Osnovi ekonomske nauke

21. novembar 2013

22:34

Uvod
Ekonomija se moe definisati na vie naina:
1.
Kao nauka koja prouava kako drutva upravljaju retkim resursima
(Menkju);
2.
Kao nauka o tome kako pojedinci, domainstva, preduzea, finansijske
institucije i drutva uopte upravljaju ogranienim resursima sa ciljem
zadovoljenja neogranienih ljudskih potreba (Ognjen);
3.
Kao nauka koja se bavi prouavanjem ponaanja ljudi u ekonomskom
sistemu - pre svega po principu ekonominosti: ljudi su ekonomska bia
(homo oeconomicus) koja se ponaaju strogo prema pravilima
maksimizacije koristi/materijalnog blagostanja;
4.
Kao nauka o racionalnoj upotrebi ogranienih resursa;
5.
Kao nauka o nastanku istorijski specifinog sistema ekonomskih
odnosa, njegovog funkcionisanja i promene (Marks), gde je ekonomija slina
sociologiji;
Ekonomija se bavi trima osnovnim pitanjima:
1.
Koje robe i usluge e se proizvoditi i u kojim koliinama?
2.
Kako e se robe i usluge proizvoditi - ko e ostvariti proizvodnju, sa
kojim resursima i uz pomo kojih tehnologija?
3.
Za koga e se dobra i usluge proizvoditi - ovo pitanje se odnosi na
problem raspodele drutvenog proizvoda - da li e raspodela biti
relativno ujednaena ili e veina dohotka ii najbogatijim lanovima
drutva?
Proizvoai postavljaju sledea pitanja:
1.
ta proizvoditi?
2.
Kako proizvoditi?
3.
Koliko proizvoditi?
4.
Za koga proizvoditi?
5.
Po kojoj ceni prodati (u uslovima nesavrene konkurencije)?
Potroai se suoavaju sa sledeim pitanjima:
1.
ta kupiti?
2.
Koliko kupiti?
3.
Za koje potrebe?
4.
Po kojoj ceni?
5.
Od koga kupiti?
Kod potroaa su takoe vane i preferencije!
10 principa ekonomije
Principi kojima se rukovode pojedinci
Ljudi se suoavaju sa izborom
Potrebe su neograniene (ako ne u nekom trenutku, onda u smislu
egzistencijalnih potreba koje se stalno obnavljaju) i rastue, a resursi za
njihovo zadovoljenje su retki (oskudni, ogranieni) i pojedinci, kao i drutvo,
uvek se suoavaju sa izborom.

Resursi - postoje tri vrste resursa, odnosno faktora proizvodnje (inputa):

1.
Zemlja/prirodni izvori - u to spadaju zemljite koje se koristi za
poljoprivredu, stoarstvo, izgradnju puteva, kao i ume, rudna bogatstva,
hidropotencijal, vazduh i klima - trokovi proizvodnje rastu sa sve
veom eksploatacijom (primer: energetski izvori);
2.
Rad/humani kapital - sastoji se iz utroenog radnog vremena ljudi u
proizvodnji dobara i usluga, kao i starosne i kvalifikacione strukture
stanovnitva (to je ono mlae i kvalifikovanije, to su vee proizvodne
mogunosti);
3.
Kapital/sredstva za proizvodnju - to sainjavaju trajna dobra jedne
ekonomije proizvedena radi proizvodnje drugih dobara. Postoji podela na
realni (kapital u uem smislu - sredstva za proizvodnju) i finansijski
kapital (novac koji koristi finansijski sektor) - kapital kao indirektni metod
proizvodnje (vs. direktni metod) doprinosi rastu produktivnosti (to je
koliina proizvodnje dobara i usluga po jedinici vremena).
Upotrebom i kombinovanjem faktora proizvodnje se proizvode dobra i
usluge za zadovoljavanje ljudskih potreba. Postoje slobodna dobra (voda,
vazduh, itd) i proizvedena/ekonomska dobra (oskudna i imaju cenu), kao i
potrona dobra (slue za potronju, zadovoljenje neke odreene ljudske
potrebe) i proizvodna dobra (njima se proizvode druga dobra - ona se ne
prodaju direktno potroaima, ve proizvoaima). Razlika izmeu roba i
usluge - robe su materijalno opipljive, dok su usluge materijalno
neopipljive - takoe, da bi neto bilo roba, ono mora biti proizvedeno za trite,
mora imati upotrebnu vrednost (uz razmensku vrednost), tj. mora zadovoljavati
neku ljudsku potrebu.
Dve kljune ekonomske ideje:
1.
Resursi su oskudni;
2.
Pojedinci, domainstva, preduzea i drutva moraju efikasno
upotrebljavati ove oskudne resurse:
Princip efikasnosti - oznaava odsustvo rasipnitva, odnosno situaciju u
kojoj ekonomija ne moe da proizvede vie jednog dobra, a da u isto vreme
ne smanji proizvodnju nekog drugog. Dokle god je mogue na bazi postojeih
resursa i tehnologija uveati jedno, bez smanjenja drugog, resursi nisu optimalno
upotrebljeni, ekonomija nije efikasna. Drugi vaan princip je pravinost - to je
pravedna raspodela koristi od upotrebljenih resursa na sve lanove
drutva. esto se deava da se ta dva cilja sukobljavaju u kreiranju ekonomske
politike. Pravinost se esto ispunjava porezima, na primer, porezom na dohodak.
Troak neega jeste ono ega se odriete da biste to dobili
S obzirom da se ljudi suoavaju sa izborom izmeu vie alternativnih
mogunosti, to znai da se suoavaju sa trade-off-om: neto se gubi da bi se
neto drugo dobilo. To se izraava u pojmu oportunitetnog troka (troka
proputene prilike): odluka da se neega ima vie, znai da se neeg drugog
ima manje. Na primer, oportunitetni troak jednog mosta su etiri kole.
Racionalni ljudi razmiljaju o graninim sluajevima
Retko kad se deava da su odluke crno bele - ili sve ili nita. Pojam graninih
(marginalnih: margina - granica) promena se koristi da bi se oznaila stalna

sitna prilagoavanja postojeeg plana delovanja. Racionalni akter donosi

odluke poredei marginalne koristi i marginalne trokove - ako su
marginalne koristi vee od marginalnih trokova, on donosi odluku da neto uradi.
U vezi sa tim - opadajua marginalna korisnost (na primer, prva aa vode
nam je veoma korisna, a svaka sledea sve manje). Primer sa aviokompanijom:
iako proseni troak jednog putnika predstavlja 500 dolara, marginalni troak
dodavanja jednog putnika u avion je hrana i pie koje e mu biti poslueno - ako
je putnik spreman da plati 300 dolara, kompanija treba da mu proda kartu - sve
dok je on spreman da plati vie nego to iznosi marginalni troak, aviokompanija
treba da se odlui na to.
Ljudi reaguju na podsticaje
Poto ljudi donose odluke poredei trokove i koristi, njihove odluke mogu da se
promene kada se promene i oni. Tako kreatori javne politike ne bi trebalo da
smetnu sa uma podsticaje, jer oni menjaju trokove i koristi - ako se povea
cena neega, onda e ljudi to manje i kupovati. Podsticaji mogu biti pozitivni
(nagrade) i negativni (kazne).
Kako ljudi deluju meusobno jedni na druge
Trgovina moe dovesti svakog u bolji poloaj
Pojedinci ili zemlje mogu doi u bolji poloaj ako trguju sa drugima.
Umesto da sve proizvode same, mogue je da kupe vei broj dobara i usluge po
nioj ceni. U osnovi toga su podela rada i specijalizacija - to poiva na
konceptu apsolutne i komparativne prednosti. Apsolutna prednost jednom proizvoau treba manje vremena ili manje inputa da proizvede neko
dobro. Komparativna prednost - nju ima proizvoa koji se odrie manje
drugih dobara da bi proizveo ono prvo dobro (manji mu je oportunitetni
troak). Iako neko moe imati apsolutnu prednost u proizvodnji svih dobara,
povoljnije je da trguje zato to moe da se specijalizuje za proizvodnju onog
dobra gde mu je oportunitetni troak manji, isto kao i onaj sa kim trguje, i
da tako uvea svoju proizvodnju.
Trita su dobar nain da se organizuju ekonomske aktivnosti
Ekonomski sistem - poseban metod organizacije ekonomske aktivnosti
pojedinaca koji sainjavaju drutvo sa ciljem da se odgovori na tri osnovna
pitanja ekonomske nauke. On je vrlo sloen, sastoji se od mnotva uesnika
- proizvoai (privatni, dravni, domai, inostrani), potroai (stari, mladi,
zaposleni, nezaposleni, bogati, siromani, domai, inostrani) i drava sa
dravnim organima. Postoje dva tipa savremenih ekonomskih sistema:
1.
Centralnoplanski ili komandni - odluke se donose centralizovano, od
strane neke centralne vlasti, koja na bazi vlasnitva nad produktivnim
resursima donosi veinu najvanijih odluka koje su odgovori na tri
ekonomska pitanja - ono je veoma teko jer je potrebna ogromna
koliina podataka i sposobnost predvianja ekonomskih kretanja uzrok raspada socijalizma, iako je u njemu ivela treina svetskog
stanovnitva;
2.
Trini - nema upravljanja od strane centralne vlasti, odluke se donose
decentralizovano, od strane miliona privrednih uesnika - proizvodi
se ono to donosi najvee profite, a potroai odluka o troenju
svog dohotka odreuju tranju, odnosno to koje e robe biti traene i

shodno tome koje e se robe proizvoditi - razmena je dobrovoljna, a veina

resursa je u privatnom vlasnitvu. Vana odlika takvog sistema je to to
svako dobro i usluga imaju cenu (novani izraz svoje vrednosti): ona se
formira na bazi odnosa ponude i tranje i vri kljunu ulogu signala
proizvoaima i potroaima na osnovu kog oni odluuju kako da rasporede
svoje oskudna sredstva.
Trite - grupa prodavaca i kupaca nekog proizvoda, gde se na bazi
njihovog meudelovanja odreuju cena i koliina onoga to e biti
prodato i kupljeno. Na tritu svi deluju prema svom linom interesu, ali to
vodi do opteg ekonomskog blagostanja. Tu vanu ulogu igra pojam Adama
Smita - pojam ''nevidljive ruke'', koja time rukovodi, dok su cene njen
osnovni instrument. Cene odraavaju i vrednost nekog dobra za drutvo, kao i
troak koji drutvo snosi da bi se to dobro proizvelo - poto su cene glavna
odrednica kupovine i prodaje, domainstva i preduzea nesvesno uzimaju u
obzir i trokove i koristi. Tako cene vode pojedinane aktere do ishoda koji
uveavaju ekonomsko blagostanje. Kad drava spreava cene da se usklauju
preko ponude i tranje, ona spreava nevidljivu ruku da koordinie milione
trinih uesnika. Tako, na primer, porezi negativno utiu na alokaciju
resursa, jer iskrivljuju cene, a time i odluke aktera.
Trite ima etiri funkcije:
1.
Informativnu - putem cena informie uesnike (cena kao signal);
2.
Alokativnu - rasporeuje oskudne resurse tamo gde cena i profit rastu, a
tamo gde padaju, resursi se premetaju - generalno rasporeuje resurse;
3.
Selektivnu - ko je uspean, odrae se, a ko nije, propada;
4.
Distributivnu - to se odnosi na primarnu distribuciju: ko je uspean,
zarauje vie, a posle drava vri redistribuciju;
Ne postoji nijedna u potpunosti komandna ili u potpunosti trina ekonomija veina savremenih ekonomija su meovite ekonomije, gde postoji
meavina planiranja i trine koordinacije (moemo ih razlikovati po stepenu
uloge drave, odnosno po dominaciji jednog ili drugog principa).
Vlade su ponekad u stanju da poboljaju trine ishode
Iako su trine privrede one u kojima se veina ekonomskih aktivnosti obavlja na
tritu, vana je i uloga drave. Ona ima dve glavne funkcije:
1.
Zatita privatne svojine i institucije ugovora - dravni aparati
sprovode ovu zatitu;
2.
Unapreenje efikasnosti i pravednosti;
Trini neuspeh - situacija u kojoj trite ne uspeva da, preputeno samo sebi,
izvri efikasnu alokaciju resursa. Postoje etiri potencijalna podbaaja
trita:
1.
Nesavrena konkurencija - podrazumeva trinu strukturu u kojoj
proizvoa ili grupa proizvoaa (Ili kupac ili grupa kupaca) imaju
sposobnost da znaajno utiu na cene proizvoda (imaju trinu mo).
To se deava u sluaju monopola ili monopsona - u tom sluaju, cene
proizvoda su visoke jer nema konkurencije;
2.
Eksternalije - za razliku od trinih transakcija koje su dobrovoljne,
eksternalije (prelivanja) podrazumevaju nedobrovoljnu razmenu koristi
i trokova - drugim reima, to su efekti prelivanja uinka procesa
proizvodnje na osobe koje direktno ne kupuju, prodaju ili

upotrebljavaju dobro o kome se radi. Postoje negativne i pozitivne

eksternalije - negativne su, na primer, zagaenje. Drava moe da
regulie negativne eksternalije zakonima koji kanjavaju zagaivae,
visokim porezima, ili smanjenjem poreza u zamenu za smanjenje zagaenja
(filteri, itd);
3.
Javna dobra - to su pozitivne eksternalije koje proizvode dobrobit za
drutvo u celini, ali za njihovu proizvodnju nije zainteresovan privatni
sektor, jer ne moe da naplati to svim korisnicima - javna dobra se
finansiraju porezima ili zaduivanjem;
4.
Nepravednost u raspodeli - trite je sistem koji ne funkcionie po
principu pravinosti, ve se dobra i usluge usmeravaju ka onima koji imaju
bogatstvo - drava moe poveati pravednost: progresivnim
oporezivanjem kako bi se smanjila nejednakost u dohotku, transfernim
plaanjima ili stvaranjem ''sigurnosne'' mree i subvencionisanjem potronje
egzistencijalno ugroenih delova stanovnitva (bonovi, itd).
Takoe, drava intervenie i zbog ciklusa - nepravilnih i uglavnom
nepredvidljivih fluktuacija ekonomske aktivnosti izraenih u broju zaposlenih ili u
proizvodnji dobara i usluga.
Kako funkcionie privreda kao celina
ivotni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvodi dobra i usluge
Razlike u ivotnom standardu zemalja proistiu iz razlika u
produktivnosti - koliini proizvedenih dobara i usluga po jedinici vremena.
Obim proizvodnje jedne zemlje zavisi od:
1.
Prirodnih uslova, tj. prirodnih izvora;
2.
Razvijenosti sredstava za proizvodnju;
3.
Starosne i kvalifikacione strukture stanovnitva;
4.
Duine radnog vremena;
5.
Intenziteta rada (stepen troenja snage po jedinici vremena);
6.
Produktivnosti rada;
Cene rastu kada drava tampa previe novca
Inflacija - opti porast nivoa cena u ekonomiji. Uzrok visoke ili trajne inflacije je
porast koliine novca - kada drava emituje velike koliine novca, njegova
vrednost opada.
Drutvo se na kratak rok suoava sa izborom izmeu inflacije i nezaposlenosti
Kada se povea koliina novca u opticaju, jedna od posledica je inflacija - a druga,
na kratak rok, jeste nii nivo nezaposlenosti. Kriva koja ilustruje taj odnos je
Filipsova kriva - u kratkom roku, ako je inflacija visoka, nezaposlenost e
biti mala, i obrnuto - ako je inflacija niska, nezaposlenost e biti vea.
Ekonomija obima - sa porastom koliine autputa se dugorono smanjuje
proseni jedinini troak - vs. dezekonomija obima - situacija u kojoj
ekonomija obima vie ne funkcionie: umesto da se smanjuje, proseni troak
ponovo raste sa poveanjem autputa usled smanjene koordinacije,
udvostruavanja napora (u vezi sa zakonom opadajuih prinosa).
Kriva proizvodnih mogunosti

KPM je grafikon koji pokazuje razliite kombinacije autputa koje je privreda

u stanju da proizvede pri raspoloivim faktorima proizvodnje i raspoloivom
tehnologijom.
Svaka taka na samoj KPM predstavlja efikasan ishod - nije mogue
poveati proizvodnju jednog, a da se ne smanji proizvodnja drugog. Take izvan
KPM su nedostine pri postojeim resursima. Bilo koja taka unutar KPM
predstavlja neefikasan ishod, ta privreda proizvodi manje nego to bi mogla
uz postojee resurse i tehnologiju (moda zbog velike nezaposlenosti). KPM
ilustruje princip da se ljudi suoavaju sa izborom i da on snosi oportunitetni
troak - za neko poveanje dobra A, u sluaju efikasnih ishoda, dolazi do
smanjenja proizvodnje robe B.
KPM nije prava linija, ve je kriva. To je tako zato to OT nije isti u svakoj taki
krive - pri proizvodnji iskljuivo jednog ili drugog dobra, svi resursi i tehnologije
su uposleni u tome - tako su tehnologije koje su najproduktivnije za robu A
uposlene u proizvodnji robe B. Za malo odricanje od robe B, dobija se
veliko poveanje u robi A, jer se ta tehnologija oslobaa za njenu
proizvodnju. Na sredini krive, razlika u OT je znatno manja, jer su resursi i
tehnologije ve manje ili vie pravilo rasporeeni. Drugim reima, da je KPM
prava, onda bi nagib svuda bio isto i izraavao istu srazmeru u OT - kada je
kriva, onda OT nije svuda isti, nagib je razliit.
Postoje dva sluaja u kojima KPM moe da se promeni:
1.
Kada se pronau novi resursi, KPM se u celosti pomera udesno i
mogue je proizvoditi vie i jednog i drugog;
2.
Kada doe do napretka u tehnologiji proizvodnje jednog dobra, ona
se pomera vie udesno za to dobro, ali je zbog manje koliine resursa
potrebni za proizvodnju dobra A, sada mogue proizvoditi i vie dobra B;
Za zatvorenu, autarhinu ekonomiju, KPM je u isto vreme i kriva potronih
mogunosti. Meutim, u sluaju otvorene ekonomije koja trguje, kriva
potronih mogunosti moe da bude vea od KPM, tj. da se u potronji
dostigne taka van KPM.

Trina privreda
23. novembar 2013
14:19

Uvod
Kao i kod ekonomskog sistema uopte, trina privreda je jedan od naina da
se oskudni resursi upotrebe za zadovoljavanje neogranienih ljudskih
potreba. Potrebe su neograniene i nuno je zadovoljavati ih da bi se ovek
reprodukovao. Postoje dve vrste potreba:
1.
Prirodne (egzistencijalne) potrebe - hrana, pie, odea, stanovanje,
higijena;
2.
Istorijski uslovljene potrebe - obrazovanje, kultura, itd - ove istorijske
potrebe se menjaju vremenom.
Dobra mogu biti prirodna i proizvedena, a druga grupa se deli na potrona i
proizvodna.
Naturalna privreda - oblik proizvodnje u kome postoji skoro pa direktna veza
izmeu proizvodnje i potronje - prisutna je u seoskim domainstvima i
feudalizmu.

Trina (robna) privreda - oblik proizvodnje u kome materijalna dobra, da bi

otila u potronju, prolaze kroz razmenu, jer se preko razmene uspostavljaju
veze izmeu proizvodnje i potronje - prisutna u industrijskom sistemu,
odnosno kapitalizmu.
Nastanak trine privrede ima dve determinante:
1.
Materijalne - u to spadaju razvoj podele rada (Adam Smit - primer sa
iodama), ime se poveava produktivnost, tehnika i industrijska
revolucija, formiranje manufaktura i fabrika (sa prateim pojavama
pauperizacije, nastanka radnike klase i graanstva), radikalno irenje trita
i akumulacija kapitala i mogunost proizvodnje vika (to sledi iz vee
produktivnosti);
2.
Socijalne - uz podelu rada ide i klasno diferenciranje drutva - osim
toga, nastanak privatne svojine i trinog sistema, odvojenost radnika od
sredstava za proizvodnju (uz ekonomsku prinudu i formalno-pravnu
slobodu), pravna drava, graansko drutvo i politika demokratija;
Klju robne privrede je u dve institucije: svojini i ugovoru, a zatita ta dva je i
osnovna funkcija drave.
Osnovni zakon trine privrede je konkurencija, ona je unutranja snaga
trita. Postoje dve vrste konkurencije:
1.
Potpuna (savrena) konkurencija - nijedan trini subjekat nije kljuni,
cena je nezavisna varijabla (niko ne regulie cene planski), kretanje i
elastinost faktora proizvodnje, a svi su optimalno informisani;
2.
Ograniena (nesavrena) konkurencija - njen teorijski model je razradila
Doan Robinson (sledbenica Kejnza), i moe se razlikovati nekoliko trinih
stanja: osim savrene konkurencije na strani i ponude i tranje, mogu se
razviti - monopoli (monopsoni), duopoli (duopsoni), oligopoli (oligopsoni);
Uzroci poremeaja trita su sledei:
1.
Sam fenomen novca prua neke od razloga;
2.
Materijalna struktura BDP-a takoe daje neke razloge;
3.
Nedovoljna potronja moe biti razlog;
4.
Koncentracija i centralizacija kapitala - ometa konkurenciju;
5.
Dinovska preduzea i velike serije;
6.
Monopoli;
Osim toga, postoje i strateki poremeaji, odnosno krize, koje odlikuju
ciklino kretanje (kriza, depresija, oivljavanje, ekspanzija, kriza) i slabost
stihijskog uravnoteavanja (trite esto ne moe da se uravnotei bez
intervencije drave). Zato je vana uloga drave - bilo u antimonopolistikoj
politici, bilo u razvoju javnih dobara i javnog sektora, bilo u upravljanju
negativnim eksternalijama, i na kraju krajeva, u redistribuciji dohotka.
Bruto domai proizvod
BDP je trina vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u
jednoj zemlji u odreenom vremenskom periodu. BDP meri dve stvari
odjednom - ukupne dohotke svih u privredi i ukupne izdatke koje privreda
ima u proizvodnji dobara i usluga. Te dve stvari su iste, odgovaraju jedna
drugoj, jer u svakoj transakciji postoje dve strane: kupac i prodavac.
BDP moe da se posmatra preko dve strukture:

1.

Vrednosne - BDP obuhvata i vrednost sredstava za proizvodnju

(sredstva za rad + predmeti rada) i novostvorenu vrednost, odnosno:
postojea vrednost + novostvorena vrednost (dohoci);
2.
Naturalna - deli se na proizvodna i potrona dobra;
Ako je BDP trina vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj
zemlji u odreenom vremenskom periodu, onda:
1.
BDP je trina vrednost - mnoge razliite vrste proizvode sa sabiraju u
jedinstvenu meru vrednosti - to se ini pomou trinih cena, koje
predstavljaju odraz vrednosti tih proizvoda;
2.
Svih - obuhvataju se svi proizvodi proizvedeni u ekonomiji i prodati
na legalnim tritima - dva vana izuzetka: ono to se proizvede i potroi
kod kue, van trita, ne ulazi u BDP - i vrednost usluga stanovanja odnosno, ak i kada se stan ne izdaje za kiriju, vri se procena zakupnine i
pretpostavlja se kao da vlasnik sam sebi plaa zakupninu, tako njegovi izdaci
i dohoci ulaze u BDP;
3.
Finalnih - rauna se samo vrednost finalnih dobara, jer su
meuproizvodi uraunati u cenu finalnih dobara - osim u jednom
sluaju, kada se meuproizvodi dodaju na zalihe proizvoda preduzea on se smatra finalnim u tom trenutku, a kasnije, kada se koriste ili
prodaju, to se oduzima i BDP je manji;
4.
Dobara i usluga - i materijalna dobra i nematerijalne usluge;
5.
Proizvedenih - rauna se samo ono to se proizvodi u tekuem
periodu, a ne one transakcije koje obuhvataju dobra proizvedena u prolosti
(npr, polovni automobil);
6.
U jednoj zemlji - proizvodi se ukljuuju u BDP ako su proizvedeni u toj
zemlji, bez obzira na nacionalnost proizvoaa (strana ili domaa firma
i to);
7.
U odreenom vremenskom periodu - uglavnom se uzima godina ili
kvartal - kada se iznosi za kvartal, onda se to radi ''po godinjoj
stopi'': iznos dohodaka i izdataka u tom kvartalu pomnoen sa etiri. Osim
toga, postoji i sezonska korekcija - u odreenom periodu godine,
proizvodnja je vea (npr. Nova godina), pa se onda taj sezonski ciklus
izdvaja.
Ostale mere vrednosti dohotka:
1.
Bruto nacionalni proizvod (BNP) - dohodak koji ostvaruju dravljani
jedne zemlje - obuhvaen je prihod naih dravljana u inostranstvu, ali ne i
stranaca kod nas;
2.
Neto nacionalni proizvod (NNP) - ukupni dohodak dravljana
umanjen za trokove amortizacije (habanja maina);
3.
Nacionalni dohodak - ukupan dohodak koji su dravljani jedne zemlje
ostvarili od proizvodnje, a od NNP se razlikuje to ne obuhvata
indirektne poreze na poslovanje;
4.
Lini dohodak - dohodak koji ostvaruju domainstva i poslovanje van
korporacija (ne obuhvata zadrani prihod - dobit korporacija koja nije
isplaena vlasnicima);
5.
Raspoloivi lini dohodak - lini dohodak minus obaveze prema
dravi;
Komponentne BDP-a
Postoje etiri komponente BDP-a: potronja C, investicije I, dravni izdaci G, i
neto izvoz NX.

