Stefan Exdoglija Filozofski centar za psihoanaliza Novi Sad Ageafa 11 3/2014 UDC 1 Lacan J 1 Adorno T, Pregleda rad Review Article Lakan i Adorno o individualnom identitetu Apstrakt: U radu se isituje i problematizuje veza izmedu Kiuénih stavova aka Laka i"Teodora Adora, pre svega, kad je re€ 0 individualnom idlentitetu. Posto je ‘za Lakanonovo shvatanje 0 genezi identiteta Kljuéno odrastanje, prvo se osvetlava Lakanovo uéenje 0 razcoju Lmaginarnog, Simboligkog i Realnog registra svesti. kdentier tukluzuje imterpelacja, odgovaranje na ideoloSko provivanje od strane drugog, kojom subjekt zawzima svoje mesto u deuitva. AK, suproto trdenjima Luja Altsera, kod Lakana {Adorna individua nie svodiva na drustveno-integrisant ideoloski subjekr. Svako postajanje ovakvim subjcktom proizvodi neintegrisani ostarak" u individui, Ova} ak java se u svim wvorevinama nesvesnog, u simpromima i predstavla kod obojice rislilaca motor promene individue. Za Lakana se psioanaliticko lecenje zavriava pomirenjem sa prirocom na kome je Adorno insistitao i to u obliku ilentiikacije sa simptomom, Lakan i Adorno daju i homplementarne perspektive u ket drastvenog, identiteta individue njfhovim ugenjem o Oznaéitelw-gospodaru (Lakan) odnosno 0 pojmu (Adorno). Problem je iu tome sto Kljuéni termin kojima se individua identifikuje i koji je dovode u ven sa grupama u Roje se serstava ne kafu nam racionalno sta je individua u suftini, Kijusne tei lijalekeika imaginamo, realno, identiter, simptom, oznaéitel-gospodar, ‘Teoretigari su poslednjih godina sve svesniji odnosa Frankfurtske skole i francuske tradicije strukturalizma i post-strukturalizma. Dok poredenja uéenja Teodora Adorna (Theodor Adorno) sa Zakom Deridom (Jacques Derrida) ili Miselom Fukoom (Michel Foucault) ne nedostaje, radova 0 veri Lakana (Jacques Lacan) 1 Frankfurtske skole nema, po mom miljenju, dovolino. U ovom radu bice istrazivani neki aspekti Adornove i Takanove teorije o identitetu liudskog biéa — predmetu psihoanalize, kao i glavnoj temi Adornovog krucijalnog dela 189Negatiene dijalebtike, Rad posinje izlaganjem Lakanove teorije razvoia individue i geneze odnosa subjekta i objekta kod Adora i Lakana. Posle eksporicije lakanovske teorije o strukturi psihe i objaSnjena uéenja o identitetu individue kod Lakanom inspirisanog Altisera sledi ekspozicija Adomovog dijalektickog pristupa misljenju o identitetu, Odatle se prelazi na ekspoziciju bliskosti_dva mislioca u stavovima o potrebi za pomirenjem sa prirodom (kod Adorna), potrebi za identifikacijom sa simptomom (Lakana). Na keaju se iziaze komplementarni adornowski i lakanovski pristup identitetu uu Lakanovom uéenju o Ornaéitelju- gospodaru i Adornovom uéenju o opitim pojmovima, Ragroj i regis’ vest. Subjekat i Objekat Po Lakanu, psiha ima tri ,tegistra‘: Imaginarno, Simboligko i Realno, Imaginarno, Simboli¢ko i Realno wu medjusobnoj interakeiji rukovode Zivotom odrasle individue. Oni su povezani sa Lakanovom teorijom psiholo&kog razvoja. Realno je onaj aspekt Ijudske psihe koji je vladao nadim najsanijim ivotom, koji je bio stanje u kojem se nalazilo svako Ijudsko bige do Sestog meseca starosti. Tada smo, ne prepoznajudi ni razliku nas i objekata, u haotiénoj meSavini oseéanja, opazaja i nagonskih impulsa, postupali zapravo najpritodnije, vodeni samo trenutnim telesnim podudama, tako da smo tada bili najblizi isto} materijalnosti postojanja’”. Realno se tie samo potrche i momentalnog (pokuiaja) zadovolienja telesne potrebe. To stanje Giste prirodnosti, gde éak, po Takanu, nema ni razlikovanja nas i objekta, jeste ono ito smo zauvek izgubil ulaskom u Simboligko, te je Lakan poznat po izreci da je »Realno nemoguée”, Medjutim, ovde treba biti jako analiticki obazriv, jer je w pitanju najtedi Lakanov pojam, najparadoksalniji pojam. Realno je nemoguée utoliko Sto .nema nazad” poste uluska u Tjudsko drustvo i poredak Simboligkog, uéenjem jezika. Ali iako smo od stanja u Kome smo bili mladi od Sest meseci zauvek