokadu odluke
je potreban negativan stav barem etiri zemlje koje moraju da ispune 35% kriterijum
broja stanovnika EU.
Ustav je promenio i klasifikaciju i nazive akata EZ/EU, to je do sada bilo
definisano lanom 249 UEZ. Na osnovu lana 33 Ustava institucije upotrebljavaju pri
realizaciji nadlenosti Unije u skladu sa III delom kao pravne sledee instrumente:
evropski zakon, evropski okvirni zakon, evropske uredbe, evropske odluke,
preporuke i stavove.
Najvei napredak predstavlja drugi deo, tzv. Povelja osnovnih prava unije, koja
preuzima skoro sve odredbe prethodnog meuinstitucionalnog sporazuma
usvojenog u Nici (osim zakljunih odredaba koje se odnose na nain aplikacije).
Povelja ima sopstvenu preambulu i osnovna prava. Njihovo ostvarivanje definie se
u okviru sedam glava koje se odnose na: dostojanstvo, slobodu, jednakost,
solidarnost, dravljanstvo, pravda, tumaenje i primena povelje. Povelja time postaje
pravno obavezna.
Podruje delatnosti i politike Evropske Unije, ukljuujui i nain i sredstva njihove
primene, definisano je u najopirnijem treem delu sa sedam glava i 342 lana pod
naslovom Politika i delovanje Unije. U prvom poglavlju tree glave Unija deklarie
108
da e usvojiti mere u cilju ostvarivanja i obezbeivanja delovanja unutranjeg

trita, u skladu sa odgovarajuim odredbama ustava (lan 130). Struktura
odredaba koje se odnose na unutranje trite je ostala, u sutini, nepromenjena.
Znaajan preokret je legislacija poljoprivrede nastala zbog ukidanja nadlenosti
drava lanica na podruju te politike.
U etvrtom poglavlju tree glave, tj. drugom poglavlju pete glave su sadrana
preostala dva stuba Prostor slobode, bezbednosti i pravde i Zajednika spoljna i
bezbednosna politika. U treem delu se u potpunosti definie koje institucije i organi
imaju nadlenost da deluju na podruju pojedine politike i koje zakonodavne
instrumente mogu da upotrebe u okviru postupaka usvajanja pojedinih akata. U
sluaju veine ovih politika e se pri usvajanju akata primenjivati postupak
zajednikog odluivanja u kome Savet donosi odluke kvalifikovanom veinom, a
Evropski parlament prostom veinom. Jednoglasnost Saveta (po pravilu, sa
savetodavnim ukljuivanjem Evropskog parlamenta) zadrana je u sluaju
odluivanja u vezi sa pitanjem zajednike spoljnje i bezbednosne politike, socijalnih i
poreskih pitanja i sl. U etoj glavi su razraene opte odredbe prvog dela etvrte
glave o institucijama i savetodavnim organima, zatim finansijske i budetske
odredbe, kao i odredbe o pojaanoj meusobnoj saradnji.
etvrti deo Opte i zakljune odredbe sadri odredbe u lanu 437 o ukidanju
prethodnih osnivakih ugovora, izuzev Ugovora o osnivanju Euratom. lan 438
govori o sukcesiji i kontinuitetu. Evropska Unija osnovana Ustavom je sukcesor
Evropske Unije, osnovane Ugovorom o Evropskoj Uniji i Evropskoj zajednici.
Institucije, organi i drugi subjekti Unije koji postoje na dan stupanja na snagu ustava
vre svoje nadlenosti sve do usvajanja novih odredaba ili do kraja njihovog
mandata.
Akti institucija, organa i drugih subjekata unije usvojeni na osnovu ugovora i
akata ukinutih lanom 437 ostaju na snazi. Njihovo pravno dejstvo traje sve do
njihovog prestanka vanosti, proglaenja za nevaee ili izmena i dopuna
sprovoenjem ovog Ugovora.
Postupak usvajanja izmena i dopuna samog Ustava je novitet pre svega iz
razloga to sadri pojednostavljenu reviziju.
Judikatura Suda Evropskih zajednica i Suda prve instance koja se odnosi na
tumaenje i sprvoenje ugovora i akata ukinutih lanom 437, kao i akata i
sporazuma usvojenih u cilju njihovog sprovoenja, ostaje izvor za tumaenje prava
unije.
Uz Ustava je prikljueno 36 protokola i dva priloga. Protokoli i prilozi su njegov
integralni deo (lan 442) i zato imaju jednaku pravnu snagu.
Konvencija je prilagodila Protokol o ulozi nacionalnih Parlamenata i Protokol o
sprovoenju naela subsidiarnosti i proporcionalnosti kao izraz jaanja uloge
unutranjih zakonodavnih organa. Primera radi, Komisija ima obavezu da
109
nacionalnim parlamentima alje svoj plan zakonodavnih aktivnosti i svaki

zakonodavni predlog.
Uz Ustav je prikljuen Protokol o evrogrupi, kojim se menja i dopunjuje Ugovor o
osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju.
Zavrni akt sadri 30 izjava koje se odnose na odredbe ustava (npr. Izjava br. 12
koja se odnosi na objanjenja u vezi Povelje osnovnih prava, Izjava br. 30 o
ratifikaciji ) i 18 izjava koje se odnose na protokole prikljene u Ustavu.
OSTALI UGOVORNI IZVORI (KOMUNITARNOG UNIJSKOG PRAVA)
Ugovori sa treim dravama

Postoje razliite klasifikacije ovih izvora. Sutinski, najvaniji su oni koje
Zajednica (unija) zakljuuje sa treim zemljama. Prema lanu 228 Ugovora iz
Mastrihta, kae se da ugovori koji se zakljuuju izmeu zajednice i jedne i vie
drava ili meunarodnih organizacija obavezuju organe Zajednice i drave lanice.
to se tie zakljuivanja novih ugovora, oni bi morali biti kompatibilni sa
osnivakim ugovorima. Njihovu kompatibilnost proverava Sud na osnovu zahteva
Saveta, Komisije i drave lanice. Ukoliko bi Sud utvrdio da neki ugovor nije
saglasan odredbama osnivakih ugovora, takav ugovor ne bi mogao stupiti na
snagu.
Meunarodni ugovori sklopljeni saglasno komunitarnom pravu proizvode pravna
dejstva i za pojedince. Stoga, oni mogu traiti zatitu svojih prava zasnovanih na
njihovim odredbama. To, praktino, znai da mogu po provedenoj proceduri traiti od
Suda ponitenje pravnih akata organa Zajednice koji su suprotni tako utvrenoj
njenoj meunarodnoj ugovornoj obavezi.
U ovoj sferi egzistira podela na:
1) ugovo r e koje dr ave lanice s klapaju sa treim dravama,
2) ugovore koje Unija sklapa sa treim dravama.
Obe vrste ugovora posle stupanja na snagu osnivakih ugovora moraju biti u
saglasnosti sa njima. Pri ovome valja naglasiti da drave lanice imaju slobodu
ugovaranja u onim oblastima u kojima Zajednica (Unija) nema nadlenosti.
Nuno je prema velikom broju autora napraviti razliku izmeu ova dva tipa
ugovora. To bi moglo implicirati shavatanje da se ugovori koje drave lanice
sklapaju sa treim dravama nuno podvode pod reim meunarodnog prava. Ti
autori smatraju da bi njihovu pravnu sudbinu trebalo da odreuje to pravo. Neki su
pledirali i ne shvatanje da bi njihova neposredna primena dovela do naruvanja
110
principa jednake primene prava. Naime, za sluaj da oni proizvode neposredna

dejstva u dravama EU, to ne bi bio sluaj u dravama nelanicama, to je, po
njihovom miljenju, suprotno logici prava.
Sud pravde je u Case 104/81 (1982) Kupferberg presudio da meunarodni
sporazumi sa dravama nelanicama mogu imati neposredno dejstvo pred sudovima
u dravama lanicama Unije bez obzira da li imaju neposredno destvo u tim
dravama nelanicama.
U ovom sluaju Sud je zauzeo stanovite da se u Njemackoj ne moe naplatiti
porez na vino uvezeno iz Portugala, jer je to suprotno Sporazumu o slobodnoj
trgovini Zajednice i Portugala (nije tada bila lan). Sud je smatarao da se dravama
lanicama ne moe ostaviti da odluuju o tim pitanjima, jer je poeljno da se pravo
jedinstveno primenjuje. Stoga je irelevantna okolnost da li ta odredba o porezu ima
neposredno dejstvo u Portugalu.
Strategija Suda je bila bazirana na nastojanju da se postigne efikasno
izvraavanje ovoga tipa ugovora. Ukoliko bi o svemu odlucivale drave lanice Unija
bi bila u nepovoljnom poloaju iz razloga to ne bi mogla da kontrolise izvravanje
obaveza koje je pruzela.
Ovakvo shvatanje se pokazalo kao veoma dobro iz razloga to je omoguavalo
jednostavno uvoenje u ivot ugovora. Osim toga, nije data sloboda dravama
nelanicama da dobiju preterana preimustva.
Ugovori izmeu drava lanica mogu se primenjivati ukoliko derogiraju odredbe
komuniratnog prava jedino za sluaj da oni brze vode ostvarivanju zajednikog cilja
saglasnog aquisu.
Ekonomski ugovori i ugovori o pridruivanju
Ekonomski ugovori
Ekonomski ugovori se odnose na spoarzume koje je Evropska unija zakljucila sa
zemlajma EFTA, Mediteranskim zemljama i zemljama u razvoju.
Ovi ugovori su veoma znacajan izvor prava Evropske Unije. Ugovori o
preferencijalima regulisu pitanja trgovine sa treim zemljama, ali pored tih pitanja
sadrze i odredbe o saradanji u mnogim drugim poljima.
Ugovor sa zemljama EFTA o stavarnju evropskog ekonomskog prostora
Poseban znaaj ima ugovor o stavaranju zajednikog evropskog ekonomskog
prostora sa EFTA dravama.
Izgledalo je odmah na poetku da e relacije izmeu EFTA i Evropske zajednice
biti veoma bogate i sadrajne.
111
Posle pristupanja Danske i Velike Britanije Evropskoj Uniji zakljueni su sa

preostalim lanicama ugovori o zoni slobodne trgovine. Na osnovu tih ugovora u
trgovini izmeu, EC i EFTA, kod industrijskih proizvoda, nema carina i kontingenata.
Na drugoj staran, u poljoprivredi su ostale brojne restrikcije.
Otklanjenje primene carina u industrijskom sektoru uslovilo je postavljanje
pitanja o dimenzioniranju budue saradnje. Kako je re o veoma znaajanim
pitanjima dolo je do sastanaka na ministarskom nivou u Luksemburgu 1984. godine
na kome je doneta Luksemburgska dekalaracija u kojoj je istaknuta nunost
poveanja saradnje na mnogim poljima radi stvaranja dinaminijeg Evropskog
ekonomskog prostora.
Stvaranjem unutranjeg trita u Evropskoj Uniji 1992. godine, odnosno
implementacije veeg dela njegovih neophodnih elemenata, postavilo se pitanje
kakav e to imati uticaj na odnose EFTA i EU. Nije postojala jasna slika o tome kako
se e razvijati ta saradnja, mada je bilo jasno da e zemlje EFTA nastojati da
uspostave to produbljenu saradnju kako bi koristile pogodnosti koje prua tako
siroko trziste. EU je imala interesa da proiri saradnju sa zemljama EFTA i plod
takvih shatanja bio je potpisivanje Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru
maja 1992. godine. Ugovor je stupio na snagu januara 1994. godine. U njemu je
predviena veoma sadrajna saradnja.
Naredne 1995. godine Austrija, Finska i vedska postale su punopravne lanice
Evropske Unije. Preostale lanice EFTA (Norveka, Listenstajn i Island) koristile su
preimustva na osnovu ugovora koji im je omoguavao privilegovani poloaj u
trgovinskim poslovima.
Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru podijeljen na sest delova. Oni se
bave pitanjem slobodnog kretanja kapitala roba i usluga, kompletiranjem propisa u
toj oblasti zajednikih propisa i drugim razliitim propisima te obalsti. U ovom
ugovoru nije predvieno formiranje carinske Unije, to omoguava zemljama EFTA
da sami kreiraju svoju politiku prema ostatku sveta.
Radi uspostavljanja slobode kretanja robe sporazum je zabranio carine i
plaanja sa slinim dejstvom, unutranje takse i bilo koju vrstu diskriminacije uvoza i
izvoza. Takoe se zabaranjuju uvoznoizvozne kvote.
Damping mere se iskljuuju u meusobnoj trgovini i mere protiv nedozvoljene
trgovine.
Sporazum predvia slobodu kretanja radnika. Predviena je zabrana svake vrste
diskriminacije zasnovane na nacinoalnoj osnovi.
Sporazum sadri pravila o koordinaciji pravila iz oblasti socijalnih pitanja i
priznanja diploma.
U sporazum su unete odredbe koje su sline onim u EU, a odnose se na
osnivanje preduzea, davanje i primanje usluga. Pored ovih pravila, Sporazum
sadri i pravila o zatiti potroaa, ivotne sredine i elemente kompanijskog prava.
112
Sporazum sadri i odredbe o brojnim obalstima saradnje izmeu drava lanica i

to: istraivanje i tehnoloki razvoj, informativne usluge, obrazovanje, omladina,
socijalna politika, mala i srednja preduzea, turizam, audiovizuelni sektor i civilna
zatita.
Zemlje EFTA su se saglasile da daju kontribucije u Fond za koheziju koji bi
koristile siromane drave Evropske Unije. Ovim i drugim obavezama stvara se
utisak da su zemlje EFTA u pogledu obaveza skoro u istoj ravni kao i zemlje
punopravne lanice. U tom pravcu svedoi rast aneksa i drugih legalnih obaveza na
strani zemalja EFTA.
Sprazum predvia veoma kompleksne odredbe o institucijama. lanice EFTA
nemaju pravo da uestvuju u legislativnoj delatnosti Evropske Unije. Na drugoj stran,
kada se usvoji neki legislativni akt u Evropskoj Uniji, meoviti Komitet sastavljen od
predstavnika EU i EFTA odluuje da li e se taj akt ukljuiti ili ne u Sporazum.
Meoviti Komitet je nadlean za tumaenje pravila, odnosno njihovu uniformnu
primenjenu.
Pored Mesovitog Komiteta ustanovljen je Savet i Sud EFTA.
Sporazumi sa mediteranskim zemljama
Prema odredbama lana 310 Ugovora Zajednica moe zakljuiti sa jednom ili
vie drava ili meunarodnih organizacija sporazume o pridruzivanju, to obuhvata
uzajamna prava i obaveze, zajednike poduhvate i posebne procedure.
Na osnovama ovih odredbi Evropska Unija je zakljuila razliite vrste ugovora sa
dravama mediteranskog basena.
U veini ovih ugovora se predvia bescarinski reim za industrijske proizvode i
smanjene carine za poljoprivredne proizvode. Obino u njima se predvia
ekonomska i tehnika pomo za ove zemlje u obliku premija i zajmova.
Ovi sporazumi obuhvataju saradnju u oblastima ribarstava, ivotne sredine,
tehnolokog razvoja, naune saradnje. Osim ovoga, sadre odredbe o radnicima
migrantima u kojima se predvia zabrana diskriminacije po osnovu nacionalnosti.
U prolosti su bili zakljueni ugovori sa Grkom koja je podstakla lan, Turskom,
Maltom (lan) i Kiprom (lan).
Takoe, zakljueni su sedamdesetih godina prolog veka, sporazumi na vrlo
irokoj osnovi saradnje sa zemljama Mgreaba (Alzir, Maroko i Tunis) kao i zemljama
Masreka (Egipat, Jordan, Liban i Sirija).
Veina ovih sporazuma dodeljivala je dravama ugovrnicama povlaeni stus u
trgovini sa EU.
Barselonski proces zapoet je 1995. godine. Osnovni cilj Barselonske
deklaracije oznaen kao postizanje zone slobodne trgovine do 2010. godine izmeu
113
Evropske Unije i Alzira, Maroka, Tunisa, Egipta, Izraela, Jordana, Libana,

Palestinske autonomne teritorije, Sirije,Turske, Kipra i Malte.
Implemetiranje Barselonske dekaracije u vidu sporazuma sa Mediteranskim
zemljama doneo je, u sadrajnom smislu, daleko vie od trgovine robama. U njima
su bili ugraeni i politiki sastojci koji su se odnosili na pitanja potovanja ljudskih
prava i demokratskih principa.
Predvialo se da se trgovina poljoprivrednim proizvodima postepeno liberalizuje.
Oni su predviali harmonizaciju pravila u sferi inteklektualne svojine i
konkurencije.
Neke zemlje su promenile status i zapoele pregovore za prijem u punopravno
lanstvo (Malta), druge se nalaze u fazi pregovora kao Alir, Liban i Sirija. Takav
raspored ne daje ba izglednu poziciju za sadrajniju saradnju u budunosti.
Ugovori sa zemljama u razvoju
Izvorne lanice Evropske zajednice imale su prolosti veoma bogate i sadrajne
veze sa sadanjim dravama koje se nazivaju zemlje u razvoju. Uglavnom je to bio
kolonijalni odnos. Posle dekompozicije kolonijalne uprave, veze u ekonomiji ostale
su u mnogim vidovima.
Lome konvencija
Prvi ugovor o saradnji i asocijaciji zakljuen izmeu Evropske zajednice i 18
drava, bivih belgijskih i francuskih kolonija u Africi zakljuen je u Yuandeu 1963.
godine.
Druga Yuande konvencija zakljuena je na period 1969 1975. godina. Osim
ove konvencije, zakljuena je i Arusha konvencija sa Kenijom, Tanzanijom i
Ugandom. Ova konvencija je, osim trgovine, obuhvatala i pitanja finasijske i tehnike
pomoi.
Posle ulaska Velike Britanije u EZ postavilo se pitanje na kakav nain regulisati
saradnju sa zemljama Komonvelta.
Politika razmatranja na tu temu rezultirala su donoenjem Prve Lome
konvencije iz 1975. godine izmeu Evropske zajednice i 46 zemalja Afrike, Kariba i
Pacifika.
Posle Lome konvencije I, sledi Lome konvecija II potpisana 1979, Lome III
potpisana 1984. godine. Ove tri konvencije potpisane su na period od pet godina.
Konvencija Lome IV potpisana je 1989. godine na period od deset godina.
lanice Lome konvencije, njih 70, obuhatavaju podruja Afrike, Kariba, ostrvske
zemlje Juznog Pacifika i Indijskog okeana.
114
U ovim konvencijama saradnja se izraava u nekoliko oblika, prevashodno

ukljuujui preferencijalni tretman trgovine, finasijsku i tehniku pomo.
Najvanija olakica za ove zemlje je bescarinski izvoz u zemlje Evropske
zajednice. Njihovi proizvodi sa nekim izuzecima u poljoprivrednoj proizvodnji dobijaju
preferencijalni status.
Brojne pogodnosti za ove zemlje predviene su raznovrsnim sistemima pomoi.
Po pravilu, ti sistemi su uvrivani tokom zakljuivanja novih Lome konvencija.
Sistem Lome konvencija je zamenjen Cotonou Konvencijom, koja je potpisana
na 20 godina i sa 77 zemalja Azije, Pacifika i Kariba.
U ovoj konvenciji dolo je do implementacije politike dimenzije problema na taj
nain to se zahteva potovanje ljudskih prava, principa demokratije i vladavine
prava, Ovim se promovie znaaj civilnog drutva. Takoe, predvia se smanjenje
siromatva. U tu svrhu, kao i u svrhu strukturnih privrednih promene, predviena je
finansijska pomo irokog obima.
Razvijene zemlje Azije i ostali regioni i trgovinske grupacije
Razvijene zemlje Azije imaju poseban znaaj za Evropsku Uniji. Ona sa njima
koncipira saradnju na osnovama preferencijalnog tarifnog sistema kao dela opte
eme preferencijala. Veina tih aranmana ima individualni karakter. Sa nekim od tih
zemalja zakljueni su sporazumi. Oni su, po pravilu, sadrinski veoma diverzifikovani
i u mnogome se razlikuju od Lome konvencija.
Poznati su sporazumi sa Argentinom, Bangaladesom, Meksikom, Indijom i
grupacijama kao npr. ASEAN.
Zakljueni su sporazumi o zoni slobodne trgovine sa Meksikom i ileom i
Mercosulom.
AKTI INSTITUCIJA EVROPSKE UNIJE

