Ninja Vanredni Broj 15

U polju je tiho.
Leti leptir.
Leptir je zaspao...
Haiku, stih roen iz uma i ruke neumrlog japanskog pesnika Ho Sina raao je nove slike pred sklopljenom oima oveka koji je kao kamena statua sedeo u gotovo praznoj prostoriji glatkog poda. Gole grudi jedva primetno su mu se pomicale pokazujui da ipak die;
vlaan vazduh sa okeana pomerao je zavesu otvorenog prozora, ali to nije smetalo telu
naviknutom da neprestano kontrolie svoj odnos sa okolinom.
Prevario bi se onaj ko bi pomislio da je ovek u dubokom transu, da mu se moe
neopaeno prii; jedan deo njegove podsvesiti neprestano je bdeo, brzinom misli
analizirajui svaku senzaciju koja je stizala iz spoljnog sveta. Nijedan pokret zavese, nijedan
um bunog grada nije promicao tom paljivom straaru, ali to, opet, nijednog trenutka nije
naruilo duboku koncentraciju s kojom je mozak radio napajajui se slikama i zvukovima
izvuenim iz dubine memorije...
...Haiku govorio je sensei Tanaka zagledan u pergament u svojiim rukama haiku
se jednostavno ne moe prevesti na tvoj jezik, Lesli. Niti na bilo koji drugi jezik sveta.

Uitelju. . . osmelio se mladi. Ali ja. . . ja vidim ono to je Ho Sin video.

..

Ti samo misli da to vidi. iroko polje koje drema na podnevnom suncu.

Leptira koji leno prelee sa cveta na cvet. I kako taj leptir najzad i sam pada u dubok, miran
san. Te slike, jedna za drugom, u loginom nizu, odgovaraju tvom shvatanju i nainu
posmatranja prirode. Ho Sin je to video drukije, veruj mi, uzbuen onim to ta slika zapravo
nije pokazivala. Ne radi se samo o stotinama godina koje su prole otkako je taj stih nastao;
Ho Sin je sve to video kao jednu celinu, trenutak otrgnut iz mnogo vee celine venosti u
kojoj smo polje, leptir, on, ti i ja samo sitni delovi neeg to ne poznaje vreme... Pogledaj
ovo!
Mladi je gotovo pobono prihvatio pergament ija se boja udno slagala sa bojom
smeurane koe starevih ruku. Vesti, naizgled nemarni potezi kiicom pre mnogo stotina
godina ostavili su neunitivi trag od crnog tua.

Ne gleda ga dobro, Lesli...

Da li je to u glasu senseija zaigrao smeh? Bila bi to zaista retka prilika.

Zato?

Nisi sklopio oi...

Potezi kiicom ostali su i pred zatvorenim oima, ali je iznenada svaki hijeroglif tradicionalne japanske azbuke imao novo znaenje, a njihovo jedinstvo davalo je novu sliku, potpuniju od varljivog utiska koji je odavalo svakodnevno tumaenje natpisa.
Mladi je otvorio oi.

Shvatio sam, uitelju ree tiho.

ta?

Pesnik nije govorio o onome to je zaista video u polju. Bila je to slika iz njegove due, stanje u kojem se u jednom trenutku sam naao...
Ponovo tih, utav smeh naizgled krhkog starca.

Blizu si istine, Lesli. Pesnik se stopio sa svetom oko sebe, traei u njemu ono
to e najbolje odslikati njegovo raspoloenje. To je upravo ono to elim da i ti postigne...
Ne, ne da razvije vetinu haiku stihova, bilo bi to zaista previe. elim samo jedno: da
oseti kako je sve oko tebe jedna celina i da svom telu dopusti da se u nju ulije. Mora

sluati svoje telo, Lesli: ono e ti rei ta se dogaa u blizini mnogo pre nego to to otkrije
ulima na koja si do sada bio naviknut da se oslanja.

Haragei? tiho je upitao mladi.

Da. Haragei. Videe, no e ti rei da se kraj tebe nalazi oruje u ruci oveka
spremnog da ubije; svaki predmet u tami koji bi mogao postati opasan po tebe slae u prostor
signale koje telom moe osetiti, a razumom protumaiti, Lesli. Zato? Zato to e no, tvoje
telo, oruje u tuoj ruci, biti jedna celina, a ne prosti zbir elemenata pred borbu koja svakog
trenutka moe poeti... Ako zaista eli da postane nina, to je prvo i najvanije to
mora nauiti. Oruje, samo po sebi, nije opasno, opasan je ovek koji ga dri u ruci i
rukovanje svim vrstama oruja bie i najlaki deo tvoje obuke. ..
ovek po imenu Lesli Eldirid otvori oi, ispunjavajui plua vlanim vazduhom koji
je donosio slani ukus okeana. Podigao se na noge jednim hitrim i lakim pokretom u kojem
nije bilo nieg nepotrebnog. Kao dobro uhodana maina njegovo telo munjevito je reagovalo
na zahteve mozga, skraujui na stote dolove sekunde ono na to obini ljudi troe itave
desetine.
Istina, njegovo telo i jeste bilo maina...
Maina za ubijanje.
Maina za ubijanje izgraena i uhodana u najboljoj tradiciji stoleima stare vetine
ninucu, sada stavljene u slubu oveka koji je iznad svega drugog voleo pravdu.
Pokreti tela postajali su sve bri, u ritualu iji je cilj bilo angaovanje svakog njegovog
miia, svake tetive napete do krajnjih granica ljudskih mogunosti. Podsealo je to na ples,
sa sve brim pokretima koji su se neosetno prelivali jedan u drugi brzinom koju ljudsko oko
vie nije moglo da prati.
Kao tigar spreman za napad, on iznenada zastade. Sklopljenih oiju upijao je umove
iz okoline, doputajui konano svojim miiima da se opuste.
Da. Neko je bio pred njegovim vratima.
Neujno, kao maka, nina u nekoliko dugih koraka pree prostor do vrata. Zastao je
pred njima u trenutku kada je odjeknuo prigueni zvuk zvona.
I to je potvrivalo ono to je govorio haragei. Opasnost sebe nikada ne najavljuje na
tako buan nain.. .
Sem toga, zvuk urnih koraka, sam nain na koji je zvono pritisnuto, kratko i nervozno, odavao je jo neto. Pred njegovim vratima nalazila se ena.
On sa iviluka dohvati svileni kimono i navue ga. Otvorio je vrata kada je zvono
zazvonilo po drugi put, sada ve neto due, nestrpljivije.

Oh! ena se trgla, iznenaena njegovom pojavom. To nije, meutim trajalo

dugo. Mister Eldrid?

Da. Ja sam Eldrid. A vi ste Ceril Skarf, zar ne?

Nije mogao da prikrije divljenje u svom pogledu. Istina, ovo lice ve je viao na fotografijama, ali malo boje i papira nisu mogli doarati od uzbuenja zarumenele obraze i
blistave oi, jo manje pokrete njenog vrstog, bujnog tela savrenih proporcija. Nije bila
mlada, ali bi to smeo rei samo onaj koji je znao godinu njenog roenja. Kao to je to znao
nina...

Ceril Bejsingstok ispravi ga ona samouverenim tonom svetske ene. Zadrala sam prezime svog poslednjeg mua, mister Eldrid u njenom dranju sada se jedva
nasluivalo uzbuenje od pre nekoliko trenutaka i bila je ponovo savrena dama iz dobre
porodice koja bezbrino nosi svoju odeu nabavljenu u najskupljim buticima Rima ili Pariza.

ta mogu da uinim za vas, gospoo Bejsingstok?


Neete mi najpre dozvoliti da uem? osmeh koji je njeno svee lice uinio
jo mlaim. Lesliju, meutim, nije promakao iskusni pogled kojim je procenila vrste linije
njegovog snanog tela pod kimonom.

Oprostite ree on povlaei se da je propusti. Znam da je trebalo odmah

da vas pozovem, ali sam zbog neeg stekao utisak da vam se uri...

Zaista? ona se malo iznenaeno osvrtala po prostranoj dnevnoj sobi ureenoj

u klasinom japanskom stilu.

Ovaj.. . kod vas se sedi na podu?

Ponekad Lesli odgurnu laka vrata koja skliznue u stranu. Iza njih nalazila se
mala soba oveka sa Zapada: veliki pisai sto, telefon, kalendar na zidu, klub garnitura i bife
za posetioce. Ali verujem da e vam ovde ipak biti ugodnije. Pie?

Hvala klimnu ona glavom, graciozno ispruajui svoje duge noge poto je
sela. Nije u tom pokretu bilo svesne potrebe da izazove divljenje mukarca pred sobom;
Ceril Bejsingstok, nekada Ceril Skarf, bila je naviknuta na divljenje mukaraca i sve to je
inila bilo je podsvesno potinjeno takvom cilju...
Posluivi je starim francuskim konjakom koji je probala sa izrazom lica pravog
poznavaoca, Lesli zauze mesto za svojim pisaim stolom.

emu mogu da zahvalim za ovu posetu, gospoo Bejsingstok?

Izraz na njenom licu nije se promenio.

Moj otac je nestao, mister Eldrid.

Nestao?

Da.

U Floridi?

Da. Znali ste da je otiao na odmor?

Svakako klimnu nina glavom, nastojei da ne oda svoje misli. Filip Skarf i
on u poslednjih nekoliko meseci postali su veoma dobri prijatelji, bez obzira na razliku u
godinama. U njihovom odnosu vladalo je uzajamno potovanje koje je udilo mnoge poznanike starog naunika, jer on ak ni njima nije odao tajnu istraivanja kojima se bavio uz
nininu pomo.
A sada, iznenada, kada se njihov rad upravo bliio vrhuncu, Filip Skarf je nestao.

Kada se to dogodilo?
Ona obori pogled, nervozno se igrajui ve ispranjenom aom.

U stvari, ne znam tano... vidite, on i ja, kao to znate, nismo iveli zajedno.
Moj otac nikada nije odobravao nain ivota koji sam odabrala, s pravom ili ne... Nai
kontakti svodili su se na boine estitke i povremena vianja, u proseku moda svega
jednom meseno. On je imao svoj rad, a ja... ona slee ramenima.

Da, znam tiho ree Lesli.

Avanture gospoe Bejsingstok, bive gospoe Mendoza, bive gospoe Norton, bive
gospoice Skarf ponekad su nalazile mesta i u drutvenim hronikama listova koji se takvim
temama obino nisu bavili. Bilo je i razloga za to, jer je iz svakog svog braka Cenil Skarf
izlazila bogatija za poneku fabriku, plantau ili paket akcija koje su na kraju godine davale
masne dividende.

Pa, eto, tako se i ovoga puta dogodilo. Malo me je iznenadilo kad me je pozvao
telefonom i rekao da putuje na odmor; koliko znam, to je trebalo da mu bude prvi pravi
odmor posle majine smrti, a od tada je prolo ve vie od devet godina. Verujem da znate
da je on svoj rad uvek stavljao iznad svega drugoga?

Sasvim tano. Imao sam ast da izvesno vreme saraujem s njim na jednom pro-

jektu.

Da, vidim da ste ga dobro poznavali osmehnu se Ceril. Poelela sam mu

prijatan odmor i na tome se zavrilo. ekala sam da mi, po obiaju, poalje razglednicu sa
nekoliko redaka; to je uvek inio kada bi putovao negde na neki kongres ili nauni skup.. .

Ali ovoga puta razglednica nije stigla?

Ne. Kako ste pogodili?

Nije bilo naroito teko osmehnu se Lesli. Zbog ega biste inae
pretpostavili da je nestao, zar ne?

To je bio moda najmanji problem slee ona ramenima, pruajui au da je

Lesli ponovo napuni. Meutim, prekjue me je zvala gospoa Guzman, domaica imog
oca. Bila je veoma uzrujana, jer se otac nije javio telefonom, to je, izgleda, bio njegov
obiaj.

Da Lesli klimnu glavom. Nije joj odao da je i sam bio zabrinut za Skarfa.
Naime, naunik je odleteo na Floridu ne radi odmora, ve da bi u miru sredio njihove zajednike beleke i ve je trebalo da mu se javi. ..

Pokuala sam da stupim u vezu sa hotelom u mestu Sebi, gde je trebalo da

odsedne, ali mi oni nisu mogli pamoi. Da, mister Skarf je imao rezervisanu sobu kod nas,
ali se nije pojavio u najavljeno vreme, tako su mi rekli. Zvala sam i policiju u Majamiju,
ali...

Ali oni i bez toga imaju pune ruke posla prekide je Lesli sa osmehom.
Svakako su vas hladnokrvno obavestili da e pribeleiti ime vaeg oca i obavestiti vas im
neto doznaju o njemu. Lista nestalih osoba, samo u Floridi, gospoo Bejsingstok, u ovom
trenutku svakako ima nekoliko hiljada imena. Policija tu bukvalno nita ne moe uiniti i
zato nita i ne preduzima. Dobra stvar u svemu tome je to bar znamo da je va otac iv; u
suprotnom biste svakako ve bili obaveteni.

Tako neto su mi otprilike i rekli klimnu Ceril glavom. Razmiljala sam

ta da preduzmem, a onda sam se setila vas. Iz prianja svoga oca, stekla sam utisak da ste
prilino odluan i sposoban ovek, ovak od akcije, on se upravo tim reima posluio...

I?

Htela sam... mislim, da li biste eleli da mi pomognete u traganju za ocem,

mister Eldrid? Novac nee predstavljati nikakav problem, verovatno znate da su moji bivi
muevi spremni dobro da plate kako bi me skinuli sa vrata. ..

Novac u svakom sluaju ne predstavlja problem lice nine ostalo je mirno.

Ni u kom sluaju ne bih se ni prihvatio tog posla za novac. Va otac, gospoo, bio mi je
prijatelj. A ako ve elite da utroite deo para koje su vam muevi tako velikoduno poklonili, zbog ega ne angaujete neku detektivsku agenciju. Majami je prepun ljudi izvebanih
da za male pare uu u trag nevernim enama, odnosno muevima; jedan starac za njih
svakako nee predstavljati veliki problem.
Ona se ugrize za usnu i lice joj obli jedva primetno rumenilo. Sada je uzbueno disala
i Lesli sa zadovoljstvom primeti kako joj se pune grudi diu pod lakom haljinom od tankog,
gotovo providnog materijala.

Oprostite ako sam vas uvredila poe ona tiho. Vidite, Lesli... nee vam
smetati ako vas zovem, Lesli? Vidite, otac mi je toliko priao o vama, da imam utisak da vas
ve dugo poznajem. On. . .

Kada vam je toliko priao o meni, ako ste se viali u proseku jednom meseno?
Njeno lice sada buknu. Zabacila je glavu ponosnim pokretom, izbacujui grudi napred.

ujte, mister Eldrid, ja nisam dola da...


Oh, ponovo sam mister Eldrid? Ostanite kod Leslija, meni nimalo me smeta
ako me zovete po imenu. Naravno, i ja bih eleo vas da zovem Ceril...
Za svoj trud bi nagraen blistavim osmehom. Gospoa Bejsingstok oigledno je bila
ena kod koje zbunjenost nije dugo trajala.

Onda e sve biti u redu ree zanosnim glasom. Prihvatate ovaj posao, zar
ne?

Posao? ini mi se da nismo razgovarali ni o kakvom poslu? podie Lesli

obrve.
Ona se uspravi naglim pokretom, sputajui au na sto. Hodala je svesna svoje lepote,
kao da u tih nekoliko koraka do njega eli da mu da do znanja koliko bi mogao dobiti
prijateljstvom s njom.. .
Sada je stajala tako blizu njega da ga je gotovo dodirivala. On podie pogled prema
njenim tamnim, dubokim oima.

ao mi je ree Ceril promuklim, uzbudljivim glasom. Bojim se da sam

vas pogreno procenila, Lesli...
On ustade, i dalje je gledajui u oi. Jedno od njih, svejedno koje, naini iznenadni
pokret koji rastojanje izmeu dva tela svede na onu toliko eljenu nulu. Poljubac je bio tako
dug da se ena morala otrgnuti iz njegovog zagrljaja kako bi dola do daha.

Ovo.. . dahtala je. Ovo je...

Ovo je samo poetak mirno ree on, jo uvek oseajui dodir njenog tela na
svojim grudima. Nastavak, na alost, moramo odloiti. .. Nadam se da ete mi dopustiti
da pretraim stan vaeg oca, moda emo tamo nai reenje njegovog iznenadnog nestanka.
..

Odmah? njen pogled nehotice odluta prema konom kauu sa kojeg je

trenutak ranije ustala.

Odmah osmehnu se on. A ovo, drugo. . . imamo jo mnogo vremena, zar ne?

Da uzdahnu ona s tragom razoaranja u glasu. Imamo jo mnogo

vremena.

Kao i uvek kada je ulazio u radnu sobu doktora Skarfa, Lesli oseti pritajeno uzbuenje
pred tim minijaturnim hramom nauke. Imanje koje je nasledio od svog oca, veoma uspenog
poslovnog oveka, Filip Skarf iskoristio je da svoju jednospratnu vilu na obali okeana
pretvori u pravi mali raj za naunika zaljubljenog u svoj posao, ulaui u nju svaki dolar
zaraen od lanaka u naunim asopisima i predavanja koja je u svoje vreme drao po
najpoznatijim svetskim univerzitetima. Ogromna biblioteka koja je obuhvatala sve oblasti
ljudskog znanja, laboratorija opremljena ureajima o kojima su ak i uveni instituti jo uvek
razmiljali, hrpa asopisa sa lancima ispodvlaenim olovkama raznih boja na ogromnom
radnom stolu za koji je, meutim, Skarf veoma retko sedeo. Ako ve nije radio u laboratoriji,
onda je etao po velikom, urednom parku, sa rukama na leima, zagledan sebi pred noge kao
da meu vlatima bujne kalifornijske trave trai odgovor na ono pitanje koje ga je muilo ve
desetinama godina.
ta je ovek? ime se to, zapravo, izdvaja od milionima godina duge linije
ivotinjskih predaka od kojih je nastao? Zbog ega je jedino ljudski mozak sposoban za
apstraktno razmiljanje, za stvaranje umetnikih dela od kojih zastaje dah, za postupke kojih

bi, kada bi to bila u stanju, morala da se stidi i najgora zver iz preistorijske praume?
Ljudski mozak, taj savreni mehanizam sposoban za najvee podvige i najgora
zverstva, ta hrpa sive materije jedva neto vea od kalifornijskih narandi iz njegovog vrta,
fascinirao je doktora Skarfa. Kako mozak radi, kakve su njegove konane mogunosti i ima
li uopte ikakvih ogranienja u njima; bila je to grupa pitanja koja su ga godinama muila.
Ali, to nije bilo sve: moe li se rad ovekovog mozga podraavati na vetaki nain, moe li
se stvoriti ureaj koji bi, bar u onim najjednostavnijim zadacima, mogao duplirati reenja
kakva mozak daje ili bar pokuati da dostigne ono to nijedna maina ne moe: da nae
reenja problema ije sve pojedinosti nisu poznate i tako reava pitanja koja je ovek sada
reavao samo intuitivno. ..
Ceril Bejsingstok je bez mnogo interesovanja prela pogledam preko urednih nizova
knjiga u policama du zidova i nemarno se spustila za radni sto, odgurnuvi hrpu asopisa da
naini mesta svojim laktovima. Pogledom je pratila Leslija koji je, naizgled besciljno, etao
unaokolo, zavirujui u ormane, zastajui as ovde, as onde da dohvati neku knjigu i paljivo
je prelista pre nego to je vrati na njeno mesto. Gospoa Guzman, Meksikanka srednjih
godina, stajala je uz vrata, neprestano briui ruke svojom keceljom. Videlo se da joj se
nimalo ne dopada ova situacija koja je toliko odudarala od navika koje su doktor Skarf i ona
gajili godinama.

Moete ii, gospoo Guzman nemarno dobaci Ceril okreui se domaici.

Niste nam vie potrebni...

Ostanite, gospoo Guzman, molim vas ree Lesli diui pogled sa knjige
koju je prelistavao. Hteo bih da vas pitam: da li se doktor Skarf pred polazak na put
ponaao drugaije nego obino?

Pa, svakako da jeste gospoa Guzman govorila je engleski bez ikakvog

naglaska.

Vidite, on je esto putovao, ali uvek na neke naune sastanke i kongrese. .. imao
je jedan kofer koji je uvek nosio na takva putovanja i ja sam ga obino pakovala. Znalo se ta
sve nosi, znate, te stvari godinama se nisu menjale, sve dok ne bi dotrajale. Ovoga puta.. .

Ovoga puta neto se promenilo? osmehnu se Lesli da bi je ohrabrio. ta

to, gospoo Guziman?

U stvari, to se ne bi moglo ba precizno rei. .. ena je oklevala. Pre

svega, rekao mi je da nabavim neke nove stvari, i to lake, s obzirom da je u ovo doba godine
na Floridi mnogo toplije nego ovde. A onda... imala sam utisak da je mnogo raspoloeniji
nego inae, ak se nekoliko puta i naalio sa mnom, a to se ve godinama nije dogodilo.

Radovao se, dakle, tom putovanju?

Da. U to moete biti uvereni.

Lesli klimnu glavom, jer je i sam stekad takav utisak prilikom poslednjeg sastanka sa
Skartfom. Naunik je tada rekao kako misli da je otkrio reenje problema koje je tako dugo
traio, ali da bi eleo da sve svoje zabeleke sistematizuje i jo jednom pregleda pre nego to
one dobiju svoj konani izgled. Filip Skarf je uvek bio perfekcionist; otuda i iznenadno
putovanje na Floridu koje je prkosilo ustaljenim navikama. Zbog neeg, stari naunik je
smatrao da e mu promena vazdutha prijati, da e na nekom drugom mestu moi objektivnije
da razmotri sve svoje nalaze i zakljiuke. Lesli se sloio s njim; u svakom sluaju, odmor je
bio potreban Filipu Skarfu.

Traite neto posebno u tim knjiurinama s dosadom u glasu progovori Ceril

Ili tek onako preturate po njima?

Pokuavam da utvrdim koje je knjige va otac poneo na Floridu odgovori

Lesli.

Imao je obiaj da svoje primedbe upisuje olovkama raznih boja na marginama.

Po svemu sudei, dobar deo takvih knjiga vie nije ovde. Vi ste ih pakovali, gospoo
Guzman?

A ne! odmahnu ona glavom. Gospodin Skarf nikada mi nije doputao da

mu diram knjige. Zapakovao ih je, kao i obino, sam u jedan koveg koji je uputio na adresu
svog hotela. Oprostite, neko je na vratima.
Gospoa Guzman je oigledno imala bolji sluh od mnogo mlae Ceril, jer je ova iznenaeno podigla pogled kada je Meksikanka pohitala iz biblioteke. Lesliju, naravno, zvuk
zvona sa ulaznih vrata nije promakao. Odloivi knjigu koju je drao u rukama, on se
neupadljivo pomae nekoliko koraka u stranu, tako da ga sa vrata ne mogu odmah videti. Ne
zato to bi moda predoseao opasnost, jednostavno, bila je to navika koju se isplatilo
negovati, proverena u mnogim neoekivanim situacijama.

Ponaate se kao da ete mog oca pronai upreovanog meu stranicama neke od
tih dosadnih knjiga ree Ceril, proteui se na stolici. Lesli je utia pokretom ruke, jer je
po koracima gospoe Guzman nasluivao da se dogodilo neto neobino.

Ovaj.. . Meksikanka je zbunjeno krila ruke traei rei. Dva oveka su

pred vratima, kau da imaju poruku od gospodina. . . ele da mu ponesu neke knjige i
zabeleke, koliko sam ih razumela.
Lesli se pomeri jo korak u stranu.

Uvedite ih ree kratko. I nastojte, molim vas, da se ponaate malo prirodnije, da ne pokaete svoju nervozu. Moi ete?
Iako joj je lice malo prebledelo, Meksikanka odluno klimnu glavom. Ceril se zbunjeno zagledala u ninu.

Mislite da su to.. ?

Ne znam. Ostanite na tom mestu i ako vidite da e doi do guve bacite se iza
stola. Dovoljno je masivan da vas zatiti.
U oima joj se pojavi strah, ali Lesli nije imao vremena za Ceril; pred vratima biblioteke ve su se uli koraci: sitni i uurbani gospoe Guzman i samopouzdani, gotovo leni
koraci dvojice ljudi od kojih je jedan bio natprosene visine i teine.
Gospoa Guzman ih je mudro propustila ispred sebe, zastavi na otvorenim vratima.
Zahvaljujui njegovom poloaju, Leslija nisu odmah primetili. Moglo im se to oprostiti:
Ceril Bejsingstok, kao i uvek, neodoljivo je privlaila muke poglede.
Usne jednog od njih, onog krupnog, sa bikovskim vratom i obrijanom glavom, skupie
se kao da eli da zvizne od divljenja. Drugi ovek, visok i vitak, obuen sa nemarnom
elegancijom oveka koji mnogo troi na sebe, utivo skide eir sa glave. Ceril ih je radoznalo posmatrala; elegancija jednog upadljivo je odudarala od primitivnog lica i izlizane
jakne od dinsa drugog posetioca.

Pretpostavljam da ste vi kerka starog gospodina Skarfa poe medenim

glasam onaj uglaeni. Drago mi je to smo vas zatekli kod kue, tako da vam direktno
moemo preneti pozdrave od vaeg oca. Ujednno, zamolio me je da vam poruim kako mu
odmor prija i kako e se zadrati due nego to je mislio.

Odlino! Ceril prevrete svojim divnim oima, tako da se Lesli morao diviti
prisustvu duha koje je pokazivala, prihvatajui odmah ponueni gambit. Moram priznati
da to i meni odgovara, gospodo... Znate kako je, kerka se osea mnogo bolje kad tata nije
kod kue!
Propratila je to znaajnim pokretom tela sraunatim da njihovu panju privue na sebe

i u tome je uspela kod momka sa obrijanom glavom. Lesli se gotovo nasmejao primetivi
njegovu oputenu vilicu i brz pokret grkljana kada je progutao pljuvaku. Drugi se, meutim,
bolje savlaivao. Osvrnuo se oko sebe i tek tada primetio Leslija koji je stajao nekoliko
koraka dalje, kao kip sa prekrtenim rukama.
Odao ga je nervozni trzaj ruke koja je na trenutak poletela prema depu sakoa, a zatim
produila navie, gladei ionako ve glatku kosu sjajnu od briljantina.

Oprostite, gospodine ree onim istim prefinjenim glasam nisam vas

odmah primetio.. . S kim imam ast?
Lesli se osmehnu, ali taj osmeh nije obeavao nita dobro.

ini mi se da ste vas dvojica zaboravili da se predstavite ree. A to se

mog imena tie... zovem se Eldrid..

Oprostite uglaeni se i dalje topio od ljubaznosti, dok je njegov partner na

trenutak odvojio pogled od grudi Ceril da bi se okrenuo Lesliju. Procenivi pogreno
da je pred njim ovek s kojim bi lako mogao izai na kraj, on se ponovo okrete prema eni.

Moje ime je Epsom produi elegantni posetilac moj partner je Kramar.

Kako rekoh, gospodin Skarf nas je poslao da...

Kada ste poslednji put videli Filipa Skarfa? prekide ga Lesli vrstim glasom.
Njegov ton konano prodre i do mozga krupnog oveka i on se podozrivo okrete prema
Leslaju, bacajui iskosa pogled na svog efa.

Videli? Pa jue, kada smo poleteli iz Floride. Vidite, imali smo nekog posla u
San Francisku, a on. ..

Gde?
Epsomovo lice postepeno je gubilo svoj samouvereni izraz. Po svemu, situacija mu se
nije naroito dopadala.

Oprostite, a s kojim pravom vi mene ispitujete? ree on uvreanim glasom.

Zaboga, hteli smo oveku samo da uinimo uslugu, a vi...

Gde ste videli Filipa Skarfa? Leslijev glas nije trpeo pogovora.

Gde? A gde bismo ga do avola, videli nego u hotelu Leon, gde je i odseo! Va
ton mi se ne dopada, gospodine, moram vam to rei. Mi nismo nikakvi...

Rekao vam je, dakle, da pozdravite njegovu kerku produi Lesli,

premetajui neupadljivo teinu tela na none prste kako bi imao bri odraz ako doe do
borbe. Mene nije pomenuo?

Ne, koliko se seam, nije. Sluajte, mister, meni se uri... ako moete da mi date
te knjige i ostalo, dajte, a ako ne ... on slae ramenima kao da mu je svejedno hoe li
knjige dobiti ili ne.

Imate li spisak knjiga?

Malo umiren, Epsom iz depa sakoa, levog depa, izvue paljivo presavijen komad
hartije i prui ga Lesliju. inilo se da jo uvek gaji nadu da e njegova prevara uspeti, jer je
sebi dopustio i nekoliko paljivijih pogleda u pravcu Ceril koja se, opet, pravila kao da se i
dalje dosauje.
Spisak je bio otkucan rukom i na njemu se nalazilo desetak naslova kojih, Lesli je bio
siguran, nikada nije bilo u biblioteci doktora Skarfa. Kao ni zabeleka u utoj svesci
zahtevanih na samom kraju spiska. Meutim, naslovi tih knjiga i njihov redosled moda su u
sebi skrivali neku poruku od Skarfa i Lesli paljivo gurnu hartiju u dep, a onda podie
pogled prema neobinom paru.

U redu ree mirno. Dosta je bilo komedije. Ko vas je poslao?

Epsom je u deliu sekunde shvatio da je njegovoj igri kraj i oi mu se zakrvavie od

gneva. Ruka mu jo jednom polete prema depu i nina mu dopusti da iz njega izvue pitolj
i tako stekne lanu iluziju sigurnosti. tavie, saekao je da se ve podigne prema njegovim
grudima pre nego to je desnom nogom zadao strahovit udarac koji je zavrio na
Epsomovom pleksusu. Iz plua napadaa umno izlete vazduh i on se zgri na tepihu,
koprcajui se.
Kremer, mnogo snaniji i zato i mnogo sporiji, tek sada je, kao tenk, kretao prema
njemu, brundajui neto nerazumljivo kroz stisnute zube. Nina s lakoom odbi teak udarac
namenjen njegovoj glavi i izbee medvei zahvat aka koje su podseale na vesla. Kao zmija
provukao se ispod Kremerovog pazuha; u prolazu je zadao jedan jedini kratki udarac vrhom
ukruenih prstiju leve ruke, dovoljan da s treskom poalje grmalja na pod gde je podigao
itav oblak sitne praine.
Leslijev pogled srete se sa od uzbuenja rairenim oima Ceril Bejsingstok.

Rekao sam vam da se zaklonite iza stola ako doe do guve. Niste me
posluali ...
Ona lagano odmahnu glavom, jo uvek fascinirana onim to je videla.

Nije bilo nikakve opasnosti, zar ne?

Nije, ali je moglo biti slee Lesli ramenima. Gospoo Guzman... kuda ste
krenuli?
Meksikanka, lica bledog od straha, zastade u mestu. Onih nekoliko sekundi, koliko je
borba trajala, nije se ni pomerila od okvira vrata o koji se vrsto drala obfema rukama.

Kako ... zar ... zar neemo pozvati policiju?

Ima vremena za to, gospoo Guzman osmehnu se Lesli. Neka to bude

moja briga. Vi sada moete ii, verujem da imate posla na nekom drugom mestu u kui.
ena nekoliko puta klimnu glavom, a onda nestade, plaljivo zatvarajui vrata za
sobom.

Jadna gospoa Guzman prigueno se nasmeja Ceril. Kladim se da za sve

ove godine kod oca nije doivela ni stoti deo ovog dananjeg uzbuenja!
Lesli joj dobaci Epsomov revolver i ona ga spretno uhvati.