odvojeni, ipak je Realno évesta sx same materijalnosti nase egzistencije, na koju se naslanja ceo psihicki Zivot i Koja nastavlja da utige na psiltu dofivorno, jemo za takvo stanje koje posle Sestog meseca starosti nastaje ikada vige tvrditi da poseduje taj stepen materijalnosti, prirodnosti Realnog, spontanosti koju nam priroda jeste dala, ali koju smo zauvek izgubili. Tek posle & tog, meseca, po Lakanu, uopite pravimo razliku izmedu sebe i sveta, te dakle: tada 1 Kako je to sasvim prikladno regeno, ux moje naglatavanje citiranih ret, u osnovnom, a module podelienom, izvoda ir Lakanovog ucenia, ekeplikaci tri kléna jakanowt pojma (Felluga, internet) 10formiramo svoj prvi i najprimitivniji identitet i stiéemo predispozicije za daljnji normalni razvo}. Svesni identitet subjekta kao ega izlozen je Lakanovoj otro} ksitici veé obzirom na terminologiju. On pripada poretku Imaginarnog, koji nastaje u ,ogledalnoj fazi”, od Sestog do osamnaestog meseca starosti”, Kljuéne sposobnosti Ijudske Zivotinje koje sti¢e u ovo} fazi s sposobnost identifikacije i razlikovanja sebe i objekata u svetu. Lakan primeéuje opsednutost dece tog uzrasta svojom slikom u ogledalu, ptimetiviti da nasuprot haotiénosti Realnog promenijjivih nagona, nerazvijenih intelektualnih i motornih funkeija, dete biva fascinirano kada vidi svoju sliku u ogledalu, u kojoj, po prvi put, bukvalno vidi sebe kao jedinstveno Ja, ali i kao razliditog od svega spoljasnjeg i od materijalnosti sopstvenog Realnog haotiénih nagona i nerazvijenih psiho-fiziékih funkcija koje se ne vide na jedinstvu slike u ogledalu. Shika u ogledalu je primer agensnosti Imaginarnog u psihi, koju Lakan tematizuje pojmom. Idealnog-Ja. Dete formira svoj identitet identifikacijom sa pozelinom slikom, sa Idealnim-Ja, te je identitet jastva utoliko imaginaran: bazira se na jednom prepoznavanju sebe u_ slici sebe, koje je uvek i neprepoznavanje. Identitet oblikujemo wu dalinjem razvoju_uvek identifikacijom sa drugima koji su zauzeli (za nas) poziciju ogledalnog, idealnog-jastva, te va%i uvek ,ja je drugi* (Lacan 1993:7). Veé w fazi ogledala jastvo navlaéi ,oklop otudjujuceg identiteta koji ce obeleziti krutoSéu svoje strukture ceo mentalni razvoj subjekta (I-acan 1994:96).\ Iz dosadanjeg opisa veé vidimo da je identitet Coveka narcistigka fikeija i rezultat represije nad Realnim: nad unutrainjom prirodom i nad spoljasnjom prirodom (od koji se subjekat odvaja_ jedino prepozmavanjem sebe u neéemu Sto nije on sam, —dakle: neprepoznavanjem). Nastanak ega koje navlaéi ,oklop otudjujuceg identiteta" izdvaja sopstvo iz pritode, te je osnov dualizma subjekta i Subjekat, objekat i njihov odnos su dakle neto nastalo, a ne dato. U Dijaektici prosvetitetjstna Adorno i Maks Horkhajmer (Max Horkheimer) istiéu da se pritoda obiéno misli kao jedinstvena u rome Sto je cela jedinstveni objekat za subjekta — sve u njoj se lava kevaliteta i postaje materijal kojim treba ovladati (Adorno i Horkheimer 1989:24). ,,Ljudi se misljenjem distanciraju od prirode da bi je sebi postavili tako kako je mogu svladati (Adorno i Horkheimer 1989: 51). Za prosvetlienu subjektivnost se moze rei i prema radovima Frankfartske skole da je zasnovana na Lakanovom ,oklopu otudjujuceg, 2 Fara ogledala, Imaginamo i identifikacia su teoretizovani u Lakanovom élanku ,The Mirror-phase as Formative of the Fanction of the I" (Lacan 1994). 191identiteta™ = okaraktetisana je ,primidom identiénosti* (Adorno 1979:246). Ideal modemnog,jastva je snazan karakrer, volja kao ,évesta identignost", ali, Adorno dodaje: ,,identificirajuéi prineip subjekta sam je interirizirani princip drustva (Adorno 1979:202). Cvesta volja, jak karater je ptincip identignosti subjekta, a: ,,Identiénost sopstva i samootudjenje od samog st. poéetka povezani(..) Volje ima onoliko koliko se ljudi objektiviraju uw karakter. Time oni naspram sebe samih(.)", to jest naspram mnoitva njihovih iskustava, refleksa, impulsa ,postaju neéim vanjskim(..) (Adorno 1979:183). Sama