Prema odredbama lana 249 Ugovora, u cilju izvravanja svojih zadataka, pod
uslovima koje predvia Ugovor, Evropski Pralamant zajedno sa Savetom i Savet sa
Komisijom donose : uredbe ,
- direktive,
115
- odluke,
- preporuke i
- miljenja.
Navedeni red ne oznaava hijerarhijski poredak, jer se ne bi moglo smatarati da
je uredba superiornija u odnosu na direktivu i obratno. Ponekad direktive mogu biti
temelj pravila, a uredbe i odluke mogu biti u suplementarnom odnosu.
Osim ovih, postoje i drugi izvori prava tzv. meko pravo, (soft law), a to su: uputi,
izjave, programi, deklaracije, bele i zelene knjige, zapisnici itd. Ovi izvori ne
obavezuju, ali imaju veliki znaaj za nastajanje pravnih pravila i ukazuju na pravce
razvoja komunitarne (unijske) politike i prava.
Uredbe
Uredbe su direktno primenjive i obavezuju sve drave lanice EU. One se
objavljuju u Slubenom glasniku Evropske Unije i stupaju na snagu kako je
utvreno u posebnoj uredbi. Ukoliko to nije specificirano, stupaju na snagu 20 dana
posle objavljivanja u Slubenom glasniku.
Okolnost da se uredbe direktno primenjuju implicira po pravilu miljenje da nema
razlika izmeu pravila iz uredbi i nacionalnog zakonodavstva. Meutim, moglo bi se
rei da uredbe daju opte smernice i da nisu imenovane na bilo koje pojedinano
uzeto lice, jer imaju u pogledu dejstva opsti apstraktan karakter. To je umnogome
opovrgavalo shvatanje o njihovoj identinosti sa unutranjim pravom drava lanica,
ak i u oblastima koje se striktno reguliu putem uredbi. Primera radi, pojedine
uredbe iz sfere poljoprivrede ili zatite potroaa odnose se i na manje ciljane grupe.
Direktna primena nije na najbolji nain precizirana. Nisu retki sluajevi zabune
kada je u pitanju ostvarivanje prava, utvrenih uredbom od strane pojedinih
dravljana drava lanica kod njihovih nacionalnih sudova. Radi izbegavanja tih
neeljenih situacija, insistira se da uredbe imaju trenutno destvo i da nacionalni
sudovi moraju tititi prava koja one daju pojedincima.
Dodatna konfuziju, ponekad, izazivaju tumaenja koja nastoje da prihvat uredbi
podvedu pod reim meunarodnog prava i u tom kontekstu tumae njihovu direktnu
primenu. To, naravno, nije ispravan put, jer ponitava razliku izmeu meunarodnog
prava i nacionalnog prava. Takoe, u obrnutom smeru notorno je da nije mogua
ranija primena pravila iz pojedinih uredbi pre njihovog stupanja na snagu, jer bi, u
tom sluaju, imali primenu samo u delu teritorije EU. Osim toga, anticipirali bi buduu
pravnu delatnost EU.
To bi, po svemu sudei, trebalo da znai da uredbe postaju automatski deo
pravnog sistema drava lanica, bez preduzimanja posebnih pravnih radnji sa
njihove strane.
116
U stvarnosti, drave lanice su dune, s obzirom na produkciju velikiog broja

uredbi iz razliitih oblasti, da usaglase svoje nacionalno pravo sa njima. Uredbe
imaju pravno destvo u dravama lanicama koje nije mogue promeniti aktima
nacionalnog prava drava lanica. One se obavezno primenju, odnosno imju pravno
dejstvo bez potrebe za bilo kojom formom nacionalne implementacione legislacije.
Direktive (uputstva)
Direktive obavezuju drave lanice, ali ostavljaju dravama lanicama izbor
forme i naina primene. Direktive se moraju implementirati u nacionalano
zakonodavstvo, ali u saglasnosti sa pravilima procedure svake drave lanice. Pri
tom se mora voditi rauna o rokovima transponovanja. Po prirodi stavri, oni moraju
biti blagovremeni. Sud pravde je, nastojei da uvrsti znaaj direktiva, presudio je da
graanin moe traiti nadokanadu tete zbog njihovog neblagovremenog
transponovanja.
Direktive se ne moraju objavljivati u Slubenom glasniku EU. Praksa pokazuje
da se veliki broj direktiva objavlje. To se odnosi na one koje su upuene svim
dravama i koje se odnose na zajedniko odluivanje.
Strane kojima su upuene moraju biti notifikovane. U novije vreme, direktive koje
se donose u postupku odluivanja moraju biti publikovane u Slubenom glasniku,
naravno uz uslov da se primenjuju u svim dravama lanicama. One, za sluaj da
nije drugaije odreeno, stupaju na snagu 20 dana posle objavljivanja.
Direktive su veoma pogodne za procese harmonizacije pojedinih oblasti. To
stoga to je fleksibilno postavljena mogunost dravama lanicama kako e ih
implementirati. Takoe, uloga Evropskog suda u jaanju pravne vanosti direktiva
bila veoma znaajna. Prema praksi toga Suda, direktive imaju direktno dejstvo u
relacijama pojedinaca i drava. U tom sluaju, moraju biti bezuslovne i dovoljno
precizne. Iz toga sledi obaveza drava da nadoknade tetu ukoliko nisu postupili u
skladu sa pravilima. sadranim u direktivama.
Odluke
Odluke su obavezne za one na kojima su adresirane. Nema znaaja da li su
upuene dravama ili kompanijama. U oba sluaja ne zahtevaju nacionalanu
proceduru implementacije. Odluke nemaju opti karakter.
Pojedine odluke moraju biti objavljene u Slubenom glasniku. One stupaju na
snagu 20 dana posle objavljivanja, ukoliko dugaije nije odreeno.
Odlluke mogu imati direktno dejstvo. Za njihovu primenu nije neophodna mera
transponovanja u pravne sisteme onih kojima su upuene.
Odluke mogu biti izvrni naslovi kada utvruju novane obaveze licima, izuzev
drava. U ovom sluaju, re je shodno odredbama lana 256 Ugovora o odlukama
koje donose Savet i Komisija.
117
Institucijama EU ostavljena je mogunost da ureuju proceduru donoenja

odluka u mnogim oblastima. Tako npr. Centralna banka moe donositi odluke,
shodno odredbama Ugovora iz Mastrihta.
Odluke koje se donose u postupku saodluivanja moraju biti objavljene u
Slubenom glasniku. I stupaju na snagu danom koji je utvren tom odlukom. Za
sluaj da to nije uraeno, stupa na snagu 20 dana od dana objavljivanja.
Ostale odluke danom dostavljanja onima kojima su upuene proizvode pravna
dejstva.
Preporuke i miljenja
Preporuke i miljenja nisu obavezne za drave lanice. lan 211 Ugovora daje
Komisiji u nadlenost da formulise preporuke i izrie miljenja o pitanjima koja se tiu
Ugovora. Diskreciono je pravo Komisije da to radi. Takvo pravo jasno joj stipulisano
u odreenim situacijama. Osim toga Komisija moe po sopstvenom nahoenju tako
raditi.
Preporuke imaju znaaj u tome to pozivaju drave da se ponasaju na odreeni
nain.Preporuke nemaju obavezni karakter ali ponekad sudije u nacionalnim
sudovima ih uzimaju u obzir ukoliko pojanajvaju pojedine relevantne norme.
Miljenja omoguavaju institucijama da povodom nekih po pravilu vanih stvari
iznesu svoje miljenje.
Znaaj peroruka i miljenja je u tome to one anticipiraju pojedina pravila jer
uglavnom sadre upotrebljiva reenja pojedinih problema.
Meko pravo (Soft law)
Meko pravo, odnosno neimenovani akti ne priparadaju formalno izvorima prava
Evropske Unije, ali se ne moe objektivno zanemariti injenica da oni u odreenim,
istina ogarnienim okolnostima proizvode pravna dejstva.
Re je o Pravilnicima o unutranjij organizaciji kominikeima Komisije,
deklaracijama, meuinstitucionalnim dogovorima, rezolucijama itd.
Njihovu vanost ilustruje sluaj u kome je Sud pravde ponitio je direktivu
Saveta iz razloga to nije potovao odredbe unutranjeg pravilnika.
SUDSKA PRAKSA KAO IZVOR PRAVA
Sud Pravde EU ima veoma intenzivnu delatnost u pogledu afirmacije

supermatije komunitaranog prava u odnosu na nacionalno pravo i njegovu direktnu
primenu u dravama lanicama.
118
Takav zakljuak moemo izvesti na bazi dve teorije i to: institucionalne i

politike. Prva institucionalna teorija smatra da drave lanice prenose suverenitet
na Evropsku Uniju u oznaenoj oblasti i ona ima ovlaenja da u skladu sa normama
EU donosi odluke. Politika teorija smatra da su drave lanice saglasne da limitiraju
svoj suverenitetu korist EU. U skladu sa tim, drava ne moe pojedinanim aktima
donositi odluke suprotne komunitaranim normama.
Sud pravde, takoe, nadzire jedinstvenu primenu i tumaenje komunitarnog
prava. Sud donosi odluke na zahtev drava lanica, privatnih preduzea i nacinalnih
sudova o primeni komunitarnog prava. Pri tome valja napomenuti da je od ogromne
vanosti bila uloga suda u afirmaciji najvanije odlike komunitarnog prava koja ga
ini razliitim od prava tradiconalnih meunarodnih organizacija, a to je njegova
direktna primena u nacionalnim pravima drava lanica. Legislativni proces u EU je
mnogo nezavisniji od drava lanica nego li to je to u meunarodnim
organizacijama koje su ipak pod veoma striktnom kontrolom nacionalnih vlada. Time
Evropska Unija kao supranacionalni entitet pokazuje i reprezentuje daleko sadrajniji
sistem meunarodne saradnje nego li to je to sluaj sa tradiconlanim
meunarodnim organizacijama.
Evropski sud imao je veliku i veoma znaajanu ulogu u formiranju
komunitaranog prava. Zahvaljujui pre svega njegovoj neuobiajenoj delatnosti
afirmisan je princip neposredne primene komunitaranog prava i njegovog primata u
odnosu na nacionalno pravo.
Zabeleeni su brojni sluajevi, odnosno sudska praksa u kojima je Sud nemajui
pravog uporista u osnivakim ugovorima primenio metode tumaenja prava
preuzimajui zakonodavnu funkciju. To je doprinosilo razvoju komunitarnog prava i
davalo poseban znaaj toj sudskoj praksi kao njegovom izvoru.
119
GLAVA VII
INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE
Najvanije institucije Evropske Unije su: Savet evropske Unije, Komisija,
Evropski savet, Parlament, Evropski sud pravde. Pored njih, egistirajui brojne druge
institucije. Neke od njih, kao recimo Centralna banka, imaju veliki znaaj. Njih
analiziramo u odseku pod nazivom ostale instucije. To su pored Centralne banke:
Komitet regiona, Ekonomsko socijalni Savet, Revizorski sud, Prvostepeni sud ili sud
prve instance, Ombudsman i dr.
SASTAV I NADLENOSTI
Preliminarano pitanje koje bi se u ovom sluaju moglo postaviti jeste kakva je
uloga institucija u kontekstu evropskih integracija. Drugi deo ovog pitanja trebalo bi
da razjasni meusobne odnose institucija u Evropskoj uniji i da izloi principe na
kojima one poivaju. Ti principi uvek i iznova postavlju pred arhitekte evropskog
entiteta dilemu na kakav nain uspostaviti balans njihove moi, odnosno kreirati
njihov preventivni okvir kako se ta mo ne bi izrodila u svoju suprotnost.
Istitucije, po prirodi stvari, nisu statinog karaktera i izloene su promenama koje
esto bivaju veoma burne i strukturno raznovrsne.
Institucije koje bi se mogle nazvati skoro izvornim, jer ih nalazimo i u ranim
fazama razvoja, odnosno u Ugovoru o EEZ, ali i u Ugovoru o Evropskoj uniji iz 1992.
godine jesu:
1) Evropski Savet,
2) Savet ministara (Savet Evropske Unije),
3) Komisija,
4) Parlament i
5) Sud Pravde.
Merger ugovor iz 1965. godine uspostavio je Komitet stalnih predstavnika drava
lanica (COREPER)
Prvostepeni sud uspostavljen je 1988. godine.
lanom 7 Amsredamskog ugovora uspostavljeni su: Komitet Regiona,
Ekonomsko socijalni komitet i Revizorski sud.
120
Kasnijim izmenama uspostavljeno je mnotvo drugih tela i organa. Naravno da

svi oni imaju odreeni znaaj za funkcionisanje Evropske Unije, ali objektivno nije
mogue dati njihov celovit prikaz u okviru ovog udbenika.
Naa panja se fokusira samo na one institucije koji imaju glavnu ulogu u Uniji i
pojedine od drugih koji imaju veoma specifian ali nezaobilazan znaaj.
EVROPSKI SAVET
Evropski Savet je glavni organ jer se na njemu donose strateke politike
odluke. Ovaj organ je zapoeo rad 1974. godine na inicijativu francuskog
predsednika iskara de Estena.
Njegov stav da se efovi drava i vlada u pratnji ministara inostranih poslova
moraju sastajati kad god je to potrebno, a najmanje tri puta godinje, bio je prihvatljiv
i naiao je na dobar prijem kod ostalih lanica.
Evropski Savet nije bio predvien kao organ u osnivakim ugovorima. Tek je
Jedinstveni evropski akt uvrstio Evropski savet kao organ Zajednice. Njegova dalja
institucionalizacija uvrena je ugovorom iz Mastrihta, kada dobija ulogu politike
vlade Unije, iako je struktura personalnog sastava u osnovi meuvladinog karaktera.
Brojna znaajna pitanja razmatarana su na Evropskom savetu. Neka od njih su
na najbolji nain reena zahvaljujui umenosti i kredibilitetu lanova Evropskog
saveta.
Podsetimo se samo problema vezanih za budetska raspolaganja, izbora
poslanika za Evropski Parlament i raznovrsnih spoljnopolitikih odluka.
Sastav Evropskog saveta
Evropski Savet sastavljen je od efova drava ili vlada drava lanica. Pored
njih, u njegov sastav ulazi predsednik Komisije. Tom sastavu se pridruuju ministri
inostranih poslova i jedan lan Komisije po pravilu potpredsednik zaduen za spoljne
poslove.
Evropskim Savetom predsedava ef drave ili vlade drave lanice koja
predsedava Savetom. U administrativnim poslovima stoji mu na raspolaganju
Sekretarijat Saveta ministra.
Evropski Savet se sastaje najmanje dva puta godinje. O svom radu i donetim
odlukama podnosi izvestaj Evropskom parlamentu posle svakog sastanaka. Takoe,
podnosi godinji izvestaj Parlamentu u kojemu apostrofira uspehe koje je postigla
Unija.
121
Predsednik Evropskog saveta moe pozvati ministre za ekonomske i finansijske

poslove kada se raspravljaju finansijska i monetarna pitanja.
Sastanci Evropskog saveta se odravaju u razliitim mestima. Deklaracija uz
Ugovor iz Nice 2004, predvia da kada EU bude brojala vei broj lanica od 18 svi
sastanci e se odravati u Briselu.
Nadlenosti Saveta
Nadlenosti Saveta su vrlo iroke i obuhvataju u funkcionalanoj ravni sve vrste
delatnosti koje bi mogli svrstati u najiri upravljaki kontekst.
Evropski savet odluuje o tome da li su pojedine lanice ispunile uslov za
prelazak na jedinstvenu valutu.
Savet utvruje principe i smernice zajednike spoljne i bezbedonosne politike
ukljuujui i domen odbrane.
Prema odredbama Ugovora iz Amsterdama 1997. godine Savet Evropske Unije
odluuje o zajednikim strategijama koje e Unija primenjivati u domenima u kojima
drave lanice imaju znaajne zajednicke interese. Ovaj tip strategije donosi se
jednoglasno.
Brojna znaajna pitanja razmatrana su na Evropskom savetu. Neka od njih su
na najbolji nain reena zahvaljujui kredibilitetu sastava Saveta. Podsetimo se
samo problema vezanih za uee Velike Britanije u budetu Unije.Taj problem je
reen na sastanku u Fontenblou 1984. godine. Nita manje problematina pitanja
izbora poslanika za Evropski Parlament, monetarna unija, uvoenje evra,
raspravljana su i uspeno reena na Savetu.
Veoma sloeno pitanje ratifikacije Mastrihtskog ugovora, zbog stalnog odbijanja
Danske da ga ratifikuje uspeno je reeno na sastanku odrzanom u Edinburgu 1992.
godine.
Primera radi, Savet neretko u ulozi arbitra reava pitanja koja se tiu prava
drava lanica, a o kojima nije bilo mogue nai reenje. Po pravilu u ovim
sluajevima radi se o problemima koja imaju veliki politiki znaaj.
Evropski Savet se izjasnjava o znaajnim meunariodnim problemima dajui
smernice za budue delovanje Unije. Takoe, Evropski savet odluuje o buduim
strategijama u oblastima koje su od velikog znaaja za drave lanice. To je
posebno znaajno u monetarnoj sferi, gde Savet na osnovu odredaba Ugovora iz
Mastrihta kvalifikovanom veinom odluuje, na osnovu preporuka Saveta ministara
da li je veina drava lanica ispunila uslove za primenu jedinstvene valute. Njegovo
je pravo da oceni da li su sazreli uslovi za prelazak na treu fazu monetarne unije.
Savetu je dato u nadlenost da odluuje o izuzeu pojedinih drava lanica iz tree
faze, odnosno o ukidanju toga izuzea. Tu vrstu odluka Evropski savet donosi posle
konsultovanja Evropskog Parlamenta, na predlog Komisije i to kavlifikovanom
veinom.
122
Za sluaj povrede fundamentalnih prava i obaveza od strane neke drave

lanice, Evropski Savet joj moe izrei meru suspenzije pojednih ili ukupnih lanskih
prava.
Obimne su ingerencije Saveta u oblasti ekonomske politike i zapoljavanja.
Kada je re o saradanji u domenu pravosua unutranjih poslova Savet moe
davati opte smernice nezavisno od toga to je u ovoj oblasti preovlaujua
meuvladina saradnja. Ipak i pored toga, Savet uspeva da ostvari potreban balans
izmeu federalistikog pristupa i meuvladine saradnje. U tom pravcu ima na
raspolaganju relativno irok manevarski prostor i veu mogunost za izbor
odgovarajuih mera.
Ne postoji u Ugovoru, izuzev pobrojanih retkih sluajeva, predviena procedura
donoenja odluka u Evropskom savetu, mada treba rei da skoro postoji opta
saglasnost o tome da se njegove odluke donose, po pravilu, jednoglasno.
Politiki kredibilitet, odnosno visok nivo njegovih lanova ini ga nezavisnim od
kontrole bilo kojeg autoriteta u instiucijama Unije.
lanovi Saveta kao predstavnici svojih drava odgovorni su u politikoj ravni
svojim Parlamentima i drzavi koju reprezentuju. Takoe, valja naglasiti da Evropski
savet nije izvorna institucija Evropske Unije i da usled toga nije podloan kontroli
Suda pravde.
Meutim, i pored toga re je o izuzetno znaajnoj instituciji koja kontekstu
obogaivanja saradnje u EU donosi i daje joj nov kvalitet i sadraj.
SAVET EVROPSKE UNIJE
Savet je preimenovan posle Ugovora u Mastrihtu u Savet Evropske Unije i

sastavljen je od po jednog predstavnika svake drave lanice. To predstavljanje
mora biti najmanje na ministarskom nivou kako bi se obezbedilo da oni predstavljaju
vladu koja ih je izabrala.
Meutim, i pored toga ne bi se moglo rei da je Savet u svemu koherentan
organ. Posmatrano u striktnom smislu, nema stalan sastav.
Primera radi navodimo da ukoliko se raspravljaju pojedina pitanja visokog
politikog znaaja onda u sastav Saveta po pravilu ulaze efovi drava ili vlada.
Za sluaj da se radi o manje znaajnim pitanjima, onda u sastav ovoga organa
ulaze ministri odgovarajuih resora.
Tim se, naravno, ne postie potpuna strukturna koherencija neophodna za
proces donoenja odluka. lanovi Saveta dobijaju instrukcije svojih Vlada, ali i deluju
u optem interesu, odnosno u interesu Unije.
123
Pravci razvoja ukazuju na to da e se taj deo zajednike evropske politike

homogenizovati na nain koji e obezbediti vei stepen koherencije.
Postizanje konsensusa obezbeuje se u poetnim fazama posredstvom
naglaavanja uloge pojedinih Komiteta i pomonih tela u procesu donoenja odluka.
Savetom predsedava naizmenino est meseci svaka drava lanica. Posle
proirenja koje je nastupilo posle 1995. godine, odlueno je da posle predsedavanja
male zemlje obavezno sledi predsedavanje velike zemlje.
Znaaj predsedavanja je veoma veliki jer, u prvom redu, mora da suzbija
tendencije koje bi se mogle nazvati centrifugalnim. U tim prilikama nije lako nai
modele koordiniranja akcija meu institucijama.
Predsednik odrava veze sa Komisijom i Parlamentom i predstavlja Savet u
institucijama van Unije. Pored toga, priprema sastanke i agende za njih.
Savet donosi Pravilnik o svom radu. Adminstrativne poslove obavlja Generalni
sekretarijat, na ijem elu se nalazi Generalni sekretar koga imenuje Savet
jednoglasnom odlukom.
Nadlenosti Saveta
Opta i najvanija funkcija Saveta je da osigura da se izvravaju obaveze
predviene u Ugovoru o osnivanju. Osim toga, Savet vri koordinaciju optih
elemenata ekonomskih politika drava lanica. Usvaja legislativne akte razliitog
karaktera. Ova institucija je centarlno zakonodavno telo.
Savet ima ovlaenja da donosi odluke iz korpusa sekundarnog zakonodavstva.
On donosi odluku o raspisivanju izbora za Evropski Parlament. Savet ima
paravo da izmeni broj sudija Evropskog suda, broj lanova Komisije, imenuje sudije
Revizorskog suda i lanove Komiteta regina i Ekonomsko socijalnog komiteta.
Pojedini autori smatarju da postoji tendencija irenja nadle nosti Saveta na
obalasti: davanja politikog azila, politici prelaska granica, useljavanja, borbi protiv
narkomanije i meunarodnog kriminala.
Posle Ugovora iz Nice, poveana je uloga Parlamenta u donoenju odluka po
nekim miljenjima na raun Saveta. Pa ipak, iako se radi o kvalitativnim promenama
u sferi donoenja odluka, ne bi se moglo rei da to sutinski menja znaaj ovlaenja
Saveta. Prilikom donoenja odluka nain i metod glasanja su od velikog znaaja.
Ugovor u lanu 205 predvia da se odluke mogu donositi jednoglasno, prostom
veinom i kvalifikovanom veinom .
Jednoglasnost
124
Jednoglasnost se zahteva u nekoliko osetljivih sfera iz oblasti drugog i treeg