Znate da rukujete ovom stvaricom?

Da. tavie, kau da veoma pristojno gaam.

Odlino. Drite na oku ova dva dripca, ja moram na nekoliko minuta da preem
u laboratoriju da neto proverim. Ne verujem da e se tako brzo osvestiti, ali ipak ... za svaki
sluaj. I jo neto ...

ta?

Nemojte oklevati da pucate. Ovo su svakako otmiari vaeg oca i ubeen sam da
nimalo ne bi prezali da vas ubiju ako im se ukae prilika. U redu?

U redu.
Glas joj je bio tih, ali odluan, a revolver je drala na nain koji je pokazivao da e
zaista umeti da ga upotrebi ako to bude potrebno.
Osmehnuvi se, Lesli baci jo jedan pogled prema dvojici onesveenih ljudi na podu,
a onda pohita kroz susedna vrata u laboratoriju. Imao je jednu ideju koju je to pre eleo da
proveri, a za to mu je bio potreban kompjuter doktora Skarfa, jedan od najboljih ureaja te
vrste na Zapadnoj obali.
ekajui da kompjuter pone da funkcionie, on jo jednom zamiljenim pogledom
prelete preko onih nekoliko redova na hartiji koju je dobio od Epsoma. Uz neoekivanu
posetu dvojice gorila, to mu je govorilo veoma mnogo, a najvanije od svega bilo je to da je
doktora Skarfa neko oteo pre svega u elji da iskoristi njegovo znanje.

Bolje od svih drugih, moda ak i bolje od samog Skarfa, koji je tako malo znao o
pravom licu drutva u kojem je iveo, nina je shvatao kakvo se opasno oruje moglo stvoriti
na osnovu Skarfovih saznanja. Neko je oigledno nasluivao ime se doktor bavio; konano,
to i nije bilo naroito teko doznati, s obzirom na itavu seriju lanaka u asopisu koje je
Skarf objavio pre neto vie od godinu dana.
Nina iznenada podie pogled sa ekrana preko kojeg je u ovom trenutku prolazio niz
geometrijskih figura kojima je kompjuter sam sebe testirao.
Neto nije bilo u redu .
Tamo, iza visokih prozora koji su gledali u veliki vrt vile doktora Skarfa...
Odbacivi hartiju od sebe, nina skoi na noge. U jednom jedinom dugom skoku naao
se pred vratima biblioteke.
Pucnji, itav rafal praen treskom stakla, odjeknuli su u istom trenutku kada su njegove noge ponovo dotakle izlizani tepih.. .

Noena njegovom teinom vrata su odletela u stranu, odbila se od zida i ponovo zalupila; sve to nije trajalo vie od desetog dela sekunde, ali je to vreme bilo dovoljno nini da
proleti kroz njih i baci se na pod ispod prozora, posut sitnim komadima razbijenog stakla.
Jo u letu, nina pogledom proceni situaciju u biblioteci. Kremer i Epsom leali su nepomini, tamo gde ih je i ostavio. Ceril je ovoga puta nestala iza stola, verovatno
nepovreena, jer se nad stolom videla ruka sa revolverom ija se cev neodluno kretala tamo
i amo.
Posle prvog rafala pucnjeva vie nije bilo. Otri sluh nine razabrao je korake dvojice
ljudi na mekoj travi vrta. Ti koraci urno su se udaljavali.

Ostani dole, Ceril! uzviknu on, vinuvi se kroz ve razbijeni prozor sa

laktovima napred kako bi zatitio lice. Doekao se na noge, spreman da naini novi skok u
stranu, ali za tim nije bilo potrebe. Dva oveka ve su zamakla za ugao vile i on pohita za
njima.
I pored sve njegove brzine, begunci su imali preveliku prednost. Snani motor pred
ulazom u vilu zaurlao je pre nego to je dospeo do njenog ugla. Kroz gusto iblje razabrao je
samo dugu tamnu siluetu kola koja su, zakripavi gumama na asfaltu, jurila u pravcu grada.
Nina zastade u mestu, oslukujui motor napetog lica, nastojei da u svoje pamenje
uree karakteristini zvuk snane maine. Ako se dogodi da jo jednom susretne vlasnika tih
kola, njih dvojica imae o emu da porazgovaraju.
A imao je utisak da e se susresti. I to veoma brzo.
Laganim korakom vratio se do prozora i zavirio unutra. Ceril, je oprezno izvirivala iznad stola, u njenim oima nije bilo straha. Jednim pokretom Lesli ponovo uskoi u biblioteku.

O? Ceril se uspravljala, odlaui oruje na sto. Nisi se nikada bavio

skokom u vis, a? Hmm. .. dobar materijal ini mi se.
Ne odgovorivi, nina se nae nad dva nepokretna tela. Upravo onako kako je i oekivao; Epsom i Kremer bili su mrtvi, pogoeni preciznim hicima u glavu i gornji deo tela.
Ceril oprezno zaobie vlanu tamnu mrlju koja se lagano irila po tepihu. Prostorija je
zaudarala na barutni dim, na strah i na sveu ljudsku krv...
Pogledi im se susretoe.


Mister Eldrid zainteresovanim glasom ree ena. ovek od akcije od
glave do pete, zar ne?
Lesli slee ramenima, izbegavajui odgovor na njeno neizreeno pitanje. Jo jedan
podatak, novi podatak, proirivao je sliku o nestanku Filipa Skarfa. Onaj koji je to uinio nije
imao mnogo smisla za alu; utoliko vie rauna vodio je o sopstvenoj sigurnosti, a to je
znailo da e biti veoma teko ui mu u trag.

Otiite do gospoe Guzman ree mirno i spreite je da pozove policiju,

ako to ve nije uinila. Potrebno mi je jo nekoliko minuta u laboratoriji vaeg oca, Ceril.
Koliko znam, u ovo doba druge posluge nema u kui?

Nema odvrati ona s vrata. Gospoa Guzman uglavnom radi sama,

ponekad zatrai pomo jedino kada je u pitanju veliko spremanje.
Pretres depova dvojice mrtvih nije mu otkrio nieg novog, sem da su obojica zaista
doli sa Floride, to su potvrivale vozake dozvole izdate u Majamiju. Praen ispitivakim
pogledom Ceril, koja se ve vratila sa svog zadatka, on bez rei ponovo pree u laboratoriju.
Njegov mozak u meuvremenu je razmiljao o ifri koja se krila u Skarfovoj poruci.
Po svemu sudei, voa otmiara bio je suvie inteligentan da bi nauniku uspelo da u tekkst
ubaci rei koje bi dale blie podatke o mestu gde se nalazi; poetna slova naslova, meutim,
mogla su znaiti neto drugo, naroito kombinovana sa rednim brojevima ispred njih. Na taj
trag Leslija je navelo to to Skarf nije za svaki naslov koristio redni broj, ve je brojeve
ubacivao samo tek ispred svakog drugog ili treeg reda.
Matori je lukav, osmehnu se Lesli u sebi, oseajui pogled ene koja je krenula za
njim. Hitro je otkucao kombinaciju slova i brojeva dobijenu odvajanjem poetnih slova i
upisanih brojeva. Kompjuter nije reagovao: kombinacija nije davala nikakvu ifru pod kojom
je neto bilo uneto u njegovu memoriju.
Strpljivo, Lesli otkuca novu kombinaciju, izostavljajui ovoga puta slova ispred kojih
je redni broj upisan.
Da!
Na ekranu zelene boje zatreperie slova koja su se neprestano palila i gasila. Lesli se
glasno nasmeja.

ta to treba da znai? radoznalo upita Ceril. Lesli. Prvi dan.

Va otac je, zbog neeg, bio veoma oprezan, Ceril. Ostavio je u memoriji
kompjutera tekst iji je sadraj namenjen samo meni. Ako se ne varam, ifra pod kojom se
taj tekst nalazi predstavlja datum naeg prvog susreta .. . Sad emo to proveriti. . .
Lesli se jo jednom morao osmehnuti, dok je otkucavao brojeve na tasteru, iako ga je
donekle dekoncentrisalo to to se Ceril oslonila grudima o njegovo rame, zainteresovano se
naginjui napred da bolje vidi ekran. Setio se svog prvog susreta sa ustrim, ivahnim i
hrabrim doktorom Fifipom Skarfom ...

Njegovo velianstvo Sluaj i ovoga puta je odigralo glavnu ulogu. Lesli je tih dana dozvolio sebi malo odmora, ali je jedne veeri ipak odluio da poseti noni lokal u lukoj etvrti i prikupi neke zanimljive informacije. Nije bilo naroito kasno kada je izaao, ali su se
ulice ve praznile, tako da je jo izdaleka video grupicu u naizgled ivoj raspravi.
Zainteresovan, pribliio se upravo u trenutku kada je grupica anela pakla, obrijanih
glava i sa ogromnim kukastim krstovima okaenim o debele lance na grudima poela svoju

veernju zabavu sa oniskim, krhkim stariem, koji je kooperno mahao svojim

kiobranom, izazivajui pravu buru smeha kod napadaa. Lesli je, meutim, dobro znao kako
te igre zavravaju: jednom kada im slabani otpor rtve dosadi, izudarae ga, isprazniti mu
depove i pokupiti se na svojim bunim motociklima pre nego to se iko i seti da pozove
policiju.
Kalifornijski aneli pakla poznati su po svojoj borbenosti i bezobzirnosti, ne jednom
vee bande suprotstavljale su se i policiji u obraunima u kojima je mrtvih bilo na obe strane.
Ova banda, meutim, nije spadala u tu kategoriju, pa je nina dosta lako izaao sa njima
nakraj, uprkos lancima i olovnim palicama kojima su bili naoruani. U svemu tome Lesliju je
najvie imponovala hrabrost Filipa Skarfa; vrsto steui drku kiobrana, uspeo je da zada
nekoliko ne ba bezazlenih udaraca dok je panja bande bila usmerena prema iznenadnom
napadau.
Tako je poelo njihovo poznanstvo, neto kasnije obogaeno i zajednikim radom na
problemu koji je obojicu privlaio.
A sada je Filip Skarf nestao i neko drugi poeleo je da se poslui opasnim plodovima
toga rada ...

ta to znai? upita Ceril odmiui se od Leslija. Niz slova i brojeva koji se

pojavio na ekranu nije svakako nita govorio.

Va otac je veoma inteligentan odgovori nina, napeto pratei nizove slova

koj su se smenjivali. I oprezniji nego to sam mislio. Rezultati do kojih je doao mogli bi
biti zloupotrebljeni ako bi doli u pogrene ruke; ovom porukom uverio me je da je i na to
raunao. Nije poneo zabeleke sa sobom na Floridu, oslanjajui se na svoje izvrsno
pamenje, ve je rezultate prikupio ovde, u memoriji kompjutera, pod ifrom do koje sam
samo ja mogao doi.
Ona se strese.

Lesli, nee se ljutiti to ti govorim ti Mislim, tako se dugo poznajemo, da ...

itava tri sata osmehnu se Lesli. Ne, Ceril, ne smeta mi. Reci ta si htela.

Nisam ni sanjala da se otac bavio tak opasnim poslom. Prokletstvo, pa njega

oruje nikada nije zanimalo! Otkud sad iznenada tako opasno otkrie?

Vremena se menjaju zamiljeno ree Lesli. Oruja, u klasinom smislu te

rei vie nisu naroito zanimljiva. Meutim, ono to je tvoj otac otkrio opasnije je moda i
od nuklearne bombe, jer .. . on zauta.

Jer?

Bolje je da to ne zna, Ceril re on neno. Veruj mi...

Ona se ugrize za usnu.

U redu. Ali ... znai li to da njemu preti. . . ozbiljna opasnost?

Da i ne. Da, jer njegovi otmiari nee prezati od ubistva u asu kada im vie ne
bude potreban .. . ali taj as nee doi tako brzo. Ubeen sam da tvoj otac nee lako odati
svoju tajnu.

Ohh... a ta ako .. . ako ga budu muili?

Lesli odmahnu glavom, iako se i sam bojao takve mogunosti.

Nee, jer e se on praviti kako eli da sarauje. I ovaj spisak on glavom

pokaza na hartiju pred sobom to pokazuje. Verovatno im je rekao kako mora raditi jo
izvesno vreme da bi doao do rezultata i zahtevao literaturu koju oni na drugi nain nisu
mogli dobiti. ini mi se da su ovde u pitanju retke knjige do kojih se teko dolazi... a neki od
naslova svakako su i izmiljeni. Ne brini, Ceril, imaemo dovoljno vremena da ga pronaemo ... pretpostavljam da e i ti krenuti sa mnom?


Ja? Zato to sam ti zaista potrebna? upita.
On se okrete i privue je sebi, stavljajui joj ruke na bokove. Koa joj je bila uzbudljivo glatka i topla pod taknom tkaninom.

Nikada nisam beao od lepih ena, Ceril ree tiho. Ali postoji jo jedan
razlog to elim da bude uz mene. Razmisli malo .. .

Oni bi me mogli iskoristiti kao sredstvo pritiska na oca?

Upravo tako. Verujem da bi Filip Skarf mogao podneti veliki deo onoga to bi
oni mogli smisliti, ali njegov otpor ne bi trajao dugo ako bi mu pokazali ta sve mogu uiniti
s tobom.

Shvatam klimnu ona glavom. Bie opasno, zar ne?

Veoma, ali e posle bar imati ta da pria drutvancetu iz det-seta.

Ona se odvoji od njega.

Ve sam primetila da sa izvesnim prezirom govori o mom nainu ivota i

drutvu u kojem ivim ree. Zato, Lesli? Zar je tako loe provoditi svoj ivot u
potrazi za zabavom, u druenju sa zanimljivim, poznatim linostima? Mi nikome ne
smetamo, do avola!

Vara se, Ceril mirno odvrati on.

To smeta mnogima .. . recimo svoj onoj deci koja upravo u ovom trenutku
negde u Africi umiru od gladi. Razmisli koliko bi se njihovih bednih obroka moglo kupiti za
novac koji si ti utroila, recimo, na tu haljinu u Parizu, ili gde si je ve kupila.

Njima nee pomoi ni ako budem ila u pocepanoj pamunoj haljini prkosno
ree ona. Taj problem niko od nas ne moe reiti, Lesli, i neu dozvoliti da mi to
neprestano prebacuje!

Niko od nas pojedinano to zaista ne moe reiti sloi se on. Svi zajedno
bismo mogli ... ali ti i tvoje drutvo nita ne inite da biste neto izmenili.

A ti?

Ja inim.

ta?
On se uspravi, iskljuujui vetim pokretima ureaje oko sebe.

Nastojim da ovaj svet uinim boljim u meri u kojoj to mogu postii ree.
Ali, nemojmo sada o tome, Ceril. Nije trebalo ni da poinjemo, zar ne? Trenutno je ipak
mnogo vanija sudbina tvog oca.
Ona klimnu glavom. Osmehnuvi se, Lesli je ponovo privue u zagrljaj.

Pre nego to sa tebe svuem tu skupu haljinu iz Pariza aputao je moram

te na neto upozoriti ...

Ve znam osmeh joj je bio topao.

Postoji ena koju voli, Lesli.

Zar se to vidi na meni?

Ne, ali ene to jednostavno osete. Ne eli da je povredi?

Nju takve stvari ne mogu povrediti, Ceril. Vaspitana je sasvim drugaije od

prosene amerike ene.

Nije Amerikanka?

Ima dravljanstvo, ako je to ono to eli da pita. Inae, otac joj je bio Japanac.

Gle, gle! u osmehu Ceril Bejsingstok naziralo se malo prezira. Sad znam
gde si nauio tako da se bori? Od nje, a?

Poneto i od nje sloi se Lesli. Zna, ene ako odlue da se zaista bore za
neto, bore se daleko upornije i moram rei nemilosrdnije nego mukarci. To je

dragocena lekcija koju sam nauio od Sumiko.

Ceril je zamiljeno hodala unaokolo, praena Leslijevim pogledom punim divljenja.

Kada polazimo?
On baci pogled na runi sat.

Veeras. Mislim da emo imati neki avion do Majamija ili Tampe. Imae
dovoljno vremena da se pripremi?
Osmehnula se.

Malo zna o meni, Lesli Eldride. Nikada ne nosim prtljag kad putujem, ako tu
ne rauna ekovnu knjiicu. Sve to mi je potrebno uvek mogu i da kupim, zar ne?

Sve to je oveku potrebno nekada se ne moe kupiti mirno ree Lesli.

Shvatit e to kad postane malo starija i kada ti dosadi potera za zabavom po egzotinim
mestima

Starija? frknu ona. Do avola ta misli koliko ja imam godina?

Trideset dve.

Prokletstvo! morala se nasmejati.

Moj kozmetiar me je ubeivao da izgledam kao da imam najvie dvadeset pet!

I u pravu je, zaista tako izgleda. Nesrea je u tome to sluajno znam godinu
tvog roenja, Ceril. Nisam mislio na godine kada sam rekao starija. Mislio sam na ovo vreme
kada sve zabave postanu prazne i nijedno mesto na ovom svetu ne bude moglo da ti ponudi
nita novo ... a takvo vreme je za enu uvek stranije nego za mukarca, veruj mi.

O tome u razmiljati kada to vreme doe prkosno ree ona. Kad

kreemo?

Odmah ... ako si ozbiljno mislila da ti nikakav prtljag nije potreban.

Mislila sam ozbilnjo. A ti? Kako e ti ostaviti svoju dragu Sumiko?

On se uspravi, visok, irokih ramena i ozbiljnog lica na kojem su sada veselo
svetlucala dva plava oka.

Ona je ve navikla na iznenadne rastanke. Jedan telefonski razgovor bie sasvim

dovoljan.

Prtljag?

Sve to mi je potrebno nalazi se u kolima pred vilom.

Vidi, vidi! iako je nastojala da joj glas bude ironian, nije ba u potpunosti
uspela. Izgleda da smo po tome veoma slini, a? Srodne due, tako se to zove? Iako jo
uvek sumnjam da tebe privlai samo moje telo.

Odnekud se mora poeti osmehnu se Lesli pruajui joj ruku a svaki

poetak je teak. Hajde, da damo uputstva gospoi Guzman, pa da krenemo. Dug je let do
Floride...

Devojka u dugoj tankoj haljini od divne prirodne svile podie svoju crnokosu glavu i
oslunu. Nena ruka sa finom etkicom kojom je vukla sitne poteze tuem po hartiji zastade
neodluno. Da li to telefon zvoni?
Da, sada je bila sigurna. Ispravila se jednim hitrim pokretom, kao maka, ispravljajui
naizgled krhko telo majim protezanjem tako da se tanka haljina zatee na njenim vrstim
oblinama. Paljivo je odloila etkicu i pohitala prema aparatu u susednoj prostoriji.
Nean zvuk zvona odjeknuo je jo jednorn pre nego to je podigla slualicu,

zabacujui dugu crnu kosu sa lica sa ogromnim tamnim oima koje su sada ozbiljnog izraza
prouavale njen lik u ogledalu.
Osmehnula se svojoj slici u ogledalu kada je prepoznala glas sa druge strane.

Ja sam ree neno Lesli Eldrid.

Ne mogu doi...
Izraz oekivanja u njenim oima nestade, ali ona ne dozvoli da joj se razoarenje
pokae i u glasu.

Oh? Posao?

Vrlo hitan. Filip Skarf je nestao, svakako otet.

Shvatam. Ide na Floridu, zar ne?

I to odmah. Zovem sa aerodroma. Pit jo nije doao?

Ne. Lesli... ona zastade, posramljena pitanjem koje je elela da postavi.

Ima sve to ti je potrebno?

Naravno po glasu je znala da se sada osmehuje. A sada pitaj ono to si elela da pita ...

Neka ena putuje sa tobom?

Ceril Bejsingstok. Ona je Skarfova kerka.

Znam. Divna je, Lesli.

Jeste. Ne znam, meutim, koliko ozbiljno shvata sve ovo... i sama zna kako je
do sada ivela. Meutim, moram je povesti kako je otmiari ne bi iskoristili da ucenjuju
njenog oca.

Svakako sada se ona osmehivala.

Ima li uputstva za mene i Pita...

Ozbiljno je nekoliko puta klimnula glavom dok su joj se u pamenje urezivale precizne instrukcije koje joj je Lesli dao. Onda je nekoliko trenutaka vladala tiina ...

Sumiko? Jo si tu?

Naravno da sam tu. A gde bih bila?

Znam. Kad sve ovo proe ostajemo na Floridi, vai?

Ona podie obrve.

ekaj malo. Ovo je prvi put da ujeim kako treba tamo da doem!

Nisam ti to rekao? Do avola, postajem zaboravan! smejao se Lesli.

Naravno da e doi ovamo im ti i Pit obavite posao u San Francisku. Ko e paziti na Ceril
dok ja budem tragao za Skarfom?

Pa Pit je za to svakako mnogo pogodniji od mene!

Nee biti po njegovom ukusu. Pre svega, nije riokosa; sem toga, zna da je
uvek zazirao od ena koje imaju previe para i previe pameti! Sluaj, moram da urim, ve
pozivaju putnike za Majami .. . vidimo se uskoro i budi oprezna!

Ti budi oprezan, gorilo!

Ja? Draga, vrlo dobro zna da meni ne moe niko nita!

Ja mislim na Ceril Bejsingstok ... kau da ona prosto prodire mukarce . ..

to znai da bi ti morala da se zadovolji onim to ostane od mene, je li? Ne

brini, nije ona tako opasna ...
Ponovo nekoliko trenutaka utanja. Kada je Sumiko ponovo progovorila, glas joj je
zvuao mnogo ozbiljnije.

Les ...

Znam. uvau se. Ne brini, Sumiko.

Ostala je jo neko vreme sa slualicom u ruci kada je Lesli prekinuo vezu. Trgla se tek

kada je otro odjeknulo zvono sa vrata. Saekala je, brojei u sebi. Dve sekunde kasnije
jedan kratak i otar zvuk, pa jo jedan, sada tri sekunde kasnije. Osmehnula se i spustila
slualicu.
Sada se zauo klju u vratima i ona su se otvorila da propuste krnog mladia neto
due plave kose na ijim je irokim ramenima gotovo pucala jakna od dinsa. Njegovo
preplanulo lice razvue se u osmeh kada je ugleda pred sobom.

Zdravo, Japanko! ree. Da li me to oi varaju, ili zaista mene eka pred

vratima?
Osmehnula se. Tabasko Pit, jedan od najstarijih Leslijevih prijatelja i dragocenih
saradnika, uvek je uspavao da joj popravi raspoloenje svojim vedrim smehom i grubom
srdanou.

ekaj da pogledam! govorio je on, prouavajui je pogledom od glave do

pete.

Hmmm. .. trebalo je da Lesli doe, ali se javio i rekao da je spreen, je li tako?

erlok Holms! klimnu ona glavom.

Do avola, Pite, kako ti je to uspelo?

Nita lake! on je neno obgrli oko ramena dok su prelazili u susednu

prostoriju.

Obukla si haljinu zbog koje bi te odmah uhapsili tamo u kraju odakle sam
doao... ali ti oi govore da nije sve ilo onako kako si zamislila. Prema tome ... ima li piva?

Zna gde stoji ona predanim pokretima poe da skuplja pribor za crtanje sa
stola.
Tabasko Pit zastade sa otvorenom konzervom u ruci.

Veliki poglavica ima posla za nas?

Veliki poglavica je sada ve u avionu za Majami sa jednom plavuom iz detseta, nasmeja se Sumiko. Na alost, nije provod u pitanju ... ona je Ceril Bejsingstok,
kerka doktora Filipa Skarfa, sea se da su on i Lesli dugo saraivali na nekom poslu o
kojem ni ja nisam doznala mnogo... E, taj doktor Skarf je nestao negde na Floridi, pa je Les
krenuo u poteru. Dovoljno za poetak?

Taj momak uvek izabere najlepi deo posla proguna Pit bacajui se u fotelju
koja zakripa pod njegovih sto osamdeset funti kostiju i miia. A nama je ostavio
preturanje po pranjavim kartotekama, i starim kompletima listova, kladim se. ta ovoga
puta traimo?

Lesli mi se maloas javio sa aerodroma ... u poslednje dve godine, rekao je, nekoliko bogatih ljudi nestalo je na Floridi dok su bili na odmoru. Na posao je da utvrdimo
sve to se o njima moe doznati, a naroito o okolnostima pod kojima su nestali. Zabavno,
zar ne?

Kao i uvek uzdahnu Tabasko, otvarajui drugu konzervu piva. Kad

poinjemo?

to pre, to bolje. Rekao je da doemo za njim im ovde okonamo posao, zna.

Decembar nije lo mesec u San Francisku, ali .. .

Ali je na Floridi svakako mnogo prijatniji dovri Pit umesto nje. Ti si savreno u pravu, mala. Hajde, oblai neto pristojnije, pa da krenemo. Boga mu, otkad nisam
video Majami!
Pola sata kasnije Pit zaustavi svoj otrcani ford pred redakcijom Egzaminera, zgradom u starom delu grada koja je jo uvek izgledala kao i onda kada je podignuta, devedeset
godina ranije. Ipak, iza zidova od crvene cigle nalazila se jedna od najkompletnijih arhiva na

Zapadnoj obali i neretko se deavalo da se i policijski inspektori, u strogoj tajnosti obrate

starom Patu OMaliju za neki podatak koji nisu uspeli da pronau u svojim
kompjuterizovanim kartotekama.
Kao i obino, mali Irac jarkocrvene kose nad izboranim licem sedeo je u svom staklenom kavezu, budno motrei na rad est ili sedam devojaka koje su na kartice prenosile
sadraj sa gomila iseaka iz svih veih listova Amerike i mnogih drugih krajeva sveta. Budnost je na ovom mestu svakako bila neophodna, jer su mnogi obletali oko OMalijevih
devojica, odabranih na osnovu dva glavna kriterijiuma: lepota i efikasnost. I pored udne
odanosti koja je vladala izmeu tih ljupkih devojaka i namorastog starog Irca, mnoge nisu
uspevale da odole ponudama za mnogo bolje plaena radna mesta; postati jedna od O
Malijevih devojica bila je preporuka bolja od preporuke bilo koje veoma ugledne i skupe
kole za sekretarice na Zapadnoj obali.

Pite! dreknu OMali kad Tabasko otvori, bez kucanja, vrata njegove kancelarije. Napolje, barabo! Koliko sam ti puta rekao da ovde neu da te vidim!
Pit sa osmehom podie obe ruke u vis.

Ne pucaj, OMali, ovde sam sasvim slubeno, asna re. Saekaj najpre da vidi
koga sam ti doveo, boga mu!
Izmakao se malo u stranu da propusti Suimiko koju su njegova iroka plea sve dotle
zaklanjala. OMali ivahno skoi na noge, urno vraajui krajeve koulje u pantalone sa
starinskim hozntregerima.

Sumiko! uzviknu hitajui joj u susret. Niije mogue da si se predomislila?

Hoe li konano pristati da radi za starog Pata?

Ne, Pate ... osmehnu se ona, steui njegove ilave, ali jo uvek snane ruke.

ao mi je.. . mislim da bi bilo pravo uivanje raditi za tebe, ali...

Znam, znam gunao je toboe ljutito Irac. Ti i ovaj veliki majmun uvek
imate neke zagonetne poslove o kojima najradije nita ne bih ni eleo da ujem. Pa, kai,
devojice... ta mogu da uinim za tebe?
Pit se ve spustio u glomaznu fotelju za posetioce, preputajui devojci udobnije mesto
pored stola. Bilo je, meutim, jo razloga za to; odgurnuvi nogom vrata ormaria pored sebe
prouavao je njegov sadraj zamiljeno vrtei glavom. Kao i obino, piva tu nije bilo, a ak i
da ga je bilo nikada ne bi pristao da ga popije, s obzirom da Pat OMali nije verovao u
friidere postavljene u kancelarijama.
U meuvremenu, Sumiko je ve poela svoje objanjenje i OMali je zamiljeno klimao glavom dok je sluao.

Uvek mi je drago ree kad dou ljudi koji znaju ta u stvari trae. Hmm...
to e biti kod Mini. Nova devojka, ali se odlino snala on pritisnu dugme interfona na
svom stolu. Mini, poalji mi kartice Neobjanjeni nestanci, otmice i slino, Florida i
susedne drave, poslednje dve godine . . . Hvala!

Mini Erlander? zainteresovano upita Tabasko. veanka, pet stopa i etiri

palca, riokosa? Mogla nam je ba i doneti te kartice, Pate ...

Zbog takvih sam i uveo ovaj kr koji se stalno kvari! frknu Irac, pokazujui
ureaj za prijem pneumatske pote. Evo ga opet, sto mu gromova! Mini! Mini! ... ova
prokleta stvar opet je negde zapela! Kod mene gori crvena lampica!

Nisi pritisnuo dugme interfona! isceri se Pit. Hoe da ja odem i kaem joj
da je dolo do zastoja, a?

Ne? Aha . .. evo ga!

Uz glasnu lupu, donosei sa sobom oblai sitne praine, iz otvora na ureaju izlete

glatki cilindar koji OMali veto otvori. U njemu se nalazio tanak sveanj kartica, uredno
povezanih gumenom vrpcom.

Da vidimo... mrmljao je OMali zagledan u sadraj kartica. Hmmm ...

hmm ... hej. Pite, pa ti si stvarno na neto krupno naleteo, boga mu ...
Desetak minuta kasnije injenice zapisane na OMalijevim karticama poele su da se
uklapaju u sliku koja je ve neto govorila; crveno lice Irca postepeno je postajalo sve zamiljenije i on je rasejano zazvidukao neku melodiju koja je, inilo se Pitu, bila popularna
negde krajem ludih dvadesetih.
Po ko zna koji put Tabasko Pit se uverio da je OMaliijeva kartoteka gotovo neiscrpni
izvor informacija. Potrajalo je to gotovo dva asa, istina, ali je posle tog vremena pred njim
bio iscrpan spisak svih osoba nestalih na Floridi pod neobjanjenim okolnostima u poslednje
dve godine. est imena privlailo je posebnu panju; svih est bili su bogati poslovni ljudi ili
bogati naslednici., svi su nestali u vreme kada su se na Floridi nalazili na odmoru ili
oporavku i u svih est sluajeva poslednji put su vieni na krajnjem junom delu poluostrva,
u pojasu letovalita nanizanih du obale izmeu Palm Bia i rta Sebi.
I jo neto. Moda najinteresantnije od svega ...
Nekoliko dana pred svoj nestanak, sva estorica sastavila su nove testamente i propisno ih overila kod uglednih advokata na Floridi. Gnev naslednika bio je uzaludan: bogatstvo
estorice nestalih bilo je na potpuno zakonit nain ustupljeno fondacijama malo poznatih
imena koje su se bavile iskljuivo radom u dobrotvorne svrhe.
OMali jo jednom prelete pogledom preko spiska od est imena, dopunjenog gusto ispisanim redovima teksta o svakom pojedinom sluaju. Kao u transu, preao je prostor do
ormara u uglu i iz njega izvukao flau sa tenou tamne boje.

Hej, polako! Pit ga dohvati za rukav. Ostavi i nama neto!

Zavei! proguna Irac. Sigurnim pokretom ruke ponovo je pritisnuo dugme

interfona.

Mili! dreknuo je. Ovamo!

Sumiko se osmehnu izrazu na Pitovom licu. Podsealo je na etvorogodinjeg deaka
koji zablenut u ekran oekuje da konano pone njegov omiljeni crtani film.
Devojka koja je graciozno unela u OMalijevu kancelariju svojih pet stopa i etiri palca raskone vedske lepote potpuno je zasluivala takvo neto. I moda ak i mnogo vie od
toga, sudei bar prema ledenom pogledu kojlim je oinula Tabasko Pita.