Potronja - izdaci domainstava na dobra i usluge, minus kupovina novog

stambenog prostora, koja se rauna u investicije;
Investicije - kupovina dobara koja e se u budunosti koristiti za dalju
proizvodnju dobara i usluga - to je zbir svih kupovina proizvodne opreme,
zaliha i graevinskih objekata;
Dravni izdaci - obuhvataju izdatke na dobra i usluge svih nivoa vlasti
(plate za javne slubenike i izdaci za javne radove) - od toga se izuzimaju
transferi, odnosno socijalna davanja koja, iako utiu na prihod domainstava,
nisu razmenjene za neka dobra ili usluga, pa prema tome ne odraavaju
proizvodnju;
Neto izvoz - jednak je razlici izmeu izvoza (kupovine naih dobara od strane
stranih dravljana) i uvoza (kupovine stranih dobara od strane dravljana. ''Neto''
se odnosi na to da se uvoz oduzima od izvoza, zato to je uvoz obuhvaen
drugim komponentama BDP-a - ako domainstvo kupi auto do 30 hiljada,
poveava se potronja, ali se smanjuje neto izvoz jer je automobil uvezen dakle, smanjuje se neto izvoz, ali se poveavaju druge komponente, tako da to
ne utie na BDP.
Nominalni i realni BDP
Ako se ukupni izdaci poveaju, jedno od dva se desilo:
1.
Proizvodi se vei broj dobara i usluga;
2.
Dobra i usluge se prodaju po veim cenama;
Da bi se razdvojila ta dva efekta, koristi se mera realnog BDP-a. On pokazuje
promene u proizvodnji time to tekuu proizvodnju meri po cenama iz
prolosti. Nasuprot tome, postoji nominalni BDP, koji prati vrednost
proizvodnje dobara i usluga po tekuim cenama.
Realni BDP se rauna tako to se uzme jedna godina kao bazna godina - na
osnovu cena iz te godine, raunamo vrednost dobara i usluga u svim godinama
(svaku koliinu nekog proizvoda mnoimo sa njegovim cenama u baznoj godini).
Poto na realni BDP ne utiu promene u ceni, on meri samo promene
proizvedenih koliina - poto se time i meri sposobnost privrede da zadovolji
potrebe i elje ljudi, realni BDP je bolja mera blagostanja nego nominalni
BDP.
BDP deflator
BDP deflator odraava cene dobara i usluga, ali ne i proizvedene koliine:
rauna se ovako: nominalni BDP/realni BDP x 100. BDP deflator za baznu
godinu iznosi uvek 100, jer su nom i real GDP isti za baznu godinu - u svim
narednim godinama, on izraava promene u cenama.
Granice BDP-a kao merila blagostanja:
1.
Slobodno vreme - ne uzima to u obzir - ako bismo radili sve vreme, BDP
bi se poveao, ali bi kvalitet ivota opao;
2.
Vantrini rad - ne uraunava se doprinos kunog ili dobrovoljnog rada;
3.
Kvalitet ivotne sredine - BDP bi mogao da se povea veom
proizvodnjom, ali bi kvalitet sredine opao;
4.
Raspodela - ne govori nam nita o raspodeli;
Indeks potroakih cena

IPC predstavlja merilo ukupnih trokova dobara i usluga koje kupuje

tipini potroa. On se koristi za praenje promena u trokovima ivota
tokom vremena - kada se IPC povea, domainstvo mora da izdvaja vie novca
da bi se odrao isti ivotni standard. To opte poveanje nivoa cena se zove
inflacija. Stopa inflacije - promena nivoa cena u odnosu na prethodni period.
IPC se formira u pet koraka:
1.
Odrediti korpu - time se odreuje koje su cene najvanije za tipinog
potroaa, a to se radi anketiranjem potroaa;
2.
Saznati cene - treba pronai cene za svako dobro i uslugu u korpi;
3.
Izraunati trokove korpe - mnoe se cene sa koliinom;
4.
Izabrati baznu godinu i izraunati indeks - jedna godina se uzme kao
bazna, pa se onda indeks rauna tako to se cena korpe u svakoj godini
podeli sa cenom korpe u baznoj godini i pomnoi sa 100;
5.
Izraunati stopu inflacije - ona predstavlja procentualnu promenu
indeksa cena u odnosu na prethodni period - stopa inflacije u godini 2:
IPC2 - IPC1/IPC1 x 100.
Osim IPC, postoji jo nekoliko drugih indeksa cena - najvaniji od njih je indeks
cena proizvoaa, koji pokazuje cenu korpe dobara i usluga koju kupuju
preduzea, a ne potroai. S obzirom da oni kasnije prenose svoje trokove na
potroae, smatra da se ovim indeksom moe da se predvidi promena IPC.
U vezi sa IPC, postoje tri problema:
1.
Pristrasnost supstitucije - kada se cene menjaju u odnosu na prethodnu
godinu, ne menjaju se sve proporcionalno - neke rastu vie, neke manje. Na
to potroai reaguju tako to manje kupuju ona dobra ije su cene
vie porasle, a vie onih dobara ije su cene malo porasle ili ostale
iste. Ako je korpa dobara fiksna, kao to jeste, onda se previa mogunost
supstitucije dobara od strane potroaa, pa se precenjuje poveanje
trokova ivota;
2.
Pojava novih proizvoda - kada se pojavi novo dobro, potroai imaju
vei izbor - kada imaju vei izbor, svaki dolar im je vredniji, odnosno
potrebno je manje dolara da bi se odrao isti ivotni standard - poto je
korpa dobara fiksna, ova promena u kupovnoj moi se ne belei;
3.
Neizmerena promena kvaliteta - ako se kvalitet nekog dobra pogora,
vrednost jednog dolara opada, ak iako cene ostanu iste - i obrnuto, ako
kvalitet poraste, raste i vrednost dolara - te promene kvaliteta ostaju
problem, jer je kvalitet teko merljiv;
Tokom prouavanja ovih problema, dolo se do zakljuka da IPC precenjuje
inflaciju za oko 1 procenat godinje, mada su od tada, bar u Americi, unete neke
tehnike promene radi preciznosti.
U odnosu na BDP deflator, postoje neke razlike, iako nam oba instrumenta
govore isto (promene u nivou cena):
1.
BDP deflator izraava promene u cenama dobara i usluga proizvedenih
u zemlji, dok IPC izraava te promene za dobra i usluge koje potroai
kupuju - dakle, ako poraste cena neega to se proizvodi u zemlji ali ga ne
kupuje tipini potroa (npr, vojni avion), to se iskazuje u BDP
deflatoru ali ne u IPC-u - isto tako, uvozna dobra ulaze u IPC, ali ne i u
BDP deflator;
2.
Grupe dobara koje ulaze u IPC i BDP deflator se razlikuju - IPC uzima u
obzir fiksnu korpu dobara, a BDP sve to se proizvodi u tom vremenskom
periodu;

Kruni tok ekonomske aktivnosti

Dijagram krunog toka se koristi da bi se uproeno predstavili odnosi izmeu
domainstava (potroaa) i preduzea (proizvoaa). Postoje dva trita:
trite dobara i usluga i trite faktora proizvodnje. Na prvom (DU),
domainstva kupuju, a preduzea prodaju - na drugom (FP) domainstva prodaju,
a preduzea kupuju. Iako preduzea mogu, i esto poseduju faktore proizvodnje,
pojedinci su ''rezidualni vlasnici preduzea'', tako da se pretpostavlja da ih oni i
poseduju. Spoljanji prsten predstavlja tok novca - od domainstava, preko
tria DU, do preduzea, pa preko trita FP, do domainstava; unutranji
prsten predstavlja tok realnih resursa (inputa i autputa) - od preduzea,
preko trita DU, do domainstava, pa preko trita FP, do preduzea. Trina
privreda mora da poseduje i jedan i drugi prsten - u planskim privredama je
postojao samo unutranji, jer je drava organizovala alokaciju resursa bez
posredstva cena, novca i novanih naknada.
Preko ovog krunog toka moe da se ilustruje i BDP, jer on prikazuje izdatke
i dohotke, koji su jedno te isto, jer je svaka kupovina prodaja i obrnuto. To je
ipak pojednostavljeni model - jer u stvarnosti postoje i drugi akteri, poput
drave, finansijskih institucija i meunarodne trgovine. Prvo, dohodak
domainstava se umanjuje za poreze koje ubira drava - zatim, ne ide ceo
dohodak domaim preduzeima, ve deo ide finansijskim institucijama, a deo se
troi na uvoz. Drugo, postoji i uloga tednje i zaduivanja.

Meuzavisnost i dobici od trgovine

24. novembar 2013
22:00

Apsolutna i komparativna prednost

Ovo se bazira na jednom od principa ekonomije - trgovina svakog dovodi u bolji
poloaj. KPM i kriva potronih mogunosti. Zemlje mogu da problem
zadovoljavanja ljudskih potreba oskudnim resursima ree na dva naina ekonomskom samodovoljnou ili specijalizacijom i trgovinom, to vodi
ekonomskog meuzavisnosti. Ovo drugo je racionalan nain reenja
problema oskudnosti resursa. Meuzavisnost je norma zato to su ljudi u
boljoj poziciji kada se specijalizuju i trguju jedni sa drugima. Obrasci u proizvodnji
i trgovini su odreeni oportunitetnim trokovima.
Pretpostavimo da imamo dva dobra i dva proizvoaa - stoara i zemljoradnika, i
meso i krompir. Oni e u svakom sluaju trgovati ako ne znaju ili ne ele da
proizvode onaj drugi proizvod, a u drugom scenariju, mogu da proizvedu i jedno i
drugo dobro, ali uz velike trokove (na primer, zemlja nije dobra za krompir ili
ispau), gde mogu da se specijalizuju i da onda trguju. Meutim, pitanje trgovine
se postavlja tamo gde jedan od njih moe da proizvede vie oba dobra od onog
drugog - da li bi trebalo da trguju?
Apsolutna prednost - to je komparacija proizvoaa na osnovu
produktivnosti: onaj ko sa manjom koliinom inputa (ili vremena) proizvede
neko dobro, kae se da ima apsolutnu prednost u proizvodnji tog dobra.
Komparativna prednost - komparacija na osnovu oportunitetnog troka:
onaj ko sa manjim oportunitetnim trokom proizvodi neko dobro, ima

komparativnu prednost u proizvodnji tog dobra. Ona je baza za trgovinu i

specijalizaciju - dok god su izmeu dvoje trgovinskih partnera
oportunitetni trokovi razliiti za proizvodnju konkretnih dobara, svako od
njih e imati koristi od trgovine. Zemlje i pojedinci treba da se specijalizuju za
ono u emu imaju komparativnu prednost.
Ova teorija u stvarnosti funkcionie u dva sluaja:
1.
U specijalizaciji u poljoprivredi;
2.
U specijalizaciji u industriji - pod uslovima svetskog nivoa konkurencije
- ali NE izmeu poljoprivrede i industrije;

Teorija vrednosti
25. novembar 2013
2:35

Uvod
Vrednost robe - s obzirom da je roba proizvod ljudskog rada, vrednost je ono
to je njen unutranji sadraj i ono to povezuje razliite robe. To je
apstraktan pojam koji izraava uloeni rad i retkost robe. Pojam vrednosti
se izraava kao opti ekonomski zakon proizvodnje i raspodele u sistemu
robne privrede.
Osnovne funkcije zakona vrednosti:
1.
Formiranje trinih vrednosti;
2.
Formiranje trinih cena - cena je izraz vrednosti;
Postoje dva pojavna oblika vrednosti:
1.
Upotrebna vrednost - mo robe da zadovolji neku konkretnu ljudsku
potrebu;
2.
Prometna vrednost - mo robe da bude razmenjena za neku drugu robu u
odreenoj koliini:
Paradoks upotrebne i prometne vrednosti - voda i dijamanti - Aristotel i
Smit to reavali preko retkosti. Teorija vrednosti za cilj ima da objasni vrednost
robe, formiranje cena kao izraza vrednosti i pojavu razliitih razmenskih
vrednosti, kao i njihovu promenljivost.
Postoje dva osnova pravca:
1.
Radna teorija vrednosti;
2.
Subjektivna teorija vrednosti - marginalizam;
Radna teorija vrednosti
Osnovni stav radne teorije vrednosti jeste da je vrednost robe njeno
objektivno svojstvo - poreklo vrednosti je u proizvodnji, a rad je stvaralac i
mera vrednosti.
Prvi koji je govorio o njoj bio je Aristotel - iako je bio uglavnom zagovornik
subjektivne teorije, bio je i na pragu radne teorije vrednosti, iako je nije
razvio, mada je priznao da je rad objektivno svojstvo svake robe i ono to
omoguava njihovu razmenu.
Vilijem Peti - izvori vrednosti su rad i zemlja (priroda).

Adam Smit - za Smita je rad bio jedini izvor vrednosti samo u primitivnim
drutvima, gde jo ne postoji kapital - meutim, sa razvojem privatne svojine
i kapitala, ne rauna se samo uloeni rad, ve i profiti i rente. Najamnina radni dohodak; profit i renta - neradni dohodak. Iako rad kreira vrednost, njeni
sastavni delovi su i profit i renta. Pravio je razliku izmeu prostog i
sloenog rada - vrednost se ne moe meriti samo preko radnog vremena, jer 3
sata sloenog rada vrede vie nego 5 ili 6 sati prostog rada (isto tako i
uloeno kolovanje, prijatnost rada, rizik, itd).
Dejvid Rikardo - iako je pristalica toga da rad stvara vrednost, izdvojio je dva
odstupanja:
1.
Podela na reproduktivna i nereproduktivna dobra - u sluaju prvih, rad
odreuje vrednost, a u sluaju drugih (umetnika dela i slino), nju
odreuje retkost;
2.
Faktor vreme - po Rikardu, veu vrednost imaju dobra koja se due
proizvode, odnosno dobra za iju proizvodnju je upotrebljen fiksni
kapital, koji predstavlja akumulirani ljudski rad - ako imamo dvojicu
kapitalista, i obojica zaposle po sto radnika - jedan proizvede neko ito za 6
meseci, a drugi proizvede mainu, pa onda sa tom mainom i 100 radnika
proizvede tekstil za godinu dana - odnos vrednosti nije 2 prema 1, ve neto
vie od 2 prema 1. Zato - zato to kapitalista koji proizvodi mainu,
odlae trenutnu potronju mogueg profita od njene prodaje za dalje (a
trenutna potronja je vrednija od budue - izvor kamate), tako da na
kraju, prodavi tekstil, dobija profit koji nije samo profit od prodaje
tekstila, ve sadri i onaj odloeni profit - zato je odnos, recimo, 2,2:1.
Karl Marks - vrednost robe stvara apstraktni ljudski rad (u smislu upotrebe
fizioloke snage oveka, kao njen utroak), dok konkretni stvara njenu
upotrebnu vrednost. I Marks razlikuje prost i sloen rad, ali sloeni rad
shvata kao multiplikaciju prostog.
Veliina vrednosti robe - odreuje se drutveno potrebnim radnim
vremenom - to je ono radno vreme koje je potrebno da bi se uz postojee
normalne uslove proizvodnje, prosenu vetinu, kvalifikovanost i intenzitet
rada proizvela neka roba (koliina rada za neku robu je drutveno uslovljena).
Ako se ti drutveni uslovi promene, promenie se i drutveno potrebno radno
vreme.
Subjektivna teorija vrednosti
Ona nastoji da vrednost robe objasni kao korisnost koju ona ima za
potroaa, na osnovu njegove subjektivne procene, ali je osim toga vana i
retkost robe. Svoje polazite ima kod Hermana Gosena, nemakog
ekonomiste iz prve polovine XIX veka, koji je poznat po Gosenovim zakonima.
Dakle, dok radna teorija stvaranje vrednosti smeta u proizvodnju, subjektivna
teorija je smeta u potronju.
Njen razvoj poinje sa radovima Marala, Mengera i Valrasa, koji su u drugoj
polovini veka poeli nezavisno da razvijaju i utemeljuju osnovne principe
subjektivne teorije, na osnovu marginalne korisnosti i produktivnosti. Razvilo se
vie kola - Austrijska (Menger, fon Vizer, Bem-Baverk), Lozanska (Valras,
Pareto) i Kembrika (Maral), a razlikuju se po metodima analize.
Teorija se zasniva na utilitarizmu koji je razvio Deremi Bentam - on nije
verovao u prirodnu usklaenost interesa (poput Smita i drugih), ve je smatrao
da ono to je dobro za pojedinca ne mora da bude dobro i za drutvo. Meutim,
vaniji je njegov utilitaristiki raun - ako je korist za drutvo vea od trokova,

treba uraditi to o emu se odluuje. Za Bentama, sve to radimo u ivotu ima

jedan cilj - da se uvea zadovoljstvo (blagostanje), a da se umanji ili
izbegne bol (teta).
U vezi sa samim marginalizmom, ta analiza izgleda ovako:
Treba odvojiti vrednost jedinice robe od ukupne vrednosti robe. Gosenov
zakon o opadanju marginalne koristi: poveanje potronje nekog dobra
dovee do smanjenja njegove pojedinane korisnosti (srazmerno
smanjenju marginalne korisnosti), ali se time ujedno menja i ukupna vrednost
robe, koja se poveanjem potronje opada. Ukupna vrednost robe - vrednost
koju pripisujemo poslednjoj jedinici nekog dobra koja doprinosi rastu
ukupne korisnosti X ukupna koliina tog dobra. Marginalna vrednost
robe - vrednost koju pripisujemo poslednjoj jedinici dobra koju
upotrebljavamo.
Pored ordinalne analize (Pareto) koja je kasnije usvojena, koristila se i
kardinalna (Menger, Maral, fon Vizer) - svakom proizvodu se moe dodeliti neki
broj ''utila'' koji izraavaju korisnost.
Paradoks UV i RV - ne objanjava se retkou, ve marginalnom korisnou posle prve ae vode, na primer, koja nam je neophodna za ivot, spremni smo
vrlo malo da platimo za dodatne jer emo je iskoristiti za zalivanje bate
ili pranje automobila, ukratko, za bacanje - meutim, za svaku dodatnu
jedinicu dijamanta smo uvek spremni da platimo mnogo.
Oblik vrednosti - nain izraavanja vrednosti robe: prost oblik (vrednost jedne
kroz vrednost druge - trampa), potpuni oblik (izraava se veim brojem drugih
roba), opti (neka roba je opti ekvivalent vrednosti za ostale robe), novani
oblik (novac je ekvivalent vrednosti za sve ostale robe, ima ''monopol'' u
izraavaju vrednosti drugih roba).

Teorija firme i korporacije

26. novembar 2013
0:32

Status i oblici
Preduzea su organizacione i poslovne jedinice u kojima dolazi do
proizvodnog spajanja rada i (realnog) kapitala. Kao posledica toga,
proizvode se robe namenjene prodaji na tritu. Cilj ponaanja preduzea je
prisvajanje dobiti.
Novana vrednost koja se ostvari prodajom robe na tritu je prihod: cena X
koliina robe.
Ma koliko da je veliki prihod, to nije dovoljan da bi preduzee opstalo na tritu,
jer svaka proizvodnja ima trokove.
Trokovi proizvodnje su: plate x broj zaposlenih radnika + jedinini
troak kapitala x koliina kapitala.
Jedinini troak kapitala - kapital je predstavljen kao realni kapital, odnosno
sredstva za proizvodnju, a ona se sastoje iz predmeta rada (sirovine,
energija, potroni materijal) i sredstava za rad (maine, oprema, zgrade, itd).
Trokovi predmeta rada su materijalni trokovi. Nasuprot tome, sredstva za rad

se ne potroe u jednom proizvodnom procesu, ve traju due - a onoliko koliko

se utroe u proizvodnom procesu, toliko moraju da se amortizuju, tako da i
trokovi amortizacije spadaju u cenu kapitala.
Dakle, osim materijalnih trokova i trokova amortizacije, postoji i jo jedan
element koji se odnosi na oportunitetni troak - umesto to je kupio realni
kapital, vlasnik tog novca je mogao da ga stavi u banku i da na to uzima
kamatu, ali on ovde ne dobija kamatu - te se zato kao jo jedan troak
kapitala mora raunati i izgubljena dobit od kamate.
Tako se trokovi upotrebe kapitala mogu definisati na dva naina:
1.
Trokovi kapitala - materijalni trokovi + trokovi amortizacije - ui
koncept trokova kapitala;
2.
Puni trokovi kapitala - MT + TA + OT;
Tako dobit moe da se predstavi kao: dobit = prihodi - trokovi (kapitala i
rada). Ovako definisana, dobit se odnosi na svu dobit iz poslovanja, nezavisno od
oportunitetnih trokova. Zato se uvodi pojam ekstra dobiti: ekstra dobit =
prihodi - puni trokovi (kapitala i rada). Poto preduzee uvek moe da
ostvari kamatni prihod, za njega je interesantna ekstra dobit, jer ona
predstavlja viak preko kamatnog prihoda koji se ostvaruje u procesu
proizvodnje - zato ono i ulazi u proizvodnju roba i usluga.
Da bi ostvarilo to vei profit, preduzee mora da izabere onaj obim proizvodnje
koji mu garantuje najveu razliku izmeu prihoda i trokova. Zato za dati obim
proizvodnje ili mora da smanjuje trokove, ili da za date trokove poveava obim
proizvodnje (!(dez)ekonomija obima!). U tom cilju, preduzee mora da donese tri
vrste odluka:
1.
Odluke o pravnom obliku organizacije - svaki ima prednosti, ali i mane treba prilagoditi taj oblik;
2.
Odluke o tehnici proizvodnje;
3.
Odluke o obimu i vrsti proizvoda - asortiman proizvodnje i njegov obim,
to utie na visinu profita;
Imovinska odgovornost - jedan od vanijih aspekata proizvodnje. S obzirom da
budetsko ogranienje znai da ukupni prihodi moraju biti vei ili
jednaki ukupnim rashodima, ako rashodi budu vei od prihoda, to mora da se
pokrije imovinom preduzea, kako bi se nastavilo poslovanje (na dui rok,
nepotovanje budetskog ogranienja vodi bankrotstvu).
Ekonomski profit vs. raunovodstveni profit: raunovodstveni profit ne
uzima u obzir oportunitetni troak odluke da se ue u proizvodnju, odnosno,
on prepoznaje eksplicitne trokove, a sve to preostane je raunovodstveni
profit. Nasuprot tome, ekonomski profit se odnosi samo na ekstra dobit, tj.
na ono to ostane nakon to se od prihoda oduzmu i oportunitetni troak i
eksplicitni trokovi. Drugim reima, ekonomski profit je ono to ostane kad se
pokriju puni trokovi.
Oblici preduzea
Prema prisvajanju prinosa moemo da razlikujemo privatna i kolektivna
preduzea, a prema upravljanju preduzeem, razlikujemo preduzea sa
zaposlenim vlasnicima i spoljnim vlasnicima. Sa pravne take gledita, postoje
dva osnovna oblika preduzea: drutva lica i drutva kapitala.
Drutva lica

Prvi i najjednostavniji oblik preduzea predstavljaju sopstvena preduzea u

kojima postoji jedan vlasnik (preduzetnik) koji donosi sve poslovne odluke. Ona
su najei oblik organizovanja preduzea. Funkcije upravljanja i prisvajanja
su sjedinjene u jednom licu.
Prednosti:
1.
Jednostavnost forme;
2.
Puna vlasnika i imovinska kontrola;
3.
Lakoa osnivanja;
Mane:
1.
Teko se dolazi do novog kapitala - zajam je osnovni oblik
investiranja, a poto zajmodavci nemaju nikakvu kontrolu nad njegovom
upotrebom, trae visoke garancije;
2.
Neograniena odgovornost za dugove - vlasnik odgovara za dugove
celom svojom imovinom, tako da je rizik veliki (prepisivanje lanovima
porodice - paulijanske tube);
3.
Odsustvo kontinuiteta - penzija ili smrt ukidaju preduzee;
Ova preduzea se zato osnivaju uglavnom u odreenim delatnostima gde
nije potrebna velika koliina kapitala i gde su line sposobnosti
presudne.
Ortakluk
Kod ortakluka ili ortakog preduzea, imovina vie lica (vlasnika) se
udruuje, a oni saglasno upravljaju preduzeem, donose odluke i dele prinose.
Prednosti:
1.
Vie lica;
2.
Formiranje vee mase kapitala - mada i dalje nedovoljne za velike
delatnosti;
3.
Jednostruko oporezivanje;
Mane:
1.
Teko donoenje odluka;
2.
Neograniena solidarna odgovornost za dugove - poveani
pojedinani rizik: svaki ortak svojom imovinom u celini odgovara za dugove
preduzea;
3.
Ograniene razmere usled nunog poverenja;
4.
Relativno odsustvo kontinuiteta - smru lanova ortakluk moe da
prestane da postoji;
Svi odnosi izmeu ortaka se preciziraju u osnivakom aktu, a nijedan ortak ne
moe da povue, otui ili optereti svoj udeo bez saglasnosti drugih ortaka.
Najea je forma u profesionalnim delatnostima.
Komanditna drutva
Ono nastaje ugovorom izmeu najmanje dva pravna ili fizika lica - najmanje
jedno lice odgovara neogranieno (komplementar), a najmanje jedno
odgovara ogranieno do visine svog uloga (komanditor). To nastaje usled
specifinog obostranog interesa - komplementar dolazi do dodatnog
kapitala, ali upravlja drutvom, a komanditor je zainteresovan za profit i
manji nivo rizika, ali ne i za upravljanje drutvom. Ono predstavlja prelaznu
formu od drutva lica na drutva kapitala.