segmenta (stuba) saradnje. Ovaj vid glasanja se primenjuje pored toga prilikom
odluivanja o sledeim pitanjima:
1) sprovoenju mera protiv rasne, polne, verske i druge diskriminacije,
2 zakljuivanja ugovora sa treim dravama i meunarodnim organizacijama,
3) promenama broja sudija i optih pravobranilaca u Evropskom sudu,
4) izmenama statuta Evropskog suda,
5) izmenama broja lanova Komisije,
6) razmataranja finansijskih pitanja, odnosno budeta,
7) postavljanju lanova Revizorskog suda,
8) prijemu novih lanova,
9) uspostavljanju novih prava graana Evropske Unije,
10) upotrebi slubenih jezika i donoenju odluka u situacijama kada za to nema
pravnog osnova.
Sa stanovista efikasnosti jednoglasnost se pokazivala vrlo esto kao smetnja.
Zagovornici vreg evropskog jedinstva oznaavali su jednoglasnost kao ozbiljnu
gotovo nepotrebnu prepreku. Stoga je permanentno prisutno nastojanje da se ublae
negativne posledice nastale na tim osnovama. Pa ipak uprkos ozbiljnosti tih
nastojanja kontroverza se odrava nadalje, jer se uvek i iznova postavalja pitanje
kako je mogue obavezati suverenu dravu bez njenog izriitog pristanka.
Pretpostavka je da drava kao suvereni subjekat moe na svojoj teritoriji voditi
politiku prema sopstvenom vrednosnom sistemu u zavisnosti od objektivnih okolnosti
koji tamo vladaju.
Usled ove i brojnih drugih kontrovezi, ovo pitanje je bilo naroito aktuelno posle
ulaska Austrije, Finske i vedske, a po svemu sudei bie i posle aktuelnog
proirenja lanstva evropske Unije.
Pre toga, dugo vremena bila je vidljiva kriza u radu Saveta. Ona je naroito bila
izraena tokom 1962. godine. Usled tih i drugih okolnosti Luksemburgski sporazum
je predvideo 1966. godine kada je u pitanju zatita nacionalnog interesa da drave
lanice mogu traiti jednoglasno odluivanje.
Luksemburski sporazum nije stupio na snagu i nije imao pravni znaaj, ali se
ipak primenjivao u praksi. To potvruju zahtevi Saveta da se o pojedinim pitanjima
odluuje jednoglasno, iako to nije predvieno u Ugovoru.
125
Prosta veina
Prostom veinom se odluuje u pitanjima iz nadlenosti Saveta u kojima
Ugovorom nije drugaije odreeno. Ovaj nain odluivanja ipak se moe svrstati u
izuzetke. Nisu esti sluajevi odluivanja putem proste veine.
Glasanje prostom vecinom se primjenjuje u sledeim sluajevima:
1) kod proceduralih pitanja;
2) prilikom usvajanja Poslovnika o radu;
3) kada se od Komisije trai da razmotri neko pitanje i da o tome podnese izvetaj
sa predlozima;
4) sazivanja meuvladine konferencije radi izmena Osnivakog ugovora,
5) u postupcima saradnje i koodluivanja kada treba produiti rok usvajanja nekog
zakonodavnog akta.
Kvalifikovana veina
Kvalifikovana veina posmatarana sa stanovista odluivanja u Savetu
predstavalja mnogo bru varijantu odluivanja i ne zahteva nuno saglasnost svih
drava lanica. Tako postavljeni princip u donoenju odluka je u direktnoj suprotnosti
sa pravima drava kao suverenih subjekta i slobodom izbora politike koju e one
primenjivati na svojoj teritoriji. Ovim putem i naravno donoenjem odluka
posredstvom proste veine suverena drava dolazi u poziciju da bez obzira na to to
to proizilazi kao obaveza iz ugovora koji je sama svojevoljno zakljuila, ipak biva
pravno obavezana za ono za ta nije glasala.
Ovaj problem e biti naroito vidljiv posle proirenja i sa svoje strane mora
neminovno proizvesti reakcije sa suprotnim efektima radi obezbeivanja pravilne,
objektivne i ravnomerne primene.
To potvruje kompromise, iako sutinski ovaj kompromis nije reio ovo pitanje,
ne moe se odrei da je makar pomerio stvari u pozitivnom smeru. Natojalo se
onemoguiti preglasavanje. Tako je uvedeno ponderisano glasanje, odnosno da se
glasovi vrednuju prema broju stanovnistva. Po tom modelu Nemaka, Italija,
Francuska i Velika Britanija imaju po 10 glasova. panija 8, Grka, Belgija, Portugal i
Holandija po 5 glasova, Austrija i vedska po 4 glasa, Danska, Finska i Irska po 3, i
Luksemburg
2. Kako trenutno stvari toje potrebno je 62 glasa od ukupno 87 da bi se postigla
kvalifikovana vecina. Pa ipak takav model ostaje da se implementira, nakon novog
proirenja .
Oekivanja da e se primenjivati poslen donoenja Ugovora iz Nice nisu bila
opravdana. Problem sutinski ostaje nereen, jer nema odgovora kako balansirati
126
odnos velikih i malih drava. Male drave imaju opravdanu bojazan da mogu biti
marginalizovane i potisnute u stranu. Velike drave izraavaju bojazan da bi mogle
biti neadekvatno predstavljene ukoliko bi male drave dobile vie nego li stvarano i
objektivno mogu raunati uzimajui u obzir njihovu veliinu i broj stanovnika.
COREPER
COREPER sainjavaju slubenici visokog ranga. Po pravilu, to su ambasadori
drava lanica. Ovo telo funkcionie na osnovu odredaba lana 207 Ugovora.
COREPER funkcionise na dva naina i to :
1) ambasadorski nivo koji se bavi pitanjama spoljnih poslova, vaznih ekonomskih i
finansijskih pitanja. Osim toga, na ovom nivou se odrava veza sa nacoinalanim
vladama.
2) nivo zamenika stalnih predstavnika koji se bavi manje znaajnim pitanjima kao
npr. zatita zivotne sredine, socijalna pitanja, saobraaja itd.
Rukovodeci se okolnoscu da Savet Evropske Unije nije institucija stalnog
karaktera i da izvravanje svojih obaveza njegovi lanovi vre tokom nekoliko dana
boravka u mestima odravanja sastanaka, a da ti poslovi zahtevaju stalni angaman,
formiran je Komitet stalnih predstavnika. Zadatak ovoga Komiteta je da kao stalni
organ obavlja pripremne poslove za Savet. To se pre svega odnosi na predloge koji
dolaze od Komisije. Ovi predlozi bivaju veoma detaljno razmatarani od strane
lanova COREPERa pre nego to se pojave u preceduri pred Savetom. COREPERu
u radu pomau brojna struna tela i eksperti koji, su po pravilu, regrutovani iz drava
lanica.
Paljiva analiza svih aspekata podnetih predloga tokom punog radnog vremena
u COREPERu omoguava da se Savet koncentrie na najvanija pitanja kod
donoenja odluka.
Na COREPERu se pripremaju dva tipa predloga odluka i to:
1) one za koje se smatra da se mogu usvojiti bez diskusije,
2) one koje se mogu usvojiti nakon diskusije.
Posle izmena u Amsterdamskom ugovoru COREPERu su data ovlaenja da
donosi proceduralne odluke, ali i pored toga veoma je sporna pravna priroda ovoga
tela kako sa stanovita transparentnosti izvravanja obaveza tako i sa stanovista
odgovornosti. Po svoj prilici, re je o pomonom organu koji nema ovlacenja da
samostalno donosi odluke na osnovu svojih ovlaenja.
KOMISIJA
127
Komisija je bila sastavljena od lanova iz drava lanica. Po dva lana davale su

etiri velike drave lanice i Spanija. Ostale drave lanice daju po jednog lana.
Komisija se sastaje u Briselu. i sainjava preporuke za Savet i Parlament.
Takoe na osnovu odluka Saveta i Parlamenta donosi mere za njihovu
implementaciju i sprovoenje. Pre proirenja Komisija je imala dvadeset lanova
ukljuujui predsjednika i dva potpredsjednika lanovi su birani iz drava lanica ali
deluju i rade u linom svojstvu.Svaka drava lanica ima pravo da postavi najmanje
po jednog lana Komisije. Ali i pored toga lanovi Komisije su zvaninici Evropske
unije i nisu obavezni da primaju uputstva svojih Vlada.
Komisija je podeljena na Generalne direktorate koji su pojedinano na bazi
portfelja odgovorni za pojedine sektore politike Evropske unije. Postoje sledei
direktorati i to za:
1) spoljne i ekonomske odnose,
2) ekonomska i finsijska pitanja,
3) industriju,
4) konkurenciju,
5) zapoljavanje, industrijske odnose i socijalana pitanja,
6) poljoprivreda,
7) saobraaj,
8) razvoj,
9) osoblje i administaracija,
10) audiovizuelna oblast, informatika, komunikacije,
11)ivotna sredina, nuklearna bezbjednost, graanska zatita,
12) nauka istarazivanje i razvoj,
13)telekomunikacije, informatiko trite, valorizacija istaraivanja,
14) ribolov,
15) unutranje trite i finansijske usluge,
16) regionalna politika,
17) energija,
128
18) krediti i investicije,

19) budet,
20) finansijska kontrola,
21) carine i indirektni fiskalitet,
22) obrazovanje usavravanje i omaladina,
23) politika preduzea, trgovina, turizam, socijalana ekonomija.
Obino direktorati imaju veoma razuen inovniki aparat sainjen od uglednog i
prestinog personala. Tendenciju stvaranja pozamanog i prestinog personala
podravaju drave lanice iji je dravljanin na celu direktorata. Mnogi su u tome
videli mogunost, da drave dobuju posrednim putem, vizu za plasiranje svojih
interesa kao prioritetnih, a na utrb komunitarnih interesa.
Izbor lanova Komisije izmenjen je posle Ugovora iz Nice od 2004. godine. lan
214 se menja i na osnovu te izmene Savet na nivou efova drava ili vlada
kvalifikovanom veinom imenuje lice koje namerava da postavi za predsednika
Komisije. To imenovanje odobrava Paralament Evropske Unije. Savet, takoe,
kvalifikovanom veinom odluuje uz zajedniku saglasnost imenovanog predsednika
Komisije o usvajanju liste lica koje bi trebali postati lanovi Komisije Lista kandidata
za lanove Komisije sainjava se na osnovu predloga svih drava lanica.
Predsednik i lanovi koji su na ovaj nain imenovani kao celina podleu
odobrenju Evropskog Parlamenta. Posle toga predsednika i lanove Komisije
postavlja Savet odluujui kvalifikovanom veinom. Meutim, iako se Komisija
odnosno njeni lanovi biraju kolektivno svaki od njih moe biti pojedinacno smijenjen
to sledi iz odredbi ugovora iz Nice 2004 i prakse razvijene za vreme predsedavanja
Romana Prodija.
Dunosti (funkcije) Komisije na osnovu lana 211 Ugovora su po svom kvalitetu
razliite. Pojedini autori ih klasifikuju u tri grupe:
- Prva grupa se naziva, sledei duh fukcionalizma, motorom ili inicijatorom
komunitaranih akcija.
Komisija predlae Savetu donoenje odluka. Taj tip odluka se oznaava kao
komplementaran i pridodat, bez obzira to neki autori istiu da one najee
odravaju unitarna stremljenja. Postizanje toga cilja je veoma teko, jer je
politika integracija opterecena gotovo u svim sferama manjom ili veom merom
fragmentacije. Takva situacija, po prirodi stvari, izaziva povermeno razliite
tipove konf likata meu lanicama.
Posle izmena osnivakih ugovora, Savet i Parlament imaju ovlaenja da trae
od Komisije podnoenje nekog predloga. Time se na mala vrata uvodi limitacija
ovlaenja Komisije u sferi predlaganja (inicijative).
129
Savet ima i drugih naina da ogranii dejstvo ove vrste funkcija Komisije. Stoga
se Komisija ogaraniava na inicijative koje su, po pravilu, politiki prihvatljive. U
tom sluaju, uz napomenu da Komisija utvruje raspored vremenskih radnji na
usvajanju predloenih dokunemta, bez obzira na gubitak ranije vanosti, ne bi
se mogao negirati znaaj ove funkcije.
- Druga grupa funkcija obuhvata staranje o primeni osnivakih ugovora. Komisija
je u neku ruku zatitnica tih dokumenta, jer su drave lanice obavezane da
preduzmu odgovarajuce mere za sprovoenje obaveza koje proizilaze iz
ugovora. Ona ima pravo da trai od drava lanica da otklone povrede obaveza
koje su preuzele.
Komisija je, takoe, zaduena da se brine o politici konkurencije i da, u skladu
sa tom svojom obavezom, za sluaj povreda primenjuje sankcije i penale prema
dravama lanicama i pojedincima.
Radi potpunijeg obavljanja navedenih funkcija, Komisija ima ovlaenja da vodi
istrane radnje i da zahteva od drava i pojedinaca da je u tu svrhu snabdevaju
potrebnim informacijama.
- Trea grupa funkcija bi se mogla oznaiti kao izvrna. Komisija ima ovlaenja
da posle donoenja pojedine odluke od strane Saveta nadgleda u formi
supervizije njenu implementaciju. U tu svrhu ona se pomae raznovsnim telima
kao npr. komitetima i menadmentom. Deluje ugalavnom u formi odgovarajuih
preporuka i raznovsnih formi supervizije. Neki autori istiu da Savet formiranjem
pojedinih Komiteta za implementaciju svojih odluka ozbiljno potkopava ovu
funkciju Komisije.
Pored navedenog, Komisija ima spostvenu nadlenost donoenja odluka u
politici konkurencije. Ova funkcija e biti temeljno izmenjena stupanjem na snagu
pojedinih odredbi 2004. godine.
Takoe je vana relativno nova funkcija u spoljnoj politici koja zahteva da
Komisija bude pregovara u pojedinim ugovorima i da posle zavrenih pregovora
ponudi predlog ugovora na zakljuivanje Savetu. Ova uloga je limitirana objektivnom
okolnou nastalom posle proirenja ovaenja Parlamenta u ovoj sferi, jer
Parlament ima ovlaenja da uestvuje u zakljuivanju pojedinih ugovora. To bi
moglo sugerirati miljenje da dolazi do umanjenja znaaja i uloge Komisije. Meutim,
i pored toga znaaj njenih funkcija i uloge je veliki u sledeem, jer se u cilju
obezbeenja pravilnog delovanja i razvoja zajednikog trita stara o:
- primeni Ugovora i merama koje organi Unije donose u skladu sa ovim Ugovorom;
- sainjavanju preporuka ili davanju misljenja o pitanjima koja ureuje Ugovor, kad
je to izriito ugovorom predvieno ili je to potrebno prema oceni Komisije;
- samostalnom odluivanju i uestvovanju u pripremanju mera koje donosi Savet i
Parlament na nain predvien ovim Ugovorom;
130
- vrenju ovlaenja koja je Savet preneo na nju u cilju sprovoenja propisa koja je
doneo.
PARLAMENT
Parlament ima sedite u Strazburu. Bira se svake pete godine direktnim
izborima u svakoj dravi lanici. Ranije je Paralament imao ogranienu ulogu.
Meutim, sada obavlja demokratsku kontrolu Institucija Evropske Uunije. Uestvuje i
u legislativnoj delatnosti u formi koodluivanja sa Savetom i igra odluujuu ulogu u
pitanjima usvajanja budeta.
Parlament je kao organ predvien je u Rimskom ugovoru iz !957. godine. Na
poetku se nazivao Asambleja. Takoe je kao institucija u ranoj fazi funkcionisanja
bio bez pravog demokratskog kapaciteta, jer su se lanovi birali posredno, odnosno
predstavljali su dravu lanicu i morali su istovremeno biti u sastavu nacionalnog
Parlamenta.
Zahtevi za demokratizacijom su neminovno uslovili izmenu takvog dvostrukog
svojstva lanova Paralamenta.
Neposredni izbori za lanove Parlamenta propisani su 1980. godine. Meutim,
do sada se taj izbor odvijao uz neretko ozbiljne probleme kada je re o broju izlaslih
glasaa. Po pravilu, odziv biraa je bio veoma nizak, to samo po sebi neminovno
dovodi u pitanje demokartski kapacitet tako izabranog organa.
Sadanji Paralament sastavljen je od 626 lanova od kojih su: 99 poslanika iz
Nemake, po 87 iz Francuske, Velike Britanije i Italije, 64 iz panije, 30 iz Holandije,
po 25 iz Grke, Belgije i Portugala, iz vedske i Austrije po 20 Finske i Danske po
20, 15 iz Irske i 6 iz Luksemburga.
Ugovorom iz Nice s obzirom na to da je proirenje za novih deset lanova
nastupilo sredinom 2004. godine, predvieno je povecanje broja lanova na najvie
732.
Protokol o proirenju u vezi broja poslanika stupa na snagu
1. januara 2005 godine i ve na poetku postavlja brojne dileme u vezi
funkcionisanja Parlamenta.
Ranije smo istakli da Parlament nije bio izborno telo ali i pored toga imao
nekoliko funkcija, od kojih bi posebno apostrofirali savetodavnu i nadzornu.
131
Posle uvoenja neposrednih izbora Parlament dobija znaajne konsultativne

funkcije u legislativnom procesu.
Savet Ministara mora uzeti u obzir miljenja Parlamenta u pojedinim
legislativnim delatnostima, ali ih ne mora slediti.
Uloga Pralamenta u budetskim pitanjima
Parlament je dobio znaajna ovlaenja u razmatranjima budetskih pitanja.
Znaajna ovlaenja u ovoj oblasti usledila su posle donoenja Sporazuma iz Brisela
od 25. jula 1975. godine. Te odredbe su znaile reviziju osnivakih ugovora, a stupile
su na snagu posle usvajanja Mastrihtskog ugovora. Predvieno u njima da parlamnt
ima sledea prava:
1) pravo finalanog odlucivanja o neobaveznim rashodima,
2) pravo da prihvati ili odbije predlog budeta,
3) pravo samostalnog izdavanja budetskih razrenica.
Budetska procedura je prilinio komplikovana i ima nekoliko faza. Ukazujemo
na one najvanije.
Poetna faza sastoji se u dostavljanju nacrta budeta Savetu od starane
Komisije. Savet posle razmataranja u drugoj fazi, kvalifikovanom veinom utvruje
predlog budzeta. Ukoliko menja nacrt mora konsultovati Komisiju i druge organe i
odluku o tome donosi jednoglasno. Posle toga alje predlog Pralamentu na
razmataranje i diskusiju. Posle diskusije Parlament moe odbiti ili prihvatiti predlog.
Ukoliko ne donese nikavu odluku u roku od 45 dana smatae se da predlog usvojen.
Parlament moe da izmeni predlog budeta u dva pravca i to:
1) u pogledu obaveznih trokova i
2) u pogledu neobaveznih rashoda.
Izmene se dostavljaju Savetu. Savet moe da ih ne prihvati i u tom sluaju
predlog budeta se vraa Parlamentu. U sluaju da Savet prihvati izmene koje je
doneo Pralament, podnosi Parlamentu obavetenje o tome da nije menjao njegove
izmene. Parlament ustanovljava konanu verziju budeta. U roku od 15 dana.
Predsednik proglaava da je budet usvojen.
Posle toga izdaje se finalana dekalaracija koja ogalaava da je stupanje na
snagu budeta.
Konsultativna funkcija
Znaajnu konsultativnu ulogu Parlament dobija pogotovo posle JEA. Uvedene
su obavezne i neobavezne konsultacije. Konsultacije neobaveznog karaktera za
sluaj da ih Savet zatrai postaju obavezne.
132
Savet je obavezan da trai miljnje Parlamenta u prilikom donoenja akata u:

1) programa tehnolokog razvoja i istraivake delatnosti,
2) aktivnosti strukturnih fondova iz sfere izgradnje drutvene i socijalne kohezije,
3) osnivanja zajednikih preduzea za izvraavanje programa tehnolokog i
israivakog razvoja,
4) zajednikog nastupa drava lanica u toj sferi,
5) aktivnosti u zatiti ivotne sredine,
6) ujednaavanju propisa u oblasti poreza na promet i drugih posrednih poreza.
Parlament je u izvravanju ove funkcije na osnovu autoritativnog miljenja svog
odgovarajueg Komiteta davao miljnje u vidu rezolucija, preporuka i izvetaja. Ovi
akti bivali su objavljivani u Slubenom glasniku. Meutim, i pored toga nisu imali
nekog veeg znaaja u zakonodavnom procesu.
Ovlaenja u drugom stubu saradnje
Po odredbama sadranim u ovom aktu (JEA) za zakljuivanje sporazuma o
priduivanju sa novim lanovima i zakljuivanje meunarodnih ugovora nuno je
obezbediti saglasnost Parlamenta. Ta saglasnost se daje na osnovu odluke donete
apsolutnom veinom.
Parlament takoe ima pravo da bude informisan o svim vidovima spoljne politike
Evropske Unije. Pri tome se polazilo od stava da je nuno izgraditi koherentan
zajedniki stav drava lanica u spoljnoj politici kako bi se postigli to bolji rezultati u
spoljnopolitikim akcijama. U tome je uloga evropskog paralamenta neizostavna i na
osnovu brojnih uspenih akcija je doprinosila poveanju njenog znaaja.
Takoe, mora biti konsultovan u pitanjima pravosua i unutranjih poslova. Ova
funkcija Parlamenta jo vie dobija na znaaju posle Ugovora iz Amsterdama i Nice,
ali ipak se mora primetiti da ona nije u dovoljnoj meri zastupljena u drugom i treem
stubu saradnje.
Legislativne funkcije
Ranije je Parlament u ovoj sferi imao konsultativnu funkciju i davao neobavezna
miljenja. To pokazuje da je uticaj Parlamenta bio ogranien. Meutim, ne bi se
mogli sloiti sa ocenom da je ta funkcija bez znaaja, jer za sluaj da Parlament
uskrati miljenje, takav akt bi se mogao ponititi u postupku pred Sudom.
Ova vrsta delatnosti se vremenom irila i dobijala nove oblike, pogotovo u
oblastima koje nisu bile predviene u osnivakim ugovorima.
133
Uviajui znaaj toga fakta, Savet i Parlament su izdali Zajedniku deklaraciju

1975. godine koji ustanovljavaju zajedniko usaglasavanje misljenja. S obzirom na to
da je re o neobaveznom pravnom aktu, stoji injenica da uloga Parlamenta nije tim
sutinski ojaana.
Tek je Jedinstveni evropslki akt uveo novi postupak kooperacije izmeu Saveta i
Parlamenta u zakonodavnoj delatnosti. Bio je novi kvalitet, odnosno na taj nain je
savetodavna funkcija prerasla u kooperativnu funkciju.
Pitanja koja su se regulisala ovim putem su:
1) ureenje unutranjeg trita,
2) socijalna politika,
3) uspostavljanje ekonomske i drutvene kohezije i
4) istraivanje i razvoj.
Postupak kooperacije u JEA bio je detaljno razraen. Na osnovu tog postupka
Parlament nije mogao bitnije uticati na donoenje odluka. Savet je jednoglasno, bez
obzira na miljenje Parlamenta, mogao donosti odluke. Shodno tome, Parlament je
mogao oteati njihovo donoenje.
Postupak saradnje prema ugovoru iz Mastrihta
Ugovor iz Mastrihta je, u osnovi, predstavljao fazu integarcije u kojoj bi se ti
procesi to je mogue vie pribliili graanima. Za to je bilo neophodno ojaati ulogu
Parlamenta. Predvieno je da u okviru Parlamenta deluju politike partije na
nadnacionalnom nivou. Time bi se postiglo jaanje procesa stvaranja evropske
svesti i evropskog jedinstva.
Prema Ugovoru iz Mastrihta procedura saradnje se proiruje na sledea akta i
to:
1) iz oblasti ivotne sredine,
2) zabrane diskriminacije po osnovu dravljanstva,
3) saobraajne politike,
4) podjednakog tr etmana u pris tupu f inasijs kim institucijama,
5) nadzor ekonomskih politika drava lanica radi blie koordinacije,
6) zdravlja radnika, 7) struno osposobljavanje,
8) transevropska infrastrukturna mrea,
134
9) mere koje se odnose na evropski socijalni fond,