Mili, duo OMali je iznenada postao veoma nean uzmi ovu hartiju,
prekucaj tekst i napravi mi tri kopije. Strogo poverljivo, naravno, kao i uvek? Pet minuta,
vai?

Pet minuta? veanka podie obrve.

Vi nas ba ne tedite, efe!

Pet minuta vrsto odvrati OMali.

O kej?
Dobacivi jo jedan ledeni pogled Pitu, devojka nestade kroz vrata sleui ramenima.
OMali je razneeno gledao za njom.

Pravo blago, asna re gunao je.

Jedna od mojih najboljih devojica. Zamislite, hteli su da je zaposle u

gradonaelnikovoj kancelariji, jedva sam je ubedio da ostane!

A zbog ega su vam potrebne dve kopije, Pate? umea se Sumiko u razgovor.
Sve dotle ona je paljivo pratila ta se zbiva oko nje, nastojei da svaki detalj uree u svoje
pamenje.


Kako zato, devojice? zinu OMali.

Do avola, jedna je za tebe, a original ostaje u mojoj privatnoj arhivi. A druga

kopija ... he-he-he, drugu uvam za jednu posebnu priliku!

Hoe da se kandiduje za Pulicerovu nagradu, a? proguna Pit.

Ja? Taman posla! U pitanju je neto drugo ... OMali se zavereniki osvrte
oko sebe. Vidi, ovih dana, pred kraj godine, razgovara se o tome da se smanji budet za
arhivu u Egzamineru ...

Pa?

Oduvek sam znao da si glup! cerekao se Irac. Sedeu mirno na tom

sastanku i sluati ta momci imaju da kau, a onda im lepo poturiti ovo pare hartije pod nos
i pitati ih koliko bi neki od konkurentskih listova platio za takvu informaciju. Hi-hi-hi. .. ve
vidim kakva e lica da naprave!

A ta ako neko to provali pre tebe? nasmeja se Pit.

Taj neko moe biti samo ti? pretei je reao OMali. Prema tome ...
on siunom pesnicom zamahnu Pitu ispred nosa.

Ne brinite umirivala ga je Sumiko ovaj materijal svakako neemo

objaviti. Hvala vam mnogo, Pate, znala sam da ste vi prijatelj na koga se uvek mogu osloniti
...

Naravno, draga moja! ljubazno se osmehivao Irac, iako su mu oi i dalje

besno sevale u Pitovom pravcu. A ako ti ikada zatreba posao, zna gde moe da me
nae. O kej?
Mili Erlander jo jednom se bez rei pojavi u kancelariji, spustivi na efov sto tri
uredno otkucana lista hartije. Ovoga puta nije ak ni pogledala u Pitovom pravcu, ali je svaki
pokret njenog raskonog tela jasno govorio da je i te kako svesna njegovog zadivljenog pogleda.

Hvala jo jedinom, Pate ree Sumiko, ustajui. Jednu kopiju paljivo je

savila i gurnula u svoju torbicu. Razmisliu i o vaoj ponudi, ali ne verujem da e se neto
promeniti...

Znam osmehnu se ljubazno starac,

Bilo bi i teta tako neno bie zatvoriti u jedan od ovih staklenih kaveza. Nego.
.. ovaj sluaj te zanima zbog neega posebnog? Ili je u pitanju opet onaj tvoj tajanstveni
prijatelj?
Ona ga blago potapa po miica.

Sve ete ve na vreme doznati, Pate ree. I naravno, Egzaminer e

dobiti ekskluzivno pravo na sve novo to budemo otkrili. .. Idemo, Pite!
Vukui za ruku Tabaska koji je dobacivao einjive poglede prema jednom od stolova,
Sumiko jo jednom mahnu OMaliju. Lice joj je, meutim, postalo veoma ozbiljno kada su
se nali sami u liftu.

Kada imamo prvi avion za Floridu, Pite? upitala je.

Ne znam, ali je trebalo da pita OMalija ree on. Taj matori je zlatni
rudnik informacija . . . ekaj, neemo valjda odmah za Lesliijem?

Ovde vie nemamo ta da radimo odluno ree devojka. Zar tebi neto
nije palo u oi?

Kako da ne! uzdahnu Tabasko. Ona veanka, boga mu!

Suvie je krupna, ak i za tebe! nasmeja se devojka. Ali, alu na stranu.

Nisi primetio da je u svih est sluajeva istragu vodio jedan isti policajac, kapetan Frejberg iz
Majamija?


To nisam odmahnu Pit glavom. Hmm . .. kapetan Frejberg . .. to ime mi se
nimalo ne dopada, zna ...

Onda to pre menjaj miljenje o oveku koga uopte i ne poznaje

posavetova ga Sumiko ozbiljnim glasom. Mogue ak i da doivi prijatno iznenaenje,
jer e kapetan Frejberg biti prvi ovek s kojim emo se upoznati na Floridi!

Zgrada aerodroma u Majamiju bila je klimatizovana, ali se Ceril odmah poalila kako
joj je pretoplo u haljini u kojoj je doputovala.

Samo pet minuta, Lesli, molim te urno je dobacila i otrala prema nizu
butika poredanih du jednog zida velike aerodromske zgrade. Odmahnuvi glavom, nina se
spusti na jednu od konih fotelja, privlaei uz nju crnu torbu, neobino slinu torbama u
kojima sa nose tapovi za golf. Sadraj te torbe svakako bi jako iznenadio svakog radoznalca
koji bi dobio priliku da zaviri u nju, ali takvih, ba do sada, nije bilo.
Ispod polusputenih trepavica Lesli se po navici osvrtao oko sebe traei poglede i lica
koji bi vie nego to je to normalno bili zainteresovani za njega. Nije zapazio nita sumnjivo
u aerodromskoj vrevi koja e svoj vrhunac dostii tek za nekoliko dana, pred poetak
boinih praznika.
A ipak, ovo je bilo mesto odakle se moralo krenuti u traganje za doktorom Skarfom;
jer, naunik je nestao pre nego to se uopte i pojavio u rezervisanom hotelu. Otmiari su
svakako prouili njegove navike pre poetka poduhvata i obavili svoj posao brzo i veto tako
da to niko ne primeti... ali .. .
Ali je sada na njihovom tragu bio jedan nina!
Znao je odakle e poeti i sada je smireno sedeo, oputajui svoje mono telo i
prikupljajui energiju koju e zahtevati dugo i naporno traganje. Ceril e neko vreme moi
da bude uz njega, iskustvo mu je govorilo da je mukarac uvek manje upadljiv kada je u
drutva upadljivo lepe ene, jer tada na njega niko ne obraa panju ...
Kao sada, na primer... Do uiju mu dopre nekoliko tihih zviduka divljenja, a po zvuku
koraka nasluivao je da mukarci usporavaju ili zastaju u hodu kako bi neto pogledali.
Osmehnuo se za sebe, jer je ve znao o emu se radi.

Kako ti se dopada?
Lagano je podigao pogled sa zelenih cipela gotovo neverovatno visokih potpetica, uz
dugu suknju koja je, meutim, gotovo potpuno otkrivala levu nogu ene. Vitki struk bio je
nesputan, otkriven, dok je oko grudi bila uvezana samo tanka marama koja se samo nekim
udom drala na njima, s obzirom na svoje dimenzije.

Dakle? Ceril nestrpljivo zacupka nogom. Ili na svoj odvratni muki nain
eli da mi kae kako sam ostala due od pet minuta?

Divno! osmehnu se Lesli, uspravljajui se da bi joj obavio ruku oko golih ramena. Upravo ono to mi je trebalo!

Misli na mene?

Vie na tvoju haljinu. .. ako se to uopte sme nazvati haljinom!

Ona mu isplazi jezik.

Ti uopte i ne zna ta je haljina, deko! I to se vidi na tebi, da zna. Idemo li?

Lesli dohvati torbu sa poda.

Idemo . .. najpre da naemo taksi.


Zato ne bismo iznajmili kola? namrti se Ceril. Mnogo zgodnije, zna .. .

Jeste, ali ja elim taksi.

Ovaj decembar bio je neobino topao, ak i za Majami, tako da ih zapahnu talas vrelog
vazduha im su izali iz zgrade. Lesli zamiljeno pogleda dugi niz taksija poredanih pod
nadstrenicom koja ih je titila od sunca. Ako je ita moglo razdrmati zadremale vozae, to je
svakako morala biti Ceril u svojoj smeloj garderobi.
ovek u prvom vozilu, jednom prastarom bjuiku koji je, meutim, blistao od
istoe, nije skrivao svoje divljenje.

Kuda, gospoo? zapitao je kada su se smestili na zadnje sedite i Lesli se

pritajeno osmehnu. Kao to je i oekivao, njega niko nee zapaziti, sem kao tipa koji se
nalazio u drutvu raskone plavue.
Sreom, doktor Skarf retko se kretao u drutvu raskonih plavua...

Zaista, kuda? podie Ceril obrve.

Rt Sebi?

Rt Sebi, gospoo? To vam je malo predaleko za taksi, ali, ako ve insistirate...

Moda emo i do rta umea se Lesli ali bih pre toga hteo da porazgovaram
sa tobom, prijatelju.

Sa mnom? po prvi put taksista baci pogled na Leslijevo lice. O emu?

Traimo jednog oveka, oca ove gospoe objasni nina. Jedino to znamo
jeste da je sleteo u Majamiju i od tada mu se gubi svaki trag.
Taksista tiho zviznu.

Ne zamerite to ovako govorim, gospoo ree, ali... da li je va otac,

mislim... voleo ene?

I potraio skriveni kutak sa nekom damom? osmehnu se Ceril. Ne, na

alost, ta mogunost otpada ...

Postoji li u blizini neko mesto sa klima-ureajem? upita Lesli. Bjuik

nije lo, ali bih eleo da na miru porazgovaramo. Naravno, plaam ekanje.
Taksista slee ramenima.

Meni odgovara. U ovo doba dana ionako nema mnogo posla zbog ega bi se
isplatilo priti se na aerodromu . .. Tu, na dve milje odavde je motel, ispred samog grada.
Nita naroito, ali zato ima hladovinu kojoj nikakav klima-ureaj nije ravan? Moe?

U redu osmehnu se Lesli, zavalivi se udobnije u sedite i sklapajui oi,

kako bi se lake koncentrisao na kartu junog dela Floride koju je dugo prouavao u avionu.
Jo jednom je podsetio sebe na poloaj Majamija, odakle su se na tri strane sveta pruali
mnogobrojni putevi i pruge, kao pipci nekog arobnog pauka koji svojom lepotom privlai
ljude u mreu iz koje se teko iskobeljati...

Tu smo ree taksista nekoliko minuta kasnije i Lesli otvori oi. Mali motel
nije bio naroito upadljiv, moda i zato to je od bunog autoputa bio odvojen palmovom umicom, ali se Lesliju dopao dugi trem ukraen raskonim suptropskim cveem koji je vodio
svud oko jednospratne zgrade od drveta.

Mmm... uzdahnu Ceril, uvlaei miris cvea punim pluima. Lesli zabrinuto
pogleda u nju, plaei se da ne izgubi onu maramu, ali je ona, uprkos svim iskuenjima,
vrsto stajala na svom mestu. Taksista ih pouzdanim korakom povede kroz jedan polumrani
prolaz, odakle se ulazilo u patio, kvadratni prostor oivien slepim belim zidovim.a Nekoliko
palmi irilo je svoje kronje, stvarajui prijatan hlad nad stolovima i stolicama poredanim
oko vodoskoka koji je umirujue umelo.
I Lesli punim pluima udahnu snani miris cvea kojeg je bilo svuda unaokolo. Mir i

tiina u ovom vrtu podseali su ga na japanske vrtove, iako su od opteg utiska donekle odudarale pravilne linije stolova i stolica od pletene trske, obojene belom bojom.

Divno mesto, a? ree taksista sputajui se u jednu od stolica. Lesliju se

dopadalo njegovo iroko, iskreno lice i vrst pogled tamnih oiju koje su svojom dubinom
pokazivale da u ilama ima bar mali deo indijanske krvi. esto navraam ovamo da se
odmorim i malo osveim.

udno da ovako zgodno mesto nema vie gostiju primeti Ceril, dotiui
rukom mlaz vode iz vodoskoka. Gledajte, nigde nikog ivog ... kao zaarani vrt!

Ljudi su glupi slee taksista ramenima. Jedva milju odavde, takoe pored
samog puta, nedavno je otvoren novi motel, udovite od stakla i betona koje mami
bletavim svetleim reklamama i ogromnim reklamnim tablama. asna re, izbegavam da
uem tamo, i pored najboljih klima-ureaja... sve je automatizovano, boga mu, i nema s kim
ni re da progovori ... A ekajte samo da vidite Estrelu!

Estrela? radoznalo upita Ceril, ispruajui svoje duge noge tako da ih hlade
kapljice sa vodoskoka. Ko je Estrela?

Estrela je vlasnica ovog mesta objasni voza, osvrui se oko sebe. udno,
jo uvek je nema. Obino odmah izae sama pred goste.

Tu sam, Dani, ne brini... Dobar dan, gospodo.

Lesliju nisu promakli tihi koraci u onom istom prolazu kojim su i sami doli i stoga je
bio prvi koji je primetio vitku enu u jednostavnoj pamunoj haljini koja nije bila nainjena
sa eljom da previe otkrije skladno telo hitrih pokreta. Duga crna kosa padala joj je na
ramena, na preplanulom licu isticale su se pune usne sa tek neto malo tragova rua. Ipak,
najjai utisak na tom licu visokih jagodica ostavljale su oi: crne, duboke i mirne kao no.
Lesli ustade, praen iznenaenim pogledom taksiste.

Sedite ree Estrela sa prijatnim osmehom. Vi sve ovde gost, zar ne? ime
mogu da vas posluim?

Dozvolite da ja preporuim! umea se taksista, podiui ruku. Kod Estrele

ete popiti najbolji mint-hulep sa ove strane zaliva, asna re... a kad smo ve kod toga,
zaboravio sam svoje ime: Danijel Miel, zvani Dani. Ovo je Estrela, a ovo su...

Ceril i Lesli ree ovaj drugi sa osmehom na licu. Sasvim dovoljno za

poetak, zar ne? Naravno, pod uslovom da i mi vas moemo zvati Dani i Estrela?
Ozbiljno klimnuvi glavom, tako da joj crna kosa na trenutak prekri lice, devojka ne
stade izmeu dva stabla palme odakle se otvarao prolaz u drugi deo motela. Dani je ushieno
gledao za njom, na trenutak zaboravljajui ak i na Ceril.

Estrela je divna devojka ree tiho

Ne ide joj ba dobro otkako je taj novi motel otvoren, ali je nikada neete uti da
se ali... Meutim, zaista ne znam koliko e moi da izdri.
Nina se malo pomeri na svom mestu kako bi na oku istovremeno mogao drati oba
ulaza u patio. Neto neprijatno, neto to je odudaralo od malopreanje atmosfere mira
iznenada je zalebdelo u vazduhu. I Ceril kao da je to osetila; povukla je nogu dalje od vode i
zimogroljivo obuhvatila rukama ramena.
Dani Miel je mirno odbijao dimove svoje cigarete, ali i njemu zasmeta iznenadna
tiina

Gle? ree kao za sebe. Estrela je danas neuobiajeno spora ...

Dani... zausti Lesli oslukujui. Nije bio siguran, ali mu se inilo da odnekud
iz dubine zgrade dopire jedan neprijatan glas.
Muki glas.


Molim? taksista izvue cigaretu iz usta. Prouavao je Leslijevo lice
skupljenih obrva.

Sem problema u poslu .. . ima li Estrela kakvih drugih problema?

Dani lagano odmahnu glavom.

Ne, koliko ja znam. Ali...

esto se dogaa da poslovni ljudi ne biraju sredstva da uklone potencijalnu konkurenciju tiho ree Lesli. A ovo mesto uz malo bolju reklamu moglo bi postati jedno
od najpopularnijih u Majamiju. Ko je vlasnik ovog motela?

Ko e ga znali? uzdahnu taksista, gnjeei cigaretu u pepeljari. Uvek se

pojavljuje neka korporacija u kojoj ...
Nije zavrio, jer se nina iznenadnim pokretom uspravio i bukvalno poleteo u pravcu
prolaza izmeu dveju palmi. Do njegovih otrih uiju ovoga puta je jasno dopro priguen
enski krik...
Uski polumrani hodnik koji se otvorio pred njim vodio je levo i desno, u dubinu
zgrade. Hitrim i neujnim korakom skliznu na desnu stranu, tamo gde se hodnik irio u
ljupki mali hol sa recepcijom.
I hol je bio potpuno prazan, ali on bez oklevanja pree preko njega. Pored pulta
recepcije nalazila su se vrata sa natpisom Upravnik i on ih naglim pokretom otvori,
zastavi u stavu koji mu je omoguavao da iz njega trenutno pree u napad. Ili u odbranu,
ako se za tim ukae potreba. ..
Estrela je stajala oslonjena leima o suprotni zid, a preplanulo lice bilo joj je sivo od
straha, oi prikovane za blistavu otricu brijaa kojim se nemarno poigravao visok momak
irokih ramena u kariranoj koulji, farmerkama i izmama dubokim do kolena. Na zvuk
otvaranja vrata pogledao je preko ramena, ali u njegovim oima straha nije bilo, ve samo
ozlojeenosti to ga prekidaju u njegovoj omiljenoj zabavi.

ta hoe? zareao je, okrenuvi se Lesliju. Brijaem je nervozno gladio

masnu nogavicu pantalona.
Lesli je gledao u devojku, ali mu nije promakao ni jedan jedini siuni pokret otrice.

Estrela, ta ovaj tip hoe od vas? upita mirno.

Ona otvori usta, ali iz stisnutog grla ne izae nikakav glas. Samo je grevito odmahnula glavom, kao da se gui.
Nadmono se iscerivi, tip sa britvom leno poe prema Lesliju, kao da eli da ga
zaplai samom svojom pojavom. Ovaj je stajao nepokretno, naizgled oputen, kao da ne zna
ta da preduzme.
U holu iza njega zau se topot koraka; stizao je Dani Miel, naglo se zaustavljajui
pred otvorenim vratima, Lesliju iza lea. Nina jasno u uzdah njegovog iznenaenja.

Rasti... Rasti Maral!

Malo pokoleban Leslijevom nepokretnou, nepoznati zastade, pretei suavajui oi.

Deko ree pusti me da proem!

ta si hteo od devojke?

To se tebe ne tie, zna.. .

A ta ako me se tie?
Pokret desne ruke nepoznatog bio je munjevit, ali ga je najavio iznenadni blesak u
ledenim plavim oima. Nina jedva primetnim pokretom tela izbee horizontalni udarac koji
bi mu otvorio utrobu, a podlaktica napadaa sudari se sa Leslijevom podlakticom. Britva
izlete iz njegovih prstiju i zazveketa po mermemom podu hola, zaustavljajui se pod
Danijevim nogama.


Ne! virisnu Estrela. Ne ovde...
Lesli klimnu glavom.

U redu, Estrela... pokretom glave pokaza vrata razoruanom tipu koji ga je

zaueno gledao, trljajui povreenu ruku. Ti, napolje! I da te ovde vie nisam video!
Pognute glave, nepoznati projuri kraj njega, gotovo se spotakavi o niski prag kancelarije. Lesliju pade, u oi pogled kojim ga je ispratio Dani; u tom pogledu bilo je mrnje, ali i
mnogo vie straha!
Devojka se odvoji od zida, briui nadlanicom sitne kapi znoja sa lica. Pokuala je da
progovori, ali je Lesli uutka pokretom ruke.

Ne govorite sada ree neno. Dani, nadam se da nas i ti moe posluiti

tim uvenim mint-hulepom, ako ovde nema niko? drugog. Hajde, Estrela, idemo u patio da
porazgovaramo.
Uhvativi pod ruku zbunjenu devojku, on je povede hodnikom. Ceril ih je ekala na
istom mestu, ali su joj oi bile ispunjene strahom.

Les! ta se ovde dogaa, do avola? Obojica ste otrali kao.. . kao. ..

Nita naroito osmehnu se nina.

Jedan neprijatan tip uznemiravao je nau domaicu. ..

Estrela se ve bila pribrala kada se Dani pojavio sa velikim bokalom i etiri ae na
posluavniku. Pogledavi se, njih etvoro utke podigoe ae da nazdrave jedno drugom.
utanje je potrajalo jo nekoliko trenulaka.

Dakle, Estrela? tiho ree nina.

Ona klimnu glavom.

Ne bi trebalo da vas zamaram svojim problemima, ali. ..

Ali je mnogo bolje kad nekom kae ta te mui! glas Danija Miela bio je
vrst, prijateljski.

Pa. .. devojka uzdahnu ini mi se da je to prilino poznata pria... Vlasnik

tog prokletog novog motela zbog neeg misle da bih im ja mogla smetati. Pre desetak dana
posetio me je jedan veoma ljubazan i lepo vaspitan gospodin po imenu Karberi ili tako
nekako i predstavio se kao advokat. Ni njegova ponuda da kupi motel nije bila smeno niska.
.. mislim, jasno se videlo kako je spreman da da i vie ako budem uporna. Meutim. ..

Pogreie ako ovo mesto proda, Estrela mumlao je Dani. Ja ga ne bih

dao za sve pare na ovom svetu.. .
Ona mu na trenutak dotae ruku i lice joj ozari osmeh.

Sreom, nisi na mom mestu, Danijele Miele, i zato uti! Iako si potpuno u
pravu ni ja ovo mesto ne bih prodala.. . sve dok me okolnosti zaista ne primoraju na to!

Odbili, ste, dakle, Karberijevu ponudu? umea se Lesli.

Da, odbila sam i pomislila kako je time itava pria zavrena. Bojim se da nisam
sasvim ozbiljno shvatila njegova pomalo nedefinisana upozorenja na kraju razgovora. Znate
ve ono: usamljena ena, bez oslonca, a svata se moe desiti, svet je pun opasnih ljudi i tako
dalje. . .

I onda je danas doao Rasti Maral. . .

Glas Danija Miela bio je jedva ujan i Lesli ga otro pogleda. Mrnje je ponovo bilo
u oima mladia, ali sada mnogo vie nego straha.

Ko je Rasti Maral, Dani? upitao je.

Rasti Maral je aligator iz movare govorio je Miel kroz stisnute zube.

Okrutan i hladan, veoma opasan kada su u pitanju rtve slabije od njega. .. ali, Rasti Maral
ima uvek mone prijatelje kojima s vremena na vreme zatreba kakav prljavi posli kao

ovaj danas!

Meni nije izgledao naroito opasno osmehnu se nina.

Nemoj da te to prevari, Lesli... Rasti esto radi sam, ali za tili as moe okupiti
itavu bandu tipova. . .

Hmmm.. . znai li to da Estrela ipak treba da proda ovaj motel?

Dani stee zube. Videlo se da kljua od gneva, ali njegovo utanje ipak nije trajalo
dugo.

Da ree na kraju. Drugog izlaza nema...

Lesli se okrete devojci koja je sve vreme utala, jedva dodirnuvi svoju au.

Mislite li i vi tako, Estrela?

Dani je u pravu. . . moram ga prodati, dok je cena iole pristojna. Verovatno znate kako ti ljudi posluju: kako vreme bude odmicalo, cena e biti sve nia.

A ako vam neko pomogne?

Bledo se osmehnula.

Kako? Ovde nema nikoga ko bi se usudio da se suprostavi Rastiju Maralu. ..

bolje reeno, ljudima koje on predstavlja. . .

Ja bih to smeo.
Ona ga pogleda malo zaueno. Dani Miel je sumnjiavo odmahivao glavom; videlo
se da ga samo pristojnost spreava da ne prsne u smeh...

Hvala gotovo proaputa Estrela ali... ,

Ja to i mogu, Estrela glas nine bio je pouzdan, uverljiv. Meutim, ovde

sam se naao zbog drugog posla. Mislim ipak da u moi da vam pomognem, ako i vi i Dani
pomognete meni.

Kakav posao?

Oni trae jednog oveka, Estrela objasni taksista. Oca ove ljupke dame. . .
ali ga nee nai, naravno. ao mi je to to moram rei, Ceril, ali. .. moda je i bolje da se ne
zanosi lanim nadama. ..
Lesli poloi ruku preko sada hladnih prstiju Ceril na stolu..

Zbog ega tako misli, Dani? Zna neto o njemu?

O njemu ne. . . ali znam da u poslednje vreme mnogo ljudi nestaje, Lesli. I nijedan jo nije pronaen. . .

Ah! uzviknu Estrela. Misli da. .. ?

Da, Estrela. Bojim se da je i on jedna od rtava sablasti iz movare...

Neobini par je ve satima radio u Leslijevom stanu; krupni mladi i krhka devojka
strpljivo su preturali po starim isecima iz novina koje je nina godinama prikupljao u svojoj
linoj arhivi. Nije bila ni izbliza tako potpuna i tako pregledana kao arhiva Pata O Malija,
ali je zato bila bolje prilagoena njegovim potrebama, pre svega zato to je pruala mnogo
vie detalja o svim neobinim dogaajima koje su novine beleile. Njen krupan nedostatak
ipak je bilo to to se ograniavala na zbivanja u Kaliforniji i na Zapadnoj obali; ni vreme ni
prostor nisu nini doputali da je proiri, to je znailo da se materijal o zagonetnim
nestancima na Floridi ograniavao uglavnom na ono to su o tome pisali listovi u San
Francisku.
Meutim, materijala je i tu bilo previe, to su Sumiko i Tabasko Pit veoma brzo shva-

tili. Sledio je i najtei deo posla: izvui samo stvarne injenice skrivene u hiljadama krupnih
i uzbudljivih rei kojima novinari najee prikrivaju ono to nisu uspeli da doznaju o
sluaju koji prate. Gotovo instinktivno, njih dvoje su izbegavali lanke sa krupnim naslovima, znajui da takav naslov obino slui samo kao dimna zavesa iza koje najee nema
ba nikakve korisne informacije.
Sreom, bilo je ipak dovoljno lanaka iz kojih se sr mogla izvui i Sumiko je list za
listom hartije prekrivala svojim urednim, sitnim rukopisom. Gotovo iznenaeno je podigla
pogled kada je shvatila da nema vie nijednog iseka na mestu gde ih je Pit doturao sa druge
strane stola.

Nema vie?

Kao da ti ovo nije bilo dovoljno? proguna Pit ispravljajui svoja mona lea
tako da stolica zakvrcka pod njim. Pogledaj koliko je sati, boga mu! U ovoj kui se
izgleda ne veera?

Vrati onda te iseke na mesto, a ja u pogledati ima li ega u Leslijevom

friideru. Vai?

Mogli smo negde da izaemo na veeru. . . sit sam suve hrane!

Devojka odmahnu glavom.

ao mi je, Pite. Imamo jo puno posla ove noi...

On tuno pogleda listove hartije naslagane pred njom.

To smo mogli da ostavimo i za sutra. . . ali se tebi oigledno veoma uri da

stigne na Floridu! Nema nimalo srca, zna; na tvom mestu ja bih Lesliju dopustio bar
nekoliko dana uivanja sa onom njegovom plavuom.
Smeei se, Sumiko nestade u susednoj prostoriji, a mladi, zviduui, poe da vraa
fascikle sa isecima na njihovo mesto u Leslijevom ormaru. Ovakvi poslovi mu se nisu
dopadali, ma koliko bio svestan njihovog znaaja; i sam je eznuo da jednom ve krenu na
Floridu i suoe se sa problemima koji se reavaju na mnogo jednostavniji i efikasniji nain:
snagom ruku i pesnica.
Posle veere Sumiko sede za pisau mainu da sredi svoje beleke. Pit ostade pred
televizorom sa konzervom australijskog piva u ruci, svestan da taj predah nee dugo trajati i
da e Sumiko od njega uskoro zatraiti da pregleda beleke kako bi uporedili svoje utiske o
njima.
Lice devojke bilo je umorno kada mu je konano prila sa svenjem hartija u rukama
Pit je paljivije pogleda. Ne, bilo je tu jo reeg, sem umora.
Straha. . .

ta se dogodilo?

Pogledaj ovo, Pite. . .

On pogledom prelete preko uredno otkucanih redova. Poslednja dva lista, sa podacima
o poslednje dve otmice bili su prekriveni i sa najvie teksta. Debelim crnim flomasterom na
oba lista bilo je podvueno nekoliko redova.

Taj Dejv Belinski, novinar iz Majamija bio je bri od nas tiho ree devojka.
On je prvi povezao sve sluajeve nestanka i potraio zajedniki inilac. .. i naao ga.

Kapetana Frejberga?

I njega, ali mislim da tu nema nieg Pite. Kapetan Frejberg je jednostavno zaduen za takvu vrstu sluajeva.
Pit jo jednom pree pogledom preko hartije. Rei koje mu sve do tada nisu govorilo
mnogo sloie se u mozaik sa novim znanjem.

Proklestvo! procedi kroz vrsto stisnute zube. Zar je mogue da ovo

nisam odmah primetio?

Mogue je, Pite bledo se osmehnu devojka. ak je i meni isprva

promaklo. Oigledno, ni urednik nije imao mnogo poverenja u teoriju Belinskog.

S tim momkom bi trebalo to pre razgovarati ree. Ima li tu negde imenik

Majamija? I koliko je sada tamo sati?

Imam neto bolje od imenika; Pite. Leslijev kompjuter kome je to jedan od

uzgrednih poslova. A to se vremena tie, hmmm.. . da vidimo: sada je pola deset u San
Francisku, a na Floridi e biti. . . tri sata kasnije. Vreme nije ba zgodno za pozive, zna. . .

Je li? isceri se Tabasko. A kada jutarnji listovi idu u tampu, a? Kladim se

da emo nekoga nai u njegovoj redakciji. . . naravno, samo ako ta glupa maina bude umela
da nam nae broj.
Osmehnuvi se bez rei, Sumiko dotae rukom jedno mesto na zidu i jedan njegov deo
beumno s kliznu u stranu, otkrivajui uski prolaz iza kojeg se videla omanja prostorija
ispunjena raznovrsnim elektronskim ureajima. Devojka sigurnim pokretima pree preko
tastera i jedan ekran pred njom se osvetli. Trenutak kasnije na njemu zaigra dugi niz
telefonskih brojeva na koje se mogao dobiti list Majami Star.

Evo ti, Pite ree ona. Ako eli, mogu ukljuiti ureaj kojii e pozivati sve
ove brojeve istovremeno dok ne uspostavi vezu sa jednim od njih...

Nisam zinao da je Lesli toliko lenj, boga mu! Pitovo lice, meutim
pokazivalo je divljenje, a ne gnev Mrzi ga da sam okree brojeve svojim dragocenim
rukama, je li?
Pit privue sebi jedan od nekoliko aparata koji su se nalazili u prostoriji. Govorio je
tihim glasom, tako da ga je Sumiko jedva ula. Na vezu sa Floridom zaista se nije dugo
ekalo. ..
Grubo lice mladia bilo je zamiljeno kada je konano spustio slualicu, zahvalivi se
sagovorniku sa druge strane.

Neto nije u redu, Pite? u tihom glasu devojke oseala se primesa straha.

Nita nije u redu, mala. Belinski je mrtav. Ubijen. Pre est dana.

Ubijen?

Da. ist, profesionalno obavljen posao, bez ikakvih svedoka. Neko je mirno
uao u njegov stan i ispalio mu u glavu tri hica iz kolta 45, tako da su ga jedva identifikovali.
Policija, naravno, pojma nema ko je to mogao uiniti i verovatno e sve i ostati na tome, iako
je Star obeao nagradu od pet hiljada dolara za svako obavetenje o ubici Dejva
Belinskog.