Drutva kapitala
To su akcionarska drutva i drutva sa ogranienom odgovornou, i
odlikuje ih to to su osnivai odgovorni za obaveze samo u visini uloga.
Drutvena i javna preduzea kod nas imaju status akcionarskih drutava, ali se i
razlikuju.
DOO
Svaki od ulagaa uestvuje sa odreenim ulogom, tako da je osnovni
kapital drutva zbir vrednosti uloga lanova. Ulozi ne moraju biti jednaki i ne
moraju biti novani. lanovi snose rizik samo do visine svog uloga - oni
mogu obavljati poslove sa samim drutvom, ali samo uz saglasnost ostalih
lanova. Drutvo se osniva ugovorom o osnivanju i ima svoj statut, koji
precizno definie uloge, odnose, poslovanje, itd. Postoji donja granica
novanog uloga (minimalni iznos udela), ali je broj lanova drutva
ogranien. lanovi mogu slobodno raspolagati svojim ulogom, a ako ele da ga
prodaju nekome izvan drutva, lanovi drutva imaju pravo pree kupovine.
Organi drutva su: skuptina drutva i direktor ili upravni odbor. Skuptina
donosi statut, odreuje poslovnu politiku, vri raspodelu dobiti i gubitaka i
imenuje i razreava lanove odbora. Odluke se donose kvalifikovanom
veinom, a svaki lan ima broj glasova jednak visini uloga. Direktor ili
upravni odbor zastupaju preduzee, pripremaju materijale, itd.
DOO predstavlja drutvo kapitala koje je zadralo neke osobine ortakog
preduzea, te ima i neke mane: ogranienog prikupljanje dodatnog kapitala i
nemogunost ulaska na neka trita.
Akcionarska drutva
Ono se esto naziva korporacijom ili kompanijom - najbolje je za velike
privredne organizacije. Poreklo vue od vremena Tjudora u Engleskoj (prvo
AD je bila Istono-indijska kompanija, osnovana 1660), kada se razvijala
prekomorska trgovina.
Prednosti:
1.
Lako prikupljanje novog kapitala i brza ekspanzija preduzea;
2.
Ograniena imovinska odgovornost - disperzija rizika;
3.
Kontinuitet;
4.
Menadersko upravljanje;
Mane:
1.
Trostruko oporezivanje - poreza na dobit, pa porez na dividende, pa
porez na prihod;
2.
Problem odnosa principala i agenata - direktori ne moraju uvek da
rade u interesu principala - vei trokovi nadgledanja i kontrole vlasnika;
AD svoj poetni kapital formira prodajom akcija buduim akcionarima,
odnosno vlasnicima preduzea. Akcionari kupuju akcije i tako obezbeuju poetnu
imovinu preduzeu - ako ono bankrotira, akcionari ne odgovaraju ostalim svojim
kapitalom za dugove preduzea. Dividende - udeo akcionara u dobiti
preduzea, a od te dobiti zavisi i njihova visina i isplata. Iako su vlasnika i
upravljaka funkcija odvojene, vlasnici vre kontrolu preko trita akcija ako poslovanje nije dobro, to e se odraziti na cenama akcija i oni e poeti
da prodaju svoje akcije, ime e dalje obarati cenu, pa e veliki akcionari, zbog

gubitaka, biti prinueni da ostvare kontrolu i promene politiku. Akcije - pravne

potvrde (hartije od vrednosti) koje daju pravo na upravljanje, dividendu
(prisvajanje dobiti) i steajnu (likvidacionu) masu.
Korporativno upravljanje - vlasnici uestvuju u skuptini, ona bira upravni
odbor, koji bira direktore - upravni odbor i direktori su uprava preduzea predsednik odbora je i predsednik kompanije (mogu da postoje jo i izvrni i
nadzorni odbor).
Direktori mogu biti izvrni (zaposleni u preduzeu, vode poslove), neizvrni
(nisu zaposleni, vode poslove za nadoknadu) i nezavisni (nisu zaposleni, vode
poslove za nadoknadu i nemaju vlasniki udeo).
Postoje tri vrste AD:
1.
Zatvorena - ne iznose akcije na javnu prodaju, ne obavetavaju javnost ni
berzanske organe o poslovanju i akcije izdaju samo osnivaima ako nije
drugaije ureeno;
2.
Otvorena (javna) - akcije na javnoj prodaji, organi daju saglasnost za
emisije akcija, upravni i nadzorni odbor se obavezno formiraju;
3.
Kotirana - vrednost im se utvruje preko berze;
Osnivanje AD moe biti:
1.
Simultano - prvu emisiju otkupljuju osnivai bez javnog poziva za upis
i uplatu akcija;
2.
Sukcesivno - osnivai prethodno zakljuuju ugovor o osnivanju, nakon
ega jedan dao akcija otkupljuju, a za ostatak upuuju javni poziv
zainteresovanima - ako se ne prijavi dovoljan broj zainteresovanih, tako da
glavnica kapitala ne moe biti uplaena, a osnivai ne kupe i to, smatra se
da osnivanje nije uspelo - akcije se u prvoj emisiji ne mogu kupovati
ispod nominalne vrednosti i uplauju se u novcu, a nominalna cena je
uglavnom niska da bi to vie ljudi moglo da ih kupi;
Postoje tri vrste akcija (hartije od vrednosti koje se mogu izdavati na ime i na
donosioca);
1.
Obine (redovne) - daju vlasnicima pravo na upravljanje drutvom,
prisvajanje dividendi i pravo na deo likvidacione mase;
2.
Preferencijane (povlaene) - pravo prvenstvene naplate dividendi ili
pravo prvenstvene naplate iz likvidacione mase, ali se obino uskrauje
pravo upravljanja i iznose do 49% kapitala drutva;
3.
Kumulativne preferencijalne - fiksna dividenda sa pravom prve
isplate;
Cena akcija: (Nominalna vrednost x dividenda) / kamata. Najvaniji akt AD je
statut.
Javno preduzee
To je dravno preduzee koje proizvodi javna dobra i prua javne usluge ali kod nas, tako se definie svako preduzee koje obavlja svoju delatnost u
oblasti od javnog interesa - i ono moe da bude i u privatnoj i u dravnoj ili
drutvenoj svojini. Zbog tog javnog interesa, drava ima veu mo odluivanja,
kontrolie politiku cena - taj javni interes se uglavnom povezuje sa
infrastrukturom, od ega zavisi cela privreda i celo stanovnitvo, tako da ona ima
obavezu da vodi rauna o svemu tome upravo zbog stabilnosti sistema.

Prodaje se po cenama niim od trinih - ti gubici nekako moraju da se

pokriju, i tu postoje dve opcije: ili subvencije ili osnivanje dravnog
preduzea koje sve prihode alje u budet, a i rashode pokriva iz budeta.
Bilans stanja i bilans uspeha
Bilans stanja
Bilans stanja - finansijski izvetaj preduzea koji pokazuje stanje imovine
(sredstava) i izvora sredstava na tano utvreni dan u toku godine, i pokazuje
odnos izmeu imovine i obaveza. Deli se na aktivu i pasivu - aktiva su
pozitivni delovi fonda bogatstva kojim preduzee upravljau nekom trenutku
(imovina), a pasiva je njegov negativni deo (obaveze). Razlika izmeu
ukupne imovine i ukupnih obaveza je neto imovina preduzea.
Vrednost aktive = vrednost obaveza + neto imovina preduzea; neto imovina =
vrednost aktive - vrednost pasive. Likvidnost - sposobnost preduzea da izmiri
obaveze o roku dospea. Solventnost - sposobnost preduzea da izmiri sve
svoje obaveze iz svoje imovine.
Aktiva
Osnovna sredstva (deo realnog kapitala koji se ne potroi odmah)

Zemlja i zgrade

Maine i oprema

Ulaganja u povezana preduzea

Nematerijalna ulaganja
Obrtna sredstva (troe se u proizvodnom procesu i to se mora nadoknaditi iz cene
prodatih roba)

Ukupne zalihe

Potraivanja prema kupcima

Tekue investicije

Kratkoroni depoziti

Gotov novac
Vanposlovna aktiva
Pasiva
Neto imovina

Obine akcije

Povlaene akcije

Rezerve - ovde se prikazuje kada neto imovina premai zbir nominalnih

vrednosti akcija, to utie na rast trine vrednosti akcija (tad se prodaje i kapitalna dobit)

Nerasporeena dobit (moe da se koristi za investicije)

Pozajmljeni kapital

Zajmovi od jedne do 5 godina

Zajmovi preko 5 godina

Tekue obaveze

Krediti do 1 godine

Dugovanja dobavljaima

Ostala dugovanja
Bilans uspeha

To je finansijski izvetaj koji pokazuje sve finansijske tokove prihoda i

rashoda preduzea u toku jedne godine. Sa leve strane se prikazuju prihodi, a
sa desne rashodi. Dobit = prihodi - rashodi.
Prihodi
Prihodi od prodaje dobara i usluga

Od prodaje u zemlji

Od prodaje u inostranstvu
Prihodi od prodaje industrijske svojine
Dotacije i subvencije
Prihodi od finansija - na osnovu posedovanja hartija od vrednosti ili kredita datih
drugima
Vanredni prihodi - od iznenadnih ili neoekivanih okolnosti
Rashodi
Poslovni rashodi

Materijalni trokovi (obrtna sredstva)

Amortizacija (osnovna sredstva) - tekui troak upotrebe osnovnih

sredstava, a njihovom upotrebom se skrauje rok trajanja i njihova vrednost
se smanjuje - postoje dve mogunosti: 1. amortizacija se tretira kao deo
bruto dobiti, raspodeljuje se vlasnicima, i kada se u potpunosti amortizuje,
oni donose odluku da li da se nastavi sa radom ili ne - ako se nastavi, onda
oni opet ulau svoj kapital; 2. amortizacija se ne isplauje vlasnicima, nego
ih dri preduzee i vodi kao rast u rezervama, to se investira u kamatonosne
papire (ime se imovina ne smanjuje), a kada vrednost osnovnih sredstava
padne na nulu, onda se prodaju ovi papiri i preduzee dobija novac da kupi
nova sredstva;

Plate i nadnice

Porezi i doprinosi

Zalihe
Rashodi finansiranja

Plaene kamate - na pozajmljeni novac za kupovinu novih maina ili

postrojenja
Pokloni i donacije
Kupovina licenci i patenata
Vanredni rashodi
Dobit
Uee zaposlenih u podeli dobiti
Porez na dobit preduzea
Dividende po privilegovanim akcijama
Dividende po obinim akcijama
Odobreno rezervama - to se prenosi u odgovarajuu stavku u pasivi - moe da se
dri u gotovom novcu ili kamatonosnim papirima

Novac i monetarni sistem

26. novembar 2013
23:57

Novac
S obzirom da se u robnoj privredi, kao posebnom obliku drutvene organizacije,
robe proizvode ne radi line potronje vlasnika, ve radi razmene, vano je kako
e se i ona odvijati.
U primitivnoj razmeni imamo neposrednu razmenu jedne robe za drugu - to se
naziva trampom. Ona je nepraktina jer mora da postoji obostrana
saglasnost u potrebama - da onom drugom treba ba ono to ovaj prvi ima.
Iako usporava promet proizvoda i teko je sameravati vrednosti, ona je
dugo trajala istorijski. Da bi se olakao robni promet, nastaje novac kao
sredstvo razmene - sve robe se razmenjuju za novac i u njemu izraavaju svoju
vrednost (RNR oblik). Taj posrednik u razmeni je prvo bila jedna roba koja je,
osim svoje prirodne upotrebne vrednosti, dobila i posebnu drutvenu
funkciju - funkciju opteg ekvivalenta. Mnoge robe su sluile kao opti
ekvivalent, ali se zlato ustalilo zbog svojih svojstava (otporno na vremenske
prilike, ne propada, moe da se deli i da svaki deo ima jednak deo vrednosti, itd).
Zlato je primer robnog novca - ima unutranju vrednost i koristi se kao
novac.
Postojalo je vie novanih standarda:
1.
Zlatni standard - novanice su pokrivene zlatnim rezervama, obaveza je
centralne banke da ih razmeni za zlato, a zlato slobodno protie;
2.
Zlatno-poluni standard - ne moe se razmenjivati za unce i delove
zlata, ve samo za itave poluge (radi ogranienja tranje za zlatom);
3.
Zlatno-devizni standard - pored zlata, i devize, tj. funta i dolar koji su
imali pokrie u zlatu;
4.
Naputanje zlatnog standarda - posle 1971;
Danas novac predstavljaju novani znaci (isprave o dugu drave ili banaka), a
oni su pravnim sredstvima proglaeni za zakonsko sredstvo plaanja u
jednoj zemlji, tako da svako mora da ih primi, a sa njim izvrava svoje
obaveze. To je novac sa prinudnim teajem - na novanicama je istaknuta
vrednost, ali same nemaju unutranju vrednost poput robnog novca.
Takoe se nazivaju dekretni (fiat) novac - jer se uvode i vae dekretom drave i
njenim garantovanjem.
Osnovne vrste novca:
1.
Gotov novac u opticaju - novanice i kovani novac, najire sredstvo
razmene i plaanja;
2.
Depozitni novac (depoziti po vienju) - razliiti bankarski depoziti koji
se mogu prenositi ekovima ili unoviti u gotovom novcu;
Novac je drutvena konvencija, to ima svoje prednosti i mane. Prednosti: ne
vezuje se za neku koliinu zlata koja je ograniena (esto se pribegavalo
bimetalizmu). Mane: neogranieno pravljenje takvog novca moe da obezvredi
novac i dovede do brojnih poremeaja.
Funkcije novca
Novac u ekonomiji ima etiri funkcije:
1.
Sredstvo razmene - zakonsko sredstvo za razmenu dobara i usluga,
najee u obliku novanica i kovanica, kao i depozitnog novca, mada
postoje i druge hartije od vrednosti - kvazinovac - koje mogu da se
koriste kao sredstvo razmene, ali nisu toliko likvidne (lakoa s kojom se neka
imovina moe pretvoriti u sredstvo razmene), i nose rizik likvidnosti: mogu

da izgube deo svoje vrednosti prilikom pretvaranja u likvidno

sredstvo razmene;
2.
Plateno sredstvo - ovde se koristi u kreditnim transakcijama, kao
mera odloenog plaanja;
3.
Obraunska jedinica - iako ne mora uvek da vri ovu funkciju (na primer,
domaa valuta u uslovima hiperinflacija), ovde uglavnom slui kao mera
na osnovu koje se odreuju cene i belee dugovi;
4.
uvar vrednosti - ovde on predstavlja jedan oblik likvidne imovine koji
odrava svoju vrednost tokom vremena (sredstvo prenoenja kupovne
moi iz sadanjosti u budunosti), ako se imovina uva u novcu za neko
budue vreme - iako nije idealan uvar vrednosti, jer mu kupovna mo
moe opasti, tako da je bolje vrednost uvati ili u nekretnini,
finansijskim instrumentima i slino;
Novani agregati
Postoje tri (plus 1) vrste novanih agregata:
1.
M1 (novana masa u uem smislu) - potpuno likvidna potraivanja
nebankarskih subjekata prema bankarskom sistemu: to su gotov
novac u opticaju i depozitni novac (tekui rauni graana i preduzea,
novana sredstva na raunima lokalne samouprave, drugih finansijskih
institucija i slino);
2.
M2 - drugi depoziti koji ne slue kao za tekua plaanja, ali mogu da
se pretvore u novana sredstva plaanja - to je kvazinovac: tako je M2
= M1 + kvazinovac (tedni depoziti, kratkoroni depoziti,
kratkorone HoV) - mogu se pretvori u likvidna sredstva, ali uz sloeniju
proceduru i gubitak dela vrednosti;
3.
M3 - M1 + M2 + obaveze u devizama prema domaim preduzeima
(ukupna likvidna sredstva);
4.
M4 - sva tri + dugorone obaveze (ukupni depoziti);
Svi agregati sainjavaju NOVANU MASU.
Kvantitativna jednaina novca: novac M (koliina novca u opticaju) x brzina
opticaja V (koliko je puta jedna novanica uestvovala u razmeni u toku
jedne godine) = cene P x transakcije T (broj razmena roba i usluga u toku
jedne godine). Poto je trine transakcije teko meriti, umesto T ide Y
(bruto domai proizvod).
Primarni novac - gotovi novac koji emituje centralna banka + depoziti kod
centralne banke = monetarna osnova.
Monetarni sistem
Novac nije neutralan - on moe da utie na cene, ali i cene mogu da utiu na
njega. Kada se promeni koliina novca, menjaju se i relativne cene roba (odnosi
razmene izmeu roba) - ime se, na kraju, vri i uticaj na obim proizvodnje,
tranju i zaposlenost.
Bankarski sistem
Bankarski sistem moe da se podeli na dva dela: poslovne (komercijalne)
banke i centralnu banku. Poslovne banke - finansijski posrednici izmeu onih
koji tede ili imaju viak novca i lica koji taj novac pozajmljuju radi

potronje ili ulaganja. Centralna banka - banka banaka i banka drave

koja kreditira sve ostale banke u krajnjem sluaju (kod nas je to NBS).
Posao centralne banke je, osim toga, da nadgleda bankarski sistem i regulie
koliinu novca u opticaju.
Komercijalne banke i kreiranje novca
Posreduju izmeu zajmodavaca i zajmoprimaca - zajmodavci stavljaju viak
svog novca na depozitni raun, ime banke prikupljaju novana sredstva
od mnogih lica i njima privremeno raspolau. Daju kredite stanovnitvu i
preduzeima - za njih primaju kamatu (aktivna kamata), a za depozite tedia
(zajmodavaca) daju kamatu (pasivna kamata). Kamatna margina = aktivna
kamata - pasivna kamata. Poslove kliringa izmeu razliitih banaka obavlja
posebna institucija koja poravnava njihovo poslovanje, ili to radi centralna banka.
Banke moraju da imaju neke rezerve, koje im propisuje centralna banka rezerve su depoziti koje je banka primila, ali ih nije dala za pozajmice.
Kada bi se svi depoziti drali kao rezerve, to bi bilo bankarstvo sa
stoprocentnim rezervama - meutim, poto banke ne daju kredite, nemaju ni
kako da steknu dobit, a ni da kreiraju novac. Zato se uvodi sistem sa
deliminim rezervama - deo depozita koje banka mora da dri zove se
udeo rezervi, a to propisuje centralna banka - to su obavezne rezerve koje
svaka banka mora da ima, a osim toga, postoji i viak rezervi, koje banke mogu
da dre i preko propisane obavezne stope. Kako se kreira novac?
Ako jedna banka dobije depozit u iznosu od sto dolara, a kao obavezne rezerve
zadri 10% koje je propisala centralna banka, onda ona 90 dolara moe da da
nekome kao kredit - tako se ponuda novca uveala: 100 dolara depozita + 90
dolara kredita = 190 dolara u opticaju (jer ponuda novca zavisi od gotovog novca
i svih depozita).
Novani multiplikator
Ako banka A dobije depozit od 100 dolara, pa da kredit drugoj banci u iznosu od
90 (jer mora da zadri 10% kao obavezne rezerve), ta druga banka, osim to
knjii to kao depozit, odvaja 9 dolara kao rezerve, a ostalih 81 moe da dalje daje
kao kredit - ako ona to da treoj banci, ona tih 81 knjii kao depozit, zadrava 8.1
kao obavezne rezerve, i 72.9 moe dalje da daje - time se uveava koliina
novca, banke kreiraju novac. Novani multiplikator - koliina novca koji
bankarski sistem stvara od jedne novane jedinice. Multiplikator je
reciproan obaveznim rezervama - ako su one 10%, onda je on 1/0,1
odnosno = 10. Ako su one 20, onda je m = 1/0,2 = 5 Ponuda novca se rauna
uz pomo multiplikatora: M = m x MB (monetarna baza odnosno primarni
novac).
Na veliinu multiplikatora utiu etiri stvari:
1.
Udeo rezervi - to su vee obavezne rezerve, to je manje depozita, tj. to
je manji multiplikator, i to se manje kreira novac;
2.
Odnos gotovine koju ele da dre privredni subjekti - to je vie
gotovog novca u posedu stanovnitva, to je manji multiplikator, i obrnuto to je vie depozita i poverenja u banke, to je vei multiplikator - generalno,
proces multiplikacije novca traje samo dok se vodi preko depozita: im doe
do povlaenja u gotovom novcu, multiplikacija se prekida;
3.
Banka moe da ne da kredit, ve da zadri to kao viak rezervi;
4.
Siva ekonomija;

5.

Ako je tranja za kreditima mala - onda je i multiplikator manji;

Uloga centralne banke

Centralna banka regulie ponudu novca i vodi rauna o generalnom stanju
bankarskog sektora. Osim toga, ona ima na raspolaganju tri mehanizma
monetarne politike:
1.
Repo operacije (operacije na otvorenom tritu) - centralna banka
prodaje i kupuje svoje hartije od vrednosti i hartije od vrednosti
drave na tritu HoV - kada ih prodaje, onda se vri kontrakcije ponude
novca (ona se smanjuje), a kada ih kupuje, onda se vri ekspanzija,
ponuda novca raste;
2.
Obavezne rezerve - propisivanjem obaveznih rezervi regulie se ponuda
novca - to su manje rezerve, to je vei multiplikator i ponuda novca i
suprotno;
3.
Eskontna stopa - to je stopa po kojoj centralna banka pozajmljuje
novac komercijalnim bankama (te pozajmice utiu na veliinu rezervi, pa
samim tim i na potencijal kreditiranja) - ponuda novca se regulie
visinom eskontne stope - kada je eskontna stopa visoka, to destimulie
banke da uzimaju kredite, smanjuju se rezerve i ponuda novca - a kada je ta
stopa niska, onda se poveava i ponuda novca;
Potranja za novcem
Rast dohotka (a samim tim i rast drutvenog proizvoda) izaziva porast
potranje za novcem. Ostaje otvoreno kolika je dohodovna elastinost
potranje za novcem - odnosno, za koliko procenata raste potranja za
novcem ako se dohodak povea za jedan procenat. Do sada se pokazalo da
je ta elastinost manja od jedinice - za svaki procenat rasta dohotka, potranja
rasta za manje od jedan procenat. Kamatnom stopom moe da se utie na
potranju za novcem - kada je ona velika, OT dranja gotovog novca je veliki (jer
moe da se uzme dobra kamata), pa se novac stavlja u banke - pad kamatne
stope uveava potranju za novcem. Porast dohotka utie na porast potranje njena kriva se pomera udesno (ili ulevo ako dohodak pada). Nominalni dohodak
moe da raste ili zbog porasta obima proizvodnje ili zbog rasta cena na istom
nivou proizvodnje - ako cene porastu, raste i tranja za novcem da bi se
podmirile te vee cene - taj porast mase novca u opticaju smanjuje kupovnu
mo novca. Iluzija novca - verovanje da to vie novca imamo, da smo to
bogatiji (iluzija je jer se kupovna mo novca menja).
Tako potranja za novcem zavisi od:
1.
Dohotka ili drutvenog proizvoda;
2.
Kamatne stope;

Ponuda i tranja
20. decembar 2013
22:32

Trite i konkurencija
Trite je mehanizam putem koga se povezuju privredni subjekti u sistemu
decentralizovanog odluivanja (odluke donose milioni aktera). Postoje tri
vrste trita: trite dobara i usluga, trite faktora proizvodnje i trite
novca, HoV i drugih finansijskih instrumenata. Svaki kupac sam donosi

odluku ta e, kada i koliko neega kupiti, a proizvoa ta e, koliko i kada

proizvoditi i prodati. Trite je grupa kupaca ili prodavaca nekog dobra ili
usluge - kupci se nalaze na strani tranje, a prodavci na strani ponude.
Ponuda i tranja su osnovne sile koje omoguavaju trinim ekonomijama
da funkcioniu, a njihovim ukrtanjem nastaje trina (ravnotena) cena.
Trita funkcioniu na bazi konkurencije - konkurentno trite je ono gde ima
toliko kupaca i prodavaca da nijedan ne moe da utie na cenu i gde su
svi proizvodi isti (slini, homogeni). Postoje dve vrste konkurencije:
1.
Savrena konkurencija - niko ne moe da utie na cenu (nema trinu
mo), jer ima mnogo prodavaca i kupaca i svi proizvodi su isti (ima bliskih
supstituta), tu se cena uzima kao data (akteri su price-takers), akteri su
savreno informisani, a ulaz i izlaz na i sa trita je slobodan, barijere
ulasku su vrlo niske;
2.
Nesavrena konkurencija - osim monopola (kad imamo jednog
prodavca koji kontrolie cene) i oligopola (kada imamo nekoliko prodavaca
ali nema intenzivne konkurencije), postoji i monopolistika konkurencija,
kada postoji mnogo prodavaca, ali je svaki proizvod donekle poseban i
zato moe da utie na cenu i da je donekle odreuje (muzika, restorani,
asopisi, knjige);
Tranja
Osnovna determinanta tranje je cena: cena odreuje traenu koliinu
nekog dobra. Traena koliina nekog dobra je ona koliina koji su kupci
spremni i u stanju da kupe. Traena koliina opada kako cena raste i
obrnuto - zato je traena koliina u negativnoj korelaciji sa cenom. Tako se
formulie i zakon tranje: ceteris paribus, kada cena nekog dobra raste,
traena koliina se smanjuje. ema (raspored) tranje - koristi se kako bi
se prikazala koliina dobra koju neko eli i moe da kupi po odreenim cenama, a
iz nje se izvodi kriva tranje, koja grafiki prikazuje te odnose i koja je
opadajua (zbog negativne korelacija cene i traene koliine).
Razlikujemo individualnu i trinu tranju, a trina tranja se formira
horizontalnim sabiranjem (tj. sabiranjem traenih koliina po datoj ceni)
svih individualnih tranji za nekim proizvodom.
U pogledu promene tranje, razlikujemo kretanje du krive tranje (menja
se cena, a koliina raste ili opada pri novoj ceni - cena je glavna varijabla) i
pomeranje krive tranje (cela kriva se pomera, a traena koliina se menja
po svakoj datoj ceni - cena nije varijabla). Za prvo, kaemo da je dolo do
promene u traenoj koliini, a za drugo kaemo da je dolo do promene
tranje, njenog smanjenja ili poveanja. To se deava usled pet faktora:
1.
Dohodak - ako raste dohodak, raste i traena koliina za nekim
dobrom, pod uslovom da je to dobro normalno dobro - ako raste dohodak,
raste i tranja za njim i suprotno - osim toga, postoje i inferiorna dobra,
gde tranja raste ako se dohodak smanjuje (na primer, vonja kolima i
autobusi);
2.
Cene povezanih dobara - tu postoje dve vrste dobara: supstituti i
komplementi. Supstituti - meusobno zamenljiva dobra koja
zadovoljavaju istu potrebu, a komplementi su dobra koja ''idu zajedno'',
tj. esto se koriste zajedno. U pogledu tranje, kod supstituta rast
cene jednog dobra poveava tranju za drugim, a kod komplemenata
rast cene jednog dovodi do smanjenja potranje za drugim - grafiki,

rast cene jednog (kretanje du krive tranje) dovodi do pomeranja krive

tranje kod drugog, dakle, veoj koliini pri svakoj datoj ceni;
3.
Ukusi - promena ukusa dovodi do pomeranja krive tranje, mada se
ekonomisti time ne bave, na primer, neka nova zdravstvena svojstva itd;
4.
Oekivanja - oekivanja u pogledu budunosti mogu da utiu na sadanju
tranju - ako oekujemo da e cena nekog dobra pasti u budunosti, manje
emo traiti sada i suprotno;
5.
Broj kupaca - s obzirom da je trina tranja zbir individualnih tranji, ako
se povea broj individualnih tranji, raste i traena koliina po svakoj datoj
ceni;
Ponuda
Ponuena koliina nekog dobra ili usluge je koliina koju su prodavci
spremni i u stanju da prodaju. Kao i kod tranje, cena je glavna varijabla,
samo to ponuda stoji u pozitivnoj korelaciji sa cenom, tj. kada cena raste,
raste i ponuena koliina - kada je cena visoka, proizvodnja je profitabilnija i
proizvoai rade vie da bi proizveli i prodali vie. To vodi do zakona
ponude: ceteris paribus, kada cena raste, raste i ponuena koliina. ema
ponude - isto kao i ema tranje, a iz toga se izvodi kriva ponude koja je
rastua jer koliina raste zajedno sa cenom. Kriva ponude ne kree od
take u kojoj je cena nula, ili zato to preniska cena ne pokriva trokove
proizvodnje ili ne predstavlja podsticaj na proizvodnju jer se moe i drugaije
zaraditi (oportunitetni troak - kamata). Trina ponuda - zbir individualnih
ponuda. Kao i kod tranje, postoji kretanje du krive ponude i pomeranje
krive ponude, tj. promena u ponudi (poveanje ponuene koliine po svakoj
datoj ceni). To se deava usled etiri faktora:
1.
Cene inputa - ako pri svakoj datoj ceni proizvoda padne cena inputa za
proizvodnju, ona postaje profitabilnija i mogue je proizvoditi vie po
svakoj datoj ceni, kao i suprotno;
2.
Tehnologija - ako se desi napredak u proizvodnoj tehnologiji, mogue
je proizvoditi vie pri manjim trokovima;
3.
Oekivanja - ako se oekuje bolja prodaja u budunosti, jer e se cene
poveati, proizvoa moe da sauva deo proizvoda za taj trenutak,
to u sadanjosti smanjuje ponuenu koliinu pri datim cenama;
4.
Broj prodavaca - isto kao i kod tranje, to je vei broj prodavaca, to je
vea koliina pri datim cenama;
Ravnotea
Taka u kojoj se kriva tranje i kriva ponude seku je ravnotea - ona
pokazuje ravnotenu cenu i ravnotenu koliinu. U ravnotei su ponuda i
tranja izjednaene, odnosno, pri ravnotenoj ceni su ponuena koliina i
traena koliina iste, tj. sve to se iznese, to se i kupi, nema vika ili manjka
robe na tritu. Ravnotena cena se naziva i ''market clearing price'' jer ''isti''
trite. Postupci kupaca i prodavaca prirodno pomeraju trite u smeru
ravnotee, i to uglavnom preko promene u cenama.
Ako trite nije u ravnotei, postoje dve mogunosti: ili postoji viak dobara
(ponuena koliina je vea od traene koliine - prekomerna ponuda), na ta se
reaguje smanjenjem cena od strane proizvoaa, to vodi rastu traene
koliine i padu ponuene koliine, sve dok se dostigne ravnotea, ili postoji
manjak, gde je traena koliina vea od ponuene (prekomerna tranja), na
ta se reaguje poveanjem cena, to poveava ponuenu koliinu a smanjuje
traenu (jer po toj ceni neki ne mogu da kupe). Tako se trite, preko

prilagoavanja cena, pomera ka ravnotei - na veini trita su situacije

vika ili manjka privremene. To nas vodi do zakona ponude i tranje: cena
svakog dobra se prilagoava kako bi ponuenu i traenu koliinu dovela
u ravnoteu.
Promena ravnotee - dogaa se kada se pomere krive ponude ili tranje.
To inimo u tri koraka: prvo - koja se kriva pomera, drugo - da li se pomera
levo ili desno, tree - grafiki to predstavljamo da vidimo koja je nova
ravnotea (i cena i koliina). To se zove komparativna statika.

Elastinost
21. decembar 2013
2:11

Uvod
Elastinost nam omoguava precizniju analizu ponude i tranje, jer
pokazuje u kojoj meri kupci i prodavci reaguju na promene trinih uslova
- ona je kvantitativna mera tih reakcija. Elastinost - mera reagovanja
traenih ili ponuenih koliina na jednu od determinanti.
Elastinost tranje
Prema zakonu tranje, pad cene poveava traenu koliinu nekog dobra. Ako
traena koliina nekog dobra znatno reaguje na promenu cene, onda se
kae da je tranja elastina - ako vrlo malo reaguje, onda se kae da je
neelastina. To je cenovna elastinost. Ona izraava procentualnu
promenu traene koliine pod uticajem neke procentualne promene
cene.
Determinante cenovne elastinosti tranje:
1.
Raspoloivost bliskih supstituta - ako postoje bliski supstituti, i ako
su raspoloivi, onda je elastinost vea (traena koliina vie reaguje na
promenu cene) jer je izbor vei;
2.
Neophodna i luksuzna dobra - neophodna dobra uglavnom imaju
neelastinu tranju, dok je tranja za luksuznim dobrima elastina traena koliina vode se nee mnogo smanjiti ako cena mnogo poraste;
3.
Definicija trita - usko definisana trita imaju elastiniju tranju
od ire definisanih, jer je lako nai supstitute za usko definisana dobra
(primer, sladoled od vanile - ima mnogo supstituta - hrana - nema mnogo
supstituta i zato tranja za ''hranom'' nije elastina);
4.
Vremenski horizont - to je dui rok, to je tranja elastinija, iako na
kratak rok moe biti neelastina;
Elastinost se rauna tako to se procentualna promena traene koliine
podeli sa procentualnom promenom cene: to je rezultat tog deljenja vei, to
je vea elastinost. E = delta Q/ delta P = Q2 - Q1/Q1 /
P2 - P1/P1
x 100
Tranja je elastina kada je elastinost vea od 1, a kada je manja od jedan onda
je neelastina. Tako ima pet krivih tranje u zavisnosti od elastinosti:
1.
Savreno neelastina tranja - kriva je vertikalna linija, traena
koliina se nimalo ne menja u zavisnosti od cene, elastinost je 0;
2.
Neelastina tranja - kriva je strma, ali nije vertikalna, elastinost je
manja od 1;

3.

Jedinino elastina tranja - elastinost je jednaka 1, kriva je pod

uglom od otprilike 45 stepeni - procentualne promene cene i traene
koliine su jednake - za 20%, 20%, itd;
4.
Elastina tranja - elastinost je vea od 1, kriva ide ka horizontali, ali
nije horizontalna - mala promena u ceni znai veliku promenu u
traenoj koliini;
5.
Savreno elastina tranja - elastinost je jednaka beskonanosti, a
kriva je sasvim horizontalna - ako je cena 4, kupci e traiti bilo koju koliinu,
ispod cene je traena koliina beskonana, a iznad cene je jednaka 0
- to je kriva tranje za pojedinano preduzee na savreno
konkurentnom tritu - veoma male promene cene, ogromne promene u
traenoj koliini;
Elastinost i ukupni prihod: to je iznos koji plaaju kupci, a primaju
prodavci, i iznosi P x Q (cena puta koliina). Odgovor na pitanje kako se
menja ukupni prihod kada se kreemo du krive tranje zavisi od njene
cenovne elastinosti - ako je tranja neelastina, onda rast cene vodi
rastu ukupnog prihoda (i suprotno), ako je tranja jedinino elastina onda
se prihod ne menja, a ako je tranja elastina, onda rast cene vodi padu
ukupnog prihoda (i suprotno). To sve zavisi od promene koliine - ako je
promena koliine velika za mali rast cene, onda prihodi padaju, jer je
tranja elastina.
Osim cenovne elastinosti tranje, postoje jo i:
1.
Dohodovna elastinost - meri kako se menja traena koliina pod
uticajem promene u dohotku potroaa: promena koliine se deli sa
promenom dohotka - u sluaju normalnih dobara, postoji pozitivna
dohodovna elastinost, jer kad se dohodak poveava, raste i traena
koliina, a u sluaju inferiornih dobara, dohodovna elastinost je
negativna, jer promena dohotka znai i smanjenje traene koliine;
2.
Unakrsna elastinost - meri promenu traene koliine jednog dobra
pod uticajem promene cene nekog drugog dobra: promena u traenoj
koliini jednog dobra se deli sa promenom cene drugog dobra - da li e ona
biti pozitivna ili negativna zavisi od toga da li su ta dobra supstituti ili
komplementi - ako su supstituti, onda je pozitivna, jer rast cene jednog
poveava traenu koliinu drugog, a ako su komplementi, onda je
negativna, jer rast cene smanjuje traenu koliinu drugog;
Elastinost ponude
Cenovna elastinost ponude meri koliko se ponuena koliina menja pod
uticajem promene cene - ako se malo menja, onda je ponuda neelastina, a
ako se menja mnogo, onda kaemo da je elastina. Elastinost ponude zavisi
od fleksibilnosti i mogunosti prodavaca da promene koliinu onoga to
proizvode - dakle, nisu sva dobra elastina - zemlja nije, jer je ima koliko je
ima i ne moe se uveati, dok je sa masovnim proizvodima stvar drugaija,
jer je mogue poveati njihovu koliinu. Drugo, ponuda je neelastina na
kratki rok, jer preduzea ne mogu brzo da uveaju (ili smanje) svoje
kapacitete, ali je na dugi rok elastina, jer je to mogue uraditi posle nekog
vremena.
Kao i kod tranje, ponuda je elastina ako je vea od 1. Ako je manja, onda je
neelastina, a ako je jednaka 1, onda je jedinino elastina. Tako i ovde dobijamo
pet krivih:

1.
2.
3.
4.
5.

Savreno neelastina ponuda - kriva je vertikalna, elastinost je

jednaka 0;
Neelastina ponuda - kriva je horizontalnija, elastinost je manja od
1;
Jedinino elastina ponuda - pod uglom od 45 stepeni, elastinost =
1;
Elastina - prilino je ravna, elastinost je vea od 1;
Savreno elastina - kriva je horizontalna, a elastinost je jednaka
beskonanosti;

Na nekim tritima, elastinost ponude nije konstanta, nije prava linija,

ve je kriva - na niskim nivoima proizvodnje, za malu promenu cene,
koliina e se znatno poveati (jer ima neiskorienih kapaciteta i
resursa), a kako se pribliavaju punoj iskorienosti kapaciteta, elastinost
se smanjuje, tj. na ak i velike promene u ceni, traena koliina e se malo
poveati, jer ne moe vie da se proiruje proizvodnja.

Teorija izbora potroaa

21. decembar 2013
14:33

Budetsko ogranienje
Teorija izbora doprinosi boljem razumevanju tranje, tj. daje odgovor na
pitanje koji faktori odreuju tranju, i prouava ustupke (trade-off) koje
ljudi prave kada su potroai. Potronju ograniava dohodak, tako da
prouavanje teorije izbora treba poeti sa prouavanjem veze izmeu
dohotka i potronje, odnosno izmeu izbora koji moraju da se prave pri
ogranienom dohotku.
Budetsko ogranienje - ono pokazuje potroake korpe koje potroa
sebi moe da priuti, tj. razne kombinacije, na primer, dva dobra izmeu
kojih potroa bira. Svaka taka na liniji budetskog ogranienja je mogua i
predstavlja neki trade-off, neku kombinaciju.
Nagib linije budetskog ogranienja predstavlja stopu po kojoj se
potroa odrie jednog dobra da bi doao do drugog. Nagib se rauna tako
to se promena vertikalne distance podeli promenom horizontalne
distance (npr, 500 / 100 = 5, dakle, 5 jednog dobra za 1 nekog drugog dobra).
Nagib je jednak relativnoj ceni dva dobra - ako treba dati 5 flaa pepsija za
jednu picu, onda je pica kota 5 puta vie nego pepsi (10 dolara, a pepsi je 2).
Isto tako, nagib odraava i vrednost jednog dobra u odnosu na drugo.
Preferencije
Budetsko ogranienje je samo prvi deo analize, jer izbor ne zavisi samo od
toga, ve i od preferencija. Ako potroau ponudimo dve ili vie razliitih
korpi, on bira onu koja najvie odgovara njegovom ukusu, a ako obe
odgovaraju njegovom ukusu, onda je on indiferentan izmeu te dve
korpe.
Kriva indiferencije pokazuje potroake korpe sa kojima je neki potroa
podjednako zadovoljan. Take na krivi indiferencije predstavljaju razliite
kombinacije s kojima je potroa podjednako zadovoljan - ako se smanji

koliina jednog dobra, mora se poveati koliina drugog da bi potroa i

dalje bio zadovoljan.
Nagib u svakoj taki krive indiferencije predstavlja marginalnu stopu
supstitucije, tj. stopu po kojoj je potroa spreman da jedno dobro zameni
drugim, ili drugim reima stopu po kojoj se smanjenje koliine jednog dobra
nadoknauje poveanjem koliine drugog. Poto krive indiferencije nisu prave
linije, MSS nije ista u svakoj taki - MSS zavisi od koliine dobara koju
potroa ve ima (ako ima mnogo pica, a malo pepsija, spreman je da se
odrekne vee koliine pica za malo pepsija).
Dok su sve take na jednoj krivi pojednako zadovoljavajue, potroa
preferira neke krive indiferencije u odnosu na neke druge - odnosno, poto
preferira veu potronju, preferira vie krive u odnosu na one nie. Na
osnovu skupa krivih indiferencije moemo da rangiramo sve preferencije
potroaa, odnosno sve kombinacije koje mu se nude.
Krive indiferencije imaju etiri svojstva koja odraavaju preferencije:
1.
Vie krive indiferencije preferiraju se u odnosu na nie - odnosno,
preferira se vea koliina neega u odnosu na manju;
2.
Krive indiferencije su opadajue - ako se smanji koliina jednog dobra,
mora da se povea koliina drugog da bi bio zadovoljan;
3.
Krive indiferencije se ne seku - ako bi se sekle, dolo bi do situacije da dve
take podjednako zadovoljavaju potroaa, iako u jednoj postoji vea koliina
oba dobra;
4.
Krive indiferencije su konveksne (ispupene ka unutra) - to odraava da
se ljudi lake odriu dobra kog imaju u izobilju, nego onog kog imaju malo,
krive su konveksne, i to odraava razlike u MSS;
Kada je dva dobra meusobno lako zameniti, onda su krive manje konveksne,
a kada ih je teko zameniti, onda su veoma konveksne. Dva ekstremna
primera krivih indiferencije:
1.
Savreni supstituti - MSS je konstantna i krive su prave linije;
2.
Savreni komplementi - kriva indiferencije je pravougaona;
Optimizacija
Potroa eli da izabere onu kombinaciju koja je na najvioj krivi
indiferencije, ali ga u tome ograniava budetsko ogranienje, tako da je
neophodno nai onu taku koja ga u isto vreme i zadovoljava ali se nalazi
u okviru budetskog ogranienja. Na grafikonu, optimum (optimalan izbor)
predstavlja ona taka gde kriva indiferencije dodiruje budetsko
ogranienje - on bi preferirao viu krivu, ali ne moe da je priuti jer je izvan
linije BO, a kriva ispod je dostupna, mada je manje preferirana jer je nia.
Nagib krive indiferencije (MSS) je u optimumu jednak nagibu budetskog
ogranienja (relativna cena) - kriva indiferencije je tangentna na budetsko
ogranienje. Potroa bira onu potronju gde je MSS jednaka relativnoj
ceni, odnosno uzima cene kao date i onda formira svoju optimum tako da
se MSS i RC izjednae. Relativna cena - stopa po kojoj je trite spremno da
zameni jedno dobro za drugo, a MSS je stopa po kojoj je potroa spreman da
uradi to isto - pri optimumu, vrednost koju potroa pripisuje dobrima
(izraena MSS) je jednaka vrednosti koju ona imaju na tritu (relativna
cena). Tako trine cene odraavaju vrednost koju potroai pripisuju
dobrima.
Promene dohotka

Kako potronja reaguje na promenu dohotka? Ako se dohodak povea,

budetsko ogranienje se pomera udesno, a ako se relativna cena dobara
nije promenila, nagib ostaje isti. To omoguava potroau da odabere bolju
kombinaciju dobara, tj. da se nae na vioj krivi indiferencije jer se
budetsko ogranienje proirilo.
Ako potroa pri poveanju dohotka bira da troi vie oba dobra, onda su ta
dobra normalna dobra - ako se pri poveanju dohotka, smanji koliina jednog
dobra, onda je to dobro inferiorno dobro. Grafiki, kod normalnih dobara,
kriva se nalazi na taki gde ima vie i jednog i drugog (iznad prvobitnog
optimuma) - kod inferiornih, kriva dodiruje BO na taki gde je poveana
koliina jednog, a smanjena koliina drugog (negde ispod prvobitnog
optimuma, ako se poveava koliina dobra na horizontalnoj osi).
Promene cena
Pad cene nekog od dobara pomera budetsko ogranienje udesno.
Meutim, za razliku od promene dohotka, ono se ne pomera udesno pri istom
nagibu, ve se nagib menja u zavisnosti od toga ija se cena promenila ako se menja cena dobra na vertikalnoj osi, onda se taka na njoj pomera i
pomera liniju. Ta promena nagiba znai i promenu relativne cene - sada je
cena jedne pice, umesto 5 flaa pepsija, 10 flaa pepsija, jer je cena pepsija pala
sa 2 na 1.
Uticaj promene cene na potronju se moe podeliti na dve vrste efekata:
1.
Dohodni efekat - to je promena potronje koja nastaje kada promena
cene pomera potroaa na viu ili niu krivu indiferencije - ako se
dohodak povea, potroa ima veu kupovnu mo i moe da kupuje veu
koliinu oba dobra;
2.
Supstitucioni efekat - promena potronje koja nastaje kada promena
cene pomera potroaa du date krive indiferencije do take sa novom
MSS, odnosno, kada promena cene jednog dobra podstie potronju
dobra koje je postalo jeftinije (ako pepsi pojeftini, vie e se troiti pepsi
od pice koja nije pojeftinila);
Ako se kod rasta cene jednog dobra ipak povea njegova potronja, onda je
dohodni efekat jai od supstitucionog (Gifenova dobra).
Izvoenje krive tranje
Na krivu tranje individualnog potroaa se moe gledati kao na sumu
optimalnih izbora koje je potroa doneo na bazi svojih krivih
indiferencije i budetskog ogranienja.

Trokovi proizvodnje
21. decembar 2013
18:38

ta su trokovi?
Trokovi preduzea predstavljaju kljuni faktor odluka o proizvodnji i
cenama. Osnovni i glavni cilj preduzea je da maksimizira profit.
Ukupni prihod - iznos koji preduzee stie od prodaje svog autputa, i rauna
se cena dobra (P) puta koliina tog dobra (Q). Ukupni troak - trina
vrednost inputa koje preduzee koristi u proizvodnji. Profit = UP - UT.

Kada se govori o trokovima proizvodnje, ekonomisti govore o svim trokovima

proizvodnje nekog autputa - podrazumevaju i eksplicitne trokove i implicitne
trokove. Eksplicitni trokovi - trokovi inputa za koje preduzee isplauje
novac, ima neki novani izdatak. Implicitni trokovi - oportunitetni
trokovi preduzea koji ne predstavlju novani izdatak. Na primer, dok neko
vodi preduzee, mogao je da radi neto drugo i da na tom poslu zarauje neki
iznos - taj iznos, koga se preduzetnik odrekao, predstavlja oportunitetni troak,
implicitni troak.
Odatle potie razlika izmeu ekonomskog i raunovodstvenog profita ekonomski profit uzima u obzir obe vrste trokova, a raunovodstveni
samo eksplicitne, jer im je posao da prate tokove novce iz i u preduzee.
Ekonomski profit - razlika izmeu ukupnih prihoda i svih oportunitetnih
trokova (eksplicitnih i implicitnih) proizvodnje - raunovodstveni profit razlika izmeu ukupnog prihoda i samo eksplicitnih trokova.
Vana vrsta oportunitetnog troka je troak finansijskog kapitala uloenog u
preduzee - neki iznos koji je uloen u izgradnju fabrike i kupovinu opreme je
mogao biti stavljen u banku, pa bi na osnovu kamate taj novac svom vlasniku
donosio prinose. Vlasnik fabrike se tako, ako uloi u proizvodnju, odrie tog
prihoda od kamate. To takoe spada u implicitne trokove.
Da bi neko preduzee bilo profitabilno sa stanovita ekonomiste, ukupni
prihod bi morao da pokrije obe vrste trokova.
Proizvodnja i trokovi
Proizvodna funkcija - odnos izmeu koliine autputa i koliine inputa
(radnika). Grafiki, u pitanju je kriva koja raste po opadajuoj stopi - to je
vie radnika, to je vei autput, ali taj rast autputa se usporava i kriva je
sve ravnija.
Marginalni proizvod - poveanje autputa koje nastaje od jedne dodatne
jedinice inputa (u sluaju u knjizi, poveanje autputa koje donosi dodatni
radnik). Pretpostavka ove teze je da su kapaciteti proizvodnje fiksni i da se
koliina autputa moe menjati samo u okviru postojeih kapaciteta, tj.
dodavanjem novih radnika. Ona je tana u kratkom, ali ne i u dugom roku.
Odatle se potom izvodi i zakon opadajueg marginalnog proizvoda marginalni proizvod nekog inputa opada sa poveanjem koliine tog
inputa. U skladu sa pretpostavkom o fiksnim kapacitetima, u poetku, radnici
imaju lak pristup opremi i marginalni proizvod raste - kasnije, dolazi do
zasienja i problema u organizaciji i koordinaciji, jer veliki broj radnika
koristi fiksnu opremu.
Kriva ukupnog troka - prikazuje odnos izmeu proizvedene koliine
autputa i ukupnog troka proizvodnje - ukupni troak je na vertikalnoj osi, a
koliina autputa na horizontalnoj. UT je u poetku mali i ne raste velikim
tempom, ali kasnije, UT je sve vei u odnosu na poveanje autputa, kriva
postaje sve strmija.
Razliite vrste trokova
Iz podataka o ukupnom troku preduzea, mogue je izvesti nekoliko
meusobno povezanih vrsta trokova.
Fiksni i varijabli trokovi
Fiksni trokovi - ne menjaju se u zavisnosti od koliine proizvedenog
autputa, jer nastaju i postoje ak i ako preduzee nita ne proizvodi. To se

odnosi na plaanje poslovnog prostora ili nekog permanentnog osoblja

(knjigovoa) i tome slino.
Varijabilni trokovi - menjaju se u zavisnosti od koliine proizvedenog
autputa. U to spada materijal potreban za proizvodnju (koji raste kada raste i
proizvedena koliina), plate radnika koji rade (isto rastu jer ih je sve vie).
Tako je ukupni troak preduzea zbir fiksnih i varijabilnih trokova.
Proseni i marginalni troak
Jedno od najvanijih pitanja prilikom odreivanja proizvodnje jeste
promena trokova prilikom promene nivoa proizvodnje. Tu su vana dva
pitanja: 1) koji je proseni troak proizvodnje nekog dobra i 2) koliko kota
poveanje proizvodnje za jednu jedinicu?
Proseni ukupni troak - predstavlja ukupni troak / koliina autputa
(TC/Q). Proseni ukupni troak - zbir prosenog fiksnog troka (fiksni
troak podeljen sa koliinom) i prosenog varijabilnog troka (varijabilni
trokovi podeljeni sa koliinom). Ipak, proseni ukupni troak ne pokazuje za
koliko e se promeniti ukupni troak kada preduzee menja nivo proizvodnje. To
nam pokazuje marginalni troak - on pokazuje porast UT koji nastaje sa
svakom dodatnom jedinicom proizvodnje.
Proseni ukupni troak: ATC = TC / Q
Marginalni troak: MC = deltaTC / deltaQ
Proseni ukupni troak - pokazuje troak prosene jedinice autputa ako se
ukupni troak ravnomerno raspodeli na sve proizvedene jedinice. Marginalni
troak - pokazuje porast ukupnog troka koji nastaje usled proizvodnje
dodatne jedinice autputa, odnosno koliko kota proizvodnja dodatne
jedinice.
Trokovne krive
Trokovne krive su sledee:
1.
Proseni fiksni troak - naglo opada na poetku, da bi kasnije nastavio
da opada, ali kriva postaje sve ravnija - dakle, smanjuje se sa
poveanjem proizvodnje, ali sve manje i manje;
2.
Proseni varijablni troak - raste po jednakoj stopi, usled
opadajueg marginalnog proizvoda, ali linija nije toliko strma;
3.
Marginalni troak - rastui je, raste sa proizvodnjom, to odraava
zakon opadajueg marginalnog proizvoda - zbog sve vee zasienosti i
problema u koordinaciji, marginalni proizvod postaje sve manji, a
marginalni troak sve vei;
4.
Proseni ukupni troak - u obliku je slova U, u poetku naglo opada,
onda je linija ravna, kasnije ponovo raste - s obzirom da predstavlja zbir
prosenog fiksnog i prosenog varijablnog troka, odatle mu i oblik
slova U, jer fiksni troak uvek opada sa poveanjem autputa (pravilno se
razdeljuje na sve jedinice) a u poetku je vrlo visok jer se fiksni trokovi
razdeljuju na malo jedinica, dok proseni varijablni troak raste zbog
opadajueg marginalnog proizvoda - ATC odraava oblik i AFC i AVC.
Najnia taka na krivi predstavlja minimalni proseni ukupni troak i to
se naziva efikasni obim preduzea - to je koliina autputa pri kojoj je
ATC najnii, posle raste zbog rastuih prosenih varijabilnih trokova;
Odnos izmeu prosenog ukupnog troka i marginalnog troka - kad god
je marginalni troak manji od prosenog ukupnog troka, ATC pada, a im
je vei, ATC raste, i to vai za sva preduzea. Kriva MC see krivu ATC u

taki gde je ona minimalna i to predstavlja vanu stvar u analizi konkurentnih

preduzea.
Meutim, preduzea ne ispoljavaju rast MC odmah u poetku i to pri svim
nivoima autputa - drugi ili trei radnik moe da ima vei marginalni proizvod od
prvog (a ne manji kao to je do sada bilo), jer tim radnika moe bolje da
podeli zadatke i zavri ih od jednog radnika. Zato u poetku, u takvim
preduzeima, kriva marginalnog troka prvo opada, pa onda raste, u skladu
sa kretanjem marginalnog proizvoda.
Tri vana svojstva krivih trokova:
1.
MC uglavnom na kraju raste sa rastom obima proizvodnje;
2.
Kriva ATC ima oblik slova U;
3.
Kriva MC preseca krivu ATC u njenoj najnioj taki, tj. u obimu
proizvodnje sa najmanjim ATC (efikasan obim proizvodnje);
Trokovi na kratak i na dugi rok
Trokovi preduzea zavise od vremenskog horizonta - u dugom roku, svi
trokovi su varijabilni. Troak za fabrike predstavlja fiksni troak na kratki rok,
jer ne moe da se promeni u tako kratkom roku, ali na dugi rok, mogue je da
se promeni jer je mogue proiriti postojee ili izgraditi nove fabrike. S
obzirom da su mnoge odluke fiksne na kratki, ali promenljive na dugi rok,
trokovne krive preduzea na dugi rok se razlikuju od tih krivi na kratki
rok.
Kriva prosenog ukupnog troka na dugi rok ima oblik mnogo ravnijeg
slova U od ATC krive na kratki rok, jer je preduzee fleksibilnije na dugi rok.
Sve kratkorone krive lee na ili iznad dugorone krive ATC. Ako neka
firma eli da povea proizvodnju, na kratki rok nema drugog izbora osim da
zaposli vie radnika, to vodi rastu ATC na kratki rok, ali na dui rok moe
da proiri svoje kapacitete i ATC se vraa na stari nivo. Kako se preduzee
pomera du krive na dugi rok, tako ono prilagoava veliinu fabrike obimu
proizvodnje.
Ekonomija i dezekonomija obima - kada proseni ukupni troak na dugi
rok opada sa porastom autputa, postoji ekonomija obima, a kada raste,
onda postoji dezekonomija obima. Ekonomija obima nastaje jer vei nivoi
proizvodnje omoguavaju specijalizaciju radnika, podelu posla i bolje
obavljanje tog posla. Dezekonomija obima nastaje zbog problema u
koordinaciji koji se deavaju u velikim preduzeima, a koristi od
specijalizacije su ve ostvarene. Izmeu ta dva se nalaze konstantni prinosi
- nema ni pada, ni rasta ATC, dok koliina autputa raste.
Optimizacija trokova u dugom roku
U dugom roku su svi faktori proizvodnje varijabilni, kao to je ve i reeno,
i ne deluje zakon opadajueg marginalnog proizvoda. Do optimizacije
trokova dolazimo pomou izokvante - kao to je kriva indiferencije pokazuje
potroaev optimum, tako izokvanta pokazuje optimizaciju trokova. Na
vertikali i horizontali su inputi (zemlja i rad, na primer), a na izokvanti
jednake koliine autputa. Faktori su savreni supstituti, a ista koliina
autputa se moe proizvesti na dva razliita naina - radnointenzivni (vie
rada) i radnotedni (manje rada). Za svaki nivo proizvodnje postoji

razliita kombinacija faktora proizvodnje - svaki nivo proizvodnje se moe

dostii razliitim trokovima.
Drugo, isto kao to kod potroaa postoji budetsko ogranienje, kod
proizvoaa postoji kriva jednakih (zadatih) trokova. Izokvanta pokazuje
razliite kombinacije faktora proizvodnje koji daju isti nivo proizvodnje, dok kriva
jednakih trokova pokazuje sve kombinacije faktora proizvodnje koje
mogu da se plate iz zadatog budeta. Optimalna taka se nalazi tamo gde
je izokvanta tangentna krivi jednakih trokova, gde je isti nagib - tu se
koliina autputa proizvodi uz minimalne trokove. Nagib krive jednakih
trokova je: Pr/Pz (kad su rad i zemlja faktori proizvodnje), a nagib izokvante
je jednak odnosu supstitucije dva faktora proizvodnje MPr/MPz (kao GSS
kod potroaa). Dakle, za optimum vai: MPr/MPz = Pr/Pz, odnosno, MPr/Pr
= MPz/Pz.

Preduzea na konkurentnim tritima

22. decembar 2013
20:57

Prihod
Ovde je osnovni nivo analize konkurentno trite, koje se odlikuje mnotvom
kupaca i prodavaca, identinou njihovih proizvoda i slobodnim ulaskom ili
izlaskom sa trita. Trea osobina nije posebno vana za analizu konkurentnih
preduzea, ali moe da oblikuje dugorone ishode na konkurentnim tritima.
Prihod je jednak: P x Q, cena puta koliina. S obzirom da se cena na
konkurentnim tritima uzima kao data, to znai da cena ne zavisi od
koliine autputa. Kao i u sluaju trokova, i u sluaju prihoda su nam vani
proseni prihod i marginalni prihod. Proseni prihod (TR/Q) nam pokazuje
koliki prihod preduzee dobija od prosene prodate jedinice - ili, proseni
prihod je P x Q / Q, odnosno (to vai za sva preduzea) - proseni prihod je
jednak ceni prodate jedinice. Marginalni prihod (deltaTR/deltaQ) predstavlja
promenu ukupnog prihoda od prodaje svake dodatne jedinice, a u sluaju
iskljuivo konkurentnih preduzea, marginalni prihod je jednak ceni
dobra, jer je P fiksno za konkurentna preduzea (uzimaju cenu kao datu), tako
da se za promenu Q u iznosu od jednog dobra ukupni prihod poveava za
P.
Maksimizacija profita i kriva ponude konkurentnog preduzea
Da bi neko preduzee maksimiziralo svoj profit, ono bira koliinu koja profit
ini to je mogue veim. Ili, odluka o maksimizirajuoj koliini moe da se
donese uporeivanjem marginalnih trokova i marginalnog prihoda - sve
dok je marginalni prihod vei od marginalnog troka, poveanje autputa
vodi i poveanju profita. Ako je marginalni prihod vei od marginalnih
trokova, onda treba poveati proizvodnju, a ako je manji, onda je treba
smanjiti - a ako su jednaki, onda ne treba nita menjati. To je nivo
autputa koji maksimizira profit, i to je opte pravilo maksimizacija profita marginalni troak i marginalni prihod su jednaki za autput koji
maksimizira profit.
Pri porastu cene, preduzee poveava proizvodnju, jer je marginalni
prihod sada vei od marginalnog troka i ima prostora za maksimizaciju

profita - nova koliina je ona pri kojoj su marginalni prihod i marginalni trokovi
jednaki, tj. MT su jednaki novoj ceni. Poto kriva MT odreuje koliinu
autputa, ona predstavlja krivu ponude konkurentnog preduzea.
U nekim situacijama, preduzee moe da odlui da obustavi proizvodnju. Tu
treba razlikovati dva sluaja: privremeno obustavljanje proizvodnje
(shutdown) i trajni izlazak sa trita (exit). Ova kratkorona i dugorona
odluka se razlikuju jer fiksni trokovi ne mogu da se izbegnu na kratki
rok, ali mogu na dugi rok. Kada se donosi odluka o privremenom
obustavljanju proizvodnje, fiksni troak je nepovratan, ali na dugi rok, nije
nepovratan. Na isti taj kratki tok, fiksni trokovi se ignoriu jer ne mogu
da se vrate (sunk costs). Ako odluujemo o privremenom obustavljanju
proizvodnje, to zavisi od odnosa varijabilnih trokova i ukupnog prihoda ukupni prihod se gubi, ali se pravi uteda na varijabilnim trokovima (fiksni
ostaju - nepovratni). Preduzee obustavlja proizvodnju ako je ukupni prihod
manji od varijabilnih trokova - ili, drugim reima, ako je cena dobra manja
od prosenog varijabilnog troka, jer odluka o proizvodnji zavisi i od toga da li
cena koja se dobija moe da pokrije AVC proizvodnje te jedinice. Ako ne
pokriva, ono obustavlja proizvodnju, i kasnije moe da je pokrene ako se
uslovi promene i cena bude vea od AVC.
Ako smo rekli da kriva marginalnog troka predstavlja krivu ponude, onda je
kriva ponude na kratki rok onaj deo krive MT koji se nalazi iznad krive
AVC.
U sluaju dugorone odluke izlaska sa trita, preduzee opet gubi ukupni
prihod, ali moe da napravi utedu i na fiksnim i na varijabilnim
trokovima - odnosno, preduzee izlazi sa trita ako je ukupni prihod
manji od ukupnih trokova. Drugim reima, izlazi ukoliko je P manje od ATC,
odnosno kada je cena dobra manja od prosenog ukupnog troka, a na
trite ulazi kada je cena vea od ATC. Ako je cena jednaka ATC, onda
imamo ravnoteu. Dugorona kriva ponude preduzea je onaj deo krive
MT koji se nalazi iznad krive ATC. Profit tako moe da se rauna kao: (P-ATC)
x Q, to nam je od koristi prilikom grafikog prikazivanja. Kada je cena, pri datoj
koliini autputa, iznad ATC, onda je taj deo izmeu P i ATC, ta razlika, profit.
Ako je cena ispod ATC, onda je u pitanju gubitak.
Kriva ponude na konkurentnim tritima
Trina ponuda je zbir individualnih ponuda - u ovom sluaju, to je zbir
ponuda svih firmi koje uestvuju na tritu. Postoje dve situacije,
kratkorona i dugorona: trina ponuda sa fiksnim brojem firmi (u
kratkom roku je firmama teko da uu ili izau sa trita) i trina ponuda sa
ulaskom i izlaskom (jer na dugi rok nove firme mogu da uu, a stare da izau,
tj. broj preduzea moe da se prilagodi promenljivim uslovima na tritu).
Kratkorona ponuda: po bilo kojoj zadatoj ceni, svako preduzee nudi onu
koliinu proizvoda pri kojoj je marginalni troak jednak ceni tog dobra. Ve je
reeno da kriva MT iznad krive AVC predstavlja ponudu preduzea na
kratak rok. Zato kratkorona kriva ponude odslikava individualne krive
marginalnih trokova preduzea koje su na tritu.
Dugorona ponuda: pretpostavka je prvo da sve firme imaju pristup istoj
proizvodnoj tehnologiji i istim tritima faktora proizvodnje, zbog ega
sva preduzea i sva potencijalna preduzea imaju iste trokovne krive. Odluka

o ulasku zavisi od podsticaja preduzetnika - ako su preduzea na nekom

tritu ve profitabilna, oni e ulaziti na to trite, ime e se koliina
poveati, a cene i profit smanjiti. I suprotno - ako preduzea koja su na
tritu ostvaruju gubitke, neka od njih e sa njega izai, ime e se smanjiti
koliina i poveati cene i profit. Na kraju tog procesa ulaska i izlaska, ostaju
samo preduzea koja ostvaruju nulti ekonomski profit. Drugim reima,
proces ulaska i izlaska se okonava tek kada se izjednae cena i ATC
(poto, kada je cena iznad ATC, postoji viak i nova preduzea ulaze, a ako je
ispod, onda izlaze), ime se dolazi do ravnotee. Meutim, ako je P = ATC, a
konkurentna preduzea proizvode kada je P = MT, onda su u ovom sluaju
MT = ATC. To je efikasni obim preduzea, jer se pri njemu krive MT i ATC
seku - odnosno, taka minimalnog prosenog ukupnog troka. Ovo znai da
dugorona ravnotea na konkurentnim tritima znai da preduzea
posluju na efikasnom obimu. Pri nultom ekonomskom profitu, gde je P =
MT = ATC, kriva ponude je horizontalna linija, jer se pri datoj ceni koliina
ne menja. Ako se cena promeni, ulaze nova preduzea i ona se opet, preko
poveanja koliine, vraa u horizontalu pri novoj ceni.
Meutim, zato bi preduzea uopte poslovala ako je profit nula? Zato to je u
pitanju ekonomski profit, koji nadoknauje oportunitetne trokove
vremena i novca koje bi vlasnici stekli da rade neto drugo - ekonomski profit
je nula, ali je raunovodstveni pozitivan.
Zato je dugorona kriva ponude rastua? Iz dva razloga:
1.
Neki resursi koji se koriste u proizvodnji mogu biti ogranieni - recimo,
zemlja: kada se povea tranja za poljoprivrednim proizvodima,
ponuda moe da se povea samo uz rast trokova, a to znai
poveanje cena, to rezultira u rastuoj dugoronoj krivi ponude;
2.
Preduzea mogu imati razliite trokove - u tom sluaju, neke firme
mogu imati pozitivan ekonomski profit, pri emu cena odraava ATC
graninog preduzea - onog koje bi izalo sa trita da se cena imalo
smanji - ekonomski profit tog preduzea je jednak nuli, dok firme sa niim
ATC imaju pozitivan profit;
Jedan osnovni zakljuak: poto preduzea na dugi rok mogu lake da uu ili
izau sa trita, kriva dugorone ponude je elastinija od krive
kratkorone ponude (tj. promena ponuene koliine vie reaguje na promenu
cene), to uostalom proizilazi i iz njenog oblika (horizontala - savrena
elastinost ponude).

Modeli nesavrene konkurencije

23. decembar 2013
1:13

Monopol
Na konkurentnom tritu, preduzee je price-taker - uzima cenu kao datu, dok
monopolista ima trinu mo da odreuje cenu i zato je price-maker. Takva
trina mo menja odnos izmeu cene i trokova proizvodnje. Dok
preduzee na konkurentnom tritu uzima cenu kao datu i odreuje svoju
proizvodnju tako da se ona izjednai sa marginalnim trokom, monopol uvek
naplauje cenu koja je iznad njegovog marginalnog troka (on moe biti
nekoliko dolara, a cena nekoliko stotina). Ipak, uprkos tome, monopol nije u

stanju da naplati kakvu god cenu eli, jer bi ljudi ipak prestali da kupuju
neki proizvod u sluaju astronomskih cena.
Firma je monopolista ako je jedini prodavac nekog proizvoda i ako taj
proizvod nema bliske supstitute. Meutim, fundamentalni razlog
monopola su visoke barijere ulasku na trite - on ostaje jedini prodavac je
druga preduzea ne mogu da uu na trite i budu konkurencija. Te
barijere imaju tri glavna uzroka:
1.
Vlasnitvo nad kljunim resursom - ako samo jedan prodavac ima
neto to svima treba ili to predstavlja neophodno dobro, on moe da
odreuje cene po svom nahoenju (primer De Bersa i dijamanata,
kontroliu oko 80% svetske proizvodnje dijamanata, ulau mnogo u reklame
kako bi svoj proizvod izdvojili kao jedinstven i time uveali svoju trinu
mo), ali su u stvarnosti primeri ovakvih monopola retki jer su trita
internacionalna;
2.
Drava jednom preduzeu ili pojedincu daje ekskluzivno pravo da
proizvodi neko dobro ili uslugu - to moe biti i politika odluka (kraljevi
daju prava na poslovanje) ili u javnom interesu (kada je u javnom interesu
da neto bude centralizovano i proizvoeno na jednom mestu), u nekim
sluajevima - zakoni o patentima i zakoni o zatiti autorskih prava
predstavljaju dva primera ovakve politike - zakon o patentima, recimo,
garantuje farmaceutskom preduzeu da samo ono ima u narednih 20
godina prava na proizvodnju, ime se podstie ulaganje u istraivanje i
u budunosti, dok zatita autorskih prava garantuje autoru neke knjige,
recimo, da niko osim njega ne moe da prodaje i umnoava tu knjigu, ime
ga podstie da i u budunosti stvara takva dela, pri emu je on
monopolista - meutim, loa strana toga je to su onda cene vee nego
to bi inae bile;
3.
Prirodni monopoli - neka grana je prirodni monopol kada je u stanju da
celo trite samo snabde nekim dobrom uz nie trokove nego to bi
to uradilo dva ili vie preduzea, i to nastaje kada u znaajnom delu
autputa postoji ekonomija obima - primer za to je vodovod, jer
preduzee mora da izgradi vodovodnu mreu, to predstavlja fiksni troak, i
taj troak se raspodeljuje na celu populaciju, to ga znatno umanjuje. Kada
bi dva ili tri preduzea svaka gradila svoju mreu, onda bi fiksni
trokovi bili vei, to zbog izgradnje tri mree, to zbog podele fiksnih
trokova sa manjim brojem korisnika (imali bi manji deo trita). Prirodni
monopoli ine ulazak na takvo trite neprivlanim, jer druga preduzea
znaju da ne mogu da imaju iste niske trokove kao i monopolista, jer bi
imali manji deo trita - ipak, ako se trite iri, moe doi do razvoja
konkurencije;
Kriva tranje monopoliste - ista je kao kriva tranje na savreno
konkurentnom tritu, iz prostog razloga to monopol predstavlja celo
trite. Ipak, upravo opadajui karakter krive tranje predstavlja i prepreku
podizanju cena u beskonanost, jer traene koliine padaju sa rastom cene.
Suprotno tome, konkurentno preduzee ima horizontalnu krivu tranje, jer
uzima cenu kao datu i pri njoj proizvodi neku koliinu, a ponuda mu raste sa
rastom cene, dok monopol sputa cenu da bi poveao prodaju.
Oligopol

Oligopol je jedan model nesavrene konkurencije (dok monopol ne spada u

nesavrenu konkurenciju jer nema nikakve konkurencije), dok je monopolistika
konkurencija drugi.
Na oligopolskom tritu postoji samo nekoliko prodavaca koji prodaju slian
ili identian proizvod - s obzirom da ih je tako malo, postupci svakog mogu
da utiu na profit drugog, pa su zato oligopolska preduzea meusobno
zavisna. Drugim reima, postoji tenzija izmeu saradnje i sopstvenih
interesa. Oligopolisti su u najboljem poloaju kada sarauju i ponaaju se
kao monopolista - nude malu koliinu autputa (koja je ispod koliine na
konkurentnom tritu i prema tome drutveno neefikasna) i naplauju
cenu koja je vea od marginalnog troka. Ipak, s obzirom da se oni pre svega
brinu o sopstvenom profitu, postoje odreeni faktori koji spreavaju
monopolski ishod.
Duopol je najjednostavniji oblik oligopola, postoje samo dva prodavca. Oni
mogu da se udrue, to znai da mogu da se dogovore oko koliine koju
proizvode i cene po kojoj je prodaju, a ako nastupaju kao grupa i slono,
onda se to zove kartel (najbolji primer je OPEC). Kada se formira kartel, to je kao
da na tritu postoji monopol. Ipak, to nije tako lako iz dva razloga: 1.
antitrustovski zakoni koji zabranjuju meusobno dogovaranje; 2. kartel je
teko odravati, jer se u njemu stalno vodi borba za podelu profita. Ako
oligopolisti slede lini interes, poveae koliinu koju prodaju iznad
monopolske koliine, pa e prodavati ispod monopolske cene i tako sebi
smanjiti profit na due staze, iako se on kratkorono moe poveati. S obzirom
da su oni svesni tog smanjenja profita koje nastaje od poveanja koliine,
oligopoli u nekom trenutku mogu prestati da poveavaju koliinu jer imaju
takav podsticaj - profit bi im se smanjio. Ravnotea u kojoj ekonomski akteri
koji deluju jedni na druge biraju strategije u skladu sa strategijama koje su drugi
izabrali se zove Neov ekvilibrijum. U toj situaciji, niko nema podsticaj da
menja ponuenu koliinu jer znaju koliko drugi nude kao i to da i drugi mogu
poveati svoju koliinu, pa prema tome ostaju pri istom nivou proizvodnje
- to dobro ilustruje tenziju izmeu saradnje i konkurencije.
Posledice oligopola ukoliko nema dogovora (a dogovor je sve tei to je
oligopol vei, a i teak je zbog linog interesa):
1.
Ukupne ponuene koliine su iznad monopolistike, ali ispod onih
na tritu savrene konkurencije;
2.
Cene su ispod monopolistikih, ali iznad onih na tritu savrene
konkurencije;
3.
Ukupni profiti su manji od monopolistikih;
Monopolistika konkurencija
Monopolistika konkurencija je onaj model koji ima i osobine konkurencije i
osobine monopola. S jedne strane, postoji mnogo prodavaca i kupaca na
tritu i ulaz i izlaz sa trita su slobodni. Ipak, sa druge strane, svaki
prodavac nudi proizvod koji se bar malo razlikuje od drugih i samim tim ne
uzimaju cene kao date, ve mogu da vre uticaj na cene upravo zbog te
posebnosti svog proizvoda i moe da prodaje iznad MT. Dakle:
1.
Mnogo prodavaca;
2.
Diferencijacija proizvoda;
3.
Slobodan ulaz;

Raspodela i oblici kapitala

11. januar 2014
20:18

Prvo: raspodela i oblici kapitala (beleke + trite rada labus)

Drugo: drava u ekonomiji + javna dobra i eksternalije (menkju)
Tree: fin. trita
etiri: modaliteti ekonomske politike (prezentacije + inflacija + semjuelson
(devizna trita)
Profit, kamata i dividenda
Da bi se proizvodnja obavljala, neophodno je da faktori proizvodnje - kapital, rad,
zemlja - budu na raspolaganju. Osim toga, vane su, kao osobine dominantnog
ekonomskog modela, i institucija privatne svojine, pravna drava i
graansko drutvo, kao ono to vri specifinu kombinaciju faktora
proizvodnje. Oni se kombinuju u procesu proizvodnje i rezultat se potvruje na
tritu - trite daje konani sud o proizvodnji, jer se tamo formiraju cene.
Poenta ekonomskog sistema je tako da: 1. preusmeri viak iz oblasti gde on
postoji u oblast u kome ga nema, pa se moe rei da je ekonomija nauka o
viku; 2. da omogui mobilnost proizvodnje.
Kako bi se dolo do faktora proizvodnje, potreban je novac - novac postaje
kapital tek kada se pretvori u neto - u faktore proizvodnje. Svi faktori se
mogu kupiti za novac, a taj novac moe biti ili sopstveni, ili, to je ei
sluaj, njegov najvei deo jeste predujmljen (pozajmljen) za proizvodnju.
Kapital moe biti domai ili strani, kao i krupni i usitnjeni, ratrkani (meu
stanovnitvom).
Razlikujemo etiri vrste kapitala i njemu srodne vrste profita:
1.
Industrijski kapital i profit;
2.
Trgovaki kapital i profit;
3.
Zajmovni kapital i kamata;
4.
Akcijski kapital i dividenda;
Industrijski kapital i profit
Novac koji se pretvara u kapital mora biti na odreenom nunom nivou za
poetak proizvodnje, a taj nivo se istorijski poveava, iako ponekad
pretpostavljamo da postoji slobodan ulaz na trite. Pre poetka proizvodnje,
treba izabrati odgovarajuu pravnu formu za preduzee. Tako, proces
proizvodnje izgleda ovako: N (sopstveni ili predujmljeni kapital)---> R (radna
snaga Rs + postojani kapital Sp) ----> P (proces proizvodnje) ----> R1 (autput,
finalni proizvodi) ----> N (ili N1, prihod od prodaje proizvoda, mora biti vei od
poetnog, kako bi se obezbedio profit i akumulacija, iako kratkorono moe
biti jednak). S obzirom da je osnovni motiv proizvodnje prisvajanje profita,
treba obratiti panju na sledee:
1.
Raspodelu i konkurenciju (market share) u istoj grani privrede ;
2.
Raspodelu meu granama - tu se isti trite, u odnosu na to gde se
ostvaruje dobitak a gde manjak;
3.
Seljenje kapitala - moe se seliti iz grane u granu, ili meu regionima ili
meu zemljama;
Profit se moe, u prvom planu, podeliti na fond akumulacije i na fond za linu
potronju. Fond za akumulaciju bi, po pravilu, trebalo da bude vei od ovog
drugog. U sluaju industrijskog kapitala, profit je prihod od angaovanog
kapitala i pokazuje stepen oplodnje ukupnog kapitala. Deli se na
preduzetniku dobit i kamatu (koja mora da se plati na predujmljeni deo

kapitala - osim toga, moe i da se rauna kao oportunitetni troak (ekonomski vs.
raunovodstveni profit)). Osim toga, imamo i profitnu stopu = dobit/kapital.
Trgovaki kapital i profit
Trgovina ne stvara profit, ali uestvuje u njemu, te tako i postoji raspodela
profita izmeu industrije i trgovine. Optu profitnu stopu tako moemo da
posmatramo kao = dobit
/ industrijski kapital + trgovaki kapital.
Trokovi prometa se dele na:
1.
Proizvodne trokove - trokove rezerve i skladita i transportne trokove;
2.
iste trokove prometa - mare, reklame i rad u trgovini;
Zajmovni kapital i kamata
Uzrok nastanka zajmovnog kapitala se nalazi u pojavi slobodnog novanog
kapitala. Postoje dva oblika kretanja: opti (N-R-N') i zajmovni (N-N').
Kamatna stopa je stopa prinosa onoga ko je zajmodavac - koliko on zarauje
od pozajmljivanja neke koliine novca. Ona zavisi od: 1. profitne stope; 2.
ponude i tranje. Profitna stopa mora biti vea od kamatne, jer u
suprotnom nema podsticaja za proizvodnju - to se tie ponude i tranje, ako
je tranja velika, onda moe biti vea od profitne, a ako je mala, onda moe biti
manja.
Postoji uzajamna veza izmeu kamate i investicija, a na grafikonu je kriva
opadajua (slina Filipsovoj krivi). Ako su kamate visoke, nivo investicija je mali,
a ako su niske, onda je veliki. Kada je kamatna stopa visoka, onda i profitna
stopa mora biti izuzetno visoka da bi je pokrila i investicioni prag je veliki.
Eskontna stopa je osnova za sve kamate, donja granica, te primarna cena
novca.
Akcijski kapital i dividenda
Jedna od pretpostavki postojanja akcijskog kapitala jeste i koncentracija i
centralizacija kapitala - drugim reima, on postoji samo u velikim
preduzeima. Akcija je pravna potvrda (hartija od vrednosti) o kapitalu
uloenom u preduzee koja donosi prava na:
1.
Upravljanje preduzeem - direktno ili indirektno;
2.
Dividendu - kao prihod od ulaganja u kapital;
3.
Steajnu masu - naknadu u sluaju propasti (steaja) preduzea, ali
postoji prioritet - prvo se isplauju kreditori, pa tek onda akcionari;
Vrste akcija:
1.
Obine - standardna forma, nosi sva tri prava;
2.
Preferencijalne - unapred odreena dividenda, nema prava na
upravljanje - samim tim njen vlasnik snosni manji rizik;
3.
Kumulativne - unapred odreena dividenda, ali sa pravom prve isplate;
Akcije imaju nominalnu vrednost - to je njihova poetna cena, pri prvoj
prodaji (emisiji), a uglavnom je niska, da bi se to vea koliina prodala
(mada ne sme da bude preniska, jer postoji rizik da se ne skupi dovoljno
kapitala). Posle prodaje po nominalnoj vrednosti, na tritu (i to
sekundarnom) se formira cena akcije, koja se rauna ovako: Nv x
dividenda/kamata. Ako je dividenda vea od kamate, cena raste, a ako je
manja, onda pada. Akcija se posle emisije moe prodati treem licu - kupili smo

po nominalnoj vrednosti X, ali je prodajemo po ceni P, koja zavisi od poslovanja

preduzea, i tako se moe stei dobit.
Preduzee odluuje kako raspodeljuje profit, pa kapital delimo na:
1.
Osnivaki kapital (equity);
2.
Objavljene rezerve;
3.
Neobjavljene rezerve - samo uprava zna za njih;
4.
Nerasporeeni dobitak - posle moe da slui za investicije;
Ako su rezerve i nerasporeeni dobitak veliki, cene akcija rastu, s obzirom
da se oekuje da e preduzee uspeno poslovati, da mu dobro ide. Ako su
rezerve i dobitak dovoljno veliki, to moe da se pretvori u osnivaki kapital i
da se tako zadri u preduzeu, jer bi inae otilo van kada bi se pretvorili u
akcije.
Renta
Renta je iznos koji zakupac plaa vlasniku zemlje (ili bilo koje druge fiksne
imovine) , i u tom smislu predstavlja kapitalizaciju ulaganja u tu imovinu.
Razlikujemo tri vrste rente:
1.
Apsolutna renta - cena ogranienog, retkog resursa (mada je svaka
zemlja retka);
2.
Diferencijalna renta I - posledica ekstraprofita koji donose korienje
parcele na bazi vee plodnosti i vee blizine tritu, prisvaja je vlasnik
zemlje - uopte, ono po emu se neka imovina razlikuje od druge (stan
u centru, zemlja pored puta, itd);
3.
Diferencijalna renta II - nastaje usled dodatnog ulaganja u imovinu,
a u sluaju zemlje, to se odnosi na intenzifikaciju poljoprivredne
proizvodnje (navodnjavanje i tome slino), a u sluaju imovine poput
stanova, moe biti ulaganje u opremanje stana - taj ekstraprofit nije
unapred poznat, a vlasnik ga moe prisvojiti samo u novom ugovoru, ukoliko
su ulaganja obavljena za vreme trajanja starog;
Najamnina i trite rada
Najamnina je cena rada, novani iznos koji predstavlja prihod od rada.
Visina najamnine zavisi od: trokova ivota, ponude i tranje rada i
kolektivnih ugovora. Dele se na: najamnine od vremena (broj sati x nadnica) i
najamnine od komada. Takoe, najamnina moe biti:
1.
Nominalna - novani iznos, plata;
2.
Realna - pokazuje kupovnu mo najamnine, moe da pada ak i kada
nominalna raste, gleda se u odnosu na potroaku korpu i rauna
preko IPC;
3.
Relativna - pokazuje odnos najamnine i vika vrednosti, ili odnos
izmeu radnih i neradnih dohodaka;
Trite radne snage
Trite radne snage ne funkcionie na isti nain kao i druga robna trita tu su u pitanju odnosi razmene koji su pod brojnim institucionalnim
uticajima koji tritu rada daju poseban karakter. Radna snaga je subjektivan
faktor proizvodnje, koja prua svoje usluge u obliku rada za odreeni
vremenski period. U strogom smislu rei, tu nema kupovine i prodaje, ve se
radi o iznajmljivanju rada na odreeni vremenski period. Trite rada moe
biti segmentirano - u tom sluaju, ono je podeljeno na posebne delove izmeu

kojih postoje teke prepreke slobodnoj selidbi radne snage - pokretljivost

rada je mala.
U pogledu cene rada i njenog odreivanja, postoje dva pristupa:
1.
Ideja produktivnosti i oskudnosti - ideja produktivnosti na strani
tranje za radnom snagom, ideja oskudnosti na strani ponude radne
snage;
2.
Minimalni ivotni standard radnika - za to se zalau sindikati, te da se
kolektivnim ugovorima moraju predvideti minimalne plate za
odgovarajue kategorije rada;
U prvom sluaju, rad se tretira kao i svaka druga roba - njegovu cenu
odreuju ponuda i tranja, pa tako, ako nadnica pada, raste i tranja za
njom, tj. zaposlenost, kao i obrnuto - to je vea nadnica, to je manja tranja za
radom. Pri nioj nadnici, poslodavcima se isplati da dodatno zapoljavaju, a
kada je visoka, onda nee da proiruju proizvodnju. U idealnom stanju trine
ravnotee, ponuda i tranja za radnom snagom bi bile izjednaene i ne bi bilo
nezaposlenosti. Meutim, poto stvari nisu idealne, uvek postoji neka stopa
nezaposlenosti - nezaposlenost definiemo kao razliku izmeu ponude rada
i tranje za radom - to je viak ponude. Ipak, to se u stvarnosti ne dogaa plate su rigidne nadole (ne mogu tek tako da se sputaju) jer su zaposleni
navikli na neki postignuti standard ivota i suprostavljaju se padu plata.
Drugo, rast stanovnitva i migracije poveavaju ponudu radne snage
nezavisno od cene rada.
U drugom sluaju, minimalna plata treba da slui kao najnia cena rada
ispod koje trine plate ne mogu da padnu. Minimalne plate se odreuju optim
ili posebnim kolektivnim ugovorima, koji predviaju nain kako se ona
odreuje: vezuje se za trokove ivota etvorolane radnike porodice koji
se prate preko potroake korpe. U sluaju promene cene roba, promenila bi
se i minimalna plata. Meutim, postoje dva sluaja, od kojih jedan moe da
ima ozbiljne ekonomske posledice.
U sluaju preniskih minimalnih plata, kada su one ispod njihove trine cene,
fiksiranje takve minimalne plate ne utie na formiranje trinih cena niti na
zaposlenost radnika - nema ekonomskih efekata na tritu rada.
U sluaju previsokih minimalnih plata, jasno je da su trokovi ivota vii od
trino odreenih plata. Poto minimalac mora da se isplauje, to
poveava trokove preduzea, i reakcija na to moe da bude dvostruka: 1.
ono moe da zadri postojei obim zaposlenosti i da posluje sa gubicima, to
e pokrivati iz profita, to u trinim uslovima nije odrivo a ni verovatno; 2.
otpustie odreen broj radnika kako bi se ti poveani trokovi uskladili sa
trinom cenom roba.
Drugi sluaj je veoma realan, te su sindikati zato uvek suoeni sa tom
dilemom kada se bore za vee minimalne plate - njeno poveanje moe dovesti
do smanjenja zaposlenosti - da li je to vredno?
Na tritu radne snage se, kao to je ve reeno, prodaja i kupovina radne snage
reguliu, izmeu ostalog, i kolektivnim ugovorima. Kolektivni ugovor je opti
pravni okvir kojim se ureuju sva pitanja u vezi sa radnim odnosima. Njim
se ureuju uslovi i nain zapoljavanja i otputanja, radno vreme i odmor,
plata i ostali dodaci, obaveze i prava u trajku, zatita na radu i slino. Njih
zakljuuju poslodavci i sindikati, a postoje tri vrste kolektivnih ugovora:
1.
Opti - ureuje prava i obaveze svih radnika na teritoriji jedne zemlje, a
zakljuuju ga reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni
sindikat;

2.

Posebni - odnosi se na poslodavce i radnike samo u odreenoj delatnosti i

zakljuuju ga reprezentativni predstavnici obe strane u toj delatnosti;
3.
Kod poslodavca - zakljuuju ga poslodavaca i reprezentativni sindikat u
njegovom preduzeu;
Ako niko ne ispunjava uslove reprezentativnosti, mogu da se zakljue sporazumi
o udruivanju kako bi se dolo do zakljuivanja kolektivnog ugovora. Pre
donoenja kolektivnog ugovora, vode se kolektivni pregovori izmeu
drave, poslodavaca i radnika. Njihovi interesi su sukobljeni i zbog toga
pregovori mogu da se odue, ali i da se ne zavre nekim pozitivnim ishodom - u
tom sluaju, postoji nekoliko opcija:
1.
Posredovanje - mada to kod nas ne postoji, jer drava direktno uestvuje
u pregovorima;
2.
Arbitraa - zahtev za reenjem spornih pitanja se podnosi arbitranom
sudu ili nekoj drugoj instituciji (ad hoc arbitraa);
3.
trajk - to je krajne sredstvo, ako se ne doe do dogovora, ali je tekovina
radnike klase i ugraena je u modernu demokratsku dravu;
Radnika participacija - moe da se odnosi na participaciju u upravljanju ili
u vidu vlasnitva nad nekim delom akcija (radniko akcionarstvo - jedan od
oblika je i ESOP: employee stock ownership plan). Takoe, radnici mogu i da
uestvuju u delu dobiti preduzea, to se odreuje odlukom skuptine
akcionara, i poslodavci su u nekoj meri spremni na to ako e to poveati
radnu motivaciju. Meutim, to se nije pokazalo isuvie korisnim, jer imaju i
platu i profit, pa ne znaju ta je vanije - ako plate rastu, padaju profiti i obrnuto.
U pogledu dometa participacije, moemo da imamo dva krajnja sluaja:
1.
Integracija radnika u sistem - sistem se usavrava i radnici postaju
njegov deo;
2.
Promena sistema u celini;
U drugim zemljama, iskustva su razliita, od SAD, gde je u pitanju liberalna
drava sa slabim sindikatima, pa do Evrope, gde je socijalna drava (pod
uticajem socijal-demokratije) sa jakim sindikatima koji utiu na vlast. U tom
smislu, participacija moe da slui kao sredstvo za izmirenje ili ublaavanje
suprotnih interesa izmeu drave, radnika i poslodavaca.

Finansijska trita i instrumenti

18. januar 2014
0:09

Pojam finansijskih trita i vrste finansijskih trita

Iako ljudi novac koriste od davnina, poreklo finansijskih trita se nalazi u
XV veku, kada dolazi do pojave prvih berzi (od imena belgijske porodice van
der Burse, u ijoj su se kui trgovci sastajali radi zakljuivanja raznih poslova).
One se ubrzo ire po Evropi, a otkrie Novog sveta je posebno pomoglo
njihov razvoj, jer je avanturistima i trgovcima bio potreban poetni kapital
za finansiranje poduhvata ili trgovine. Na tim osnovama nastaju, krajem XVI
veka, prvi oblici dunikih i vlasnikih hartija od vrednosti. Dunike hartije
su bile koriene za finansiranje drava, esto za ratove, a vlasnike za
finansiranje vanih trgovakih i investicionih poduhvata (Istonoindijska
kompanija u Engleskoj i Ujedinjena Istonoindijska kompanija u Holandiji).

U pogledu regulacije, ona nisu bila ozbiljnije regulisana sve do Velike

depresije 1929, mada je FED osnovan 1913, ali je SEC (Securities and Exchange
Commission) osnovana 1934, i ona se bavi regulacijom finansijskih trita.
Finansijski sistem je danas jedan od najvanijih podsistema ekonomskog
sistema i se sastoji iz tri osnovna podsistema:
1.
Finansijskih trita;
2.
Finansijskih instrumenata;
3.
Finansijskih uesnika i posrednika;
Njegova uloga je da na ekonomian i produktivan nain dovede u sklad dve
vrlo vane makroekonomske varijable: tednju i investicije. Ako trita
podelimo prema aktivi (aktiva je posed koji ima svoju vrednost u procesu
razmene ili vlasnitvo koje sadri vrednost), onda imamo tri vrste trita:
1.
Trite dobara i usluga;
2.
Trite faktora proizvodnje;
3.
Finansijsko trite;
Na prva dva trita se trguje opipljivom ili vidljivom aktivom, dok
finansijska aktiva, ili ''neopipljiva'', svoju vrednost zasniva na legalnom
polaganju prava na budue prihode ili vlasnitvo, tako da u tom smislu ona
uvek vue korene iz opipljive aktive - vlasnitvo nad opipljivom aktivom je
obino finansirano emitovanjem neopipljivog instrumenta - dunikog ili
vlasnikog. Finansijski instrumenti se mogu javiti u obliku kredita,
obveznica, akcija, itd. Ono to je obema vrstama aktive zajedniko jeste to
se oekuje da generiu odreenu koliinu prihoda u budunosti.
Finansijska trita
Ukoliko smo rekli da imaju ulogu da dovedu u sklad tednju i investicije,
moemo je preciznije definisati ovako: njihova uloga je da kanaliu finansijska
sredstva od onih koji imaju viak (investitori) ka onima (potraioci) kojima
nedostaju sredstva (jer ele da potroe vie nego to zarauju), a koji su u
stanju ili da ih produktivno investiraju ili da pomou njih dou do realne
aktive (krediti za kue, stanove, automobile, itd).
Finansijska trita imaju est funkcija (etiri standardne trine funkcije i dve
specifne):
1.
Informativna - na njima dolazi do susretanja ponude i tranje za
razliitim finansijskim instrumentima, ime dolazi do formiranja njihove
cene, koja predstavlja primarnu informaciju na bazi koje trini uesnici
donose svoje odluke u vezi kupovine i prodaje instrumenata - osim cena,
tu se formira i kamatna stopa - cena zajmovnog kapitala - koja je
vana makroekonomska varijabla na osnovu koje se donose vane
poslovne odluke;
2.
Alokativna - to se odnosi na kanalisanje sredstava onih koji su u
finansijskom suficitu (investitori - najvei su domainstva, pa
preduzea iz nefinansijskog sektora, vlada i ino-sektor) ka onima koji su u
finansijskom deficitu (potraioci - najznaajniji su preduzea, pa vlada,
domainstva i ino-sektor) - ta sredstva se izmeu njih mogu kretati na dva
naina: direktni indirektni - direktno finansiranje znai da investitor
svoja sredstva nudi direktno kod poverioca na finansijskom tritu, a
indirektno znai da se finansijska transakcija obavlja uz pomo
finansijskog posrednika (banke, penzioni fondovi, investicioni fondovi,
itd)) - ova funkcija je bitna zbog efikasnosti, jer onaj koji ima viak

3.

4.
5.

6.

sredstava obino nije onaj ko e produktivno investirati, ime se

obezbeuje stalna uposlenost kapitala, a i moe da se finansira
dodatna potronja;
Selektivna - vri se selekcija privrednih subjekata, uspeni su
nagraeni, a neuspeni kanjeni, tako da se, na primer, time konstantno
preispituju performanse preduzea koje ima svoje akcije na tritu
akcija: ako ono ne posluje dobro po miljenju investitora, oni e poeti da
prodaju te akcije, njihova cena e pasti, a ako padne dovoljno, to preduzee
e biti na meti konkurenata, jer e sada moi mnogo jeftinije da kupe
kontrolni paket akcija, tako da opasnost od preuzimanja stalno tera
menadment da radi u interesu vlasnika, ime se pospeuje efikasnost;
Distributivna - nadovezuje se na prethodnu, gde uspeniji u raspodeli
dohotka uzimaju vei njegov deo;
Smanjenje transakcionih trokova - odnosi se na utede u vremenu i
resursima koje bi bilo potrebno utroiti dok se ne poveu investitor i
potraioc sa istim preferencijama - osim toga, lake se prevazilaze
problemi asimetrinih informacija i smanjuju se trokovi trgovine;
Likvidonosna - omoguava vlasnicima finansijskih sredstava da kupe
ili prodaju svoja prava na budue prihode ili vlasnitvo pre roka dospea,
ime se omoguava investitorima da svoja sredstva dre u prinosnim
oblicima ne ugroavajui svoju likvidnost;

U pogledu podele finansijskih trita, mogu se izdvojiti tri:

1.
U zavisnosti od momenta izvrenja transakcije - promptna finansijska
trita (transakcija se obavlja momentalno - akcije, obveznice, itd) i
terminska (transakcija se obavlja u buduem periodu - to su trita
finansijskih derivativa: trguje se forvordima, fjuersima, opcijama i
svopovima - tu se radi o dogovoru dve strane da obave transakciju
unapred dogovorene aktive, pri emu e se isporuka i plaanje izvriti
tanog preciziranog dana u budunosti ili u nekom roku;
2.
Na osnovu roka dospea finansijskih instrumenata - imamo trite
novca (sa rokom dospea do jedne godine) i trite kapitala (rok
dospea iznad jedne godine);
3.
U zavisnosti od toga da li su HoV prvi put u prometu (kada uestvuje
emitent predmeta transakcije) ili ne - imamo primarna i sekundarna
finansijska trita;
Trite novca
Na tritima novca se trguje finansijskim instrumentima koji dospevaju u
roku od jedne godine, a u pitanju su instrumenti koji su visoko likvidni
(ovo trite ima izuzetno duboko sekundarno trite - kontinuirano je, velike
su ponuda i tranja, trokovi transakcija su priblino jednaki, cene su uglavnom
stabilne), tj. mogu se brzo i efikasno pretvoriti u gotov novac (kratkorone
HoV su najblii supstituti novcu). To je velikoprodajno trite, transakcije
prelaze vrednost od milion dolara, trgovina se obavlja elektronski ili putem
telefona. Investitorima na tritu novca cilj nije da profitiraju, ve da tim
kratkoronim plasiranjem novanih sredstava odravaju realnu vrednost
novca i kupovnu mo - zbog niskog rizika, kamate su dosta niske, i tek na
neto viem nivou od stope inflacije, tako da postoji pozitivna realna
kamatna stopa.
Najznaajniji uesnici na tritu novca u SAD su: Federalna blagajna SAD
(Treasury), FED, komercijalne banke, korporativni sektor, dilersko-brokerske

kue, investicione kompanije, finansijske kompanije, penzioni fondovi,

osiguravajue kompanije i individualni investitori.
Najznaajnije hartije od vrednosti na tritu novca u SAD su:
1.
Kratkorone dravne obveznice (treasury bills) - kratkorone dunike
HoV kojima se regulie koliina novca u opticaju, visoko su likvidne,
imaju duboko sekundarno trite, rizik je mali, pa je mala i kamatna stopa;
2.
Blagajniki zapisi (bills) - HoV koja se emituje radi prikupljanja
slobodnih novanih sredstava, najee ih emituju poslovne banke i
druge finansijske organizacije, ali ih moe emitovati i Centralna
banka radi regulisanja koliine novca u opticaju;
3.
Federalni fondovi (federal funds) - kratkoroni fondovi (krediti) koji se
transferiu izmeu banaka, odobravaju se obino na jedan dan, a
banke ovu pozajmicu trae, radi trenutne infuzije sredstava, kako bi
ispunile zahtev likvidnosti koji im postavlja centralna banka (moraju da
dre neki iznos sredstava na raunima centralne banke) - banke
svakodnevno analiziraju svoju likvidnost, pa se nalaze ili na strani ponude ili
na strani tranje - deficitarna banka e od druge banke koja nudi
najpovoljnije uslove uzeti taj kredit - kamatna stopa je niska jer je
rizik mali, a s obzirom da je ovo trite vrlo konkurentno, kamatne stope
na federalne fondove su dobar pokazatelj kratkoronih kretanja na
finansijskim tritima;
4.
Ugovori o rekupovini (repos) - slini su federalnim fondovima, s tim
da su u transakcije ukljueni i nebankarski subjekti - banka ili dilerskobrokerska kua radi prevazilaenja kratkorone nelikvidnosti prodaje
HoV, uz obavezu njihove rekupovine (uglavnom posle jednog dana) po
neto vioj ceni - i oni nose mali rizik, pa je kamatna stopa mala;
5.
Depozitni sertifikati (negotiable certificates of deposit) - dokumentuju da
su sredstva deponovana kod banke, nose kamatnu stopu odreenu
pregovorima izmeu banke i deponenta, kao i datum dospea kamata je niska zbog malog rizika, mada je neto vea od dravnih
obveznica jer je rizik malo vei;
6.
Komercijalni zapisi (commercial papers) - to su neosigurane HoV koje
emituju velike korporacije iji je kredibilitet jedini garant ispunjenja
obaveza (ponekad se garantuje i kreditnom linijom koju je odobrila
banka - ako ne moe da izmiri potraivanja, banka mu pozajmljuje sredstva,
a to im znai jer se umanjuju kamatne stope), a obino ih emituju
korporacije kako bi finansirale potroake kredite za kupovinu
njihovih proizvoda;
7.
Menica (bill of exchange) - nalog da se isplati odreena suma novca moe biti trasirana (kada izdavalac - trasant - daje nalog drugom licu trasatu - da u vreme dospea menica treem licu - korisniku - isplati iznos
oznaen na menici) i sopstvena (izdavalac isplauje korisniku oznaenu
sumu kad menica doe na dospee) - postoji i blanko menica (izostavlja se
naznaena suma, a trasant moe naknadno da upie iznos, uz saglasnost
trasata);
8.
Bankarski akcepti (banker's acceptances) - nalog da se specifikovana
novana suma isplati njenom donosiocu, uloga im je da olakaju
meunarodnu trgovinu, a zbog niskog rizika nose i malu kamatnu
stopu;
Trite kapitala

Dok je investitorima na tritu novca cilj da odre realnu vrednost svojih

sredstava, ekajui da se ukae prilika za investicije, investitori na tritu
kapitala investiraju dugorono u cilju maksimiziranja profita. Zbog veeg
rizika, kamatne stope su vee od onih na tritu novca. Najkrupniji
investitori na tritu kapitala su domainstva koja svoj novac poveravaju
velikim institucionalnim investitorima (fondovima), a na strani tranje su
dravni, regionalni i lokalni organi vlasti, dravne agencije i velike
korporacije.
Berze - na njima se trguje akcijama, a institucija koja kod nas garantuje za
transakcije je Centralni registar, depo i kliring HoV - vodi razliite evidencije i
obavlja poslove kliringa (vri prenos vlasnitva nad HoV istovremeno sa
plaanjem). Najpoznatije i najvee berze su Njujorka berza (NYSE),
Londonska (LSE), Franfurtska (FWB), Tokijska (TSE), itd. One mogu biti u
privatnom (onda su samoregulativne, a monitoring obavljaju dravni organi),
javnom i kvazijavnom vlasnitvu (ekonomske vlasti drave imaju veinski
udeo u vlasnitvu to im daje mo da kontroliu operacije i aktivnosti na
berzi). Performanse berze se mere statistikim instrumentom koji se zove
berzanski indeks, i on meri proseno dnevno kretanje akcija koje se kotiraju
na berzi - najpoznatiji su Dow Jones (meri prosek akcija 30 najpoznatijih
industrijskih preduzea), Standard&Poor's 500 (400 industrijskih, 40
finansijskih, 40 javnih i 20 transportnih kompanija). Na Londskoj je to FTSE 100,
Frankfurtsoj DAX, a na Tokijskoj TSPI. Osim na berzama, akcijama je mogue
trgovati i na vanberzanskom ili OTC (over the counter - preko altera)
tritu, gde ono nije fiziko mesto trgovine, ve se trgovina odvija
elektronski. Najvee i najpoznatije takvo trite je NASDAQ, a indeks koji prate
njegovo kretanje je NASDAQ Composite Index.
Ovde je potrebno napraviti razliku izmeu obveznica i akcija: obveznice su
duniki instrumenti i njima se uglavnom trguje na tritu novca, kao to
smo videli - akcije su vlasniki instrument, uveavaju i stabilizuju kapital
(preko leverage-a, odnosno debt-to-equtiy odnosa). Najznaajniji instrumenti
na tritu kapitala su:
1.
Vlasnike HoV (akcije - stocks, shares) - to je dokument o ulaganju na
osnovu kog akcionar polae pravo na vlasnitvo (deo aktive
preduzea) i na deo neto dohotka preduzea (prihod po odbitku trokova
i poreza) - iz toga proizilaze tri prava: na upravljanje, dividendu i
steajnu masu - vlasnicima akcija se periodino isplauju novana
sredstva u vidu dividendi, a oni njihovim posedovanjem stiu trajni ulog u
aktivi preduzea - emitovanjem akcija, preduzee dolazi do sredstava
neophodnih za finansiranje svojih poslovnih aktivnosti, pri emu su
akcije dugoroni finansijski instrumenti jer nemaju rok dospea;
postoje dve vrste: obine i preferencijalne - u sluaju obinih, vlasnik
ima pravo na upravljanje firmom, ali se oni isplauju tek posle isplate svojih
dugovanja (isto i u sluaju bankrota - prvo se isplauju kreditori, a tek onda
akcionari imaju pravo na steajnu masu), to znai da akcionari snose rizik
poslovanja, jer se moe desiti na nema dovoljno sredstava da se oni isplate
posle isplate potraivanja - osim toga, preduzea nisu zakonski
obavezna da isplauju dividende, to je za preduzee velika prednost,
jer u sluaju tekih okolnosti moe da obustavi isplate akcionarima u sluaju preferencijalnih (koje su hibrid izmeu akcija i obveznica), vlasnik
ima fiksnu dividendu i pravo prve isplate (samo u odnosu na vlasnike obinih
akcija), i ne nose pravo glasa u upravljanju preduzeem;
2.
Hipotekarni krediti (mortgages) - odobravaju se domainstvima ili
preduzeima radi kupovine kue, stana ili neke druge vrste

3.

4.
5.

6.

7.

nepokretnosti, pri emu je ta imovina zalog, a najaktivniji zajmodavci

su komercijalne banke i finansijske kompanije;
Korporativne obveznice (corporate bonds) - obveznice definiemo kao
finansijski instrument kojim se emitent obavezuje da e donosiocu
obveznice izvriti isplate na nain odreen u obveznici - dunike Hov i
krediti su osnovni instrumenti kreditnog trita, ali su obveznice prenosive
i mogu se prodati pre roka dospea - finansiranje putem obveznica je
generalno jeftiniji nain prikupljanja novanih sredstava za
preduzea u odnosu na akcijski kapital, jer se plaanje kamata na
obveznice tretira kao troak, pa se oduzima od ukupnog prihoda pre
oporezivanja, ali je i rizian jer nosi opasnost od dolaska u situaciju
previsokog finansijskog leverida (odnos duga prema vlasnikom
kapitalu - visok je kada je taj odnos preko 30%), to je signal da emitent
nee moi da isplati svoje dugove - ove obveznice emituju preduzea sa
razliitim kreditnim rejtingom: poto veina investitora ne poseduje
dovoljno znanja i strunosti da se uspeno nosi sa rizicima poslovanja,
oni unajmljuju usluge priznatih brokersko-dilerskih kua koje
kvalitativno rangiraju dunike HoV, pri emu su tri najpoznatije
Moody's, S&P Corporation i Fitch - informacije na osnovu kojih se vri to
rangiranje su poslovni izvetaji, poverljive informacije, perspektive razvoja,
itd, a taj rejting je vremenski promenljiva kategorija;
Potroaki i komercijalni bankarski krediti - odobravaju se
preduzeima za finansiranje u realni kapital i potroaima za
kupovinu trajnih potroakih dobara;
Srednjorone i dugorone dravne obveznice - njima se finansira
nacionalni dug, srednjorone dospevaju od 1 do 10 godina, dugorone od
10 do 30 godina - ne postoji rizik neizvrenja obaveza od strane drave,
ali to ne znai da nema rizika, jer poveanje kamatnih stopa moe da
prouzrokuje gubitke, pa su zato kamate na ove obveznice vie u odnosu na
dravne kratkorone (jer na due staze je mogue da doe do promene
kamatnih stopa);
Agencijske obveznice - HoV emitovane od strane agencija koje
sponzorie drava: ona ne garantuje eksplicitno za njih, mada ne bi
dopustila da te agencije propadnu - zbog veeg rizika i manje likvidnosti,
imaju vee kamatne stope od dravnih obveznica, a agencije ih emituju da
bi dole do novca za projekte koji su od nacionalnog znaaja;
Obveznice lokalnih dravnih organa (municipal bonds) - njihovom
prodajom se finansiraju projekti od javnog interesa (kole, putevi,
komunalije, itd) - kod ovih obveznica, kamate su izuzete od poreza, to
smanjuje trokove pozajmljivanja, i poto nisu bez rizika, kamatne
stope su opet vee od dravnih obveznica;

Primarna i sekundarna finansijska trita

Na primarnim tritima se trguje tek emitovanim vlasnikim i dunikim
HoV, a ono ima veliki znaaj za emitenta jer on na njemu sakuplja novana
srestva neophodna za obavljanje poslovne aktivnosti. Tu je od kljune vanosti
da emitent uz pomo investicione banke dobro proceni buduu tranju za
HoV, na osnovu ega se odreuje nominalna vrednost akcija ili u sluaju
obveznica, uslovi pod kojima e se emitent zaduiti. Vano je odrediti
pravilno nominalnu vrednost, jer od toga zavisi koliko e kapitala biti
prikupljeno - ako je cena preniska, bie skupljeno nedovoljno sredstava, a
ako je previsoka, nee biti dovoljno tranje (slino vai za obveznice - ako je
kamatna stopa preniska, nee biti tranje, a ako je previsoka, zaduie se pod

loim uslovima). Sa aspekta investitora, koji je uglavnom portfolio menader

velikih institucionalnih investitora, upravo se na primarnom tritu otvara
mogunost zarade ekstra dobiti - oni trae emitovane HoV koje su trino
potcenjene, pa to kupuju jeftinije na primarnom tritu, a prodaju skuplje na
sekundarnom.
Na sekundarnim tritima se HoV mogu prodati pre roka dospea - tu dolazi
do promene vlasnitva nad HoV nezavisno od volje emitenta. Sa njegovog
aspekta, sekundarno trite je mesto na kome se mogu dobiti informacije o
tranji za njegovim HoV. Na osnovu trinih cena, on je takoe u mogunosti
da preciznije odredi cenu svojih HoV u nekoj od buduih emisija. Sa aspekta
investitora, sekundarno trite obezbeuje likvidnost kupljenih HoV, jer
mogu da ih prodaju ili zamene kad poele. Tu se takoe smanjuju i
transakcioni trokovi, jer ne moraju da se nalaze dve strane sa istim
preferencijama. Trini uesnici koji omoguuju ovom tritu da funkcionie
kontinuirano, efikasno i po niskim trokovima, i koji uparuju ponudu i
tranju, jesu brokeri i dileri, i to:
1.
Brokeri - posrednici koji posluju u ime investitora, odnosno svojih
klijenata, a uloga im je da izvravaju njihove naloge, kao i da na OTC
tritima pregovaraju o cenama, ali osim toga mogu imati i
savetodavnu funkciju, u pogledu ispitivanja finansijskog trita - za
sve to, brokeri naplauju proviziju koja je sastavni deo transakcionih
trokova;
2.
Dileri - posrednici koji posluju u svoje ime, a mogu se javiti i na strani
ponude i na strani tranje - zarauju na osnovu razlike izmeu
kupovne i prodajne cene, imaju svoj inventar akcija - njihova uloga je
od velikog znaaja: s obzirom da je finansijsko trite podlono manjim,
kratkoronim potresima, ali su dileri ti koji neprestano prate kretanja i
izlaze u susret svakoj ponudi i tranji, a osim toga obezbeuju i
pouzdane cenovne informacije;
Finansijski posrednici
Osnovna uloga finansijskih posrednika je da na brz, efikasan i ekonomian
nain alociraju vikove od onih koji ih imaju ka onima koji ih nemaju.
Mogu poslovati za svoj raun, gde ostvaruju prihod na osnovu razlike u
kamatnim stopama ili stope prinosa koju nose HoV, ili za raun svojih
komitenata, gde ostvaruju prihod u vidu provizije, za irok raspon usluga.
Na osnovu naina finansiranja svog poslovanja i strategija plasiranja
prikupljenih sredstava, mogu se podeliti u tri grupe:
1.
Depozitne instuticije;
2.
Ugovorno-tedne institucije;
3.
Investicioni posrednici;
Depozitne institucije su posrednici koji na bazi depozita fizikih i pravnih
lica vre poslove kreditiranja - u to spadaju komercijalne banke i tedne
institucije. U okviru tednih institucija, pravi se razlika izmeu tednokreditnih udruenja, tedionica i kreditnih udruenja. Depozitne institucije
usmeravaju pozajmljena finansijska sredstva (u vidu depozita) od
suficitarnih ka deficitarnim finansijskim uesnicima. Veina sredstava se plasira
u vidu kredita, ali esto posluju i sa finansijskom aktivom. Prihod ostvaruju
od razlike u kamatama, stope prinosa na HoV i provizije na pruene usluge.
Ugovorno tedne institucije prikupljaju sredstva periodino na bazi
ugovora, a poto sa veom sigurnou mogu da predvide isplatu sredstava,

aktiva im je manje likvidna u odnosu na aktivu depozitnih institucija. U njih

spadaju:
1.
Osiguravajua drutva - nude polise osiguranja, koje finansiraju
osiguranici periodinim uplatama u vidu premija - drutvo je nosilac
rizika, jer se obavezuje da e osiguraniku isplatiti ugovorenu sumu novca
u sluaju nekog dogaaja, a za tu uslugu prenosa rizika, osiguranik
plaa premiju, koje drutvo investira u HoV radi oplodnje uplaenih
sredstava, a prihodi ovih drutava su premije (koje su relativno stabilni
prihodi) i prihodi od investicija (koji su podloni svakakvim vrstama rizika)
- vrsta dogaaja koji je predmet polise osiguranja odreuje tip
osiguravajueg drutva: za osiguranje ivota, zdravstveno osiguranje,
imovine, za invalidsko osiguranje;
2.
Penzioni fondovi - spadaju u najvee institucionalne investitore:
finansiraju se doprinosima lanova i sponzora, a s obzirom da su te
isplate vrlo predvidive, to im omoguava investiranje u dugorone
HoV koje potencijalno nose visoke prinose i umereni rizik;
U najznaajnije investicione posrednike spadaju:
1.
Investicione kompanije (fondovi) - koncentriu sredstva velikog broja
sitnih investitora - prikupljena sredstva tih sitnih investitora se koncentriu
i onda se, uz prednosti ekonomije obima, ona investiraju kroz visoko
diverzifikovani portfolio, to individualnim investitorima znaajno
umanjuje rizik, a osim toga, dobijaju uz niske trokove pristup
diverzifikovanom portfoliu - drugim reima, dok su trokovi traenja
neophodnih informacija i transakcija veoma visoki za individualnog
investitora, za investicionu kompaniju su, usled ekonomije obima, vrlo
niski;
2.
Finansijske kompanije - finansiraju se emitovanjem obveznica,
akcija, komercijalnih papira ili uzimanjem kredita od banaka - obino
investiraju u HoV i potroake i komercijalne kredite, a za razliku od
banaka koje primaju male depozite a odobravaju velike kredite, finansijske
kompanije pozajmljuju na veliko, a investiraju na malo;

Drava u ekonomiji
18. januar 2014
22:43

Dravna intervencija i uloga drave

Ideja o slobodnom tritu, bez bilo kakve dravne intervencije, bila je dominantna
u ekonomskoj teoriji, a i praksi, sve do Velike depresije, kada se pokazalo da
takav sistem ne moe sam po sebi da obezbedi stabilan privredni razvoj. Nakon
tih iskustava, pokazalo se da makroekonomska stabilnost zavisi od
agregatne tranje, odnosno od stanja ukupne potronje u drutvu.
Privatna potronja nije bila dovoljna da obezbedi puno korienje postojeih
proizvodnih kapaciteta, pa se javna potronja drave pokazala kao korektiv
trine potronje. U isto vreme, ideja o iroj zatiti socijalno ugroenog
stanovnitva na razliite naine dobija na popularnosti, i time se, uz neke
politike procese, formira drava blagostanja. Drava blagostanja je, osim
klasinih funkcija drave (zatite svojine i ugovora, poreske politike i javnih
slubi, regulisanja novca u opticaju i regulisanja carinske politike) preuzela i
sledee funkcije:
1.
Privrednog subjekta koji kupuje i prodaje robe i usluge;
2.
Zatitnika socijalno ugroenih slojeva;

3.
4.

Makroekonomskog regulatora;
Alokatora oskudnih resursa;

Teorijska osnova ovakvog pristupa nalazila se u Kejnzovim radovima (i u

nekoj meri u radovima Mihaela Kaleckog u Poljskoj i Gunara Mirdala u
vedskoj). Agregatna tranja - bila je nedovoljna u Velikoj Depresiji, jer
opti pad cena nije podstakao veu tranju, jer su ljudi masovno gubili
posao, a opta kupovna mo je padala. To je oborilo Sejov zakon, a Kejnz je dao
novu dijagnozu sa te probleme. Kada privatna tranja nije dovoljna, drava treba
da formira javnu tranju iz budetskih izvora.
Postoje mnogi oblici dravne intervencije u privredu, ali se svi mogu
grupisati u pet osnovnih kategorija:
1.
Drava stvara pravni sistem i regulie ekonomsku aktivnosti propisi o svojini, ugovorima, naknadi tete, krivini propisi o zatiti svojine, o
steaju, kao i radno zakonodavstvo i carinska politika - pravna drava:
odnosi se na funkcionisanje stabilnog i predvidljivog pravnog sistema u
kome su svi privredni subjekti primorani da potuju naela imovinske
odgovornosti;
2.
Kupuje i prodaje robe i usluge - s jedne strane kupuje, a sa druge
prodaje, i to preko dravnih preduzea, i u tom smislu mora da odlui ta e,
kako, i za koga proizvoditi;
3.
Vri transferna plaanja - to je preraspodela dohotka u cilju zatite,
poput socijalne pomoi - priroda transfernih plaanja je u tome to ona ne
podrazumevaju nikakvu uzajamnost davanja - zato drava mora da doe
do prihoda, preko poreza, a kada porezi nisu dovoljni, deava se deficit javne
potronje (drava troi vie nego to moe), to se reava zaduivanjem,
ime se stvara javni dug;
4.
Vodi stabilizacionu makroekonomsku politiku - svako trite prolazi
kroz privredne cikluse, u kraim ili duim intervalima - sutina
makroekonomske politike se svodi na dve stvari: poveanje
zaposlenosti i drutvenog proizvoda i odravanje stabilnih cena, gde
joj na raspolaganju stoje: fiskalna politika, monetarna politika, kreditna
politika, devizna politika, carinska politika i politika plata i cena;
5.
Porezima i subvencijama usmerava alokaciju oskudnih resursa ka
poeljnim upotrebama - porezi kao pokuaj odvraanja resursa iz
nekih oblasti i subvencije kao pokuaj podsticanja ekonomske
aktivnosti u nekoj oblasti, to su oblici indirektnog uticaja drave na
alokaciju resursa;
Uzroci dravne intervencije
Razlozi za dravnu intervenciju su brojni:
1.
Regulisanje monopola - i prirodnih i vetakih;
2.
Pruanje javnih dobara;
3.
Saniranje eksternih efekata - pozitivnih i negativnih eksternalija;
4.
Asimetrinost informacija - s jedne strane, kupci nisu obaveteni o svim
cenama na tritu ili o kvalitetu, a prodavci mogu da ne znaju tanu kupovnu
mo kupaca - asimetrinost postoji kada dve strane nisu jednako obavetene
- drava to moe da reava razliitim propisima kojima obavezuje
proizvoae da obaveste kupce;
5.
Regulacija odnosa izmeu rada i kapitala (posredovanje, kolektivni
pregovori);
6.
Konjukturni i strateki poremeaji - regulisanje privrednih ciklusa;

Privredni ciklusi su manje ili vie regularna fluktuacija drutvenog

proizvoda (kao pokazatelja privredne aktivnosti). Drava pokuava da produi
trajanje ciklusa i da smanji njegove amplitude (depresija - oporavak - bum recesija - depresija. . .). Uzroci mogu biti razni: nedovoljna potronja, tenja ka
monopolima i zatvorenom sistemu, loa makroekonomska politika Tako su
ciljevi dravne intervencije: stabilnost cena, puna zaposlenost, uravnoteenost
budeta i platnog bilansa, ouvanje ivotne sredine, razvoj javnih dobara i
racionalno korienje nacionalnih resursa.
Dravni budet
Na strani prihoda, imamo direktne i indirektne poreze. Putem direktnih
poreza, oporezuju se razliiti oblici dohotka (plate, profiti, kamate, rente), a
indirektni porezi su porezi na potronju (porez na promet, akcize, carine).
Na strani rashoda, imamo robnu javnu potronju i transferna plaanja, pri
emu robna javna potronja utie na BDP i stvara novu vrednost.
Prihodi
Porez na dohodak graana
Porez na dohodak korporacija
Porez na promet
Carine i takse
Porez na naslee i poklone
Dravni zajmovi - obveznice
Rashodi
Rashodi administracije
Rashodi vojske
Socijalni transferi
Zdravstvo i obrazovanje
Dravne subvencije i investicije
U pogledu poreske politike, vana je Leferova kriva (iz ekonomike ponude), koja
pokazuje da e sa poveanjem poreske stope rasti poreski prihodi (stopa je
na horizontali, prihodi na vertikali), ali samo do odreene take, posle koje
prihodi padaju usled prevelike stope.
Javna dobra i eksternalije
Jedan od neuspeha trita jesu eksternalije - nastaju kada se neko bavi
nekom aktivnou koja utie na dobrobit nekoga sa strane, a taj neko niti
plaa, niti dobija neku kompenzaciju zbog tog efekta. Ako su efekti
negativni, onda govorimo o negativnim eksternalijama, a ako su mu od koristi,
onda govorimo o pozitivnim eksternalijama. U prisustvu eksternalija, trina
ravnotea, u kojoj kupci i prodavci imaju maksimalnu korist, nije efikasna, jer
ne maksimizira ukupnu korist drutva u celini.
Negativne eksternalije
Pretpostavimo da neka fabrika emituje tetne gasove koji predstavljaju rizik po
zdravlje onih koji udiu taj vazduh - kako to utie na efikasnost trinog ishoda?

Troak proizvodnje onoga to ta fabrika pravi koji snosi drutvo u celini je vei od
troka koji snosi ta fabrika, proizvoa - drutveni troak ukljuuje
individualne trokove, plus trokove onih na koje zagaenje utie
negativno. Kriva drutvenog troka se nalazi iznad krive ponude, jer
uzima u obzir eksterne trokove, a razlika izmeu te dve krive predstavlja
troak zagaenja. Pitanje je - koliko bi onda trebalo proizvoditi? On bira
onu taku u kojoj kriva drutvenog troka see krivu tranje - ta koliina je
manja u odnosu na trinu, ali je optimalna koliina sa stanovita drutva
- drugim reima, smanjenjem proizvodnje i potronje aluminijuma ispod trine
ravnotee, poveava se ukupno ekonomsko blagostanje. Kako doi do ovog
optimalnog ishoda? Jedna mogunost je oporezivanje, to bi krivu ponude
pomerilo navie za iznos poreza koji se plaa i tako je dovelo na nivo drutvenog
troka. Korienje takvog poreza se zove internalizovanje eksternalija, jer
podstie kupce i prodavce da vode rauna o eksternim efektima, vode
rauna o trokovima koji mogu da nastanu.
Pozitivne eksternalije
U sluaju pozitivnih eksternalija, kriva tranje ne pokazuje vrednost koju
dobru pripisuje drutvo - poto je korist tog dobra vea od one koju mu
pripisuju pojedinci, kriva drutvene vrednosti je iznad krive tranje. Tako
je drutveno optimalna koliina vea od koliine koju odreuje trite. I u
ovom sluaju se uesnici mogu navesti da internalizuju - ali se to radi preko
subvencija, koje smanjuju cenu, jer je jeftinije proizvoditi, pa raste tranja.
Individualna reenja za eksternalije
Nije uvek neophodno da drava reava problem eksternalija, jer ljudi mogu i
sami da ree te probleme. Ponekad se to radi posredstvom etikih kodeksa
ili drutvenih sankcija (ne bacamo ubre na ulicu). Ponekad se to radi preko
dobrotvornih udruenja. Invidualna reenja se oslanjaju na line interese.
U kojoj je meri privatno trite u stanju da rei problem eksternalija ponekad
pokuava da se objasni preko Kouzove teoreme - prema njoj, ako su dve
strane u stanju da bez trokova pregovaraju o alokaciji resursa, onda e
trite uvek reiti problem eksternalija i efikasno alocirati resurse.
Mogu je dogovor prema kome bi trokovi bili kompenzovani, mada je bitna
prvobitna raspodela prava (ije je pravo ''starije'' odreuje i to ko e platiti).
Meutim, jedan od osnovnih problema sa Kouzovom teoremom su
transakcioni trokovi - ona funkcionie kada je dogovor lako postii, ali
trokovi pregovaranja mogu biti veliki, naroito kada je strana mnogo.
Javna politika prema eksternalijama
Kada se dogodi neefikasna trina alokacija resursa, drava moe da reaguje
na dva naina - komandno-kontrolnim merama (direktno se utie na
ponaanje) i trinim merama (nude se podsticaji da bi ljudi samostalno reili
problem). U prvom sluaju, neke stvari mogu da se zabrane - neke vrste
zagaenja ili neke vrste proizvodnje - mada to nije ba jednostavno, a ni
pametno, jer mnogo toga proizvodi zagaenje kao nus-produkt.
Porezi su primer druge mere - podsticaja - a porezi kojima se koriguju
efekti negativnih eksternalija se zovu Piguovi porezi, po Arturu Piguu.
Porezi su podjednako efikasni kao i regulacija, jer to se vie poveava porez,
to se vie smanjuje proizvodnja, i u jednom smislu on jeste cena prava na
zagaenje. Drugo, on je bolji po ivotnu sredinu, jer u sluaju regulacije,

nema motiva da se dalje smanjuje zagaenje kad se dostigne propisani nivo, a u

sluaju poreza, ono e se smanjivati i dalje, u pokuaju da se plaanje to
vie umanji.
Javna dobra i zajedniki resursi
Kada neko dobro nema cenu, onda privatna trita ne mogu da obezbede
odgovarajuu koliinu tog dobra, ali drava moe svojim merama da
koriguje taj neuspeh trita i povea ukupnu ekonomsku dobrobit. Kada
razmiljamo o vrsti dobara o ekonomiji, korisno je da se razmilja u kontekstu dve
osobine: iskljuivosti i rivaliteta. Iskljuivost je svojstvo dobra po kojem
upotreba od strane jedne osobe spreava drugu osobu da ga koristi, a
rivalitet znai da kada ga jedan koristi, smanjuje korienje od strane
drugog. Tako je mogue razlikovati etiri vrste dobara:
1.
Privatna dobra - i jedno i drugo;
2.
Prirodni monopoli - iskljuivi, ali rivalni;
3.
Javna dobra - ni jedno ni drugo;
4.
Zajedniki resursi - nisu iskljuivi, ali su rivalni;
Javna dobra
Prvo, moemo da imamo problem besplatne vonje - neko nije platio za neto,
a ipak moe da ima koristi od njega, i zato trita esto nee da ulaze u javna
dobra jer ne mogu svima da naplate. Neka od javnih dobara su: dravna
odbrana, fundamentalna istraivanja (u smislu opteg znanja, ne konkretnog
znanja), borba protiv siromatva, ali i itav niz manjih fenomena. Kada
drava odluuje da li i koliko neega treba da obezbedi, mora da izvri costbenefit analizu, to nije nimalo jednostavno.
Zajedniki resursi
Zajedniki resursi, kao i javna dobra, nisu iskljuivi, ali imaju svojstvo
rivaliteta, to izaziva novi problem, jer treba da se vodi rauna u kojoj se
meri koristi. To je najbolje sumirano u onome to se zove tragedija
zajednikog poseda (na primer, panjak koji svi koriste sve vie i vie dok se
potpuno ne uniti i cela aktivnost odumire). To moe da se rei smanjenjem
korienja putem uvoenja propisa ili poreza ili pretvaranjem u privatno
dobro. Neki od vanih zajednikih resursa su: ist vazduh i voda (pri emu
njihova degradacija predstavlja savremenu verziju tragedije zajednikog
poseda), javni putevi, divlje ivotinje i tome slino.

Modaliteti ekonomske politike

19. januar 2014
2:04

Uvod
Problemi koji se reavaju ekonomskom politikom su:
1.
Ciklino kretanje privrede;
2.
Inflacija;
3.
Recesija;
4.
Deficit platnog bilansa;
5.
Nezaposlenost;

6.

Odreeni strukturni problemi;

Pri tom treba biti svestan da ekonomska politika moe da ima efekta samo
ako je itav sistem dobro postavljen, jer ako nije, moe biti
kontraproduktivna, uprkos ciljevima. Za to je vana i struktura drutvenog
proizvoda. U teorijskim osnovima razliitih modaliteta ekonomske politike se
nalaze skoro sve ekonomske kole u istoriji - od merkantilizma pa do
ekonomije ponude. Jedna od velikih taki sporenja je i to da li treba uticati
pre na tranju, nego na ponudu i obrnuto. Osnovni cilj svake ekonomske
politike je dugorona stabilnost i privredni rast, to se ostvaruje uticajem na
efektivnu tranju i ponudu, i to preko:
1.
Politike javnih rashoda i dravnog budeta;
2.
Privatne tranje;
3.
Stimulisanja ponude;
Nosioci tih politika su centralna banka i vlada. Modeli ekonomske politike,
odnosno to koji e se model izabrati, zavise od dominantnog sistema
vrednosti u jednom drutvu (jer ekonomska politika nije neutralna, moemo se
opredeliti za vie efikasnosti ili vie pravednosti, ili teiti nekoj uravnoteenoj
kombinaciji), kao i od strukture interesa razliitih drutvena grupa. Vie od
svega, to zavisi od ekonomske konjunkture u kojoj se drutvo nalazi: da li je u
pitanju recesija ili ekspanzija. Neki modaliteti vie reaguju na kratkorone
neravnotee, a neki na dugorone.
Ekonomska politika
Ekonomska politika kreira direktne i indirektne podsticaje koji utiu na
dinamiku rasta drutvenog proizvoda i na odnose u raspodeli, kao i na
odnose izmeu potronje, tednje i investicija.
Kao poetna taka analize uzimaju se potronja i tednja i njihov meusobni
odnos, kao i odnos prema dohotku. Svaki dohodak moemo da podelimo na
dva dela: deo koji odlazi u potronju i deo koji odlazi u tednju. Prema tome:
D = P + , odnosno: P = D - , odnosno: = D - P. Tu uvodimo pojam sklonosti
potronji/sklonosti tednji, odnosno relativni odnos izmeu potronje i
tednje i dohotka - drugim reima, koliko dohotka odlazi na potronju, a koliko
na tednju. Najvea sklonost potronji postoji kada ceo dohodak odlazi u
potronju. Meutim, ti delovi ne rastu ujednaeno sa rastom dohotka:
marginalna sklonost potronji (deo dodatne jedinica dohotka koji ide na
potronju) opada sa rastom dohotka, dok marginalna sklonost tednji raste
sa rastom dohotka - to nam je vei dohodak, to vie tedimo, jer potronja
dostie maksimum na nekom nivou i sve preko toga ide u tednju.
Osim toga, veoma je vaan i odnos izmeu tednje i investicija, jer jedan
deo tednje odlazi u investicije koje odlaze u proizvodnju. Zato su tednja i
investicija vane varijable kada se analizira makroekonomska situacija, jer se
nivo realnog nacionalnog dohotka odreuje u taki preseka krive tednje
i investicija. U tom pogledu, moemo da imamo dva odstupanja od ravnotee
izmeu tednje i investicija:
1.
Depresioni gep - tu situaciju imamo kada je nivo tednje vei od nivoa
investicija, i kada se dve krive seku levo od hipotetike krive pune
zaposlenosti - u toj situaciji, postoji neoptimalna iskorienost resursa,
a depresioni gep, pri kome postoji i nezaposlenost, jednak je razlici
izmeu nivoa tednje i nivoa investicija pri punoj zaposlenosti - na
planu potronje, depresioni gap je ona razlika izmeu aktuelnog nivoa

potronje i ujednaenog nivoa potronje (kriva od 45 stepeni) pri punoj

zaposlenosti;
2.
Inflacioni gep - nastaje u situaciji kada je nivo investicija vei od
nivoa tednje, pri emu se krive seku desno od hipotetike krive pune
zaposlenosti - u toj situaciji, radi se o ''pregrevanju'' ekonomije, imamo
inflaciju, jer ve imamo punu zaposlenost, a ovo se odnosi na rast cena
i rast nominalnog drutvenog proizvoda, pri emu je inflacioni gep
razlika izmeu nivoa investicija i nivoa tednje pri punoj
zaposlenosti - na planu potronje, to je vea potronja od ujednaenog
nivoa (45 stepeni);
Vano je imati na umu da se na nivo investicija utie monetarnom politikom,
a na nivo potronje fiskalnom politikom.
Monetarno-kreditna politika
Monetarna politika je skup indirektnih podsticaja, i nju sprovodi centralna
banka. Njena intervencija je nuna u uslovima recesije i visoke inflacije.
Ciljevi monetarne politike su:
1.
Rast u uslovima monetarne stabilnosti;
2.
Ekspanziona (antidepresivna) politika za cilj ima da povea obim novca
(i tako zatvori depresioni gep) u ekonomiji, to sprovodi kupovinom
ranije emitovanih HoV, smanjenjem kamatnih stopa i smanjenjem
obaveznih rezervi;
3.
Restriktivna (antiinflaciona) politika za cilj ima da smanji obim novca (i
tako zatvori inflacioni gep) u ekonomiji, to sprovodi prodajom dravnih
HoV, poveanjem kamatne stope i poveanjem obaveznih rezervi;
Ideal je da se tednje i investicije poklapaju na nivou pune zaposlenosti,
odnosno da se krive seku u taki pune zaposlenosti. Promena nivoa tednje
je dugorona stvar, ali je promena nivoa investicija kratkorona (preko kamatne
stope, rezervi i prodajom HoV). Pri niskim kamatnim stopama, krediti su
jeftiniji i povoljniji, na ta potencijalni investitori reaguju i investicije rastu.
Slian efekat se postie i smanjenjem stope obaveznih rezervi, ime vie novca
postaje dostupno u cirkulaciji. To su potezi u sluaju depresionog gepa - u sluaju
inflacionog, obrnutim merama se smanjuje koliina novca, pa samim tim i
investicija. Manipulie se investicijama upravo zato to su one kratkorona
stvar.
Fiskalna politika
Nosilac fiskalne politike je drava, odnosno vlada. Za razliku od monetarne
politike, gde imamo indirektne mere, ovde se radi o direktnim podsticajima i
direktnom meanju u ekonomiju. Fiskalna politika obuhvata politiku
oporezivanja i politiku javnih rashoda. Ciljevi fiskalne politike su
makroekonomska stabilnost, ravnotea budeta i privredni rast. Njom se
utie na privatnu potronju, putem poreske stope, ali i na javnu potronju, putem
dravnih rashoda. Preveliki budetski suficit nije dobar ishod, jer je javlja
problem realizacije drutvenog proizvoda, ali ni budetski deficit nije
dobar, ve se tei ravnotei. Kao i platni bilans, i budet treba da bude
uravnoteen kako bi se postigli ciljevi fiskalne politike.
Ona moe da ima dva pravca:
1.
Antidepresivni (ekspanzivni) - smanjuju se porezi (kako bi se poveala
privatna potronja) i poveavaju se javni rashodi (kako bi se poveala

javna potronja), a sve u to u cilju zatvaranja depresionog gepa na planu

potronje;
2.
Antiinflaciona (kontrakciona) - poveavaju se porezi i smanjuje se
javna potronja, kako bi se zatvorio inflacioni gep i smanjila potronja;
U fiskalnoj politici postoje tzv. ugraeni stabilizatori - elementi ekonomskog
sistema koji sami po sebi ublaavaju ekonomske fluktuacije, nije potrebna
neka posebna intervencija drave i deluju spontano i manje-vie bez
prevelikog odlaganja. U to spadaju:
1.
Stabilnost plata - u recesiji, plate su rigidne nadole i ne mogu da padaju
zauvek, samo do nekog nivoa, to garantuje odreeni minimum potronje;
2.
Automatizam poreskih obaveza - u recesiji, manji je dohodak, pa su
manji i porezi (vie ostaje za potronju), a u ekspanziji, porezi su vei (to
ograniava privatnu potronju i gura ka smanjenju inflacionog gepa);
3.
Kompenzacije za nezaposlene - zato to u recesiji raste izdatak za ovo,
ime se poveava potronja neophodna da bi se zatvorio depresioni gep, a u
ekspanziji pada i time utie na da inflacija bude manja;
4.
Pomo poljoprivrednicima - logika je ista kao i kod pomoi za
nezaposlene;
Politika dohodaka i inflacija
Nosilac ove vrste politike je vlada, ali u dogovoru sa sindikatima i
udruenjima poslodavaca.
Inflaciju definiemo kao porast opteg nivoa cena (rauna se pomou indeksa
potroakih cena), ali moemo da imamo i stagflaciju - rast cena i opadanje
proizvodnje, to je dosta dugo bilo nezamislivo. Postoje tri vrste inflacije po
veliini:
1.
Niska ili umerena inflacija - cene rastu sporo i predvidivo, u pitanju je
jednocifreni broj (u sluaju niske) ili dvocifreni broj do 20% (u sluaju
umerene);
2.
Galopirajua inflacija - do 200%, nije tolika retkost, naroito u zemljama
koje imaju slabe vlade ili prolaze kroz turbulentne periode - u tom sluaju,
esto se prelazi na stranu valutu poput dolara, novac gubi vrednost i ljudi
dre minimalne koliine novce kod sebe, a finansijska trita odumiru jer
kapital bei iz zemlje;
3.
Hiperinflacija - iznad 200% - zanimljive su za prouavanje jer se tu
pojavljuju katastrofalni uinci inflacije (najpoznatiji primeri su Nemaka
tokom 20-ih, Maarska posle Drugog svetskog rata, i Jugoslavija poetkom
90-ih) - postoje dve zajednike osobine: 1. realna novana masa drastino
pada; 2. relativne cene postaju vrlo nestabilne;
Postoji nekoliko vrsta inflacije, pri emu su uvek mogue kombinacije:
1.
Inflacija tranje - postoji mnogo novca u opticaju, a malo robe;
2.
Inflacija trokova - raste jer rastu trokovi proizvodnje, na primer, zbog
stare opreme, promene cene sirovina, rasta uvoza, itd;
3.
Uvozna inflacija - ona je egzogeni faktor, dolazi spolja - na primer, rast
cene nafte na svetskom tritu, kod nas raste cena benzina to se belei u
IPC, pa je i inflacija vea;
4.
Sistemska inflacija - nastaje usled dominacije monopola, i njihovog
nametanja viih cena, to se pokazuje u veoj stopi inflacije;
5.
Strukturna inflacija - usled duboke privredne neravnotee ili usled same
specifine privredne strukture;

Inflacija se u jednom smislu moe posmatrati kao ''nevidljivi'' porez koji ne

moe da se izbegne - stvara ga drava (iako moe da bude i egzogenog
porekla) tampanjem novca - kada ovako prikuplja prihode, onda se to zove
inflacioni porez, to je porez suptilnije vrste, jer ga plaaju svi koji prosto
imaju novac kod sebe, jer taj novac manje vredi.
Drugi vaan aspekt inflacije jeste njen odnos sa kamatnom stopom. Postoji
nominalna i realna kamatna stopa - nominalna stopa je ona koja se
''zvanino'' odreuje, a realna pokazuje odnos izmeu nje i inflacije. Tako: Rs = Ns
- inf, ili: Ns = Rs + (anticipirana) inflacija. Realna kamatna stopa govori o
rastu kupovne moi, dok nominalna govori o novanom iznosu koji moe
da raste. Kako rast ponude novca utie na kamatne stope? Nominalna kamatna
stopa mora da prati stopu inflacije (tada je u pitanju varijabilna kamatna
stopa) i da joj se prilagoava, kako bi realna kamatna stopa ostala ista i ne bi
bila ''pojedena'' inflacijom - to se zove Fierov efekat.
Inflaciona greka - pogreno uverenje da inflacija direktno smanjuje
standard - meutim, sa inflacijom cena se dogaa i inflacija dohodaka.
Ipak, postoji nekoliko trokova inflacije (negativnih ekonomskih efekata):
1.
Trokovi ''koe za cipele'' - s obzirom da kod sebe drimo manju koliinu
novca nego pre, ee moramo da odlazimo u banku ili radimo neto
slino - u tom smislu, vreme i udobnost koje posveujemo tome
predstavljaju troak;
2.
''Meni'' trokovi - trokovi promene cena nastale usled inflacije;
3.
Ugroavanje alokativne funkcije - ako je cena signal za alokaciju
oskudnih resursa, onda inflacija, distorzijom cene, remeti tu funkciju,
jer se ne zna da li je cena porasla zbog profitabilnosti (to bi izazvalo
seljenje kapitala) ili zbog inflacije;
4.
Poreske distorzije - inflacija preuveliava dobit, to moe da povea
poresku optereenje, i da mu tako oduzme vie realne vrednosti ili
moe da uvea nominalnu kamatu (koja prati inflaciju) i da tako povea
poresko optereenje;
5.
Arbitrarna preraspodela bogatstva - ako se neko zadui, i dogodi se
visoka inflacija, on e vratiti mnogo manje nego to je trebalo, a ako nastane
deflacija, vratie vie - tako hiperinflacija moe da izvri velike
preraspodele;
Filipsova kriva - pokazuje trade-off izmeu inflacije i nezaposlenosti - ili
velika inflacija i mala nezaposlenost, ili mala inflacija i velika nezaposlenost.
Meutim, ovo je samo kratkorono tano - dugorono je kriva vertikalna, i
mogua je samo visoka inflacija pri fiksnom nivou zaposlenosti. To je zato
to se na tritu upada u tzv. ''novanu iluziju'' (money illusion): cene rastu,
realna nadnica pada, pa su trokovi manji a profit vei - proizvoa odluuje da
proiri proizvodnju (nezaposlenost opada - a inflacija je porasla), za ta mu je
potrebno vie inputa. Poto su porasle i cene inputa, on shvata da je rast bio
samo nominalan i da je u novanoj iluziji, a u isto vreme i radnici zahtevaju
vee plate, kako bi nadoknadili pad realne kupovne moi. U tom trenutku,
njegovi profiti se vraaju na stari nivo, on otputa nove radnike i vraa
proizvodnju na preanji nivo - to znai da promene u zaposlenosti nema,
ima je samo u stopi inflacije.
Politika dohotka
Politikom dohotka se drava direktno mea u raspodelu dohotka u
privredi. Osim toga, ona je jedno od orua u pokuaju da se obuzda
inflacija bez rasta nezaposlenosti - stavljaju se direktne zakonske granice na

rast dohodaka, moe da odreuje raspon izmeu plata, da odredi da rast

plata prati rast profita, da odreuje plate po socijalnim grupama, kao i da
regulie minimalnu nadnicu, ili putem ove politike da vri preraspodelu.
Politika cena
Ciljevi politike cena su stabilnost i rast. Oblici kontrole cena su:
1.
Direktna kontrola;
2.
Fiksiranje relativnog nivoa cena;
3.
Plafoniranje cena - odreuje se maksimum iznad kog ne mogu da rastu;
4.
Subvencije proizvoaima i potroaima - ali ne svima, ve samo
onima koji ne mogu da isprate cene;
Platno-bilansna politika
Platni bilans jedne zemlje je izvetaj o svim ekonomskim transakcijama
izmeu te zemlje i ostatka sveta. U tim transakcijama uestvuju pojedinci,
pravna lica i drave. Njegovi glavni delovi su: tekui raun i raun kapitala (ili
finansijski raun). Platni bilans uvek mora biti nula, on je identitet: TR + RK
= 0. Svaka transakcija se, kao i kod ostalih rauna, belei sa plus ili minus.
Ako transakcija zaradi stranu valutu za neku zemlju, to se zove potraivanje i
belei se kao plus - ako transakcija ukljuuje troenje strane valute, to se zove
dugovanje i belei se kao minus.
Tekui raun sadri sve stavke prihoda i rashoda, a slian je neto dohotku
zemlje. Sastoji se od:
1.
Roba (ova stavka se zove jo i trgovinski saldo - merkantilisti) - u to spada
uvoz i izvoz raznih roba - minus na ovom raunu nije nuno tetan (mada su
ga merkantilisti izbegavali), jer to moe da znai da je domai kapital
profitabilan i da se isplati pozajmljivati u inostranstvu;
2.
Usluge;
3.
Dohodak od ulaganja - zarade od stranih ulaganja;
4.
Jednostrani transferi;
Ako imamo negativan tekui raun, to znai da se vie uvozi nego to se
izvozi - poto je u pitanju minus, a platni bilans mora da bude 0, to znai da e
na raunu kapitala bili neki plus, odnosno da se ta zemlja zaduuje kako bi
pokrila nivo domae potronje zbog kog se vie uvozi (na primer, prodaje
svoje dravne obveznice, ime zarauje stranu valutu - dakle, plus u raunu
kapitala - ali to posle mora da vrati). Zemlje sa pozitivnim tekuim raunom su
neto kreditori, a one sa negativnim su neto zajmoprimci.
Raun kapitala se tie transakcije u vezi sa imovinom izmeu zemlje i
ostatka sveta. Kada zemlja prodaje svoju imovinu (na primer, HoV), onda se to
belei kao potraivanje, kao plus, jer strana valuta ulazi u zemlju, a kada kupuje
imovinu drugih zemalja (na primer, amerike obveznice) onda se to belei kao
dugovanje, kao minus, jer strana valuta izlazi iz zemlje.
Uzroci neravnotee na platnom bilansu:
1.
Ciklini - u vezi sa privrednim ciklusima i fluktuacijama, zavisi da li je u
ekspanziji ili recesiji, od ega zavise uvoz i izvoz;
2.
Inflatorni;
3.
Strukturni - to je sluaj sa Srbijom, na primer, u pitanju je struktura cele
privrede;

Devizni kurs
Meunarodna trgovina ukljuuje upotrebu razliitih nacionalnih valuta.
Devizni kurs predstavlja cenu strane valute izraenu u domaoj valuti, a
odreuje se na deviznom tritu. Devizni kurs za neku valutu se odreuje u
preseku ponude te valute i tranje za njom (u sluaju slobodnog
fluktuiranja). Na primer, ponuda dolara na deviznom tritu dolazi od
Amerikanaca koji ele da kupe evropske proizvode - tranja za dolarima dolazi od
Evropljana koji ele da kupe amerike proizvode. Isto tako, ponuda evra dolazi od
Evropljana koji ele da kupe amerike proizvode, a tranja za evrima dolazi od
Amerikanaca koji ele da kupe evropske proizvode. Dakle, jedna strana nudi
svoju valutu, i trai drugu - i obrnuto za drugu stranu. Tako se, susretanjem
ponude i tranje, formira ravnoteni devizni kurs, gde je koliina kupljenih
dolara jednaka koliini prodatih dolara.
Na deviznom tritu moe da doe do devalvacije i revalvacije - to nije isto
to i depresijacija i apresijacija: devalvacija se dogaa kada drava fiksira
devizni kurs, pa ako ga spusti - tada ona devalvira - a ako ga podigne, onda
revalvira. Depresijacija se odnosi na pad cene valute, ali usled trinih sila,
i to u odnosu na cenu druge valute.
Na primer, zamislimo sledeu situaciju: usled nekog treeg faktora, Amerikanci
ele da kupuju japanska dobra, a ne evropska kao ranije. To, s jedne strane,
smanjuje ponudu dolara na tritu, a sa druge, smanjuje tranju za evrima. To
znai da evro depresira. Ako eli da sprei depresijaciju evra, centralna banka
kupuje evre (ime stvara tranju za njima), i vraa kurs na prethodni nivo. Poto
je kupila evre, moe da doe do smanjivanja novane mase: ako eli to da
izbegne, moe da izvri sterilizaciju: kupie prethodno emitovane dravne
obveznice i izbacie nove evre na trite, ime se nee smanjiti novana masa.
Kratkorono, devizni kursevi su podloni kolebanjima usred monetarne
politike, politikih dogaaja ili promene oekivanja, ali su u dugom roku
odreeni pre svega relativnom cenom dobara u razliitim zemljama. Tu je
vana teorija pariteta kupovne moi (PPP) deviznih kurseva - prema njoj,
devizni kurs e se u dugom roku izjednaiti tako da dve valute imaju
jednaku kupovnu mo u razmenljivim dobrima, to se gleda preko
potroakih korpi. Iako moemo u jednom trenutku imati situaciju da
potroaka korpa u drugoj zemlji moe da se nabavi po mnogo jeftinijim cenama,
potranja za stranom valutom (koja nam je potrebno ako bismo eleli tamo da
kupujemo) bi izazvala njenu apresijaciju, to bi na kraju ujednailo relativne cene
te dve potroake korpe.
Postoje tri sistema deviznog kursa: fiksni kurs, fluktuirajui i upravljani.
Fiksni devizni kurs - drava odreuje taan kurs po kome se jedna valuta
moe razmeniti za drugu. Istorijski gledano, zlatni standard je bio sistem
fiksnog deviznog kursa, gde je svaka zemlja odreivala vrednost svoje
valute u fiksnom iznosu zlata, ime su se odreivali i kursevi meu zemljama
sa zlatnim standardom. Engleska je prva prela na zlatni standard 1816, a
posle toga i Nemaka, Italija, Francuska i Rusija. To se dogodilo nakon ukidanja
bimetalizma, sistema u kome su i srebro i zlato sluile kao sredstva
plaanja. Svrha je bila da se uspostavi uporedivost valuta, da se olaka
meunarodna trgovina, kao i finansije, i da se omogui prilagoavanje okovima.
To se deava preko mehanizma prilagoavanja, koji je prvi uoio Hjum upravo je odliv zlata (tj. promena monetarne baze) bio mehanizam koji je
omoguavao da se odri meunarodna ravnotea. To objanjenje jednim
delom poiva na kvantitativnoj teoriji cena, prema kojoj ukupni nivo cena

zavisi od ukupne ponude novca (zlato je velikim delom ta ponuda) - ako

pretpostavimo da jedna zemlja ima trgovinski deficit i njeno zlato poinje
da se odliva iz zemlje: gubitak zlata smanjuje ponudu novca, cene padaju
(deflacija), a kao rezultat toga - ona smanjuje uvoz, jer je postao skuplji, a
izvoz raste, jer su njena dobra postala jeftinija u relativnom smislu - u drugoj
zemlji, raste ponuda novca, pa rastu i cene (inflacija), izvoz se smanjuje, a raste
uvoz onih proizvoda iz prve zemlje sa niskom cenom. U nekom savremenom
sistemu, umesto zlata, prilagoavaju se proizvodnja i zaposlenost kako bi
se uskladile relativne cene. Ako drava ima fiksni devizni kurs, ona mora
da ga brani intervencijama na tritu, i to pre svega kupovinom i
prodajom deviza.
Ovaj sistem je trajao do I svetskog rata, nakon ega se uvodi zlatno-poluni
standard (valuta ne moe da se razmeni za bilo koju koliinu, ve samo za
poluge) i zlatno-devizni standard (valute mogu da se razmene ne za zlato,
nego za devize koje u matinim zemljama mogu da se razmene za zlato).
Nakon Drugog svetskog rata, uspostavlja se Bretonvudski sistem (1947) i
osnivaju se MMF i Svetska banka, a u njegovoj izradi uestvuju Eugen Vajt,
sa strane SAD, i Kejnz, sa strane Britanije. Uvodi se zlatno-dolarski sistem,
gde je samo dolar razmenljiv za zlato. Uloga MMF-a bila je da se ponovo
uspostave poverenje, meunarodna trgovina i devizni kursevi (koji su
mogli da se menjaju samo uz saglasnost MMF-a), a druga vana uloga je bilo i
reavanje problema sa platnim bilansom - ako je zemlja u problemu, daju
joj se sredstva bez uslova, ako je i dalje u problemu, daju se opet, ali pod
uslovom prilagoavanja, jer treba vratiti dugove. Uloga Svetske banke
jeste da daje dugorone pozajmice sa niskim kamatnim stopama radi
ostvarivanja projekata od velikog privrednog znaaja koji ne mogu da se
isfinansiraju iz privatnog sektora. Ovaj sistem se raspada 1971 - SAD je imao
veliki rast 60-ih i 70-ih, bila je velika inflacija, poele su da se tope rezerve jer je
krenula razmena dolara za zlato, i izlaskom SAD se sistem raspao. Od tada je
na snazi fluktuirajui devizni kurs.
Fluktuirajui devizni kurs - devizni kurs se formira na tritu, pod uticajem
ponude i tranje, a drava ga niti odreuje, niti preduzima neto kako bi ga
nametnula.
Upravljani devizni kurs - to je meavina fiksnog i fluktuirajueg - devizni
kurs se u sutini odreuje na tritu, ali drave interveniu kupovinom i
prodajom deviza kako bi uticale na kurs.
Carina
Carina je javna dabina koju naplauje drava u domaoj valuti prilikom
prelaska robe preko dravne granice. Postoji nekoliko vrsta carine:
1.
Uvozne - carina koju plaa uvoznik;
2.
Izvozne - carina koju plaa izvoznik - moe da se koristi da bi se smanjio
ili spreio izvoz sirovina i nekih drugih vanih resursa, mada se retko
koristi jer dobra te zemlje postaju skuplja zbog ukljuivanja carine u
cenu;
3.
Tranzitne - naplauje se kada se preko teritorije jedne zemlje prevozi roba
- ukratko, carina za prevoz robe;
4.
Fiskalne - uvode se samo radi poveanja javnih prihoda ili je to
glavni razlog njenog uvoenja (na primer, na luksuzna dobra);
5.
Zatitne - uvode se radi zatite domae proizvodnje odreenih
proizvoda ili domae proizvodnje uopte - cilj je da uvozna dobra budu
skuplja i da se tako podstakne potronja domaih dobara;
6.
Ad valorem - visina carine zavisi od vrednosti robe;

7.

Specifine - zavisi od koliine robe (na primer, 10 eura po kilogramu);

Carinska tarifa: propis o tretmanu robe prilikom prelaska.

Industrijska politika
Industrijska politika je skup mera kojima se pokuavaju postii neki ciljevi u
vezi sa razvojem industrije. Ciljevi mogu biti:
1.
Unapreenje efikasnosti i tehnolokih inovacija;
2.
Racionalizacija proizvodnje i investicija;
3.
Strukturno prilagoavanje industrijskog sektora;
4.
Mehanizam usklaivanja malih, srednjih i velikih preduzea;
5.
Ciljevi u vezi sa regionalnom i ekolokom komponentom;
Vrste industrijske politike:
1.
Opta - usmerena na itavu industriju u zemlji;
2.
Selektivna - usmerena na pojedine industrije;
3.
Sektorska - usmerena na odreene grane industrije;
4.
Regionalna - usmerena na industriju u odreenom regionu;
Takoe, moe biti i:
1.
Anticipativna (razvojna) - neka potreba se vie ne moe zadovoljavati na
stari nain, pa se podstie razvoj novih tehnologija za napredovanje;
2.
Politika leenja - u sluaju da se desi ili deava neto nepredvidivo;
3.
Adaptivna - tie se energetske, tehnoloke, itd. oblasti, permanentna je;
Vremenski, moe biti:
1.
Kratkorona;
2.
Dugorona - na primer, u pogledu energetske efikasnosti, kada se
odvijaju dugorone pripreme, decenijama unapred;
3.
Trajna;
Instrumenti industrijske politike su:
1.
Indikativni - u to spadaju planovi, koji se moraju potovati, i rezolucije
o industrijskom razvoju ili neemu slinom;
2.
Specifine mere - u to spadaju cene (da li su slobodne ili
subvencionisane), porezi, krediti, kamate;
3.
Direktno investiranje - putem specifino odreenih fondova ili preko
dravnih zajmova;
4.
Protekcionizam - u to spadaju kvote (na primer, neto se moe uvoziti
samo do neke mere, a preko toga mora da se izgradi fabrika), tarife (kako bi
se zatitila domaa proizvodnja) i olakice (za odreene oblasti ili grane);
5.
Ostalo - standardizacija (i racionalizacija) i obrazovanje (koja treba
uskladiti sa time);
Poljoprivredna politika
Nosilac ove politike je drava, a nuno je da intervenie radi stabilnosti
snabdevanja hranom, mada je tu vano i pitanje komparativne prednosti
izmeu zemalja. Oblici poljoprivredne politike:
1.
Oporezivanje - stimulie se poljoprivredna proizvodnja time to su porezi
za poljoprivredu mnogo manji nego u drugim delatnostima (ili,
alternativno, ko poseduje zemlju a ne obrauje je plaa porez);

2.

Subvencija dohotka - tako je u Engleskoj, ona nema neke specifine

geografske prednosti za poljoprivredu, industrijska je zemlja (ili je bar bila),
pa poljoprivrednicima daje vee dohotke kako bi nastavili da se bave
time i kako bi se odrao neki nivo, a sve ostalo moe da se nadoknadi
uvozom;
3.
Garantovane cene (robne rezerve) - to je ameriki model, jer je SAD
ogromna zemlja, ima i veliki izvoz hrane, jer je velikim delom i agrarna
- poto je poljoprivreda izloena raznim fluktuacijama (usled vremena i
tome slino), uvedena je mera da se pre svake etve garantuju cene,
pa ako je nemogu izvoz svih vikova, drava garantuje da e te vikove
otkupiti, to vodi porastu efikasnosti sistema;
4.
Kapitalna ulaganja - to sve drave primenjuju, imaju agrarni budet, i
onda investiraju u agrarnu infrastrukturu;
Ekoloka politika
Kontekst ekoloke politike, i potreba za njom, jesu industrijalizacija i sve
vei problem zatite ivotne sredine i prirode. To se pre svega tie
eksternih efekata - negativnih (prljave industrije, zagaenje - to se regulie
standardima i porezima)i pozitivnih. Ti standardi e sve vie biti ukljueni u
meunarodnu trgovinu i industrije koje ne budu ispunjavale te standarde nee
moi da uestvuju u meunarodnoj trgovini. Drutveni trokovi: tehnologija i
rast i rast ekolokih trokova. Oblici kontrole:
1.
Direktni - propisi o zatiti;
2.
Indirektni - porezi (Piguovi porezi);
3.
Ekoloka renta;
Osim toga, moemo da imamo i trgovanje dozvolama za zagaenje, ako
drava to dopusti, pri emu bi se stvorilo trite tog resursa (dozvola) koje bi
onda moglo, preko mehanizama ponude i tranje, da alocira zagaenje tamo
gde je to ''efikasno''.
Antiinflacioni programi
Postoje dva programa, dva pristupa borbi protiv inflacije: ortodoksni i
heterodoksni.
Ortodoksni pristup kombinuje dve politike:
1.
Restriktivnu monetarnu politiku - smanjuje se ponuda novca,
poveavaju se eskontne stope i prodaju se hartije od vrednosti;
2.
Restriktivnu fiskalnu politiku - rastu poreske stope i smanjuju se
rashodi (kako bi se smanjila tranja i potronja);
Ovaj model koristi neutralne mere za obaranje inflacije, nisu direktni metodi,
jer se polazi od toga da je inflacija monetarni fenomen.
Heterodoksni pristup, pored kreditno-monetarne politike i fiskalne politike,
koristi se i:
1.
Aktivnom politikom dohodaka - regulie visinu dohodaka, odreuje
maksimalni rast ili granicu;
2.
Kontrolom cena - plafoniranjem cena i tome slino;
3.
Nominalnim sidrima - neka nominalna varijabla se fiksira za neto
drugo, a ono slui kao reper - tu imamo nominalni kurs (devizni kurs se
fiksira za neku drugu valutu - dolar, evro - kako bi se odrala stabilnost), a
mogu da se fiksiraju i nivo cena i nivo zarada;