10) mere za podsticanje razvoja slabo razvijenih zemalja,
11) mere koje se odnose na Evroposki fond za regionalani razvoj.
Procedura saradnje nije davala veliki znaaj stavovima Parlamenta, jer oni nisu
mogli dovesti do blokiranja odluka. Savet je mogao jednoglasno doneti odluku
uprkos negativnom stavu Parlamenta.
Postupak koodluivanja
Ovaj postupak nije izriito spomenut u ugovoru iz Mastrihta. Meutim, na osnovi
njegovih odredbi specifinom analogijom pronalazi se njegova legislativna osnova.
Prema veem broju autora ovaj tip procedure naziva se postupak tri itanja.
Osnovan je Komitete za mirenje u kome su podjednako zastupljeni predstavnici
Saveta i Parlamenta, a Komiisja uzima uea u radu.
U ovom postupku Komisija podnosi miljenje Savetu i Parlamentu. Parlament
daje svoje miljenje, a posle toga Savet usvaja zajedniki stav. Za sluaj da Savet
izrazi protivljenje zajednikom stavu Saveta dolazi do intervencije Komiteta za
mirenje radi postizanja kompromisa. Ovaj Komitet se moe sazvati da bi Savet dao
dodatna objanjenja u vezi svoga stava. Ukoliko ovako obrazloeni stav koje se
naziva drugo itanje Parlament odbaci apsolutnom veinom, predlog se smatara
odbaenim.
U sluaju da Parlament predloi izmene zajednikog stava, dostavlja ih na
miljenje Savetu i Komisiji.
Savet moe usvojiti izmene ili u celosti ili delimino. Za sluaj da predlog nije
usvojen u celini, Parlament saziva Komitet za mirenje i zapoinje faza treeg
itanja.
Postupak usaglaavanja stavova traje est nedelja. Zajedniki stav mora biti
donet na osnovu odluke Saveta, koja je doneta kvalifikovanom veinom i odluke
Parlamenta, donete na osnovu apsolutne veine.
Ukoliko odluka Parlamenta nije doneta na osnovu apsolutne veine, Savet moe
doneti odluku o usvajanju. Za sluaj da je odluka Pralamenta o odbijanju doneta
apsolutnom veinom, predlog se smatara odbaenim. To skoro identino pravu
veta i potvruje rast uloge Parlamenta u ovoj sferi.
Prema ugovoru iz Masrihta, postupak koodluivanja se
primenjuje u:
135
1) obalsti slobode kretanja radnika, 2) prava nastanjivanja

za samozaposlena lica, 3) ujednaavanju propisa u sferi
odreivanja specijalnog poloaja stranaca iz razloga javnog
poretka i javne bezbednosti i zdravlja, 4) uslovima za
priznavanje kvalifikacija, 5) slobode pruanja usluga, 6) uslova
za obavaljanje samostalnih delatnosti, 7) sferi saradnje na
polju obrazovanja, 8) sferi saradnje na polju kulture, 9) oblasti
zatite zdravlja, 10) sferi zatite potroaa, 11) polju zatite
ivotne sredine, 12)saradnji na izgradnji transevropskih
infrastrukturnih mrea. 13) finasiranju naunih i razvojnih
programa.
Ova procedura je precizirana Poslovnikom Parlamneta. Tim putem je
pojanjavanje dodatno ojaalo ulogu Pralamenta. Izvorna zamisao bila je da se za
slucaj protivljenja Parlamenta ne moe doneti prilino veliki broj komunitarnih akata.
Akte donijte na ova nain potpisuju predsednik Parlamenta i predsednik Saveta.
Po optoj oceni u postupku koodluivanja na najbolji nain se promovie
meuinstitucionalna saradnja u Evropkoj Uniji.
Posle Ugovora iz Nice moe se rei da je Parlament dobio legislativne funkcije.
Mada bi morali naglasiti da je i ranije Pralament imao znacajnu ulogu u sferi
koodluivanja zajedno sa Savetom na nekim poljima. Predvien je taj tip odluivanja
u cl 40,44,46, 94 I u nekim novim sferama kao npr u kulturi, zdravstvu i zatiti
potroaa.
Ugovor iz Amsterdama je proirio ovaj postupak na sledee obalasti i to:
1) nediskriminaciju po osnovu nacionalanosti,
2) slobodu kretanja i nastanjivanja za graane Unije na teritorijama drava lanica,
3) socijalno osiguranje za radnike migrante,
4) pravo nastanjivanja za strance,
5) direktive za usgalaavanje propisa drava lanica za obavljanje samostalnih
delatnosti,
6) sprovoenje saobraajane politike,
7) mere za dinamiziranje zapoljavanja,
8) obogaivanje carinske saradnje,
9) obezbeivanje jednakih ansi za ene i mukarce pri zapoljavanju i
nagraivanju za isti rad,
136
10) potovanje naela otvorenosti u pogledu pristupa dokumentima Evropske

Unije,
11) mere za suzbijanje pronevera uperenih protiv interesa Zajednice,
12) stvaranje savetodavnog tela za zatitu linih podataka,
13) mere za prikupljanje statistikih podataka neophodnih za rad Zajednice,
14) mere koje se odnose na rad regionalanog fonda.
Postupak davanja saglasnosti
Postupak davanja sagalasnosti iniciran je Jedinstvenim evropskim aktom.
Ovlaenja data u JEA su proirena ugovorom iz Mastrihta. Na taj nain se
pojedinini znaajani komunitarni akti ne mogu doneti bez saglasnosti Pasrlamenta.
Ovaj postupak se primenjuje u :
1) kontroli poslovanja finasijskih institucija zajedno sa Evropskom centaralnom
bankom,
2) proceduri donoenja amandmana na statut Evrpskog sistema banaka,
3) izbor predsednika i lanova Komisije,
4) izborni postupak za lanove evropskog parlamenta,
5) prijem novih lanica,
6) utvrivanje zadatka Strukturnog fonda,
7) donoenju sporazuma o pridruivanju.
Postupak davanja saglanosti u veini sluajeva ostavruje se na osnovu proste
veine. Za prijem novih lanova i za jedinsteveni izborni sitem potrebna je
apsolutana veina.
Sutinski ugovor iz Nice doneo je novinu u tom pravcu to je poveao broj
sluajeva koodluivanja. Zahtev Parlamenta bio je da se ovaj postupak proiri na sve
zakonodavne oblasti. To nije nailo na razumevanje drava lanica koje su se
usprotivile.
Zauzet je stav da se svaki novi pojedinani sluaj koodluivanja posebno razmatara.
Na taj nain e se verovatno suziti funkcija konsultovanja i kooperacije u buduem
radu.
U postupcima supervizije i nadzora Paralament ima direktnu politiku kontrolu
nad radom Komisije i Saveta. Parlament daje saglasnost u pogledu pojaane
saradnje.
137
lanovi Komisije moraju na zahtev Parlamenta dati izjanjenje u pisanom ili

usmenom obliku. Komisija mora tampati Generalni izvetaj o kome se diskutuje u
Parlamentu na otvorenoj sednici.
Savet nije podvrgnut kontroli od strane Parlamenta, ali je u obratnom smeru
zapaena njegova supervizorska uloga. Parlament izvetava Savet tri puta godinje
o svojim aktivnosatima.
Predsednik Saveta duan je jednom godinje, po pravilu, na poetku, da
podnese Adresu Paralamentu. Posle toga sledi generalna debata.
Predsednik Saveta, takoe, podnosi izvetaj o vrenju dunosti tokom est
meseci.
ef Meuvladine Konferencije takoe podnosi izvetaj jedanput godinje. To su
obavezni da urade ministri spoljnih poslova. Njihov izvestaj obuhvata, po pravilu,
samo evropsku politiku saradnju. Posle procedura u Komisiji I Savetu zakljuci sa
debate u Parlamentu se objavljuju u Slubenom glasniku.
Parlament nema ovlaenje da menja akte Saveta i Komisije. Ali Parlamentu
pripada Locus standi da preduzme akcije u cilju ponitavanja odluka Saveta i
Komisije, kako to predvia lan 230. U ovom sluaju re je komplementarnoj
nadlenosti, jer na osnovu tumaenja Evropskog Suda Paralament nema prava da
direktno menja odluke Komisije i Saveta, ali ima pravo da preduzima akcije na
osnovu ovlaenja iz domena svojih nadlenosti.
Privilegije i imuniteti
lanovi Paralmenta uzivaju privilegije i imunitete shodno Protokolu o
privilegijama i imunitetima u Zajednici.
Sloboda kretanja je najvanija, jer omoguava slobodno kretanje do mesta gde
se odravaju sesije Parlamenta i njegovih tela. Veoma vaan je imunitet od progona
zbog izraenih miljenja ili glasanja.
lnovima Evropskog Parlamenta pripadaju privilegije i imuniteti u svojoj zemlji u
nivou onih koje uivaju poslanici njihovih nacionalnih Parlamenta.
U treim dravama lanicama lanovi Parlamenta uivaju imunitete od hapenja
i imunitete u pogledu voenja pravnih postupaka protiv njih. Ti imuniteti se
primenjuju za vreme trajanja zasedanja Paralamenta. U vezi sa tim, javlja se
problem kada se zakljuuju sednice Pralamenta. Obino se to ini pred poetak
nove sednice tako da se stvara utisak da Parlament u stalnom zasedanju.
Veoma je ilustrativan u tom pravcu sluaj Rw Manchester Crown Court DPP
1993 u kome se postavilo da li moe biti gonjen bivsi lan Parlamenta za necasne
radnje. Sud se nije izjanjavao odreeno, jer je sluaj preinaen po drugom osnovu.
138
Naime, odluka nenadlenog Okrunog suda u ovom sluaju ne moe biti obavezna
za bilo koji drugi sud.
Kada je re o duini trajanja rada Pralamenta, Sud se jasno odredio u sluaju
Case 149/85 (1986) ECR 2391 v. Faure, istiuci da se Parlament nalazi u radu sve
dok se zasedanje formalno ne zakljui.
Svih ovih imuniteta se jedino moe odrei Evropski Parlament.
Jaanje uloge Parlameta nije samo znaajno za legislativnu sferu. Daleko je
znaajanija uloga najpogodnijeg mesta za iznoenje politikih stavova od strane
dravnika i iznoenje ocena o dostignutom stepenu integracija.
EVROPSKI SUD PRAVDE
Sastav Suda
Ova institucija ima sedite u Luksemburgu i sastavljena je od po jednog sudije iz
svake drave lanice. Oni se biraju na period od est godina i mogu biti ponovo
birani.
Pored sudija, ima i devet Optih pravobranilaca koji prireuju predloge sudijama
za pojedine sluajeve u obliku pripremnog miljenja. Njihov izborni period je est
godina i takoe mogu biti ponovo birani.
Svi oni moraju ispunjavati uslove za izbor u najvie sudske funkcije. Za vreme
trajanja mandata ne mogu obavljati niti jednu drugu funkciju.
Prema lanu 4. Statuta Suda sudije se posle isteka mandata moraju ponaati
asno kada je re o daljim imenovanjima ili uzivanju pojedinih pogodnosti.
Iz sastava sudija se bira Predsednik na period od tri godine. Predsednik
predsedava plenarnim sednicama Suda i obavlja neophodne upravljake funkcije.
Sekretara suda biraju tajnim glasanjem sudije na period od est godina. Moe
biti ponovo biran. Njegova funkcija je da se stara o pravilnom obavljanju
proceduralnih pitanja.
Na prvi pogled ne bi mogli rei da je re o sudskoj instituciji posebnog karaktera
sa stanovita posebnih ovlaenja i delatnosti netipinih za ovaj tip institucija, niti
pak da je u pitanju u osnovi veoma netipina institucija.Ta polazina osnova ipak ne
uzima u obzir brojne specificnosti koje ine posebnim njegov status.
Formiran je na osnovu meunarodnog ugovora to bi trebalo da ukazuje na
njegov meunarodno pravni karakter. Meutim, Evropski Sud pravde se razlukuje u
mnogo emu od ostalih meunarodnih sudskih organa. Nadlenost meunarodnih
139
sudskih organa kao npr. Meunarodnog suda pravde u Hagu je, po pravilu,
fakultativana. Nadlenost Suda pravde EU je obavezna.
Najvaniji razlikovni elemenat je to to meunarodni sudovi ne tumae propise,
dok Evropski sud pravde ima funkciju tumaa osnivakih ugovora.
Njegov nadnacionalani karakter ogleda se u nezavisnosti njegovih sudija i
generalnih pravobranilaca, koji poiva na ugovornim osnovama. Oni mogu
konstituisati obavezne odluke za drave lance, njihove dravljane i pravna lica.
Takoe, teko bi mogli prihvatiti kao argumentovana shvatanja koja kau da je
re o sudskom organu slinom nacionalnim sudovima jer nije ovlaen da
neposredno ponitava akte drava lanica.
Stoga je pravilo shvatanje koje govori da je re o netipinoj sui generis sudskoj
instituciji koja ima karakteristike razliite i od nacionalnih i od meunarodnih sudova.
U 1989. godini predvieno je osnivanje Suda prve instance. Postojanje Suda
prve instance pokazalo se veoma opravdanim, ne samo sa stanovista efikasnosti
ve i sa stanovita ostvarivanja odgovarajue sudske funkcije u EU. Osim toga,
zapaa se izuzetna dinamika i raznovrsnost sluajeva koji se razmatraju. To je,
takoe, bio ozbiljan razlog da se uspostave izvesni elementi principa dvostepenosti.
Nadlenost Suda
Evropski sud pravde ima osnovnu funkciju da obezbedi pravilnu primenu
osnivakih ugovora. Praktini smisao ovakve uloge mogao bi da znai da Sud
obezbeuje kroz formu finalnog arbitra reavanje sukoba izmeu evropskih
institucija i drava lanica.Time se postie, pre svega, da evropske institucije ne
mogu raspolagati sa vie vlasti nego li im je dato na osnovu Ugovora o osnivanju.
Takoe, to znai to se moe nesporno i u skladu sa ugovorenim obavezama
raunati na saglasnost drava lanica da se te odredbe primenjuju u praksi.
Sud pravde je naroito u ranim fazama rada odigrao znaajnu ulogu u procesu
stvaranja evropskog prava postajui veoma znaajan faktor produbljivanja procesa
integarcije u EU.
U 1963. godini Sud je ustanovio doktrinu direktnog efekta, odnosno direktne
primene evropskog prava. To je donelo mogu nost dravljanima drava EU da od
svojih drava trae ispunjenje obaveza direktno ukoliko imaju osnovu u pravu EU.
(videti: uveni sluaj Van Gend en Loos case. Br 26/62 1963 ECR 1)
Naredne godine Sud je ustanovio supermatiju komunitarnog prava. To je,
praktino, znailo da, u sluaju da je domae pravo u suprotnosti komunitarnim
pravom, prednost ima ovo drugo.
140
Na ovaj nain je uz sve drugo dola do izraaja i specifinost komuniranog prava

u odnosu na meunarodno javno pravo, koja se ogleda u tome to graani EU imaju
mogunost da se ale Sudu pravde protiv konanih odluka svojih domaih sudova.
Prema opte prihvaenom miljenju mogue je izvesti podelu nadlenosti na :
1) onu po direktnim tubama i
2) nadlenost po prethodnim pitanjima.
U prvu kategoriju spadaju sledee kategorije sporova koje se pokreu na zahtev
Komisije, drugih organa Evropske unije, drava lanica i to:
1) neispunjavanje obaveza drava lanica koje potiu iz osnivakog ugovora,
2) ponitavanje nezakonitih akta komunitarnih institucija,
3) neinjenje ili proputanje oragana EU da preduzmu mere protiv krenja
odredaba iz osnivakih ugovora,
4) naknada tete po osnovu vanugovorne odgovornosti zajednice,
5) u vezi Centralne i Investicione banke,
6) u vezi razreenja lana Komisije,
7) radno pravni sporovi,
8) sporovi izmeu drava lanica nastali na osnovama posebnog sporazuma
izmeu njih,
9) sporovi na osnovu arbitranih klauzula u javnopravnim ugovorima.
Druga kategorija sporova se odnosi na preliminarnu fazu sudske funkcije.
Praktino, to znai da domai sud moe zatraiti od Evropskog suda miljenje o
predmetu koji se pred njim nalazi. U sluaju da je domae pravo u suprotnosti sa
komunitarnim pravom takav propis se ne moe primenjivati. Domai sud ne moe
donosti odluke na osnovu takvog propisa, bez obzira to je on na snazi u toj dravi
lanici. Time se uspostavlja netipina funkcija Suda koja se gotovo granici sa
funkcijom stvaranja prava, to, po prirodi stvari, pripada drugom tipu institucija.
Sud pravde u ovim sporovima ima obaveznu nadlenost kada je re o
postupcima pred domaim sudom najvie instance. Na niim nivoima nije obavezna
nadlenost suda. Odluka suda o ovim pitanjima ne donosi se u obliku presud,e ve
se izjanjava samo o prethodnom pitanja kada je to izjanjavanje uslov donoenja
presude od starane nacionalnih sudova.
Prema odredbama lana 177 Sud je nadlean da odluuje
141
o prethodnim pitanjima koja se odnose na:

1) tumaenje ugovora,
2) ocenjivanje valjnosti i tumaenje akata Zajednice,
3) tumaenje statuta tela koje je osnovao Savet kada je tim statutima predvieno.
Kada je u pitanju tumaenje meunarodnih ugovora mogue je razlikovati
nekoliko vrsta akta sa stanovita nadlenosti Suda. I to:
1) Konvencija velike vanosti u kojima zajednica ne uestvuje, ali postoji potreba
za jedinstvenim tumaenjem,
2) Sporazumi u kojima je Unija uestvovala, a kod njih postoji prilikom primene
potreba za jedinstvenim tumaenjem,
3) Ugovori u kojima je Unija ili njen organ jedna ugovorna strana.
Da bi neko pitanje bilo podobno za raspravljanje pred Sudom, potrebno je da je
ono prethodno bilo u postupku pred nacionalnim sudom. Tokom tog postupka
utvruje se potreba za tumaenjem pojedinih komunitarnih normi zato to se
ocenjuje da taj fakt sutinski opredeljuje donoenje odluke. Sud ne trai nikavu
posebnu formu za upuivanje. U parksi se deavalo da je prihvaeno reavanje i
nejasno formulisanih pitanja.
Postupak pred sudom

Pitanje postupka pred Sudom pravde regulisano je Protokolima o Statutu suda
uz osnivake ugovore i Poslovnikom
o radu.
Poslovnik o radu donosi Sud. Da bi se primenjivao, potrebno je jednoglasno
odobrenje Saveta.
Prema pravilima sadranim u ovim dokumentima, postoje dve vrste postupaka
pred sudom i to:
1) postupak po direktnim tubama,
2) postupak po prethodnim pitanjima,
Postupak pred sudom se, u principu, sastoji iz pismenog i usmenog dela.
U postupcima po direktnim tubama mogue je identifikovati etiri faze i to:
142
1) pismeni postupak,
2) pripremno istraivanje (dokazni postupak),
3) usmeni pretres,
4) donoenje presude.
U postupcima po prethodnom pitanju Sud obavlja funkcije sline ustavnim
sudovima u unutranjem pravu. Ovu proceduru pokreu samo nacionalni sudovi. Nii
sudovi mogu pokrenuti ovu proceduru ako je ona uslov da se presudi u konkretnom
sluaju, Vrhovni sud je duan da pokrene tu proceduru ako se ona postavi pred njim.
Zahtev se prosleuje Sudu u skladu sa nacionanim propisima proceduralnog
karaktera. Posle toga, sektretar suda dostavlja akt stranama u sporu, Komisiji i
Savetu. Stanke dostavljaju svoje primedbe. Beleka o prethodnom pitanju se
objavljuje u Slubenom listu. Posle dobijenih primedbi, Generalni pravobranilac
iznosu svoje miljenje, a Sud donosi presudu. koja se javno saopstava i dostavlja
dravama lanicama u sporu.
Pravna priroda ovih odluka nije sasvim jasna zato to se moe u obnovljenom
postupku napadati od iste stranke u sporu. Na taj nain se afirmie funkcija Suda
pravde pomoi nacionalanim sudovima.
Posebni postupci
Pred Sudom pravde se mogu voditi posebni sledei postupci:
1) postupak po prigovoru tree strane,
2) postupak po osnovu otkrivanja nove injenice,
3) tumaenje presude.
U prvom sluaju radi se o tubi tree strane koja nije uestvovala u sporu, ali je
presudom dolo do oteenja njenih interesa. Postupak se zapoinje tubom koja se
podnosi Sudu. Pravo na podnoenje ove tube imaju drave lanice, institucije EU i
fizika i pravna lica. Rok za podnoenje ove tube je dva meseca po objavljivanju
presude u Slubenom listu. Za vreme trajanja ovog postupka Sud moe odloiti
izvrenje presude. U ovom sluaju re je o pravnom leku nalik na vanredne pravne
lekove.
143
U drugom sluaju re je o otkrivanju nove injenice od znaaja za presuivanje

stavari. Sve starane u sporu mogu podneti zahtev za obnovu postupka. injenica
mora biti veoma znaajna da bi se pribeglo preispitivanju presude. Osim toga, nije
mogla biti poznata tokom prethodnog postupka Posle sprovedenih priprem nih radnji
i izjanjavanja, Sud donosi novu presudu.
U treem sluaju radi se o tumaenju presude. Pravo na pokretanje ovog
postupka imaju starane u sporu i organi EU za sluaj da dokau opradani interes za
to tumaenje. Ovaj zahtje se podnosi u bilo koje vreme posle donoenja presude.
Sud odluije u formi nove presude.
Ovakava pozicija donela je Sudu pravde posebnost u tom smislu to mu je
omoguila da kreira neke veoma vane i neophodne istrumente i institucije, bez kojih
ne bi mogla biti postignuta sutinska integracija u EU.
Re je o principu multi priznanja, to je u praksi znailo da roba priznata kao
specifikum jedne lanice ne bi u drugoj mogla biti van prometa zato to ne odgovara
standardima te drave lanice ili je nepoznata u njoj. Time je data dodatna dinamika
stvaranju jedinstvenog trita.
U tome pravcu veoma je ilustrativan primer Cassis de Dijon koji tretira sluaj
francuskog crnog likera. (videti case 120/78 91979) ECR 649)
U svakom sluaju, ukupna funkcija pa i poloaj u sistemu institucja Evropske
Unije ostaje jedinstven i nezobilazan ne samo po svojoj osnovnoj dimenziji, ve i po
u izvesnom smislu nepojmljivo znaajnoj avangaradnsti u proteklom periodu.
Meutim, i pored toga valja nagalasiti da je osnovna funkcija Suda ipak
reavanje sporova. Teko da bi se moglo odrzati shvatanje da je funkcija utvrivanja
politike i pravaca razvoja evropskih integracija izvorna funkcija Suda. Pre bi se
moglo rei da je politiki ambijent koji je egzistrao u odreenim periodima manje ili
vie naglaavao takvu njegovu funkciju
Tumaenje komunitarnog prava ima veliki znaaj u pogledu reavanja pitanja
njegovog domaaja,odnosno direktne primjene, popunjavanja pravnih praznina, i
superematije u odnosu na nacionalano pravo.
Sud koristi razliite vrste tumaenja kao npr. jeziko, ciljno. interpretera itd.
Kada je re o prethodnom pitanju Sud donosi presudu koja obavezuje od dana
donoenja. Ona se odnosi samo na konkretni sluaj i ima relativno obavezujue
dejstvo. To se ocenjuje kao veoma vano jer se izbegavaju loe starne statinosti
svake presude. Tim putem Sud moe uticati na razvoj buduih pravaca Evropskog
prava. Presude su, po pravilu, vrlo apstaktnog karaktera i zbog takve svoje prirode
presudno utiu na budue sluajeve. To posebno vidljivo u presudama koje se
odnose na akte institucija Unije.
144
U periodu tzv. euroskleroze Sud je igrao znaajnu ulogu u podspesivanju