Ima li to veze sa naim sluajem, Pite?

A ta ti misli? Naravno da ima, boga mu! mladi lupi pesnicom po fotelji

pod rukom. Proklestvo!

To ti nee pomoi, zna! osmehnu se Sumiko. Dakle, Belinski nije nestao

u movari. ..

Ne, draga moja, nije nestao u movari, ali je to bar to se nas tie, potpuno isto.
Uostalom, ta sablast moda povremeno i naputa svoje blato i da bi ispalila nekoliko hitaca
iz kolta. Vebe radi, verovatno. Ponekad zaista ujutru ne vredi izlaziti iz kreveta!

Ako je tako, onda je ubica grdno pogreio odluno ree Sumiko. Belinski
jeste prvi primetio da su dvojica od estorice nestalih sasvim sigurno nestali u movarama
oko jezera Okiobi, ali se za ostalu etvoricu to moglo samo sumnjati. Video si one iseke,
Pite: jadnog Belinskog su svi ismevali, a neki od njegovih kolega lansirao je ak i posprdni
naziv sablast iz movare, proglaavajui tu sablast za krivca za sva nedela koja se dogode

na jugu Floride. . . Meutim, sada kada je Belinski uutkan, neko e ga valjda i ozbiljnije
shvatiti...

Teko slee Pit ramenima. Mi, ljudska bia, teko priznajemo svoje
greke. Hmm... ta teorija Belinskog mi se sve vie dopada. Neto se dogaa u tim
movarama, a naroito kada na dosadanjih est dodamo i sluaj doktora Skarfa.. .

On nije nestao u movarama, Pite.

Je li? A gde je onda nestao, doktore Votson?

Devojka se prigueno nasmeja.

erlok Holms ponovo u akciji! U stvari, u pravu si, nisam dovoljno dobro
razmislila; mi ne znamo gde je Skarf nestao, to znai da movara jo jednom dolazi u
obziir.. . Trebalo bi upozorili Leslija na to.

Kako?
Sumiko baci pogled na sat.

Trebalo je ve da nam se javi, zar ne?

Kao da ne poznaje Leslija. Javie se tek kada bude bilo potrebno da nam se
javi... Hajde, vreme je da poe na spavanje, Sumiko. Previe si umorna da bismo noas
mogli jo neto korisno uraditi. . . ako se ita uopte moe uiniti sa rastojanja od nekoliko
hiljada milja. .. Sutra se rano ustaje. . . pokuau da rezerviem karte za prvi jutarnji let
prema Floridi.

A ta ako nam se Lesli ne bude javio pre nego to krenemo?

Boji se da ga neemo nai? Pit se glasno nasmeja. I neemo... sve dok on

ne bude poeleo da ga naemo. Ali e utoliko sigurnije on pronai nas...

Ceril je lagano odmahivala svojom ljupkom glavom s jedne na drugu stranu.

Sablast iz movare? Vi... mislim, to nije neka loa ala, zar ne?
Lesli je utao, alei to nije imao dovoljno vremena da detaljno proui sve sluajeve
nestanaka na Floridi. Da, neko je pre ili kasnije morao povezati sline injenice i potraiti
reenje; ali, da e to reenje u pomo pozvati natprirodne sile, to mu zaista nije palo na
pamet. Mada to nije bilo toliko neoekivano: ako se iza svih tih nestanaka nalazi jedan
ovek, njemu bi svakako najvie odgovaralo da krivicu prevali na neko tajanstveno bie koje
policija nee ni pokuati da trai...

Na alost uzdahnu Dani nije ala, Ceril. Nekoliko ljudi je nestalo u

poslednje vreme i neki od njih poslednji put su vieni gore na severu, u blizini jezera
Okiobi. Jugozapadni deo tog jezera prelazi u movaru koja je i danas veoma opasna ako u
nju krenete bez vodia koji je dobro poznaje. A izgleda da se ovoga puta upravo to dogodilo.
Lesli se nasmeja.

Otkuda onda pria o sablasti? Nije nimalo neobino to ljudi koji ne poznaju
kraj stradaju u movarama, zar ne?

Nije... ali ako se uzme u obzir da je u poslednje dve godine nestalo vie ljudi nego u prethodnih dvadeset, onda sve izgleda drukije.

To nema veze sa mojim ocem! odluno ree Ceril. On, pre svega, nije
imao ta da trai u toj movari... imao je rezervisan hotel u Seblu, na sasvim drugom kraju
poluostrva!

Ali tamo nije ni stigao, ako se ne varam Danijevo lice bilo je zamiljeno.

udno, niko jo nije razmiljao otkud to iznenadno interesovanje za movaru. Svi su je do

sada izbegavali. ..

Moda neka turistika agencija organizuje izlete? upita Ceril. ta ti misli,

Lesli?
Ovaj je neto oslukivao podignute glave.

Lesli! ponovo devojka glasnije.

On je uutka pokretom ruke.

Gde se nalazi najblii telefon, ne raunajui telefone u motelu? upita on

Estrelu.

U tom novom motelu.. . zato?

Nina se uspravi hitrim pokretom.

Vas dve ostanite ovde ree glasom koji nije trpeo pogovora. Dani, za
mnom.. .

ta se dogodilo? Estrelino lice bilo je ponovo bledo od straha.

uo sam motor kola i kripu guma kada su naglo zakoila pred ulazom
objasni Lesli. Imam utisak da se na prijatelj Rasti Maral vratio. .. i to sa pojaanjem!

Boga mu! promumla Dami dok su njih dvojica hitali polumranim

hodnikom. Pa ti ima ui kao slepi mi, prijatelju! Ja ba nita od toga nisam uo!

Nije teko ako se ovek koncentrie nemarno odgovori nina. Sluaj... dokle je ta banda spremna da ide? Mislim, hoe li upotrebiti i neto drugo sem pesnica i
noeva?

Svakako. . . ako ocene da e im biti potrebno.

Onda se dri iza mene i budi spreman da potrai zaklon ako neko od njih
potegne oruje. U redu?

Sa zadovoljstvom proguna mladi ali... ta e ti da radi?

To prepusti meni. . . i ne brini.

U meuvremenu su stigli do hola i zastali na izlazu iz hodnika. Kroz zatamljeno staklo
videli su etiri prilike koje su dosta sporo prelazile preko suncem obasjanog parkinga prema
ulaznim vratima, ali je upravo ta sporost delovala pretee. Lesli je bio gotovo siguran da je
njegov malopreanji poznanik, Rasti Maral, na elu te male grupe.

Ostae ovde, Dani ree on tiho, pretraujui pogledom prostor pred sobom
kako bi u pamenje urezao svaki detalj koji bi mu kasnije, u borbi, mogao biti od koristi.

Ako u rukama imaju revolvere, vratie se unaokolo do svojih kola i doneti

moju torbu sa zadnjeg sedita. .. Povuci se dalje, da te ne bi videli kad uu. Tako... im se
vrati sa torbom, dobacie mi je kad zatraim. U redu?

U redu mladi klimnu glavom, iako mu je grlo bilo malo stisnuto od straha.
I nadam se da u toj torbi ima bar dve ipke dinamita, prijatelju. . .

Neto slino osmehnu se nina, izlazei laganim korakom do sredita hola,

tano nasuprot ulaznim vratima. Stav mu je bio naizgled oputen i samo bi pravi poznavaoci
borilakih vetina uspeli da procene koliko brzo dobar borac iz takvog stava moe prei u
iznenadni napad.
Jedan od etvorice ljudi koji su sada zastali pred ulazom da se jo jednom neto dogovore tihim glasom, zaista je imao revolver u ruci. Pokretom ruke, Lesli pokaza Daniju da
krene po torbu.
Rasti Maral je prvi odgurnuo pokretna vrata i glupo se zagledao u priliku koja je mirno stajala pred njim.

Hej! uzviknu prigueno. Pa on je ovde, momci.


Naravno da sam ovde osmehnu se nina. Pogledom je prouavao lica
preostale trojice, njihov stav i dranje, pokuavajui da proceni koliko bi mogli da budu
opasni. Kao i obino, ovek koji je oklevajui podigao cev revolvera prema njegovim
grudima, bio je najmanje opasan od svih; u njegovim oima Lesli jasno vide strah... i elju da
je u ovom trenutku negde na drugom mestu, daleko odavde.
Instinkt je svu etvoricu upozorio da je pred njima ovek opasniji od drugih; zastali su
iza Rastija, neodluni kako da nastupe. Lesliju pade u oi hitar pokret kojim je jedan od njih,
mladi gipkog tela i zamaene tamne kose skliznuo u stranu, spreman da se jednim skokom
nae Lesliju za leima. Njegovo dranje, naroito desna ruka oputena malo iza tela,
pokazivalo je da mu se no nalazi skriven negde otpozadi. etvrti ovek, Rastijeve visine, ali
irih ramena od njega, bio je najmanje inteligentan; sitne oi upale u salo tupo su gledale u
ninu, ogromne ake nervozno su kopale oko debelog opasaa gotovo skrivenog pod
oputenim trbuhom.

Dakle? hladno ree nina gledajui Rastija u oi. Znao je da obraun nee
poeti pre nego to voa ne da svoj znak. . .

Gde je Estrela? drsko ree ovaj. Hou da razgovaram s njom!

Moe isto tako da razgovara i sa mnom. Recimo da me je imenovala za svog

zastupnika...

O-ho! Rastijeve usne iscerie se u podrugljiv osmeh. Ba me zanima ime

e da ti platiti usluge... nema ni centa, prijatelju. Ili to moda nisi znao?
Mladi sa skrivenim noem zadovoljno se cerio.

Ti kao da ne zna ime, Rasti ree oblizujui usne. Drolje se slue samo
jednom monetom. .. iako ta mala nije loe pare. Da je sluajno mene odabrala za zastupnika ja bih se pobrinuo da deo usluga naplatim unapred!

Zaista, jesi li je povalio? zainteresovano upita Rasti. U njegovim oima nina

zapazi neobian sev; kao da njihov vlasnik pripada ljudima koji uivaju ve pri pomisli na
seks, iako sami nisu sposobni za normalan odnos sa enom. Bilo bi zanimljivo doznati da li
je zaista takav Rasti Maral od koga je drhtao itav kraj.
Meutim, nije eleo da to upravo sada proverava, pre svega zbog nervoznog momka sa
pitoljem u rukama. Za koji trenutak iza njega e se pojaviti Dani sa torbom; njegov dolazak
lako bi mogao znaiti poetak obrauna, naroito ako iznenadi etvoricu napadaa. Ionako su
postali nemirni, shvatajui da njihovo prilino naivno izazivanje ne pali kod tog visokog
oveka ozbiljnih oiju i da e sami morati da naine prvi korak ako ele neto da postignu.
Rasti Maral nije bio od ljudi koji u takvim situacijama oklevaju, naroito kada misle
da iza sebe imaju podrku. Stupio je korak napred, cerei se itavim licem, verovatno svestan
injenice da veina ljudi ne moe dugo da podnese taj prozor a da ne poeli da ga lupi
pesnicom.

Skloni se, momak ree. Nemamo nita protiv tebe. Nama treba ona
prokleta meksikanska kuka. . .
Napao je u trenutku dok je izgovarao poslednju re, ubeen da e protivnik nasesti na
njegov trik. Kao i pola sata ranije, Lesli izbee udarac hitrim pokretom u stranu, koristei
Rastijev zamah da ga odbaci ak do suprotnog zida, odgurnuvi ga ispruenom levom
rukom. Vremena za pravi udarac nije bilo, jer je onaj gipki momak s noem krenuo deli
sekunde kasnije za svojim efom.
Taj napad bio je mnogo opasniji, ne samo zbog vetine kojom je izveden, ve i zbog
gotovo nedostine brzine. Vrh noa je kao zmijski jezik zapalacao pred Leslijevim telom,
kreui se kao munja navie, u udarcu smiljenom da mu jednim potezom otvori utrobu.

Nina izbee udarac izmakavi se samo gornjim delom tela, a onda se vrati natrag, kao
zapeta snana elina opruga. Stisnuta pesnica desne ruke potonu u grudnom kou napadaa;
rebra zakrcae i u se um slian uzdahu kad Lesli povue okrvavljenu ruku iz razmrskanih
plua.
Onaj sa revolverom vrisnu od straha, potpuno zaboravljajui na oruje u ruci. Kao
uplaeno dete pribio se leima o zid, gledajui pred sebe izbeeno, nemoan da se pomeri samo korak u stranu i potrai spas iza otvorenih vrata. Meutim, onaj trei je, neto mumlajui,
pognuo glavu kao bik i jurnuo na ninu; u istom trenutku u igru se vratio i Rasti Maral,
ovoga puta sa elinim bokserom navuenim na ruku.
Posmatrau sa strane moglo bi se uiniti da njih trojica uestvuju u ritualnom plesu
strogo formalizovanih pokreta. Nina se malo povio u kolenima i na vrhovima prostiju
obrrnuo oko svoje ose, irei obe ruke istovremeno. Desnom pesnicom odbio je Rastijev
udarac koji je padao odozgo, leva je nekim udom uspela da zaustavi juri drugog oveka,
odbacivi ga na trenutak unazad.
Dreknuvi, Rasti Maral se po podu otkotrlja prema vratima, ali to nije bila dovoljna
pouka za njegovog partnera. Rairio je ruke u nameri da privue Leslija u svoj zagrljaj,
potpuno zaboravivi ta se dogodilo trenutak ranije. Udarac bridom ake, kao elina satara,
prekinuo je vratne prljenove i on se srui na pod kao gromom pogoen.
Reei od besa, Rasti otre pitolj iz ukoene ruke poslednjeg preostalog oveka,
odgurnuvi ga od sebe tako da preprei put kojim je nina ve stizao za njim. Kao da doekuje loptu, Lesli uhvati oveka za jednu ruku i jednu nogu, malo ga odiui od zemlje.
Zatvara glasno kljocnu u iznenadnoj tiini kada je Rasti ubacio metak u cev i munjevitom
brzinom podigao oruje prema Leslijevim grudima.
Odskoivi u stranu, nina zavitla oputeno telo prema Rastiju koji je oajniki pritiskivao obara automatskog oruja. Prasak hitaca slio se u neprekidnu grmljavinu; zadrano
ogromnom energijom metaka koji su mu se zarivali u grudi i stomak, telo oveka prekide
svoj let da bi tupo tresnulo o glatki mermerni pod.
U iznenadnoj tiini zau se samo psee cviljenje koje je izviralo izmeu stisnutih zuba
Rastija Marala. Jedna mrana visoka prilika lagano mu se primicala kroz sve rei oblak
barutnog dima. On shvati da to smrt dolazi po njega. . .
Instinkt divlje zveri ipak je preovladao i on jednim dugim skokom, skokom za koji ni
sam nikada nee doznati otkuda mu snaga, nestade kroz irom otvorena vrata. Lesliju se nije
urilo; na one koji su ga poslali mnogo vie e delovati Rastijeva pria o onome to se
dogodilo u motelu nego suva injenica da su etiri njihova oveka mrtva. Zato je zastao na
vratima tek toliko da proveri hoe li Maral skoiti u kola i pobei glavom bez obzira.
Naravno, ako u ovakvom stanju uopte stigne itav do svojih poslodavaca. . .
Suvo se osmehnuvi, Lesli se vrati u polumrani hol u kojem se sada kroz otri miris
barutnog dima probijao i drugi miris, zadah tek prolivene ljudske krvi.
Dani Miel je stajao na izlazu iz hodnika, ukoen kao mermerni kip. Usne su mu se
bezglasno micale.
Kao da ga ne vidi, Lesli proe kroz vrata pored pulta recepcije, sa uivanjem putajui
da mu mlaz ledene vode spere krv sa ruku. Krv mu nije smetala, ovek koji ne podnosi
pogled na krv koju je sam prolio, nikada ne bi ni postao nina; morao je voditi rauna o
utisku koji e takav prizor ostaviti na Danija, jo vie na Ceril i Estrelu.

Daj mi torbu ree obinim glasam kada se vratio u hol, pred jo uvek
ukoenog mladia.
Ovaj nesvesno ustuknu jedan korak, pruajui torbu rukom koja je drhtala.


Ti... mucao je. Ti si ih... sve pobio?

Samo dvojicu bledo se osmehnu Lesli. To te malo umiruje, zar ne?

Ali, kako? ime?

Nina ne odgovori. Odmicao je lagano polumranim hodnikom znajui da e Dani Miel, pre ili kasnije, dobiti odgovor i na to pitanje...

Telefon je zazvonio pred zoru. Tabasko Pit se trgnuo i skoio na noge, jo uvek nesiguran da li je zvuk telefona stvaran ili je i on samo deo burnog sna koji je sanjao.
Telefon zazvoni jo jednom i on jurnu prema Leslijevoj radnoj sobi.
Sumiko, u kratkoj spavaici od tanke svile, ve je stajala pored aparata.

Halo? gotovo je apnula u mikrofon. Pit vide kako se njeno krho telo trglo
kao oinuto biem i oseti uasan strah. Nemogue... nemogue da se Lesliju bilo ta
dogodilo...

Kako? ree Sumiko. Ugrizla se za usnu, ali joj je glas zazvuao gotovo
prirodno. Lagano je klimnula glavom, kao da je sagovornik sa druge strane moe videti.

ta se dogodilo, zaboga? prostenja Pit. Reci mi!

Ona mu rukom dade znak da uti. Stajao je, nagnut nad nju, i ne primeujui da su mu
nokti obe ruke do bola zariveni u dlanove vlane od iznenadnog znoja.
Sumiko je dugo utala, sluajui glas sa druge strane.

I misli da znaju za nas? ree konano. Da... da... u redu... I mnogo ti

hvala.
Suvo kljocanje objavilo je da je razgovor zavren. Sumiko lagano vrati slualicu na
aparat, kao da je ova od najfinijeg kristala. Pogled joj se srete sa Pitovom.

ta? promuklo upita ovaj.

Pat OMali je mrtav.

Pat OMali? ponovi tupo Tabasko.

Pat OMali! Boga mu, ko je mogao. . .?

Sumiko uzdrhta od sveeg vazduha sa okeana koji je dopirao kroz otvoreni prozor i
rukama obavi ramena.

Hajdemo odavde ree. Moram najpre neto da obuem...

Ko je ubio starog Pata? zaurla Tabasko. Ko?

Sumiko zaslade na vratima. U oima joj se video bol.

Ne znam, Pite ree jednostavno. Ali u uiniti sve da to doznam. . .

Nekoliko minuta kasnije, potpuno obueni, njih dvoje se vratie u radnu sobu. Pit drhtavom rukom nali sebi punu au prvog pia koje mu je dolo pod ruku.

ta je to? upita Sumiko. Hou i ja.

Pit spusti pogled na flau koju je zadrao u ruci. Usne mu se razvukoe u bled osmeh.

Liker, do avola! ree. Kako sam samo uspeo da popijem to. ..

Meni odgovara...
On joj nasu au iz koje Sumiko oprezno srknu. U meuvremenu Pit potrai neto to
bi bilo vie po njegovom ukusu, zadovoljavajui se odlinom meksikanskom tekilom.

Dakle? ree oseajui kako se prijatna toplina alkohola iri njegovim telom.

Mili Erlander me je zvala poe Sumiko tihim glasom, ali se videlo da je ve

uspela da zagospodari svojim oseanjima. Ostala je veeras malo due da raditi sa Pa-

tom... to je u njegovom poslu sasvim obina stvar, zna. ..

Znam. I onda?

Dva tipa su upala u kancelariju. Nju su vezali za stolicu, a Pata odveli u njegov
stakleni kavez. Matori je oigledno imao toliko prisustva duha da pritisne dugme interfona, a
da oni to ne primete. ula je svaku izgovorenu re... i kako. .. kako su ga muili...

Zbog ega?

Zbog nas, Pite. Zbog tebe i mene.. . hteli su da doznaju ko se raspitivao o

nestancima u Floridi i zato. ..

I?

Pat se drao vrlo dugo, kae Mili, ali... Pite, on je star ovek!

Shvatam... klimmu Pit glavom. I ne zameram mu... Na kraju su ga ubili,

zar ne?

Direktno ne... izgleda da njegovo srce nije izdralo. Bilo kako bilo, dao im je
na opis... i jedan od telefonskih brojeva u ovom stanu. Onaj isti na koji je maloas zvala
Mili.

Njoj se nita nije dogodilo?

Ne... bar ne nita opasno. Zapretali su joj samo da e je unakaziti ako policiji da
njihov opis i otili. Prolo je nekoliko sati pre nego to je uspela da se oslobodi. Pozvala je
najpre nas, a tek onda policiju...

Pametna devojka klimnuo je Pit glavom. Uvek sam znao da u onoj njenoj
ljupkoj glavici ima neega... Ti tipovi, dakle, znaju na telefon?

Da. I to jedan od onih kojima se moe ui u trag uz pomo pote...

Loe! procedi Pit kroz stisnute zube.

Lesli verovatno nije raunao s takvom mogunou... ta da radimo?

Sumiko se odluno uspravi.

Grei, Pite... Lesli jeste raunao s tim da e neko pre ili kasnije otkriti ovaj stan.
Nije nimalo teko ukloniti sve to bi moglo izazvati neiju sumnju.

Misli? Do avola, kua je puna kompromitujuih papira, a da ne govorim o

memoriji kompjutera. Tu su negde svakako i njegovi kostimi i oruje... bie nam potreban
kamion da to sve uklonimo pod uslovom da nam daju dovoljno vremena za takav posao!

Nema razloga za paniku, Pite osmehnu se devojka. Rekoh ti ve da je Lesli sve predvideo. Vane hartije nalaze se u sefu, ve spakovane u specijalnu torbu koja ne
tei ni pet funti. Isto je sa njegovim kostimima i orujem. A to se tie memorije kompjutera,
ona se moe izbrisati jednim pokretom prekidaa. .. Lesli ima na drugom mestu rezervne
diskove sa istim sadrajem.
Tabasko tresnu ispranjenom aom o sto.

Pa ta onda ekamo, boga mu? Na posao!

Nekoliko minuta grozniavog, ali i smiljenog rada bilo je dovoljno da prikupe sve
ono to bi radoznalim oima moglo odati da je u toj kui iveo ovek koji se po bilo emu
razlikuje od svojih potpuno prosenih suseda. Tabasko Pit odmeri neveliku gomilu uredno
sloenih torbi i paketa.

Ovo mogu i sam da ponesem ree. Sumiko, poi ispred mene da mi otvara
vrata do garae.

Jo samo da uzmem jaknu klimnu devojka glavom, dok je on prikupljao

stvari. Hitro su sili niz stepenice i kroz kuhinju dospeli do vrata koja su vodila do Leslijeve
garae sa radionicom. Radili su brzo i veto, kao dobro uigran tim, rasporeujui stvari u prtljanik velikog sivog mercedesa koji je Lesli iznajmio pod jednim od svojih mnogobrojnih

lanih imena.

Ovoga puta tebi preputam da vozi galantno ree Tabasko.

Ne ponaaj se kao da mi ustupa tei deo posla devojci nije promaklo kada je
on u depu svoje jakne opipao neki teak metalni predmet. Ti ide napred da izvidi, zar
ne?

A ko bi drugi ... Ne pali motor dok ti ne dam znak, vai?

Ugasivi svetlo u garai, Pit dotae jedno mesto na zidu i teka metalna vrata beumno
skliznue navie, otvarajui prolaz vlanom i sveem vazduhu koji je mirisao na skoru kiu.
Priljubljen uza zid, Pit je paljivo oslukivao steui drku revolvera u ruci.
Upravo se spremao da devojci da znak, kada uglom oka zapazi neki pokret desno od
sebe, negde u pravcu ulaznih vrata u kui. Na vrhovima prstiju skliznuo je napolje i zastao
pod kronjom drveta koja je bacala duboku senku na kratku asfaltnu stazu ispred garae.
Da, dva oveka .. . jedan je tiho i veto petljao oko brave na ulaznim vratima, drugi mu
je svetleo minijaturnom baterijskom lampom. U takvim ekipama obino je postojao i trei;
on sada verovatno straari pored njihovih kola na ulici, spreman da ih upozori na svaki
nepredvieni dogaaj.
Tihi umovi jo su dopirali sa vrata, to je znailo da obija ne uspeva da otvori bravu.
Nimalo udno; u pitanju je bila Leslijeva specijalna konstrukcija koja se, istina, mogla
otvoriti silom, ali je za to bila potrebna bar jedna ipka eksploziva. Do Pitavih uiju dopre
tiha psovka i on se isceri za sebe.
Znao je ta bi bilo najmudrije u ovakvoj situaciji; odunjati se do kapije za kola na
ogradi, tiho je otvoriti i dati znak Sumiko da krene. Pre nego to trojica napadaa shvate ta
se dogodilo, oni su mogli stei nedostinu prednost. Buntovni duh Tabasko Pita, meutim,
nije se slagao sa tako jednostavnim reenjem; njegovo oseanje za pravdu zahtevalo je
kaznu. Kaznu za ovaj noni napad, kaznu za ono to su uinili Mili Erlander...
I naroito za ono to su uinili Patu O Maliju!
Do ulaznih vrata bilo je pedesetak stopa travnjaka sa nekoliko retkih bunova. Postojala je, dakle, mogunost da ih iznenadi.
Stisnuvi zube, on zapanjujue tiho pokrete svoje krupno telo, munjevito prelazei
prostor od buna do buna. Jo deset stopa...
Dvojica provalnika nisu podizala glave, sve nervozniji zbog neuspeha svog pokuaja.
Na vrhovima prstiju Pit izae iza poslednjeg buna, ve zguren na skok koji e ga doneti u
neposrednu blizinu njih dvojice . ..

Ale! zaurla glas sa ulice. Straar ga je primetio. Terki!

Upozorenje je ipak stiglo prekasno, jer je mono telo Tabasko Pita u dva duga skoka
stiglo do dvojice iznenaenih ljudi. Onaj blii od siline zamaha odlete na vrata, teko lupivi
glavom u debelo drvo; drugi nije ni dospeo da podigne pogled sa brave pre nego to ga je
precizan karate udarac u vrat poslao na tle. Oamuen, prvi ovek slepo poe da kopa oko
depa svoje jakne, ali udarac stie pre toga, udarac koji ga je odbacio nekoliko stopa u
stranu.
Instinktivno, Pit se prignu. U pravi as, jer metak ispaljen sa ulice zasu ga komadiima
drveta iz vrata. Pucanj se jedva uo; tip na strai, dakle, koristio je priguiva.
Ne ekajui da on ponovo naniani, Pit se jednim jedinim skokom vrati u zaklon
bunja, izvlaei svoj revolver iz depa. Opalio je, ne ciljajui, s namerom da dekoncenitrie
protivnika, a onda drugim skokom promenio mesto. Zastao je u novom zaklonu, stisnuvi
zube, paljivo posmatrajui prostor pred sobom.

Hajde, doi, deko procedi tiho, za sebe. ekam te...

Strelac sa ulice, meutim, bio je oprezan. Pri slaboj svetlosti udaljene uline svetiljke
Pit je uspeo da vidi samo njegovu ruku sa revolverom iza zaklona velikih crnih kola
parkiranih malo desno od uske kapije.
U garai zaurla motor mercedesa i Pit se tre. Sumiko je odluila da se umea... ali
se time i sama izlagala opasnosti!
Paljivo ciljajui, Pit zasu hicima mesto gde je trenutak ranije video ruku sa revolverom, pitajui se da li je neki od suseda u ovom mirnom kraju ve pozvao policiju. Ali policija nee stii tako brzo da bi uestvovala u obraunu; voen sigurnom rukom devojke
mercedes kao munja polete asfaltnom stazom levo od Pita, jo uvek ugaenih farova.
Kapija! Boga mu, nisam otvorio kapiju!
U trenutku kada je Pit to pomislio, u se snaan tresak polomljenog metala, ali motor
mercedesa, nije uutao; gume zakripae na asfaltu kada kola otro skretoe udesno. Moni farovi planue, osvetljavajui ulicu pred sobom.

Ne! dreknu Pit iskaui iz svog zaklona.

Ali su teka kola poveavala brzinu u svakom narednom deliu sekunde, tako da su
rastojanje od pedesetak stopa preletela pre nego to je dospeo da vikne. Uprkos buci motora,
Pit jasno u tup udar tela. Gume ponovo zakripae kada Sumiko pritisnu konicu . ..
Odmahnuvi glayom, Tabasko potra prema kapiji. Vrata mercedesa ekala su ga
otvorena. U prolazu on baci pogled na tamnu gomilu odbaenu na hladni asfalt; veliki priguiva na revolveru mutno je svetlucao u sve iroj tamnoj mrlji ...
Kola kretoe pre nego to je zatvorio vrata za sobom. Negde u daljini tuno su zavijale
policijske sirene.
Tabasko pogleda u devojku. ak i u mraku se videlo da joj je lice mrtvaki bledo. I
prsti na volanu bili su ledeno hladni kada ih je blago dotakao.

Ovo ti je bio prvi, zar ne, mala? ree tiho.

utke je klimnula glavom. I Pit je utao.
Nije lako kada se ubije ovek...
Prvi put je to uvek najtee...

Dakle? upita Lesli kada je uskoio u Danijev taksi koji je na trenutak zastao
ispred hotela. Doznao si neto?
Mladi se tiho zakikota.

Zna ree kad si me poslao da se raspitujem za tog tvog prijatelja

naunika bio sam ubeen da nema nikakvih izgleda da neto doznam. Meutim... on se
ponovo nasmeja. Bio si u pravu, do avola!

Znao sam osmehnu se i nina. Za Filipa Skarfa blago je rei da je

upadljiv.. .

Upravo tako klimnu Dani glavom.

Od momaka sa aerodroma sa kojima sam razgovarao svi su ga zapazili.

Naravno, za to dugujemo pomalo i istoj srei; izgleda da je matorac napravio neku guvu
oko svog prtljaga.

I svakako poeo da vitla kiobranom od kojeg se ne razdvaja ak ni usred leta...

Jeste, tako je bilo. Gomila sveta okupila se oko njega ispred ograde, tako da su
ak i ljudi iz bezbednosti aerodroma morali da interveniu. U svakom sluaju, kada se guva

raistila, Skarf je nekako iskupio svoj prtljag i uao u jedan taksi.

Nadao sam se da e biti zapaen zamiljeno ree Lesli. ijim taksijem je

otiao?

E, sada poinju problemi snudeno ree Dani, poveavajui brzinu, jer su iz

guve u centru konano izbili na dugu aveniju koja se pruala paralelno sa morem. Vidi,
niko ne zna oveka koji ga je odvezao. . . tavie, taj se ni pre ni posle toga nije pojavio na
aerodromu.

Hmm... mislio sam da tamo svi momci poznaju jedan drugog?

Tako i jeste... meutim, ovaj nam, po svemu sudei, uopte nije kolega.

Oho? Ubaen, znai, samo da bi pokupio Skarfa?

I ja sam to odmah zakljuio. Evo kako se to dogodilo: Freni Lamoan je bio na

redu kada je Skarf krenuo prema parkingu a Freni Lamoan nije tip koji bi dozvolio da
mu neko preotme muteriju, ne gospodine moj! Kako mi je rekao, taman je ubacio u brzinu
da prie Skarfu kada se neki tip ispreio ispred njega, gurajui kolica sa gomilom prtljaga,
tako neveto da mu je jedan kofer pao sa kolica. Potrajalo je skoro minut dok je tip to sredio,
a u meuvremenu se ispred Frenija odjednom stvorio drugi taksi, jedan novi oldsmobil i
uzeo Skarfa i njegov prtljag.

Broj?

Niko mu nije zapamtio broj snudeno ree Dani. Ali se zato Freni
Lamoan kune da e tipa u taksiju prepoznati makar i prolo sto godina. ..

ta je bilo sa momkom sa kolicima?

U onom trenutku na njega niko nije obratio panju... a posle toga je i on nestao
Kao da je u zemlju propao.

Veto izvedeno klimnu Lesli glavom

Veoma veto... nee nam biti lako da Skarfu uemo u trag.

Zapamtio sam taan opis momka koji ga je odvezao. Moda e nam to pomoi,
a?

Moglo bi nam pomoi... kada bismo na raspolaganju imali policijsku kartoteku..

i kada bi taj momak bio u njoj.

Policijska kartoteka! prezrivo ree Dani. Postoji i neto bolje od toga . . .

Na primer?

Svaka informacija se moe kupiti u podzemlju, Lesli. U pitanju je samo cena . . .

Aha. Shvatam ta hoe da kae. Ko bi nam mogao prodati takvu informaciju.

Nekoliko njih, ali mislim da je Henri Vol najpouzdaniji. I najskuplji, naravno.

Cena ne igra ulogu osmehnu se Lesli. Gde moemo da naemo tog Vola?

U ovo doba dana u krevetu nasmeja se Dani. Tako bar kau... nou je
uglavnom po kockarnicama gde skuplja informacije, naplauje usluge i dobijenu lovu troi
na ruletu. Neobian tip... bio je u svoje vreme sposoban advokat, ali su ga veze sa podzemljem konano upropastile, iako nisu mogli nita konkretno da mu dokau. Bilo kako bilo
izbaen je iz advokatske komore, ali mu znanje nisu mogli oduzeti. Jo uvek uestvuje kad
god nekog gangstera izvedu pred sud, toboe kao obian gledalac, ali ljudi koji se razumeju
u stvari kau da je branilac optuenog obina lutka dok konce iz pozadine vue Vol

Da, to je prilino uobiajena stvar. klimnu Lesli glavom. Gde ivi?

Ima vilu u Majami Biu, ogromno zdanje u arapskom stilu. Zove ga Hiljadu i
jedna no. Jednom sam video izdaleka kako izgleda ... i mogu ti rei da u tom nazivu nema
nimalo preterivanja!
Nina tiho zviznu.


Po svemu sudei njegove informacije su veoma skupe, a?

Tako kau. Nisam imao tu sreu ili nesreu da mi on zatreba. Premda u

svakom sluaju ne bih mogao da platim njegove usluge .. .
Lesli baci pogled na sat. Ceril e svakako spavati jo dugo, posle svega onoga to se
izmeu njih odigralo u hotelskom apartmanu

Kako bi bilo da odmah poemo do njega? predloi.

Ti si ef slee Dani ramenima. Iako kau kako Vol ne voli da ustaje rano

Kad smo ve kod toga osmehnu se Lesli ta je sa raunom za sve ove

vonje?
Dani je nekoliko trenutaka utao.

Video sam kako si sredio one tipove kod Estrele u motelu poe tiho i
znam da nemam nikakvih izgleda protiv tebe ... Ali ti se kunem da u uiniti sve to budem
mogao da ti izbijem sve zube ako jo jednom pomene taj prokleti raun! Jasno?
Lesli u ali podie ruke, kao da eli da se odbrani.

U redu, u redu ree pomirljivo. Nisam hteo da te uvredim, do avola!

Meutim, i ja i Ceril a ona naroito imamo para i vie nego to nam treba... prema tome ...

Zavei!

Radi za prijatelje, je li tako?

Najzad si shvatio! isceri se Dani. Boga mi, mislio sam da imam posla sa
inteligentnim momkom!

Vrlo dobro. Zbog ega se onda ljuti ako ja prijatelju elim da dam neto ega
imam suvie, a to njemu moe dobro doi?
Dani se bezglasno nasmeja tresui glavom

Ima odgovor na sve ree. Pa u redu... ako mi jednog dana bude zatrebala
lova, neu oklevati da traim od tebe. U redu?
Lesli ga lupi po ramenu i njih dvojica se prijateljski osmehnue jedan drugom.
Vonja do rezidencije Henrija Vola trajala je dugo, jer su u Majami Biu ponovo zapali u guvu koja je samo najavljivala ono to e se ovde dogaati kad ponu boini praznici. Dani je povezao malo bre tek kada su izbili u blizinu obale, na iroku aveniju oivienu
ogromnim belim vilama briljivo odvojenim drvoredima i gvozdenim reetkama od
problema obinog sveta. U ovo doba godine velika veina vila tek je oekivala svoje
vlasnike, ali to nije znailo da su i prazne; na sve strane mogli su se opaziti znakovi
uurbanih priprema za njihov doek.

Kakvo je obezbeenje Voleve kue? upita Lesli iznenada.

Obezbeenje? iznenadi se Dani. Pretpostavljam da misli na doge,

naoruane uvare, brave, reetke i te stvari? Nita od toga Volu nije potrebno...

Njegovo obezbeenje je oigledno bolje osmehnu se nina. titi ga ono

to zna, zar ne?

Ba tako. Svi znaju da su njegovi dosijei na sigurnom mestu i da e biti

objavljeni ako se njemu neto dogodi. Vol nema razloga za strah; svima je u interesu da
vode rauna o njegovoj dragocenoj koi... Pogledaj, to je Hiljadu i jedna no ...
Nina jo jednom zviznu, prouavajui obrise bletavobele graevine koja se nazirala
kroz bujno rastinje urednog parka. Zaista, nedostajao je jo samo vitki minaret da dopuni
utisak o vremenu uvenih bagdadskih kalifa. Kupole, okrugli tornjevi, nadsvoeni prozori i
terase, vodoskok usred travnjaka i klupe skrivene pod niskim granama ruinih grmova ... ak
i staza koja se odvajala sa ulice nije bila asfaltirana, ve posuta sitnim belim ljunkom koji

meko zauta pod tokovima taksija

Ulaz na imanje provlaio se izmeu dve debele palme, ostavljajui taman dovoljno
mesta da kola prou. Lesli je sa uivanjem gledao oko sebe, iako se Volov ukus nije
poklapao sa njegovim; ovek koji je sebi umeo da uredi ovakav kutak u nemarnom i nesigurnom svetu zasluivao je potovanje, bez obzira na nain na koji je to sve postizao.
Taksi zastade pred irokim stepenicama od belog mermera koje su vodile do
nadsvoenog ulaza u kuu.

Sluaj, Les ... zavrpolji se Dani na svom mestu. Ja bih najradije saekao u
kolima .. .

Ne bi hteo da ue u Volov dosije, a? nasmeja se nina. Samo ostani...

sam si rekao da nije opasan. Iako u ga verovatno probuditi .. .
Lakim korakom ustrao je uz stepenice i povukao iroku svilenu traku okaenu kraj
bogato izrezbarenih vrata. Negde u dubini kue odjeknu melodini zvuk gonga i Lesli se
osmehnu; Vol je do kraja ostajao veran svom orijentalnom ukusu.
A moda i ne... sem ako televizijska kamera, veto ugraena meu zavojite ukrase od
gipsa kraj vrata takoe nije poticala odnekud sa Istoka?
Lesli se ljubazno nakloni u pravcu kamere. Henri Vol bio je oprezniji nego to se u
Majamiju smatralo; oigledno da mu ipak nije bilo potpuno svejedno ko zvoni na vratima
Hiljadu i jedne noi.
Ba kao u bajci, vrata su se beumno rastvorila pred njim. Jo jednom se osmehnuvi u
pravcu kamere, Lesli zakorai u prostor ispunjen snanim i prijatnim mirisom tamjana, ne
obraajui panju na vrata koja su se isto onako beumno zatvorila za njim. Noge su mu
upadale u prekrasni tepih koji bi mogao poticati iz Persije da nije bio od sintetikih vlakana,
svakako mnogo jednostavniji za odravanje. Kao i u sluaju sa kamerom, potvrivalo se da
Henri Vol ne zanemaruje ni praktinu stranu svog dvorca iz bajki.
Ni sluga koji je izaao pred njega nije bio obuen kao evnuh, ali njegov svileni kimono
nije odudarao od orijentalne atmosfere. Lesliju nije promakao gipki hod, uspravno dranje i
sigurne kretnje naizgled krhkog oveka, pogled kosih oiju odavao je da i sluga procenjuje
njega.

ao mi je, ne znam kineski osmehnu se Lesli, lako se naklonivi u odgovor

na duboki naklon sluge. eleo bih da govorim sa mister Volom.

Mister Vol se odmara odgovori Kinez dubokim glasom, nepokretnog lica.

Da li mogu da vam pomognem. Frensis Vu ... sekretar mister Vola.

Emeri Lesing predstavi se Lesli jednim od imena koje je esto koristio

umesto pravog. Na alost, u pitanju je prilino poverljiva stvar, tako da mi je zaista stalo
da govorim sa Volom. Uveren sam da vam nee zameriti to ste ga probudili.

Nemogue. Doite posle etrnaest asova, mister Lesing. Moda e tada mister
Vol biti raspoloen da vas primi, ako ostavite posetnicu i navedete razlog svoje posete.

Moj razlog je prilino jak osmehnu se Lesli. Recimo, deset hiljada dolara.
Ta cifra nije ostavila nikakav utisak na hladnokrvnog sekretara kome to svakako nije
bila jedina uloga u Volovom domainstvu. Svaki njegov pokret odavao je majstora borilakih vetina, odnosno telohranitelja spremnog da priskoi u pomo svom poslodavcu.

Napiite poruku mister Volu i javite se popodne.

uri mi se.

Vaa stvar, mister.

Lesli duboko udahnu vazduh. Suprotno svom uobiajenom ponaanju, on dopusti da se
i u njegovom dranju primeti koliko poznaje vetinu borenja golim rukama. Nagli pokret

kosih oiju odade mu da je Kinez shvatio poruku, ali je i dalje ostao na svom mestu moda
samo za nijansu oprezniji nego trenutak ranije.
Sporazumevali su se bez rei, ta dva oveka, koji su, svaki u svojoj klasi, bili gotovo
nepobedivi borci. Nina je, meutim, ve znao ko e ostati pobednik u tom prvom okraju
iroke usne Kineza razvukoe se u grimasu koja je trebalo da predstavlja osmeh
Naklonio se Lesliju sa novim potovanjem u pogledu.

Vrlo dobro, mister Lesing. Budite ljubazni, saekajte u salonu on rukom

pokaza prema stepenitu na desnoj strani. Videu ta e mister Vol rei...
Klimnuvi glavom, Lesli zakorai na tu stranu, pratei ispod oka Vuove pokrete. Taj
ovek bio je suvie opasan da bi ga i na jedan trenutak smeo ispustiti iz vida, naroito dok su
jo uvek ovako blizu jedan drugog.
Kinez zastade na pola puta do stepenica koje su vodile na levu stranu.

Nije potrebno ree tiho. Neu vas napasti. .. sve dok to mister Vol ne
naredi!
Nina nije odgovorio. Rei tu vie nisu bile potrebne ...

Ono to je Vu nazvao salonom moralo je biti nainjeno prema nacrtima samog Harun
al-Raida ili nekoga od njegovih bogatijih sledbenika. Niski divan ukraen najskupljom svilom pruao se du itavog zida, ispred njega nekoliko okruglih stoia od ruinog drveta na
kojima su se nalazile skupocene lule i pribor za aj od srebra kovanog na starinski nain.
Sredite prostorije bilo je prazno, ali mermerni pod kao da je jo uvek zadravao otiske nogu
plesaice koja je moda koliko maloas izvijala svoje telo uz tihu orijentalnu muziku iji
izvor Lesli nije uspeo odmah da odredi. irok prozor od obojenog stakla proputao je u
unutranjost iroke trake crvenog, zelenog i utog svetla koje je toplim bojama ukraavalo
ilimove rairene po zidovima.
Slegnuvi ramenima, Lesli se spusti na divan. Samo ova odaja morala je stajati itavo
malo bogatstvo; nikakvo udo onda to Vu nije bio naroito impresioniran cifrom od deset
hiljada dolara ...
Miris duvana sa stola ispred njega ga je privlaio i on uze jednu dugu lulu, radoznalo
zagledajui vijugave ukrase od finog srebra. Vatre za duvan, meutim, nigde nije bilo.
Osmehnuvi se, Lesli lako pljesnu rukama, pitajui se da li Volova posluga zna za takav
nain dozivanja, ili se odaziva samo ako se pritisne neko skriveno elektrino zvonce.
Svila zauta i Lesli se radoznalo okrete. Iza podignute prostirke u uglu odaje pojavi se
devojka u prozranoj svilenoj odei, bosih nogu, lica prekrivenog tankom maramom od
takoe prozirne svile. Kleknuvi pred Leslija ona mu na lulu stavi komadi ara koji je
donela u srebrnim maicama.

Hvala osmehnu se nina, uivajui u skladnom telu ispod prozirne odee.

Devojka ne podie pogled neprestano, uperen pred sebe ali ostade kleei kao da eka
njegovu novu zapovest.

Ima li ovde da se popije i neto drugo sem aja? upita on.

I dalje sputenog pogleda, devojka otvori vrataca u podnoju stola za kojim se Lesli
naao. Kristal neno zvecnu dok je redala flae neobinog oblika pred njega.

O-ho! podie Lesli obrve. Po boji bih rekao da je ovde konjak. Pogodio
sam?

Ponovo nikakvog odgovora, ali glava devojke dade jedva primetan potvrdan znak.
Blag miris konjaka rairi se unaokolo kada je nasula pie u iroku olju od finog porculana.

Hvala. Nita mi vie nije potrebno ree Lesli, dajui znak rukom. Poklonivi
se, devojka ponovo nestade iza onog zastora, dok je Lesli sa ushienjem pratio kretanje
njenih bokova pod prozirnim alvarama.

Zgodno, zar ne progovori jedan dubok, jasan glas sa vrata. Ko bi rekao da

se zove Ebigejl Dekson i da dolazi iz rupe kakva je Gejnzvil!
Lesli ustade, prouavajui pogledom svog neobinog domaina. Henri Vol je bio
ovek srednje visine, brzih kretnji, uprkos pozamanom trbuiu koji se nazirao ispod
skupocene kune haljine. Kosa mu je bila potpuno seda i to je davalo neobian izraz
njegovom mladolikom, punakom licu, glatko izbrijanih obraza. Tek kada mu je priao blie,
Lesli shvati da ga sa tog gotovo dejeg lica gledaju dva hladna proraunata oka bledoplave
boje

Sluavka kakvih vie nema klimnu Lesli glavom sa osmehom. Hitra, lepo
vaspitana, zgodna i na to sve jo i gluvonema!

Gluvonema nije ree Vol sputajui se na divan pored Leslija. Nini nije
promaklo da se ipak zadrava na bezbednom rastojanju od njega. Ali je zato nauena da
uti i to je mnogo vanije da ne uje!

U svakom sluaju idealna sluavka sloi se nina. Vrlo rado bih

angaovao nju, ili devojku slinu njoj ...
Vol nemarno odmahnu rukom.

Pitajte je, neu imati nita protiv ako bude elela da ode ... ona je jedna od est
ili sedam slinih u mom malom haremu, a ni zamenu nije naroito teko nai. Nadam se
samo da to nije jedini razlog zbog kojeg ste me digli iz postelje u ovo, moram rei, varvarsko
vreme, mister Lesing?

Ne, nije. ao mi je to sam morao da vas uznemirim, ali mi se prilino uri,

mister Vol. Spreman sam da nadoknadim na odgovarajui nain sve eventualne neugodnosti
koje biste zbog toga mogli imati...
Vol zovnu, prikrivajui usta, jednom rukom, a onda oprezno srknu malo aja koji je
nasuo u olju.

O emu se radi? upita.

Traim jednog oveka. Ne znam ime ni ime se bavi, ali imam razloga da
sumnjam da je umean u jednu otmicu.

Otmica? Vol podie obrve. Nadam se da nije u pitanju jedan od onih

glupih bogataa koji su nestali u movarama... u tom sluaju ne bih vam mogao pomoi, znate ...

Zaista? udno, rekli su mi da ste vi pravi ovek za to.

Jesam zacereka se Vol ali je u ovom sluaju u pitanju sablast. A ja u

sablasti ne verujem!
Lesli se nasmeja.

Sreom, ovek koga traim poslednji put vien je na aerodromu. Izigravajui

taksistu u jednom novom oldsmobilu pomogao je da se izvri otmica oveka po imenu
Filip Skarf...
Lesli precizno ponovi opis do kojeg je Dani Miel doao raspitujui se meu taksistima na aerodromu. Vol je zamiljeno utao, srkuui aj, ali je Lesliju bilo jasno da on
belei svaki podatak u svoje svakako fenomenalno pamenje.

Filip Skarf. Zbog ega je otet? Novac?


Ne verujem. On zna neto ega bi neko drugi eleo da se dokopa. Verujem da
ste vi bolje od drugih u poloaju da shvatite takvu situaciju!

Apsolutno na Volovim usnama zaigra lukav osmeh. I ta informacija

vredi vam deset hiljada dolara?

Tano. Za jo jednu spreman sam takoe da platim, ali ne toliko. Mislim da e i

odgovor biti mnogo laki...

Da ujem?

Za koga radi Rasti Maral? Koliko vredi ta informacija?

Nita Vol je rasejanim pogledam prouavao svoje negovane nokte.

Zbog ega?

To je opte poznata stvar u Majamiju, mister. Rasti Maral radi za onoga koji u
datom trenutku ponudi najvie.

A ko je to u ovom trenutku.

Grupa ljudi koja kontrolie novi motel na putu za aerodrom.

Imena?

Ne.
U do tada prijatnoj atmosferi neto se iznenada pramenilo. Moda zato to su Volove
oi postale za nijansu hladnije nego maloas; to su mu se ramena iznenada ukoila, a ruka
toboe nemarno pogladila ivicu stoia.
Lesli se glasno nasmeja, neupadljivo prouavajui mesto koje je Vol dotakao. Da, tu
je moglo biti skriveno dugme na iji se signal verovatno odazivao Vu ili neki od drugih
Volovih telohranitelja.

Vi ste u toj grupi, mister Vol, zar ne?

To nisam rekao.

Niste ni morali osmeh nine bio je hladan. Takva situacija mi odgovara,

jer postoji jo jedan razlog to se nalazim u Majamiju. elim da ostavite Estrelu na miru.

ta je ona vama, Lesing?

Prijateljica.

Zanimljivo hladno se osmehnu Vol srkuui aj, kao da je iznenada sigurniji

u sebe nego maloas. Objanjenje je moglo biti vrlo jednostavno: njegovi ljudi su u blizini
spremni da se bace na Leslija im im za to da znak . . .

Dakle, Vol?
Bivi advokat ustao je sa svog mesta i odetao do sredine prostorije. Oi su mu
svetlucale od pritajenog trijumfa.

Ti si, dakle, taj tip koji je jue sredio Rastijeve ljude i pomogao Estreli, Lesing?
Zaista, ponekad se isplati ustati ak i ovako rano iz postelje... sam si mi uleteo u ake! Vu!
Vrata salona otvorie se pre nego to se odjek Volovog glasa odbio od zidova. Vu je
iao na elu kratke kolone ljudi golih do pojasa u ijim se rukama klatilo oruje koje Lesli
dugo nije video.

Vu ree Vol hladnim glasom, odmiui se do suprotnog zida, ve okrenut licem prema prozoru od raznobojnog stakla. Hou da se ovaj ovek ubije!
Nina se lagano uspravljao sa svog mesta, odmeravajui pogledom pet ledenih
kineskih lica, napete snane miie ispod koe namazane uljem. Rasporedili su se u pravilnu
vrstu korak iza Vua, ostavljajui jedan drugom dovoljno prostora za napad orujem koje su
drali u rukama sa nemarnou koja je odavala da su dobro savladali vetinu njegove
upotrebe.
Poznavao je to oruje, mnogo puta i sam vebao s njim, pa je utoliko bolje znao koliko

je ono opasno u rukama vetog borca. Svaki njegov deo bio je smrtonosan: i dva tapa od
tvrdog drveta i lanac koji ih je povezivao u ubistvenu celinu, celinu koja je imala samo jedno
ime ...
Nunaka!

Ceril Bejsingstok nemirno se prevrtala po postelji vlanoj od njenog znoja, iako je

lagani prekriva jo davno spao sa njenog tela i ostao zguvan na podu. Miii su je boleli od
Leslijevih zagrljaja, grlo bilo suvo i hrapavo od ei, ali sve to nije uspevalo da je razbudi iz
sna u kojem su se u ludom ritmu smenjivali Lesli, njen otac i neki nepoznati crni ovek
tamne kose koji je gledao as zamiljeno, as pretei...
Konano se trgla i mutnim oima pogledala oko sebe ne shvatajui odmah gde se
nalazi. Prigueno je vrisnula, prinevi ruku usnama.
ovek tamne kose, onaj iz sna, sedeo je nekoliko koraka dalje u fotelji i mirno odbijao
dimove iz duge cigarete, prouavajui njeno lice malo suenim oima.
Ceril tek tada shvati da je potpuno naga i izloena njegovom pogledu. Besnim
pokretom povue pokriva sa poda i omota ga oko sebe streljajui oima.

Ko ste vi? ta traite ovde?

U tamnim oima zablista veseo plamiak

ovek izvadi cigaretu iz usta.

elim da govorim sa vama, gospoo Bejsingstok ree ne pomerajui se sa

svog mesta.
Kao i obino, Ceril se brzo vraalo prisustvo duha. Da je taj ovek imao loe namere
pomisli, do sada je mogao uiniti ste to je eleo. tavie, dopadalo joj se njegovo ozbiljno
usko lice i efekat elegancije koji su odavale skladne boje koulje, kravate i svetlosivog odela
od skupe tkanine.

Postoji pristojan nain za takvo neto odgovori ona ipak otro, nastojei da sa
nekoliko hitrih pokreta jedne ruke malo uredi kosu, ne otkrivajui previe svoje telo.

Znam pokajniki se osmehnu ovek.

Kucao sam na vaim vratima, ali niste odgovarali .. . Uao sam bez poziva,
nadajui se da ete mi oprostiti tu drskost. Posle toga... on slee ramenima slagao bih
kada bih rekao da alim . .. bio je to prizor vredan divljenja, gospoo.
Prouavala je njegovo lice, pronalazei na njemu nove i nove crte koje su ukazivale da
se ovom oveku moe verovati. Ni suvie mlad, ni suvie star, pomisli. Moda trideset
trideset pet godina ...

Sledei put u naplaivati ulaznice ree ona hladno. Dajte mi cigaretu i

preite na stvar. Ko ste i zbog ega elite da govorite sa mnom? A kad ste ve tu, potraite
konjaka negde u ovom apartmanu. Posle svega ovoga, pie e mi dobro doi. . .
Posluio ju je jednom od svojih dugih cigareta i zapalio je, ne trudei se da skrene pogled sa pokrivaa koji joj je na trenutak ponovo otkrio grudi. Njegov odlazak po pie Ceril
iskoristi da hitro navue spavaicu dohvaenu sa poda. Oseala se ugodnije u njoj iako
providni materijal nije praktino nita skrivao.
Uostalom, njoj se taj tajanstveni tamnokosi ovek sve vie dopadao i ve je sa
radoznalou oekivala da joj kae razlog svoje iznenadne posete. Dopadao joj se i nain na
koji se, gipko kao maka, kretao pa apartmanu, veto se snalazei sa posluavnikom

ispunjenim flaama i aama sa piem.

Podigao je au i bez rei joj nazdravio. U njegovim tamnim oima ponovo se videlo
divljenje.
Ceril oseti kako joj se toplina alkohola brzo razliva i onako ve vrelim telom. Vie joj
nije smetalo to se prekriva ponovo spuznuo sa njenih grudi dok je podizala au.

Da ujem ree malo promuklo, oslanjajui se na jastuk.

On iz unutranjeg depa sakoa izvadi usku vizitkartu i dobaci joj je.

Kao to vidite ree sa osmehom na preplanulom licu zovem se Bredli

Pikert i radim za Ministarstvo finansija. Znam ta ete rei, vrlo dosadan posao, i ja u se od
srca sloiti s vama. Meutim, i u tom poslu ima svetlih trenutaka, kao to je bio ovaj, na
primer...

Bio? nasmeja se Ceril. Dobacila mu je natrag kartu koju on veto uhvati.

Da, bio uzdahnu Pikert sa nametenom tugom. im ponem da govorim o

onome to me je dovelo kod vas vae raspoloenje e se pokvariti, moda ete me ak
izbaciti iz apartmana. Nisam li, dakle, u pravu kad kaem da je onaj divni trenutak ve ostao
iza nas?

To tek treba da vidimo glas ene i dalje je bio promukao.

U redu klimnu Pikert glavom. Sada je ve govorio pribrano i brzo, poslovnim

tonom. Vidite, gospoo Bejsingstok, moja ua specijalnost su utaje poreza, i to je posao
koji me je i ovoga puta doveo kod vas . ..

Utaja poreza? Ceril odmahnu glavom. Pogrena adresa, mister! Time se

ne bavim ja, ve moji pravni zastupnici, Kester, Laftin i Farker iz San Franciska. Ako neto
nije u redu, obratite se njima; najzad, oni su i odgovorni za svaku nepravilnost!
Pikert sa osmehom podie obe ruke da bi se odbranio od te bujice rei.

Polako, polako ree nisam vas ni optuio da ste utajili porez, gospoo
Bejsingtok. Uostalom, proverio sam va konto pre polaska; mogu vam rei da gospoda
Keter, Laftin i Farker zasluuju sve one pare koje im dajete svake godine . ..

Je li? A s kojim pravom se vi, mister, meate u moje poslove?

Ujka Sam je strano radoznalo stvorenje pogrueno ree Pikert, ali su mu oi

svetlele od potisnutog smeha a ja, kao njegova produena ruka, primam platu da bih proverio nije li neki od njegovih podanika zaboravio da plati neto to Ujka Sam misli da mu
sleduje. Ne, alu na stranu, gospoo, uopte nije u pitanju vaa imovina, ve imovina vaeg
oca .. .

Mog oca? Ceril se tre. Nije mogue da je tata ...?

Nije. Uostalom, njegove poslove takoe vode pomenuta gospoda iz San

Franciska... gde je va otac, gospoo Bejsingstok?
Ona isprazni au i prui mu je naglim pokretom. Pikert ostade na mestu, kao da to
uopte ne primeuje.

Konjak! zapovednioki ree ona.

Najpre mi odgovorite na pitanje.

Sleginuvi ramenima, ona zbaci pokriva.
Drsko njiui kukovima, gotovo se oeala o njega dok je prilazila stoiu da sebi
nalije jo jedno pie. Vratila se i sela na postelju, nemarno prekrstivi noge.

Nestao je ree konano, posle jo jednog dugog gutljaja konjaka.

Tako sam i pretpostavljao klimnu Pikert glavom. Zbog ega to niste

prijavili policiji?

Glupo pitanje.


Znam, ali postoje formalnosti koje u svakom sluaju treba obaviti...

Mogue, ali to nimalo ne bi izmenilo stvar. Policija nee nai mog oca .. . kao
to nije nala ni sve one druge ljude pre njega. Zbog ega se Ministarstvo finansija uopte
zanima za to?

Rekao sam vam osmehnu se Pikert palei novu cigaretu. Ujka Sam se
strano plai da ne ostane bez svog udela u tuoj imovini. est bogatih ljudi nestaje bez traga
poto prethodno svoju imovinu zaveta dobrotvornim organizacijama, zbog ega ne plaaju
ni dolara poreza u dravnu kasu. Priznaete, Ujka Sam je u pravu to smatra da tu neto
smrdi. ..

Sve je to lepo, ali ne vidim otkuda moj otac tu! Koliko znam, on ak nije ni
napisao svoj testament ... a onda otkuda ste uopte znali da je nestao?

Ne potcenjujte Ujka Sama nadmono ree Pikert. im je moj ef u

ministarstvu uo za ovaj sluaj, alarmirao je FBI i oni su, kao i obino besposleni, jedva
doekali da neim obogate svoje arhive u kojima e se uskoro nai podaci o svim
Amerikancima koji su ivi, koji su nekada iveli i koji e iveti. Nekoliko jadnih i bedno
plaenih operativaca danonono bdi po svim veim gradovima u Floridi, proveravajui
spiskove putnika koji dolaze, reeni da spree da nestane jo koji od naih bogatih zemljaka.
Ceril se glasno nasmeja. Pikertov ton, na momente aljiv, na momente ozbiljan, inio
joj se sve privlanijim. Nije joj, meutim, promaklo kako njegov pogled sve ee luta po
njenim grudima ispod providne spavaice.

I tako smo, na alost malo prekasno zavravao je Pikert doznali i to da se

va otac nije pojavio u rezervisanom hotelu, iako je stigao na aerodrom u Majamiju. FBI se
malo raspitivao unaokolo i doznao da ga nije registrovao nijedan drugi hotel u ovom kraju.
Prema tome ...

Prema tome, teko da e Ujka Sam imati koristi i to ne ba male imovine mog
oca nasmeja se ena.

Drago mi je to tako hrabro primate ovu vest, gospoo ozbiljno ree Pikert.
To znai da ete moi da mi pomognete u mo ioj istrazi...

Ja?

Da. Vi i ovek sa kojim ste odseli u ovom hotelu. Mislim da se ne varam ako
pretpostavim da je on privatni detektiv kojeg ste poveli iz San Franciska da bi vam
pomogao?
Ponovo njen promukli smeh.

Bogate ene obino spavaju sa svojim privatnim detektivima, to ste hteli da

kaete? ree.
On pogledom pree preko neuredne postelje na kojoj je sedela.

Dokazi su oigledni . . . iako se mene ne tie s kim spavate u svoje slobodno

vreme gospoo . . . kad ve ja nisam taj srenik!

Karte na stolu! osmehnu se ona. A zar ne mislite da bi to bilo malo suvie

od mene, mister Pikert? Ako ve spavam sa detektivom i slubenikom Ministarstva finansija
na redu je svakako neki policijski kapetan ili narednik . . . Znai li to da moram spavati sa
polovinom mukaraca na Floridi da bih doznala ta se dogodilo mom ocu?
Njegov pogled bio je miran.

Vi ste divna ena, Ceril, i sa mnom neto ne bi bilo u redu kad vas ne bih
poeleo ... ali to nipoto nije uslov da saraujemo u ovom poslu. U redu?
Ona je lagano klimala glavom.

Saraivaemo ili ne?


Moram najpre da ujem ta Les ... detektiv ima da kae.

Naravno on ustade duboko uzdahnuvi. Moj apartman je na drugoj strani

hodnika, gospoo, 242. Javite mi se kad donesete odluku. Do vienja ... i oprostite jo
jednom.
Ona obliznu suve usne. Boe, kako taj ovek ponosno i uspravno hoda ...

Pikert... ree promuklo. Samo trenutak...

Laganim koracima Vu se ukloni sa puta svojim ljudima. Gledao je, meutim, pravo
Lesliju u oi, traei tamo bar traak straha koji bi normalan ovek morao osetiti pred
etvoricom ne, petoricom protivnika, naoruanih smrtonosnim orujem neobinog
izgleda.
Nije ga naao i to je zbunilo Kineza. Oklevao je, doputajui ak da mu na trenutak
jedan gr izoblii inae nepokretno lice.

ta eka? zarea Vol. Ubijte ga!