krutost subjekta i krutost deobe subjekta i objekta, ljudi i pritode, utemeljena je drustvenim odnosima i nastala je kroz istoriju, Sto je kljuéni Adornow (i Horkhajmerov) dodatak Lakanovoj teoriji, Odnos subjekta i objekta odraz je drustvenih odnosa ovladavanja, ,utemeljen je distancijom [spam objekta] koju gospodar dobija (Adorno i Hotheimer 1989:27) time &to on samo naredjuje svom podredjenom i nije u neposrednom odnosu. sa spoljainjim sevarima, a .Covecanstvo je moralo proci stasne stvari pre nego Sto je bilo stvoreno jastvo, identiéni, mugevai, svrhoviti karakrer judi i nesto od toga se ponavlja u svakom detinjstvu” (Adorno i Horhheimer 1989:45, Adorno. 1979:202). Pravo stanje (slobode) 2a Adorna ukljuéivalo bi i pomirenje sa unutarljudskom pritodom (to je misao sadezana i kod Lakana ina koju éemo se vratiti), ali i pomirenje sa spoljainjom prirodom uvidjajuéi povezanost, isprepletanost, afinitet jastva sa njom. Pravo stanje slobode nije stanje beskonaéne ovladanosti nad prirodom, nego stanje mira u codnosu goveka i (kako spoljainje, tako i unutarljudske) pricode (Adorno i Horkheimer 1989: 51-52, Adorno 1998:247). Lakanova specifiéna dijalektika prosvetitelstva, _napretka, odrastanja, Ijudske individue kao represije nad Realnim (spoljainje i unutrainje) materijalnosti prirode, sto i dovodi do psiholoskih tegoba i socijalnih patologija, svoju daljnju fazu dose%e izmedju osamnaestog meseca starosti i éetvrte godine. Tada se desava i drama Edipalnog kompleksa u koju ovde nema potrebe da zalazimo. Ono kljuéno to se odigrava uw ovom periodu je da dete uéi jezik, time ulazeéi u poredak Simbolickog, domen druitvenih pravila, zakona, regulacija. Tada je definitivno Ijudsko mladunée zauvek i neizbrisivo odvojeno od Realnog ‘materijalnosti prirode — proces denatwsalizacije zapoéet u ogledalnoj fa je sticanjem psihi¢kog aspekta Simboliékog zaveien nepovratno. U Simboliéko pre svega spada jezik, kao sistem pravila koja omoguéavaju komunikaciju, ali jezik omoguéava i regulaciju odnosa medju Ijudima, prihvatanje svih ostalih simbolnih sistema _regulacija: pravila_ 0 porodicnim i rodbinskim odsima, 0 odnosima sa nepoznatima, posle sa 192Skolom, erkvom, driavom. Simboligko je dakle psihigki registar odgovoran za sve moguée i komunikacije i regulacije; dakle: 2a nase postajanje socijalizovanim i civilizovanim Ijudskim bigem - sa_svim mogucim negativnim konotacijama Dijalektike prostetitejsta koje ova transformacija Ijudskog mladunéeta u-pravu Ijudsku osobu_povladi. Ulazak u Simboligko znaéi ulazak u domen gde vlada veliko Drugo ~ skup dnuitvenih instanci koje nas teraju da ih postujemo iako mi aismo ni mogli da ih biramo za svoje gospodare. Nismo mogli da biramo koji jezik i Gije obiéaje moramo postovati, kao ni institucije koje ovima predstavliaju materjanu potporu i imaju ogromnu moé nad nama (posebno kad imamo 4 godine Zivotal). Postajemo ,prazni oznaéitel a""(Felluga, internet) u polju velikog Drugog, i to zauvek i ostajemo. Ideoloska interpelactia# eneze jastea Jedno Lakanom inspirisano uéenje o nastanku sopstva daje Lj Altiser (Louis Althusser) u svom tekstu ,[deologija i drzavni ideoloski aparati”, Razradu Lakanovog uéenja o genezi jastva lakSe je pratiti poredienjem sa Altiserom, pa éemo se zato okrenuti njemu. Po Akisera, individua postaje to Sto postaje odgovarajuéi na ideolosku interpelaciju: zov, ptozivanje od drugog. Tako je identitet deteta veé prireden i pre nego Sto se ono rodi i ureden nezavisno od materijalne stvarnosti posebnosti individue koja se treba roditi, Ko i kakva treba biti ta individua zamisljeno je u porodici i pre rodjenja. Prepoznavsi se u govoru drugih o sebi dete ée postati to Sto postaje. Ovo prepoznavanie je ujedno i neptepoznavanje, obzirom da individua pogre’no misli da to Sto interpelacijom i praksom postaje jeste veé po-sebi: interpelirana individua pogresno misli da je i pre prozivanja i odgovora na prozivanje bila to Gime postaje prozivanjem, Individua postaje takva-i-takwa éerka, takav-i- kav sin tek u praksi u kojoj se defava interpelacija, a pogresno misli da je 10 Sto postaje vee od rodjenja, i pre porodiéne prakse i incerpelacije Dakle, subjektivnost subjekta nije nikako niti biolo’ka, niti psihi¢ka niti metafizicka, niti lina po poreklu. ,[deologija”, uw ovom sluéaju porodicna, ,,interpelira individue u subjekte” (Althusser 1994:128) - postoji dst rex izmdju predsubjektivne pre-ideoloske individue’ i uvek-vee ideoloske —subjektivnosti_ na ojo} se__temelji.