posustalog procesa integracije. To je vreme vladavine de Gola koji je ezdesteih i
sedamdestih godina veoma cvrto stajao na pozicijama intergovermentalizma to je
bilo u dubokoj suprotnosti sa nastojanjima da se uspostavae suprnacionalne
institucije. Funkcionalisti smataraju da je napred oznaena uloga Suda veoma
ozbiljno uzdrmala pozicije intergovermentalista jer su, kako je vie puta izneto, u
Sudu usled njihovog predominantnog pokoravanja nacionalnim interesima usporavali
prosec integracija.
Takva uloga Suda se menjala u skladu sa pojaavanjem dinamike integracija
kreui se prema izvornoj sutini svoje funkcije i uloge, a to je presuivanje u
sporovima. Afirmacija izvorne funkcije mogua je jedino u sluaju potojanja
nezavisnog pravnog sistema koji potie iz sopstvenih pravnih izvora.
OSTALE INSTITUCIJE
Opte napomene
Institucije koje nemaju znaaj glavnih prikazuju se u sumarnom obliku. ini se
vaznim da se ukae na njihove funkcije koje su neophodne za utvrivanje ukupne
dinamike procesa u sistemu evropskih institucija. One su raznorodne i nije ih
mogue prikazati detaljno, jer bi to bilo preopirno sa stanovista opte namene ove
knjige. Pa ipak njihov znaaj je viestran.
Neke od njih su reprezentativnog druge monetarnog, a ima i menaderskih bez
kojih je nezamislivo funkcionisanje ukupnog sistema.
Meu njima posebno je znaajna Centralna banka.
U oikviru ovoga poglavlja, pored Centralne banke, razmatramo i sledee
institucije:
-Evropska investiciona banka
-Komitet regiona i lokalnih vlasti
- Ekonomsko socijalni komitet
- Revizorski sud
-Sud prve instance
-Ombudsman
Centralna banka i sistem centralnih banaka
145
Evropska Centralna banka je deo Evropskog sistema centralnih banaka u koji,

osim nje ulaze i nacionalne centralne banke drava lanica. Ovim sloenim
sistemom upravljaju organi centralne banke, jer Evropski sistem centralnih banaka
nema svojstvo pravnog lica.
Sutinska novina ovoga sistema je obaveza ureenja monetarnih i finansijskih
poslova utvrena je Ugovorom iz Mastrihta i Protokolom uz taj ugovor br. 18. To
podrazumeva, takoe formulisanje i primenu monetarne politike, zatim aktivnosti u
vezi sa kursom evra i odranja nesmetanog sistema plaanja.
Kljuna odredba o nezavisnosti sadrana je u (lan 7) Statuta sistema Evropskih
centralnih banaka u kojemu se kae da je zabranjeno lanovima njegovih organa da
primaju ili slede instrukcije politikih vlasti.
Sediate Centralne banke je u Frankfurtu.
Nadlenost Centralne banke
Centralna banka je nadlena da se bavi kreiranjem i voenjem monetarne
politike Evropske Unije. Osnovni zadatak joj je da osigura monetarnu stabilnosti i
upravljanje poslovima vezanim za euro. To obuhvata sve faze od tampanja do
emisije.
Na poetku se Centralna banka suoavala sa ozbiljnim problemima vezanim za
ostvarivanje osnovne fuknkcije, jer su drave lanice ljubomorno uvale za sebe tu
veoma znaajnu polugu vlasti.
Do sada je Centaralna banka odravala stabilnost evra posredstvom odravanja
kursa niskih kamatnih stopa. Tim putem su se kontrolisale i odravale stabilne cene i
niska stopa inf lacije. Ranije se vrlo esto postavljalo pitanje to se podrazumeva
pod kursom stabilnih cena. Centaralna banka tu kategoriju cena je oznaila kao
godinji rast usklaenih potroakih cena koji je manji od 2%.
Centaralna banka vri devizne poslove, dri u upravlja sa deviznim rezervama
drava lanica i unapreuje funkcionisanje platnog prometa.
Politika cena mora biti u saglasnosti sa osnovnim principima ekonomske politike
u EU. To su: trina ekonomija zasnovana na konkurenciji, stabilnim cenama,
transparentnim javnim finansijama, monetarnim uslovima i platnom bilansu.
Da bi se postigli ovi ciljevi, nacionalne centralne banke moraju slediti politiku
Evropske centralne banke. Centralna banka raspolae sopstvenim sredstvima i
kapitalom. Sopstveni kapital joj omoguava da samostalno deluje i intervenie na
tritu. Ta vrsta delatnosti mogla bi se oznaiti kao deo njene nezavisne i
pragamaticne politike.
Evropska centaralna banka podnosi godinji izvjestaj o svojim aktivnostima,
Evropskom Parlamentu, Savetu Evropske Unije, Evropskom Savetu i Komisiji.
146
Prema izloenom, van spora je da Centralana banka ima velika ovlaenja u

monetarnoj sferi, ali se teko moe odrati sud da ima potpunu kontrolu monetarne
politke zato to koncept politike organizacije Evropske Unije nije dovren. Ukoliko
bismo postavili pitanje zlatne podloge i politike deviznog kursa, morali bi konstatovati
odsustvo nadlenosti Centaralne banke. Kao to je poznato, Evropska Unija nije
drava u klasinom smislu i nema zlatne podloge novca (evra), a o pitanjima
deviznog kursa odluuje se na Savetu Evropske Unije.
Kontrola rada Centaralne banke
Kada je u pitanju odgovornost Evropske centaralne banke, smatalo se da je
najpogodnije da se efikasnosti njenog rada ocenjuje pred Evropskim Parlamentom.
Pored Evropskog Parlamenta, o pravilnom obavljanju funkcija Centaralne banke
brine i Evropski Sud pravde. Ovaj organ ima sledee nadlenosti u tom pogledu:
1) donosi ocenu o zakonitosti odluka Centaralne banke,
2) po tubama u vezi sa nadlenou Centralne banke,
3) tumai odluke i akta Centralne banke,
4) presuuje u sporovima koji se odnose na izvravanje obaveza nacionalanih
centralnih banaka,
5) donosi presude u sporovima nastalim po postupcima koje pokree Centralna
banka.
Evropski parlament nema ovlaenja da menja institucionalano ustrojstvo
Centralne banke. Za takav tip promena nuno je promeniti osnivake ugovore.
Praksa je ipak pokazala da postoje brojni vidovi saradnje Evropske banke i
Parlamenta izvan kruga obaveznih, predvienih ugovorom. Veoma je rairena
praksa uea predstavnika Centaralne banke na Komitetu za ekonomske odnose
Pralamenta. Time se uspostavlja izvesna forma balansa izmeu evidentnog
nedostaka demokaratske parkse i institucionalanog ustrojstva sa jedne strane i
obaveze ouvanja nezavisnosti banke sa druge starane.
Organi centralne banke
Najvaniji organi centaralne banke su: Savet guvernera i Izvrsni odbor.
Savet guvernera
Savet guvernera sastavljen je od guvernera nacionalnih centralnih banaka
drava lanica koji uestvuju u treoj fazi ekonomske i monetarne unije i lanova
Izvrnog odbora. Svi lanovi Saveta guvernera imaju samo po jedan glas.
147
Savet guvernera se sastaje najmanje 10 puta godinje. On obavlja upravne

funkcije. Odluke donosi prostom veinom prisutnih lanova. Kvorum ini dve treine
lanova.
Savet guvernera utvruje monetarnu politiku Evropske Unije Na njegovim
sednicama mogu uestvovati Predsednik Saveta EU i lan Komisije zaduen za
monetarna pitanja, ali bez prava glasa.
Izvrni odbor
Izvrni odbor sastavljen je od predsednika, potpredsednika i etiri lana. Njih
imenuju drave lanice odlukama na nivou efova drava ili vlada i to posle
sprovedenog postupka konsulatacije sa Parlamentom i Savetom guvernera. lanovi
Izvrnog odbora biraju se iz redova dravljana drava lanica. Izborni period je osam
godina, bez prava ponovnog izbora. Po pravilu, oni se regrutuju iz redova istaknutih
strunjaka iz bankarske i monetarne sfere.
Time se u izvesnom smislu nagovetavala nunost uspostavaljanja to je
mogue vee samostalnosti banke, jer se samo u uslovima nezavisnosti od bilo
kojeg dravnog autoriteta mogla ostvariti potrebna monetarna stabilnost. Stoga su
rasla pitanja kako je i na koji nain mogue obezbediti transparentnost i odgovornost
svih uesnika.
Izvrni odbor je oragan upravljanja koji sprovodi monetarnu politiku u skaldu sa
odlukama Saveta guvernera.
Okolnost da lanove Izvrsnog odbora biraju drave lanice neminovno
ograniava autonomiju Banke, ali nije sutinski ugroavala u osnovi znaajnu
nezavisnost u obavlajanju njenih funkcija. Istina, Banka mora vie puta godinje da
dostavalja izvestaje o radu Parlamentu, ali odluke koje donosi nisu podlone javnom
razmataranju niti neposrednom uticaju drava lanica. Time se trasira osnovni
pravac razvoja ove veoma znaajne institucije koja uprkos tome i s obzirom na to da
nije opte prihvaena meu dravama lanicama, izaziva meu ekspertima brojne
nedoumice i kontroverze.
EVROPSKA INVESTICIONA BANKA
Evropska investiciona banka u srogom smislu ne pripada institucionalnoj

strukturi Evropske Unije. Njen poloaj je po odluci Suda pravde ambivalentan jer
se u presudi toga Suda kae da nema osnova da se ova banka potpuno odvoji od
institucija Evropske Unije.
Investiciona Banka osnovana je Rimskim ugovorima 1957. godine. Prema nekim
miljenjima radi se o instituciji koja je u usponu jer pomae u realizaciji raznovrsnih
privatnih i dravnih projekata. Naroito je u poslednje vreme prisutna u projektima
148
koji se realizuju povodom saradnje nastale na osnovama Konvencije iz Juandea i

Lomea.
Posebno su zanimljivi njeni programi koji se tiu ulaenja u poslove otvaranja
novih radnih mesta kao osnove veeg zapoljavanja.
Osnovni cilj Banke je da finansira projekte koji doprinose skladnom razvoju
zajednikog trita i u projekete u manje razvijenim regionima. Taj cilj se ostvaruje
uz uee strukturnih fondova i drugih finansijskih instrumenata Zajednice.
Evropska investiciona banka pomae razvoj malih i srednjih preduzea
ulaganjem kapitala i davanjem kreditne podrke. Pomogla je drave kandidatkinje
kreditima za strukturne promene u privredi.
Organi Investicione Banke
Glavni oragni Evropske investicione banke su: Savet guvernera, Administartivni
Savet i Upravni komitet.
Savet guvernera
Savet guvernera ine ministri iz drava lanica Banke.Ovaj organ kreira kreditnu
politiku banke. Ona je, naravno, u funkciji obezbeivanja razvoja trita. U vezi sa
tim izdaju se direktive. Savet se stara o sprovoenju izdatih direktiva.
Administartivni Savet
Administartivni Savet je sastavljen od 25 lanova i veeg broja zamenika.Mogu
biti birani ponovo. Regrutuju se iz redova linosti struke koji daju garancije za
nezavisnost i kompetentnost. Nadlenost ovoga organa obuhvataju donoenje
odluka o davanju garancija, kredita i pozajmica. On, takoe, ima ekskluzivne
nadlenosti u oblasti finasijskih operacija.
Upravni komitet
Upravni komitet ima zaduenje za sprovoenje politike Administarativnog
Saveta. Obavlja dnevene poslove u vezi sa zakljuenjem pozajmica, garancija i
kredita.
Komitet je sastvljen od predsednika, est potpredsednika. Bira ih na est godina
Savet guvernera.
149
Komitet, pored toga, ima zadatak da vri provere ispravnosti knjigovodstvenih

podataka Evropske investicione banke.
Evropska investiciona banka zajedno sa evropskim investicionim fondom ini
grupu evropska investiciona banka u kome je veinski vlasnik.
S obzirom na okolnost da raspolae sopstvenim kapitalom i pozajmicama,
Investiciona banaka predstavalja vrlo aktivnu finansijsku instituciju na
meunarodnim tritima kapitala.
KOMITET REGIONA I LOKALNIH VLASTI
Komitet regona i lok alnih vlasti uspost avljen je Mastrihtskim ugovorom. Prema
tome ugovoru, komitet mora biti konsultovan u vezi svih predloga akata kojima se
raspolae ili se dodiruju regionalni interesi. Kada je u pitanju donoenje odluka o
urbanim poslovima pa i pitanjima i domena vlasti regiona oni mogu davati svoje
vlastite izvetaje i miljenja. Mada je koncept regionalane vlasti u Evropi prilino
raznorodan i teko bi se moglo govoriti ak i o uspostavljanju neke ozbiljnije
funkcionalane zajednike komponete, ne moe se odrediti znaajna uloga ovoga
Komiteta u dizajniranju politike Evropske Unije na niim nivoima vlasti.
Ovaj organ reprezentuje regionalne interese. Deluje u savetodavnom kapacitetu
i mora biti konsultovan u specifinim okolnostima predvienim Ugovorom. Ta
obaveza odnosi se na Savet, Komisiju i Parlament. Njegova delatnost odnosi se na
obrazovanje, kulturu, zdravstvo i transevropske mree i aktivnosti u vezi izgradnje
privrednog i socijalnog sklada koji se odnose na regionalni razvoj.
Sadanji sastav Komiteta broji 222 lana. Posle proirenja, Ugovor iz Nice 2004
predvia maksimalan broj od 350 lanova.
Obino se pretpostavlja da Komitet predstavlja regione. Meutim, drave lanice
razliito tretiraju njihovu ulogu dajui joj ponekad i centralistiku dimenziju.
Komitet ipak ne predstavlja posebne interese uzete same za sebe, jer po prirodi
stvari drave lanice imaju u ovoj sferi razliite inetrese i ciljeve. One mogu zahtevati
njihovo ostvarivanje ukoliko nisu u dimenziji konflika sa interesima ostalih lanica.
Nadlenosti Komiteta regiona su ograniene i ne poseduju neku znaajniju mo.
Ugovor iz Amsterdama proirio je oblasti u kojima se zahteva da Komitet bude
konsultovan i to: zapoljavanje, profesionalno obrazovanje, saobraaj, socijalna
politika i zatita ivotne sredine. Takoe, mora biti konsultovan u situacijama kada
Parlament nije saglasan u vezi sa nekim pitanima u proceduri koodluivanja.
U organizacionom smislu, Komitet ima sledee organe: Predsednistvo, strune
komisije, plenum i generalni sekretarijat.
150
Komitet u sadanjoj situaciji nastoji da pokaze inicijativu u odnosima sa

regionima novoprimljenih drava, meutim takva nastojanja su ipak ogranienog
dejstva i znaaja. Stoga je nuno dodati novi sadraj njegovom radu, po prilici u
sadejstvu sa nekom drugom institucijom Evropske Unije.
EKONOMSKO SOCIJALNI KOMITET

Ekonomsko socijalni Komitet je konslultativni organ u sferi donoenja odluka u
Uniji. lanove ovog Komiteta biraju Vlade drava lanica, a postavlja ih Savet.
Ekonomskosocijalni Komitet reprezentuje raznovrsne sektorske interese brojnih
grupacija zaposlenih npr. u poljoprivrednim granama, rudarstvu i sindikatima itd..
Takoe, reperezentuje i druge javne interese brojnih delatnika i delatnosti.
lanovi ovoga Komiteta obavljaju funkcije u svom personalnom kapacitetu.
Njihova uloga je savetodavnog karaktera, ali se ne bi mogla smatarati sasvim
sporednom zato to se ta dimenzija po Ugovoru mora odnositi na neku finalnu
legislativnu delatnost.
Komitet moe na zahtev Saveta i Komisije biti konsultovan kada se razmataraju
pitanja iz pojedinih sektora njegove delatnosti.
Osim navedenog, Komitet moe da daje Savete institucijama Unije povodom
svojih inicijativa. Takoe, moe biti konslutovan u vezi sa svim pitanjima koja se tiu
prava Evropske Unije.
Uprkos tome to se interesi koje zastupa u raznim oblastima izrazavaju
posredstvom veoma utemeljenih i struno koncipativnih predloga i bez obzira na
relevantnost tih predloga oni vrlo esto ostaju bez stavrnog uinka.
REVIZORSKI SUD
Revizorski sud je ustanovljen 1975. godine. Sastavljen je od po jednog lana koji
potiu iz drava lanica. Postavlja ih Savet posle konsultacija sa Parlamentom.
Ranije su bili postavljani na period od tri godine. Posle Ugovora iz Nice izbor traje
est godina. Mogu biti ponovo birani. Bira ih Savet kvalifikovanom veinom.
Regrutuju se uglavnom iz redova strunjaka koji su obavljali visoke funkcije
finansijske kontrole u svojim zemljama. Zahteva se da svoje funkcije obavljaju
nepristarsno i u duhu pravila struke bez uticaja autoriteta vlasti drava lanica. Za
vreme trajanja mandata ne mogu obavljati niti jednu drugu profesionalanu funkciju.
lanovima Suda pripadaju privilegije i imuniteti u rangu onih koje uzivaju sudije
Suda pravde.
151
Revizorski sud vri kontrolu i superviziju budetskih i finasijskih raspolaganja.

Ova delatnost je po prirodi stvari znaila poveanje odgovornosti svih institucija u
finasijskoj i monetarnoj sferi.
Godinji izvetaj Suda se objavlje u Slubenom glasniku EU.
Usled namere da se povea znaaj, Ugovorom iz Masrihtrita, Sud je pridodat
institucijama EU. Na poetku se to smatralo vie simbolinim nego li stvarnim
znaajem. Meutim, posle Amsterdamskog ugovora objektivno se poveava znaaj
ove institucije jer je u prilici da zahteva uvid i od Saveta i Parlamenta u njihove
izvetaje o rashodima i zakonitosti podnetih novanih transakcija. Ovi izvetaji se
publikuju u Slubenom glasniku EU. Prema odredbama Ugovora (lan 248)
Revizorski sud duan je da podnese izvestaj o svim vrstama neregularnosti. Sud
deluje preventivno posredstvom neposrednog uvida i kontrole. Stoga se naziva
finasijskom saveu EU.
Meutim, ova funkcija je teko ostvariva jer ne postoji nominalno utvrena
obaveza niti jednog organa ili tela EU da podnese izvetaj o finasijskim
neragulanostima Revizorskom sudu. Uprkos tome, pozitivno je to to se na taj nain
poveava i ureuje javna briga i kontrola u vezi novanih raspolaganja u EU.
Godinji izvetaji Suda sadre podatke o raspolaganjima u njihovom naturalnom
izrazu, a na isti nain prikazuju su neregularnosti i ozbiljni propusti.
U osnovi najvanije je to to deluje na popravljanju finansijske discipline
metodama kontrole i neposrednog uvida.
Meutim, sve vie raste njegova uloga u otklanjanju nastalih teta i loeg
upravljanja i odluivanja o novanim raspolaganjima. Po pravilu, u godinjim
izvetajima ovoga suda vidljivi su podaci o novanim raspolaganjima u naturalnom
izrazu. Znaaj tih podataka lei tome to se ponekad vide i ozbiljni propusti u
finasijskom poslovanju. Stoga bi teko mogli odrei znaaj njegovih izjava o tanosti
rauna, zakonitosti i regularnosti obavljenih poslova.
Pojedini autori imaju prigovor da Revizorski sud nije u mogunosti da vri
celovitu kontrolu jer obavlja samo spoljnu kontrolu, dok unutranja kontrola
raspolaganja novanim sredstvima pripada inspekcijskim slubama institucija Unije.
Meutim, donekle takav stav ublaava iroka lepeza angamana i ocena finsijskog
poslovanja raznih institucija od strane Suda. Kada je re o ocenama uinka njegove
delatnosti, podeljena su miljenja. Naime, pojedini autori tvrde da je njegova
delatnost veoma znaajna u stvaranju finasijske discipline i odgovornog odnosa
prema sredstvima iz budeta. U tom pravcu, navode da je od velikog uticaja na
kontrolu finanijskog raspolaganja u poljoprivredi imao Izvestaj Suda iz 2000. godine.
Na drugoj strani, postoje mijenja koja kau da ti izvetaji nemaju neki veliki
znaaj.
Revizorski sud moe podnositi i specifine izvestaje o pojedinim vanim
pitanjima kao npr. o istraivanjima koja se odnose na infromatike tehnologije.
152
Poveanje znaaja uloge Sudu nastupilo je posle Amsterdamskog ugovora kad

je utvreno da ima pravo da radi zatite svojih nadlenosti podnosi tubu Sudu
pravde.
Nadlenost Suda je proirena na nadzor nad raspolaganjima fondova Unije
kojima upravljaju druga tela izvan njenog institucionalnog korpusa. Taj nadzor odnosi
se i na Evropsku investicionu banku. Potpunije definisanje ove funkcije predvieno je
da se rei putem sporazuma koji bi sainili Revizorski sud, Evropska investiciona
banka i Komisija. Meutim, nezavisno od toga da li e i kada biti sainjen sporazum,
Sud ima pravo uvida u potrebne informacije kod Evropske investicione banake kako
bi mogao vriti kontrolu novanih raspolaganja Zajednice.
Ugovor iz Nice omogucio je Sudu da formira posebna vea radi sainjavanja
izvestaja za odreenu grupu pitanja. To pokazuje da se nadlenost ovoga organa
proiruje posebno u sferi kontrole finansijskih pitanja spoljnih organa Unije.
Sud moe o svojoj delatnosti doneti Pravilnik koji odobrava Savet Evropske
Unije kvalifikovanom veinom.
SUD PRVE INSTANCE
Jedinstveni evropski akt iz 1986. godine uspostavio je novi sudski organ nazvan
Prvostepenim sudom ili Sudom prve instance. Odobrenje za rad dobijeno je 1988.
godine na osnovu odluke Saveta. Razlozi za formiranje ovog organa naeni su u
potrebi da se Sud pravde rastereti. Vidljiva je bila njegova sporost, odnosno dugo
trajanje postupaka po tubama. U Sudu pravde smatalo se da bi neke vrste sporova
mogli podvesti pod administartivne i ne bi trebalo menjati Ugovor. Deo tih pitanja
reen je kroz izmenu Pravila o postupku pred Sudom pravde. To, naravno, nije bilo
celovito, pa se moralo kako smo ranije rekli doi do izmene osnivakog ugovora.
Prvostepeni Sud zapoeo je svoju delatnost 1989. godine.
Sud je sastavljen od 15 lanova koji, po pravilu, sude u veima sastavljenim od
tri ili pet sudija. Takoe, sude i u plenarnom sastavu. Biraju se iz redova proverenih i
renomiranih lica koja imaju kvalifikacije za sudijske funkcije. Imenuvanje vre vlade
drava lanica na period od 6 godina. Svake tree godine obanavlja se izbor polovini
lanova. lanovi ovog suda mogu biti ponovo birani. Predsednik Suda se bira na
period od tri godine iz redova izabranih lanova Suda. Predsednik moe biti ponovo
biran.
Nadlenost Suda prve instance
Nadlenost Suda obuhvata :
1) sporove koji nastaju u relacijama izmeu Zajednice i njenih slubenika na koje
upuuje lan 179 Ugovora o osnivanju EEZ i lan 152 Ugovora o osnivanju
Evropske zajednice za atomsku energiju,
153
2) sporove predviene u lanu 33 i 35 iz oblasti nadokanade specifinih teta po