Kao da se budi iz sna, Vu podie ruku.
etiri oveka zakoraie kao jedan, formirajui polukrug oko Leslija. etiri ruke se
podigoe i etiri tapa poee da zuje nad njihovim glavama.
Lesli je poznavao tu pesmu, pesmu smrti nunaka. Jedna legenda iz srednjovekovnog
Japana do najsitnijeg detalja opisivala je kako se nina po imenu Simada tri sata borio protiv
trojice protivnika naoruanih nunakama. Simada je pobedio, ali je on uz sebe imao sve
svoje oruje, a Lesli Eldrid samo svoje ake i telo ...
Uspravan, kao kip, on je mirnim pogledom prouavao poloaj etiri tela i etiri ruke.
Samo dobar poznavalac tehnike borenja tim orujem mogao je znati kada e stvarni napad
uslediti i kako e se odvijati.
etiri oveka . .. oni mogu biti efikasni samo ako napadnu ne istovremeno, jer bi tada
smetali jedan drugom, ve jedan za drugim, ali u vremenskim intervalima ne duim od
jednog treptaja oka.
etiri groma, tako se zvao taj stil napada. Prvi udara krajnji borac na desnoj strani,
odozgo nanie, gaajui glavu rtve; drugi udarac takoe stie zdesna i usmeren je prema
nogama; dvojica napadaa levo od njih zadaju simetrine udarce sa druge strane i sve to
odvija se u brzom ritmu koji za nekoliko sekundi mora izmoriti ak i najbreg i najvetijeg
borca .. .
etiri krika odjeknue jedan za drugim; vazduh etiri puta zazvida pred tekim tapovima koji su zadavali munjevite udarce!
U asu kada su se oi prvog napadaa suzile, signalizirajui da je spreman na udarac
nina je skoio pravo napred i u vis, izbegavajui prva dva udarca uklonivi se sa njihove
putanje. Dok se trei nunaku sputao on se desnom nogom odbio od poda i odskoio korak
u levo. Njegov proraun bio je savreno precizan; jedan tap pritisnuo je uz pod levom
nogom, drugi, koji se dizao na ponovni udarac, epao je sa obe ake i istrgao ga iz ruku
napadaa.
Sada je morao biti brz, uasno brz, kako bi izbegao sledea dva udarca sa suprotne
strane. Pokleknuvi na jedno koleno, on oseti kako mu neto teko prolee nad glavom, jednom, drugi put...
Odlepio se od poda kao oputena opruga zarivajui vrh jednog tapa u eludac oveka

ije je oruje drao pritisnuto nogom. Drugi tap opisao je kratak luk i smrskao svojim
tekim krajem vilicu oveka kome je ninino oruje deli sekunde ranije pripadalo.
U nastavku tog udarca, nina se otkotrlja po glatkom podu, premetajui nunaku u
levu ruku. Zavitlao ga je u trenutku kada je bio spreman i siguran da e pogoditi cilj; lanac se
nepogreivo omotao oko vrata blieg napadaa, a inercija tapova bila je dovoljna da mu bukvalno otkine glavu.
Ispravivi se, nina baci munjevit pogled prema Vuu. Kinez je stajao na istom mestu,
jo uvek nepominog lica. Lesli nije imao vremena da analizira ono to mu je proitao u
oima, ali je imao snaan utisak da u njima vidi samo mirenje sa sudbinom.
Jo jedan tap opasno zazvia pred njegovim licem, ali je sada obraun za njega postao gotovo deja igra, naroito sa protivnikom ijim je pokretima sada vie upravljao strah
od promiljenosti. Lesli saeka da tap proleti pored njega, povlaei svojom masom i
Kineza koji na trenutak izgubi ravnoteu. ovek otvori usta da drekne kada stisnuta pesnica
nine polete prema njegovom licu, ali za to nije imalo vremena; smrskane lobanje sruio se
na mermerni pod, ve obilato zaliven vrelom krvlju.
U iznenadnoj tiini zau se priguen jecaj. Henri Vol, steui obema rukama grudi,
naslanjao se na prozor kao da pokuava da se to dalje ukloni od tog uasnog oveka koji je
za nekoliko sekundi ubio etvoricu izvrsnih telohranitelja.

Vu ... mucao je. Vu .. . ta eka?

Kinez ak ni glavu ne okrete prema njemu. Oi su mu bile uprte u Leslija.

Nina? upita tiho.

Lesli je lutao, pribliavajui mu se laganim korakom. inilo se da je Vu ve pomiren
sa smru, ali je jo uvek mogao biti opasan . ..

Da!
Uz uasan krik koji mu se otrgao od usana, Kinez svu svoju snagu i brzinu prikupi u
jedan oajniki, poslednji udarac uasne energije, ali ga nina izbee jedva vidljivom kretnjom, podiui desnu ruku.
Kao da je pogodila u staro hrastovo deblo, Vuova glava odbi se od postavljene ruke i u
tiini se jasno zau krckanje slomljenih vratnih prljenova.
Nina podie pogled prema Volu. Ovaj se svom teinom pribijao uz raznobojno staklo, podiui ruke u jadnom pokuaju da se odbrani.

N-n-neee ... cvileo je. Nemoj .. .

Osmeh na licu nine bio je hladniji od leda

Moemo li sada da razgovaramo, Vol? upita. Spreman si da mi kae ono

to elim da ujem?

D-da ... ali nemoj ... nemoj . ..

Govori!

Ostaviemo devojku na miru, asna re .. . niko je vie nee ni dodirnuti... ja ...

To nije sve to sam hteo da ujem, Vol.

Nai u i onog tipa ... kunem se ... ve pretpostavljam za koga radi, ali...

Za koga?
Vol ne izdra njegov pogled i obori oi.

Jo ne znam glas mu je zvuao lano.

Lae!
Raznobojno staklo popusti pod pritiskom Volovih lea i on glasno kriknu od straha,
odmiui se od prozora. Lesli ga zadra ispruenom rukom.

Govori!


Ne znam ... ne mogu . ..
Levom rukom Lesli otkide jedan dug, iljat komad stakla ija je boja bila crvena kao
krv. Vol vrisnu kad primeti blistavi iljak pred svojim licem.

Ko je oteo Filipa Skarfa, Vol? Ko je kriv to je ve est ljudi nestalo pre njega?
Iskusno oko nine jasno je procenjivalo stepen Volovog straha od njega. Taj intenzitet straha jo nije bio dovoljan; postojalo je neto drugo, neto ega se bivi advokat vie
bojao ...

U redu! ree nina sa brutalnom grimasom na licu. Onda u ti izvaditi

najpre jedno, a onda drugo oko ... a posle toga e na redu biti tvoj laljivi jezik.

NE!
Leslijeve usne rairie se u osmeh. Granica onog drugog straha bila je preena. Vol
e sada govoriti . ..

Dakle?

Dol.. . Dolman ... promuca Vol drhtavim usnama.

Ko je Dolman?

Niko ne zna tano .. . niko nije smeo da se mea u njegove poslove .. . opasan,
jako opasan ...

Gde ga mogu nai?

U movari... tamo ima ... ima skrovite . ..

U kojoj movari?

Jezero Okiobi, jugozapadni deo ... taan poloaj ne znam . . .

Nina pretei zamahnu otrim staklom pred licem biveg advokata.

Jo neto?

Rasti Maral radi za njega.. . pitaj Rastija ... on zna i pravo mesto u movari. ..

Vrlo dobro, Vol osmehnu se Lesli. Komad stakla ispade iz njegove ruke i
smrska se na blistavom mermernom podu. Komadi crvenog stakla padseali su na sitne
kapljice krvi...
U Volovim oima zablista iznenadna nada.

Nee . .. nee me ubiti? upita gutajui pljuvaku.

Hou, Vol.
Vrisnuvi od uasa, Vol se baci prema nini, nemono mlatarajui pesnicama. Lesli
ga epa za revere kune haljine, odie od zemlje i bez napora odbaci od sebe.
Staklo na prozoru jo jednom zazvea, oznaavajui da je njegova lepota i konano
unitena. Odozdo, sa betonske staze oko kue dopre um tupog udara.

Srean put, mister Vol ree nina tiho. I kai tamo u paklu da rezerviu
mesto i za Dolmana.

Dani Miel dremao je za volanom svog taksija kada je Lesli izaao iz Hiljadu i jedne
noi. Nina na trenutak zastade da odmori oi na idilinoj slici zelenih travnjaka i tropskog
rastinja oko graevine koja je sada iznenada podseala na svog mrtvog gospodara; iza
privlane, ak lepe fasade i ona je skrivala gomilu prljavtine ... i mnogo krvi.
Mladi se prenu tek kada se vrata zalupie za Leslijem.

Ah! zevnu. Doznao si neto od Vola?

Sve to je bilo potrebno. Idemo natrag u hotel.

Dani iskosa baci pogled na njegovo lice.

Neto nije bilo u redu?

Sve je u redu, Dani osmehnu se nina. Moe rei Estreli da je vie niko
nee uzmemiravati. ..

Zaista? u glasu taksiste bilo je sumnje.

Zar bih te lagao? Vol je bio u grupi koja kontrolie taj novi motel. .. dovoljno je
da se u gradu prouje kako je stradao zbog Estrele pa da se svi dobro uvaju kako je ne bi
uznemirili, zar ne?

Vol stradao? Kako?

Morao sam da ga ubijem, Dani.

Mladi tiho zviznu.

Ne mogu da kaem da mi je ao... uh, ala e sada biti guve u gradu kada se
neko dokopa njegovih materijala. Sluaj .. . da nisi... da nisi ti sluajno . . .?

Nisam odmahnu Lesli glavom. Posao ucenjivaa me ne zanima. A ono to

je Vol znao o otmicama ve sam doznao od njega. U pitanju je neki Dolman.

Dolman? Nikada nisam uo to ime u Majamiju ... Nemac, a?

U svakom sluaju nemakog porekla. Vol je rekao da ima skrovite u movari

jugozapadno od jezera.
Mladi je buljio kroz vetrobran, drei kola sigurnim rukama u gustoj koloni
zahuktalih vozila.

Tamo nema niega, Lesli ree na kraju. Bojim se da te je Vol slagao ...
nikakvih naselja.

Moda teren upravo zato i odgovara Dolmanu. Po svemu sudei u pitanju je tip
koji ne voli drutvo.

Moe biti. Naravno, poi e da ga potrai?

Naravno.

Hmm . .. bila bi ti potrebna itava armija ljudi i najmanje deset dana traganja.
Niko ne poznaje te movare, Lesli. .. mnogi tvrde da ih ak ni topografske karte ne predstavljaju verno. Ne bi me iznenadilo, jer movare neprestano menjaju ud, zna. Onde gde se
jedne godine moglo etati, idueg prolea pojavljuje se ivo blato i obrnuto ...
Lesli se nasmeja.

Dobro, da li ti meni pomae, ili pokuava da me zaplai, Dani. Te movare

niko ne poznaje samo zato to niko jo nije imao nikakva posla u njima. Dolman tamo ne
moe iveti sam, tavie uveren sam da mu pomae dosta ljudi, ako eli da iole pristojnije
ivi. Pa i da su samo tri ili etiri oveka, oni za sobom moraju ostaviti neki trag ... a dok ima
tragova, bie i ljudi koji e umeti da za tim tragovima idu. Nai emo ih, Dani, ne brini!

Mi?
Lesli ga paljivije pogleda.

Izvini... mislio sam da i dalje eli da mi pomae.

Taksista se srdano nasmeja.

Ti izvini... ono to sam rekao mora da je zvualo kao da vie ne elim da radim s
tobom. Ne, Les, uopte nisam mislio na to... problem je u tome to nas dvojica neemo uspeti
da zavrimo taj posao. Ljudski vek je jednostavno suvie kratak za tu movaru .

Imam jednog prijatelja koji e uskoro stii. Dopae ti se, zovu ga Tabasko Pit.

Samo jednog Dani otro okrete, volan kako bi sebi izborio mesto u desnoj
koloni i pribliio se hotelskom parkingu. Pa, i to je neka pomo. . . zavriemo
pretraivanje movare kad budemo imali samo po devedeset a ne devedeset pet godina!


Cenim tvoj optimizam! ozbiljnim glasom ree Lesli. Ba ti hvala na
takvoj pomoi. .. reci mi, hoe li sada do Estrele ili i dalje sa mnom?

Kuda namerava?

Hou da se presvuem, uzmem neke sitnice i javim se mojim prijateljima u San

Francisku, a posle toga pravo do movare!

Pola sata ti je dovoljno za sve to?

Otprilike.

Evo kako emo onda, ortak... dok ti sve to pozavrava, ja u skoknuti do

Estrele kako bih joj saoptio radosnu vest. Ti uzmi taksi i odvezi se do severnog izlaza iz
grada, ima tamo jedna velika pumpa na putu za Palm Bi. Ja u te tamo ekati... ako me
nema odmah, popij neto u bifeu, neu mnogo kasniti. O kej?

Vai! Lesli ga prijateljski lupi po ramenu i iskoi na parking obasjan vrelim

suncem. Vruina jo uvek nije poputala i starosedeoci Majamija ve su zabrinuto pogledavali u nebo. Istina, ovo nije bila sezona orkana ali su oni iz iskustva znali da ovako dug period lepog vremena pre ili kasnije mora svriti i da posle njega sledi isto tako dug period
neugodnih bura.
Lesli sa zadovoljstvom otkopa jedno dugme svoje koulje ulazei u klimatizovani
hol. Pohitao je prema liftu, pitajui se da li se Ceril ve probudila. Oboje su se umorili prole
noi; s tom razlikom to je elini organizam nine takve napore podnosio s lakoom ...
Vrata apartmana nisu bila zakljuana i on ih beumno zatvori za sobom. Oslukivao je
po navici, ali iznenada zastade u mestu. umovi koji su dopirali iz spavae sobe uinie mu
se na trenutak neobinim, pre nego to shvati ta se tamo dogaa.
Odmahnuo je glavom, dok su mu se usne irile u osmeh. Ta ena zaista nije gubila
vreme .. .
Beumno, kao i uvek, on nestade u kupatilu i zbaci sa sebe odeu vlanu od znoja,
izlaui se sa uivanjem mlazevima ledene vode. Sprao je znoj i prljavtinu sa sebe a onda se
ponovo osveio pod hladnim mlazevima, zviduui neku veselu pesmicu. Sada mu je ve
bilo svejedno da li e ga Ceril i njen nepoznati partner uti.. .
Njegove stvari, sreom, nalazile su se u plakaru dnevne sobe i on se hitro presvue.
Jedan pogled bio je dovoljan da utvrdi kako niko nije dodirivao torbu sa kostimom i orujem
nine. Izlet u movaru nee biti nimalo naivan i lako se moe dogoditi da mu te stvari uskoro
budu potrebne.
Zamiljeno je pogledao na sat. Deset minuta je prolo od rastanka sa Danijem; morae
da pouri ako eli na vreme da stigne na zakazani sastanak. Odluivi da San Francisko
pozove sa recepcije, on zabaci torbu na rame i hitrim korakom poe prema vratima apartmana.

Lesli!
Okrenuo se sa osmehom na licu. Ceril je stajala na poluotvorenim vratima spavae sobe, ogrnuta samo lakim pokrivaem sa kreveta.

Oprosti to ti se nisam javio ree on ali zaista jako urim. Uostalom, video
sam da se dobro zabavlja . ..
Ona ponosno podie glavu.

Gospodine Eldrid, vi mi, sreom, niste mu!

Sasvim tano. Do vienja, Ceril... nastojau da se vratim to pre.

Pustila je da pree nekoliko koraka i izgovorila njegovo ime tek kada je dotakao bravu
prstima.
Zastao je jo jednom. Iza Ceril sada je na vratima stajao i visok mukarac tamne kose

samo u koulji i pantalonama.

Lesli, mister Pikert. .. Bredli .. . radi za Ministarstvo finansija. Zanimaju ga

sluajevi otmica ... i hteo bi da govori s tobom.
Nina klimnu glavom prouavajui preplanulo lice mukarca. Ovaj ga je hladnokrvno
posmatrao, navlaei sivi sako.

U redu klimnu Lesli glavom. Ako vam odgovara, poite sa mnom, mister
Pikert, moemo razgovarati i u taksiju. Za desetak minuta treba da budem na putu za Palm
Bi.
Pikert ga je stigao tek pred vratima lifta. Dok su ekali, izvue cigaretu iz kutije i zapali je mirnim pokretima.

Cigaretu?

Ne, hvala. I ne morate sklapati prijateljstvo sa mnom, Pikert. Nimalo mi ne

smeta to ste spavali sa Ceril...
Preplanulo Pikertovo lice ostade ozbiljno.

Nisam vam zbog toga ni ponudio cigaretu, Eldrid. A to se prijateljstva tie...

ono nije potrebno u naem zajednikom poslu.
Lift ih je nekoliko sekundi kasnije spustio u prostrani hol. Objasnivi u nekoliko rei
Pikertu o emu se radi, Lesli na recepciji zatrai vezu sa San Franciskom.
Telefon je zvonio dugo, ali se niko nije javljao. Lesli stisnu zube.
ak i da u njegovom stanu trenutno nije bilo nikog, morao je uti glas sa magnetofonske trake koji bi ga obavestio da moe ostaviti svoju poruku ...
To je znailo samo jedno: Sumiko i Tabasko Pit zbog neeg su morali da napuste stan .
..
Spustivi slualicu, on slubeniku na recepciji objasni kako se uskoro moe dogoditi
da neko u hotelu potrai mister Eldrida; sve koji za njega budu pitali moe obavestiti da sa
Eldridom mogu stupiti u kontakt preko njegovog pravnog zastupnika, Emerija Lesinga Taj
kratki razgovor Pikert proprati sa zainteresovanim plamikom u oima, ali nije niim
pokazao kako mu se ini udnim to je Lesli u hotelu pod lanim imenom.
Osetivi ninin pogled na sebi, Pikert u taksiju podie glavu i iroko mu se osmehnu.

Pomenuli ste izvesnu saradnju ree Lesli. O emu se radi?

U nekoliko kratkih, preciznih reenica, Pikert ponovi ono to je ve rekao Ceril; Ministarstvo finansija uputilo ga je da ispita nerazjanjene sluajeve otmica na Floridi pod
sumnjom da se radi o novom triku za izbegavanje poreskih obaveza.

Dakle, ni FBI nije daleko odmakao u istrazi osmehnu se Lesli kada je Pikert
zavrio. Neto slino sam i oekivao...

Delujete prilino samouveremo Pikert zapali novu cigaretu. Imam utisak

da znate dosta vie od mene.
Lesli je nekoliko trenutaka razmiljao, a onda, po obiaju, brzo donese odluku. Jo jedan saradnik dobro e mu doi, a naroito spretan i vet momak kakav je ovaj Pikert bio.

Da ree jednostavno. Doznao sam za kratko vreme, veoma mnogo. Iza

svih ovih otmica krije se jedan ovek po imenu Dolman. Govori li vam to neto?

Na alost, ne odmahnu Pikert glavom. Sada idete da se naete s njim?

Ne, mada u pokuati da ga naem. eleo bih izbliza da pogledam tu uvenu

movaru u kojoj vreba tobonja sablast. Na benziskoj pumpi eka me prijatelj koji e me
tamo odvesti, zove se Dani Miel.

Poveete i mene?
Lesli mu prui ruku, koju Pikert vrsto stisnu.


Od sada smo partneri ree nina do zavretka ovog posla. Zovi me
jednostavno Lesli, ili samo Les .. .

A ti mene Bred. Hmmm ... u toj movari moglo bi biti opasno, zar ne? Ja nisam
poneo nikakvo oruje . ..

Nadam se da nam nee trebati nemarno odvrati nina. Ovo je, u neku ruku
samo izvianje. Nadam se da emo sresti nekoga ko malo bolje poznaje te movare, kako
bismo mogli planirati pravu potragu. Pretpostavljam da e nam biti potrebno mnogo stvari:
amci, oruje, namirnice, moda ak i helikopter .. .

Oho! Pikert podie obrve. Ko finansira tu ekspediciju?

Ceril Bejsingstok i ja. Hvala, pomo Ministarstva finansija nee nam biti
potrebna

Ne biste je ni dobili veselo se nasmeja Pikert. Moji efovi tede bukvalno

sve sem svojih vernih slubenika, kao to se vidi po mom prisustvu ovde. I odabrae najjeftiniji venac za moj odar ako mi se u toj prokletoj movari neto dogodi! Prokletstvo ak
sam morao sopstvenim parama da kupim i revolver pre nego to sam krenuo na ovaj zadatak!

Takav je ivot dravnih slubenika slee Lesli ramenima. Ali je bolje da

ne pominje za koga radi, Bredli. Za svaki sluaj... ima puno ljudi u Americi koji su spremni da pucaju pri samom pomenu rei poreza . . . Ah, stigli smo. I Dani je tu, ve nas eka u
onom crnom taksiju . ..

Gde, u stvari, poinje movara, Dani? upita Lesli dok su se ne naroito dobro
odravanim putem vozili na severozapad, prema jezeru Okiobi. Prouavao sam kartu ali
imam utisak da granice nigde nisu jasno odreene.

Topografi pojma nemaju proguna taksista. Njegovo raspoloenje bivalo je

sve gore sa svakom miljom koja ih je pribliavala movari. U ovom kraju svi ljudi znaju
gde tano poinje movara . ..

Gde? zainteresovano upita Pikert.

Pa tamo gde prestaje suva zemlja, naravno Grohotom se nasmeja Dani,

alim se, momci... verujem da u ovom kraju nema vie od est ljudi koji su se usudili da
zaista krenu dublje u movaru, a snimci iz aviona nikada nisu mogli da zamene dobrog
starog geometra sa njegovim spravicama.

Dani na njegov zaobilazni nain pokuava da nam objasni kako ba niko pojma
nema kako je zaista u movari primeti Lesli. Meutim, po njenom obodu video sam
nekoliko naselja; niko me ne moe ubediti da obina ljudska radoznalost nije nekog od
starosedelaca povela u istraivanje bar najblie okoline.

Naselja, a? dobaci Dani. Aha... pa dobro ...

Posle toga je zautao i od njega se nijedna re nije mogla izvui sve do upola zarale
table na kojoj je pisalo Svamp Setlment. Lesli skupi obrve; prema njegovoj karti to je trebalo da bude naselje od svojih dvadesetak trideset kua i bar sto stanovnika, ali izgled te
table i stanje puta svedoili su da tim stanovnicima poslovi, ma kakvi oni bili, ne idu naroito
dobro.
Pet-est minuta kasnije, Dani zaustavi kola nasred onoga to je trebalo da predstavlja
mali kver u sreditu naselja.

Evo, gospodo ree sveano stigli smo! Grad cveta, a?

Kroz rupe u trulom drvenom ploniku izbijalo je zeleno rastlinje, vetar je unosio oblake praine kroz polupane izloge jednog dragstora i okolnih prodavnica koje su poslednju
muteriju usluile pre najmanje deset godina Telefonske ice visile su sa krova naherene
barake na kojoj se jedva razaznavao natpis Pota.

Grad duhova tiho ree Pikert, ali je njegovo lice ostalo mirno.

U tome je, znai, stvar zamiljeno ree Lesli. Stanovnici su otili, a

naselje je ostalo na kartama. Hmmm... poinjem da sumnjam da emo ovde zatei ivu duu.
Dani slee ramenima, palei cigaretu.

Mnogo je ovakvih naselja oko movare, Lesli. Ljudi su jednostavno pokupili

ono to je iole vredelo i potraili posla u veim gradovima du obale. Njihove bedne farme
vie nisu mogle da ih izdravaju, a naroito kada su na njima ostali samo starci. Mlade su jo
ranije privukla svetla gradova i dobro plaeni poslovi u turistikoj industriji...

Koliko ja poznajem ovaj svet zavrte Pikert glavom mora da se ponegde

moe nai jo koji udak ili pustinjak, stvorenje koje je ovde ostalo iz iste tvrdoglavosti. Da
pokuamo, a?

To moe biti tano sloi se Dani. Lesli?

Kada smo ve ovde, nee koditi da se malo provozamo unaokolo. ree ovaj.
Dokle vodi ovaj put?

Nekada je vodio sve do najzapadnije take movare, povezujui tri ili etiri
ovakva naselja. Ako sve bude u redu, trebalo bi za najvie dva sata da stignemo do njegovog
kraja

Zato kae ako sve bude u redu? bilo je to Pikertovo pitanje.

Ovaj put godinama niko ne odrava. Lako se moe dogoditi da su pojedine

deonice potonule u movari... ili se negde preko njega prepreilo stablo oboreno olujom.
Uostalom hajde da vidimo ...
Lesliju je bio shvatljiv otpor koji je Dani Miel oseao pri pomisli na nastavak puta.
Mrtvi grad delovao je zaista sablasno, ali to nije bilo sve: nad gustim zelenim zidom koji je
predstavljao poetak movare lebdeo je miris truljenja i neka bolesna izmaglica koju ak ni
vrelo sunce nije uspevalo da ukloni. ivot kao da je prestajao pred tim zelenim zidom,
ustupajui pred procesom raspadanja kome se ovde vie nita nije moglo odupreti...
I njegov haragei, to esto ulo svakog nine, upozoravalo je na opasnost koja je
lebdela nad tim krajem. Nikakvo udo to se pomisao na sablast iz movare ponegde
prihvatala sasvim ozbiljno.
Sva trojica su utala dok je Dani oprezno zaobilazio sve ee rupe na asfaltnom kolovozu. Zid movare ovde se potpuno primakao putu i miris trulei postajao je otar, prodoran.
Na jednom mestu put je prelazio preko drvenog mostia koji je jedva podneo teinu
automobila; ponegde , kroz rastinje, Lesli je nasluivao odblesak povrine ustajale vode i
levo i desno od sebe.
Dani je postepeno smanjivao brzinu, nagnut napred kako bi to bolje uoio eventualne
prepreke. Kroz zube je tiho zvidukao neku Lesliju nepoznatu melodiju, potpuno
koncentrisan na vonju.
Pola asa kasnije, on naglo zakoi i opsova

ta se dogodilo? tre se Pikert.

Kraj puta slee mladi ramenima.

Kao to vidite, gospodo, dalje se ne moe ...

Odgurnuvi vrata, Lesli izae iz kola i zastade pred blagim nagibom na mestu gde je
put nestajao pod olovnosivom povrinom vode iz koje je trcalo barsko rastinje. Tu se jedan

deo movare, kao rukavac, pruao daleko na zapad i nekad davno ljudi su izgradili put preko
njega, nasipajui zemlju osiguranu drvenim koljem sa obe strane. Kolje je istrulilo, zemlja se
obruila i pod vodom je ostalo netkih stotinak stopa zaruenog nasipa.
Pikert stade kraj njega, palei jo jednu cigaretu.
Odavde pa dalje je ve posao za amac ree. Pa, bar smo toliko saznali.. .
Nina odmahnu glavom.

Pogledaj!
Asfaltna traka puta, nekim udom, nije bila naprsla pri klizanju nasipa nanie. Lako se
moglo zamisliti kako se prua i dalje, ispod neprozirne povrine, sve do mesta gde se put
nastavljao na drugoj strani rukavca.

Nemogue! Voda je suvie duboka ree Dani koji im se pridruio.

Lesli se nasmeja.

A ta kae na ovo?
Taksista je tiho psovao zagledajui jedva vidljive tragove na mestu gde se put pojavljivao iz vode. Sumnje nije moglo biti; vlani tragovi guma jasno su dokazivali da su neka
kola tuda prola pre najvie deset minuta, jer vrelo sunce jo nije uspelo da ih potpuno osui.
Pikert se oprezno osvrte oko sebe.

Drugog puta nema ree tiho. Boga mu, morali smo ih sresti!

Sem ako nisu nevidljiva proguna Dani. Les... sve vreme imam oseaj da
me neko posmatra .

Ja taj oseaj imam odavno osmehnu se nina. Neko je u blizini, momci, i

nema dobre namere, inae se ne bi igrao murke sa nama.

Da ga potraimo? predloi Pikert.

Ne odmahnu nina glavom. Momak movaru poznaje svakako mnogo

bolje od nas ... Mene mnogo vie zanima mesto odakle je doao.
Dani izbulji oi.

Ti... hteo bi da i ja preem ovuda! Poludeo si! Moja kola nisu nikakva prokleta
amfibija!
Lesli bez rei prie najbliem drvetu i bez mnogo muke odlomi dugu, upola trulu
granu sa donjeg dela stabla.

Sedajte u kola ree. Ja idem napred!

Dani pljunu u vodu pred svojim nogama.

Ne budi lud, do avola!

Zna li neki bolji nain?

Znam! Vratimo se po amac i visoke izme za movaru. Treba nam i neto

oruja, moda i dinamit. Movara vrvi zmijama, Les., a ne bi me iznenadilo da ak ovde
naletimo i na aligatore!

Utoliko gore po njih! osmehnu se Lesli uzimajui svoju torbu sa zadnjeg

sedita. Hajde, sedajte ve jednom, neemo do veeri ostati ovde.

ta je to? radoznalo upita Pikert. Dani je otvorenih usta blenuo u dugi ma u

raskono ukraenim koricama koji se iznenada pojavio iz Leslijeve torbe.

To je moje oruje mirno odvrati nina, vraajui torbu, iz koje je izvukao jo

nekoliko sitnih predmeta i rasporedio ih po depovima. Katana, ma japanskih samuraja.
Ovaj ovde iskovan je u esnaestom veku i kao to vidite, jo uvek izvrsno slui svojoj
nameni. Meutim, predavanje o japanskoj vetini izrade elika ostavimo za drugi put...
idemo ili ne?

To nije oruje s kojim bih ja stao pred aligatora sumnjiavo zavrte glavom

Pikert. Ali, tvoja koa je u pitanju, Les ...

Ba tako! Kreemo, ili ne?

Sa psovkom na usnama, Dani besno zalupi vrata za sobom i motor zaurla stavljen u
pokret naglim okretanjem kljua. Osmehnuvi se, Lesli oprezno zagazi u vodu, opipavajui
put pred sobom motkom koju je drao u desnoj ruci. Zmija se nije plaio; ako ih je ovde i
bilo, imae dovoljno vremena da se uklone, zahvaljujui njegovom bunom kretanju kroz
vodu. Isto je vailo i za aligatore, ali se ni tih gmizavaca nije plaio dok mu je katana bio u
ruci. U krajnjem sluaju, uvek e moi da se skloni u kola koja su oprezno milila za njim,
kroz vodu ne dublju od dve-tri stope.
Na nekoliko mesta put je dobio blag nagib na levu ili desnu stranu, ali je podloga svud
bila vrsta i motor kola je ravnomemo brundao. Lesli skupi obrve; po svemu sudei neko se
pobrinuo da zatvori sva oteenja koja su morala pojaviti pod dejstvom klizanja tla. Jo jedan
dokaz vie da se put prilino esto koristi.
Deset minuta kasnije bili su ponovo na suvom. Uz glasnu psovku Dani otvori vrata iz
kojih pokulja pravi vodopad. Odbacivi granu, Lesli se paljivo osvrte oko sebe.
Gusto rastinje ovde je poinjalo na samoj ivici puta, stvarajui neprobojni zid sa obe
strane. Desno od njih, kroz granje, svetlucala je povrina vode.
Otuda je pretila bliska opasnost i signal koji je haragei slao kroz itavo njegovo telo
postajao je sve intenzivniji.
Suzivi oi, nina vre stee korice katane u levoj ruci. Zloslutno oseanje tako je
snano lebdelo u vazduhu, da Pikerta i Danija nije ni trebalo posebno upozoravati. Obojica
su se osvrtali oko sebe, stisnutih zuba, nastojei da savladaju strah.
Odnekud se podie vreli vetar i iblje oko njih pretei zauta.
Movara je spremala neto loe onima koji su usudili da istrauju njene tajne ...

Idemo odavde, Les! proaputa Dani.

Ne svia mi se ovo mesto . ..

Nina mu rukom dade znak da uti. Zatvarajui oi, on je brzinom misli analizirao
zvune utiske koji su stizali do njegovih uiju, nastojei da eliminie sve umove koji su bili
uobiajeni za movaru.
Da, voda je negde tiho pljuskala, kao kada se po njoj oprezno gaca. Negde desno od
njih, moda stotinak stopa daleko.

Zaklonite se iza kola dobaci on Daniju i Pikertu. Idem da vidim ta je to ...

ako se ne vratim za pola sata vratite se istim putim i ekajte me u Svamp Setlmentu, U redu?

Dokle?

Dok se ne vratim, naravno osmehnu se nina, prebacujui torbu iz kola na

svoje rame. Trenutak kasnije on beumno skliznu meu iblje koje se njihalo na vetru, ne
poremetivi nijednim pokretom njegov prirodni izgled.

udan ovek apnu Pikert zauzimajui poloaj iza kola. Od kada ga poznaje?

Od jue, ali mi se ini kao da sam odrastao s njim? Zato?

Ne znam... Pikert je zamiljeno buljio pred sebe. Na mene je ostavio utisak uasne snage i brzine... zna, kao kada posmatra pantera u zoolokom vrtu. On naizgled
drema, ali uasna smrt oekuje svakog ko mu se neoprezno priblii nadohvat kandi. . .

Samo nekoliko desetina stopa dalje ovek o kome su govorili hitro se presvlaio u tradicionalni kostim japanskog nine, potpuno crnu odeu od tanke svile priljubljenu uz telo i
crnu kapuljau sa dva uska, jedva vidljiva proreza za oi. Da je bila no, on bi ak i one
kapke premazao specijalnom tamnom smesom, ali za tim sada nije bilo potrebe. Prikrivi
torbu sa svojom odeom meu grane jednog drveta, on zademu katana za iroki koni
opasa, neprestano oslukujui umove koji su dopirali zdesna.
Da, sada je bio potpuno siguran. um kretanja kroz vodu ponavljao se u pravilnim
razmacima, onako kako se ne kree nijedna ivotinja . . .
Ali, taj um nije ga podseao ni na oveka koji s mukom vadi noge sa muljevitog dna
movare. Pre svega, kretao se suvie brzo za takvo neto; drugo, inilo mu se da bi takav
um u vodi mogla da izazove samo neka barska ptica, sa dugim, tankim nogama i irokim
stopalom koje ne tone u blato.
Na jednom mestu bujno rastinje sputalo se nad samu vodu, ostavljajui stopu prostora
do vlane, blatne obale. Nina skliznu u taj prostor ne stvarajui nikakav um. Bio je sada do
pojasa u vodi, odvratno toploj, kao krv, ali nije dopustio da ga to i na trenutak dekoncentrie.
Koraci u vodi sada su se uli svega dvadesetak stopa ispred njega, sve tii i, inilo mu
se, sve oprezniji. Nina vrhovima prstiju desne ruke izvue iz pojasa elinu zvezdu ije su
ivice bile izbruene kao otrica brijaa. uriken, to smrtonosno oruje kojim su nine
stotinama godina beumno na daljinu ubijale, bio je spreman za novi obraun.. .
Sada je kroz bunje ve nazirao i pokret, tamnu masu koja se povremeno nazirala na
svetlijoj pozadini povrine vode. Obrisi nisu podseali na ljudske, ili se to nini samo inilo.
Bilo je veoma malo tako visokih, a istovremeno tako irokih ljudi na svetu. .. ili se nepoznati
jednostavno kretao po nekom podvodnom grebenu koji ga je izdizao na veu visinu iznad
povrine?
Prilika iznenada zastade i Lesli u mislima proceni njen poloaj: dvadeset stopa desno
od njega, otprilike tano naspram zaustavljenih kola. Moda su upravo ona bila njegov cilj?
Iznenadni prasak slomljenog drveta velikog prenika, um naglo uzburkane vode. Da
je nina bio sposoban za strah, u ovom trenutku svakako bi ga osetio . . .
Stablo jednog drveta, iupano zajedno sa korenom, naglo se izdie iznad ostalih kronji, sve vie i vie, postepeno se naginjui, kao koplje iji baca trai najpogodniji ugao za
lansiranje .. .
Munjevita procena rastojanja, mogueg pravca leta, brzine ... Nina je ve znao da su
zaustavljena kola cilj tog uasno snanog protivnika!
uriken zazuja kroz vazduh, sekui na svojoj putanji kao srp tanke stabljike trske. To
mu je oduzimalo energiju, ali drugog izbora nije bilo; nina je imao samo deli sekunde za
pokuaj da sprei to ogromno drvo da poleti prema njegovim prijateljima!
Kratak i zvonak metalni zvuk, kao da je uriken pogodio limenu plou. Instinkt zadra
ninu u mestu, iako se morao boriti sa snanim impulsom koji ga je gonio da jurne napred i
stane pred tajanstvenog protivnika sa maem u rukama.
Metalni zvuk? Da li je taj ovek moda nosio oklop? Ako jeste, onda ga uriken, na
ovom rastojanju ne moe zaustaviti!
Ipak!
Kronja drveta ponovo se spusti, lomei okolne tanke grane. Na putu zaurla motor i
Lesli se osmehnu ispod svoje kapuljae; Dani i Piikert inili su ono to je bilo i najmudrije
udaljavali su se sa opasnog mesta.
Zvuk motora odavao je da su kola u rikvercu, to je znailo da se vraaju preko potopljenog dela puta. Jo bolje; na drugoj strani poloaj je bio daleko povoljniji jer im se niko

nije mogao neopaeno privui.

Osloboen brige za dvojicu svojih pratilaca, Lesli svu panju posveti protivniku pred
sobom. Ovaj se iznenada utiao, ili je um njegovih pokreta bio priguen bukom motora; bilo
kako bilo, do Leslijevih napetih ula nije dopirao nikakav signal.
Taj trik nina je dobro poznavao i esto primenjivao. Njegov protivnik eli da ga istera
iz skrovita? U redu, nina e ekati. Imao je puno poverenje u svoje nerve i strpljenje koje
je do sada uvek bilo bar za nijansu vee od strpljenja protivnika.
Nina je ekao ...
Deset minuta. Dvadeset...
Trideset minuta .. .
Lesli beumno prebaci teinu tela s jedne noge na drugu, traei pouzdaniji oslonac u
mekom dnu movare. Njegov protivnik je dolazio; strpljenje nine pobedilo je jo jednom .. .
udno, ovoga puta nije zapazio nikakav pokret, iako su se ponavljali isti umovi kao
pola asa ranije. Protivnik je morao prei isti put ako je eleo da dopre do mesta odakle je
doleteo uriken. Da li je mogue da je ozbiljnije povreem i da je sve do sada, moda
onesveen, leao u blatu movare? Ako je tako, onda je propustio veliku priliku da ovaj
obraun okona .. .
Ne, um kretanja nije odavao nikakvu nesigurnost u hodu; tavie bio je jo tii nego
maloas. Malo se prignuvi tako da mu oi budu nad samom povrinom vode, Lesli je
pregledao in po in prostora pred sobom. Nemogue da ne primeti ako mu se onaj drugi
pribliava, a i najmanji pokret bie dovoljan da odredi cilj za svoj sledei uriken, ve vrsto
stisnut meu prstima desne ruke.
Jo jedan um izdvajao se iz uobiajenih zvukova movare. Neprekidno utanje lia,
utanje koje je odudaralo od onoga izazvanog povremenim naglim udarima vetra.
Da li je moda ...?
Da!
Pod crnom kapuljaom usne nine rairie se u osmeh. Njegov protivnik bio je ne
samo snaan, ve i veoma lukav. Gotovo pola sata, sa bezgraninim strpljenjem i bez ikakvog uma, skupljao je sitne granice sa drvea oko sebe kako bi se maskirao u pokretni
bun. ak i tada morao se kretati sporo, veoma sporo, tako da ak ni otre ninine oi sve do
sada nisu uspele da razaberu nikakav pokret u bujnom zelenilu.
Da, sada ga je konano video. Pokret na stranu suprotnu od one na koju je grane nosio
vetar, dovoljan da otkrije sve do tada izvrsnu kamuflau.
Ko bi to mogao biti? Dolman? Ili neko od njegovih ljudi?
Nina okrete glavu na stranu i spusti usta nad samu povrinu vode. Na taj nain
osigurao se da protivnik ne moe odrediti pravac iz kojeg dolazi zvuk njegovog glasa.

Hej! ree tiho. Mene trai?

Onaj pokret zelenila pred Leslijem iznenada se prekide. ovek maskiran granicama
tako uspeno se slivao sa svojom okolinom da Lesli na trenutak pomisli kako se ipak
prevario.
Ali ne .. .

Ko si ti?
Neobian glas ... ili je za to moda kriv odjek koji je davala vetrom uzburkana povrina movare? upalj, ravan, gotovo neljudski . .. veoma slian onim glasovima koje tako
neveto proizvode elektronski kompjuteri.
Lesli se odlui na izazov.

Doi da vidi ree isto onako tiho.


Ako sme . . .
Greka!
Dvadesetak stopa levo od njega, na strani kojoj je bio okrenut dok je izgovarao tih nekoliko rei, bljesnu plamen eksplozije. Liilo je to na eksploziju mine manjeg kalibra, ali...
ak ni nina nije mogao da zamisli oveka koji kroz movaru gaca sa minobacaem na ramenu .. .
Ili je on moda imao nekog do sada nevidljivog saveznika?
U mislima je analizirao utiske zabeleene u pamenju. Ne, njegov protivnik je bio
sam, mina je zaista doletela iz njegovog pravca i samo je predostronost spasila ninu. To i
pogrena procena mesta na kojem se nalazio..
I ovako je bio dobro potresen eksplozijom koja se kroz vodu prenela mnogo snanije
nego kroz vazduh. Sklopivi oi, izaao je na kraj sa talasom nesvestice koji je pretio da mu
na trenutak blokira sva ula.
uriken, meutim, ne zadrhta u snanoj ruci i on se malo ispravi. Bie vremena da se
oporavi od eksplozije, jer je igra strpljenja ponovo poinjala.
Nevidljivi protivnik postao je samouvereniji nego maloas, ili ga je strpljenje jednostavno izdalo. Kretao se mnogo bunije kada je poao da pogleda hoe li nai raskomadano
telo u vodi movare; nina je sada jasno video glomazne obrise tela maskiranog zelenilom,
iako jo uvek nije mogao precizno da razabere lik.
Stisnuo je zube i pogledao oko sebe. Trebalo je brzo napustiti ovo mesto, ali muljevito
dno pod nogama to nee dopustiti. Kada bi...
Jedna duga vitka grana nagnuta nad vodu odgovarala je onome to je planirao. vrsto
se uhvatio za nju levom rukom, a onda desnom zavitlao uriken u pravcu mesta na kojem je
poslednji put zapazio pokret zelene mase.
Odbacivi se nogama o dno, on, jednom rukom okaen o granu, naini dugi skok
prema suvom tlu. Dotakao je gustu i vlanu travu u asu kada je uriken jo jednom pogodio
svoj cilj, ponovo uz onaj isti karakteristian zvuk metala.
Odgovor je stigao munjevito, u obliku nove eksplozije, novog mrkoutog vatrenog stuba koji je Leslija zasuo zemljom i kapljicama prljave vode. Otkotrljavi se, nina potrai
zaklon iza jednog irokog debla.
Druga mina, ako je to bila mina, pogodila je mnogo preciznije, u samo podnoje
drveta pod kojim se nina trenutak ranije skrivao.
Na isti trik dva puta nee nasesti, pomisli Lesli. Ne verujem da e jo jednom prii
kako bi video da li je pogodio . . .
I nije se varao, jer nevidljivi suparnik vie nije eleo nita da rizikuje. Jo jedna
eksplozija, nekoliko stopa levo od mesta na kojem je odjeknula maloas. Za njom druga i
trea, u preciznom nizu smiljenom da komadiima elika zaspe itav prostor sa kojeg je
uriken doleteo.
Nina stisnu zube. Ako je eleo da preivi ovaj obraun, morae jo jednom da bude
veoma brz.
I da na vatru uzvrati vatrom!
U ruci mu se stvori sitna kuglica sa eksplozivom ogromne razorne snage, starim pronalaskom nina koji je Lesli usavrio uz pomo savremene hemije. Sada je trebalo samo jo
izbei sledei hitac i nai priliku da se na udarac uzvrati.
U asu kada se novi vatreni stub podigao svega desetak stopa desno od njega, nina se
odlepi od zemlje i kroz vazduh polete prema mestu oznaenom karakteristinim krugom
izgorele trave. Plitki levak nee mu pruiti nikakvu zatitu od naredne mine, ali je on ra-

unao s tim da e deblo iza kojeg se maloas nalazio posluiti kao paravan koji nee propustiti komade elika prema njemu.
elik je jo zvidao nad njegovom glavom kada je snano zamahnuo desnom rukom.
Nije bilo vremena za precizniji hitac, ali je on raunao sa razornom snagom eksplozivnih kuglica ...
Ovoga puta vodeni stub, pomean sa crnim dimom, uzdigao se visoko nad kronje
drvea. Lesli zari glavu u zemlju, ekajui da njegov suparnik uzvrati.
Ne ...
Ono malopreanje gacanje po vodi ulo se opet, kroz odjek tutnjave eksplozije koji se
ve lagano vraao prema njemu. Malo nepravilno, ali brzo, veoma brzo, protivnik se udaljavao sa mesta obrauna. A to je bilo ono to nije smeo dozvoliti ...
Stisnuvi drku katana u ruci, nina bez oklevanja skoi u vodu koja mu je ovde dosezala do pojasa. Jo malo, jo koji trenutak i on e konano ugledati lice oveka koji ga je
zamalo ubio ...

Kako rekoste? zapanjeno upita Ceril, odmiui slualicu od uha, jer je snani
glas iz nje gotovo zagluio.

Tabasko Pit odjeknu ne manje snano iz slualice. Ja sam Leslijev

prijatelj, gospoo, saradnik! Znate li gde je on sada?

Ne .. . zaista ne znam ... mada oekujem da se vrati. Zato?

Sumiko i ja... pretpostavljam da poznajete Sumiko, nau prijateljicu ... maloas

smo doputovali iz San Franciska. Imamo za Lesa neka veoma vana obavetenja i jako je
vano da ga to pre pronaemo ...

On je pre tri, tri i po sata otiao iz hotela, rekavi da ima hitan sastanak objasni Ceril. Jo uvek se nalazila u svojoj postelji, ali je ona bila uredna i presvuena, kao i
sama Ceril. Mislim da e najbolje biti da ga ovde saekate ...

I ne znate kuda je mogao da ode?

Ne, ne znam, mladiu ljutnu se malo Ceril. On i ja rastali smo se pod malo
.. . hmm, neugodnim okolnostima. Mada se to vas konano ne tie. Ako elite, doite da ga
saekate ovde, a ako ne, nosite se do avola! Jasno?.

Vrlo jasno, gospoo! u glasu Tabasko Pita oseao se smeh. Onda emo
uiniti ono to vama svakako manje odgovara doi emo da ga saekamo u vaem
apartmanu. Do vienja, gospoo!
Uz besnu psovku, Ceril tresnu slualicu na aparat i ponovo se isprui na postelji, leno
prelistavajui neki ilustrovani asopis. Nije je u stvari nita privlailo, kao ni upola puna aa
konjaka na stoiu kraj nje.
Ustala je i leno odetala do ogledala kako bi proverila svoj izgled. minka, frizura,
nokti; sve je bilo na svom mestu ... Kritiki je pogledala kunu haljinu, pripijenu uz vrsto
telo i zadovoljno klimnula glavom, ali joj na jednu novu pomisao gnev ponovo izoblii crte.

Prokletstvo ree glasno kog sam se avola ovako udesila kad stie ta mala
japanska drolja! Nije mi jasno kako jedan belac uopte moe da spava sa takvim majmunima
.. . Prokleti Pikert... nije morao da naleti ba jutros ... Da je bio malo pametniji, pozvao bi me
u svoj apartman i sve bi bilo u redu. Nijedan mukarac se jo nije naljutio zbog neeg to ne
zna, pa ni taj Lesli Eldrid ne bi bio izuzetak ...

Telefon ponovo zazvoni i ona besno opsova.

Da? zarea.

Bredli ovde miran, topao glas, pun muevnosti. Ceril... da li ti se Eldrid

moda javljao?

Lesli? Neee... zaboga, Bred, pa on je otiao s tobom!

Jeste, ali smo se rastali u movari. Trebalo je odavno da se vrati, pa sam pomislio da nije naao neki drugi put da izae odande. ..

Pa?

Ako se sluajno javi, mada su za to mali izgledi, reci mu da smo Miel i ja jo

uvek u Svamp Setlmentu ... i da emo se javljati svakog narednog sata. Nije zgodno, najblii
telefon je tek na pet milja od tog mesta, zna.,

Ne znam, mister Pikert! I ne zanima me mnogo taj Setlment, ili kako se ve

zove. . .

Ceril! ta se s tobom dogodilo?

Dogodilo? Nita se nije dogodilo, boga mu! Sem to leim ovde sama kao
glupaa dok vi aavi mukarci lomite vratove po nekim movarama! Dosaujem se, eto ta!

Devojko, ti kao da si zaboravila da mi ovde traimo tvog oca! Pikretov glas

iznenada postade otriji.
Ona jo jednom tresnu slualicu na aparat odluna da je ne die ako telefon ponovo zazvoni. Vratila se do ogledala i namestila nekoliko uvojaka kose na elu, zamiljeno
smrkuui konjak iz ae koju je ponela sa sobom.
Ispijala je ve treu au kada je neko zakucao na vratima.

Uite, otvoreno je! povika. Bilo joj je prijatno na postelji u lakoj omaglici od
alkohola i nije elela da ustaje.
Vrata se otvorie i na njima se pojavi neobian par. Ceril protrlja oi, jer alkohol i
tama u predsoblju nisu doputali da ih sasvim dobro vidi. Oboje zastadoe na vratima
spavae sobe: niska, mrava japanska lutka sa nekim odvratnim crnim oima i pleat momak
plave kose. Hmmm ... taj tip ne izgleda loe, zaista ...

Ko ste vi? upita ona otro.

Ja sam Sumiko ree Japanka. Oprostite to vas uznemiravamo, gospoo

Bejsingstok, ali zaista nam se uri da pronaemo Leslija. Nije se javljao u meuvremenu?

Ne, draga odvrati Ceril sa suvom ljubaznou svetske ene tvoj ljubavnik
se nije javljao . .. pretpostavljam da je dentlmen iza vas taj nevaspitani Tabasko Pit koji se
javljao maloas sa aerodroma. Budite ljubazni i smestite se u drugoj prostoriji. Ako telefon
zazvoni, odgovorite. Ja ni za koga nisam ovde .. . hou da spavam!
Energino mahnuvi rukom, ona im okrete lea. Njih dvoje se zgledae i razmenie
osmehe.

Ovde je ipak mnogo prijatnije primeti Pit dok su zauzimali mesta u

Leslijevoj sobi iako alkohol mnogo slabije mirie nego kod ljupke gospoe Bejsingstok.
Gospode boe, kakva razlika u odnosu na starog gospodina Skarfa!

Lep primer kako mnogo novca i malo obaveza mogu iskvariti jednu lepu
inteligentnu enu slee Sumiko ramenima. ta da radimo?

Da se odmorimo proguna Pit. Vie od tebe eleo bih da naemo Leslija,

ali je prokleta stvar u tome to niko izgleda pojma nema gde je. Ostaje nam samo da ekamo
i nadamo se da e se uskoro javiti...

Tako rado bih se okupala tiho ree Sumiko.

Samo napred, devojice! Misli da gospoa Bejsingstok ima neto protiv ako se

u njenom kupatilu nae i jedna devojka ute koe?

Upravo to mislim, Pite klimmu ona ozbiljno glavom. Video si njen pogled
kada smo uli.. .

Jesam. Za mene bi to bio razlog vie da uem u kupatilo i ostanem tamo itav
sat... nesrea je u tome to sam se za ovaj mesec ve okupao, zna.
Ona se bledo osmehnu.

To je suvie stari vic da bi me mogao nasmejati, Pite ... ali ja ipak idem da se
osveim.
Telefon je zazvonio upravo kada se presvuena vratila iz kupatila, ali je Pit bio blii
aparatu od nje.

Halo?

Apartman 208? glas je bio muki, mlad i nesiguran.

Da. Koga traite?

Da li se Lesli. .. mister Eldrid, javljao? Ovde je Dani Miel.. .

Ne, Dani Miele, Lesli se nije javljao. A i ja bih jako voleo da doznam kada e
se javiti. Kada si ga video poslednji put?

Morao bih prvo da doznam s kim razgovaram ... taksista je bio oprezan.

Tabasko Pit... Ja sam Leslijev prijatelj iz San Franciska. Ako si uo moje ime,
onda je sve u redu. Znam da ti mogu verovati ...

uo sam . . . Sluaj, Pite, evo ta se dogodilo .. .

Danijevo pomalo zbrkano objanjenje o dogaajima u movari potrajalo je gotovo pet
minuta.

U redu, u redu! prekide naglo Pit njegov opis eksplozija koje su se ule u
dubini movare. Gde ono ree da se nalazi?

Pet milja juno od Svemp Setlmenta... tu je najblia telefonska govornica.

Ostani onda tu i saekaj me! zapovedi Pit. Jeste li ti i Pikert naoruani?

Nismo.

Onda u poneti oruje i za vas presee Pit. Stiem za najvie pola sata,
moda etrdeset minuta. U redu?

Ne moe stii tako brzo nasmeja se Dani. Put je veoma lo i mora

mnogo zaobilaziti .. .

Put? Koji e mi avo put? dreknu Tabasko. Ja stiem helikopterom, do

avola!

Zaudo, um probijanja kroz vodu i grmlje oveka koga je pratio nikako nije postajao
blii i nina iznenaeno podie glavu. On sam kretao se gotovo maksimalnom moguom brzinom, preesto rizikujui na mnogim opasnim mestima kako ne bi gubio vreme u njihovom
zaobilaenju.
Da li je to znailo da je begunac mnogo bri od njega? Ili da mnogo bolje poznaje movaru?
ak i njegov elini organizam oseao je ve napore potere koja je trajala ve gotovo
dva asa. Svaki korak zahtevao je punu koncentraciju, pogledom i sluhom morao je ispitati
svaki detalj na putu ispred sebe, jer je movara bila puta opasnosti. ivotinje su se sve do
sada, sreom, uklanjale sa njegovog puta, zahvaljujui beguncu koji mu je, na taj nain,

olakavao posao. Ali je ne jednom nina u poslednjem trenutku ustuknuo shvativi da isto
ogledalo vode pred njim krije izdajniki sloj ivog mulja iz koga se ne bi mogao lako izvui.
..
U poetku je iao previe brzo, ne tedei snagu, i to je bila greka. Potpuno razumljivo, s obzirom na pretpostavku da je ovek koga je gonio ranjen. Smatrao je da e ga gubitak krvi ubrzo iscrpiti i zato nije ni eleo da se razdvaja od njega.
Njegov logiki mozak donese jedino ispravno reenje. Osvrnuvi se paljivo oko sebe,
nina se spusti u podnoje drveta irokog stabla koje je tokom vekova stvorilo minijaturno
ostrvce od svog debelog korenja po kojem su se skupljale naslage mulja.
Morao se odmoriti.
I razmisliti, za to sve do sada nije imao prilike, optereen neprestanom koncentracijom na opasnost movare. Suvie toga je improvizovao u ovoj poteri, a nine sebi nikada
nisu doputale mnogo improvizacije .. .
Ko je bio njegov protivnik?
ovek?
ovek, ali svakako ovek izuzetnih sposobnosti. Lesli u mislima jo jednom ponovi
sve ono to je danas video: drvo iupano iz korena, lukavstvo sa granicama, brzinu i
vetinu s kojom je rukovao onim nepoznatim orujem nalik na minobaca . .
Ukratko, protivnik dostojan svakog potovanja. I protivnik koji se nije mogao savladati uz pomo improvizacije.
Bio mu je potreban plan, dobar i pouzdan plan koji e predvideti sve mogue varijante
narednog obrauna u movari. Sada mora nai vremena da takav plan stvori, jer vie nee
forsirati bezglavu jurnjavu za ovekom brim od sebe.
U mislima je uporedio do sada preeni put sa onim to je zapamtio sa karte ovog dela
Floride. Njegovo ulo orijentacije nije ga moglo varati: posle kruenja i zaobilazaka po
movari on se naao gotovo na samoj obali jezera Okiobi, dve ili tri milje istono od puta
kojim je doao sa Danijem i Pikertom.
Da li je begunac ipak bio toliko neoprezan da ga dovede u neposrednu blizinu
Dolmanovog sklonita?
Ili je ponovo u pitanju lukavstvo koje e gonioca dovesti u smrtonosnu zamku?
Ovo drugo reenje inilo mu se mnogo prihvatljivijim i Lesli zadovoljno klimnu glavom, nastojei da sredi misli. Dobro je uinio to je posluao instikt i prekinuo uzaludnu
poteru. ovek ije su oi uperene u trag pred njegovim nogama nikada ne zna ta se zbiva
iza njegovih lea; bila je to stara mudrost koja je jo jednom potvrivala svoju ispravnost . . .
Kao da pred sobom ima kartu, nina u mislima iscrta putanju kojom su se on i ovek
koga je gonio do sada kretali. Usne mu se razvukoe u osmeh. Putanja je formirala spiralu
koja se lagano, ali sigurno pribliavala jednom mestu na obali jezera . . .
To mesto nalazilo se svega dve milje istono od njega, gotovo u pravoj liniji. Uz svu
opreznost moi e da pree to rastojanje za najvie jedan sat...
Ali e za to vreme i mrak poeti da pada. . . Brzo je raunao: put kojim se progonjeni
kretao i dalje e slediti spiralu; to znai da e on na isto mesto stii gotovo sat posle Leslija,
uveren da mu je gonilac sve vreme za petama.
Ne, greke u raunu nije bilo. On i taj tajanstveni protivnik ponovo e se sresti u mrklom mraku ...
Sklopio je oi, oputajui jedan po jedan sve napetije miie svog tela. U takvom stanju, nalik transu, organizam se daleko bre oslobaa otrovnih materija koje nagomilava
umor; posle samo deset minuta on e ustati, sve i odmoran, kao posle dobro prospavane

noi u udobnom krevetu.

Kada je nastavio svoj put, otkrio je da mu kretanje daleko lake pada nego maloas, i
to ne samo zato to je bio sveiji; njegov mozak naviknut da ui, ve je upoznao movaru i
njene tajne; nina se kroz sve guu tamu kretao kao zver koja je u ovoj okolini provela itav
svoj ivot.
Pred njim, izmeu proreenog rastinja, on opazi crvenilo neba. Iao je pravo na zapad;
znailo je to da e na obalu jezera stii upravo po zalasku sunca.
Instinkt ga upozori da uspori korak, iako je sve suvlje tle pod njegovim nogama olakavalo hodanje. Sada je bio na umovitom uskom pojasu koji je jezero odvajao od movare.,
neto izdignut nad povrinom vode, ali ipak ne toliko da jednom u desetak godina poplave ne
bi premestile vodu sa jedne strane bedema na drugu.
Zastao je, iznenaen zvukom koji na ovom mestu nije oekivao.
Da se nije prevario?
Ne, sada ga je uo sasvim jasno. Brundanje snanog dizel-motora ...
Priljubivi se uz drvo, Lesli pokua da u mraku potrai izvor tog zvuka. Korak po korak, pomerao se od drveta do drveta, a onaj zvuk postajao je sve jai.
Dvadesetak stopa pred njim, gotovo neverovatnom brzinom za uslove vonje u mraku,
projuri neobino vozilo na jako visokim tokovima na ijem je vrhu mutno svetlucala kupola
od pleksiglasa. Lesli zavrte glavom.
Ono to je video nije bilo mogue; ak i da je postojao dobro utaban umski put,
nijedan ovek, pa ni on sam, ne bi mogao voziti takvom brzinom izmeu drvea skrivenog u
tami!
Odgovor na to pitanje morao je postojati ali on nije imao vremena da ga trai, hitajui
kako bi pogledom ispratio vozilo koje je ve nestajalo u tami nad jezerom. Sreom, rumeno
nebo davalo je jo toliko svetlosti da na povrini vode opazi onu istu kupolu od pleksigasa
kako nestaje pod vodom.
Taj Dolman, ovek koji je sve to zamislio, i stvorio, nije mogao da bude obian
gangster. .. sve ovo mirisalo je na monu organizaciju sa mnogo uloenog novca i
prvorazrednim umom na elu. Uostalom, takvo neto se i moglo oekivati od oveka koji je
umeo da ceni ono to je otkrio Filip Skarf...
Objanjenja su se iznenada pruala jedno za drugim, kao to veto poredane domine
padaju jedna za drugom kada se dotakne ona prava. Naravno, skrovite tajanstvenog
Dolmana nalazilo se pod povrinom jezera Okiobi, u nekoj prirodnoj ili vestakoj peini do
koje je pristup obezbeen kroz movaru koju su svi izbegavali, a naroito u poslednje vreme,
kada je poelo da se pria o sablastima. . .
Nina je sada znao zbog ega je nestalo est bogatih ljudi, pitajui se, uz osmeh, ta bi
pokazao ozbiljniji pregled poslovnih knjiga i rauna onih fondacija koje su se bavile prikupljanjem novca u dobrotvorne svrhe. Sve ono to je video pred sobom zahtevalo je novac,
mnogo novca, u koliinama koje su se morale meriti stotinama hiljada i milionima dolara.
I jo jedno objanjenje do kojeg je nina doao intuicijom: ljudski mozak nije imao
dovoljno brzine i refleksa da bi ovim vozilom upravljao kroz umu, ali je to bila deija igra
za vetaki mozak uske namene u iju je elektronsku memoriju precizno ucrtan put kojim se
vozilo mora kretati.
I to je, istovremeno, potvrivalo njegovu teoriju o nestanku Skarfa. ovek koji je sve
ovo stvorio, Dolman, znao je mnogo o ljudskoj i vetakoj inteligenciji.. .
ta sada?
Jedno reenje nametalo se svojom jednostavnou: vratiti se istim putem, ili du obale

do nekog od naselja na suprotnoj obali jezera i zatraiti pomo. Policija, FBI,. . i neizbeno
vojna obavetajna sluba.
Skarfovi pronalasci mogli su postati uasno oruje. Jo uasnije ako se kombinuju sa
onim to je, bez svake sumnje, ve postigao Dolman.
Nina se ispravi, svestan da prave dileme u stvari nikada nije ni bilo. Podeljeno
oveanstvo jo uvek nije zrelo za tako opasna znanja. I Skarf je tako mislio, a Skarf je jedini
koji ima prava da takvo neto objavi svetu.
Ne, on nee poi da trai pomo. Ni od koga...
Po ko zna koji put, nina e u poslednji obraun krenuti potpuno sam .. .

Dani Miel s naporom podie glavu, ali mu ona nemono pade natrag. Sklopio je oi
zaslepljene bletavom svetlou koja se odbijala od iste bele tavanice.
Gde sam?, pomisli. U bolnici... da se nisam slupao? Ali.. .
Savlaujui bol u glavi, on oprezno otvori oi, zirkajui kroz gotovo sputene trepavice. Da, bela tavanica ispod koje se prua traka zaslepljujue jaka svetlost. On malo
okrete glavu.

Dobro doao meu ive, ortak! ree neko kraj njega. Dubok, prijateljski, poznat glas.
Ali bol u glavi postade prejak i Dani uz jecaj sklopi oi.

Pikert! prostenja. Gde smo mi ovo?

Bolje da ti ne kaem! nasmeja se Pikert. Mislie da sam poaavio od

onog udarca u glavu ...

Udarca? Kakvog udarca?

Ti se zaista ne sea? zabrinuto upita Pikert. Izgleda da su te jae lupili

nego mene ... zar si zaboravio ona dva tipa koja su se pojavila u Svamp Setlmentu?
Svamp Setlment... Dani zatrese glavom. Da, prazna ulica po kojoj vetar goni oblake
praine. I stari kamionet koji je kao da je s neba odjednom stvorio u glavnoj ulici...

Fred i . .. i.. . prostenja on.

Tano, ortak. Fred i Danki, dva dripca koja su rekla da dolaze iz Atlante,
Dordija. Zalutali su, rekoe, a nas dvojica, kao pravi magarci, jo se ponudismo da im
pokaemo put na karti!
Dani stisnu zube. Da, tako je bilo... on i Pikert, nita ne sumnjajui, nagli su se nad
kartu rairenu po haubi taksija. Seao se samo kako je neto iznenada sevnulo... a onda se
probudio u ovoj prokletoj bletavoj prostoriji ... .
Prisilio je sebe da ovoga puta oi zadri otvorene neto due. Beli zidovi uske prostorije, leaj preko puta njega na kome sedi Pikert i odbija opet dimove iz one svoje duge
cigarete. Vrata obojena crnom bojom, verovatno od elika. Bez prozora . . .

Ree li ti ono meni gde se nalazimo?

Nisam.

Pa reci mi, boga mu!

Pikert se isceri.

Jesi li siguran da to eli da uje?

Nisam, ali mi ipak reci...

Pod jezerom.

Dani pree rukom preko ela.

Zakleo bih se da si rekao pod jezerom ree. Mora da mi jo zuji u glavi

od udarca.

Ne zuji... odnosno, moda ti i zuji, ali si me dobro uo. Nalazimo se pod

jezerom Okiobi.
Steui zube, Dani natera neposlune udove da ga nekako usprave u sedei poloaj.
Oslonio se leima i potiljkom na zid, oseajui njegovu prijatnu hladnou.

Dobro, ta radimo mi pod jezerom Okiobi?

To bih i ja voleo da znam slee Pikert ramenima. Za sada ti mogu jedino

rei da smo zatvoreni...

To nisi ni morao da mi kae promrmlja Dani. Kako bi bilo da mi sve lepo

ispria od poetka.

Cigaretu? ponudi Pikert. Zna, to e malo potrajati...

Moe. I nadam se da e biti zabavno. . .

Zavisi... mada u zatvoru ne moe mnogo da se bira, kau.

Dani protrlja slepoonice, oseajui kako se bol u glavi postepeno povlai.

Moja mama je ipak bila u pravu ... neprestano je tvrdila kako u jednog dana zavriti na robiji!

Hoe li da uje ta se dogodilo ili ne? Pikert se blaeno smekao kao da je

itavog ivota sanjao samo o ovoj eliji belih zidova.

Hou! uzdahnu Dani. Ona dvojica su nas lupili po glavi, dotle znam. I
onda?

Onda ni ja ne znam ta se dogaalo, jer sam se osvestio tek u nekom neobinom

vozilu. Ti i ja bili smo baeni na veoma udobna kona sedita pod kupolom od pleksiglasa.
Ili neeg tvreg, jer nisam uspeo da je razbijem ak ni nogama ...

Zato si hteo da je razbije? I ta je voza za to vreme radio?

Pikert zamiljeno razgazi opuak na istom betonskom podu.

U tome i jeste stvar ekao se po glavi. Nije bilo nikakvog vozaa .. .

Kola su stajala?

Nisu ...
Dani ga saaljivo pogleda.

Imam utisak da si od onih koji su u ranoj mladosti previe itali naunu fantastiku. Kola su ila bez vozaa, a? Ili je to moda bio nevidljivi ovek?

Nije, jer samo nas dvojica zauzimali smo oba prednja sedita, ispred kontrolne
table. Teko da bi bilo mesta za treeg ...

Aha, tabla! Zato onda nisi jednostavno zaustavio i nekako otvorio tu prokletu
kupolu?
Pikert se zavali na leaj, stavljajui ruke pod glavu.

Moda je bolje da ne priam dalje ree. Nisi raspoloen da mi poveruje?

Ko kae? Meutim, ovo to si do sada rekao...

Potpuno je tano, Dani. Kao i to da se nalazimo u peini ispod jezera Okiobi!

Dani je nekoliko trenutaka napeto posmatrao njegovo lice.

U redu ree na kraju. Izvini ako sam pogreio ... sedeli smo u kolima bez
vozaa koja su se kretala, je li tako? ta se, do avola, nalazilo na toj prokletoj tabli?

Gotovo nita Pikert se ispravi stavljajui novu cigaretu u usta. etiri

poluge koje nisam mogao ni da dodirnem. I tabla je bila prekrivena poklopcem od
pleksiglasa.


Nikakvih natpisa?

Ni slova.

I?

To vozilo, ne znam ni kako da ga nazovem, jurilo je uasnom brzinom kroz movaru. Ah, da. .. imalo je dizel-motor, ako te to malo tei. Bojim se da mi opet ne bi
poverovao da se kretalo potpuno beumno, a?

Naravno da ne bih! proguna Dani.

Iako je ova stvar toliko aava, da vie ne znam u ta smem da verujem! ta je

dalje bilo?

U stvari, nita! Mislim, nita se nije dogaalo ... to vozilo kao da se kretalo po
inama, zaobilazei prepreke savrenom preciznou, ali pri takvoj brzini da sam stotinjak
puta pomislio kako e konano naleteti na neko drvo ili zapasti u duboku vodu.

Moda ima ine umorno ree Dani skrivene pod povrinom vode.

Nema. Jasno sam video tokove, dosta vee od normalnih.

I onda?

Onda smo konano izbili na obalu, ali to prokleto vozilo nije ak ni usporilo!
Pomislio sam da nam je doao poslednji as kada se voda sklopila nad onom kupolom, ali u
kabinu nije ula ni kap vode.. Malo potom uleteli smo u mrani tunel i izbili iz vode na suvo
tle. Vozilo je najzad stalo i jedna ploa na boku je skliznula u stranu, otvarajui prolaz.

Naravno, ti si izaao i izvukao i mene napolje?

Naravno. Nije mi se ilo samom u taj mrkli mrak.

Ja bih ti bio od velike pomoi da je dolo do guve proguna Dani. I sve

to vreme nisi video nijedno ljudsko bie, boga mu?

Nisam. Moda ih je i bilo u blizini, ali rekoh ti da je bio mrkli mrak. Vukao sam
te sve dok se na neto nisam spotakao. Utom su se vrata zalupila, motor onog vozila ponovo
je zabrundao i ono je otilo ...

Kako smo se onda nali ovde?

Tako kako sam ti ispriao, do avola! Svetlo se upalilo im su se vrata zalupila

za nama i ja sam ugledao ovo to i ti sada moe da vidi. Nita vie, nita manje!

Nisi pokuao da otvori vrata?

Jesam. Nemoj me ni pitati da li sam uspeo ...

Neu nasmeja se Dani. Hmmm .. . koliko se razume u brave?

Ne ba naroito, zato?

Jedan od razloga poe Dani s mukom se uspravljajui jedan od razloga to

je moja mama govorila da u zavriti na robiji bio je to sam se neko vreme druio sa
bandom obijaa u kraju . .. Hmm, ba me zanima da li sam zapamtio neku od lekcija iz tog
vremena ...
Pikert nije imao srca da mu kae kako se uzaludno trudi. Leao je na svojoj postelji
odbijajui dimove iz cigarete, sve dok nije uo razoaranu Danijevu psovku.

Elektronska brava, zar ne? ree mirno. Otvara se samo daljinskom komandom.

Tako neto sloi se Dani vraajui se do postelje. Koliko smo dugo u ovoj
rupi?

Neto vie od dva sata. Otprilike toliko smo i putovali dovde. Gladan si, a?

Kao vuk! ta misli da li e nas nai tamniari nahraniti ili e problem reiti
tako to e nas jednostavno pustiti da pocrkamo od gladi?

Teko... da su hteli jednostavno reenje mogli su nas podaviti u movari. Niko

nikada ne bi otkrio nae kosti.

U pravu si. Mada nemoj misliti da si me uteio!

Zato? Pikertov pogled bio je iznenaen.

Ne budi naivan, ortak! Da si ti na mestu naih tamniara, zar bi smeo da dozvoli da neko ispria priu o peini ispod jezera Okiobi? I o onom tvom aavom vozilu? Ne,
deko moj, sredie nas ... a kad to ve nisu uinili u movari znaj da nas oekuje neto
mnogo gore!

Ako to ve treba da se dogodi mirno ree Pikert onda neka se dogodi to

pre.

Zato?

Nemam vie cigareta.

Dani odmahnu ruikom.

Cigarete su ionako loe po zdravlje, to ti pie na svakoj kutiji... Lagano

samoubistvo, zna!

Ali je i to bolje od onoga to nas eka u ovoj rupi. .. Dani, ti si iz ovog kraja . ..
ko bi mogao biti mozak iza ovog poduhvata?

Ne znam . . . Lesli je pomenuo nekog Dolmana ... pretpostavljam da bi to mogao

biti on. Nego, kad smo ve kod Leslija, ta misli da li je uspeo da se izvue iz movare?

Nadam se da jeste ... jer, ako nije ti i ja smo mrtvi, ortak!

Zgnjeivi sa uzdahom poslednji opuak na podu, Pikert prie vratima, sa rukama zavuenim duboko u depove. Oslonio se leima o njih i gledao u suprotni zid, tiho zviduui.

Prekini s tim zvidanjem .. . ponovo e me zaboleti glava!

Pikert ga pogleda.

Izvini ...

U stvari, ne smeta mi pomirljivo poe Dani. Ja . ..

Pssst!

ta je bilo? tre se Dani.

Neko dolazi! apatom odvrati Pikert. ta misli da li bi.. .?

Dani skoi na noge.

Ako nam se prilika ukae, neemo je propustiti ree tiho. Mada ti mogu
rei da sumnjam u to... uje: koraci nekoliko lj udi...
Vrata se beumno otvorie i njih dvojica se zagledae u isto tako bletavo osvetljeni
uski hodnik.
Prizor u njemu nije obeavao mnogo nade. Pravo u njih gledale su cevi etiri
automatske puke .. .

Okrenuvi lea jezeru, nina je traio pogodno mesto za zasedu meu drveem. Pod
njegovim nogama tle je jo uvek bilo suvo, ali je ve oseao nagib koji e ga uskoro dovesti
na nivo vode u movari.
Njegov protivnik pokazao je da se dobro snalazi u vodi i blatu, ali je on ipak njih
odabrao za poprite obrauna. Jedna od starih mudrosti nina govorila je da je samouveren
protivnik neoprezan protivnik; ovek koji misli da ima neku prednost esto oseti i suvie
samopouzdanja.
A postojao je i drugi razlog za to: movara je pruala vie dobrih zaklona od suvog tla,

a iznenaenje je predstavljalo veoma bitan deo nininog plana.

Nije mu bio potreban sat da bi znao kako se trenutak obrauna pribliava; haragei, to
nepogreivo ulo opasnosti, javilo se po prvi put, ukazujui na pravac iz kojeg e protivnik
uskoro stii.
Pod otricom katana kora mladog drveta gulila se lako i brzo. Vetim pokretima Lesli
je savi u trubu dugu gotovo deset stopa, i paljivo oslonjenu na vrstu granu susednog drveta. On sam zauze mesto iza gustog buna, do kolena u vodi. Tle je bilo malo meke nego
to je eleo, ali to nije bilo opasno sve dok tu injenicu ima u vidu ...
Katana je neprekidno stajao u svojim koricama stisnutim levom rukom nine. Bie
dovoljan samo deli sekunde da elina otrica izleti uz karakteristino zvidanje i zada
munjeviti udarac kojem nee moi da se suprotstavi ak ni oklop tvri od urikena.
Njegove osetljive ui po prvi put uhvatie um koraka kroz vodu. Protivnik je stizao na
vreme ...
Nina je strpljivo ekao, nepokretniji od buna pred sobom. U desnoj ruci nalazio mu
se ui deo trube nainjene od kore. Lagano ga je prineo ustima.
Deset stopa. Rastojanje predvieno njegovim planom ...

Stani! apnu on u trubu.

Tiina. Kao da je i vetar na trenutak zastao kako bi video ta se dogaa u movari.
A onda smeh. upalj, promukao, neprirodan ...

Ko se to usuuje da izaziva sablast movare? u glasu je bilo podsmeha.

Onaj koji je doao da te ubije...

Glas nine nije dopirao sa mesta na kojem se zaista nalazio, ve iz otvora trube itavih
deset stopa dalje, po strani, u blizini mesta gde je sablast zastala.

Mene niko ne moe uhiti, ovee. Ja sam sablast!

Nina se uzdra od prezrivog smeha koji bi protivniku jasno dao do znanja ta misli o
takvim priama. Smeh jo uvek nije bio potreban. to manje umova naini, utoliko su
manje anse da sablast otkrije njegov pravi poloaj.

Mene nee prevariti ree nina. Ti nisi sablast... ti si ovek od krvi i

mesa, kao i ja, kao svi drugi o ovek moe da umre!
Smeh koji mu je odgovorio iz mranog spleta movarnog bilja bio je iskren i
samouveren, ak nadmoan do prezira.

Mnogi su to pomislili ponovo se javi onaj isti promukli, utavi glas, glas kakvim bi i sama Smrt govorila kada bi imala dar govora. Njihove kosti su tu, u mulju
movare. Tamo gde e zavriti i tvoje kosti, ovee ...
Videemo, pomisli nina, beumno izvlaei noge iz dubokog blata prekrivenog vodom. Videemo ... i to veoma brzo ...
Voda iznenada zakljua uzburkana snanim udovima i bunje poe da se lomi pred naletom mase tekog tela. Ali su ti zvuci dopirali s mesta odakle se uo ninin glas ...
A njega tamo nije bilo!
Leslijeve oi primie poslednji podatak koji mu je bio potreban; poloaj ogromne tamne mase koja je u paroksizmu besa krila bunje oko sebe. Signal iz mozga brzinom munje
prenese se do udova napetih za skok, do miia ve ispunjenim potrebnom energijom. . .
U dugom visokom luku, telo nine polete kroz vlani vazduh movare, a nad
njegovom glavom sinu blistava otrica katane. Vazduh zazvida pred seivom koje se
nepogreivo sputalo na cilj . ..
Prasak elektrinog pranjenja, snaan udarac, jak miris ozona. Mrano rastinje na popritu obrauna na trenutak obasja svetlo-plava munja, inei mrak koji se posle nje ponovo

sklopio jo crnjim.
;.. Nina lagano podie glavu iz plitke vode, udiui punim pluima vazduh koji je jo
mirisao na ozon.
ta se dogodilo?, pitao se njegov oamueni mozak.
ta?
Ko je pobedio? Ja ili on?
I gde je moj katana?
Nepomian, kao mrtvac, nina svojim ulima ispita okolinu.
Tiina. um vetra u kronjama, kao tihi smeh.
Miris ozona, sve slabiji; i sve snaniji miris zapaljene gume, vrelog metala.
Hladno blato, hladna voda pod opeenim rukama. Zato su opeene?
Tama. Snop iskrica na mrenjai, ili je to moda samo posledica malopreanje munje
. ..
Nema opasnosti, kae haragei.
Zatresavi glavom, nina se lagano uspravi, oseajui da mu se kontrola nad telom
vraa. I mozak je sada radio smirenije, hladnokrvnije, loginije.

ta se dogodilo?
Munja ... ozon ... ok . ..
Elektrino pranjenje!
Kleknuvi, nina poe da pipa rukama po blatu oko sebe. Elektrino polje delovalo je
nasuprot energiji udarca... da, katana je bio tu, pod tankim slojem vode. Opeeni prsti
skliznue niz glatku otricu.
Neoteen...
Iz bogato ukraene drke u ruku i telo nine slivala se nova snaga. Zastao je na trenutak da nekoliko puta udahne duboko vazduh kako bi krv obogatio kiseonikom.
A onda je bilo vremena da pogleda ta se dogodilo sa njegovim protivnikom, tamnom
masom koja je nekoliko koraka dalje leala u plitkoj vodi iz koje se dizala jedva vidljiva
para.
Para?
Lesli se jo jednom spusti na kolona, pokuavajui da razabere konture tela meu polomljenim ostacima drveta. Prsti mu dotakoe njegovo telo.
Metal. Zagrejani metal.. .
Prsti su se kretali sve bre, navie, prema vratu koji je morao biti preseen udarcem
katana.
Umesto krvi i prekinutih prljenova, ninini prsti napipae splet kablova na kojima je
izolacija jo tinjala.
Robot!
Robot izvanredno prilagoen uslovima movare, vetako stvorenje izvanredno dugih
nogu, snanih ruku i glomaznog tela koje u sebi krije ogromnu energiju!
Lesli se uspravi, jo jednom ispitujui tiinu movare. I haragei je utao. Niko nije prisustvovao borbi na ivot i smrt izmeu oveka i robota ...
Tanki snop minijaturne baterijske lampe osvetli mono telo. Lanser raketa ugraen na
desnom ramenu, jo dve rakete u posebno pred vienim leitima du pojasa. Duge ruke, sa
tri zgloba; jedna od njih zavravala se maetom dugom gotovo dve stope, druga je imala
prste iz kojih su se mogle izvlaiti kande od elika.
I glava. Kutija u obliku kocke ije staklene oi bulje u mrak iznad reetke zvunika
ispod koje je postavljen senzor za audio signale.


Prava tvrava na dve noge ree nina tiho. Sva srea da ga nijednom
nisam video . . . pitanje je da li bih smeo da mu se suprotstavim ...
On oprezno dotae metalnu kocku glave. Bila je tea nego to je mislio, tako da je s
mukom uspeo da je prevrne. Ispod poklopca na zadnjoj strani nalazila su se smotana dva elektrina kabla sa ploicama na krajevima.
Klimnuo je glavom, jer je to bilo ono to je i oekivao da e nai. Dolman je pretekao
Skarfa za itav korak i ostvario ono ega se stari naunik najvie plaio .. .
Ne oklevajui, nina prisloni dve metalne ploice na svoje elo.

Sada emo videti koliko si dobar naunik Dolmane ree kroz zube.
Samo je on znao da je za takav postupak bilo potrebno mnogo vie hrabrosti nego za
sve ono to je uinio nekoliko minuta ranije . ..

Dobro doli u Vuju jamu, gospodo ree jedan glas od kojeg se Daniju
podie kosa na glavi. Buljio je u unakaeno lice oveka u blistavobelom mantilu koji je
sedeo za konzolom ogromnog elektronskog ureaja.
A opet, taj ureaj zauzimao je samo deo dinovske sale koja se kao kupola svijala nad
njihovim glavama. Svud unaokolo zujale su druge sline maine oko kojih su stajali ili sedeli
ljudi u belim mantilima, dogovarajui se tihim glasom, ili izgovarajui zagonetne skraenice
u mikrofone prikaene na revere.

Kao u Hjustonu primeti Pikert zainteresovano. On kao da nije obraao panju

na cev automatske puke jo uvek zarivene u njegova lea.

Da, kao u Hjustonu ree unakaeni ovek. Glava mu je zadrala samo

polovinu sede kose, druga polovina lobanje sastojala se od zbrkane gomile koe i ila koja
se irila i na vei deo lica, sa kojeg je gledalo samo jedno oko. Usta su bila na svom mestu,
ali se zato ona uasna opekotina sputala niz vrat, otkrivajui metalne cevi na mestu gde je
ak i koa bila uklonjena.

Kakvo je ovo mesto? upita Pikert.

Sami ste rekli ponovi sedokosi ovek svojim metalnim glasom. Neto
slino Hjustonu. Samo to odavde neemo kontrolisati lansiranje raketa, ve neto mnogo
efikasnije .. .

Vi ste . . . Dolman?

Da. Tomas Dolman ... sin Ernesta Dolmana.

Pikert pree rukom preko ela.

Ernest Dolman? ekajte . . . Ernest Dolman ... va otac je bio Nemac?

Da. I ja sam Nemac, her Pikert. Njegovo ime vam nita ne govori?
Pikert s gaenjem na licu odmahnu glavom.

Kako da ne? Ernest Dolman, zvani krvavi doktor, zar ne? Izvrio je
samoubojstvo pre nego to ga je stigla osveta za ono to je inio po koncentracionim
logorima!

Osveta je prljava re, her Pikert. Ja ne volim da je upotrebljavam . . . iako bih

imao vie razloga za to nego vi. Najzad, vai zemljaci posredno su krivi za smrt moga oca.
Sreom, njegov nauni testament ostao je u mojim rukama. Ako je mom ocu potreban ikakav
spomenik, onda e to biti ono to sam ja uinio, nastavljajui njegovo delo!

On je vrio eksperimente na mozgu. . . teta to nije pokuao i na svom sinu!


Ne! otro ree Dolman straaru koji munu Pikerta pukom u lea. On e
ve biti kanjen za svoju drskost... na pravi nain. Da, moj otac je iskoristio jedinstvenu
priliku koju mu je pruio rat: mogao je initi sve ono to bi u mirno vreme bilo nezamislivo,
ali je na taj nain doao do dragocenih saznanja. Danas, her Pikert, niko na svetu ne zna bolje
od mene kako funkcionie ljudski mozak .. . i kako se na njega moe uticati! Plodovi moga
rada uskoro e biti objavljeni... i upotrebljeni na pravi nain!

Samo za pripadnike odabrane rase, pretpostavljam sarkastino ree Pakert.

Neto slino. Moj izum dae ljudskom mozgu neogranieno znanje,

neogranienu mo ... a za to svaki mozak nije sposoban, Pikerte. Selekcija se mora izvesti
vrlo briljivo.

Va izum? isceri se Pikert. A zbog ega vam je onda bio potreban Filip
Skarf?

Filip Skarf bavio se, kao i ja udruivanjem ljudske i vetake inteligencije.

Mislio sam da zna neto vie, ali je njega onaj takozvani humanizam od koga mnogi vai
naunici pate, spreio da produi pravim putem. Uskoro ete imati prilike da vidite moje
remek delo: robota koji svoje informacije direktno moe da razmenjuje sa ljudskim mozgom
. . . isto kao to ja, uz pomo dva obina elektrina kabla, mogu da koristim dinovsku
memoriju ureaja koji vidite preda mnom.
Dani Miel stisnu pesnice. Da li je ovo ruan san, ili se ovo zaista dogaa?

ta ete uiniti sa nama? upita.

Isto to i sa Skarfom slee Dolman ramenima. Potrebni su mi vai

mozgovi gospodo, za jo nekoliko delikatnih eksperimenata. Znate, nije uvek lako prilagoditi
memoriju maine ljudskom mozgu .. . ponekad dolazi do nekontrolisanih elektrinih pranjenja koja mogu biti fatalna. Kako vidite, to se ak i meni jednom dogodilo ... on sa bolesnim uivanjem pogladi svoju unakaenu glavu.

Je li Skarf tako stradao? Pikert obliznu suve usne. Nije bio nimalo raspoloen
da poslui kao zamore ovom ludom sinu jo lueg oca. Smrt od metka bie bra i istija.. a
moda e pre toga dobiti priliku da istrgne jednu od onih metalnih cevi iz Dolmanovog grla...

Skarf je umro pre nego to sam bilo ta doznao od njega prezrivo ree
Dolman.

Samoubistvo. Glupan! I kad mi kau da je bio jedan od najveih umova

dananjice ... pih!
Nervi Danija Miela vie nisu mogli podneti taj uasni glas, unakaeno lice koje se
pobedonosno cerilo. Divlje kriknuvi, on polete napred, prstiju rairenih kao kande.
Ali su Dolmanovi uvari znali svoj posao. Kundak puke srui se na Danijevu glavu
pre nego to je preao jedan jedini korak. Pikert stisnu pesnice vlane od znoja.
Prokletstvo, pomisli, Dani je bio bri od mene. Sada e ovi tipovi biti oprezniji i
nita neu uspeti da uinim!

Glup pokuaj! mirno ree Dolman.

Postavite ga na mesto.
Dva straara podigoe mlitavo Danijevo telo i postavie ga u stolicu pored
Dolmanove. Elastine trake sklopie se oko njegovih udova grudi i ela, onemoguavajui
svaki pokret. Pikert je s jezom posmatrao kako jedan od ljudi u belim mantilima zavre
rukav i ubrizgava Daniju u ruku malo providne tenosti.

Ovo je neophodno komentarisao je Dolman da bi mozak izdrao prvi ok

kontakt sa elektronskom memorijom. Naa siva materija neverovatno je prilagodljiva ... ako
taj prvi ok bude uspeno savladan nee biti nikakvih problema. Ponimo, gospoo .. . u-

dno, kad smo ve kod toga, Skarf je imao tako snanu svesnu kontrolu nad svojim mozgom
da ak ni ovo sredstvo nije delovalo.

I ta se onda dogodilo? Pikert nije ni pokuavao da obrie znoj koji mu se

slivao niz lice.

Podneo je ok prvog kontakta, ali mislim da od tada s njegovim mozgom neto

nije bilo u redu. Izvrio je samoubistvo odmah potom. ak je i poruku ostavio, kao svaki
pristojan samoubica.
Od ledenog Dolmanovog smeha Pikert se strese. Jednu re bez ikakvom smisla.. .

Jednu re ...?

Da. Torami. Niko ne zna ta znai ta re ...

Ja znam!
Zvonki, snani glas odjeknuo je odnekud Pikertu iza lea. Okrenuo se kao munjom
oinut.
Na ulazu u ogromnu salu stajao je ovek obuen u crno od glave do pete, ak mu je i
lice bilo skriveno crnom kapuljaom sa dva uska proreza za oi. Ruke su mu bile prazne,
oputene niz telo.
ok od njegove pojave bio je takav da gotovo pet sekundi niko ne progovori ni re. Svi
su stajali ukoeni na mestima na kojima su se i zatekli.

Pucajte! histerino vrisnu Dolman.

Pucajte!
Kao da se bude iz sna, etvorica straara podigoe puke. Pikert se instiktivno baci na
pod, povlaei sa sobom najblieg straara i steui ga za guu. Nad njegovom glavom
odjeknue rafali ...
Ali su oni ve leali na zemlji, mrtvi... niz njihove sive uniforme curili su tanki
mlazevi krvi.
Kako?
Nekoliko ljudi u belim mantilima pomeri se sa mesta. Zaustavi ih pokret Pikertove puke.
ovek u crnom prilazio je sporim korakom.

Ne pritiskuj vie to dugme, Dolmane ree mirno. Ti vie nema straara.

Ovo su ti poslednji... A ako doziva robota koga si poslao u movaru, i to ti je uzalud.
Uniten je... iako je posle toga bio veoma ljubazan i pomogao mi da se snaem u ovom tvom
lavirintu.

Ti si ... ti si...?

Da, Dolmane. Spojio sam se sa njegovom memorijom i doznao sve to vredi

znati o ovoj tvojoj Vujoj jami. Izmeu ostalog i
to kako se moe pustiti otrovni gas
u prostorije straara. Nisi sanjao da e se i to jednog dana okrenuti protiv tebe, zar ne?

Ko si ti? u Dolmanovom dranju, zaudo, vie nije bilo straha. Pre neeg to
bi Pikert nazvao potovanjem. Ono isto oseanje koje jedna zver osea prema drugoj,
snanijoj i broj.

Zar je to vano? ovek koji e te ubiti Dolmane. To je sasvim dovoljan

odgovor, zar ne?
Pikert se osvrte oko sebe. Ljudi u belim mantilima polako su se povlaili u drugi kraj
prostorije, ostavljajui njega, oveka u crnom i Dolmana same. U svojoj stolici Dani Miel
se promekolji, ali su mu oi ostale sklopljene.

Oslobodi ga i izvedi napolje ree otro ovek u crnom Pikertu. Kreni

hodnikom koji vodi navie, postoji izlaz koji vodi direktno na obalu. Tu e te saekati

Eldrid a ako ga nema, saekaj ti njega...

A ... a ti?

Ja imam da obavim jo jedan posao glas ispod maske zvuao je potmulo.

Pouri!
Zavaljen u svojoj stolici, Dolman je sa runim osmehom iskrivljenih usta pratio njihov
razgovor.

Ti i ja nismo bili dobri saradnici ree promuklo. Jesi li siguran da si dobro

razmislio?
Bat Pilkertovih koraka gubio se na izlazu u hodnik. Vukao je noge, jer oputeno telo
Danija Miela nije bilo lako.

Dobro sam razmislio ree nina.

Ubiu te.

Nee.

Siguran si?

Da. Ja sam ve ubio sebe!

Sa trijumfalnim izrazom na polovini lica. Dolman otvori usta pokazujui ostatke smrskane staklene ampule.

Moda... ali neu otii odavde pre nego to bude mrtav!

Poslednji Dolmanov trik nije uspeo i on konano izgubi kontrolu nad sobom. Krenuo
je napred, rairenih ruku, kao da eli da smrvi vitko telo oveka u crnom.

Budalo! ree nina.

No koji mu se stvorio u ruci pogodio je sa smrtonosnom precizinou. ovek u
crnom ak i ne pogleda da li je Dolman mrtav. Okrenuo se u mestu i laganim korakom
krenuo prema izlazu, ne obraajui panju na bleda lica i poglede koji su ga pratili . ..
. . . Pikert zastade meu drveem, oprezno se osvrui oko sebe.

Gde smo? zastenja Dani.

Prokletstvo, prijatelju, ti samo pita gde si! Napolju smo ... a Dolman je do sada
ve mrtav.. . ili se bar nadam da jeste . . .

Kako?
Pikert otvori usta, ali onda odmahnu rukom.

Ionako mi ne bi poverovao ree. Som toga, pria je beznadeno dugaka

...
Osvrnuo se unaokolo traei pogledam Eldrida, ali mu panju privue buka iznad jezera. Snaan snop svetlosti pretraivao je povrinu, osvetljavajui blistave krugove elise
helikoptera.

Ko je to? prostenja Dani. Policija?

Ne znam, do avola odgovori Pikert povlaei ga dublje u senku. Moda

su ak i Dolmanovi ljudi ... Ne, ipak nisu .. .
Stotinak koraka dalje, na peanu obalu izae poznata prilika sa neobinom torbom na
ramenu. Lesli Eldrid. Mahnuo je rukom i helikopter naini krug nad njim, paljivo se
sputajui na uski prostor izmeu ume i jezera ...
... Deset minuta kasnije, u helikopteru, Pikert se nae prema Sumiko koja je, lica blistavog od sree, gledala samo u Leslija.

Oprostite, gospoice vikao je da nadjaa buku motora. Da li vi znate ta je

to Torami?

Torami? ponovi ona. Otkuda vam to?

Dolman ... rekao je da je Skarf ostavio takvu poruku na zidu svoje elije. I da

niko ne zna ta to znai...

Ja znam osmehnu se devojka mada ne znam kako da vam kaem u ovoj

uasnoj buci. Torami je japanski pesnik... a njegov najpoznatiji haiku-stih glasi ovako: Dok
bura ne proe ostaje samo ekanje.

Ostaje samo ekanje zamiljeno ree Pikert. Mislim da sam shvatio

Skarfovu poruku... on smatra da je suvie rano da se njegovo otkrie pokloni oveanstvu.
Jo kada bih mogao da reim onaj drugi problem ... ko je ovek u crnom?

Zar je to vano? uglas rekoe Tabasko Pit Sumiko. Vano je samo da je

on bio tu ...

www.CroWarez.org

www.BosnaUnited.net