__samosvesno. samo(ne)razumevanje individue. Rez individua-subjeke uve podrazumeva, kod Akisera, iznenadno (pogre’no) prepoznavanje da je * Pred-ideoloika individua je zapravo teoriski Konsteukt koji po \kiseru vapravo ne ppostoji u liudskoj stwarnosti poste ulaska u jezik i poste fie ogledanja” ppred-ideoloike individualnosti osin wnajennijem detinjstv 193 dakle nema,jedan (indivuda) uvck veé bio to Sto jeste: ideoloski konstituisan socijalni subjekt; postajanje subjektom uvek ima retroaktivni efekat, bazirano je na nuyno iluzij, ilegitimnom prosirenju nastalog stanja na pred-proslost. Subjekat je slobodan - u krajnjoj liniji - da slobodno privati svoju potlagenost ideoloskom Drugom (ideoloskih aparata, rituala, institucija). A iluzija je nuéna za burgoasku arhi-iluziju o jedinstvenom subjektw odgovornom za svoje postupke koliko i svet u kome ivi i ji je navodni autor. Lakanovei Slavoj Zizek i Mladen Dolar prihvataju veéinu upravo izneSenih tera. Altiser je u glavnim crtama izneo genezu druitvenog jastva, Ovo je jastvo na Lakanovim nivoima Simboli¢kog i Imaginarnog. Alriserova subjektivacija kao interpelacija je drutveno-simbolno nadodredena, posredovana, imaginarna i simboligka identifikacija. Ova identifikacija, modemo i pre ekspozicije Adomovog misljenja primetiti, jude uvek proziva kao éhnove neki drustvenih grupa, kao identine sa drugima u nekom suStinskom aspektu, Tako nastaje liéni identitet Srbina, sina, majke, prostiturke, zatvorenika, gradjanina, komuniste, itd. Ali, tu nije kraj priée. Adorno i Lakan su dva mislioca koja su smatrala da subjekat poseduje momenat slobode u drustvu sa one strane svih ideoloskih identifikacija i interpelacija, Videéemo da je shvatanje osnova tog momenta slobode u pojmovima Adotnovog ne-identiénog i Lakanovog Realnog kao simptoma krajnje sliéno i suprotstavljeno Altiseru koji negira ovaj momenat slobode. Za Altisera subjekat je skroz ideologiéan u svojoj praksi, potpuno funkcionige po ideologiji u koju je interpeliran: ,ideoloski subjekat je jedina vrsta subjekta koja postoji, a nizuzetna posledica ovog pogleda je da teoretiéar koji sagledava ovaj ideoloski mehanizam ne moze da mu pobegne — u svojoj ne-nauénoj praksi on je (ideoloski) subjekat kao i bilo ko drugi..” (Dolar 1993:76). Pre ckspovicije Lakanovog, uéenja o simptomima treba uvesti osnovne Adornove stavove, kako bi poverali njihove stavove o identitetu, Adorno o identifcirajiens mishjeniu i difaleltici Adomova negativna dijalektika poéinje od toga da hijerarhijski organizovani pojmovi nikad ne iserpljuju pojedinaéno to sto stvar jeste, wDijalektika je konzekventna svest 0 neidentiénosti” (Adorno, 1979:27) Adorno dijalektikom napada ,identificirajuée misljenje™ koje ha identiter pojma i stvari, svodljivost stvari na opsti pojam, Problematizuje se i primena logiékog principa identiteta A=A na stvari tako da znadi ove ostaju iste tokom vremena. Kritikuje se miiljenje koje “ Ovako Adorno nariva misljenje Koje aapada. Videri, na primer, Adorno 1979: 131 194identitet subjekta u svim svojim predstavama kao i mislienje koje wrdi identitet jedinstvenog subjekta nasuprot mnostvu heterogenih_ nagona. Kritdki se odnosi i prema tvrdnjama o identitetu subjekta i objekta. Promislja se i problematizuje i identitet Ijudi u grupama u koje se svrstavaj. Nasuprot identitarnom miljenju stofi Adornovo dijalekticko misljenje koje insistira na neidentiénosti pojma i stvari kojoj mozemo priG samo skupom pojmova