tubama podnetim protiv Komisije,
3) sporove nastale po tubama u vezi sa izvravanjem pravila konkurencije,
4) tube po osnovu arbitarazne klauzule javnopravnog i privatnopravnog karaktera
koja podnose fizika i pravna lica,
5) tube za kontrolu zakonitosti koje podnose fizika i pravna lica. Ove tube ne
mogu podneti organi Zajednice (Unije).
Praksa je pokazivala esto sluajeve pogrenog tumaenja nadlenosti. U tom
sluaju, zastaje se sa procesom dok Sud pravde ne donese odluku. Za sluaj da taj
sud obustavi postupak nastavlja se ovaj pred Sudom prve instance.
Sud prve instance nije samostalana organ kako sledi iz odedaba lana 168 A
Ugovora iz Mastrihta, koji glasi: Sudu pravde se pridodaje prvostepeni sud nadlean
za voenje prvostepenog postupka, protiv ijih presuda se moe ulagati Sudu
pravde alba ograniena samo na pravne okolnosti. Prvostepeni sud nije nadlean
da sudi o prethodnim pitanjima po osnovu lana 177 Ugovora tj. da tumai Ugovor ili
akta komunitarnih institucija.
Savet je ovlaen da posle konsultovanja Parlamenta i Komisije, na zahtev Suda
pravde odredi nadlenosti Suda prve instance i njegov sastav. Ova odluka mora biti
doneta jednoglasno.
Stoga je na osnovu odredbi Statuta Suda pravde propisana obaveza o ustupanju
predmeta izmeu ova dva organa.
S obzirom na okolnost da je re o Sudu prve instance, protiv njegovih odluka
mogu se izjaviti albe Evropskom sudu, za razliku od odluka Evropskog suda koje se
ne mogu napadati, izuzev u sluajevima podnoenja novih relevantnih dokaza.
Broj sporova pred Sudom prve instance poveava se posle Ugovora iz Nice
2004. Tome je, u izvesnom ali ipak ogranienom smislu, doprinela injenica da je
istim ugovorom predviena mogunost odgovornosti za Sud.
Postupak pred sudom pokree se tubom. Posle sprovedenog postupka donosi
se odluka. Protiv odluke se moe izjaviti alba Sudu pravde. Postoje tri kategorije
dozvoljenih albenih razloga i to:
1) zbog nenadlenosti suda prve instance,
2) zbog materijalne povrede Prava Evropske Unije i
3) zbog povreda pravila postupka.
albu mogu podneti sva lica i drave lanice kojih se odluka tie, ali i drave
lanice kojih se ta odluka ne tie.
154
Postupak po albi ima pismeni i usmeni deo. Za sluaj da se prihvati alba Sud
pravde moe doneti konanu presudu ili predmet vratiti na ponovno odluivanje sudu
prve instance.
OMBUDSMAN
Ombudsman je organ koji je uspostavljen Ugovorom iz Mastrihta. Njegovo

ustrojstvo uglavnom je bazirano na skandinavskoj pravnoj tradiciji.
Ombudsmana imenuje Evropski Parlament.
Ovaj organ prima albe od svakog graanina Unije ili svakog fizikog ili pravnog
lica koje ima statutarno sedite u nekoj dravi lanici, a koje se odnosi na sluajeve
loe uprave u radu komunitarnih organa ili tela, sa izuzetkom Suda pravde i
Prvostepenog Suda u vrenju njihovih funkcija.
Ombudsman se bira i imenuje posle izbora evropskog Parlamenta za isti izborni
period. Njegov mandat moe se obnoviti.
Sud pravde moe proglasiti Ombudsman u ostavci, na molbu evropskog
Parlamenta ukoliko vie ne ispunjava uslove neophodne za obavljanje svojih funkcija
ili ako je poinio teku greku.
Ombudsman je potpuno nezavisan u vrenju svojih funkcija. Ne moe da trai
niti da primi uputstva od bilo kojeg organa (institucije).
Lice imenovano za Ombudsmana za vreme trajanja mandata ne moe obavaljati
bilo koju drugu, plaenu ili neplaenu profesionalnu delatnost.
Evropski Paralament utvruje status i opte uslove vrenja funkcije
Ombudsmana, posle dobijanja miljenja Komisije i uz saglasnosst Saveta koji o
tome odluuje kvalifikovanom veinom.
Parlament je 1994. godine utvrdio uslove koje treba da ispunjava lice koje se
imenuje za obavljenje ovih dunosti. Da bi se postigla njegova nezavisnost, on mora
biti kvalifikovan za vrenje najsloenijih pravnih poslova. To se utvruje na osnovu
njegovog radnog iskustva u najviim pravosudnim organima drava iz koje potie i
postignutim rezultatima na tim poslovima.
Opte karakteristike postupka pred Ombudsmanom
Posle dobijanja predstavke, ombudsman moe da zahteva od institucija na koje
alba odnosi da donesu odgovarajua akta i da daju sve relevantne informacije u
vezi sa tim predmetom. Sve ove institucije imaju dunost da sarauju sa
Ombudsmanom i da mu omogue uvid u poterebne spise.
155
Pri ovakvim obavezama postavlja se pitanje njihovog efekta iz razloga to ne

postoje sankcije za sluaj izostanka blagovremenog izvrenja. Usled toga se
posebno izdvaja uinak Ombudsmana u odnosu na nacionalne institucije i po nekoj
inerciji potvrenoj u praksi mogli bi zakljuiti da su njegove intervencije u
institucijama Unije uspenije.
Tim se, naravno, ne ograniava pravo Ombudsmana da upuuje svoje predloge
i jednima i drugima. Ukoliko nae da su povreena pravila ili uinjene greke u radu,
upuije zahtev toj instituciji da greke otkloni i da mu u roku od tri meseca odgovori.
Za sluaj da postoji ozbiljna sumnja da uinjeno krivino delo, duan je da o tome
obavesti nadleni organ.
Ombudsman po svojem nahoenju moe u vezi sa bilo kojim pitanjem da uputi
izvetaj Pralamentu. Takoe, duan je da Pralamentu podnese godinji izvestaj.
Zakljune napomene
Nije sporno da postojea struktura i dinamaika institucija Evropske Unije imaju
bogat sadraj. U tome pravcu mogue je postaviti pitanje: na kakav nain i sa kakvim
kvalitativno raznorodnim iskuenjima se suoavaju njihovi meusobni odnosi.
Takoe, znaajno je u tom kontekstu utvrditi kako se glavne institucije odnose prema
drugim institucionalnim telima i organima. Po prilici, odnosi izmeu glavnih institucija
imaju konsensulani, ali i konf liktni karakter. Konsensualni i kompromisni karakter
njihovih odnosa je tipian, jer zajedniki uestvuju u izgradnji tkiva politike koja bi se
mogla oznaiti kao njihovo zajedniko stremljenje. Prema ugovornim odredbama,
Savet ima funkciju donoenja odluka. Meutim, u mnogim sluajevima Savet donosi
odluke na osnovu i posle konsulatacija, saradnje pa i zajednikog odluivanja.
Kooperacija se osnazuje u meusobnim kontaktima neformalnim razgovorima i
posebno u ekstezivnim instituconalnim kontaktima lanova Komisije, Saveta i
Parlamenta.
Meu institucionalani rivalitet ipak egzistira, jer, po prirodi stavri, svaka institucija
nastoji da sauva za sebe svoja ovlaenja. Neretko se postavalja pitanje lojalnosti
instituciji.
Zapaa se u prolosti neskriveno nezadovoljstvo lanova Saveta kada su posle
Meuvladine konferencije u Nici proirena ovlaenja Pralamenta i kada je ova
institucija poela da dobija ovlaenja koja su ranije pripadala Savetu. Oigledno je
da se relacije u pogledu ovlaenja organa EU menjaju. Veoma esto to je produkt
izvesne inercije i nema utemeljenje u ugovornim odredbama. Katakad je to produkt
neophodnih reformskih procesa. Takoe, to veoma esto na drugoj strani produkuje
dodatnu konfuziju. Time se otvara pitanje podele vlasti i kako u takvom stanju
institucije funkcionisu, odnosno na kakav nain se mogu vriti prilagoavanja i
reforme.
156
GLAVA VIII
PRAVO KONKURENCIJE
OPTE NAPOMENE
Pravo Evropske Unije u oblasti konkurencije situirano je kada je re o optem
okviru u odredbama lana 3, i lanova 8199.
Rukovodei se prilino irokim pristupom mogli bi podeliti na ono koje se
fokusira na aktivnosti drave, odnosno vlada i ono koje se odnosi na aktivnosti
privatnih subjekata.
U teorijskom smislu, originalan koncept konkurencije beleimo jo 18 veku, kada
je Adam Smit izneo svoja shatanja o neophodnosti uklanjanja zakonskih prepreka
slobodnoj trgovini.
Moderni teorijski koncepti su se bazirali na tzv. perfektnoj konkurenciji. Ovaj
pristup i poklonici te kole naroito su bili brojni u SAD. Njihove teorijske osnove
konkurencije bazirale su se na nekoliko pretpostavki, od kojih spominjemo samo one
najvanije i to: neogranien broj prodavaca i kupaca na tritu, homogenizacija
proizvoda u pogledu kvaliteta, nunost potojanja pravih informacija za kupce i
postizanje maksimalne koriristi za njih itd. (iz 1. Sherman act, iz 1890)
Projekcija perfektnog trita, naravno, ne pripada sferi realnog ivota. Opte je
poznato da postoji pojava podele trita.
Naravno, u tom smeru moraju potojati akcije nadlenih vlasti u svrhu suzbijanja tih
aktivnosti kako bi se ostavile otvorene mogunosti za obavljanje konkurentnh
aktivnosti.
Komentariui intervencije drave u ovoj sferi, uvena ikaka kola je dala novi
model politike konkurencije, veoma razliit od tradicionalnih kola. Pripadnici ove
kole se zalau za potunu slobodu utakmice na tritu, uz minimalno uee
intervencija drave i to u sluajevima neophodnosti otkalanjanja najteih povreda.
Ostale aktivnosti protivne politici konkurencije trite autonomno, bez ikavog
uplitanja sa strane, najbolje regulie.
Nekoliko bazinih ekonomskih principa lei u osnovi prava konkurencije. Pre
svega, nastoji se sa stanovista opteg interesa postii to je mogue direktnije i sa
manjom cenom to bolji proizvod. Pravo, konkurencija omoguava oivotvorenje
sistema slobodne utakmice preduzea na tritu i efikasnu alokaciju resursa kako bi
se obezbedila zatita potroaa od prekomernog rasta cena.
U sistemu pravilne konkurencije odvija se utakmica izmeu brojnih prodavaca i,
takoe, brojnih kupaca. I jednim i drugima moraju biti na raspolaganju upotrebljive
informacije. Konkurencija omoguava odranje cena blisko cenama kotanja, to
doprinosi izgradnji vanosti pozicije kupaca.
157
Danas je na delu efektivna konkurencija sa efikasnim i potpuno odgovornim

prodavcima. To, svakako, doprinosi odranju slobodnog pristupa na tritu.
Omoguava se i malim i srednjim preduecima pristup. Time se postie
diversifikacija subjekta na tritu, odnosno osnauje se pluralizam. Pravo
konkurencije time na posredan nain osnauje demokratske institucije. Takoe,
omoguava da se prevazilazi artificijelna podela trita zasnovana na nacionalnim
granicama.
Jedan od najvanijih segmenta izgradnje jedinstvenig trita u EU je pravo
konkurencije. Komisija EU u ovoj sferi je nezavisan organ. U sutini, politika
konkurencije se zasniva na osnaivanju konkurencije meu firmama, borbu protiv
monopolistikog poloaja ili oligopoloaja pa i privilegija nacionalnih proizvoaca.
Jedino je na takva nain mogue postii cilj da potroa po najpovoljnijim cenama
dobije eljene proizvode, usluge i robu.
Kao to je poznato, posle II svetskog rata Evropa je bila podeljena na nainalane
drave. Njihove granice skoro da su se mogle smatarti ekonomskim granicama. One
su bile barijera slobodnoj trgovini i razvoju.
Investicije sa strane u takvim privredama bile su ograniene. Takoe su
egzistirala brojna ogranienja na slobodu kretanja roba i trgovine. Racionalan pristup
u reavanju ovih problema nalagao je iznalaenje naina za uklanjanje tih barijera.
Na poetku je to bilo uspostavljanje zajednikog, a kasnije unutranjeg trita.
Jedino je bilo mogue u atmosferi otklanjanja svih barijera uspostaviti potreban
nivo razvoja trgovine i kompetetivnosti. Institucionalizacija toga sistema
podrzumevala se kao u nunost iz razloga osnaivanja neophodne politike
konkurencije. Ta politika ima nekoliko esencijalnih elemenata i to:
1) obezbeivanje ostvarivanja etiri fundamentalne slobode ini se najvanijim
elementom,
2) zabrana sklapanja antikonkurencijskih sporazuma,
3) zabrana zlouptrebe dominantnog poloaja,
4) obaveza drava da ne uestvuju u podravanju mera koje bi bile uzrok
stvaranja eksluzivnog poloaja domaih firmi,
5) onemoguavanje sklapanja sporazuma o paralelnoj trgovini izmeu dve drave
lanice.
U toj sferi, u narednom periodu oekuju se brojni problemi jer ekonomije zemalja
Istone Evrope su uglavnom bazirane na konceptu odsustva javne kontrole. To su
zemlje u tranziciji i nije ih mogue mehaniki uvesti u sistem trine ekonomije.
Nadlenosti Komisije u oblasti konkurencije su znaajne i iz razloga mogunosti
spreavanja kartelnih sporazuma, udruenja interesnog karaktera u raznim oblicima
koji operativno deluju u Briselu i drugim centrima EU. Oni su, svakako, u opciji
158
razmatranja od strane Komisije. To su i raznovrsna lobiranja koja ponekad dolaze i

od najveih nacionalnih autoriteta. Svi ovi fakti se predstavalaju i podnose
generalnom direktoratu za konkurenciju, to Komisiji dodeljuje ulogu glavnog i
najsnanijeg aktera u ovoj sferi. Iskuenja u formiranju zajednikog trita su brojna i
veoma kompleksna.
lan 81 Ugovora kae da su i zabranjeni svi sporazumi izmeu preduzea, a
naroito oni koji:
1) neposredno ili posredno utvruju kupovne ili prodajne cene ili druge uslove
razmene,
2) organiavaju ili kontroliu proizvodnju, plasman, tehniki razvoj ili investicije,
3) dele trite ili izvore snabdevanja,
4) primenjuju nejadnake uslove na iste poslove sa razliitim poslovnim partnerima,
stavljajui ih na taj nain u nejednak konkurentski poloaj.
Od ovih zabarana postoje izuzeci za grupe sporazuma ukoliko doprinose
unapreenju proizvodnje ili distribucije robe, podstiu tehniki i ekonomski razvoj, ali
i da istivremeno omoguavaju potroaima uee u tako ostvarenom dohotku.
Osim toga, nuno je da ne nameu preduecima ogranienja koja su nespojiva sa
ostvarenjem tih ciljeva i ne daju mogunosti tim preduzeima da iskljue
konkurenciju u pogledu bitnog dela proizvodnje koja je u pitanju.
Savet na predlog Komisije, odlukom usvojenom kvalifikovanom veinom i poto
prehodno konsultuje Evropski Pralament, donosi odgovarajua uputstva i pravila radi
ostavrenja ciljeva oznaenih lanovima 81 i 82 Ugovora.
Savet je uredbom 17 preneo Komisiji potrebna ovlaenja da implemetira
odredbe Ugovora. Na osnovu tih ovlaenja jedino Komisija ima Nadlenost da
proceni da li je pravilna implementacija o pravilima iz Ugovora. Tom uredbom nije
dato ovlaenje bilo kojem drugom organu nacionalnom ili komunitarnom da u tom
pogledu ini izuzetke.
Komisija ima pravo da na zahtev jedne drave lanice ili po slubenoj dunosti
ispituje sluajeva za koje se prepostavlja da je u njima nastupila poverda pravila
kokurencije.
Udruivanje na nacionalanoj osnovi firmi je zabranjeno ukoliko doprinose
otklanjanu prirodnih tokova konkurencije i koristi koje donose potroaima i
ekonomiji u celini. To doprinosi potpunoj diskvalifikaciji principa liberalizacije i
suvinog uplitanja drave.
Firme sa dominatnim poloajem uspevaju da blokiraju delatnosti firmi iz svoje
drave. Raznovrsnim merama dre ih po strani i nasatavljaju nesmetano da dre
svoj dominantni poloaj. Obino bez pomoi drave te firme ne bi mogle zadrati
159
takvu poziciju. To je pogotovo u prilikama kada drava direktno utie proglaavajui

javni interes uza pojedine firme i njihovu delatnost.
Trei veliki problem nastaje kada pojedinani proizvoaci uzmu samo jednog
distibutera za svoju robu na odreenoj teritoriji.
Zabrana sklapanja kartelnih sporazuma
Karteli su sporazumi koje skalapaju konkurentene firme o smanjenju

konkurencije meu njima. Oni su klasini sporazumi protiv konkurencije. Ove vrste
restrikcija, restriktivne prakse i svih formi tajnih ugovora te vrste su vrlo destruktivni.
Karteli su, po pravilu, tajni sporazumi, ali se javljaju i u okvirima trgovakih
udruenja i primenjuju se u okvirima mehanizama koji zamagljuju njihovu stvarnu
prirodu. Po pravilu, sadre dogovore o fiksnim cenama, podeli trita i zatiti
domaeg trita od stranih proizvoaa.
Naroito su pogubni sporazumi o podeli trita jer za posledicu imaju ruenje
dostignutog stepena integarcije i, po pravilu, onemoguavu napore uesnika da
dostignu vei nivo kvaliteta. Osim toga, odravaju relativno visoke cene i niske
perfomanse to je sve zajedno protiv interesa potroaa.
Karteli su ranije bili na dravnom nivou. Meutim, rastom evropskog
integarcionog procesa oni postaju transevropski problem. Posle uspostavljanja WTO
karteli postaju svetski problem i konstituiu se na svetskom nivou. Oni su problem
koji percipiraju u svojim delatnostima Ministarsrtvo pravde SAD i Evropska Komisija.
Primera radi ameriki i evropski proizvoai hemijskih tetnih sastojaka amino
acida koji se upotrebljavaju za proizvodnju ivotinjske hrane udruuju se i postiu
sporazume o fiksnim cenama prodajanim kvotama sirom sveta. Tome reimu
pripada i oblast ekskluzuivnih informacija iz te sfere. Uesnici u ovom kartelnom
sporazumu su optueni za kriminalna dela. Takoe, optueni su i u Evropi za nastalu
tetu u iznosu od oko 100 miliona eura.
Protivno ekomnmskoj logici lanovi kartela ele da prodaju manje proizvoda sa
veim cenama. Takoe, suprotno ekonomskoj logici ele da se zatite od vee
proizvodnje, jer to dovodi do pada cena. Na taj nain oni nesmetano eksploatiu
preostale kupce na tritu. Sline su posledice ukoliko se sklopi sporazum
o podeli trita. Na svom delu te firme postaju monopolisti na svom delu trita i
diktiraju uslove na taj nain to uvruju mere koje, po parvilu, dovode do poveanja
cena, odnosno njihove supercompetetivnosti.
Oligopolna pozicija omoguava podelu trita izmeu vie firmi, od kojih svaka
od njih dri svoj deo, to je produkt koordinirane i dogovorene akcije svih uesnika.
160
Preduzea nastoje da kontrolisu trite i najbolji put za takvu delatnost je, po

njihovoj oceni, koopreacija. Izbegava se konkurencija, odnosno takmienje. Jo od
Rimskog ugovora komunitarno pravo zabranje sve vidove tih kombinacija i prakse.
Zloupotreba dominantnog poloaja

lan 82 Ugovora zabranjuje zlupotrebu dominatnog poloaja. Te zloupotrebe se
sastoje u:
1) neposrednom i posrednom nametanju neodgovorajue kupovne kupovne i
prodajne cene ili ostalih uslova razmene,
2) ograniavanju proizvodnje, plasmana ili tehnikog razvoja na tetu potroaa,
3) primenjivanju nejednakih uslova na iste poslove sa razliitim partnerima
stavljajui ih na taj nain u loiji konkurentni poloaj,
4) uslovljavanju zakljuenja ugovora prihvatanjem dodatnih obaveza koje po svojoj
prirodi nisu u vezi sa predmetom ugovora.
Domintna pozicija je takva ekonomska mo koja omoguava firmama da uivaju,
odnosno nametnu uslove na tritu koji ih tite od stvarne konkurencije. Oni
poseduju mo neprihvatljivog irenja svoje moi nezavisno od volje svojih
konkurenata, kupaca i potroaa.
Ovakava pozicija, po pravilu, ne eliminie ostale konkurentne firme ve ih
stavalja u poziciju, usled snanog uticaja, da uslovi konkurentnog nadmetanja
najblae reeno budu neprihvatljivi.
Domintna pozicija se oslanja na nekoliko faktora koji su uzeti sami za sebe
nedovoljni da bitnije utiu, ali udrueni umnogone reduciraju veliinu uea na
tritu.
Za svrhu pravnog razmataranja dominantna pozicija postoji kada poloaj
preduzea proizilazi iz velikog uea na tritu koje je mereno ueem sledeeg
najveeg subjekta duplo vee ili manje.
Evropski sud pravde polazio je od stava da dominatna pozicija postoji onda kada
veliina obuhvata 40 % i vie. Meutim, u sluaju HofmanLa Roche, a sledei je
imao 27% Sud presuuje da se radi o dominatnom poloaju.
Nekoliko godina kasnije uee se poveava na 50% ukazujui da se
dominantni poloaj, odnosno njegova zlouptreba prosuuje prema konkretnim, po
pravilu, izuzetnim okolnostima u kojima je mogue nai podatke o takvom karaketru
dominantnog poloaja.
161
Stoga je ispravno zakljuiti da zloupotreba domintnog poloaja nastupa vie kao

produkt moi da se onemogui odvijanje efektivne konkurencije.
Nije stoga udno to je pitanje konkurencije i primene prava konkurencije
njegove kontrole centralno pitanje angaovanja Komisije na ekonomskom planu.
Akcija primene prava konkurencije je u funkciji ostvarenja otvorene trine
ekonomije sa slobodnom konkutrencijom. To je jedan od uslova da bi se Unija mogla
uspeno ukljuiti u tokove svetske privrede koja podrazumeva visok stepen
konkurentnosti.
Najvanija uloga trita i konkurencije je da se obezbedi dobrobit potroaima i
da obezbedi pravednu alokaciju resursa, i aktivnosti delatnika na tom polju u duhu
produktivnosti, efikasnosti, kvaliteta i inovativnosti.
Da bi se ouvale te vrednosti, mora se obezbediti trajna zatita funkcija trinih
mehanizama, odnosno njihovo konkurentno funkcionisanje.
162
GLAVA IX
PRAVO ZATITE IVOTNE SREDINE
OPTE NAPOMENE
Politika u zatiti ivotne sredine nije percipirana u ranim fazama razvitaka prava
EU. Ona postaje veoma znaajan faktor jasno odreen i priznat tek u Jedinstvenom
Evropskom aktu. Tada su dodate odredbe koje se odnose na zatitu ivotne sredine
i zatitu potroaa. Na osnovu tih odredaba zahtevano je od Komisije da utvrdi
parametre visoke zatite ivotne sredine i potroaa. Odredbe o ovoj vrsti zatite
nale su svoje mesto u osnivakim ugovorima koji su sledili.
Na poetku je problem zatite ivotne sredine tekao u dva pravca i to:
1) koji bi se mogao oznaiti kao nedovoljna aktivnost drava lanica na
implementaciji pravila o zatiti zivotne sredine i
2) koji bi mogli oznaiti kao utvrivanje do koje mere mogu drave lanice stvarati
sopstvenu legisalaciju u ovoj oblasti.
Komunitarana politika u ovoj sferi zapoinje u 1972. godini bez obzira na to to
nisu postojali ugovorni osnovi za tako neto.
Meutim, Samit efova drava zajednice u Parizu 1972. godine je dao nekoliko
znaajnih impulsa ovoj politici stvarajui prvi akcioni plan sa velikim brojem principa
o zatiti ivotne sredine. Rezultat toga Samita bio je i formiranjnje servisa Komisije
koji se bavio tim pitanjima. Kasnije je formiran i poseban Direktorijat Komisije koji se
bavi samo zatitom ivotne sredine.
Aktivnosti Zajednice u ovoj oblasti bile su motivisane razliitim razlozima. Na
prvom mestu je bila elja za postizanjem novih standarada u kvalitetu ivota.
Dramatina upozorenja na pogubnost polucija koje ne znaju za granice drava,
pokretala su raznovrsne aktivnosti.
Period koji sledi doneo je pet akcionih planova. Sledi esti akcioni plan za period
od 2001. godine do 2010. godine.
Jedinstveni evropski Akt iz 1986. godine uvrstio je novi naslov u ugovor pod
nazivom zatita ivotne sredine. Na osnovu ovih odredbi identifikovani su objektivni
okviri evropske politike u ovoj oblasti. Oni se odnose na postizanje sledeih ciljeva:
163
1) ouvanju zatiti i poboljanju kvaliteta ivotne sredine,

