Roen je 1972. u Kragujevcu.

Radi kao profesor raunarstva i informatike, a

pelarstvom se bavi od 1998. godine. Pelinjak sada broji oko 100 DB konica.
Neboja Stevanovi,
ul. Beogradska 114, Kragujevac, tel (064) 308-111-6,
bee.kg@eunet.yu

Uzimljavanje DB konice.
Iako se moj pelarski sta ogleda u samo 8 godina pelarenja, injenica da sam za tako mali broj
godina formirao pristojan pelinjak od oko 100 DB konica, daje mi za pravo da prenesem deo svog znanja
na mlae pelare, ili na one koji tek nameravaju da se bave pelarstvom.
itavu mudrost u pelarstvu bih sveo na dva najvanija zadatka: priprema drutva za uspeno
zimovanje i podsticanje brzog prolenog razvoja drutva. Pelarima poetnicima bi skrenuo panju da se
grekama u ovim zadacima, ili gube drutva, ili u blaoj varijanti, odriu prihoda u toj godini. Iz tog razloga
izneu jedan ustaljen postupak koji primenjujem sa svojim drutvima.

ta je to to treba
obezbediti za
uspeno zimovanje
drutva?
Najkrae reeno: zdravlje, hrana i zimski mir su sve to je potrebno za uspeno zimovanje.
Intenzivno pelarstvo, odnosno selidbe sa pae na pau, su postale neophodne. Tako vie iscrpljujemo
drutva pa je i pripremu za zimu potrebno ranije poeti, a najbolje od poetka avgusta.
Razlog zbog kog je veoma vano rano skinuti polumedita sa DB konica je da bi se na vreme
zapoelo tretiranje drutva za suzbijanje varoe. Upravo varoa nanosi najvie tete zdravlju drutva.
Naunim istaivanjima je utvreno da oko otvorene povrede koju je napravila varoa na peli jo u fazi
lutke, esto se nalaze kolonije bakterija. Tee varooze uvek prate virusne infekcije, pa se usled tih oboljenja
pojavljuju pele bez krila. Zato sve se moe odloiti, ali tretmani za suzbijanje varoe nikako.
Kako se izboriti sa stalnim problemom, varoom?
Kada se skinu polumedita, prve tretmane obavim nadimljavanjem amitrazom. Pri svakom tretmanu
se na jednom broju konica, vri kontrola palih varoa. Na taj nain se kontrolie efekat dimljenja i stepen
zaraenosti drutva. Zato koristim prvo amitraz? Jer u kraem roku obori vei broj varoa. Posle tri
tretmana dimljenjem, koje treba vriti u razmaku od 5 do 7 dana, u konice ubacujem letvice. Na tritu sad
postoji vei izbor letvica tako da se trudim da ne ponavljam svake godine iste preparate. Letvice stoje
predvienih 3-4 nedelje, prema uputstvu proizvoaa. Krajem oktobra sam ponovio dva nadimljavanja
amitrazom, kada u veem broju konica vie nije bilo legla. Kontrolom sam utvrdio da je poslednje
dimljenje oborilo zanemarljiv broj oko 10 varoa. To nesmatram zabrinjavajuim podatakom.
Jaka drutva su siguran znak da su i zdrava drutva.
Ako smo dobro oistili varou detaljnim jesenjim pregledom je potrebno utvrditi: jainu drutva
(zaposednutost ramova sa pelama), starost matice i izgled legla. Najee, dobra i mlada matica ima
odlino leglo i vei broj pela u konici. Svaku uoenu stariju maticu, od dve godine, treba zameniti. Mlada
matica odrava kompaktnost zimskog klubeta, pa samim tim i drutvo bolje zimuje. Drutva posustala
usled nekih problema sa maticom tokom sezone (gubitak matica, rojenje, ...), treba spojiti sa rezervnim
rojevima koje smo u sezoni formirali. Na taj nain obezbeujemo mladu maticu (iz roja), dovoljno hrane i

pojaavamo drutvo sa leglom i pelama. To je viestruka korist za drutvo, a roj emo lako formirati u
sledeoj sezoni.
Za zimovanje je potrebno obezbediti dovoljno hrane, ali i to vie rezerve za proleni razvoj. DB
konica je veoma pogodna pri rasporeivanju hrane na ramovima. Ako smo posle bagremove pae selili na
neku drugu pau: livadsku ili suncokretovu, skoro sigurno e drutva biti obezbeena dovoljnom koliinom
meda, bar 15 kg. ili 8 ramova sa 7-10cm mednih kapa itavom duinom rama. Ako nema dovoljnih
koliina treba izvriti prihranu drutva. Dajemo to vee porcije od 1-3l eerog sirupa, pri emu koristiti
gust sirup u razmeri 2:1 u korist eera. Prihranu bi trebalo zavriti najkasnije sredinom septembra. ak i za
drutva koja imaju dobre zalihe hrane korisno je da stimulativno prihranjujemo u avgustu (doze od 0.5 - 0.7
l sirupa u razmeri 1:1). Takva prihrana se uvek isplati u prolenom razvoju.
Uznemiravanje tokom zimskih meseci svesti na minimum.
Poslednji uslov za dobro zimovanje pela, je da zimuju na adekvatnoj lokaciji. Mesto zimovanja
odgovara, ako je zaklonjeno od jakih vetrova i ako nema prevelike vlage. Ako vetar duva u leto konice
veoma opasan i dosta smeta. Takoe svaki otvor na gornjem delu konice (poklopnoj dasci) koji moe
izazvati strujanje hladnog vazduha od leta preko zimskog klubeta ka poklopnoj dasci je tetan i treba ga
zatvoriti u zimskom periodu. Uznemiravanja konica za vreme zimskog mirovanja nisu poeljna ni od
strane pelara. tetno je bespotrebno otvaranje konice. Svako uznemiravanje tokom zimskog mirovanja od
strane ivotinja, lupkanje po konici neke savijene grane drveta, loe utie na zimovanje pela. Potrebno je
postaviti eljeve na otvorima leta (nema potrebe ako otvor leta nije iri od 7mm), radi zatite pela od
upada poljskih mieva.
Ostaje nam samo da s vremena na vreme obiemo pelinjak i uverimo se da nije bilo neeljenog
uznemiravanja. Saekamo prve sunane dane kada e nas obradovati zvuk zujanja pela. Dobro zazimljena
drutva, nam u prolee priinjavaju veliko zadovoljstvo i daju veliki podstreh na putu ka novoj panoj
sezoni.