dovedenih u konstalaciju. Adornovo misljenje je i insistiranje na promenijivosti stvari (j posebno Ijudi) koji nisu prosto A=A, nisu prosto to Sto jesu nego i to Sto mogu postati ‘Tematizuje se i potteba pomirenja ega sa unutarljudskom prirodom — protiv mislienja koje hwali jastvo koje ovladava hetcrogenim nagonima. ‘Tvrdi se i afinitet subjekta i objekta. Negativna dijalektika naglasava potrebu postovanja razlititosti, konkretnosti indivudue u grupama u koje € ona svrstava. Swwati_nisu prosto to So njihov pojam kaze da jesu, ime dijalektike kaze ,,da predmeti nisu iscrplieni svojim pojmom' (Adorno, 1979:26). Vragajuéi se na proilo razmatsanje, interpelirane individue nikad nisu svodlive na svoj identitet Srbina, sina, majke, prostitutke, zatvorenika, geadjanina, komuniste, itd. Kao sto éemo videti, to je i Lakanov stay. Adorno, nasuprot identificirajuéem miljenju koje bi po modelu principa identiteta, toga da je A=A htelo da iscrpi priéu o stvari kazujuéi naprosto Sta stvar jeste, insistita da stvari i Tiudi nikad nisu ‘naprosto to Sto jesu, nego i to sto bi mogli postati: (Adorno 1979: 63,64, 137), Kao i momenat Realnog u oznaéiteliu u Lakanovom teorijskom okviru, tako i momenat neidentiénog u pojmu obelodanjuje da subjekat nikada nije potpuno odreden drustvenim ili sociopolitizkim strukturama.** (Leb 2008: 358) Materijainost Lakanovog Realnog, Adornovog neidentiénog omoguéava momenat slobode u drustvu. Individua nikada nije porpuno to Sto se prostim pojmom tvrdi da jeste — uvek postoji ostatak matetijalnog ne-identitnog Realnog koji izmiée identifikaciji, interpelaciji ~ i koji je agens promene subjekta, Stvarnost se kao svesti ne-identiéna otkriva kao agens promene. Ne-identigna stvar je agens promene naieg, pojmovnog sistema kojim pokuSavamo objasniti stvar. Neidentiéno se iskusava kao kontradikeija i tera nas da promenimo gledanje na stvari kako bi je shvatili. Subjekat se kao ne-identigan ispoljava kao agens samo- promene (Day 2004:6). Otudenje od druitveno konstruisanog identiteta identicnog jastva je funkcija neidentiénog subjekta: 195»Reflektirani Fudi i umjetnici velo su esto zabiljezili osjeéanje kako nisu sasvim prisutni, ne sudjeluju u igri; kao da nisu oni sami nego eke vrste gledaoci. [S]posobnost izdvajania i distanciranja promatranjem, ‘na kraju je ipak ono humano...”(Adomo 1979: 296). Identiéno, interpeliranojastvo ne —iserpljuje _suitinske karakteristike individue. Iskustvo ovog ,odsustva“ u svom ivotu upucuje na moguénost promene individue. Za Adotna sustinski aspekt pofcline promena tige se pomirenja medju Tjudima, ali isto tako i medju lhudima i prirodom. Za Adorna ovo pomirenje sa prirodom je istorijski zadatak na kome mora raditi goveéanstvo. Lakanova ideja psihoanalitickog leka implicira jednu ideju pomirenja sa unturaljudskom prirodom koje je ostvarivo éak i u kapitalistidkom svetu identifikacijom sa simptomom kao Realnim Lakanova Ronccpeiia priboanalitizkog ka i pomirenje svesnog jastea sa neidentionio unutarjudske privade Kod Lakana subjekat nije isexplien svesnim jastvom éiji drustveno konsteuisani identitet ovde tematizajemo. Sliéno Adornu, ni kod Lakana pojam ne iscrpljuje svoj predmet’, te kod ljudi identitet stecen interpelacijom ne iscrpljuje identitet subjekta. Altiserov éisti rez individue i ideoloskog subjekta nikada nije Gist — uvek dolazi do ostatka izvesne pred-ideoloske prve materije (Lakanovog Realnog). Kako je to zapisao slovenaeki lakanovac Mladen Dolar: Oraj iznenadni prelaz nikad nije gotov — tisti rez uvek produkuje ostatak. Najprostije reéeno, postoji deo individue koji ne moze uspeinopreéi_u_—finterpelirani ideolo8ki] _subjekat, element wpredideoloske“ i predsubjektivne materia prima koji progoni Konstituisanog subjekta. Postoji deo spoljainje materijalnosti koji ne move biti uspesno integrisan u unutrainjosti... Psihoanaliza ne porice re: ona samo dodaje ostatak."* (Dolar 1993:76) Kao i Adomo, i Takan pokusava da obuhvati pojmu neidentiéau realnost uvidajuci pogredivost svakog svrstavanja ne-identiéne stvasi pod apsteakine opste pojmove. Kao i francuski strukturalisti, i Adorno Konsteuige Aonvalicjn - skup porezanihy pojmova kojima se zajednicki opisyje Sta stvar jeste (Adorno 1979: G4). Lakan se w ucenju 0 Ornaéitelu-gospodars nadoverje na Adorau priliéno sliéno Sosirovo shvatanje te ga opunjuje uéenjem o Oznaditelju-gospodara. li, kio i Adorno io pokuéava da jedinsivom razuma i imaginacije obuhvati Konkretnost stwasi te: kada Jacques Tain govori, on tradicionalna apstrakenost poimova zamenjuje potpunim prodorom slike w polie govara, tako da govor vise ne odvaja primer od ideje i sam posta istina" (Zizek 1976: 47) 196Adorno oseéaj odsustva, derealizacije, tematizovan jeu Lakanovom uéenju o simptomima. Za Lakana su sve tvorevine nesvesnog pragene sa ,, ,t0 nisam ja", ,nisam bio cu, iako su produkti subjekta™ (Dolar 1995:80). Zizek tvrdi da je histerija osobina subjekta kao wkvog, ona je po-sebi okarakterisana opisanim Adornovim stavom: histerija je »stav stalnog preispitivanja sopstvenog simboligkog identiteta, identiteta Koji mi je poverio veliki Deugi: ,kazcS ja sam (majka, kurva, uéiteljca), ali da li sam to Sto Rages da jesame* “ (Zizek 2000:1 15). Imaginarni i simboligki identitet subjekta, prema tome, nije nesto konaéno — moe se menjati (kao i kod Adorna), a nije ni kraj prige 0 Ijudskom identitetu. Postoji daljnja sr# identiteta individue i to u Realnom. Njoj éemo priéi ispitivanjem Lakanove teorije legenja. Lakan prvo smatra kao i Frojd da je cilj analize interpretacija simptoma i da posle interpretacije simptomi nestaju. Ipak, Lakan uvida da postoji jedan broj simptoma koji ncée nestati ni interpretacijom, jer se ni ne mogu imerpretizat, Ovakvim simptomima Lakan daje ime ,sintomi. Kraj leéenja je uw prevazilazenju fantazama koje su uokviravale naiu Feliu i ponaianje i identifikaciji sa simptomima — identifikaciji sa sintomom (Zizek 2002: 75, Eedoglija 2013: 112-116). Simptomi su onaj ostatak Realnog u kome se sastoji Gitay identitet individua sa one strane imaginarnih i simbolnih odnosa. Identifikacijom sa Realnim simptoma stvaramo kod Adorna traZeni mir svesnog jastva i unutarljudske prirode, a odvajamo sc od deustva steéenih Stetnih nadindividualnih fantazama. Ielegeni smo ostvarenjem pomirenja sa prirodom. Adorova i Lakanova stanovigta su komplementarna. a Orgaciteli-gaspadari i identitetéoveka i dostrenih grapa Sada mozemo ispitati iz jo3 jednog ugla drustveni identitet individue, twrdeéi potrebu za spajanjem adomnijanske i lakanovske perspektive. Ako pitamo individue da nam kau sta su, Sta je 0 posebno bitno za njihov identitet, uglavnom ée nam navesti termine kojima se oznaéava neka drustwena grupa koja ima zajednizko porcklo. Ovo znaéi termine koji se odnose na rasu, naciju, versku pripadnost. 1 za Lakana i za Adorna identifikacija preko ovih termina jeste problematiéna. Kod Lakana ovi termini se nazivaju Ozna€itelji-gospodati. Simbolicki poredak je takav da termini, oznaéitelji, uw njemu nemaju fiksirano znaéenje. Zoagenje termina fiksira, prosiva", ,progivni bod“ — Oznaéitel gospodar. Oznatitelji-gospodari po-sebi ne znae nigra, ali fiksiraju znacenje svih ostalih oznaéitelja. Ako je oznaéitelj gospodar ,.stpstvo", onda sloboda znadi sloboda od stranog faktora, solidarnost podréku wrradi sestsama iz okolnih sepskih zemalja, demokratija to veée uéeiée svih Srba u politiékom procesu, i tako dale. Ali Lakan uvida da samo vsrpstvo"™ ne znaéi nis identificirajuéeg misljenja. Sta moze da znaéi da sam ja Srbin? BaS nista cosim da se ako identifikujem. Pojam je misao o sustini, a Stbi memaju svoju suitinu — sepstvo nikada niko nije video. Ne znaéi ni zajedni¢ko porcklo — jer ima ljudi kojima je, na primer, jedan roditelj bio Srbin ili Srpkinja, a drugi nije, te se podjednako ispravno moze i ne mora izjaSnjavati kao Stbin ili Sepkinja. Ne znaéi ni drzavijanstvo iste dr se za svaku driavu kaze da ima nacionalne manjine. Ne znaéi ni uvidjaneistinitost _eakodnevnog ve jer van éina identifikacije. Niko od subjekata koji se izjainjavaju kao Sebi ne zna ta ovaj termin znaéi van Gnova identifikacije. Mii termin, Oznacitelj- gospods in lakanovskim., subjektima-za- koje-se-pretpostavlja-da-znaju". Subjekti ne znaju Sta njima bitne reéi znaée, kao Sto ne znaju smisao ni raznih rituala i verovanja u vezi sa tim terminima, ali, po Lakanu, pretpostavljaju da u drustvu ima drugih koji znaju. Naravno, poenta je u tome da ni drugi ne znaju. No, to uopste nije masta da se koristi, bitno za funkcionisanje drustveno-ideoloskog totaliteta ~ subjektima je dovoljao da prerpostave da acko drugi zna Smisao koji bi oni sami trebalo da znaju, Ovde bi mogli odmah utvrditi vezu misljenja identiteta i ovladavanja. Kao Sto ée hrigéanski subjekti pretpostaviti da hriséanska clita, ler, zna smisao hrivSéanstva, tako ée i subjekti nacionalisti¢ke ideologije pretpostaviti, mo%e se tvediti, da nacionalna, politicka ili intelektualna lita zna smisao reci Kojima se identifikuje nacija Identitetsko gledanje na_stvarnost, opisivanje toga Sta jastvo jeste terminima koji vezuju individue u grupu, po-sebi je, Sto je i Adorno vedio, povezano sa odnosima ovladavanja Adornova suitinski bitna namera u Negation dijalektici bila je da problematizuje zdravorazumsko identitarno misljenje koje individue ramatra kao lanove identitetskih grupa, kategorizujuéi ih. pojmovima (Oznagiteljima-gospodarima’) koji ih svode na ove grupe. Ideoloski pra- fantazam u pogledu izgradnje Ijudskih grupa je da je neidentiéno u krajnjoj lini identiéno, da su Tjudi sustinski jednaki (anurar «ih grupa). (Exdoglija 2013: 110). Ovaj ideoloski fantazam, po Adornu, ima svoje poreklo u tr2isnim odnosima: Ona fideologija] je utemeljena w apstrakeiji, koja je postupka razmene. Bez apstrahiranja od Zivih Ijudi ne bi bilo moguée itn deo Na primer, subjekat koji se ident sgrapu ,Srbi je oznatiteliem ,Sebin® svesian je u nacional 198ramenjivati. To u realnom #ivotnom procesu do danas nuzno implicira druitveni privid.” (Adorno 1979; 289) Apstrakeija se iz odnosa na tristu prestikava na odnose Hudi i odnose judi i pritode. Apstrakeija je fundamentalno biena za funkcionisanje tri8ta, bez apstrakcije od upotrebne vrednosti ne bi bilo razmene. Robe ma wiiitu bivaju razmenjivane shodno njihovoj razmenskoj vrednosti, tako da kao nosioci razmenskih vrednosti posed drugim obama (Marks 1958: 60). Robama se pripisuje imaginarna suitina na koje se svodi njihova realna osnova, to jest ,konkretni rad postaje izrazom apstraktnog ljudskog rada™. (Marks 1958: 57) ‘Tako su (abvaljujudi u krajnjoj liniji odnosima u ekonomskoj bai drustva, u ostalim drustvenim procesima, u nadgeadnji) i Hiudi tretirani kao izrazi ‘opitih sustina i kao élanovi odgovarajuéih identitetskih grupa; a to je moguée samo zanemarivanjem konkretnosti svake individue — svodjenjem na neku imaginarnu sustinu, kao Sto je srpstvo kod svih koji se izeazavaju kao Srbi. Identitetske grupe su, obzirom da nemaju pravu suitinu koju oznagava reé za opsti pojam - Lakanov Oznaéitelj-gospodar, ju_kvalitativnu jednakost i kwantitativnu srazmernost prema svim doslovno zamisljene zajednice’ koje svoju potrebu 2a istrajnoséu i homogenoiéu ostvaryju jedino performativno, ginovima identifikacije i samo-identifikacije Canova Lakan i Adorno nam, dakle, otkrivaju komplemantarne pristupe sagledavanju aspekata Ijudskog identiteta, | u pogledu odnosa Lakanovog, razmatranja Oznatitelja-gospodara i Adornovog mifiljenja 0 drustvenoj identifikaciji Zal inca Suprotno twrdenjima Luja Altisera, kod Lakana i Adorna, individua nije svodiva na drustveno-integrisani ideoloski subjekt. Svako postajanje ovakvim subjektom proizvodi neintegrisani ,ostatak" uw individui, Ovaj ostatak javlja seu svim tvorevinama nesvesnog, u simptomima i predstavlja kod obojice mislilaca motor promene individue. Za Vakana se psihoanaliticko leéenje zavréava pomirenjem sa prirodom cije sa simptomom. u kritici drustvenog identiteta individue njihovim uéenjem o Oznaéitelju-gospodaru (Lakan), na kome je Adorno insistirao i to u obliku iden’ Lakan i Adorno daju i komplementarne perspektiv ‘odnosno o pojmu (Adorno). Problem je i u tome sto kijuéni termini Benedikt Anderson (Benedict Anderson) tako nariva nacige (a, na primer, Anclerson 1991) 19kojima se individua identifikuje i koji je dovode u vezu sa grupama u koje s¢ svrstava ne kazu nam racionalno ta je individua u suStini. Literatura (Bibliograply) Adorno, Theodor i Horkheimer, Max (1989), Datta pretitjita flog foget, arajever: Vesein Mast Adorno, Teodor (1979), Negation djaktita, Beograd: BIG: Adorao, Theodar (1998), ,,Cn Subject and Object” w Adorno, Theodor, Crit! Madde Iuterveations and Caicwords, New York: Columbia University Pees, st. 245 - 258, “Althusser, Louis (1994), ,ldeology and Ideological State Apparatuses (Nowes Towards an Investigation)" u Zi%ek, Slave} (prt), Mapping Idoleg, London ~ New York: Verso, ste 100.10. Anderson, Benedict (1991), Imagined Communit. Refltions ov the Onn and Spread of Nationaion, Londons Verso. Day, Benjamin (2004), ,From Frankfurt to Ljubljana: Critieal Theory fiom -\dormo to Ds, Stns in Socal and Palitcal Vhong 9 1-20. Dolar, Mladen (1993), Beyond Inteapellation’, Oni pane 6(2): 75-96 Eloghja, Stefan (2013), ,Stvarost kao konstrukt ideoloske fantail (1): 106- 119. Felluge, Dino, Madu an Lacon On Prychncxnal Deelapment, (internet) dostupno ns: hnup:/ www ca purducsedu/english/theory/psychoanalysis/lacandevelop hel, pristusplieno 30.11.2014 Lacan, Jacques (1994), ,,The Micror-phase as Formative of the Fonction of the I* “izck, Slav} (pet), Mapping drag, London = New Yorks Verso, st. 93-99 Lacan, Jacques (1993), The seminar of Jacqes Lacan, Book I: he Fg in Freud’s Vor a ie she Veduigne of Pavhoatalyas, New Yorks WW. Norton. Lech, Claudia (2008), ,Towatd a Theoretical Outline of the Subject: The Centrality of \dorno and Lacan for Feminist Political Theoszing”, Pulte! Very 36(3) 351 ~ 37. Marks, Kas (1958), Kapital Kg I, Beograd: Kultura Zskek, Slavo (2000), ,Class Struggle or Postmodeenism? Yes, please! w: Zizek, Slavoj. i Laclau, Ernesto i Butler, Jdith, Conteng, Hegemony, Unsere Contemporary Dialogs ot the Lat London = New York: Verso, st. 90 = 135. ck, Slavoj (2002), The Sabie Oljet of Mealy, Loddon ~ New Yorks Verso. ck, Slavoj (1976), Zak, oxnatteh, pmo, Beograd: NIP Mladost. 200Stefan Erdoglia Philosophical Center for Psychoanalysis Novi Sad Lacan and Adorno on Identity of Human Being Abstract: This paper exposes and problematises essential Theodor Adorno’s and Jacques Lacan’s chiims about the identity of an individual. In Lacan's work growing up is essential for the genesis of an individual, therefore the paper first explains Lacan teaching about the development of an individual, about the development of Imaginary, Spmbolic and Real registers of consciousness, Identity includes interpellation, answering +o ideological baling from the other, through which a subject comes to occupy his oF her place in the society. But contrary to claims of Louis Alhusser, for Lacan and Adorno, an individual is not reducible to a socially integrated ideological subject. Every becoming of such a subject creates a non-integrated “cemainder” in individual. This remainder is apparent in all formations of unconsciousness, in symptoms, and itis the drive of an individual's change. For Laean, a psychoanalytic treatment is over in reconciliation with the nature on which Adorno insisted, in the shape of identification with symptom. Lacan and Adorno have complementing claims in critiques of social identity of individuals in their teachings on Master-signifier (Lacan) and on concept (Adorno). ‘The key terms through which an individual identifies him or herself and which eelate the incividual with groups are not telling what the individual essentially is Key words: imaginary, al, identity, symptom, master-sgnitier, dialectics, 20