2) zatiti ljudskoga zdravlja,
3) opreznom i racionalanom korienju prirodnih resursa,
4) unapreenju na meunarodnim planu mera za suoavanjem sa regionalnim i
planetarnim problemima ivotne sredine.
Politika Zajednice u oblasti zatitete ivotne sredine mora da obezbedi visok
stepen zatite. Ona se zasniva na naelu predostronosti i preventivne akcije.
Ekoloska teta mora da bude otklonjena na izvoru zagaenja i na naelu da se
zagaenje plaa.
Prema odredbama iz Jedinstvenog Evropskog akta zahtevala se jednoglasnost
prilikom donoenja odluka na Savetu o pitanjima iz zatite ivotne sredine.
Ugovor iz Mastrihta predvideo je donoenje odluka u ovoj obalasti od strane
Saveta kvalifikovanom veinom posle postupka saradnje sa Parlamentom.
Amsterdamski ugovor je zamenio postupak saradnje sa postupkom
koodluivanja na strani Pralamenta. Savet, posle te procedure, donosi odluku
kvalifikovanom veinom. Takoe je u ovom ugovoru navedeno da se politika zatite
ivotne sredine mora integrisati u politiku Unije pod nazivom: odrivi razvoj.
Prilikom utvrivanja ove politike Unija e, kako se navodi u lanu 174 Ugovora,
voditi rauna o:
1) raspoloivim naunim i tehnikim podacima,
2) uslovima ivotne sredine u razliitim regionima Zajednice,
3) prednostima i optereenjima koji mogu da proisteknu iz poduhvata ili iz
odsustva poduhvata,
4) ekonomskom ili drutvenom razvoju Zajednice u celini i uravnotezenom razvoju
njenih regiona.
Komunitarane, odnosno unijske aktivnosti u ivotnoj sredini obino su bile
preduzimane na osnovu direktiva. Upotreba direktiva u oblasti zatite ivotne sredine
ostavlja diskreciono pravo dravama lanicama kako da implementiraju pravila
sadrana u njima. Osim toga, ostavlja im se znaajnog prostora za priznavanje
njihovog dejstva. Stoga su se pojavila misljenja da bi bilo uputno da se u ovoj oblasti
vie primenjuju uredbe. To bi imalo za posledicu srtriktniju primenu pravila i naravno
efikasniju zatitu.
U vezi sa ovim dilemama uputno je videti sluaj Salphur Content of Fuels) Case
92|79 ECR 1115.
164
Novi esti Akcioni program, poznat pod nazivom ivotna sredina 2010 naa
budunost, na izbor u kojem eksplicira veoma bogat pristup u reavanju problema,
kao i startegijske instrukcije o buduim akcijama. Ovaj program oznaio je nekoliko
prioriteta oblasti i to:
1) klimatske izmene,
2) priroda i biodiverzitet,
3) ivotna sredina i zdravlje,
4) prirodni resursi i otpaci.
Program je ukazao na potrebu efektivnijih i inovantnijih reenja i instrumenata
kako bi se moglo odgovoriti delotvornim merama na velike izazove i probleme. U tu
svrhu plediralo se na pet kljunih pristupa, kako bi se obezbedila primena legislative
ove obalasti i to:
1) integarcija razmataranja o problemima zatite ivotne sredine u odgovarajuu
politiku,
2) zajednicki rad sa biznismenima i potroaima kako bi se pronala odgovarajua
reenja,
3) obezbeivanje boljih i upotrebljivijih informacija za graane,
4) upotreba zemljita u skladu sa konceptom odrivog razvoja.
Znaaj estog Progarama lei posebno u tome to je trasirao veoma iroko
startegijske pravce razvoja. Apostrofirao je aktivno uee i odgovornost svih delova
drustava u traenju inovativnih, odrivnih i prihvatljivih solucija problema u zatiti
ivotne sredine.
Pored toga veoma su prisutna razmataranja pitanja vezanih za kontrolu genetski
izmenjenih orgnizama i smanjenja emisija tetnih gasova.
Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama i Kjoto Protokol bave se tim
pitanjima. Kao to je poznato, SAD nisu usvojile Protokol. Stoga, nije mogue voditi
univerzalno rasprostranjenu i nunu akciju na tom planu.
EU je otila korak dalje u sferi pakovanja i recikliranja otpada. Doneto je vie
direktiva o tim pitanjima. Veoma je znaajna direktiva br 94|62 o pakovanju otpada iz
1994. godine i direktiva o 2000/53 od 18. septembara 2000. godine koja se tie
starih vozila. U ovoj drugoj direktivi nalaze se proizvoaima automibila da prilikom
izrade vozila upotrebljavaju materijale koji se mogu reciklirati posle isteka roka
upotrebe vozila.
Takoe su uvedeni eko standardi Uredbom br 1980/2000. Kasnije je Komisija
revidirala ovu semu eko standarda.
165
ULOGA DRAVA LANICA U IMPLEMENTACIJI PROPISA ZATITE

IVOTNE SREDINE
U pogledu uloge drava lanica, odnosno njenih posebnih mera zatiti ivotne
sredine postoje razliita miljenja. Prema nekim autorima nisu potrebne posebne
dravne mere, jer su mere propisane na komunitarnom nivou vrlo striktne. Jedino bi
problem mogao nastati prilikom implemetacije tih propisa. Na drugoj strani, postoje
miljenja koja govore da propisi EU nisu suvie striktni, to ostavlja prostor za akcije
drava lanica.
Problem neimplementacije propisa Unije nije vezan samo za ovu oblast. Mnoge
drave ne izvravaju obaveze iz ove oblasti u dobroj meri, to je prouzrokovalo
aktivnosti Komisije na poboljanju toga stanja.
Komisija u vie navrata zajedno sa Savetom i Parlamentom ukazuje da je visok
stepen zatite ivotne sredine mogue dostici jedino ako se implementiraju propisi
na odgovarajuci nain. Ukoliko se striktno ne budu primenjivali propisi iz zatite
ivotne sredine u svim dravama lanicama nee se biti u mogunosti dostii
efektivna zatita koja je oznaena kao jedan od najvanijih ciljeva Unije. Ukoliko bi
tendencija neodgovarajueg implementiranja propisa dobila ire razmere onda bi to
imalo teke posledice za konkurentnu sposobnost Unije.
Komisija kao zatitnik Ugovora nastoji da obezbedi, to je mogue striktniju
primenu prava zatite ivotne sredine. Satistika koju poseduje Komisija pokazuje
postojanje brojnih povreda ovih propisa od strane drava lanica. Stoga je Komisija
vodila tzv. horizontalne akcije na poboljanju implemetacije propisa. Komisija ima
pravo da primeni na osnovu lana 226 mere protiv drave lanice, odnosno moe
sluaj izneti posle sprovoenja procedure pred Evropski Sud .
U dravama lanicama takoe postoje znaajne razlike u pogledu delatnosti
inspekcija. Ako se tome doda odsustvo odgovarajueg monitoringa u paktinom
delovanju na nivou Unije onda aplikacija toga prava vrlo esto biva nepotpuna.
Komisija stoga esto biva prikraena za relevantne i upotrebljive informacije. Ona
umnogome zavisi od informacija koje dobija u ad hoc formi od drava lanica,
peticionara, nevaladinih organizacija +i medija. Iako su ove informacije veoma
vredne esto bivaju usled nemogunosti provere neupotrebljive. Stoga je logian
zakljuak da takvi izvori informacija ne mogu biti osnovom politike kontrole.
Problem nastaje i u sferi oteanog pristupa Sudu u ovoj sferi. Drave lanice
stvaraju raznovrsne prepereke za nesmetano obraanje Sudu u ovoj oblasti.
166
Takoe, ne postoji procedura pred Sudom koja bi se specijalno primenjivala na

sluajeve vezane za zatitu ivotne sredine.
Bolji pristup pojedinaca i nevladinih organizacija Sudu imao bi mnogo vanih
dejstva i implementaciji. Pojedinani problem u implementaciji bi se morao reavati u
saglasnosti sa pravom EU. Efekat bi imao dejstva i u povratnom smeru, jer bi
prouzrokavao aktivnost potencijalno sukobljenih strana da izbegavaju nepotrebna
sudska sporenja. Pri ovome lakse je postii sporazum sa pojedincima nego li sa
interesnim grupama.
Problemi izostanka implemenatacije prava ivotne sredine mogu biti veoma
ozbiljni i takoe mogu da izazovu ozbiljne implikacije i za pojedince. Stoga se
posredstvom sudskih odluka nastojalo da se problem neadekvatne implementacije ili
izostanka implementacije resi na taj nain to e se ublaiti dejstva takvog stanja
(videti uveni sluaj Francovich). (Videti C69/90/1999 ECR I 5357) U tim
nastojanjima nije sasvim jasno kako se moe obezbediti pravno dejstvo takvih mera.
Komisija je, osim toga, upuivala Savetu predlog da donese preporuku kojom bi
se obezbedio minimum kontrole. U 2001. godini Savet i Parlament su usvojili
preporuku o tome.
KONVENCIJA IZ ARHUSA
Pravo na adekvatnu ivotnu sredinu imalo je dug period razvoja. Na to su uticale
brojne okolnosti meu kojima poseban znaaj ima razvoj na univerzalnom planu jer
je veina drava lanica EU bila vrlo aktivni uesnik na tome planu. U okviru
Evropske Ekonomske komisije UN 1992. usvojena je. Konvencija
o prekograninim efektima industrijskih udesa. Znaaj ovog dokumenta lei u
injenici to su njemu prvi put zajedno spomenuta tri elemeta od velike vanosti za
pravo na adekvatnu ivotnu sredinu i to: pravo na ekoloko informisanje, pravo
javnosti na participaciju i pravo na pristup pravosuu.
Ista Komisija je preporuila 1998. godine potpisivanje tzv. Arhus Konvencije o
pristupu informacijama i uee javnosti u donoenju i primeni odluka. Veoma vano
je to Konvencija predvia nunost omoguavanja pristupa Sudu u stvarima zatite
prava ivotne sredine. U konvenciji se govori o zatiti prava svakog pojedinca da ivi
u ivotnoj sredini adekvatnoj njegovom zdravlju i blagostanju.
U ovom dokumentu prvi put se povezuju zatita ivotne sredine i zatita ljudskih
prava. Taj model je u najveem delu inspirisan praksom drava lanica Evropske
Unije. U ovoj oblasti slui kao model izgradnje demokatatskih institucija i, to je
vano za drave u tranziciji, predstavlja za njih preduslov i dokaz o prihvatanju
evropskih vrednosti.
167
GLAVA X
ZATITA PRAVA POTROAA
OPTE NAPOMENE
Zatita prava potroaa odvijala na poetku zajedniki u okvirima zatite ivotne
sredine. U 1975. godini Savet je usvojio preliminarni plan zatite potroaa. Potpuniji
i samostalni plan zatite potroaa usvojen je 1999. godine, to bi se uslovno moglo
uzeti kao poetak evolucije pravnog okvira ove oblasti. Zatita potroaa odbvija se
na nekoliko polja aktivnosti i to:
1) potroake reklame,
2) neregulani ugovori,
3) kvalitet proizvoda.
Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici nije sadrao posebne odredbe o
zatiti prava potroaa. Ova prava tretirana su u okviru poljoprivrede i prava
konkurencije. Tek je u Ugovoru iz Mastrihta dodat lan 3, koji govori da treba
pojaati zatitu potroaa.
Susret sa novim izazovima koje namee globalizacija uslovio je da Komisija u
zatiti potroaa odredi prioritete koji su aposrofirali tri elementa i to:
1) odgovarajui finansijski servis, sutinski servis javne koristi i hrana. Svi
navedeni elementi se uzimaju kao odreujui u kreditnim potroakim
poslovima, plaanjima i legislaciji
o neophodnim kvalitetima dodatka proizvodima za ishranu,
2) edukaciju potroaa kako bi se ohrabrilo odrivo ponaanje potroaa i
sevisirao pristup informacijama,
3) pomo zemljama Istone Evrope da razviju svoju potroaku politiku.
lan 153 Ugovora o EU govori o visokom nivou zatite potroaa. Takoe je i
lan 95 govori o zatiti potroaa u vezi sa regulisanjem unutranjeg trita.
Amsterdamski ugovor je precizirao i detaljnije odredio glavne ciljeve koji se
sastoje u zatiti zdravlja, bezbednosti i ekonomskih interesa potroaa kao i u
ureivanju njihovog prava na obavetavanje, obrazovanje i organizovanje radi
odbrane svojih interesa.
168
Ovaj lan je dobio amandman kojim kae da se zatita potroaa odvija u

okvirima drugih politika i aktivnosti Zajednice.
Visok nivo zatite potoaa nije lako dosti s obzirom na injenicu da neke velike
drave kao npr. Nemaka kau da je dovoljno postii prosene vrednosti zatite
potroaa, jer je to nesumnjivo jedan od najvanijih ciljeva Unije, ali ne i jedini. To je
vidljivo u odluci Suda u sluaju Case C233/94. Sud nalazi da nita nema to bi
moglo opravdati promenu vertikalnog dejstva direktiva u ovoj sferi.
ZATITA PRAVA POTROAA U SFERI INFORMISANJA
Politika u ovoj sferi je polazila od injenice da se radi o veoma znaajnim cilju
Unije. Stoga je potrebno uzeti u obzir zatitu ovih interesa u celoj Uniji, odnosno
njenim sektorima. Tako bi se zadovoljile individualne i pojedinane potrebe. Valjalo
je radi ostvarenja toga cilja formulisati specifine potroake informacije i potroaku
politiku. I neku formu generalnog vodia o tome to je neophodno tititi u sferi
proizvodnje, raspodele i usluga.
Smatralo se da je neophodna politika koja e obezbediti :
1) efikasnu zatitu protiv naruavanja zdravlja i bezbednosti potroaa,
2) efikasnu zatitu protiv ugroavanja ekonomskih interesa potroaa,
3) upotrebu adekvatnih saveta, pomoi i podnoenja pritubi,
4) konsultacije sa predstavnicima potroaa u okvirima aktivnosti koji se tiu
donoenja odluka iz sfere njihovih interesa.
ZATITA PRAVA POTROAA U SFERI ZDRAVLJA I BEZBEDNOSTI

Postizanje zatite prava potroaa u ovoj sferi temelji se na nekoliko principa i
to:
a) roba i usluge koje se nude potroaima moraju biti u oekivanim uslovima i
formi. Za sluaj da to nije uraeno ti proizvodi moraju biti posle brze procedure
povueni,
b) Potroai moraju biti infromisani o svojstvima nuenih usluga i robe.
c) P o tr oai imju pravo na za titu od posledica prouzrokovanih neispravnou
proizvoda.
d) Dodaci u hrani moraju biti provrgnuti specijalnom reimu, odnosno moraju se
nai na specijalnoj listi odobrenoj na osnovu komunitarnih pravila. To je,
naravno, pozitivna lista.
169
Maine, elektronski ureaji i druga oprema moraju biti zbog pretpostavljene

opasnosti po zadravlje potroaa podvrgnuti posebnoj proceduri odoberanja za
upoterebu priznatoj od javnih vlasti.
ZATITA EKONOMSKIH INTERESA POTROAA

Ova vrsta zatite prava potroaa zasniva se na propisima koji su usaglaeni sa
pravom Unije. U tome znaajnu ulogu imaju sledei principi i to:
a) plaanje robe mora biti izuzeto od zloupotereba prodavaca u sferi oteanih
uslova kredita, neadekvatne robe i visokog pritiska prodavca,
b) ekonomski interes potroaa mora biti zatien od tete nastale od defektnog
proizvoda i nezadovoljavajue usluge,
c) prezentacije i promocije ne mogu biti dizajnirane pogreno kako bi potroa
stvorio lanu sliku o njima,
d) reklamne poruke moraju biti opravdane u smislu obezbeenja vrednosti koje se
podrazumevaju,
e) sve informacije vezane za marku proizvoda moraju biti tane,
f) upotrebna vrednost mora biti takva da omoguava adekvatan izbor potoau.
PRAVO NA ADEKVATNU PROPAGANDU I REKLAMU

Ovo pravo regulisano je direktivom 84/450. Kljuni deo direktive odnosi se na
nekorektnu rekalama i propaganda. Pogrena reklama i propaganada je ona, koja u
bilo kom vidu, ukljuujui nameru da posredstvom trika ili prevare postigne efeket
koji ne poseduje i time ekonomski osteti potroaa.
Direktiva obavezuje drave da obezbede adekvatnu kontrolu i suzbiju pogrene
reklame i propagandu, kao i da obezbede funk cionisanje sudske vlasti u smislu
sankcionisanja takvih reklama i propagande.
Zabranjene su i komparativana reklama i propaganada ukoliko moe proizvesti
tetene posledice po potroaa. Ona je jedino dozvoljena ukoliko je odobrena od
strane konkurentnog subjekat. Za sluaj da kreira bilo koju vrstu konfuzije u pogledu
imena, marke, zatienog imena nije dozvoljena.
170
ZATITA EKONOMSKIH INTERESA NEADEKVATNIM UGOVORNIM

TERMINIMA
Ovim problemom bavi se direktiva br 93/13. Legislacija ovoga tipa zapoela je u
Skandinaviji.
Direktiva 93/13 se tie pitanja odnosa iz ugovora samo prodavca ili snabdevaa i
kupca.
Direktiva 98/27 zahteva od drava lanica da obezbede ekspeditivno reavanje
pitanja iz ove oblasti sudskim putem. Ta pitanja, kasnije su bila su predmetom
regulisanja brojnih direktiva (vie od 11). One se bave lanim rekalama, reklamom i
propagandom medicinskih proizvoda, varljivim i nedaekvatnim ugovornim terminima,
tajm seringom, prodajom na daljinu itd.
Privatana i javna tela priznata od drave mogu traiti sudske zabrane u
sluajevima povrede ovih prava potroaa.
ODGOVORNOST PROIZVOAA
Pitanjima odgovornosti proizvoaca bavili su se organi EZ od 1970. godine.
Meutim, teko se dolazilo do sagalasnosti o kljunim pitanjima. Stoga je tek 1985.
godine postignuta saglasnost o bitnim pitanjima.
Prema odredbama iz te Direktive, proizvoa je odgovoran za tete koje nastanu
zbog neispravnosti njegovog proizvoda. Naravno, na kupcu je obaveza da ponudi
dokaze o uzronoj vezi izmeu tete i defekta na robi.
Defekt na robi postoji ako ona ne poseduje kvalitete u pogledu svojstava i
sigurnosti koji se oekuju u konkretnim okolnostima.
Takoe su prediviene odredbe koje tite prava proizvoaa. One se odnose na
tehnike defekte koji ne postoje u vreme pustanja u rad ili cirkulaciju proizvoda.
Lista tih okolnosti koje su iznete u cilju odbrane proizvoaa izazivale su mnoge
kontroverze pa zahteve Komisiji i Savetu da se izmene. Takvi Zahtevi imaju realno
uporite u brojnim tetama koje se plaaju katkad i neopravadano zbog razliitog i
nesavrenog pravnog sistema u ovoj obalasti.
Brojne su primene nacionalanog prava koje su u suprotnosti sa direktivima iz
ove obalasti. O tome svedoe odluke Suda (videti: Case C382/92).
171
Savet je usvojio Direktivu 92/59 1992. godine u kojoj se propisuju uslovi za

plasiranje bezbednih proizvoda na trite. Kao odgovarajui proizvodi u tom smislu
smatraju se oni koji poseduju normalana i oekivana svojstava i ne poseduju bilo koji
rizik za upotrebu. Takoe, moraju ispunjavati uslove koji otklanjaju rizike po zdaravlje
i bezbednost potroaa.
Ukoliko proizvodi nisu sasvim lieni izvesnih rizika prodavac mora da da potpune
informacije o njima. Te informacije moraju biti upotrebljive. Ovaj sistem se pokazao
kao nedaekvatan i prouzrokavao je brojne dopune putem razliitih direktiva. Pojedine
su konketrtizovale obavezu drva lanica da uspostave monitorig pritubi sa
bezbedonosnim standardima.
Komisija je instistiara na mnogo veoj angaovanosti vlasti drava lanica kako
bi se postigla vea efikasnost elimnisanja tetnih i nespravnih proizvoda sa trita.
172
GLAVA XI
ZATITA SOCIJALNIH PRAVA
OPTE NAPOMENE
Pitanja socijalane politike bila su u EU od samog poetka integracionog procesa
u fokusu veoma znaajne panje svih relevantnih faktora. Beleimo ve u Rimskom
ugovoru iz 1957. godine snano apostrofiranje namere da se reavaju pitanja
socijalne politike. Svi kasniji osnivaki ugovori i drugi pravni akti bavili su se ovim
pitanjima.
Poseban znaaj za razvoj socijalne politike u EU imalo je donoenje Povelje o
fundamentalnim socijalnim pravima 1989. godine od strane Evropskog Saveta. Ovaj
dokument su prihvatile sve tadanje drave lanice izuzev Velike Britanije.
Konkretizacija i ureenje pojedinih pitanja iz ove oblasti bila je predmetom
regulacije u Mastrihtskom ugovoru i Protokulu o socijalnoj politici uz taj ugovor u
kojima su utvreni osnovi za dalji razvoj.
Poseban doprinos tome razvoju dao je srednjoroni program (19951997),
nazvan Socijalani akcioni program usvojen 1994. godine.
Komisija je, takoe, te iste godine objavila Belu knjigupriprema pridruenih
zemalja Centralne i Istone Evrope za integraciju na trite Evropske Unije. Uz ovu
knjigu objavljeni su i brojni aneksi, od kojih se jedan odnosio na socijalnu politiku.
Posle Amsterdamskog ugovora 1997. godine usledile su novine u tome to je
Protokol o socijalnim pitanjima postao sastavni deo toga osnivakog ugovora i to su
se neka pitanja kao npr. zapoljavanje regulisala po posebnoj proceduri.
Kada je re o karakteru koncepta socijalne politike u EU, moglo bi se rei da je u
pitanju veoma irok zahvat. To dokazuje veliki broj legislativom obuhvaenih pitanja
ove oblasti.
EU je batinila dostignua Meunarodne organizacije rada na nain koji u
potpunosti odgovara potrebama konkretnih uslova koji u toj sferi vladaju. Taj pristup
obuhvatao je bogata iskustva drava lanica koja su se u mnogim sluajevima
pokazala kao veoma upotrebljiva. Deo njih je ugraen u principe Povelje iz 1989.
godine. Vodilo se rauna da se uspostave modeli i dostignua zatite prava radnika
karakteristinih za period tenji za uspostavljanjem drave blagostanja, razvijenih
industrijskih odnosa i kolektivnih pregovaranja.
Usled takvoga stanja najpre su pojedina socijalana prava bila garantovana na
nivou drava lanica, a drugi deo na komunitaranom nivou. U ovom drugom delu
primenjivani su su legislativni akti karaktristini za ovu delatnost EU, a to su:
direktive i preporuke.
173
Karaktrisitika pravnog sistema koji pociva na tim osnovama odrava raznolikosti

koje su bile prisutne u pravnim sistemima drava lanica. Pravna priroda ovih
pravnih dokumenata: jedan obavezan sa direktnim, ali ne i neposrednim dejstvom
(direktiva) i drugi neobavezan (preporuka) koji ne proizvodi pravna dejstva bili su,
bez sumnje zbog svojih takvih kvaliteta, veoma pogodni za nastanak relativno fluidne
nove komunitarane regulative. Njihova elastinost u smislu primene u dravama
lanicama koja je omoguavala da se uvaava konkretno stanje u ovoj oblasti kod
njih, postala je osnovna strategija procesa harmonizacije i pribliavanja. Ta
tendenciaja, i pored znaajnog utiaja nacionalnih zakonodvstva bila je veoma
snana i postala je osnovom nastanka svojevrsne prakse koja se na poetku bavila
vie pitanjima naelnijeg karaktera. To su najee bila pitanja slobode kretanja
radnika, kolektivnog pregovaranja, zarada, informisanosti i raznovrsnim formama
participacije u upravljakim poslovima. Kasnije su se profilisala i neka druga pitanja
vezana za zaposlenost, socijlanu zatitu posebnih kategorija lica kao npr.
hendikepiranih, mladih i nemonih lica.
PRAVO NA SLOBODU KRETANJA
Povelja iz 1989. godine garantovala je pravo na slobodno kretanje radnika. To

pravo moe biti ogranieno jedino iz razloga zatite javnog reda, javne bezbednosti i
javnog zdravlja.
Pravo slobode kretanja podrazumeva primjenu principa nediskriminaije i
jednakog tretrmana svih radnika. To u osnovi ima za posledicu omogucavanje svim
radnicima da u okvirima njihovih profesija imaju jednaku dostupnost svih poslova
pod jednakim uslovima.
Sprovoenje u praksi jednakog tretmana neminovno je povlacilo pitanje
ujednacavanja uslova za ostvarivanjenje nesmetaqnog boravka radnika u svim
dravama lanicama i ujednacavanje uslova za priznavanje diploma.
Savet je 1968. godine doneo uredbu o kretanju i boravku radnika. U njoj je
predviena naelna odredba po kojoj se radnicima moraju obezbediti uslovi za
poboljanje ivotnog standarda. Takoe je izjednaen poloaj radnika migranata i
domicilnih radnika na celoj teritoriji Evropske Unije.
Osnivanje Agenije za zapoljavanje 1992. godine donelo je sistematski tretaman
toga pitanja na celoj teritoriji Evropske Unije. Tim putem se, kao preduslov za
reavanje velikih problema, u oblasti zapoljavanja postiglo da se na nivou principa
obezbedi postizanje vee mobilnosti radnika. Predvieno je pojednostavljenje
procedura u svim vitalnim segmentima njihovog statusa i poloaja.
Reavanje ovih pitanja omoguilo je da se pristupi regulaciji drugih vanih
pitanja kao npr. pravinih nadoknada za rad koje bi mogle obezbediti uslove za
normalan zivot. Raznolikost problema kojima je bila optereenja ova oblast
uslovljavali su nastanak raznovrsnih trendova.
174
Neki od njih su uslovili da se pojave dokumenti tipa Bele knjige iz Esena 1994.
godine. U njoj su tretirana pitanja rasta, konkurentnosti i zaposlenosti. Posebno je
znaajno to je izloena strategija poveanja zaposlenosti kroz investiranje u struno
obrazovanje, prekvalifikaciju i poveanje njihovih radnih i zivotnih uslova. Takoe se
nastoje sanirati posledice nastale u domenu nezaposlenosti, usled tehnolokih
promena, usled intenzivnog privrednog rasta. To se delimino postie
subvencioniranjem pomoi grupama koje su najvie pogoene nezaposlenou.
JEDNAK TRETMAN MUKARACA I ENA

Privenost ovom principu vidljiva je u dugom periodu zakonodavne delatnosti u
EU. Vodilo se rauna o sutinskom obogaenju ovoga principa proirivanjem
njegove primene izvan jednakog nagraivanja za isti rad. To se odnosilo, pre svega,
na jedanak tretman prilikom dobijanja posla, radnih uslova, socijalne zatite,
obrazovanja, strunog osposobljavanja i dostupnosti napredovanja na poslu.
STRUNO OSPOSOBLJAVANJE
U pogledu strunog osposobljavanja svakom radniku dato je pravo da ga bez
diskriminacije ostvaruje tokom itavog radnog veka. Vremenska neogaranicenost
ostvarivanja toga prava u funkcionalistickom smislu nuna je iz razloga neophodnosti
nastalih usled tehnolokih inovacija i napretka.
Ta stermljenja su bila vidljiva posebno u odredbama Mastrihtskog ugovora. One
podstiu akcije zajednice u koje bi proces strunog osposobljavanja uinile bliskim
mladim generacijama i omoguile potpunu saradnju ustanova nadlenih za ovu
sferu. Pored toga ustanovljen je veliki broj progarama i raznovrsnih akcija na svim
nivoima obrazovanja kako bi se, posredstvom kategorije permanentnog obrazovanja,
obezbedio odgovarajui nivo obrazovanja saglasan realnim potrebama.
IVOTNI I RADNI USLOVI I BEZBEDNOST I ZDRAVSTVENA ZATITA

Pitanja bezbednosti na radnom mestu, poboljanja radnih uslova i zdravstvena
zatita na poetku integracionog procesa bili su domenu nacionalanog
zakonodavstva. Isti sluaj je bio i sa kolektivnim pregovorima i sklapanjem
kolektivnih ugovora.
Rimski ugovor iz 1957. godine, Socijalana povelja iz 1989. godine bavili su se
ovim pitanjima. Takoe je Evropska komisija donela vie direktiva i veci broj drugih
akata. Tretirana su pitanja vezana za organizaciju radnog vremena. Regulisana su
pitanja prava radnika u poslovima transfera preduzea i njihove insolventnosti.
175
Takoe je i Savet svojim direktivama regulisao pitanje zatite na radu utvrujui

obavezu poslodavaca da obezbede zatitu radnika na radu u svim aspektima. Osim
toga, tim putem regulisano je pitanje posebne zatite na radu u granama i radnim
mestima sa posebnim rizicima. To se odnosi na rad u rudnicima, rad sa eksplozivima
i drugim opasnim materijama, radijaciji, jonizujuim zraenjima itd. Kako se
vremenom uveavao broj rizinih radnih mesta, Savet je 1994. godine osnovao
Evropsku agenciju za zdravlje i bezbednost na radu.
SOCIJALNA ZATITA
Karakter socijalne politike prvi put je bio sistematski ureen Socijalnom poveljom
iz 1989. godine. Podvlai se u njenim odredbama da svi radnici Evropske zajednice
moraju imati odgovarajuu socijalnu zatitu i garantovani nivo beneficija. Takoe je
predvieno da oni radnici koji nisu u situaciji da ponovo stupe na trite rada, a
nemaju dovoljno sredstava za ivot moraju imati adekvatnu socijalnu pomo.
Opta namera u EU da se stvari u socijalnoj sferi podignu na vii nivo
podrazumeva vei stepen koordinacije nacionalnih socijalnih politika. Pri tome se
nailazi na ozbiljne tekoe uslovljene brojnim razlikama meu njima. Stoga je
komunitarno zakonodavstvo najee na nivou opstih principa. Usled toga, ono
neretko odrava nesklad izmeu proklamovanih ciljeva u pogledu otklanjanja
prepreka za slobodno kretanje radnika na celom prostoru Zajednice i legislative
drava lanica koje vrlo esto nisu profilisane u tom pravcu. Pa ipak, takva situacija
ne bi mogla posluiti za izvoenje zakljuka o nedovoljnim aktivnostima na tom
planu. Ovo stoga to su normirani principi u vezi sa brojnim pravima i posebnom
nadoknadom za: invaliditet, bolesti na radu, materinstvo, posebnu zatitu dece,
starih lica i onih koji su u stanju koje zahteva pomo drugih lica.
Predvia se zatita penzionera u tom smislu to penzije moraju biti u novanom
iznosu koji e obezbediti uslove za pristojan ivot. Takoe se obezbeuje pravo na
nadoknadu onim licima koja nemaju uslove za penziju kada dostignu doba za
ostvarenje toga prava u iznosu dovoljnom da obezbedi osnovne uslove za ivot.
Ovim licima se, takoe, garantuje pravo na medicinsku zatitu.
Lica za razliitim oblicima nesposobnosti imaju pravo poseb ne nadoknade za
ponovnu socijalnu integraciju. To se postie posredstvom obezbeenja nadoknada
za profesionalnu rehabilitaciju, raznovsna pomona sredstva, stambene uslove i dr.
PRAVO NA UDRUIVANJE
176
Poslodavci i radnici u duhu dobre tradicije visoko razvijenih trinih privreda

imaju pravo da se udruuju i da kolektivno pregovaraju o svojim ekonomskim i
socijalnim interesima. U skladu sa tako profilisanim ciljevima, oni imaju pravo da
zakljuuju kolek tivne ugovore. Posredstvom kolektivnonog pregovaranja postigli su
se veoma znaajni ciljevi na planu privrednog napretka i prilagoavanju promenama
u proizvodnom procesu.
Pravo na informisanje, konsultovanje i participaciju
Ova prava su, u izvesnom smislu, komplementrna sa prethodnim pravima i
delimino su deo toga sistema. Informisanje, konsultovanje i participacija radnika
moraju biti razvijeni na odgovarajuci nain. Tim bi se postiglo podsticanje evropskog
socijalnog dijaloga. U mnogim oblicima postoje raznovrsne manifestacije
konsultovanja, u kojima uestvuju predstavnici poslodavaca i radnika.
177
GLAVA XII
ZAKLJUNA RAZMATARANJA
UPRAVLJANJE I LEGITIMET U EU
Pitanje legitimiteta u EU prevazilazi okvire naeg rada zato to bismo morali
eksplicirati brojne aspekte toga kompleksnog pojma. Naravno, to nije na cilj i iz tog
razloga emo se njime baviti samo u meri u kojoj je neophdno da se osvetli
legitimitet prava na upravljanje i prava na donoenje odluka. Konkretno je, kada se
radi o legitimitetu stvaranja prava, pitanje da li je re
o pravnom pojmu koji se dobija od politikih autoriteta, to bi bez sumnje bilo teko
teorijski uobliiti zato to politiki sistem EU nije nalik na bilo koji do sada poznati u
svetu. S obzirom na tu injenicu, nije mogue vui paralele sa tradicionalnim
normama demokratije, pa je stoga usled evidentno prisutnog deficita demokratije
pitanje legitimiteta i demokratije centralno i najvanije u svim pristupnim
kontroverzama. Nezaobilazno je u tom kontekstu pitanje upravaljanja i ustrojstva
toga sistema. Do sada poznati principi na kojima poivaju upravljanje i vladavina uz
podrku birokaratije ipak ne bi mogli ni u kom sluaju ukazivati na veu slinost sa
sistemom upravaljanja u EU. Veoma je rasprostaranjeno shvatanje da u Evropskoj
Uniji nema odgovarajue i dovoljne demokratske kontrole. Ne postoji Vlada koja bi
bila direktno odgovorna za delatnost Evropske Unije. Pa ipak iako Evropska Unija
nema tradicionalane Vlade vidljive su razliite vrste politikih proseca i procedura
donoenja odluka. Veliki znaaj ima donoenje odluka koje bi mogli imenovati
produktima meunarodne saradanje. Meu njima nezaobilazan znaaj imaju odluke
koje se odnose na globalno trite, meunarodne finansije i humanitarno pravo. Na
drugoj strani, mnogi ugovori iz bezbedonosne sfere, zatim oni iz oblasti borbe protiv
organizovanog meunarodnog kriminala i terorizama, aerozagaenja i raznovrsnih
polucija u industrijskom kompleksu ne poznaju dravne granice i ne mogu se
kontrolisati akcijama bilo koje pojedinane vlade, niti pak samo sa jedne bilo koje
pojedinane dravne teritorije.
Meutim, termini vladanje pa i upravaljanje obuhvataju i aspekt unutranje
politike. Odnosi u toj sferi takoe mogu biti kompleksni i zahtevaju veoma iroko
razmataranje koje je uslovljeno ueem veeg broja aktera. Poznato je da ukoliko
bi jedna vlada elela da ima uspeha u radu mora imati veoma razuene odnose sa
organima nieg nivoa vlasti, razliitim javnim telima i brojnim asocijacijama civilnog
drutva. Osim toga, nuni su izgraeni odnosi i sa raznovrsnim asocijacijama i
organizacijama graana koji su povezani u postizanju zajednikoga cilja.
U ovom kontekstu nije znaajno to na meunarodnom planu deluju i snano se
afirmisu mree transnacionalnih korporacija, tela i agencija koje na razliitim nivoima
donose znaajane odluke, jer je poznato da ni u kom sluaju takva situacija ne moe
iskljuiti koncept tradicionalnog upravljanja, zasnovanog na hijerarhijskom ustrojstvu.
To je, uz druge razloge, bez sumnje je uticalo na to da su u EU politiki planeri
kombinovanjem ta dva tipa upravaljanja pokuali da saine novi vlastiti sistem
vladanja u Evropskoj Uniji.
178
Specifinosti upravljnja vidljive su bile od poetaka Evropskih integracija i mogli

bi ih uslovno nazvati Moneovim metodom upravljnja. lntegaracija je ostvarivana
laganim koracima, sa naglaskom na praktine zadatke. Koncept novog tipa
upravljanja postignut je, kao to je poznato, u sferi proizvodnje elika i uglja i
poljoprivrede bez posebnih potresa ili angaovanja graana.
Vremenom se razvila veoma bogata struktura koja se pojavljuje u vie
jedinstvenih oblika. Nema sumnje da se institucionalna sloenost EU moe smatrati
kompleksnijom u poreenju sa strukturom institucija drava lanica. Na primera,
jedna direktiva zahteva saglasnost Komisije, Saveta ministara i Paralamenta. Posle
toga, obino se direktive implementiraju u nacionalne pravne sisteme. Promena
njihovog statusa mogua je posle odluke Suda pravde EU.
Sud Pravde sa takvim ovaenjima razlikuje se od svih sudova u sistemima
vladavine drava lanica.
Pojedini autori ukazuju na slinosti sa sistemom SAD. Oigledno da Evropska
Unija ima pravna pravila koja veoma utiu na ivot njenih graana. To se, kao to je
ranije ukazano, odnosi na ekonomsku socijalnu, zakonodavnu, konstutcionalanu,
spoljnopolitiku sferu koja se umnogome menja u pravcu prenoenja politike
odgovornosti sa drava lanica na Evropsku Uniju. Katkad nisu mala iznenaenja
evropskih graanja kada otkriju da odluke Evropske Unije znaajano utiu na njihove
mogusnosti i ivot. Usled toga se neretko veoma snano postavljaju pitanja zbog
ega su u defanzvi tradicionalani kanali funkcionisanja politikog predstavaljnja i
demokaratije i u kojoj meri se moe osporavati legitimitet nove politike u EU.
Poliiki legitimitet bi mogli okarakterisati kao kapcitet sistema da proizvede i
odrava uverenje da je taj politiki sistem odgovarajui za pojedina drutva. Sa
druge strane subjekti koji kreiraju obavezna pravna pravila donose ih sa
transparantim sveu da im se pokorava veina graana i da instiutcije kojima je
dunost da upravljau to ine sa uverenjem da imaju pravo da to rade. U skladu sa
ovim shvatanjem, mogli bismo govoriti o legitimnosti najveeg broja politikih
sistema. Legitimnost je u razliitim epohama izvoena iz razliitih izvora. Dananji
legitimitet Evropske Unije izvire iz uverenja demokratskih drava lanica da e u njoj
postii vei stepen liberalne demokratije. Za legitimnost sistema Evropske Unije
potrebno je da njeni graani prihvataju legitimitet tog sistema, uz postojanje
neophodnih preduslova i to:
Demokratsko ureenje, efikasnost i sopstveni identitet. Prvi uslov je gotovo
univerzalno prihvaen kao neophodan, ak i da bi se ulo u sistem Evropske Unije.
Sutinski, ta orijentacija poiva na uverenju graana da su politiki organi pravedno i
legalno izabrani i konstituisani. Metode i procedure koje se primenjuju u tom tipu
upravljanja poivaju na sledeim kriterijumima i principima:
1) legalitet,
2) potenje,
3) odgovornost i
179
4) pokoravanje specifinim demokratskim normama.

Sistem, naravno, mora funkcionisati kvalitetno u interesu graana. Ukoliko ne bi
poivao na stabilnoj osnovi i ukoliko ne bi funkcionisao efikasno izgubio bi legitimitet.
Evropski identitet kao kriterijum i neophodan uslov veoma je teko definisati u
uslovima enormne raznolikosti naroda i kultura u Evropi. Reklo bi se na prvi pogled
da model super impostacije posebnog evropskog identiteta vie zvui kao visoko
postavljeni cilj, kojem valja teiti, nego li to je to realnost koju je mogue dostii u
dogledno vreme.
PROBLEMI KONSTITUISANJA SISTEMA PRAVA EVROPSKE UNIJE
Centralni problem svih uslovno reeno pravnih fenomena nastalih u ovirima
Evropske Unije mogli bi formulisati pitanjem kako i na koji nain se moe obezbediti
njihovo efikasno izvrenje.
Specifinosti modela upravljnja, koji se direktno odravaju na fenomen prava,
sadrani su u nesvakidanjoj podeli nadlenosti izmeu drava i institucija Evropske
Unije. Ovakav model afirmise se u traenju konsensusa posredstvom razliitih nivoa
upravljanja i donoenja odluka.
Sistem Evropske Unije ostavlja sliku stalnih promena, odnosno evolucije. Takav
obim promena nije zabeleen dosad niti ujednom poznatom entitetu.
Navedene promene nastupale su posle brojnih katkad konfuznih sporazuma
izmeu drava lanica, intitucija i raznovrsnih interesnih grupa.
Proirenje lanstva Evropske Unije iznova postavlja pitanje na kakav nain je
mogue, u postojeim institucionalnim okvirima, donosti odgovarajue odluke. Time
se iroko postavlja pitanje u vezi sa budunou Eropske Unije.Nije sasvim jasno da
li e budunost biti u znaku sve veeg rasta uloge zajednikih institucija ili e ostati
kao to je to do sada, veoma uspean eksperiment.
Radi potpunijeg objanjenja osnovnih stermljenja, u identifikaciji karaktera
Evropske Unije ilustarativno je podsetiti se rei Zaka Delora, predsednika Komisije,
koji ju je nazvao neidentifikovanim politikim objektom. Prema nekim miljenjma
nalik je na neke meunarodne organizacije kao NATO ili Ujedinjene nacije. Postoje
miljenja koja joj pripisuju slinosti sa federativnim dravama, kao to su npr.
Kanada ili Nemaka.
Meutim, ispravan je jedino zakljuak da velike slinosti nema niti sa jednim
gore iznetim faktom.
Funkcionalistiki i neofunkcionalistiki pristupi ukazuju na okolnost da se
posredstvom uveanja ekonomske meuzavisnosti drava lanica stvarju uslovi za
njihovu sve veu intergraciju u drugim oblastima.
180
Zastupnici meuvladinog modela saradnje smatraju da su drave, bez obzira na

to to su prenele deo suverenih prava na Uniju, faktiki ostale stvarni nosioci
dimenzija integracije. Pri tome se u konktertnim okolnostima ne uzima u obzir
injenica da je teko postii na dui rok kompromis o nacionalnim interesima drava
lanica, iz protog razloga to su oni razliiti.
Kompromisne poglede sadre miljenja tzv. novih institucionalista, koji
komparativnim metodama razliitog karaktera nastoje da otkriju sutinu upravljanja i
pravnog sistema u Evropskoj Uniji. Oni smataraju da je Evropska Unija sistem koji
poiva na punoj afirmaciji saradnje, bez obzira na neoubiajenu podeljenost
nadlenosti.
Takva podeljenost prevazilazi se na taj nain to aktuelna politika insistira na
poveanoj meuzavisnosti. To je nuno i zato to se, po njihovom miljenju, proces
integracija u Evropskoj Uniji mora posmatarati kao kontinualan. Stoga institucije i
organi utvruju svoje prioritetete razvoja i sopstvene agende, to ukupan sistem ini
pomalo neuobiajenim, ali ipak efikasnim na potrebnom nivou.
Sa druge strane, valja se podsetiti na rei iskara d Estana koji kae da svi
efovi drava i vlada na sastancima nastupaju sa namerom da se postigne
kompromis. Meutim, kada se vrate u svoje zemlje, u svojim glavnim gradovima daju
izjave da su na tom istom sastanku uspeli da uspeno plasiraju interese svoje
zemlje.
Usled mnogih otvorenih pitanja veoma su popularne debate o budunosti
Evrope. U tu svrhu, potpisan je i stupio je na snagu Ugovor iz Nice. Takoe, donet je
Ustav EU. Ta reforma bi donela simplifikaciju osnivakih ugovora i jednostavnije i
jasnije procedure upravljnja.
Model upravljanja iznet u Ustavu je u osnovi hibridan, jer sadri elemente
meuvladine, federativne i komunitarne strukture odluivanja.
Ipak, nesporno je snano opredeljenje da se radi u interesu graana Evropske
Unije, iako se katkad uju disonantni tonovi, odnosno tvrdnje da se sistem etablira,
ali ne u interesu svih.
black.baron@live.co.uk
181

Pravo Evropske Unije - Knjiga

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pravo Evropske Unije - Knjiga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats