Kako rei pravu istinu

kad ceo svet misli i tvrdi suprotno

Dimitrije V. Ljoti
(Pogovor knjizi Istina o SSSR, Beograd, 1940)

Milutin Propadovi

D. V. Ljoti, Zbor
i
Komunistika partija Jugoslavije
1935-1945

PRILOZI ZA ISTINU O JNP ZBOR

1990

SADRAJ
PREDGOVOR
1. NEKOLIKO MOMENATA IZ IVOTA D. LJOTIA.................................... 11
Uticaj Tolstoja ........................................................................................................... 11
Ljoti u vojsci i ratu .................................................................................................. 12
Uticaj Paskala ............................................................................................................ 14
2. POLITIKE KONCEPCIJE ZBORA ................................................................. 17
Ljotiev nacrt ustava ................................................................................................. 17
Nekoliko karakteristika faistikog korporativizma ................................................. 21
Nekoliko odlika zborakog stalekog ureenja ......................................................... 22
Predratno politiko partizanstvo i reakcija Zbora ..................................................... 26
Diktatura, totalitarizam, jednopartijski sistem i Zbor ............................................... 29
Rasizam i Zbor .......................................................................................................... 33
3. DUHOVNO - IDEJNE KONCEPCIJE ZBORA .................................................. 37
Faizam i nacizam: drava i rasa kao najvee vrednosti ........................................... 37
Verska ravnopravnost................................................................................................ 38
Ka beskrajnom i venom ........................................................................................... 41
Kvalitet oveka .......................................................................................................... 43
4. SPOLJNO - POLITIKE KONCEPCIJE ZBORA .............................................. 46
Progon Zbora ............................................................................................................. 49
Ljoti ukazuje na dolazak rata................................................................................... 53
Zbor: za neutralan Balkan i jaku Jugoslaviju ............................................................ 55
Izmeu stvarnosti i srca ............................................................................................. 59
Dve poruke: Ljotieva i Titova ................................................................................. 64
5. KA SVETSKOJ REVOLUCIJI ............................................................................ 66
Narodni frontovi ........................................................................................................ 66
Pakt Ribentrop-Molotov............................................................................................ 69
Ljoti: Do saveza London-Pariz-Moskva nee doi! ............................................ 70
Da li je Pakt omoguio rat? ....................................................................................... 72
Komunistika partija Jugoslavije i Pakt .................................................................... 75

Komunisti ometaju Ljotieve zborove ...................................................................... 76

Nekoliko istina o komunizmu i SSSR ....................................................................... 77
Narodni front i Komunistika partija Jugoslavije ..................................................... 78
Protiv trgovakih i diplomatskih odnosa sa SSSR .................................................... 79
Mere protiv komunista .............................................................................................. 80
6. PRIA O JEDNOM UVARU PRUGE............................................................. 83
7. POETAK OKUPACIJE ....................................................................................... 85
Srbija u poetku okupacije ........................................................................................ 85
Nemaka politika odmazde i osvete .......................................................................... 86
Ljoti i Nemci: prvi kontakt ...................................................................................... 89
Ljoti srpskom narodu: uvaj se dobro! ............................................................... 90
Dolazak Milana Nedia ............................................................................................. 92
Reakcija KPJ na dolazak Nedia............................................................................... 93
Predlog za ostavku vladei formiranje dobrovoljakih odreda .................................. 94
Nedi i srpski dobrovoljci ......................................................................................... 98
8. VLADA M. NEDIA U SUKOBU SA NEMCIMA ....................................... 100
Interes srpskog naroda i interes nemake vojne sile ............................................... 100
Ljotiev izvetaj Kralju Petru II .............................................................................. 102
Izmeu ludosti srpske i nemakog nerazumevanja ................................................. 108
Pomo ratnim zarobljenicima ................................................................................. 110
Briga o kolstvu ....................................................................................................... 111
Selo ostaje izvor hrane ............................................................................................ 111
Pomo izbeglicama ................................................................................................. 112
Pomaganje Srba van Srbije ..................................................................................... 114
Narodni sud i narodni sud .................................................................................... 115
9. OBMANE NARODNO-OSLOBODILAKE BORBE ....................................... 118
Moral ili nemoral komunistike revolucije ............................................................. 118
Socijalna i politika revolucija ................................................................................ 119
Doprinos NOV za osloboenje Jugoslavije ............................................................ 122
Odnos prema neprijateljskim represalijama ............................................................ 126
Partizani ubijaju svoje politike protivnike............................................................. 128

Bombardovanje Beograda i drugih gradova ........................................................... 129

10. VASPITNI ZAVOD U SMEDEREVSKOJ PALANCI ................................... 138
Obavezno uenje za sve .......................................................................................... 138
Politiki program ..................................................................................................... 141
Fiziki rad ................................................................................................................ 143
Zavod - neobina institucija .................................................................................... 144
Krsti demantuje samog sebe .................................................................................. 146
Pitomci - glavna briga uprave Zavoda .................................................................... 148
Epilog ...................................................................................................................... 151
11. KRAGUJEVAC: 21. OKTOBAR 1941. .......................................................... 153
Hronologija dogaaja .............................................................................................. 153
Jedan od Stefanovievih izvora ............................................................................... 154
Hapenje graana .................................................................................................... 155
Verzija Marisava Petrovia ..................................................................................... 157
Protivurenosti komunistike propagande .............................................................. 158
Marisav Petrovi - prema jednom nemakom dokumentu ..................................... 162
Marisav Petrovi spasava taoce .............................................................................. 163
Opet: protivurenosti komunistike propagande .................................................... 163
Broj streljanih .......................................................................................................... 166
Strahinja Janji ........................................................................................................ 167
atobrijan i Kragujevac ........................................................................................... 168
Sve je bilo teko i strano! ................................................................................... 168
12. TEHNIKA UNIJA............................................................................................ 170
Stefanovieva argumentacija .................................................................................. 170
Stefanovieva argumentacija pod lupom ................................................................ 173
Ko je dirigovao kampanjom protiv Zbora i Ljotia ................................................ 180
Pria o eeru iliti gorka istina ................................................................................ 185
Neposredni povod za napad na Zbor i Ljotia ........................................................ 190
Zakljuak ................................................................................................................. 192
13. OSVRT NA JO NEKOLIKO NEISTINA ...................................................... 194
Osnovna naela i Smernice Jugoslovenskog narodnog pokreta ZBOR.................. 194

Osnovna naela ....................................................................................................... 196

Smernice .................................................................................................................. 197
Ljoti i vera ............................................................................................................. 200
Kralj Aleksandar i Ljoti ......................................................................................... 207
Velika Srbija i Zbor ............................................................................................. 211
Ljoti - Stojadinovi ................................................................................................ 215
Radnik i poslodavac ................................................................................................ 218
lanovi Belih orlova ............................................................................................... 219
Apel srpskom narodu .............................................................................................. 221
Dobrovoljaki znak i kukasti krst - svastika ........................................................... 221
Svinja - svedok ........................................................................................................ 222
Jo jedna slika.......................................................................................................... 223
Srbi i Istoni front ................................................................................................... 223
Boko Kosti ........................................................................................................... 224
aak: decembar 1941. godine ............................................................................... 226
14. TREI RAJH I DRUGI .................................................................................... 231
Vatikan .................................................................................................................... 231
Jevreji ...................................................................................................................... 231
Rajnska oblast i uvoenje vojne obaveze................................................................ 232
Jedan pomorski ugovor ........................................................................................... 233
Berlin 1936: Olimpijska takmienja ....................................................................... 233
Anlus ...................................................................................................................... 234
Okupacija ehoslovake ......................................................................................... 235
Nemaka objavljuje rat Americi ............................................................................. 237
Pakt Ribentrop - Molotov........................................................................................ 238
Jugoslavija prilazi Trojnom paktu ........................................................................... 239
ehoslovaka .......................................................................................................... 239
Belgija ..................................................................................................................... 240
Danska ..................................................................................................................... 241
Holandija ................................................................................................................. 242
Norveka.................................................................................................................. 243
Francuska ................................................................................................................ 243
Kanalska Ostrva ...................................................................................................... 245
Komunistike partije Evrope................................................................................... 246

Komunistika partija Jugoslavije ............................................................................ 247

etnici ..................................................................................................................... 249
Nepoznavanje i strah od goreg ................................................................................ 257
15. GLAS RAZUMA ................................................................................................ 260

PREDGOVOR

lanak Da li smo za faizam, tampan u emigraciji u jednoj getetnerskoj

ediciji koja se bavi ideolokim, politikim i nacionalnim problemima - a namenjena
samo zboraima - poinje sledeim recima:
Najjaa i najopasnija parola koju su komunisti protiv nas prvi upotrebili
i zatim je uporno pronosili bila je ona o naem faizmu.
Toj su obmani i podvali brzo naseli i njihovi narodno-frontovski
prijatelji iz demokratskih krugova, koji su, gotovo ne razmiljajui ozbiljno o
tome, brzo prihvatili tu isto komunistiku i samo komunistima korisnu parolu.
Tokom vremena, zbog takve propagandne ofanzive protivnika, naa se zajednica
nikako nije mogla da oslobodi pritiska jedne planski voene akcije, koja je na
silu Boga htela da od nas stvori faiste. Jo i danas mi moemo da vidimo kako
nas faizmom bombarduju sa svih strana ne samo od strane komunista nego
gotovo i iz svih krugova i grupa nae emigracije.1 (podvukao M. P.)
Ovo je pisano oktobra 1946. godine. Za proteklih etrdeset i tri godine mnogi
su jo uvek izjednaavali Zbor sa faizmom. Neki su to samo ponavljali kao parolu bez
ikakvog truda da je dokau. Nekoliko lanaka, jedna broura i jedna knjiga pokuali su
da analiziraju Zbor u tome pravcu.
Jedno vreme prodavala se u Jugoslaviji kao best-seler knjiga Zbor Dimitrija
Ljotia od Mladena Stefanovia. Rukopis ove monografije, znatno saet, odbranjen je
kao doktorska disertacija 2. jula 1981. godine na Filozofskom fakultetu u Pritini.2
Delovi ove knjige pojavili su se u Novostima juna i jula 1984. godine. Ova knjiga, koja
sadri niz neistina, poluistina i zlonamernog manipulisanja Ljotievog teksta je
neposredni povod za ovaj spis.
Cilj je ovoga spisa, koji pokriva, uglavnom, period od 1935. do 1945. godine,
da dokae:
a) da su do 17. aprila 1941., dana kapitulacije Jugoslavije, Dimitrije Ljoti
i Jugoslovenski narodni pokret Zbor radili za interese Jugoslavije, a,
docnije, u okvirima i periodu vlade generala Nedia za interese
okupirane Srbije;
b) da je Komunistika partija Jugoslavije izdala interese Jugoslavije;
c) da je dr Mladen Stefanovi stavio svoj poziv u slubu organizovane
propagande Komunistike partije.
U ovom osvrtu prikazaemo takoe ideoloke postavke Zbora, uporeujui ih
1
2

Smena, 15. oktobar 1946, Trst.

Dr Mladen Stefanovi, Zbor Dimitrija Ljotia 1934-1945, Narodna knjiga, Beograd.

sa faizmom i nacizmom. Osvrnuemo se na politiki rad i na spoljno-politike

koncepcije Zbora. Dotai emo se i izvesnih momenata iz Ljotievog ivota.
Napraviemo opti osvrt na rad Kominterne u Evropi, kao i na rad Komunistike
partije Jugoslavije pred rat i za vreme rata kao i na reakciju Zbora na takav njen rad.
Osvrnuemo se na politike i diplomatske mahinacije Moskve, koje su omoguile rat u
Evropi.
Posvetie se vie panje vladi generala Milana Nedia, koju su pripadnici
Zbora uvek pomagali. Osvrnuemo se na izvesne zemlje iz okupirane Evrope i
uporediti ih sa Srbijom. Teritorija okupirane Srbije iz ratnog perioda je, uglavnom,
predmet ovoga spisa poto se i knjiga dr Mladena Stefanovia ograniila na ovaj
prostor.
Iz ovoga osvrta izostavljen je stav Zbora prema raznim grupama, partijama i
organizacijama koje su imale uticaj na razvoj situacije u Jugoslaviji. Uticaj vlada i
raznih obavetajnih servisa Engleske i SAD kao i rad Jugoslovenske vlade u egzilu
bie samo pokatkad pomenuti, ali, uglavnom, izostavljeni; rad generala DragoljubaDrae Mihailovia bie dotican vie puta ali detaljniji osvrti takoe e biti izostavljeni.
Moram da priznam da se, kao jedan od savremenika mnogih dogaaja koji se
dodiruju, a koji su imali uticaja na moj ivot, nisam mogao da otrgnem subjektivnih
momenata koji su pratili ovo pisanje. Ovaj rad je motivisan politikim razlozima, ali je
zasnovan na istorijskim faktima ije sam izvore paljivo navodio. Trudio sam se da
svoja zapaanja i interpretacije svedem na minimum. Ponekad, u nedostatku
dostupnosti fakata pravio sam pretpostavke, ali sam takve sluajeve nedvosmisleno
naglasio.
Zahvaljujem se svim prijateljima i mojoj supruzi koji su me na razne naine
pomogli pri ovome radu.
Milutin Propadovi

1. NEKOLIKO MOMENATA IZ IVOTA D.

LJOTIA

U svojoj knjizi, na prostoru od dve i po stranice, Stefanovi daje izvesne

biografske momente iz ivota Dimitrija Ljotia. Ovom prilikom on se sluio
Ljotievom knjigom Iz moga ivota3.
Sa malim izuzetkom ceo ovaj prikaz je neveran: Stefanovi ne preza ak ni od
manipulisanja Ljotievog teksta.

Uticaj Tolstoja
Na strani 17. svoje knjige Stefanovi neverno navodi delove Iz moga ivota. U
originalu na koga se Stefanovi poziva tekst glasi:
Tada se vraa ponovo onaj moj osnovni religiozni stav. Dolazim pod
uticaj Tolstoja i njegovog shvatanja hrianstva. Postajem vegetarijanac,
apstinent, odan svom duom Hristovoj istoj linosti. Kroz prizmu Tolstoja
odbacio sam svaki kult, predao se religiji neprotivljenja zlu, ubeen da u otii
na robiju kad mi doe vreme za vojsku, jer neu primiti puku ni polagati
zakletvu - i reavam da ostavim prava i preem na koji drugi fakultet: filozofiju,
medicinu ili poljoprivredu...
Tolstojev uticaj, razume se, nije se mogao zavriti samo na religioznomoralnom ivotu. On je morao prei i na moje shvatanje drutva i drave: protiv
prinudne veze drutva i drave, protiv drave kao tvorca sviju zala - i ja sam
postao religiozni, tolstojevski anarhista
Podvuene rei Stefanovi je izostavio menjajui znaenje Ljotievog teksta.
Pisac ovih redova mora da prizna da nije mogao da pretpostavi ikakav razuman i
logian razlog radi koga se Stefanovi usudio da, izostavljanjem imena Tolstoja, ulazi
u ovakva jeftina manipulisanja.

D. V. Ljoti, Iz moga ivota, Minhen 1952, 13.

Ljoti u vojsci i ratu

Na istoj strani svoje knjige Stefanovi pie:
Neposredno pred balkanski rat Dimitrije Ljoti je bio regrutovan. Otiao
je na regrutaciju, ali reen da odbije polaganje zakletve. Do zakletve, meutim,
nije dolo, jer njegovo godite nije ni mobilisano. Javio se u dobrovoljne
bolniare, gde je ostao sve do kraja Drugog balkanskog rata 1913. godine.
Ovo je samo delimino tano. Najvanije iz ove Ljotieve ivotne epizode on
izostavlja. Evo ta Ljoti kae:
Mene je bilo sramota to nita ne radim... Tako sam poao u
dobrovoljce-bolniare. Moja sluba bila je u jo neotvorenom sanatorijumu
Vraar. Proveo sam jedno dva meseca, dok je bilo ranjenika, ali tada se
odeljenje zatvara i moja sluba prestade.
Ali kad doe leto 1913. godine... umesto mira - planu rat... Ne htedoh
vie da idem u bolniare. inilo mi se da je to pod maskom tolstojevizma, samo
izbegavanje opasnosti pa odoh u sanitetsko odeljenje Vrhovne komande i prijavih
se za bolniara u kolerinom odeljenju. (Podvukao MP.)... U Kumanovu sam
ostao sve do zakljuenja mira i demobilizacije. Bio sam docnije u ratu i
okrajima i borbama gde se zaista padalo. Ali takvog stranog pakla kao to je
bila III poljska bolnica... zaista nisam video... Od 1-VII do 14-VIII umrlo je 927
ljudi i za to vreme, dok sam ja bio tamo, umrlo 600 ljudi. Scene koje sam tamo
video prevazilaze sve to sam do sada o ratu itao. Naroito uti ator u koji su
od zdravih ulazili samo komandir bolnice dr Jefremovi, inspektor dr
Nikodijevi, jedan zarobljeni turski lekar, jedan stalni bolniar... i ja.4
Istoriar Stefanovi je u devet redova konstatovao da je Ljoti bio u vojsci od
1. septembra 1914. godine do 17. jula 1920. godine. O Ljotiu kao vojniku iz ovoga
perioda - ni rei. Osvrnuemo se na izvesne momente iz Ljotievog vojnikog ivota
koje Stefanovi nije pomenuo iako su mu informacije bile na raspolaganju. Jedan od
hiljadu i trista kaplara, Ljoti je ve 10. novembra 1914. godine na poloaju kod
Ljiga. Bio je desetar, autant bataljona, vodnik mitraljeskog odeljenja, vodnik
peakog voda i vrilac dunosti komandira ete. Ranjen je na Ovem Polju septembra
1918. Posle preleane rane i panske groznice naao se krajem rata u Bakru kao
komandir eleznike stanice i obavetajni oficir IV armijske oblasti za spoljnu slubu.
Odlikovan je Belim orlom IV stepena sa maevima, Zlatnom medaljom za hrabrost i
francuskim Zlatnim Krstom.
Meni vojska nije bila teka, kae Ljoti. Odista sam sve radio sa
voljom. I nije istina da u vojsci vlada glupa disciplina. Ja sam u sred rata, u
vojsci bio slobodan. Pisao sam raporte otre, ak i zajedljive. Odbijao da izvrim
4

Isto, 6-7.

nareenja. Parniio se sa pretpostavljenima... Kao autant samostalnog bataljona,

kome su za pola sata poginula dva komandanta bataljona, pisao sam relacije o
radu bataljona za vreme Kajmakalanske bitke i najslobodnije davao miljenje o
nareenjima i radu viih komandanata... Pred kraj rata doiveo sam da me
ispituje komisija od dva generala (fracuski i engleski) i jednog amerikog
pukovnika - po tubi italijanskog korpusnog komandanta.
Ljoti je voleo i potovao ono to bi se u naem arijskom argonu nazvao
mali ovek:
Nije mi ao to nisam dovrio jo jedan fakultet u Parizu... Ne verujem
da bih vie nauio ma na kom fakultetu i ma u kom gradu sveta, nego to sam
otvorenih oiju i otvorene due uspeo da nauim, da primim u sebe meu
peacima, na frontu i u vojsci.5
6

Posmatrao sam ivot na frontu. Bolji ljudi se teko mogu nai u tolikom

broju.

Ljoti je voleo junake. Pozadinu nije trpeo. Dva puta je bio na bolovanju i
uvek je eleo da se to pre otkine od sredine pozadine i ponovo vrati meu vojnike:
Oba puta imao sam dve reakcije: jednu gaenja i preziranja prema
kukavicama, koji mojim jezikom govore, a imaju duu podlu, pohotljivu,
kukaviku, gadnu - a drugu to pre pobei od takve sredine i dohvatiti se
visokih planina makedonskih... i onih divnih ljudi: redova, kaplara, podoficira
i oficira sa kojima sam ve toliko vremena proveo i sudbinu vezao, i cilj isti
imao, cilj svetao i visok, koji nam je ljubav prema roenoj grudi i svest o
istorijskoj dunosti jednog pokolenja pred oi postavila.7
Sa ovakvim shvatanjima Ljotiu nije bilo teko da odbije da se povue sa
fronta u pozadinu, iako je to bila naredba Vrhovne komande, a i elja
prestolonaslednika Aleksandra. Odbio je takoe i ukaz kojim je Nikola Pai hteo da
ga postavi za sekretara ministarstva Spoljnih poslova.8 Ljoti nije hteo da napusti rov i
peaka u njemu.
Dok je bio na Hrvatskom Primorju Ljoti je pohapsio 36 elezniara koji su
uestvovali u trajku, koji je trebalo da pomogne boljeviku revoluciju predvoenu od
Bele Kuna u Maarskoj, kao i pobunu meu naim oficirima koji su doli iz
zarobljenitva.
Dvadeset redova Stefanovi posveuje ovom trajku, koji je, kako Stefanovi
tvrdi, izazvala Komunistika partija Jugoslavije. Devet redova o Ljotiu vojniku u
periodu od est godina, dvadeset redova samo o jednom danu iz istog tog perioda. Ve
5

Isto, 17-18.
Isto, 31.
7
Isto, 36.
8
Isto, 114; Ratko Pareanin. Drugi svetski rat i Dimitrije Ljoti, Iskra, Minhen 1971, 115.
6

je napomenuto da je Stefanovi upotrebio dve i po stranice da bi prikazao izvesne

biografske momente iz Ljotievog ivota sve do njegovog naputanja vojske. Sasvim
dovoljno da u tom prostoru prikae karakteristine crte Ljotia. Iz dosadanjeg
izlaganja se vidi da je najvanije preutao.

Uticaj Paskala
Ali ima jedan momenat na koji se Stefanovi osvre, a koji ne bi trebalo da se
propusti bez podrobnije analize. Re je o francuskom matematiaru, filozofu i fiziaru
Blezu Paskalu.
Za Paskala Ljoti kae sledee:
Ovaj izuzetni genije koji nikada nije bio dete, koji je uio matematiku
ne znajui da ona postoji, koji je u esnaestoj godini bio lan matematikog
drutva u Parizu i kome su tada dolazili na ocenu radovi iz Italije, u kojoj tada
ivljae slavni Galileo Galileji, - Paskal, genijalni eksperimentator vazdune
teine i pronalaza mehanike tenosti, ovek koji je za no, da bi olakao sebi
bolove uasne zubobolje, pronaao jednu od prvih sprava za mehaniko
raunanje, - Paskal u dvadeset etvrtoj godini svoga ivota bee reio da prestane
da misli o brojevima, ve o oveku: odakle je doao, kakva je njegova prava
priroda, kakva krajnja sudbina njegova. I on otpoe na deliima papira da notira
glavne misli svog velikog dela u kome e, kao u geometriji, da dokae istinitost
hrianske nauke. A u trideset devetoj godini on umre kao pravi hrianin, ali oni
listii ostadoe nepovezani. Docniji prijatelji ih skupie i objavie Misli Bleza
Paskala.
Paskal je na moje formiranje imao ogroman uticaj svojim hrianskim
ivotom, koji iako je bio bez mnogo vedrine, (jer je Paskal od detinjstva patio od
glavobolje i drugih bolova), on je pokazao kako i tako bedan ivot moe,
ispunjen Hristovim mirom i radou, da bude svetao i bogat.
Svojim velikim genijem on je svaku stvar na koju se bacio osvetlio i
pokazao je u neobinoj svetlosti, da u svemu to meu ljudima postoji ima istine
objektivne, te da nijednu ne treba odbaciti povrno, ve je dobro ispitati 1
zagledati. Svojom metodom on mi je pokazao kako se istina trai s ljubavlju,
koja oveka ini nezavisnim prvo prema samom sebi. Paskal je uostalom za
mene bio i uitelj pravilnog miljenja, i, naroito svojim nenadmanim stilom,
uvek prisutni uzor, kako treba izraavati svoju misao da bude jasna i prodorna9
Stefanovi se osvre na gornja Ljotieva izlaganja sledeim reima:
Ovakvim Ljotievim pogledima naroito je doprinelo i razmiljanje o
9

Iz moga ivota, 11.

nekim spisima francuskog naunika iz sedamnaestog veka Bleza Paskala,

nastalim dok je boravio u manastiru. Umno obeleo, Paskal je u dvadeset etvrtoj
godini stupio u manastir i prestao da misli o brojevima, ve o oveku, i to odakle
je doao, kakva je njegova prava priroda i kakva krajnja sudbina. On je na
deliima papira beleio glavne misli svoga dela u kome je dokazivao istinitost
hrianske nauke.
Podvuene rei nalaze se ve u Ljotievom tekstu. Stefanovi ih ne stavlja pod
znak navoda. Zatim Stefanovi produuje:
Taj umobolni teoretiar Paskal bio je jedan od faktora koji je uticao na linost
Dimitrija Ljotia. Sam Ljoti o tome pie: Paskal je na moje formiranje imao
ogroman uticaj: svojim hrianskim ivotom, koji je bio ispunjen Hristovim mirom i
radou da bude svetao i bogat... A muzeji Pariza ..10
Rei koje Stefanovi pripisuje Ljotiu, kao to se lepo vidi iz prethodnog
teksta, nisu verno prenete. A reenica A muzeji Pariza itd... nije uzeta iz gornjeg
Ljotievog teksta i nema nieg zajednikog sa Ljotievim miljenjem o Paskalu. Rei
su uzete sa sledee strane, gde se Ljoti osvre na znaenje slobode, na demokratiju i
Francusku revoluciju. Stefanovi epizodu sa Paskalom zavrava zakljukom koji nema
nikakve veze sa Ljotievom autobiografijom na koju se Stefanovi poziva:
Sam Ljoti otkriva u svom biografskom spisu udaljenost i mrnju prema
svakom revolucionarnom pokretu i ostaje trajno dosledan shvatanju terora nad
narodnim masama u ime Hrianstva i umobolnih teorija svojih idola.11
Ljoti je bio protivnik terora Francuske revolucije koji ju je pratio i izvesnih
ideja koje su se iznedrile iz nje; Ljoti je bio protivnik svake komunistike revolucije
koja je bez izuzetka nosila sa sobom teror i pusto. Ne postoji nikakav spis Ljotiev
kojim on odobrava ma kakvu vrstu terora.
Nekoliko miljenja o Paskalu objanjava malo vie ovu zaista neobinu
linost:
Sveznanje kae:
...mislilac kod kojeg su skladno razvijeni i ujedinjeni jasan
matematino- nauni duh sa dubokom religioznou12
U knjizi Veliki svetski mislioci:
...filozof i majstor stila poznat i potovan kroz tri stolea po

10

Stefanovi, 18.
Isto, 18.
12
Sveznanje, Narodno delo, Beograd 1937, 1641.
11

zabelekama jednostavno nazvanim Misli13

arls Rajt, profesor francuskog jezika i knjievnosti, kae:
Paskala su neki nazvali ludim, ali ak i najbezduniji nisu mogli da mu
ospore veliinu njegove borbe protiv fizikih i duevnih patnji, kao i
velianstvenost njegove pobede.
Za profesora Rajta Paskal je bio jedan od najveih i najraznovrsnijih genija
za koga je svet znao.14
Vredno je napomenuti da je Paskal sa 478 strana svojih spisa - koje Stefanovi
sa potcenjivanjem naziva nekim spisima - uao u poznatu zbirku Velike knjige
zapadnog sveta (Great Books of the Western World).
Naunik Stefanovi toga Paskala koji je potovan kroz tri stolea naziva i
umobolnim teoretiarom. Onda nije ni udo to se Stefanovi slui neistinama i
klevetama kada pod plastom nauke, sluei se bogatom bibliografijom, pokuava da
kompromituje jednog istinskog i neobinog rodoljuba, Ljotia, koji od svoje najranije
mladosti, pa do svoje smrti, nije prestao da misli i radi za dobro svoga naroda. Dr
Stefanovi, u ovom sluaju, izliva svoje zakljuke u kalupima davno doteranim
prema normama KPJ.

13
14

The Worlds Great Thinkers, Man and Spirit, Random House, New York, 1947, 188.
The Encyclopedia Americana, knjiga 21, New York, 1953, 363.

2. POLITIKE KONCEPCIJE ZBORA

Ljotiev pokuaj da kralja Aleksandra pridobije za jedan svoj nacrt Ustava,

Stefanovi je propratio neistinama i manipulisanjem Ljotievog teksta.

Ljotiev nacrt ustava

Po svojoj elji i po pristanku kralja Aleksandra Ljoti je izradio projekat
Ustava. Kralju je taj nacrt predao 28. juna 1931. godine. (Treba zapaziti da je Ljoti
predao ovaj nacrt Ustava 40 meseci pre pojave Zbora i objavljivanja Osnovnih naela i
Smernica Jugoslovenskog narodnog pokreta ZBOR. Ljoti je govorio i predlagao
kralju Aleksandru u ime svoje, a nikako u ime neke organizacije ili grupe ljudi.)
U njemu sam, kae Ljoti, vodei rauna o konkretnim mogunostima
pokuao da dam nacrt jedne organske, ustavne i nasledne monarhije,
nedemokratske i neparlamentarne zasnovane na aktivizaciji ivih narodnih snaga,
organizovanih u ekonomska, staleka, kulturna i dobroina drutva sa politikom
odgovornou vlade samo pred Kraljem, a pravno i pred Kraljem i pred Saborom
sa decentralizovanom samoupravom15
Podvuene rei je Stefanovi izostavio, ozbiljno menjajui znaenje teksta.
Dvadeset osam dana pre predaje ovog nacrta Ljoti je rekao Kralju:
Kao to Vam je odavno poznato, ja sam uvek bio protiv partijskodemokratskog i partizanskog reima, smatrajui da upravo jedu dravu. Na tim
osnovama naumio sam predloiti da izradim projekat novog Ustava, koji bi Vi
trebalo da razgledate i, ako odgovara Vaem gleditu, i usvojite..
Kasnije, u razgovoru sa Kraljem, Ljoti nastavlja:
Ja sam, Velianstvo, za ist staleki parlament. Ali uviam da ne bih
sam odmah mogao sa njim prodreti. Otuda bih pribegao jednom drugom
parlamentu, gde bi se poslanici birali optim tajnim pravom glasa, ali samu
kandidaciju vrile bi sreske kolegije, u koje ulaze predstavnici profesionalnih,
stalekih, kulturnih i dobroinih organizacija. Oduzmu li se kandidacije partijama
15

Iz moga ivota, 101. U tekstu stoji privatnom. Mi mislimo da je tamparska greka; treba da bude
pravnom.

i da se pravo kandidacija ovim drugim prirodnim, da tako kaem,

organizacijama, partije e se ukinuti usled nedostatka hrane.
Dobro, g. Ljotiu, ima li gde god u svetu takav sistem?, upita Kralj.
Nema, velianstvo.16
Kralj Aleksandar nije prihvatio ovaj predlog.
Stefanovi se osvre na ove Ljotieve primedbe Kralju sledeim reima:
U ovoj izjavi Dimitrija Ljotia sadran je njegov program takozvanog
korporativnog sistema, koji su bili usvojili faisti u Italiji i nacisti u Nemakoj.
Kompilirajui poglede nemakih i italijanskih faistikih diktatora, Ljoti nije bio
ubedljiv pred kraljem Aleksandrom, koji je imao svoju koncepciju organizovanja
dravnog i politikog ivota u Jugoslaviji.17
Pisac doktorske disertacije na prostoru od otprilike pola strane rekao je vie
neistina i opet zlonamerno izmanipulisao Ljotiev tekst.
Namera Stefanovia je oevidna: on hoe Zbor
faistikim perspektivama, zato izostavlja deo reenice
zamiljena vlada odgovara pravno i pred Kraljem
decentralizovanom samoupravom. (podvukao M. P.)
Stefanovi totalno menja znaenje Ljotievih rei.

i Ljotia da prikae u
da njegova, Ljotieva,
i pred Saborom sa
Ovom manipulacijom

Ta manipulacija pokazae se oiglednijom iz sledeih uporeenja.

Musolini nije bio odgovoran ni Kralju, ni ma kojem drugom telu. Hitler je
samo kratko vreme bio odgovoran predsedniku Hindenburgu, a potom nikome. I Italija
i Nemaka imale su centralizovanu upravu, a Ljoti se zalae i u pomenutom nacrtu
Ustava i kasnije u zamiljenoj dravi, za decentralizovano ureenje drave. U
Nemakoj pod Hitlerom Rajhstag je postojao gotovo za celo vreme trajanja Treeg
rajha. Do 23. marta 1933. godine Rajhstag je imao izglede demokratske institucije.
Toga dana je Rajhstag (sastavljen od nacional-socijalista i izvesnih demokratskih
partija) izglasao specijalna ovlaenja po kojima, izmeu ostaloga, pravljenje zakona
prelazi u ruke vlade, stvarno u ruke Hitlera, s pravom da ti zakoni mogu da odstupe i
od ustava. Ovim aktom parlament je prestao da ima ikakve stvarne funkcije, njegove
lanove je birala partija i vie nije bilo pravih izbora. Ovakav Rajhstag je sluio
Hitleru samo kao tribina za saoptavanje izvesnih njegovih odluka i namera.18 Ovim
aktom od 23. marta Rajhstag je stvarno dao pravnu osnovu za Hitlerovu diktaturu.19
Parlament u Italiji takoe je prestao da ima ikakve stvarne vlasti. Parlament je postao
kongres faistike partije, a stvarno i izvrna i zakonodavna vlast prela je u iste

16

Isto, 99-100.
Stefanovi, 21.
18
William L. Shirer, The Rise and Fall of the Third Reich, New York 1960, 198-199.
19
Isto, 199.
17

ruke.20
Sistem u kome vlada odgovara Kralju, Parlamentu (Saboru), koji se bira
optim tajnim glasanjem, ne moe da se nazove faistikim ili nacistikim. To
Stefanovi zna i poto hoe da napravi Ljotia faistom i nacistom on izostavlja
kljune rei.
Potrebno je naglasiti da je Ljoti, kao to i Stefanovi navodi, predlagao kralju
Aleksandru izbor poslanika optim tajnim pravom glasa. Stefanovi bi morao da zna
da ovakvog elementa nema niti u faizmu, niti u nacizmu.
Stefanovi kae da je Ljoti kompilirao poglede nemakih i italijanskih
diktatora kad je pisao nacrt Ustava. Kao to Vam je odavno poznato ja sam odavno
bio protiv partijsko-demokratskog i partizanskog reima, kae Ljoti Kralju. To
odavno datira od 1913-1914. godine, kada je Ljoti bio u Parizu.
Seajui se svog boravka u Parizu, Ljoti kae:
Razumedoh da najvee nesree po drutvo nastaju i od ravih vlada, ali
jo i vie od lanih pojmova koji, raireni u masama, deluju kao istine i dovode
do pretekih tragedija.
Tako razumedoh Hristovu re: Istina e vas osloboditi. I videh da je
ljudska tenja ka slobodi i ostvarljiva i nije, prema tome koliko je oveku
pristupana istina, - jer izvan istine slobode nema...
Razumedoh da je u demokratiji istina manje pristupana, jer nema
pogodnog organa za njeno shvatanje, - a isto tako shvatih da drutvo nije prost
zbir pojedinaca, koji ga odreenog trenutka sastavljaju i da ima svoje nezavisne
interese, nezavisne od interesa svojih lanova, te zato mora imati i svoje organe,
to stabilnije i nezavisnije od fluktacije pojedinanih interesa, ali zato ipak
vezane sa drutvenim ivotom prirodnim vezama interesa i naslea21
Za vreme Ljotievog boravka u Parizu, Hitler je lutao ulicama Minhena, tek
to je pristigao iz Bea, potpuno nepoznat, a Musolini je jo plivao u marksistikim
vodama i ureivao socijalistiki list Avanti.
Da je Ljoti bio samostalan i samosvojan u formiranju svojih politikih
stavova vidi se i iz sledeeg detalja iz njegovog ivota.
Po izlasku iz vojske 1920. godine Ljoti nije imao nameru da se bavi
politikom. U vezi s tim on kae:
Nisam nikada hteo da ulazim u partijski ivot. Za moje tadanje
pojmove partijska politika je tako neznaajna bila da mi u njoj mesta nije moglo
biti.22

20

Ernst Nolte, Three Faces of Fascism, Mentor Book, New York 1969, 282.
Iz moga ivota, 13.
22
Isto, 70.
21

ivojin Tajsi, prijatelj Ljotievog oca i njegov, inae jedan od prvaka

Radikalne stranke i lini prijatelj Nikole Paia, pokuavao je da ga nagovori da ue u
Radikalnu stranku. Taj pokuaj Tajsiev Ljoti ovako objanjava:
Ja mu tada kaem, da to (ulazak u Radikalnu stranku - primedba M. P.)
ne mislim iz dva razloga: prvo, zato to sam protivan naelima Radikalne
stranke, jer nisam za demokratiju, parlamentarizam, narodnu suverenost, a
drugo, ne dopada mi se partizanstvo
Tajsievo rezonovanje je bilo sledee:
Stranka je kao organizam. Nekada je to bio njen program, ali sad se
moe i menjati. I ako budu u njoj ljudi od vrednosti, koji znaju ta hoe i umeju
braniti svoje gledite, onda e oni stranci moi dati i nova naela i nov pravac...
Zna, ti si bio dobar i hrabar vojnik. I delo onih to su izginuli i vas to ste ostali
u ivotu je ogromno. Sad ti meni reci, hoe li pustiti ti, da sad tom Otadbinom,
za koju je toliko rtava podneto, upravljaju najgori, a vi, borci, radite za tezgama
ili u kancelarijama ili po poljima, ili drite predavanje bogomoljcima i
bogomoljkama. Ja mislim da si ti duan da ue aktivno u politiku.
Ljoti, za koga je sluenje narodu bila prva i najvanija dunost, bio je
savladan ovakvim rezonovanjem i ve sutradan bio je predsednik mesne omladinske
organizacije Radikalne stranke. Ljoti je tom prilikom odrao govor u kome je rekao
da ulazi u organizaciju Radikalne stranke po tradiciji i iz nacionalne nunosti. Ovo
se, izgleda, dogodilo 1923. godine.
Tri godine kasnije Ljoti stvarno kida sa partizanskim ivotom, a za sledee tri
godine on sebe smatra disidentom Radikalne stranke.
Za ovih est godina - prvo kao disciplinovan lan Radikalne stranke, a kasnije
kao disident - Ljoti je bio aktivan u njegovoj samoupravnoj oblasti, izlazio je na
izbore i bio biran za oblasnog poslanika. Ljotievo nezadovoljstvo partizanskim
ivotom najbolje se vidi iz njegovih sledeih rei:
Iskustvo koje sam tih est godina stekao, pokazivalo mi je sve vie i
vie da je nemogue od stranke, ma kako se zvala, ma ko je vodio, traiti da ona
ima pred oima optenarodni interes i opstedravni u svakom momentu...
Kad sad posmatram taj period svog rada, onda mi izgleda ovako: uao
sam u partijski ivot, uveren da u moi da mu upravim puteve onamo kuda
mislim da treba da se ide; s druge strane, partija me doekala oberuke, uverena
da u se ve ja saviti po njenim uslovima. Oboje smo se prevarili: niti sam ja bio
u stanju ispraviti partijski ivot, niti je ona uspela mene napraviti partizanom.23
Ni Hitler, ni Musolini nisu mogli da imaju uticaja na ovakva Ljotieva
shvatanja i odluke. Hitler jo nije imao izraen svoj politiki program. Prva knjiga
23

Isto, 71-72.

Hitlerovog Mein Kampf izala je u jesen 1925, a druga tek krajem 1926. godine.24 Nije
verovatno da je Ljoti mogao da ita ovu knjigu pre raskida sa Radikalnom strankom
1926. godine. On nije znao nemaki, a srpski ili francuski prevod teko da je tada
postojao.
Ljoti je predao svoj nacrt Ustava kralju Aleksandru 28. juna 1931. Hitler je
doao za kancelara 30. januara 1933. U vreme kada je Ljoti radio na nacrtu Ustava
Hitlerova partija je ila u politiku kampanju i izbore, ponaajui se kao i ostale
demokratske partije Vajmarske republike. Kako je onda Stefanovi mogao da
Ljotievo planiranje pomenutog ustavnog nacrta proprati primedbom da je Ljoti
kompilirao poglede nemakih i italijanskih faistikih diktatora?
U to vreme u Italiji, od oktobra 1922. godine, kada je Musolini doao na vlast,
pa do 1926. godine, faistiki sistem je stvarno u povoju, parlamenat je jo imao
izvesnu snagu. Korporativni sistem stvarno dobija potpuniji, iako jo ne definitivni
oblik, tek 21. aprila 1927. godine. Nije poznato da je Ljoti ve tada imao ma kakve
ideje o stalekom ureenju drave, ali je jasno da na njegov negativan stav prema
parlamentarizmu ni Hitler, ni Musolini nisu imali uticaja, kako to Stefanovi tvrdi.

Nekoliko karakteristika faistikog korporativizma

Da se vratimo jo jednom na ve pomenuti zakljuak dr Stefanovia:
U ovoj izjavi Dimitrija Ljotia sadran je njegov program takozvanog
korporativnog sistema, koji su bili usvojili faisti u Italiji i nacisti u Nemakoj.
Da se odmah napravi ispravka; korporativni sistem je bio jedan od elemenata
faizma u Italiji. Nacistika Nemaka ga nije usvojila. Osvrnimo se na izvesna
miljenja o korporativnom ureenju u Italiji.
Viliam Ebentajn, profesor univerziteta:
U korporativnom sistemu ekonomija je organizovana u udruenja
kapitala i rada pod kontrolom drave, a svi rade u harmoniji za zajedniko dobro,
pomognuti i voeni jednopartijskom diktaturom drave.25
Encyclopedia Americana:
Oigledno je da korporacije ni u kom pogledu ne predstavljaju izabrana
tela, ve jedan instrumenat kroz koji totalitarna vlada kontrolie celokupni
ekonomski ivot.26
24

Adolf Hitler, Mein Kampf, Houghton Mifflin, Boston, st. XVIII. XIX.
William Ebenstein, Great Political Thinkers, New York, 1965, 599.
26
The Encyclopedia Americana, knjiga 11, 51.
25

Ernst Nolte, nemaki istoriar;

Korporativizam je sistem jednopartijske drave koja stavlja svoju radnu
snagu na raspolaganje svome voi kao masa koja ga slua27
Iz ovih definicija dolazi se do sledeih zakljuaka; da korporacije nisu
izabrana tela, da nisu samostalne, da kroz njih diktatura kontrolie privredu, da su
ekonomskog karaktera, da su izraz jednopartijskog i totalitarnog sistema, da nemaju
kontrolu nad vladom, niti pak donose zakone. Karakter stalea, kako ih je Zbor
zamislio, je u totalnom sukobu sa korporacijama italijanskog faizma.

Nekoliko odlika zborakog stalekog ureenja

O prirodi stalea i njihovoj ulozi u dravi, kako to Zbor zamilja, neka imaju
sada re tri izvora kompetentna da ovo objasne. To su: Osnovna naela i Smernice
Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor, Dimitrije Ljoti i ing. Milosav Vasiljevi,
istaknuti prvak Zbora.
Naelo VI kae:
Narod e uestvovati u zakonodavstvu 1 vriti nadzor nad dravnom
upravom putem predstavnitva koje mora biti izraz stalekog ureenja i
politikog shvatanja28
(Osnovna naela i Smernice sadre program koji zaseca u nacionalni, verski,
politiki, drutveni, ekonomski ivot ondanje Jugoslavije. Pisci tog programa mislili
su na jugoslovensku problematiku toga vremena i ukazivali su na reenja koja su bila
korisna i mogua za to vreme. Otada je prolo 50 godina. Mnogo to ta se izmenilo za
tih 50 godina, zato i program onog vremena, iako on svojim najveim delom ima
trajnu vrednost, treba ocenjivati u njegovom vremenskom kontekstu.)
Dimitrije Ljoti:
A mi traimo prvo, da se u ovom pogledu opta narodna dravna
politika ne zamilja i ne izgrauje bez aktivnog uea predstavnika
narodnog stalekog ureenja.29 (podvukao M. P.) ...Od najranijeg vremena
imamo podelu rada i stalea. Stranaka nema u tako dalekoj istoriji. Ali, gospodo
moja, ta ja hou iz ovoga zakljuka da izvedem? Hou da izvedem da ovi stalei
27

Nolte, 282.
Ovo naelo citira i Stefanovi, Stefanovi, 25.
29
Na izborni proglas, Otadbina, 7.3.1935, (Otadbina je jedan od predratnih listova JNP Zbor).
28

postoje i izvan drave i pored drave i pre drave, a ako hoete i protiv drave, stranke ne mogu da postoje izvan drave. One su vezane za dravu, a stalei su
vezani za ljudsko drutvo. Stalei su prirodna tvorevina ljudskog drutva, a
stranke to nisu.30 ...Mnogi nam ine nepravdu kad misle da, ako smo protiv
parlamenta i liberalne demokratije, da smo mi i protiv skuptine, u tome se
varaju. Mi smo za pravu narodnu skuptinu, za onu narodnu skuptinu koja e
istinski imati sposobnosti da vri svoje velike funkcije. Sadanji parlamentarizam
i skuptina prodali su svoja velika prava za anak soiva. Te dunosti mogu da
vre samo skuptine koje izlaze iz velikih narodnih drutvenih organa, stalea,
koji mogu da govore sa dravom sa velikim autoritetom... Stalei mogu istinu
dravi da kau, kao jednak skoro jednakome. Kad ovo kaem ja ne mislim da e
stalei imati jednaku snagu kao drava. To nije ni mogue, a to ne bi bilo ni
dobro. Drava treba da podrava koordinaciju izmeu stalea, a na principu
solidarnosti sviju stalea. Ali sa druge strane moralnu, ekonomsku i politiku
stranu imaju stalei samim tim zbog svoje prirode, zbog svoje dugovenosti i
nezavisnosti od drave... Zbog toga, kaem, kad imadnemo takvu skuptinu, koja
e proizai iz stalea, to e biti prava skuptina, koja e imati ciglo dve funkcije:
pravljenje zakona i kontrolu nad zakonitou vlade.31 (podvukao M. P.) ...Ne
zaboraviti valja pri tome da e i u stalekom ureenju svaki poslanik zastupati
narod, kao i danas, samo to e on na to mesto doi ili izborom od samog stalea,
ili od stalea kandidovan, a od narodnog glasakog tela izabran.32
Milosav Vasiljevi:
Stvaraoci programa Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor nisu imali
ambiciju da ovim nau lek za politiku bolest celog oveanstva. Oni su imali pred
oima prilike u naoj zemlji i zato nose obeleje jugoslovenskog narodnog
pokreta.33 (podvukao M. P.)
Tvorci programa Zbora smatraju, dakle, da zakonodavnu vlast i nadzor nad
dravnom upravom, mora da vri narod preko svoga predstavnitva. Da bi pak izbegao
ulazak u predstavnitva ljudi koje narod i ne poznaje, program zahteva biranje po
staleima. Po staleima se ljudi poznaju, pa je izbor laki i kvalitativno bolji. Treba
zapaziti da zakonodavno telo donosi zakone i vri nadzor nad dravnom
upravom.34 (podvukao M. P.)
Dakle, tvorci programa Zbor stoje na principu suvereniteta narodnog interesa,
a ne na principu narodnog suvereniteta, na principu potpune podele funkcija vlasti na
zakonodavnu, izvrnu i sudsku.35 (podvukao M. P.)
Prebacivalo se Zboru da je faistiki pokret. Po sutini Osnovnih naela i
30

Dimitrije Ljoti, Osnovi savremene Jugoslavije, Beograd 1937, 35.

Isto, 45-46.
32
Na drugi prigovor, Otadbina, 15.12.1935. lanak je tampan u Govori i lanci D. Ljotia,
Minhen, 1954, sveska II.
33
Milosav Vasiljevi, Kriza demokratije i budui oblik vladavine, Beograd 1938, 83.
34
Isto, 85.
35
Isto, 87.
31

Smernica on to nije, i sa ovakvim programom on to ne moe da bude. Program koji

trai pravilno funkcionisanje principa od bitne vanosti po opte interese, kao to su:
ne narodni suverenitet ve suverenitet narodnih interesa, podela funkcija vlasti,
odgovornost, a naroito sloboda tampe, ne moe se upisati u faistiki tabor. Zbor
hoe ne sistem gde se ovi principi istiu, a ne dolaze do praktine primene, on hoe
njihovu integralnu primenu, jer ih nalazi zdravim. Staleko odabiranje vri se
odozdo slobodnim biranjem, a ne dekretom upravne vlasti kao u italijanskom
faizmu. Razlike su i principijelne i velike.36 (podvukao M. P.)
Te principijelne i velike razlike kritiari Zbora (ukoliko se oni mogu tako da
nazovu) nisu zapazili ili se nisu ni trudili da ih zapaze. Neki koji su i zapazili te razlike
nisu hteli ni da ih objave, jer njima je bilo u interesu da Zbor prikau kao faistiki
pokret. Nema sumnje da dr Mladen Stefanovi pripada toj poslednjoj grupi.
Dr Marko S. Markovi, u jednom svom osvrtu na knjigu Jugoslavija uoi i za
vreme drugog svetskog rata od dr oka Slijepevia, kae povodom neobjektivnih
kritiara Zbora, sledee:
Pokuaj da se nacistiki ili faistiki karakter Pokreta Zbor dokae
na osnovu Ljotievog uenja o stalekom ureenju drave spada u politiku
propagandu najnie vrste. Sve sline tvrdnje su nauno neozbiljne sa gledita
istorije i politikih nauka, tako da mogu poivati iskljuivo ili na neznanju ili na
goloj mrnji. Korporativizam je, u ovom ili onom obliku, postojao u svim
razdobljima istorije oveanstva, pa se ne moe protumaiti ni kao reakcionarni
povratak srednjem veku ni kao podraavanje Musolinijevog faizma. U XX
veku pristalice korporativizma su u velikom broju sluajeva nezavisni i od
Musolinija i od desnice uopte.37
Zatim, Markovi daje nekoliko crtica iz istorije korporativizma. Kao preteu
savremenog korporativizma on pominje nemakog filozofa, profesora etike i prava
Altuzija (Johannes Althusius, 1557-1638). Zatim pominje francuskog rojalistu arla
Morasa, koji se poetkom dvadesetog veka zalagao za staleko ureenje Francuske.
Izmeu dva svetska rata - kae Markovi - tu ideju su prihvatili izvesni
ugledni liberali, pa ak i neki, manje poznati francuski socijalisti.38
Markovi se zadrava na Salvadoru de Madariagi, panskom piscu, koji je od
1922. bio predsednik departmana za razoruanje u Drutvu naroda, profesor u
Oksfordu 1928-1931, zatim do 1936. ambasador panije u SAD i Francuskoj. Posle
dolaska Franka na vlast ostaje u emigraciji, kao veliki neprijatelj panskog faizma. Za
njega Markovi kae:
Liberalizmu toga predsednika Meunarodne liberalne unije nita nije
36

Isto, 89-90.
Marko Markovi, Nedieva Srbija, Amerikanski Srbobran, 5.1.1979.
38
Isto.
37

smetalo da zamisli politiki sistem u kome bi postojala, s jedne strane,

pokrajinska politika skuptina (od optina, preko pokrajina, ka svenarodnom
predstavnikom telu), a sa druge, ekonomska skuptina, sastavljena od
predstavnika stalea i ekonomskih funkcija koja ima zakonodavnu vlast u
ekonomskim pitanjima... Ubeeni demokrat, svestan da je demokratija, ne samo
po svom etimolokom znaenju, nego i po svome idealu pozvana da bude
vladavina naroda, on je smatrao da e narodno uee u vlasti biti stvarnije i
efikasnije kroz politiko-staleko ureenje drutva i drave, koje je on nazvao
organskom demokratijom, nego u partijskom parlamentarizmu39
Dr Markovi se osvre i na Jugoslaviju:
Prilikom stvaranja Vidovdanskog ustava od 1921. godine, staleko
ureenje drave kao dopuna politikog bilo je predvieno i u nacrtima vlade
(Stojan Proti) i u nacrtima opozicije (Jugoslovenski klub). Povodom Protievog
nacrta Horvat veli Proti je u svom ustavnom nacrtu predvideo dvodomni
sistem, skuptinu i senat, kojemu je dao pravo obustavnog veta; u Protievom
senatu sjedeli bi pretstavnici pokrajinskih sabora i privrednih stalea (Josip
Horvat, Politika povjest Hrvatske 1918-1929, Zagreb, 1938, str.249). A
Slobodan Jovanovi u svome Ustavnom pravu, na str. 44. ovako opisuje nacrt
Jugoslovenskog kluba: Po nacrtu Jugoslovenskog kluba postoji dvodomni
sistem, sa dvema Skuptinama, od kojih je jedna politika, a druga socijalnoekonomska. Obe Skuptine imaju isti broj lanova; politiku Skuptinu bira
birako telo svih punoletnih graana oba pola, a socijalno-ekonomsku biraju
organizovane drutvene grupe - stalei i pozivi. Izmeu ove dve Skuptine
postoje, uglavnom, onakvi odnosi kao izmeu dva doma; njihovi sukobi reavaju
se u zajednikoj sednici.40
Za Markovia Dimitrije Ljoti snosi bar delimino krivicu za pogrena i
proizvoljna tumaenja zborakog korporativizma. (U zborakoj literaturi re
korporativizam nije upotrebljavana, ve uvek staleko ureenje drave.) Markovi
kae:
Kao to Marks, ideolog klasne borbe, nije iscrpno definisao pojam
klase, tako Ljoti, ideolog stalekog ureenja drave, nije jasno definisao
stale.41
Markoviu nije jasno - a on nije jedini - kako usaglasiti ideju istog stalekog
parlamenta, iji je protagonosta bio Ljoti, i ve pomenutog VI Naela, koje zastupa
narodno predstavnitvo koje mora biti izraz stalekog ureenja i politikog
shvatanja. Markovi se pita da li bi pod politikim shvatanjima trebalo razumeti
39

Isto.
Isto.
41
Isto.
40

partijske predstavnike.42 To pitanje postavljali su ranije i izvesni Zborai. Pisac ovih

redova ne eli da ulazi ni u kakve spekulacije u tom pravcu, poto za ovu diskusiju to
vie nije vano. On hoe samo da pokae da je Stefanoviev pokuaj, da zamiljeni
staleki sistem Zbora izjednai sa faizmom i nacizmom, neozbiljan i apsurdan.

Predratno politiko partizanstvo i reakcija Zbora

Jedan od uzroka koji su naveli Zbor da predloi staleko ureenje bile su
partije koje nisu bile sposobne da ree teke ekonomske, socijalne i nacionalne
probleme sa kojima se suoavala Jugoslavija izmeu dva svetska rata. Ljoti je esto
govorio o nesposobnosti politikih partija i vlada koje su one formirale (tih vlada je
bilo 39 u periodu od 1918. do 1941.).
Mi emo se osvrnuti ovoga puta na jedno njegovo predavanje odrano u
Beogradu 1936. godine, gde on, izmeu ostalog, kae:
Strojevi koje smo imali, raali su samo sitnu i malu politiku naih
ljudi. A ta znai ta politika? To je politika naih pristalica koji idu za nama. A
takva politika, koja se vodi sa takvim sitnim i malim motivima, mora da bude
mala i sitna.
Neka stranku vode i najestitiji ljudi, kada se ona uspne na dravnu
upravu i kada ima svoju vlast, tada ne dou do izraaja najbolji ljudi, nego dolaze
oni sa ijim se radom oni najbolji ne mogu nikada sloiti. To je neminovno, od
toga nema izuzetka...
Eto, gospodo, zato sam protiv liberalne demokratije i parlamentarizma.
Prosto zato jer je u njima klica nereda i neodgovornosti...
Gospodo moja, u liberalnoj demokratiji imamo sistem uzajamnog
podmiivanja. Ja se ne bojim da to kaem otvoreno. Tu se lako postaje ministar,
a da bi se odrao u svome klubu, on mora initi poslanicima u svom resoru sve
to oni od njega trae. To je jedina moneta pomou koje moe ministar ostati
dugo na svojoj stolici...
Nije poslaniko da vrljaju po ministarstvima, poslaniko je neto drugo:
da sede u skuptini i paze da se vlada dri zakona i da kroji pravdu po zakonu...
Poslanici imaju dunost da paze na rad vlade i vre nadzor i kontrolu nad
vladom, a oni tu nisu doli za te stvari nego su doli da uine neto za svoje
birae, ili za sebe lino. Ili ba uzmimo onaj bolji sluaj: za svoje birae...43
Osvrnuemo se na nekoliko miljenja formiranih van redova Zbora. U svome
Manifestu od 6. januara 1929, kada je ukinuo ustav i partije, kralj Aleksandar je rekao
42
43

Isto.
Osnovi savremene Jugoslavije, 37-47.

sledee:
Parlamentarni red i sav na politiki ivot dobijaju sve vie negativno
obeleje, od ega narod i drava imaju za sada samo tete. Sve korisne ustanove
u naoj dravi, njihov napredak i razvitak celokupnog naeg dravnog ivota,
dovedeni su time u opasnost... Parlamentarizam, koji je kao politiko sredstvo po
tradicijama od mog nezaboravljenoga oca ostao i moj ideal, poele su zaslepljene
politike strasti zloupotrebljavati u toj meri, da je postao smetnja za svaki plodan
rad u dravi. alosni razdori i dogaaji u Narodnoj skuptini pokolebali su kod
naroda veru u korisnost te ustanove. Sporazumi, pa i najobiniji odnosi izmeu
stranaka i ljudi postali su apsolutno nemogui. Umesto da parlamentarizam
razvija i jaa duh narodnog i dravnog jedinstva, on, ovakav kakav je, poinje da
dovodi do duhovnog rasula i narodnog razjedinjenja.44
Britanski poslanik u Beogradu, u svom izvetaju Londonu, osvre se na
Kraljev akt od 6. januara:
Diktaturu, nesumnjivo, kritikuju mnogi, i u zemlji i van nje, ali
nepristrasni posmatra ne moe da ne prizna da je postojala potreba za
uspostavljanjem nekog oblika vladavine koji bi bio u stanju da okona jalove
razmirice izmeu stranaka i pojedinaca, koje su nakon jednog desetlea postale
istinska pretnja jedinstvu drave... U tekim prilikama u koje su Kraljevinu
doveli stranaki sukobi... teko da bi ijedno drugo reenje, osim primene
autokratske sile, iz postojeeg haosa moglo stvoriti red.45
Otvaranje obnovljene Narodne skuptine 18. januara 1932. god. kralj
Aleksandar pozdravlja i sledeim reima:
... Ali najtei udar dravnoj i nacionalnoj misli doao je od zaslepljenih
partijskih strasti i njihove meusobne borbe. Zloupotreba politikih sloboda i
parlamentarnog reda bila je do te mere teka, da je bio doveden u pitanje
napredak i razvitak celokupnog naeg narodnog ivota. Uzalud su bila sva
oekivanja da e razvoj unutranjeg ivota naeg dovesti do sreenja prilika u
zemlji.46
Adam Pribievi, predratni jugoslovenski politiar, po ovom pitanju kae:
Ovo je bila velika slabost nae demokratije. Nije moglo biti stabilnih
vlada ni planskog voenja dravnih poslova na due vreme. Usled partijske
razdrobljenosti, poveavala se ploha trvenja meusobna u narodu i unosilo u
narod jo vie besne stranake netrpeljivosti, zagrienosti i ozlojeenosti. Vladari
su mogli izigravati stranke protiv stranaka. Broj kombinacija bio je neogranien.
44

Dr Ferdo ulinovi, Jugoslavija izmeu dva svetska rata, Zagreb, 7-8.

Britanija o Kraljevini Jugoslaviji, Borba, 19.12.1986, Arhiv Jugoslavije, Globus 1986, priredio
ivko Avramovi.
46
Dr Ferdo ulinovi, Slom stare Jugoslavije, Zagreb 1956, 59.
45

Razvijala se prezasienost politikim kavgama, ogaenost na politiku,

nezadovoljstvo demokratskim poretkom. A to je teralo vodu na mlin reakcije.
Mnogi odlini umovi i karakteri nisu hteli ulaziti u ovu odvratnu sajamsku
kavgu. Stajali su po strani. A time je na politiki ivot bio osiromaen. Tako i
mnogi poteni poslovni ljudi, istinski stvaraoci i organizatori, ije bi iskustvo bilo
dragoceno u voenju dravnih poslova.47
Jugoslovenski istoriar dr Veselin ureti, osvrui se na ovaj period, misli
da je pred rat opti utisak bio da se (u Jugoslaviji) radi o drutveno-politikoj zbrci
bez presedana.48

*
Treba istai da misao Zbora nije nikla samo u glavi Dimitrija Ljotia. Bilo je
grupa irom Jugoslavije, koje su traile reenje toj drutveno-politikoj zbrci bez
presedana. Posle upoznavanja i razgovora, te grupe (Otadbina, Zbor, Buenje,
Jugoslovenska akcija i Bojovnici) formirale su Jugoslovenski narodni pokret Zbor.
Ljoti ovako formulie to sjedinjavanje pomenutih grupa, u svom lanku Ni faizam,
ni hitlerizam:
... Pre svega, na pokret je ponikao spontano, na naim drutvenopolitikim nevoljama. Nije ponikao u glavi jednog ili drugog oveka - ili na
jednom odreenom mestu, ve su ljudi dobre volje, na raznim mestima, i ne
poznavajui se meu sobom, mislei o nedaama i nevoljama svoga naroda, doli
u isto vreme, na istu misao: Ne moe se sedeti skrtenih ruku; mora se prvo
zauzeti jedan odluan stav prema svim nepravdama i tekoama na koje se
nailazi...49
Zbor nije kopirao strane politike, ekonomske i drutvene sisteme. Pisci
Osnovnih naela i Smernica JNP Zbora i njegovi osnivai imali su u vidu
jugoslovenske potrebe i nevolje i traili su reenja koja odgovaraju prirodi, duhu i
shvatanjima naroda koji su iveli od Triglava do evelije. Tu elju za samosvojnou
Ljoti ovako izraava:
Mi smo sve, samo svoji nismo.
Ako pak nismo svoji duhovno, kako emo biti politiki i ekonomski? Mi
smo stalno rave kopije: mi smo bili Englezi ili Francuzi, sad hoemo njih da
ostavimo, a da kopiramo Nemce i Italijane. ast svima. Sve su to veliki narodi
koji su bili, ili su sad, ili e biti veliki - sve po zasluzi.
Ali mi nismo oni. Mi smo voka, kao i oni, u vonjaku Boijem, ali
47

Adam Pribievi. Ideologija Draina pokreta, u Knjizi o Drai, sveska 2, 39.

Veselin ureti, Saveznici i jugoslovenska ratna drama I, Beograd 1985, 16.
49
D. V. Ljoti, Kako nastaju revolucije, Biblioteka Otadbina, tampana moda 1939, 58.
48

druga vrsta voke. Mi moramo u dubini svoga bia, u istoriji naeg porekla i
uzrasta traiti svoj zakon, svoj duh, svoj put.
Hibridi su bez potomstva. Samo originali imaju prava na ivot. Kopije se
razne daju i imaju malu vrednost.
A mi imamo taj svoj zakon, svoj duh i svoj put. Treba imati samo oi da
se sagledaju. O, kakvo je bogatstvo i dubina i irina i visina toga duha koji nam je
Bog prema vrsti naoj dao! Ali oi rka i oi jea to ne vide.
I celo siromatvo naeg ivota, sva zapetljanost naa u isto praktinim
stvarima (u ekonomiji, u drutvenim odnosima, u politici) i lei u tome da smo
mi taj svoj roeni duh odbacili, a drugi nismo uspeli dobiti, ve ravnodunou
podraavamo Engleze, nebriljivou Francuze, brzinom govora Italijane, a
korakom Nemce, pa liimo na cirkuske klovnove, a ne na narod, ija junaka
prolost i dubina ivotnog pogleda ima pravo na duboko potovanje i Nemaca, i
Italijana, i Francuza, i Engleza.50

Diktatura, totalitarizam, jednopartijski sistem i Zbor

U svome zakljuku Stefanovi kae:
Elementi faizma u Ljotievom pokretu Zbor vidni su u ideolokoj sferi,
u njegovom organizovanju i praktinom delovanju. Borei se protiv liberalne
demokratije i parlamentarizma, Ljotievi ideolozi u prvi red stavljaju totalitet
nacije i drave. Diktatura nacije sa korporativnim drutvenim ureenjem, po
njima, trebalo bi da nivelie sve klasne suprotnosti. U organizacijskom pogledu
karakteristina je vrsta organizacija, zasnovana na hijerarhijskoj osnovi.
Autoritet voe Ljotia izgraen je i religijskim motivima, raznim simbolima.51
Tri vane karakteristike Musolinijevog i Hitlerovog sistema su: diktatura,
totalitarizam i jednopartijski sistem. (Da li se Stefanovi, kada je razmiljao o
diktaturi, totalitarizmu i jednopartijskom sistemu, setio i jednog savremenika Hitlera i
Musolinija - Josifa Visarionovia Dugavilija, koji je diktaturu, totalitarizam i
jednopartijski sistem razvio do vrhunca? Stefanovi kao istoriar svakako zna da su
ova tri elementa bili sastavni deo i demokratije Josipa Broza Tita u SFRJ.)
I Hitler i Musolini su ne samo uvrstili izvrnu vlast, ve su prigrabili i
zakonodavnu. Funkcije koje je Kralj u Italiji vrio prele su stvarno u ruke Musolinija;
posle smrti predsednika Hindenburga poloaj Predsednika republike i kancelara preli
su u ruke Hitlera. Ministri su stvarno bili odgovorni Musoliniju u Italiji i Hitleru u
Nemakoj. Ovo su bili tipini elementi diktature. Ali ni Hitler, ni Musolini nisu se
zadovoljili da samo rukovode politikim ivotom svojih zemalja. Oni su snano uticali
50
51

Zakljuak, Bilten, 5.9.1940. Bilten JNP Zbor je izlazio od marta 39 do oktobra 40.
Stefanovi, 331.

na sve planove narodnog ivota: ekonomiju, prosvetu, kulturu. Administrativni

centralizam je brzo sproveden. Ovo su tipini elementi totalitarizma. I Hitler i
Musolini bili su efovi svojih partija. Njihove partije su identifikovane sa dravom;
kljune poloaje imali su samo lanovi partije; partija je stvarno bila stub i najvanija
snaga - sila. Zabranjivanjem svih ostalih partija stvoren je jednopartijski sistem. Line
slobode su prestale da znae ita u ovim sistemima.
Na program je jednostavan, kae Musolini. Mi hoemo da vladamo
Italijom. Pitaju nas za programe, kojih ima i suvie. Nisu programi koji e spasiti
Italiju, ve ljudi i snaga volje.52 Drava i partija postale su nerazdvojni instrumenat u
rukama Musolinija: Capo di governo- drave, due- partije.53 Mi kontroliemo
politike faktore, mi kontroliemo moralne faktore, mi kontroliemo ekonomske
faktore, kae Musolini.54 Due je imao kontrolu nad monarhijom, ak i u njenim
vitalnim interesima... ak i vrhovna komanda nad vojskom, koja pripada suverenu,
bila je nominalna.55 Svaki koji bude izbaen iz partije postaje i izdajnik svoje
otadbine.56 Pripadnost partiji omoguava ulazak u dravnu slubu57 Svi listovi
neprijateljski raspoloeni prema reimu bili su zabranjeni.58
Zakon i volja firera su jedno te isto, kae Gering.59
Za vreme trajanja Treeg rajha hiljadama zakona su sprovedeni dekretom
izvrne vlasti, iako vajmarski ustav nikada nije bio ukinut.60 U Nemakoj postoji
samo jedan autoritet, a to je autoritet firera, saopteno je jednoj konvenciji advokata
1936.61 Jula 1934. godine donet je zakon po kome NSDAP ostaje jedina partija u
Nemakoj. Nemaka vojska je polagala zakletvu na bezuslovnu poslunost Adolfu
Hitleru, voi nemakog Rajha i naroda, vrhovnom komandantu svih vojnikih
rodova.62 Osnovano je sedam ustanova koje su totalno kontrolisale lepu umetnost,
muziku, pozorite, knjievnost, tampu, radio i filmsku industriju.63 Ovaj novi Rajh,
govorio je Hitler, vodie rauna o mladima i dae im svoje vaspitanje.64
Zbor je bio protiv: a. diktature, b. totalitarizma i c. jednopartijskog sistema.
Za ovo ima dosta dokaza u Osnovnim naelima i Smernicama, kao i u drugim
spisima Dimitrija Ljotia, koje je Stefanovi imao na raspoloenju, a nije ih upotrebio.
Zbor je bio za monarhiju. To Naela i Smernice izriito kau: Samo je Kralj
neprikosnoven Piscu ovih redova nije poznato da se je iko iz redova Zbora bavio
dunostima i pravima Kraljevim. Prema jugoslovenskom ustavu Kralj je bio
52

The New Encyclopedia Britanica, knjiga 7, 185.

Isto.
54
Nolte, 282.
55
Isto, 283.
56
Isto, 339.
57
Isto, 342.
58
Isto, 281.
59
Shirer, 268.
60
Isto, 274.
61
Isto, 276.
62
Isto, 201, 227.
63
Isto, 241.
64
Isto, 249.
53

neprikosnoven tj. nije mogao da bude tuen (sem ako je bilo u pitanju Kraljevo
privatno imanje), niti je mogao da bude pozvan na odgovornost. Prema ustavu Kralj je
bio simbol narodnog jedinstva i dravne celine, uvar njihovih interesa; on potvruje i
oglaava zakone; saziva skuptinu; imenuje i razreuje ministre; predstavlja dravu u
njenim odnosima sa drugim dravama, zakljuuje ugovore sa njima, sklapa mir i
oglauje rat; postavlja dravne inovnike i ima pravo da daje vojne inove; on je
vrhovni zapovednik vojne sile; u njegovo se ime izriu i izvruju presude; ima pravo
amnestije i odlikovanja.
Ljoti se mnogo puta osvrtao na princip monarhije. U lanku Za Kralja
Ljoti kae da je Kralj tit Vere i Crkve, jedinke i porodice, naroda i Otadbine i
svake slobode i pravde. U istom danku Ljoti kae:
Otuda je narod za Kralja u dravi, ni za tiranina, ni za lutku, ve
domaina.65
Govorei o kralju Aleksandru, Ljoti kae:
Imao je on velikih nedostataka (a s kojim ovekom nije taj sluaj?), ali
osnova je bila herojska. On je uao u 6. januar oseajui da nije dobro ono to je
dotle bilo i da On, kao Kralj, ne moe mirno i bespomono gledati na dogaaje,
zadovoljavajui se ulogom barometra, ija iva pokazuje lepo i ravo vreme, ve
da je On tu da rukovodi dogaajima, ali nije video jo ta je to to treba da
doe.66
Diskutujui svoj lanak Lanac odgovornosti, Ljoti kae:
U stvari, u tom lanku ja sam samo zastupao gledite koje sam pred
Kraljem uvek isticao, i s kojim se i On slagao, da je Kralj neprikosnoven, ali u
stvari nije neodgovoran. Njemu niko nita pravno ne moe, ali Kralj odgovara
istorijski, a i faktino.67
Kralj Aleksandar je bio, kae Ljoti na drugom mestu, prvo heroj po
svom verovanju, da se nacionalnom i svetskom istorijom moe rukovati.68
Ovde se postavljaju razna pitanja: kako je to Kralj odgovoran faktino i
istorijski, ako nije pravno? ta ako Kralj nije domain, ve tiranin ili lutka itd. Ovim
pitanjima neemo se baviti, niti emo se baviti praktinim stranama dodirnutih ideja i
shvatanja. Mi emo samo da pokaemo da one nisu bile faistikog karaktera. Dakle,
Kralj koji je neprikosnoven, koji je uvar pravde i slobode, koji je domain, a ne
tiranin i lutka, koji rukovodi dogaajima, ne moe da trpi pored sebe jo jednog
nekrunisanog kralja u linosti, recimo, jednog predsednika vlade, koji bi kao diktator
65

D. Ljoti, Za kralja, Naa Borba, 1945. (Naa Borba je izlazila od septembra 1941. do oktobra
1942; takoe, od kraja 1944 do aprila 1945)
66
Iz moga ivota, 117.
67
Isto, 120.
68
D. V. Ljoti, Govori i lanci, sveska I, 1948, 38.

upravljao zemljom. Da je Kralj Italije imao ovakve kvalitete, Musolini nikada ne bi

mogao da doe na poloaj koji je imao. Ali Kralj Italije bio je - lutka. tampa JNP
Zbora generalno, a i sam Ljoti, vie puta su se izjasnili protiv diktature.
Moram da priznam, imate pravo kad kaete: Ne mogu veliku politiku
ostvariti diktature...69 Protiv diktature smo zato - kae Ljoti to moe da
traje samo u jednom prolaznom vremenu i da bude izuzetak, a inae po pravilu,
diktatura moe da izrodi rave posledice.70
I totalitarizam je stran zborakoj misli. Naela i Smernice to precizno
pokazuju:
Vere... jesu bitne vrednosti ... Samosvojnu jugoslovensku kulturu...
izgrauje narod slobodnim stvaralatvom. Osobenim duhovnim vrednostima
(jezik, obiaji itd.) koje pojedini delovi naroda unose u zajednicu omoguuje se
nesmetan razvitak. ... Slobodna pojedinana ili udruena pregnua (inicijative)
prvenstveni su nosioci drutvenih delatnosti, iji e predstavnici biti stalei...
Samo u onim funkcijama koje se odnose na ivot naroda kao celine dravna vlast
treba da bude centralizovana, u ostalim izraena u samoupravi... Nezavisnost
sudije... Ne moemo da zamislimo trajnu i jaku dravnu vlast bez slobodne
objektivne javne rei... Traimo da se zadrugarstvu posveti ona panja koju
zahteva njegov znaaj. Pri tome se moraju potovati osnovna zadruna naela:
sloboda udruivanja i ispravnost poslovanja. ... Hoemo da prosveta daje oveku
potrebnog samopouzdanja, ivog oseanja dunosti i odgovornosti,
osposobljenog za samostalno stvaralatvo. (podvukao M. P.).
Naela i Smernice istiu slobodu kao neophodni elemenat u drutvu i dravi.
Sloboda mora da bude neophodan pratilac vlasti. Mogunost kritike vlasti ne sme da
bude iskljuena. U Naelima i Smernicama se kae:
Ne moemo da zamislimo trajnu i jaku vlast bez slobodne objektivne
javne rei. Prava jaka vlast se po tome poznaje to od takve javne rei ne zazire.
Ali sloboda ne moe da ide protiv interesa celine. Naela i Smernice su za
izvesno ogranienje:
Privatna svojina i kapital moraju se podrediti interesima celine. ...
Jugoslavija poiva na solidarnosti interesa svih svojih lanova. To naelo, kao
svoj temelj, ona mora da obezbedi. Zato, priznajui privatnu svojinu, kapital i
privatnu inicijativu, drava mora obuzdati neogranienu igru privatnog interesa i
potiniti ga optem

69

D. V. Ljoti, Dananji rat i sutranji mir, Biblioteka Zbora; Predavanje odrano u Beogradu
1936.
70
Osnovi savremene Jugoslavije, 32.

Ova ogranienja slobode - ukoliko je to zaista ogranienje slobode, pogotovu

kada se radilo o neogranienoj igri privatnog interesa iznedrenog iz laissez-faire
shvatanja - nemaju karakter totalitarizma. ak i u demokratskim zemljama izvesna
ogranienja privatnih interesa unesena su u zakon, kao Anti-trust Law, proizvoai
elektrine struje ne mogu da podiu cenu struje bez izvesne saglasnosti vlasti, u
vremenu ekonomske krize uvoena je kontrola stanarine, cena i nadnica; zakonodavna
tela mogu, kada je mogunost trajka u pitanju da donesu zakon koji treba da rei
sukob izmeu poslodavca i radnika; izvrna i zakonodavna tela donose uredbe i
zakone koji reguliu finansijske ustanove i berze, izvoz, uvoz, itd.
Zbor je za dravno i drutveno ureenje gde ne bi bilo uticaja ma kakve
partije. Naela i Smernice ne zastupaju jednopartijski, ve bespartijski sistem. U
lanku Ni faizam, ni hitlerizam Ljoti kae:
Faizam i hitlerizam imaju tenju da traju. U svojoj koncepciji drave,
faizam i hitlerizam smatraju da drava, i kada bude dobila ono ureenje koje
misle da joj dadu, ne moe bez njih... Nasuprot tome, na pokret smatra sebe
prolaznim. On treba da pomogne dravi i narodu da se rei izvesnih tekoa i
ieznu izvesne nepravde ...Jednom reju, faizam i hitlerizam smatraju sebe
apsolutnim organom drave, odnosno rase, iskljuuju slobodu vladara,
predstavnitva, stalea, sudstva, vojske i tampe. Nasuprot tome, mi stojimo na
gleditu da svaka opravdana funkcija u drutvu mora biti potpuna i stvarna, sa
istom takvom odgovornou.71
Povodom ovakve bespartijske drave Ljoti kae u jednom debatnom veeru
odranom 8. februara 1938. godine sledee:
...Mi smatramo, da onoga dana kada Zbor izvojti ovakvo dravno
ureenje, kakvo on hoe, mi nismo vie potrebni. Bie ostvarena takva
organizacija drave i drutva, da bi Zbor posle toga, ako bi ostao, ne samo bio
nepotreban, nego bi bio i tetan. Zbor je potreban zemlji i narodu zato da izvojti
dravno i narodno ureenje, a posle toga moe i da ne postoji.72 (podvukao M.
P.)

Rasizam i Zbor
Na strani 25 svoje knjige Stefanovi kae:
Posebno se istie rasno bioloka zatita narodne ivotne snage i
porodice, to je potpuno adekvatno programima faistikih reima u Nemakoj i
Italiji.
71

D. V. Ljoti, Ni faizam, ni hitlerizam, u Kako nastaju revolucije, biblioteka Otadbina.

Netampano. Nalazi se u jednoj zbirci Ljotievih lanaka, govora i broura, sredio dr Stevan Z.
Ivani pre 1946. Kopija u posedu pisca. Ubudue: Zbirka dr S. Z. Ivania.
72

Stefanovi ovde delimino citira lan X Smernica koji na tom mestu glasi:
Rasno-bioloka zatita narodne ivotne snage i porodice mora biti i
osnova svake dravne, drutvene i privredne politike. Traimo da se zdravstveno
staranje, drutveno obezbeenje i fiziko vaspitanje zasnivaju na aktivnoj
saradnji naroda.
Stefanovi i ovde podmee svoju propagandistiku interpretaciju Zbora,
izjednaavajui ga sa rasizmom, najsvirepijim elementom nacional-socijalizma. Rasa
je prirodna injenica, antropoloki faktor koji se ne moe ignorisati. Stefanovi,
meutim, pokuava da program Zbora vezan za fiziki napredak naroda degradira u
rasizam. U svim civilizovanim zemljama vodilo se i vodi rauna o zatiti narodne
ivotne snage. Kome jo treba danas nabrajati raznovrsne poduhvate i obaveze koje
moderne drave preuzimaju na sebe u tu svrhu. Zbor nije bio rasistiki nastrojen. U
prilog ovog tvrenja svedoi i Ljoti:
Nacije su najmanje istorijske jedinice u optoj istoriji ljudskog roda, i to
ne po naoj elji, ve po prirodi stvari Nacija je, dakle, najmanja masa iji je
pokret uticajan u ljudskoj istoriji. Nacija je rasno-istorijska stvarnost. Svaka
nacija je jo kao takva nova razvojna mogunost oveanstva, jer je nov mogui
uticaj jednog novog izraza... Ko je istinski graanin sveta, mora eleti da svaka
nacija doe do svoga najvieg izraza, da ispuni meru svojih razvojnih
mogunosti.73 (podvukao M. P.)
Uporedimo ovo Ljotievo miljenje sa Hitlerovim.
Onaj ko razmilja o poretku u ovome svetu morao je da doe do
zakljuka da je on zasnovan na principu da samo najjai preivljuje. A nemaki
narod je najjai.74
Tako je Hitler govorio svojim generalima 22. avgusta 1939. godine.
Petnaestak godina pre toga, u Mein Kampf-u, na poslednjoj stranici kae:
Drava koja, u ovo doba rasnog trovanja, posveti sebe staranju svojih
najboljih rasnih elemenata mora jednog dana da postane gospodar sveta.75
(podvukao M. P.)
Ljoti-hrianin hoe da bude graanin sveta, hoe da vidi oveanstvo sreno
i poziva svoj narod da svojim neprestanim usavravanjem doprinese toj optoj srei.
Ako uinimo sve narode srenim biemo i mi sreni, sea se vladika Nikolaj ovih
73

D. V. Ljoti, Ne klasa nego nacija, Otadbina, 10.6.1934.

Nolte, 443.
75
Mein Kampf, 668.
74

Ljotievih rei.76
Hitler-paganin i ne moe drugojaije i zato on praktikuje borbu za odranje u
najbrutalnijoj formi.
U lanku Ni faizam, ni hitlerizam, pisanom 1936. godine, Ljoti uporeuje
Zbor sa faizmom i hitlerizmom i kae:
I faizam i hitlerizam poivaju na isto paganskim koncepcijama starog
Rima i starih Germana.
Faizam je deifikacija - oboenje drave. Hitlerizam je deifikacija oboenje rase.
A gledati u dravi ili rasi boanstvo, znai ne videti Ga tamo gde ono
samo moe biti, znai stvarno primiti ateistiko-nehriansko shvatanje sveta.
Nad dravom i rasom, po naem shvatanju, postoje beskrajno vee
vrednosti. I drava i rasa - po naem shvatanju - vrede toliko koliko ljude tim
venim vrednostima pribliavaju.
Po suprotnom shvatanju: drava ili rasa su apsolutna merila u ovom
relativnom svetu; nad njima nema ni naela, ni suda, ni osude.
Otuda je i mogue da faizam proglasi za svetinju svoju - sebinost, a
hitlerizam - tevtonski bes.
Razume se da iz ovog dubokog korena izbija itav niz shvatanja, koja
nas - Slovene i hriane - moraju deliti od faizma i hitlerizma.77
Interesantno je miljenje Ernesta Lerha, efa nemakog taba za borbu protiv
gerile, a koji je bio potinjen generalu Globoniku sa seditem u Trstu. Ljoti je, po
miljenju Lerha, bio verujui katolik (Lerh je svakako hteo da kae hrianin primedba M. P.) i naroito je bio ogoren na rasne zakone .78
Nemaki istoriar Johan Vit, Nemac iz Jugoslavije, koji je poznavao Ljotia
lino i bio upoznat sa prilikama u Jugoslaviji, kae u jednoj svojoj knjizi sledee o
Ljotievom ideolokom stavu:
Neopravdano mu se prigovara da je bio faista i pristalica nacionalsocijalista. Ono to ga je pre rata sa njima povezivalo bila je njegova nenaklonost
prema liberalnoj demokratiji. On je od partija traio da se same raspuste i
pledirao za staleku izgradnju drutva. Od nacional-socijalizma i faizma delile
su ga duboke ideoloke razlike i pogled na svet; on je bio strogo verujui
hrianin i kao takav odbacivao je odluno kako faizam, koji se zasnivao na
neznaboakoj koncepciji starog Rima, isto i oboavanje drave i rase na kojoj je
izgraen nacional-socijalizam.79
76

Boko Kosti, Za istoriju naih dana, Lille, 1949, 254.

Kako nastaju revolucije, 59.
78
Pier Arrigo Carnier, Lo sterminio mancato, Mursia editore, 1982, Milano, 113.
79
Dr oko Slijcpevi, Jugoslavija uoi i za vreme Drugog svetskog rata, Minhen, 1978, 86.
77

Ljoti je pisao i govorio i svoje govore tampao, vie nego ijedan

jugoslovenski politiar u periodu izmeu dva svetska rata. On se nikada nije plaio da
formulie svoja miljenja i oseanja bez obzira o kome i emu se govorilo. Zato je
stekao mnoge neprijatelje meu uticajnim i monim. Da je Ljoti sebe smatrao
faistom ili nacistom, on bi to svakako javno istakao.
Kao to smo videli, Ljoti je vie puta naglasio da Zbor nije faistiki pokret.
Jedno takvo nedvosmisleno tvrenje doneo je - prema Politici od 30. septembra 1982.
- Glas Podrinja od 14. januara 1936:
Ne dao Bog da smo faisti. Svaki narod ima svoje potrebe, koje nisu
identine sa onima u inostranstvu, pa ne elimo povodom ma ega ii u
inostranstvo. Na narod ima drugih potreba, a ne one u Italiji i Nemakoj.80

80

abaki Glasnik, 14.1.1936 - prema Politici, 30.9.1982, 17.

3. DUHOVNO - IDEJNE KONCEPCIJE ZBORA

Iz dosadanjeg izlaganja moe se doi do zakljuka da izmeu faizma i

nacizma s jedne strane, i Zbora sa druge, postoji i najozbiljnija razlika na duhovnomoralnom planu, koji stvarno ima presudni uticaj na svaki politiki program.

Faizam i nacizam: drava i rasa kao najvee vrednosti

Mi smo videli kakve granice postavlja Ljoti izmeu faizma i
nacionalsocijalizma s jedne i Zbora sa druge strane. Za Ljotia faizam i nacionalsocijalizam poivaju na paganskim koncepcijama starog Rima i starih Germana, i na
ateistiko-nehrianskom shvatanju sveta. Po Ljotiu, iznad njihovih vrhovnih
vrednosti - drave i rase - postoje beskrajno vee vrednosti.
Pisac ovih redova sea se vesti na bioskopskom platnu, kada je Hitler dao na
poklon Musoliniju izvesna dela Fridriha Niea. Ovo se dogodilo prilikom njihovog
prvog susreta posle Musolinijevog pada. Nemaki istoriar Ernest Nolte dolazi do
zakljuka da su Musolinijevo vaspitanje i nain miljenja bili zapadnjaki samo na
povrini, ali da su koreni bili nemaki - Marks i Nie.81 Hitler je znao da ga Nie vee
sa Musolinijem. Zato i ovakav poklon.
Ovo su misli koje se mogu nai u tim poklonjenim knjigama:
Sveto pismo je najvea drskost i greh protiv Duha, koji knjievna
Evropa ima na svojoj savesti... Bog je mrtav... Drutvo nema prava da ivi za
svoje dobro. Ono treba da bude stepenica kojom e se izabrana rasa da izdigne ka
svojim veim vrednostima... Rat i hrabrost su poinili vie velikih stvari nego
ljubav... Jedna hrabra rasa je u formiranju. Cilj je da se ustanove vrednosti za
jednu naroitu vrstu oveka neobino obdarenog intelektom i (jakom) voljom.
Ovakav ovek i elita oko njega postae gospodari sveta... Nadovek, a ne
oveanstvo, je cilj... ta je dobro? Sve ono to u oveku uveava elju za
snagom, volju za snagom..
Nije li Hitler ovim svojim poklonom hteo da ohrabri svoga palog prijatelja i da
ga opomene da je jo uvek mogue postati gospodar sveta?
I Marks je imao velikog uticaja na Musolinija. Dvanaestak godina Musolini je
u Evropi bio jedan od najaktivnijih sledbenika Karla Marksa. Za vreme Prvog
81

Nolte, 290.

svetskog rata on je raistio sa politikim i ekonomskim idejama marksizma, ali je

materijalistika i ateistika nadgradnja ostala. Nolte je miljenja da se u Musolinijev
nedostatak vere ne moe sumnjati.82 Musolini je katolikoj crkvi uinio izvesne
vane ustupke, ali ne dozvoljavajui joj ipak potpunu slobodu.
Nacizam u Nemakoj je bio vrlo netolerantan prema crkvama. Hiljadama
svetenika i kaluerica je pohapeno i izvesni crkveni listovi ugueni i pored toga to
su zvanine crkve, i katolika i protestantska, u poetku pokuali saradnju. Papa Pije
XI (marta 1937. godine) u jednoj svojoj poslanici osudio je progon crkve u Nemakoj.
Iz krugova nacista ule su se i ovakve izjave: Partija stoji na gleditu pozitivnog
hrianstva, a pozitivno hrianstvo je nacional-socijalizam... Firer je glasnik novog
otkrovenja.83 Nema pomirenja izmeu nacional-socijalizma i hrianstva, rekao je
Martin Borman, jedan od bliih Hitlerovih saradnika. Alfred Rozenberg je napravio i
nacrt za narodnu dravnu crkvu, u kome se kae: Na oltaru moe da se nalazi samo
Mein Kampf.84 Sa ovakvim shvatanjima nije teko proglasiti dravu i rasu vrhovnim
vrednostima. U ime tih vrednosti sve je dozvoljeno. Hapenja, teror, ubijanje, gasne
komore, imperijalizam - sve se moe opravdati kada se ne vidi ita iza stvari koje se
dadu opipati i izmeriti, i bez elje da se ode u beskrajno i veno kroz misao, molitvu,
veru.
A misao Zbora se orijentie prema tim beskrajnim i venim vrednostima.

Verska ravnopravnost
U Naelima i Smernicama Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor kae se
sledee:
Vere koje su vezane za duu naroda i izraavaju njegov pogled na svet i
pouzdanje u Boga jesu bitne duhovne vrednosti
Kroz ovo Naelo priznaje se pravo graanstva svim verama: pravoslavni,
katolici i muslimani, Jevreji i drugi imaju prava da nesmetano ispovedaju svoj pogled
na svet bez bojazni od zakona i vlasti. Ovo je u savrenoj harmoniji sa
jugoslovenstvom izraenom u prvom elanu pomenutih Naela. To naglaava i Ljoti u
predavanju odranom 5. jula 1936:
...na pokret se obraa celoj zemlji... Jedni su ili kod pravoslavnih,
drugi kod muslimana, trei kod katolika. Jedni kod Srba, drugi kod Hrvata, trei
kod Slovenaca - ali mi smo ili svuda.85

82

Isto, 337.
Shirer, 239.
84
Isto, 240.
85
D. V. Ljoti, Na put, Beograd, 1937, 5-6.
83

U lanku Vera i drava Ljoti kae:

U naim osnovnim naelima, za razliku od materijalistikog shvatanja
ivota, mi verama priznajemo onaj znaaj koje one imaju. Nije to nikakva
politika koncesija sa nae strane. To je samo priznanje stvarne vrednosti ... Vere
- u svom trajnom i veitom zadatku - sigurno da nee i ne mogu izazvati tetna
meuverska i meuplemenska trvenja. I dogod budu na tom terenu, verne
slovenskoj organizaciji, moraju jedino i mogu biti predusretane svuda u dravi sa
dunim priznanjem. Ne budu li u stanju da se odre na toj visini, naii e na
dravu, ija je vlast isto tako od Boga.86
U svom lanku Uskrnja razmiljanja Ljoti kae:
Moraju se utvrditi i obezbediti najbolji uslovi za izgradnju nacionalne
kulture. Mi ih ovde iznosimo: to su hrianski duh i svetle narodne tradicije ...
Ali je vie nego sigurno da je naa sudbina pod Hristovim znakom.87
Ljoti, hrianin-pravoslavac, ovim reima pogaao je takoe misli lanova
Zbora pravoslavne i katolike vere, ali to nije smetalo muslimanima da priu Zboru
kao Jugosloveni i da se oseaju ravnopravnim, jer se njihovom pogledu na svet i
pouzdanju u Boga, kao i njihovim narodnim tradicijama omoguuje nesmetan
razvitak. Vera je mala prepreka pred istovetnou porekla i sudbine, kae Ljoti u
svom predavanju Osnovi savremene Jugoslavije. (Istaknuti funkcioner Zbora u
Sarajevu bio je musliman dr Jusuf Tanovi, a veliki broj lanova Zbora bili su
muslimanske vere).
Postoje prigovori da je Zbor bio antikatoliki orijentisan. injenice, pak,
svedoe suprotno.
Prvo Naelo pomenutih Naela i Smernica kae:
Srbi, Hrvati i Slovenci ine jugoslovensku narodnu, drutvenu i duhovnu
zajednicu koju vezuje krvno srodstvo i oseanje iste sudbine.
Drugo, maloas pomenuto Naelo:
Vere koje su vezane za duu naroda i izraavaju njegov pogled na svet i
pouzdanje u Boga jesu bitne duhovne vrednosti
Ova dva Naela nedvosmisleno demantuju prigovor da je Zbor antikatoliki
orijentisan. Osvrnuemo se na jo nekoliko detalja koji ovo potvruju.
Organizacije Zbora su postojale irom Jugoslavije. Hrvat-katolik Vladimir
Lenac bio je pred rat stareina omladinske organizacije Zbora. Za vreme rata bilo je
Hrvata u dobrovoljakim odredima i mnogi su bili na stareinskim mestima. Treba
86
87

D. V. Ljoti, Govori i lanci I, 1948, 46-47.

D. V. Ljoti, Uskrnja razmiljanja, Otadbina, 7.4.1934.

napomenuti da poslednji dobrovoljac, koji je pao u borbi protiv partizana, bio je Hrvat
Mladen Bili. Potrebno je da se pomene i to da je u borbi protiv partizana prvi ranjeni
dobrovoljac, 1941. godine, bio bosanski musliman, zbora Mujo Fazli.
Dimitrije Ljoti bio je pravoslavac. On se oenio Ivkom Mavrinac iz Krasice
pored Bakra, Hrvaticom katolike vere, koja, po njegovoj elji, nije prela na
pravoslavlje. On se nikada nije uputao, bar javno, da raspravlja o dogmatskim i
teolokim momentima koji su bili sporni izmeu Katolike i Pravoslavne crkve. On
nikada nije pomenuo da Pravoslavna crkva ima ma kakvo preimustvo nad
Katolikom.
Naveemo nekoliko momenata koji e osvetliti Ljotiev stav prema
Katolikoj crkvi.
Prvo predavanje koje je Ljoti ikada odrao, bilo je o irolamu Savonaroli.
Ljoti nije objasnio ta ga je navelo da govori o ovom kalueru, junaku i mueniku iz
Firence, koji je ustao protiv nemorala u crkvi i dravi.
U svojim predavanjima dobrovoljcima 1944. godine u Ilirskoj Bistrici Ljoti
pominje Henrika Sjenkijevia, svetog Fransoa Saliskog, blaenog Avgustina, Tomu
Kempiskog, Bleza Paskala, francuskog pisca i vladiku Fenelona - sve katolici. On,
takoe, govori o udima u Fatimi i Lurdu.88
Godine 1938, kada pie svoju autobiografiju, Ljoti se sa velikom ljubavi sea
Pariza iz 1914. godine.
U katolikim crkvama Pariza naoh dve stvari koje su me morale
uzbuditi. S jedne strane, osobito talentovano i spremno svetenstvo, koje je ivelo
teko u reimu crkve odvojene od drave, ali koje je visoko nosilo zastavu
hrianske i katolike misli
Zatim se on sa velikim divljenjem sea i Bogorodiine crkve,
...pored koje nikada nisam mogao da proem ravnoduno, a u kojoj
nikad nisam bio, a da za svoju duu neto ne naem.89
Hrvat, publicista dr Milan Bani, dao je sledee miljenje o Ljotiu:
Ljoti je veliki, jedan od najveih Srba. Ljoti je pravoslavac i to dobar
pravoslavac. Stvarno, on je hrianin... Ljoti je bio barjaktar i spiritualizma i
idealizma, kakovo srpstvo u svojoj politikoj istoriji nije nikada videlo. Ali,
ujedno, on je idealista, ne samo jugoslovenske, nego i evropske politike.90
Dr oko Slijepevi, koji je bio u poloaju da posmatra Ljotia iz blizine, a
kao teolog i kvalifikovan da o ovome govori, to isto naglaava:
88

D. V. Ljoti, Govori i lanci, sveska 6, Minhen, 1975, 21-77.

Iz moga ivota, 10.
90
Pareanin, 121.
89

Po crkveno-verskom i uem nacionalnom opredeljenju on je bio

pravoslavni Srbin, ali je u irem smislu bio integralni hrianin i ubeeni
Jugosloven.91
Vladika Nikolaj Velimirovi, koji nije bio zbora (iako Stefanovi tvrdi
suprotno), pravilno je uoio, u govoru koji je odrao nad odrom mrtvog Ljotia, u
prisustvu Patrijarha Srpske Pravoslavne Crkve Gavrila, da je
Dimitrije Ljoti bio dravnik, uitelj i hrianin. On nije bio samo
dravnik, on je bio hrianski dravnik... To je bio politiar sa krstom... On je bio
reprezentator due i srca srpskog, ari i istine srpske. On je bio ideolog
hrianskog nacionalizma.92
Interesantno je da vladika Nikolaj u ovome govoru nijednom ne upotrebi re
pravoslavac ili pravoslavlje, to se moglo oekivati od jednog pravoslavnog vladike.

Ka beskrajnom i venom
Dimitrije Ljoti je bio politiar. On je pisao ustav, bio ministar pravde,
osnivao zemljoradnike zadruge, poljoprivredne kole i tedionice, isuivao movarne
krajeve, uestvovao u osnivanju politikog pokreta, pisao i govorio o politikim
dogaajima u zemlji i Evropi, itd. Sve je on to radio inspirisan hrianskim idealima.
Ljoti protestuje protiv moralne krize u Jugoslaviji, on protestuje protiv
duhovne krize u zemlji i Evropi; on ne moe da se pomiri primatom koji je poklonjen
razumu i idolima koje je ovaj oformio; on je u sukobu sa materijalistikim pogledima i
materijalistikim tumaenjem istorije; on je u neprestanom ratu sa individualizmom,
koji je, po njemu, prouzrokovao mnoga zla u drutvenom, politikom i ekonomskom
ivotu Evrope. On je u stalnom sukobu sa ovim pravcima, idejama, elementima i uvek
nudi zamene, ali zamene iznedrene iz Hristovog uenja i narodne etike.
Ljoti voli Evropu. Njena ga nevolja boli i brine, samo on smatra da je Evropa
kriva za svoje nevolje. U Drami savremenog oveanstva Ljoti konstatuje:
Sva njena (Evrope) lepota i snaga, bogatstvo i mudrost doli su pod
znakom krsta Hristova. Ali nakon 150 godina svoje poslednje istorije Evropa se
podala materijalistikom bezbotvu i hristoborstvu. I izgubi orijentaciju... Ovih
150 godina Evropa govorae: Daj mi ljude eline volje i odlunosti, asketskog
potenja i genijalne pameti. A to moe biti i bez Hrista. I to traae, to i dobi:
Staljina, Hitlera i Musolinija.93 (podvukao M. P.)
91

Slijepevi, 71.
Kosti, 254.
93
D. V. Ljoti, Drama savremenog oveanstva, prema belekama sa predavanja odranog u
92

U poetku Drame savremenog oveanstva (predavanje odrano dva meseca

po poetku drugog svetskog rata) on objanjava razlog evropske kataklizme:
Sutina drame - to je gorka i emerna sudbina oveanstva to je tada,
kad je verovalo da je upravo dodirnulo vrhunac svoga razuma, upalo u
besmislicu i suludicu; to je u vremenu, kad je mislilo da je dostiglo najvei
stepen slobode, dolo da robuje stvarima koje je samo stvorilo; to je onda, kad je
gordo i oholo oveanstvo ve sebe u veliko uspelo da oboi, da sebe u svojim
oima napravi neim apsolutnim, bedni ljudski rod to se vije kao crv na
zemljinoj kugli, doao do najnieg ponienja. Oholost razuma njegovog dovela
ga na bespue, a trka za senkom od slobode u pravo ropstvo sopstvenim
tvorevinama.
Nisu - ponavljam - sutina drame ljudske, ma kako strani i bolni bili,
dogaaji, koje tok same drame donosi pred nas, ni milioni ivota, ni suze, ni
bolovi, ni tete, ni pustoi, ak ni gresi koji e se tokom te ljudske drame
ispreplesti. Sutina drame - to je izgubljeni put. Sutina drame - to je trka sa
senkama nae nadutosti, to nas je odvela na bespue i dovela do ruba
propasti.94
Za Ljotia je ekonomija neobino vana komponenta ljudskog drutva, ali on
ne moe da prihvati da su ekonomija i borba klasa temelji politikog ivota i pokretai
istorijskih zbivanja, kao to to marksisti govore. U lanku Slabost duha Ljoti se
osvre na ova marksistika shvatanja:
Kao i ceo sistem materijalizma, u svim svojim delovima, tako je i
istorijski materijalizam, osiromaavanje, umanjenje, oduzimanje lepote i snage
ljudskoj prolosti. Kako bi i moglo biti drukije? Sama metoda tog sistema, nain
njegovog stvaranja i razvia nije nita drugo nego pokuaj svoenja celog
ljudskog roda na onu malu zajedniku meru - na ismejavanje svega uzvienog,
poevi od Boga pa zavravajui sa ljudskom suzom.95
U Drami savremenog oveanstva on se dotie istih momenata:
Prva misao je ateizam. Nema Boga! Ljudi uzalud podiu oi nebu. Ono
je gluvo, nemo i pusto. Nikoga tamo nema... Druga je misao materijalizam.
Nema duha! Sve je samo materija, pa i sam je duh samo psihika manifestacija
materijalnog i samo materijalni uslovi ljudskog ivota upravljaju i pokreu
istoriju ljudsku... Trea misao je klasna borba. Nije narod jedan sastavljen od
brae, ve od samih krvnih neprijatelja, rasporeenih uglavnom u dve klase koje
su u stalnoj i neprekidnoj borbi.96
Beogradu, Ininjerski dom, 25.10.1939, 88-89.
94
Isto, 6-7.
95
D. V. Ljoti, Slabost duha, Otadbina, 17.4.1937.
96
Drama savremenog oveanstva, 58-59.

Rasa je za Hitlera vrhovna vrednost; za Musolinija drava je vrhovna

vrednost. Ljoti-hrianin ne moe da se pomiri sa tom skalom vrednosti.
Ponoviemo nekoliko Ljotievih misli na koje smo se pozvali kada smo se
osvrnuli na njegovo shvatanje nacije i drave:
Nad dravom i rasom, po naem shvatanju, postoje beskrajno vee
vrednosti. I drava i rasa, po naem shvatanju, vrede toliko koliko ljude tim
veim vrednostima pribliavaju.97
Mi smo videli kakav je stav Ljoti imao prema diktaturama. U jednom svom
predavanju odranom 1936, on posmatra diktaturu iz druge perspektive:
Strana je diktatura ljudi koji bar nad sobom Boga priznaju. Kako tek
mora biti strana diktatura ljudi koji nad sobom ni Boga ne priznaju? Diktator
koji nad sobom Boga ne priznaje, koji javno ispoveda svoje neverovanje,
odnosno svoje verovanje da nad njim nema nikakve vee sile, to mora da je
strano, jer taj koji javno ispoveda da nikome ni za ta nema rauna da polae, taj
ne zna za moralne zakone.98
Ljoti je voleo svoj narod. Stalno je bio u tesnom dodiru sa njim: posmatrao
ga je u ratu, posmatrao ga je kao advokat, kao osniva zemljoradnikih zadruga, kao
politiar. Poznavao je istoriju njegovu i etiku njegovu. Tako je i doao do zakljuka da
taj njegov narod ne moe da prihvati materijalistiko gledanje na svet i dogaaje:
...Na narod, a i ostali narodi, ne moe da primi ni materijalizam, ni
ateizam.
Iskustvo ivotno, gomilano vekovima, nauilo ga je da ne moe da shvati
ivot kao materijalista.
Narodi oseaju da u tom udesnom okeanu ivotnom, u kome su narodi
kao struje morske, nije i ne moe biti sve materija. Pre su u stanju da shvate da je
i materija emanacija duha nego da su ivot i ono to zovu duhom izlivi materije.
Jo je manje narodnim iskustvom mogue shvatiti ivot i vaseljenski
poredak bez boanske prolosti.99

Kvalitet oveka
Za Zbor i Ljotia kvalitet oveka u privatnom, a naroito javnom ivotu bio je
97

Kako nastaju revolucije, 59.

Na put, 46-47.
99
D. V. Ljoti, Moj ivot, Eboli, Italija, 1946.
98

od primarne vanosti. Do pojave Zbora u politikom ivotu Jugoslavije nije se vodilo

uvek rauna o kvalitetima politiara, naroito moralnim. Politika i moral ne idu
zajedno, bilo je uverenje iz predratnog politikog ivota kroz koji je provejavala
korupcija, la i nasilje.
U Naelima i Smernicama Zbora zahteva se besprekorna lina ispravnost za
sve organe javne slube. Za Dimitrija Ljotia kvalitet oveka koji se bavi dravnim
poslovima bio je esta tema. Osvrnuemo se na nekoliko njegovih misli:
Najbolje snage uma i karaktera moraju sudelovati u optim poslovima
Otadbine.100 (Za D. Ljotia je ovo bio osnovni zakon Otadbine) ...Onima to u
ime drave upotrebljavaju silu mora prvo lice da sija pravdom.101 ... Oni to
dravnim poslovima upravljaju, svoje privatne neka zaborave.102 (Uklesano vie
ulaza u Kneev dvor u Dubrovniku) ... Otuda je pitanje linosti koja vri vlast pitanje prvorazredno... Iz mnogobrojnih primera koje sam imao pred oima
utvrdio sam da se vlast vri lake i stvarnije ukoliko je karakter nosioca vlasti
puniji junatvom i estitou.103 ... Sve je mogue oveku koji za sebe nita ne
trai.104
Ljoti se poziva na narodnu poeziju:
Bolje ti je izgubiti glavu
nego svoju ogrjeiti duu.105
Poziva se i na Njegoa:
Junatvo je car zla svakojega106
Kome zakon u topuzu lei
Tragovi mu smrde neovjetvom.107
Ljoti je eleo da zborai u sebi razviju takve kvalitete. U tom pravcu on je
dosta truda utroio, naroito meu omladinom. U svom govoru na Strailovu, 1938.
godine, on za cilj Zbora postavlja neobian zadatak: preporod ivota itavog jednog
naroda, duhom junatva i muenitva, a zatim svojim sluaocima, uglavnom mladim,
upuuje sledeu poruku:
ivot trai sunane ljude. Zemlja trai sunane ljude. Bog trai sunane
100

Kako nastaju revolucije, 6.

D. V. Ljoti, Poruka fastikom egrtu, Beograd, 1937 ili 1938. Karbon kopija prepisa u posedu
pisca.
102
Isto.
103
Iz moga ivota, 22-23.
104
Isto, 92.
105
Isto, 183.
106
Isto, 183.
107
Poruka faistikom egrtu.
101

ljude... I Zbor trai od vas to to trai Bog, za im vapiju ljudi, ega je zemlja
edna - da budete sunani, svetli ljudi. ta ete Bogu, zemlji i ljudima mrani?
Kad nastanu tmurna vremena, ko e uiniti da ipak sija sunce u duama
ljudskim, ako ti, mladosti, ne razume da je to tvoj glavni i jedini zadatak.108
Tri nedelje pred povlaenje iz Srbije, Ljoti upuuje zboraima u
dobrovoljcima 13. septembra 1944. jedno due pismo, gde se izmeu ostalog nalaze i
ovi zahtevi i poruke:
...Ne uporeujte sebe sa drugim ljudima... Uporeujte sebe sa likom
Hristovim... Ne raspituj se mnogo kakva je situacija u svetu. Vie gledaj kakva je
situacija u tvome srcu... Ako pak ljubavi imate u svome srcu, onda ete imati za
sve i svakoga dobre volje... nikada ne zaboravite da se zovete dobrovoljci, vojnici
dobre volje... Sijajte delima pred ljudima... Budi pravi vojnik i u svemu... Samo
pravi, a ne polovan ovek moe to biti... Ne nadimajte se, ne drite se visoko ... A
srce ljudsko osvaja se ljubavlju.109
U aprilu 1945, dve nedelje pred svoju smrt, Ljoti je u Ilirskoj Bistrici, u
Sloveniji, odrao vie predavanja grupi prosvetara koji su bili zadueni vaspitnom
slubom u dobrovoljcima. Tada je i ovo rekao:
Naa usta ne smeju govoriti la...110
U vreme kada su izgovarane ove rei raala se jedna nova Jugoslavija. La je
bila moni pratilac toga raanja. La je bila i jedan od dominantnih elemenata koji su
se susretali u prestonicama pobednika. Ljotiu je bilo jasno pred kakvom neizvesnou
njegovi sledbenici stoje. Njemu je takoe bilo jasno da je jedna bitka za Jugoslaviju
bila izgubljena, ali on gleda na budunost i poziva svoje sluaoce da govore istinu.
Ovako su govorili sveci i proroci. Ljoti nije bio ni jedno, ni drugo. On je bio i ostao
politiar, koji je verovao da se samo kroz istinu stvara delo.

108

D. V. Ljoti, Omladini na Strailovu, Novi put, 29.5.1938.

D. V. Ljoti, Pismo drugovima, getetnerska kopija potpisana od D. V. Ljotia u posedu pisca.
110
Govori i lanci, Sveska VI, 34.
109

4. SPOLJNO - POLITIKE KONCEPCIJE ZBORA

Namera Mladena Stefanovia je da pokae da su pre rata Zbor i Ljoti

pomagali nemake namere na spoljno-politikom i vojnom planu. On tvrdi da su
Ljoti i general Milan Nedi, ondanji ministar vojske, podravali agresivne planove i
akcije faistikih zemalja i da je Ljoti spremao svoj dolazak na vlast putem
vojnikog pua.111
Stefanovi se poziva na Valtera Hagena (u stvari dr Vilhem Hetl), koji, po
Stefanoviu, u svojoj knjizi Tajni front, pie o Ljotievim predlozima nemakoj
tajnoj slubi da se organizuje zavera protiv namesnikog reima i da su nacistike
voe, navodno, odbile ove Ljotieve predloge.112
Najpre treba napomenuti da Stefanovi ne citira verno Vilhelma Hetla. Hetl
pie da su se u krugovima viih oficira jugoslovenske vojske spremale dve zavere za
obaranje Vlade i Namesnitva i dovoenja mladog Kralja na presto. Jednu grupu je
predvodio general Duan Simovi, koji je naglaavao meu zaverenicima da je dobio
od Rusa garancije da e dobiti pomo za tu svrhu. Hetl pretpostavlja da se ovakvim
tvrenjem Simovi hteo da prikaze pred zaverenicima kao ovek koji ima mone
prijatelje, a i da nije iskljueno da je on ve bio uspostavio kontakt sa
predstavnicima Sovjetske unije. Pored ove grupe, po Hetlu, bila je jo jedna grupa
koja nije volela ovakav pro-ruski stav.
Ova protiv-sovjetska grupa - kae Hetl osigurala je pomo jedne
politike partije, koja je, iako nije imala veliki broj pristalica, mogla da poslui
kao zatita u oima Italije i Nemake. To je bila partija Zbor (pod vodstvom
Dimitrija Ljotia, roaka i prijatelja pokojnog kralja Aleksandra), koja je, budui
izvesna vrsta faistikog i totalitarnog pokreta, mogla da bude blagonaklono
gledana u Berlinu i Rimu.
Hetl dalje tvrdi da ova grupa nije elela raskid sa Nemakom, kao ni ulazak u
Trojni pakt. Krajem 1940. - kae Hetl emisari ove protiv-Simovieve grupe
otkrili su plan jednom agentu nemake tajne slube. Hitler i Ribentrop su odbili ovaj
plan, jer su ve postojali izvesni znaci da Jugoslavija moe da pristupi Trojnom
paktu.113
Hetl nigde ne tvrdi, kao to ga Stefanovi interpretira, da je Ljoti dao
pomenute planove nemakoj tajnoj slubi. On kae da su emisari ove protivSimovieve grupe predali te planove. Po Hetlu plan su stvorili visi oficiri, ali Ljotia
111

Stefanovi, 57.
Isto, 88.
113
Wilhelm Hoettle, The Secret Front, Frederick A. Praeger, New York, 1954, 135-136.
112

ne pominje kao uesnika u planiranju. Stefanovi je hteo, bez ikakvih dokaza o tome,
da predstavi ovde Ljotia centrom zavere, hotei time da ga kompromituje.
Stefanovi se za ovu zaveru poziva samo na Hetla. A Hetl nije verodostojan
svedok. Hetl je posvetio problemu Jugoslavije 46 strana svoje knjige koja broji 327
strana. Na ovih 46 strana Hetl tvrdi niz netanih i sumnjivih stvari. Pre svega Hetl ne
navodi nijedno ime oficira-zaverenika. Stefanovi, na svoju ruku, direktno uplie ime
Milana Nedia. Hetl, za koga Stefanovi tvrdi da je dobro obaveten i sa dobrom
memorijom, nije mogao da zaboravi ovo ime, koje je moralo da bude poznato i
svakom pijunu-poetniku, a kamoli Hetlu, koji je bio jedan od vanih u nemakoj
obavetajnoj slubi. ak i da Nedi nije bio upleten, ve neko drugi, taj neko drugi
morao je da bude poznat nemakoj obavetajnoj slubi.
Hetl nije verodostojan svedok i iz sledeih razloga:
On tvrdi da je Ljoti bio roak i prijatelj kralja Aleksandra, da je jo od 1918.
zagovarao politiku prijateljstva prema Nemakoj i da je poginuo krajem 1944. godine.
Sva tri tvrenja su netana.
Ima se utisak, prema Hetlu, da je Simovi imao pomo od Donovena jo 1940.
godine. Vladimir Petrov, profesor Meunarodnih odnosa iz Vaingtona, koji je bio
dobro upoznat sa radom amerike diplomatije i misijom Donovena, ne tvrdi nigde
precizno kada su Simovi i Donoven imali prvi kontakt, ali se iz njegovog izlaganja
stie utisak da su se njih dvojica prvi put sreli i razgovarali u januaru 1941. kada je
Donoven bio u Beogradu.114 Hetl tvrdi da je Donoven, dok se spremao pu u
Beogradu, bio ef amerike tajne slube. Netano! On je lino bio blizak Ruzveltu, ali
u to vreme ni u kakvoj zvaninoj ulozi.115 Neodrivo je tvrenje Hetla da je Simovi
bio organizator pua od 27. marta 1941.116 Njemu to osporavaju, pored drugih, i
eril,117 Petrov,118 i Ljoti,119 koji tvrde da je glavni organizator bio general Bora
Mirkovi.
Hetl tvrdi da je dr Milan Stojadinovi, predsednik jugoslovenske vlade, pao
zbog nekakvih unutranjih dogaaja. Stojadinovieva proitalijanska i pronemaka
politika, kao i Stojadinovieve firerske ambicije bili su stvarni i glavni razlog
njegovog uklanjanja.120
Po Paktu od 25. marta 1941, koji je Jugoslavija potpisala sa Nemakom, tvrdi
Hetl, nemake trupe nisu mogle da prou kroz Jugoslaviju, a ratni materijal i ranjenici
dobili su dozvolu za prolaz. Po Paktu ni ratni materijal, ni ranjenici nisu mogli da
prou kroz Jugoslaviju.121
114

Vladimir Petrov, A Study in Diplomacy, Henry Regney Co., Chicago, 1971, 136-146.
Isto, 136.
116
Hoettle, 139.
117
Winston Churchill, The Great Alliance, Houghton Mifflin Co., Boston, 161.
118
Petrov, 173.
119
Naa borba, 28.9.1941, 3.
120
Vladislav Staki, Moji razgovori sa Musolinijem, Minhen 1967, 47-58; Dr Jakob B. Hoptner,
Yugoslavia in Crisis, Columbia University Press, 1962, 173-186.
121
Neil Balfour & Sally Mackay, Paul of Yugoslavia Britains Maligned Friend, Hamish Hamilton,
London 1980, 313.
115

Hetl tvrdi da je pukovnik Dragoljub Mihailovi bio ef glavnog taba etnika

mnogo ranije pre poetka rata, i da je Kosta Peanac bio jedan od njegovih pomonika
za vreme rata. Obe tvrdnje netane. Po Hetlu Tito je imao udela u puu od 27. marta i
da je odmah posle kapitulacije, zajedno sa etnicima, uestvovao u pobuni protiv
Nemaca u blizini Nia i Kopaonika. Takoe netano. On tvrdi dalje da komunisti nisu
imali nameru da u samom poetku formiraju svoje jedinice, ve su ili za tim da
zauzmu vanije poloaje u pokretu Mihailovia. Opet netano. Hetl tvrdi da je u
Maarskoj, verovatno u prolee 1943, nemaka obavetajna sluba uhvatila jednog
kurira koji je nosio nekakvu poruku Titu. U toj poruci, navodno, Staljin obavetava
Tita da e se saveznike trupe iskrcati na Jadransku obalu, pa, ako se to dogodi, Staljin
zahteva od Tita da se partizani pridrue Nemcima u borbi protiv saveznikih trupa.
Teko je poverovati u jednu takvu poruku, i to u vreme kada je Staljin pokuavao da
uveri Saveznike da se SSSR odrie socijalne i politike revolucije u evropskim
zemljama i da je za njega najvanije slom nemake vojne sile. (U to vreme, maja 1943,
Staljin saoptava i ukidanje Kominterne.) Zatim, zato bi takva poruka ila preko
kurira, kada je ona Titu mogla da bude prenesena preko radio veze, koja nije prestajala
za celo vreme trajanja rata.122 Ima jo niz Hetlovih tvrenja u ije detalje neemo
ulaziti, a koja su sumnjivog karaktera.
Da bi dokazao da je Zbor spremao pu Stefanovi se poziva na jedan lanak iz
Nae borbe od dr Nikole Marinkovia.
Posle aprilskog rata 1941. godine - kae Stefanovi - ljotievci su
pisali kako ih je u tome (izvoenju Hetl-Stefanovievog pua - primedba M. P.)
navodno 27. mart pretekao.123
Po Stefanoviu, Marinkovi priznaje da je taj neostvareni pu spreman, ali da
je pu od 27. marta spreio izvoenje ovog zborakog pua. To isto tvrdi i
jugoslovenski istoriar Branislav Gligorijevi.124 Meutim, u pomenutom lanku dr
Marinkovia, koji obuhvata prostor od gotovo dve stranice lista, nalazi se i poglavlje
pod naslovom 27. mart nas je pretekao! U tom poglavlju, kao ni u drugom delu
lanka, gde je uglavnom re o seanju na dane progona Zbora pre rata, nema ni rei da
su zborai spremali pu. Naprotiv, ta se optuba porie. Marinkovi, opisujui
sasluanja pohapenih zboraa, pie:
Vi ste spremali put. I zato ima da platite. Odgovaraete pred sudom za
zatitu drave zbog veleizdaje.
Ovakve primedbe sluali smo skoro svakog dana za vreme presluavanja.
Otvoreno se pretilo zboraima da e (ih) progutati pomrina im prva puka na
granici plane.
A kao dokaz da je pu odista i bio spreman policijske vlasti navele su
injenicu da je kod mladia (zboraa), uhapenih posle bitke na Tehnikom
122

Hoettle, 123-168.
Stefanovi, 88-89.
124
Branislav Gligorijevi, Napad ljotievaca na studente Tehnikog fakulteta u oktobru 1940,
Istorijski Glasnik, sveska 2, 1963, 71.
123

fakultetu, naeno 11 revolvera. Sa tim orujem trebalo je da se izvri dravni

udar i da se dovede novi reim.
Pokualo se dokazati kako je Zbor primao pare iz inostranstva. Bez
uspeha! Zatim su Drinievi (Drini je bio Upravnik grada Beograda - primedba
M. P.) puleni uspeli da otkriju kakve su to veze imali zborai sa nekim
generalima. Opet uzalud. Sa koje god je strane pokuano da se pokret
kompromituje nigde nije mogao da bude otkriven ma i najmanji povod za takav
zakljuak.125
Pisac ovih redova nije siguran - sem ako se ne radi o tamparskoj greci - ta
je Marinkovi (ili redakcija Nae borbe) hteo da kae sa naslovom 27. mart nas je
pretekao!. Moda se to odnosi na sledee Marinkovieve redove:
Zborai, internirani u Brusu, odmah posle potpisivanja Trojnog pakta
bili su podeljeni u vie grupa i oterani na razne strane, gde su trebali da budu
dodeljeni u koncentracione radne logore komunista. Paklenim planom, reim
(Cvetkovi-Maek - primedba M. P.) je hteo da stavi mlade ljotievce u najvea
iskuenja, ubacujui ih meu boljevike elemente, koji su trebali da svre
posao umesto policije.
Da nije bilo 27. marta, reim, oslanjajui se na svoju popravljenu
vanjskopolitiku situaciju, bio bi zatro trag svakom desniarskom pokretu u
zemlji.126
Na osnovu teksta, a specijalno poslednjeg pasusa, izgleda da se u spornom
podnaslovu potkrala tamparska greka: umesto 27. mart nas je pretekao trebalo je
da stoji 27. mart ih je pretekao. Jer ceo tekst je i sadran u tome to je 27. mart
pretekao vladu Cvetkovia da preko komunista likvidira zborae. Bez obzira na
znaenje tog naslova Marinkovi nigde i ne spominje da je 27. mart spreio neki
zboraki pu. To je Stefanovieva izmiljotina. Moda ju je pozajmio od Gligorijevia,
koga on esto sa neznatnim izmenama navodi. Jugoslovenski istoriar Jovan
Marjanovi se poziva na Hetla i Gligorijevia i po ovom problemu ne donosi nita
novo.127 Milan Borkovi, takoe jugoslovenski istoriar, dotie se optube, ali bez
ikakvih dokaza.128

Progon Zbora

125

Dr Nikola Marinkovi, U novembru 1940. silom je rasturen pokret Zbor, Naa borba,
23.11.1941, 5-6.
126
Isto, 5.
127
Jovan Marjanovi, Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, Globus, Zagreb, 1979, 17.
128
Milan Borkovi, Kontrarevolucija u Srbiji, knjiga prva, Beograd, 1979, 402.

Namee se pitanje zato je dolo do zabrane rada Zbora i hapenja njegovih

lanova. Stefanovi daje tri objanjenja:
Vlada sa Cvetkoviem na elu hapsila je ljotievce i spremala se da ih
izvede pred sud pod pritiskom javnog mnjenja i antiosovinski orijentisanih
lanova vlade, dr Branka ubrilovia, dr Mihaila Konstatinovia i dr Srana
Budisavljevia.129
Na sledeoj strani svoje knjige Stefanovi pie:
Meutim, knez Pavle je naredio gonjenje Ljotievog pokreta Zbor vie
zbog njegovog antihrvatskog stava, kako bi imao jai poloaj kod Hrvata.130
Nekoliko redova nie stoji i ovo:
Pravi uzroci gonjenja Zbora bili su njegova orijentacija prema
nacistikoj Nemakoj, njegova veza sa Nediem i nekim viim oficirima i
planovi za zajedniku akciju na obaranju tadanjeg reima.131
Zato je zaista dolo do zabrane i progona Zbora? Na to pitanje su mogli da
daju pravi odgovor samo knez Pavle i Dragia Cvetkovi. O tome oni nisu nita rekli i
danas mi moemo samo da pravimo pretpostavke. Branislav Gligorijevi u tom smislu
kae:
Stvarni razlozi koji su prisilili vladu na ovaj korak ostali su
nepoznati.132
Dimitrije Ljoti u svojoj brouri Sad je va as i oblast tame! dotie se ovih
progona. On poinje ovu brouru ovako:
Dananji reim je uinio jedno novo bezakonje.
Zatim nastavlja:
Bezakonje se sastoji u ovome: poto su u toku sedmice od 27. X do 3.
XI (1940) pohapsili nekoliko desetina najuglednijih i najestitijih zboraa u
Beogradu i u unutranjosti, organi Uprave grada Beograda na dan 3. XI, ne dajui
nikakvo reenje, zatvorili su i zapeatili prostorije Zbora u Njegoevoj ulici broj
1... Povod za ovo, kako su nam organi Uprave grada saoptili, jesu poslednji
dogaaji na beogradskom univerzitetu i pisanje Biltena.133

129

Stefanovi, 87.
Isto, 88.
131
Isto, 88.
132
Gligorijevi, 52.
133
D. V. Ljoti, Sad je va as i oblast tame (Luka XII. 53) - Ko i zato progoni Zbor, Beograd,
1940, 3-4.
130

Ljoti dalje objanjava da je grupa studenata zboraa upala na Tehniki

fakultet da pohvata krivce koji su desetak njihovih drugova zlostavljali, mrcvarili, boli
kamom, premlaivali tapovima, jer su se usudili, kao poznati zborai, da dolaze na
predavanja. Studenti zborai su izvrili ovaj napad poto policija nije htela da
intervenie, branei se univerzitetskom autonomijom i poto ni univerzitetske vlasti
nisu htele da sasluaju povreene studente zborae.
Sigurno je jedno - kae Ljoti - da nisu bili izazvani od strane
komunista stalnim napadima i surovim zlostavljanjima... da do toga nikada ne bi
ni dolo.134
Zatim Ljoti kae:
Pisanje Biltena je drugi povod za ovo bezakono nastupanje.
Bilten je pisao o Dragii Cvetkoviu da isuvie misli na svoje privatne stvari,
te nije udo ako je neobazriv i nepaljiv u dravnim stvarima. Cvetkovi je poeo da
preti i u isto vreme je zahtevao sud asti. Do suda asti nije dolo: Cvetkovi je
odustao.135 Pri samom kraju broure Ljoti kae da jedan prijatelj javlja kako je
Cvetkovi nekome rekao da je on ljut na Ljotia to ga je u Biltenu napao, ali ga on ne
goni. Sve se radi po nareenjima i uputstvima Mihaila Konstantinovia, kazao je
Cvetkovi. Ljoti daje svoj komentar: Mihailo Konstatinovi, nekada profesor prava,
danas ministar bez portfelja, ali uvek i prvo mason.
Povodom zabrane rada pokreta i hapenja njegovih lanova, Ljoti je uputio
25. decembra 1940. godine jedno pismo knezu Pavlu u kome se opisuje niz bezakonja
koja su poinjena. Izmeu ostalog Ljoti kae:
Vae Kraljevsko Visoanstvo je odobrilo i naredilo nae gonjenje. To
gonjenje je do sada protivzakonito. I ja Vas molim da gonjenje ostane, a
bezakonje da prestane... I zato ja traim da se stvar raspravi i zato Vas iskreno i
sasvim ponizno molim da se ne prekida gonjenje, da pretresemo mi taj materijal i
tu optubu u svetlosti istine i pravde pred nadlenim sudom.136
Dakle, Ljoti je traio izlazak pred sud. Samo Stefanovi ima i odgovor za
ovakav zahtev. On kae:
Meutim, do oekivanog procesa protiv ljotievaca nije dolo...
Pokretanje procesa protiv Zbora, za dela koja su indirektno teretila i nacistiku
Nemaku, u situaciji u kojoj je vlada pod pritiskom nacista jo raunala na
izbegavanje rata pristajanjem Trojnom paktu, bilo je krajnje neugodno.137
Za ovakvo po Zbor kompromitujue tvrenje - da do procesa nije dolo zato
134

Isto, 4-5.
Isto, 5-6.
136
Ljotieva pisma knezu Pavlu, Beograd, 1941, 57-58.
137
Stefanovi, 87.
135

da se ne bi implicirala Nemaka - Stefanovi je morao da prui i dokaze. Meutim on

ne donosi ni jedan jedini dokaz. Ovo njegovo tvrenje je samo jo jedna iz niza
njegovih izmiljotina.
Da bi se progoni Zbora i tobonje nameravani pu bolje objasnili potrebno je
pomenuti nekoliko dogaaja vezanih za pu od 27. marta.
1. U svojim memoarima patrijarh Gavrilo pominje progone Zbora. Po njemu
do rasputanja Zbora i hapenja njegovih lanova dolo je zato to je Ljoti kritikovao
spoljnu i unutranju politiku Vlade i kneza Pavla. Vladika Nikolaj, koji je progone
Zbora smatrao za nezakonitost osobite vrste, priao je o ovim stvarima Patrijarhu.138
2. Po Patrijarhu Gavrilu, general Duan Simovi ga je molio da dozvoli vladici
Nikolaju da ga dovede u vezu sa Ljotiem, kako bi doznao za njegovo, Ljotievo,
miljenje u pogledu nastale politike krize.139 To Simovi pominje u svom govoru
odranom 28. marta 1941. godine pred Svetim Arhijerejskim Saborom:
Ja sam eleo da u moju vladu uu svi srpski pravi predstavnici
politikog i javnog ivota. S druge strane, eleo sam da konsultujem ljude iz
raznih politikih pravaca. Zato sam molio Njegovo Preosvetenstvo dr Nikolaja
da u moje ime razgovara sa Dimitrijem Ljotiem, kako on gleda na situaciju
Namesnitva i Kraljevske vlade. Dobio sam odgovor preko Njegovog
Preosvetenstva Episkopa dr Nikolaja, da je sadanja Vlada simbol rasula i da
treba da je zamene poteni ljudi, u koje narod ima poverenja. Ljoti je sam bio u
kunom pritvoru zbog svoga stava prema knezu Pavlu i njegovoj Vladi. Jue
ujutro doao je predstavnik Ljotievog pokreta Zbor, pukovnik Masalovi, i u
ime organizacije estitao stupanje na presto Nj.V. Kralja. On je bio penzionisan,
a jue je doao u vojnoj uniformi i odmah je bio reaktiviran i postavljen u Gardu
Nj.V. Kralja.140
3. Simovieva vlada pozvala je Ljotia da ue u vladu posle izvrenog pua.
To i sam Stefanovi pominje u svojoj knjizi.141 Po pitanju ulaska u vladu Ljoti je dao
sledeu izjavu pred jednom komisijom koja je ispitivala pu od 27. marta:
Posle dravnog udara imao sam sastanak sa generalom Bogoljubom
Iliem, koji mi je u ime puista ponudio da uem u vladu, pod uslovom da
osudim pakt i da se izjasnim za Engleze. Ja sam, naravno, to odbio i savetovao
mu da nova vlada prihvati pakt i da gleda da uredi odnose sa Nemakom, ako je
jo mogue, ali mi je bilo jasno da je rat neibezan, jer je Simovieva vlada bila
potpuno u rukama plaenika, koji su za tu raun gurnuli zemlju u rat i
propast.142
Karakteristina injenica koja govori o Ljotievom patriotizmu i karakteru je
138

Dr Gavrilo Doi, Memoari Patrijarha srpskog Gavrila, Pariz, 1974, 335.

Isto, 368.
140
Isto, 425.
141
Stefanovi, 102.
142
Slijepevi, 224.
139

da je posle ovog razgovora sa generalom Iliem, Ljoti obukao uniformu i kao

rezervni potpukovnik otiao da primi komandu nad jednim pukom, na poloaju koji
mu je odreen ratnim rasporedom.
Puistika vlada izdala je nareenje da se svi pohapeni lanovi Zbora puste
na slobodu.
Ova ista vlada je postavila generala Milana Nedia za komandanta grupe
armija, koje su drale svoje poloaje naspram bugarske granice.
Ovde se nameu sledea pitanja: Zar bi lanovi puistike vlade, koji su
oborili Vladu i Namesnitvo po pitanju Trojnog pakta, traili od Ljotia savete i
pozivali ga u svoju vladu da su verovali u prie da je on bio nemaki ovek? Zar bi
pukovnik Masalovi, koji je bio ef Nedievog kabineta u vreme kad je Nedi bio
ministar vojske, bio postavljen za komandanta peadije Kraljeve garde, da su verovali
da je on pronemaki nastrojen? Zar bi oni postavili Milana Nedia za komandanta
grupe armija da su oni verovali da je Nedi spremao proosovinski pu? Zar bi oni
pustili iz zatvora lanove Zbora da su verovali u optube da su bili spremni da rade za
interese Treeg rajha?

Ljoti ukazuje na dolazak rata

Stav Zbora na spoljno politikom planu je vrlo jasan: Evropski rat je
neizbean. Jugoslavija mora da ga izbegne, a to je jedino mogue ako Jugoslavija bude
ozbiljno radila na stvaranju jakog i neutralnog Balkana. Britanija ne moe stvarno
nikome na Balkanu da pomogne, a njene garancije izazvae Nemaku da okupira
Balkan, iako to nije interes njen. Nemaka ne eli ruenje Jugoslavije. Zbor se nije
zalagao ni za kakav savez sa Nemakom, niti pak za prilaenje Trojnom paktu. Nikada
nije imao neprijateljski stav prema Francuskoj i Britaniji. Jugoslavija mora da bude
branjena u sluaju da bude napadnuta.
Ovakav stav Zbora u periodu od 1935. do 1941. nalazi se objanjen od samoga
Ljotia u mnogim spisima koji su bili dostupni Stefanoviu. Ali ni Stefanovi, kao ni
drugi jugoslovenski istoriari, nisu hteli te spise da objavljuju jer bi time pokazali da
su se Ljotieve analize o spoljnopolitikoj situaciji Jugoslavije pokazale tane. Ti spisi
bi pokazali jo jednu crtu Ljotieve linosti: on je voleo Evropu, Francusku naroito, a
na prvom mestu svoj narod, kome je uvek sluio i koji je hteo da spase od nevolja koje
su mu njegovi dravnici, a i neprijatelji, prouzrokovali.
Jo 1934. godine odnosi evropskih zemalja bacaju Ljotia u brigu. Njemu se
ini da mogue sukobe Drutvo naroda nee moi da sprei. ...Teko da e naa
zemlja u buduem sukobu ostati po strani.143 Takoe on govori o poratnom vremenu,
gde se sve u dubokim temeljima ljulja i potresa i da je sve stavljeno pod ogromni

143

D. V. Ljoti, Moralna sprema, Govori i lanci, sveska II, Iskra, Minhen, 1954, 7.

znak pitanja.144
Ide strana i neprovidna no nad oveanstvom... Teko narodu koga no
stigne, a on put svoj nije naao. Taj narod, zaista, kroz burnu i neprovidnu no proi
nee.145
Pedeset pet dana po poetku rata (napad na Poljsku - primedba M. P.) Ljoti
govori o milionima ljudskih ivota koji e biti izgubljeni.146 Pismo knezu Pavlu,
pisano 22. februara 1940, Ljoti poinje:
ini mi se da Vas neu jo dugo uznemiravati. Oseam tako blisko vrlo
ozbiljne dogaaje.
U zavretku pisma kae:
Poslednji su minuti 12. asa, Vae Visoanstvo. Kada izbije taj sat,
prestau Vam, po sili prilika, pisati. Da taj sat ne izbije ili ne bude poslednji
Otadbini, Prestolu i dinastiji...147
U septembru 1940. godine Ljoti pie u lanku Godina odluke: Jo
nekoliko sekundi - i sve e biti dockan.148
U zimu 1940/1941. godine, u jednoj brouri, Ljoti poruuje:
Pouj nas, itaoe - prijatelju! Ne znamo da li je jo togod vremena ostalo za
spas na! Bojim se da ti ovo nae pismo ne stigne tek kao objanjenje nae nesree, a
ne kao podstrek da odmah nesreu ukloni...149
Ovaj Ljotiev pesimizam bio je opravdan spoljno-politikim i unutranjepolitikim stvarnostima sa kojima se Jugoslavija suoavala. Musolini nije prestajao da
kuje planove kako bi se doepao izvesnih jugoslovenskih teritorija. Maarska i
Bugarska bile su takoe spremne da uestvuju u rasparavanju Jugoslavije. Balkanski
sporazum, kao to Ljoti kae, bio je mrtvo slovo na hartiji. Anlusom Austrije
Nemaka postaje na komija. Pored Anlusa, Hitler je poinio niz krenja
meunarodnih ugovora: okupacija Rajnske oblasti, naoruanje, uvoenje vojne
obaveze, okupacija Sudeta, okupacija ehoslovake. Sva ova akta ukazuju da je na
novi komija opasan i da ga se treba pribojavati. Anglo-Francuzi, na iju su pomo na
narod i izvesni njegovi uticajni ljudi raunali, nisu uinili nita da bi spreili Hitlerovo
ruenje meunarodnih ugovora. Dva fronta su se sve vie ocrtavala u Evropi.
Jugoslavija je bila vojniki nespremna, nacionalno gotovo razbijena, politiki
razjedinjena. Posle nemakog napada na Poljsku, Jugoslavija je izjavila da je
neutralna. Posle pada Francuske, Nemaka je postala gospodar Evrope. Jugoslavija,
okruena neprijateljima, bila je totalno usamljena. Nemakoj je jugoslovenska
neutralnost jedno vreme dobro dola. Hitler ne pokazuje jo nikakve elje za
144

Osnovi savremene Jugoslavije, 4.

D. V. Ljoti, Ideali savremene omladine, Beograd, 1940, 18.
146
Drama savremenog oveanstva, 7.
147
Pisma knezu Pavlu, 15, 22.
148
Isto, 43.
149
Sad je va as..., 72.
145

zauzimanjem Balkana. Vremenom situacija se po Jugoslaviju pogorava. Rat je doao

do Balkana: 28. oktobra 1940. Italija napada Grku. erilova politika je bila uvui
Jugoslaviju u rat na strani Saveznika. U tom pravcu su radili i britanski i ameriki
poslanici u Beogradu, sa svojim raznim servisima i agentima. Kada je Italija naila na
ozbiljan otpor u Grkoj, Hitleru je bilo jasno da mora da alje trupe u Grku, da bi
spasao italijansku vojsku i spreio eventualno iskrcavanje britanskih trupa. Time bi
zatitio petrolejske izvore u Rumuniji, a i nemake trupe prilikom nameravane invazije
Sovjetske unije. Hitler nije vie bio zadovoljan dosadanjim stavom Jugoslavije i
zahteva da Jugoslavija prie Trojnom paktu.

Zbor: za neutralan Balkan i jaku Jugoslaviju

Zbor je uinio sve da ukae na opasnost, kao i ta da se ini da bi se nesrea
spreila. Po njemu, ujedinjeni i neutralni Balkan i jaka Jugoslavija bili bi najbolji
garant mira. Odmah po napadu Nemake na Poljsku, Ljoti govori:
Naa zemlja je ve u toku ove godine rekla da je neutralna. Mi smo tim
zadovoljni. Samo i Finska je bila neutralna, a bile bi i Poljska i ehoslovaka i
Albanija da sada postoje.
Da bi ostala neutralna... ona moe na jedan nain: da ne vodi svoju, ve
balkansku politiku. (podvukao M. P.)
To je misija, zadatak nae zemlje. To je njen vrhovni interes.
Ova misao, za koju se zalaemo s razlozima (u) ruci, uinila je veliki
napredak svuda na Balkanu.
Na je glas dopro i do drugih balkanskih prestonica.
Priite nam da se borimo za mirni, sloni i slobodni Balkan.150
U periodu od vie od godinu dana ova misao je, na razne naine, isticana.
Mi na Balkanu moramo ouvati svoj mir. (28. juni 1938.)
Mi smo neprestano tvrdili od pre etiri meseca da je ugaoni kamen nae
spoljne politike naa balkanska politika, koja bi imala za cilj sloiti i ujediniti
Balkan u Balkanski savez. Mi smo potpuno izgubili inicijativu na Balkanu. (20.
avgust 1939.)
Raditi na sreivanju balkanskih prilika. (11. septembar 1939.)
I opet se pokazuje kao glavna misao nae i opte balkanske politike
potreba balkanske neutralnosti. (oktobar 1939.)
...formula sloan Balkan - miran Balkan - jak Balkan. (28. juni 1940.)
150

Drama savremenog oveanstva, 105-107.

Nismo vodili nikakvu balkansku politiku, ve smo se drali mrtvog

Balkanskog sporazuma. (28. avgust 1940.)151
U svojim pismima knezu Pavlu (od 22. februara 1940. i 30. avgusta 1940.)
Ljoti savetuje Knezu kako da izbegnemo rat i sauvamo slobodu. Neutralnost i
povezivanje balkanskih naroda vana mu je tema. Ljoti ak predlae i reviziju granica
ustupanjem izvesnih graninih srezova Bugarima. On je verovao da bi ovim aktom
Bugarska prila ujedinjenom i neutralnom Balkanu. Ne uzdati se u pomo sa strane:
Uzdati se u eventualnu pomo Anglo-Francuza znai doiveti novi i
vei slom od onog od 1915. godine... U sluaju rata na Balkanu Anglo-Francuzi
nee uspeti ni pet divizija da prebace u pomo napadnutima.152
Na drugom mestu Ljoti kae:
Krajem avgusta mi smo pisali da e posle Rumunije doi na red Grka.
Pisali smo da e to pitanje izazvati Italija, krajem oktobra, svojim napadom na
Grku... Kazali smo da se to moe spreiti dvostrukom akcijom: u Atini i u
Berlinu. U Atini, da se Grka odrekne (britanskih) garantija, jer na tom pitanju
mi s njom ne moemo biti zajedno, poto, sasvim pametno, nismo smatrali da
treba da ih sami primimo, pa ako se odrekne, a ipak bude napadnuta od Italije, da
emo u tom sluaju i sami biti na njenoj strani. A u Berlinu treba rei: da se
Grka odrekla engleskih garantija, ali da zato, ako se zaista eli mir na Balkanu,
kao to to Nemaka tvrdi, Italija ne sme napasti Grku, jer u tom sluaju smo i mi
na strani Grke ... (podvukao M. P.) Ako Grka, pak, ne bi posluala, Jugoslavija
bi obezbedila svoje interese onako kako bi njeni nacionalno-strateki razlozi
nareivali.153
Slian predlog Ljoti daje i knezu Pavlu:
Glavna aktivnost nae diplomatije mora biti u Berlinu, jer kod sadanjih
prilika, Nemaka iskreno eli mir na Balkanu, i u tom pogledu eli to manje
trzavica. Otuda se namee lojalnost prema Berlinu dogod Nemaka ima ovakav
stav.154 (Stefanovi se poziva na ovaj tekst, ali podvuene rei on izostavlja.)
Onima koji su zborae nazivali faistima, izdajnicima itd. Ljoti poruuje:
Zaista, ako Hitler hoe da pokori Balkan, kao to vi mislite - onda bi
njegove planove najvie omeo onaj ko bi Balkan ujedinio, a iao bi na ruku
Hitleru onaj ko bi Balkan razjedinjen ostavio i dalje, i spreavao njegovu slogu i
ujedinjenje.
151

Citati uzeti iz Biltena po Naoj borbi, 28.9.1941.

Pisma knezu Pavlu, 79.
153
Sad je va as....
154
Pisma knezu Pavlu, 34; Stefanovi, 60.
152

I eto, mi zborai, koje vi nazivate hitlerovcima, faistima

izdajnicima i plaenicima, mi smo hteli sloan Balkan - i ne samo hteli, ve i
ukazivali kako e se do toga doi - i ne samo ukazivali, ve i prednjaili i radili
da do toga doe, pa bi moda u tome i uspeli da nismo naili na vas koji nas
gonite i pljujete kao izdajnike. I teta to ste nas vi u tome spreili. Zamislite, ako
smo mi Hitlerovi plaenici, a Hitler hoe da pokori Balkan, kako bi vi uspeli da
nas s njim zavadite, da ga na nas ozlobite. Pa zar nije? On nas poslao da mu
predamo Balkan u ruke, a mi, rave sluge, ujedinili Balkan pa ga niko, ak ni
Hitler, ne moe pokoriti. Ali, eto, mi Hitlerovi agenti radili protiv njegove
volje, a vi, njegovi protivnici i neprijatelji, radili onako kako on hoe, ako hoe,
to vi kaete. U tome je upravo i srea Hitlerova do sada bila to su takvi
protivnici njegovi upravljali ehoslovakom, Poljskom, Norvekom,
Holandijom, Belgijom, Francuskom i Engleskom, zato to je imao tako pametne
i dalekovidne protivnike kao to ste vi, Hitler je dobio tolike evropske zemlje i
narode pod svoju vlast.155 (podvukao M. P.)
U pogledu konsolidovanja prilika u Jugoslaviji Ljoti savetuje knezu Pavlu
preduzimanje izvesnih mera koje bi ojaale Jugoslaviju na unutranjem planu: spreiti
razorni rad prosovjetske literature i tampe, kontrolisati rad sovjetskih diplomatskih i
trgovakih predstavnika, zavesti najstroiji antikomunistiki kurs, izvaditi Banovinu
Hrvatsku iz ruku Hrvatske seljake stranke i predati je banu koji e rasturiti Hrvatsku
seljaku zatitu i uspostaviti javnu bezbednost, formirati operativnu vojsku iz srpskih
jedinica i iz naroitih hrvatskih i slovenakih jedinica, poeti sa krupnim ekonomskosocijalnim merama, ubediti srpske politiare da rasformiraju svoje partije i stvoriti
jedan narodni pokret kome bi prili nacionalni Hrvati i Slovenci, obrazovati novu
vladu.
Ako se ovi predloi ne prihvate i ne ponu u delo sprovoditi, Ljoti poruuje
Knezu:
I na slom nee imati za sobom oreol kosovski: propaemo kao
kukaviki narod, propau dostojnom nae bedne dananjice.
A krivicu za to Ljoti baca na Kneza:
Vi ete imati svojim imenom da obeleite rasparavanje i ereenje
nae Otadbine.156
Iz ovih predloga se vidi da je Ljoti bio rodoljub, Srbin-Jugosloven, koji je
smatrao da samo jaka Jugoslavija moe da se odri u vrtlogu politikih i vojnikih
sukoba.
Mi smo hteli prvo da nam zemlja bude iznutra jaka. Mislim da je to prvi
155
156

Sad je va as..., 53.

Pisma knezu Pavlu, ceo tekst.

i najbolji nain da se ouvamo od Nemaca, kae Ljoti.157 (podvukao M. P.)

Da Ljoti nije bio nemaki ovek, da nije radio zajedno sa Zborom za interese
Nemake i Stefanovi mu to nesvesno priznaje. Ovo njegovo priznanje jasno je iz
jedne Stefanovieve manipulacije Ljotievog teksta. Vratimo se na jedan Ljotiev
predlog koji je naveden u prethodnom tekstu:
Glavna aktivnost nae diplomatije mora biti u Berlinu, jer kod sadanjih
prilika, Nemaka iskreno eli mir na Balkanu i u tom pogledu eli to manje
trzavica. Otuda se namee lojalnost prema Berlinu, dogod Nemaka ima ovakav
stav.
Podvuene rei Stefanovi je izostavio, jer je bio svestan da one totalno
menjaju znaenje navedenog teksta. Dogod Nemaka ima ovakav stav stvarno znai
da dogod Nemaka bude elela mir na Balkanu, dogod bude potovala nau
neutralnost, dogod bude potovala teritorijalni integritet nae zemlje - mi emo biti
lojalni prema Berlinu. U protivnom - mi postajemo neprijatelji.
Nemaki istoriar Johan Vit, za koga smo rekli da je poznavao Ljotia lino,
kae:
U svojoj predratnoj politici zalagao se za potpunu istinsku neutralnost
drave, i da bi se od Balkana odstranili strani teritorijalni zahtevi preporuivao je
saradnju balkanskih drava. Prema Berlinu je traio lojalno dranje dokle on
bude iskreno eleo mir na Balkanu. Plaio se, stvarno, samo Italije, Madarske i
Bugarske.158
Istorijski je tano da Nemaka u to vreme (avgusta 1940.) nije imala
zavojevakih planova prema Jugoslaviji. Teritorijalni integritet Jugoslavije Hitler je
bio reen da potuje sve do 27. marta 1941.
Dr. Radoje Vukevi, advokat iz Beograda, koji je pisao vie lanaka o
problemima Jugoslavije, u svome lanku Posle dvadeset godina, po ovom pitanju
kae:
Raunih u svojoj knjizi o razgovorima sa Hitlerom navodi da je
tevtonski diktator u svome megalomanstvu ispreturao celu Evropu, ali nije dirao
u teritorijalni integritet Jugoslavije.159
Hitler je, posle poetka Drugog svetskog rata, u vie mahova spreio Italiju da
napadne Jugoslaviju. To potvruje i ano u svome dnevniku.160 Ilija Juki, koji je u to
vreme bio pomonik ministra spoljnih poslova, kae da, prema raznim nemakim
157

Sad je va as..., 53.

Slijepevi, 86.
159
Dr Rado je Vukevi, Posle dvadeset godina, Njego VII, juni 1961, Chicago, 67.
160
The Ciano Diaries 1939-1943, Doubleday, Garden City, NY, 1946, 285, 312, 313.
158

agentima, Hitler nije dozvoljavao Musoliniju da napadne Jugoslaviju.161 Juki na

drugom mestu kae da je u decembru 1940. godine emberlen dao do znanja anu da
je on spreman da Italiji da odreene ruke na Balkanu. emberlenova zamisao je bila
Dunavska federacija, u kojoj bi bile Slovenija i Hrvatska pod italijanskim uticajem, a
ujedinjena Srbija i Bugarska pod Karaoreviima. Ribentropova reakcija je bila
neobino otra, a Musolini je uveravao Hitlera da od toga plana nema nita.162 (Juki
je pogreio ili u datumima ili u imenu. emberlen je prestao da bude predsednik vlade
10. maja 1940, a umire 9. nov. 1941.) U drugoj polovini 1940. godine Musolini i
Staljin pravili su planove kako da podele Balkan i Sredozemlje. Hitler nije voleo
ovakve pregovore.163 U julu 1940. godine eril je javljao Staljinu da on nema nita
protiv da Sovjetska Unija dobije vodeu ulogu na Balkanu. Staljin je ovu erilovu
ponudu preneo Hitleru.164
Treba naglasiti da Ljoti lino nije nikada predlagao ma kakav savez sa
Nemakom, niti pak prilaenje Trojnom paktu. Meutim kad je Pakt potpisan, Ljoti
je bio za njegovo potovanje, jer se plaio da bi nepotovanje Pakta odvelo Jugoslaviju
u rat.

Izmeu stvarnosti i srca

Kada je Pakt bio potpisan 25. marta 1941. Ljoti je, na dan 26. marta, znajui
da se sprema pu, uputio pisma iz svoga sklonita patrijarhu Gavrilu, episkopima
Nikolaju i Irineju, molei ih da prestanu da rade protiv Pakta:
Ako se o ovu molbu ogluite pa produite antipaktovski rad, onda ete
na svoja lea natovariti odgovornost za slom dravni i narodni... Na zavretku
moram pomenuti da su sva moja predvianja iz spoljne politike bila uglavnom
ispunjena, pa otuda i ova moja tvrenja valja gledati pod tim uglom.165
Dakle, Ljoti - rodoljub - ustaje u odbranu Vlade i Kneza koji su ga naterali da
se skloni (da bi tako izbegao maltretiranje, a ak moda i hapenje), koji su pohapsili
njegove drugove i zabranili rad pokreta. Da je Pakt ostao, Cvetkovi i knez Pavle bi
verovatno pootrili mere protiv Zbora. To je Ljoti znao, ali je on na prvom mestu
vodio rauna o interesima Jugoslavije, pa tek onda o sebi i svojim drugovima.
Postavlja se pitanje da li su ove Ljotieve ideje o neutralnosti Balkana, a
napose neutralnosti Jugoslavije bile ostvarljive? Da li je zaista bio mogu nekakav
161

Ilija Juki, The Fall of Yugoslavia, Harcourt Brace Jovanovi, New York & London, 1974, 20.
Isto, 19.
163
Isto, 21.
164
Isto, 35.
165
Dimitrije Ljoti u revoluciji i ratu, Iskra, Minhen 1961, 238. U Naoj borbi od 28.9.1941. pominje
se isto pismo, sa napomenom da je upueno izvesnoj gospodi. Patrijarh i episkopi nisu pomenuti.
Ljoti je izbegavao da pomene njihova imena, da ih ne bi time kompromitovao u oima Nemaca.
162

ugovor o neutralnosti sa Hitlerom, i da li bi ovaj takav ugovor i potovao. Da li bi

takav ugovor bio koristan za Balkan, a na prvom mestu za Jugoslaviju? Stefanovi,
kad govori o neutralnosti, on re neutralnost stavlja pod znak navoda, verovatno hotei
da to prikae kao neku zajedniku ujdurmu Ljotia i Hitlera. Bez obzira na
Stefanovievo shvatanje, danas se moe sa sigurnou tvrditi da je najbolji izlaz za
Jugoslaviju, a i za Balkan, bila neutralnost i da je to bilo ostvarljivo i bez rata i bez
pakta, i bez roba i bez groba. Knez Pavle je propustio da ispita tu mogunost i, naavi
se u orsokaku, pristao je na Trojni pakt. U Knezu se vodila bitka izmeu srca i
razuma, a kada je razum prevagnuo bilo je kasno. Momenti srca bili su vaan faktor i
kod naeg naroda. Mislei na ovaj faktor, Ljoti kae u svojoj brouri Sad je va as i
oblast tame:
Na narod je slovenski raspoloen - boli ga sudbina ehoslovake i
Poljske. Na narod je viteki raspoloen: boli ga sudbina sviju malih drava, koje
su bez svoje velike ili javne krivice pokorene i osvojene od Nemake.
Na narod ima neobino ivu volju da bude slobodan u svojoj
nacionalnoj dravi, a postupci Nemake prema ehoslovakoj, Poljskoj i drugim
dravama ine ga zabrinutim za svoju roenu dravu.
Nikada i nigde Zbor nije mogao, niti hteo, ni smeo ne deliti oseanja
narodna.
Samo iznad tih oseanja postoji stvarnost. A politika rauna i sa
oseanjima, ali se opredeljuje po stvarnosti. Ko ne radi tako, ko se bez obzira na
stvarnost opredeljuje prema oseanjima, taj mora doiveti slom.166
Knez Pavle je bio dobro upoznat sa tekom situacijom u kojoj se Jugoslavija
nalazila. Dr Vladislav Staki, advokat iz Beograda koji je u ime Dvora pregovarao sa
anom i Musolinijem, svedoi:
Suprotno stavu veine naih politikih ljudi, knez Pavle je imao jasnu
viziju stanja stvari na meunarodnom planu. Rukovoen velikim oseanjem
odgovornosti, on se bio potpuno zaloio da Jugoslaviju spase rata. Bio je svestan
opasnosti koje nam prete od Osovinskih sila, ali je znao koliko su demokratske
sile nepouzdane i koliko su varljive njihove garancije i obeanja.167
Ljoti ne postavlja pitanje kneeve dobronamernosti, ali smatra da
jugoslovenska spoljna politika nema jasan, ist, odluan, vrst pravac.
Nije dosta to mi neemo rat, kae se u poslednjem Biltenu (koji je,
uglavnom, pisao Ljoti od 31. oktobra 1940.). To je samo pola posla. Treba
raditi da rat ne doe... Nama preti rat sa Balkana.168

166

Sad je va as..., 32-33.

Staki, 138.
168
Bilten, 31.10.1940, po Naoj borbi 14.9.1941, 4.
167

A kada je rat dopreo do Balkana to pomenuti Bilten i registruje:

Otuda poslednja pojava: napad Italije na Grku - tano po unapred od
nas objavljenom planu...
A evo ta bi razum savetovao:
a. savet Grkoj da se odrekne engleskih garantija (koje inae nita ne
vrede) ako uspemo dobiti obustavu neprijateljstva od strane Italije;
b. traenje posredovanja Nemake kod Italije da obustavi neprijateljstva
prema Grkoj, ako mi uspemo dobiti grko odricanje od engleskih garantija;
c. za sluaj da Grci ne posluaju na savet, obezbeenje naih interesa na
Belo More (Egejsko);
d. za taj sluaj sporazum sa Bugarskom radi njenog izlaska na Belo
More;
e. obezbeenje prema Turskoj, da ona ne napadne na Bugarsku u smislu
iznetih razloga;
f. sporazum s Bugarskom u naim meusobnim odnosima, na bazi davno
iznetih uslova, radi obezbeenja naeg zajednikog interesa;
Razume se: sve ovo nije lako. Ima tu i vrlo tekih stvari.
Ali zar smo mi za to krivi? Jue je bilo lake...169
Ljoti je u pravu kada tvrdi da jugoslovenska spoljna politika nema jasan,
ist, odluan, vrst pravac. Jugoslavija se odluila za neutralnost, ali nije imala jasan i
odluan karakter, to se vidi iz sledeih svedoanstava.
Vladislav Staki, koji je bio blizak Dvoru, svedoi:
Do koje je mere stav kneza Pavla bio prijateljski i odan zapadnim
silama, najbolje svedoi injenica da je svaki izvetaj naih poslanika, konzula i
vojnih ataea na strani bio na raspolaganju Velikoj Britanji i Francuskoj, ako je
bio od ma kakve vanosti i koristi po njih. Nemci su to znali.170
Ovo Stakievo svedoanstvo potvruje i sam Knez Pavle. U pismu svome
paenogu Vojvodi od Kenta, knez kae:
...Ne verujem da je ijedan drugi ef neke druge drave dao vama
(Englezima) vie obavetenja od mene.171
Aleksandar Cincar-Markovi, tadanji ministar spoljnih poslova, je znao jo
sredinom novembra, prema anu, da su Nemci doznali iz izvesnih zaplenjenih
169

Isto.
Staki, 67.
171
Cecil Parrott, The Tightrope, Fiber and Fiber, London, 115.
170

francuskih dokumenata da je Jugoslavija vodila drugu politiku, tj. ne politiku

neutralnosti.172 Ilija Juki tvrdi da je Jugoslavija pomagala Grku municijom.173
Psihoza u Jugoslaviji, naroito u Srbiji, bila je protivnemaka. Oni koji su bili
u mogunosti da utiu na politike dogaaje i javno mnjenje bili su protiv Nemake.
Staki kae:
U onom sudbonosnom vremenu koje je prethodilo ratu na Balkanu
pripadao sam jednom malom krugu naih javnih radnika koji su u politici
neutralnosti gledali jedini spas za nau dravu i njene narode.
Naalost veina naih politikih ljudi, naroito na srpskoj strani, nije
gledala na dogaaje iskljuivo kroz prizmu naih dravnih interesa. Njih su
rukovodile i druge pobude. Izgledalo im je da je pitanje svetske demokratije
vanije od naih dravnih interesa... Kod njih su politika uverenja, emotivni
podsticaji, bili iznad hladne politike raunice. Zbog toga se iskljuivo njima ima
pripisati odgovornost za onu prolaznu (verovatno tamparska greka, a treba
poraznu - primedba M. P.) ratnu psihozu, stvorenu u naoj javnosti u predveerje
rata, a koja nam je toliko zla nanela.174
O toj ratnoj psihozi govori i Ratko Pareanin, novinar i istaknuti dan Zbora:
U jesen i zimu 1940/1941. Jugoslaviju je tresla prava groznica od
stranih uticaja. To je bio hladni rat, rat nerava kakav se u Evropi izmeu dva
velika rata nigde nije oseao. Ne zna se ko je vie pritiskivao: Englezi, Nemci ili
Sovjeti... Beograd i Zagreb, i svi vei gradovi, bili su puni agenata koji su
intrigirali, provocirali, pijunirali, stvarali psihoze i irili paniku... tampa i radio
su funkcionisali kao podmazani. Propaganda sa svih strana bila je toliko
estoka, da su ljudima ovladale strasti i teko je bilo razumom prosuivati
dogaaje. Prema Nemakoj poelo se prelaziti od straha na mrnju.175
Ljoti misli da je nedostatak jasnog i odlunog stava u spoljnoj politici imao i
refleksa na raspoloenje i miljenje samog naroda:
Otuda, ako stav nae spoljne politike nije jasan - znai da rukovodna
misao nije jasna. Nejasnost misli pak dolazi ili od nepoznavanja stvarnog stanja
ili od pogrenog razmiljanja. Nejasnost rukovodne misli nae spoljne politike
nije samo opasna po na spoljno-politiki poloaj, ve i po unutranje politiko
raspoloenje. Jer ako narod ne vidi jasno svoju spoljnu politiku, ako mu se ini
da primeuje protivureje - onda nastaje unutranje kolebanje, razlaz, nesloga, i
to ba na isto spoljno-politikoj osnovi.
Mi smo, meutim, ve rekli da je svaka nesloga graana jedne zemlje
stvar teka. Ali nesloga i razdor na pitanjima spoljno-politikim dolazi meu
172

Staki, 67-68.
Juki, 29.
174
Staki, 137-138.
175
Pareanin, 239.
173

najopasnije pojave u ivotu jedne zemlje.176

Staki tvrdi da je knez Pavle hteo da uvede Jugoslaviju u rat na strani
zapadnih sila, ali je hteo da dobije u vremenu i (kada) se evolucija rata ocrta u
jasnijem izgledu.177 Ali vreme nije ilo na ruku Jugoslaviji. To je Knezu trebalo da
bude jasno jo 1. novembra 1940, kada je proitao memorandum ministra vojske
generala Milana Nedia:
...Smatram da je poslednja etvrt do dvanaestog asa. Mi treba da
donesemo precizne i sudbonosne odluke o putu kojim treba da idemo dalje.
Dosadanja kolebljiva politika, koja je bila do sada i oportuna, ne moe se i ne
sme u budunosti produiti, bez katastrofalnih posledica po na narod.
Vie se ne moe i ne sme govoriti o naoj neutralnosti. Sada moramo
postaviti sebi ovo pitanje:
Hoemo li sa Nemakom i Italijom ili emo protiv njih?
Dalje u tom memorandumu Nedi pretpostavlja prelazak nemakih trupa u
Bugarsku (to se dogodilo poetkom marta 1941.), kao i mogunost da italijanska
vojska zauzme Solun, ime e se dovriti nae opkoljavanje strategijsko... Mi smo
potpuno usamljeni. Niko nam ozbiljno niti moe, niti hoe da pomogne.178 Knez nije
posluao, a Nedi je morao da ide sa poloaja ministra vojske.
Da li je Jugoslavija mogla ostati van rata?
Predloi Ljotia i memorandum Milana Nedia, - posmatrani kroz dogaaje
koji su se odigrali i dokumenata sa kojima se danas raspolae - bili su realni.
Da je Knez prihvatio samo Ljotieve spoljno-politike koncepcije, izvestan
aranman neutralnosti sa Nemakom bio bi mogu. Hitler nije upotrebio uvek silu, ako
je hteo neto da postigne. Turska je ostala neutralna i pored svih pretnji Berlina;
vedska je uspela da izbegne rat i okupaciju, pravei izvesne ustupke Nemcima; Peten
i Franko su odbili da sudeluju u moguem napadu na Britansko Ostrvo; Franko je
takoe odbio da uestvuje u planiranom napadu na Gibraltar. Knez Pavle je vie puta u
jesen 1940. dobijao poruke iz Berlina179 i Rima180 da e oni potovati teritorijalni
integritet Jugoslavije. Razumljivo je - a ovo Staki naglaava - to je Knez ove poruke,
naroito one koje su dolazile od Musolinija, primao sa nepoverenjem, ali ih nije smeo
potpuno da odbaci.
Nemaka je imala velikih ekonomskih koristi od Jugoslavije, a i Jugoslavija
od Nemake. Najzad, Hitler je doneo krajem novembra 1940. odluku za napad na
Sovjetsku Uniju, to Knez nije znao, ali je mogao da pretpostavlja. (Prema izvesnim
diplomatskim dokumentima, Hitler je obavestio kneza Pavla da se Nemaka sprema da
176

Vidi napomenu 58.

Staki, 117.
178
Velimir Terzi, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941, Beograd, 1982, prilog 5, 584.
179
Slijepevi, 189.
180
Staki, 87.
177

napadne SSSR. Ilija Juki, pak, pominje jedno pismo kneza Pavla upueno njemu, u
kome knez Pavle tvrdi da to nije istina).181
Kada se sve ovo uzme u obzir onda je mogunost da Jugoslavija ostane van
rata - putem neutralnosti - bila realna. Knez je oklevao i, najzad, nemajui bolje
alternative, priao je Trojnom paktu. Trojni pakt je, na alost, u tom trenutku bio
jedino kakvo-takvo reenje za Jugoslaviju. Ali 27. mart je unitio i to reenje. Doao je
rat sa bezbroj katastrofa. Zasluga je Kneeva to se, naavi se pred ambisom, uhvato
za drvo koje se zove Pakt, kao to to Ljoti ree 28. septembra 1941. Neobjanjivo je
zato Knez nije nita preduzeo da do pua ne doe. On je morao da zna da postoji
zavera. (Ilija Juki tvrdi da je Slobodan Jovanovi 20. marta 1941. nagovestio knezu
Pavlu mogunost pua.182) Zato je on 26. marta napustio Beograd, kada je njegovo
prisustvo u Beogradu, to je on morao da zna, bilo neophodno? Zato sadrina Pakta
nije bila objanjena generalima i oficirima koji su bili na kljunim poloajima, takoe i
poznatim politiarima i izvesnim lanovima sv. Sinoda? Neko je rekao, na alost
duhovito, da je 25. mart prokrijumaren, to je zaverenicima olakalo da izvedu pu.

Dve poruke: Ljotieva i Titova

Sve ovo to je do sada reeno pokazuje da su Zbor i Ljoti vodili rauna
najvie i na prvom mestu o dobru Jugoslavije. ak i da su Ljotievi predloi i politike
analize bile i totalno netane i apsurdne, njegova elja za bolju budunost Jugoslavije
je bila oigledna. A kada je krajem 1940. i poetkom1941. Zboru i Ljotiu bilo jasno
da se ide u rat, poruke lanovima Zbora su bile da Jugoslavija mora da se brani.
Sledei tekst je uzet iz Stefanovieve knjige:
Predviajui skori rat lanovi Zbora dobijall su direktive od vostva u
kojima se ukazivalo na zadatke i njihovo dranje. 1. Vi, koji budete u pozadini,
da organizujete omladinske radne ete za pomone policijske i vojne slube za
hvatanje sumnjivih lica, onih koji ire paniku i padobrance. 2. Vi, koji budete na
frontu da vrite svoju dunost... (podvukao M. P.)
Da bi, pak, obesnaio ovu poruku, Stefanovi daje svoj komentar:
Ljotievci su svoju akciju u ratnoj situaciji podeavali vie u pozadini i
ona se stavljala na prvo mesto. Organizovanje jedinica za vreme rata u pozadini
predstavljao je nain da se one upotrebe za ciljeve koje u datoj situaciji bude
planiralo vostvo pokreta Zbor. Ove omladinske radne ete bile su klice
buduih ljotievih dobrovoljakih odreda u slubi nacista za vreme okupacije.183

181

Juki, 82.
Isto, 83.
183
Stefanovi, 96.
182

U vreme kad su gornje direktive slane zboraima, naoruani napad mogao je

jedino da doe od Nemaca, Italijana, Maara i Bugara. Dakle, zboraima se nalae da
u pozadini hvataju agente, a na frontu da se bore protiv vojske napadakih zemalja.
Odakle onda ta Stefanovieva apsurdna tvrdnja da su se te omladinske radne ete,
koje nikada nisu ni bile formirane za vreme dvanaestodnevnog rata, nale u slubi
nacista za vreme okupacije?
U pomenutoj brouri u zimu 1940. Ljoti poruuje:
Vidi, rode laljivi, mi znamo ta je rat, a ti ne zna. I mi smo videli
stotine hiljada koji su odista branili, ne zemlju ve Otadbinu, ali nikada nismo
videli da oni nose ni te trake na prsima, niti se deru po ulicama. Ali su svoju
Otadbinu branili i odbranili. I sutra, doe li do nevolje, njeni utljivi, a junaki
sinovi zajedno sa onim malobrojnim junacima, koji su i danas ostali u ivotu,
uzee oruje u ruke i branie je ponovo, utei, kao svoj obian, od pokolenja na
pokolenje predavan, posao.184 (podvukao M. P.)
Nekoliko dana pred rat Josip Broz poslao je sledeu direktivu lanovima KPJ:
1. Komunistika partija Jugoslavije je sada u poloaju da uzme aktivno
uee u obaranju sadanjeg monarhistikog sistema i u tom cilju pomoi e sve
elemente koji imaju iste namere, bez obzira na njihov ideoloki stav i karakter.
Najpre Jugoslavija mora da bude razbijena u vie delova, i Partija e tako moi u
svakom delu ponaosob da radi prema ve izdatim direktivama.
2. lanovi partije koji bi bili pozvati u vojsku izvrie sledee zadatke;
dezorganizovati otpor jugoslovenske vojske, stvaranjem konfuzije meu
oficirima i ljudstvom dajui utisak da je poraz doao kao posledica nesposobnosti
oficirskog kadra, tako e se njihov autoritet unititi jednom za uvek.185
Dok Ljoti i vodstvo Zbora pozivaju svoje lanstvo da brane Jugoslaviju od
Nemaca, dotle Josip Broz poziva lanove partije da Jugoslaviju u ratu sa Nemakom sabotiraju i rue.

184
185

Sad je va as..., 39.

Stephen Clissold, Whirlwind, London, 1949, 27.

5. KA SVETSKOJ REVOLUCIJI

Namera dr Mladena Stefanovia nije samo tenja da kompromituje Zbor

mnotvom neistina, ve takoe da mnotvom neistina prikae KPJ kao jedinog
predstavnika naroda i narodnih interesa. Kao i drugi dananji jugoslovenski istoriari,
on je bogat garniturom zvunih epiteta kojima hoe da nakinuri KPJ: napredni i
demokratski elementi, napredni studentski pokret, predvodnici revolucionarnih
masa, demokratske snage, socijal-revolucionarne tenje, napredna javnost itd.
Svi oni koji se protive Komunistikoj partiji su ili faisti ili reakcionari.
Istina ni ovoga puta nije sa njim. Istorija pokazuje da KPJ nije nikada branila
stvarne narodne interese i da je bila samo izvrilac nareenja koja su dolazila od
Kominterne i Staljina.

Narodni frontovi
Osvrnuemo se na izvesne dogaaje koji su bili vani za sudbinu Evrope, a
koje je prouzrokovala Moskva sa namerom da izazove pometnju, slabljenje izvesnih
reima i drava, rat i najzad boljeviku revoluciju.
Delegaciji koja je trebalo da potpie separatni mir u Brest-Litovsku marta
1918. godine Lenjin je rekao:
Vi hoete da spasete Rusiju, a ja hou da spasem revoluciju. Meni je
revolucija glavno, a o Rusiji i njezinoj sudbini nemam kada da mislim i zato
uopte nisam ni doao... A delegati e se vratiti i potpisati ugovor o miru.186
Ova Lenjinova misao, preneta iz jednog Ljotievog govora, bila je vodilja svih
tirana koji su posle Lenjina sedeli u Moskvi. Ova misao da boljevika revolucija
dolazi pre interesa naroda, bila je takoe vodilja i za KPJ pre rata, za vreme rata i posle
rata.
Komunistika partija Nemake, koja je na poslednjim parlamentarnim
izborima u Nemakoj dobila oko pet miliona glasova, pomogla je dolazak Hitlera na
vlast. Po zahtevu Moskve komunisti Nemake radili su na tome da unite socijaldemokrate smatrajui ih veim neprijateljem od Hitlera. Oni su pretpostavljali da e
ovakav njihov stav pomoi Hitleru da doe na vlast u Nemakoj, ali samo privremeno,
a sa njegovim padom propae i kapitalizam i omoguie se uspostavljanje diktature
186

D. V. Ljoti, Pozadina rata i njen gospodar, Beograd 1944, 16.

proletarijata.
Faizam je, po shvatanju marksista - kae Vilijam ajrer, ameriki novinar i
istoriar - samo poslednja faza umirueg kapitalizma, a posle toga komunistiki
potop.187
Gojko Nikoli, lan KPJ od 1935. godine, uesnik u panskom graanskom
ratu, organizator sanitetske slube kod partizana, ef saniteta JNA, a koji je pre
nekoliko godina vratio svoju partijsku lansku kartu, diskutujui ovakav stav
komunista Nemake kae:
Staljin je tridesetih godina upregao cijelu Treu internacionalu i sve nas
da dokaemo (svim sredstvima: izvjesnim mrvicama injenica i logike, ali i
iskonstruisanim optubama, klevetama i ucjenama) kako su socijal-demokrati u
Nemakoj u stvari socijal-faisti, te zato oni, a ne nacisti, jesu glavni neprijatelji
komunistima, glavni neprijatelji revolucije... Posljedice su bile katastrofalne:
milioni socijalistikih i komunistikih glasaa, ogorenih i razoaranih glupavom
stranakom borbom, bijahu natjerani u naruje Hitleru.188
Pouena nemakim iskustvom Moskva totalno menja taktiku svoje borbe. Na
Sedmom kongresu Kominterne u avgustu 1935, Generalni sekretar Kominterne,
Dimitrov, objavljuje novi put kojim bi komunisti doli na vlast. To je put Narodnih
frontova, u kojima bi komunisti igrali ulogu Trojanskog konja. U najkraim crtama taj
put ka vlasti imao bi sledee obeleje:
Parola nastupa bi bila Ujedinjeni front protiv faizma i rata. Pada u oi da
Kominterna ne poziva na pohod samo protiv onih pokreta koji imaju izvesne
doktrinarne slinosti sa faizmom, ve i, naroito, protiv svakoga koga oni smatraju da
je protivnik komunizma. Takvima treba priiti parolu faista i uporno je ponavljati, bez
obzira na njihova politika shvatanja. Verovali su, sa pravom, da gomile i mase idu za
parolama, a ne za politikim principima i faktima. Takvi njihovi protivnici reakcionari, imperijalisti, kapitalisti, buruazija, su, po komunistima, nosioci
faizma i rata. Na primer, Herstova tampa u Americi nazvana je faistikom jer su
izvesne Herstove novine objavile lanke Lava Trockog.189 Dimitrov se ne usuuje da
direktno britansku vladu naziva faistikom, ali tvrdi da ekonomske mere koja ova
vlada preduzima omoguie dolazak faistikog reima u Engleskoj.
Boriti se sada - on kae - protiv faistike opasnosti u Velikoj
Britaniji, znai, na prvom mestu boriti se protiv narodne vlade i njenih
reakcionarnih mera.190
Komunisti i svi revolucionarni aktivisti, po Dimitrovu, radie na
organizovanju Narodnih frontova meu radnicima, nezaposlenim, malim ljudima u
187

Shirer, 185.
Gojko Nikoli, Korijen, stablo, pavetina, Sveuilina naklada Liber, Zagreb, 1980, 115.
189
Georgi Dimitroff, The United Front, Inernational Publishers, New York, 1939, 167.
190
Isto, 43.
188

varoima i selima, a bez obzira na partijsku pripadnost, i povesti ih protiv

kapitalistike ofanzive faizma i reakcije, i tako e se u kapitalistikim zemljama
trenirati stotine i hiljade nepartijskih boljevika.191
Ovi frontovi e raditi na stvaranju vlada koje e se boriti protiv faizma i
reakcije, dakle protiv svih onih koji su protiv komunista.
U pogodnom trenutku - kae Dimitrov - oslanjajui se na ujedinjeni
Front, komunistika partija dotine zemlje objavie formiranje vlade sa
definitivnim antifaistikim programom. Jedna takva vlada moe da se formira
u sluaju politike krize, kada vladajua klasa vie nije u mogunosti da se
suprotstavi monom podizanju antifaistkih masa. Ovakav akt radnog
naroda...mora da uzme oblik ozbiljnog revolta protiv faizma i reakcije, ali jo
nikako da to bude pobuna pod vodstvom komunistike partije radi stvaranja
sovjetske vladavine.192
Francuskim komunistima Dimitrov daje u osam taaka i odreenije
instrukcije. Ovde citiramo neke od njih:
est. Da se dravni aparat, armija i policija oiste od zaverenika koji
spremaju faistiki udar.
Sedam. Da se zapone borba protiv voa reakcionarne klike katolike
crkve, kao najvanijeg uporita francuskog faizma.
Osam. Vezati armiju za antifaistiki pokret stvaranjem komiteta za
odbranu Republike i Ustava i da bude uperena protiv onih koji bi hteli da koriste
armiju za izvoenje protivustavnog dravnog udara.193
Ovakva vlada - kae Dimitrov - ne moe da donese spasenje. Ona nije
u mogunosti da obori vladavinu eksploatatora, te tako da ukloni opasnost
faistike kontrarevolucije. Zato je potrebno spremiti se za socijalnu revoluciju.
Sovjetski tip vladavine, i to samo sovjetski tip vladavine, moe da donese
spasenje.194
Oigledno je da je sovjetski tip vladavine bio krajnji cilj narodno-frontovske
taktike.
Pakt koji su Ribentrop i Molotov potpisali u Moskvi 23. avgusta 1939. trebalo
je, po planu Moskve, da odvede Evropu tome krajnjem cilju.

191

Isto, 38.
Isto, 70-71.
193
Isto, 47.
194
Isto, 76.
192

Pakt Ribentrop-Molotov
Politika i diplomatska igra koja je dovela do potpisivanja pakta RibentropMolotov trajala je etiri meseca. Elementi te igre doli su u javnost uglavnom posle
rata.
Pobeda Frankovih trupa u paniji nanela je teak udar Narodnom frontu.
Nemaka i Italija su doprinele Frankovoj pobedi.
Dvadeset dana po zavretku panskog graanskog rata, 17. aprila 1939, dok su
narodno-frontovci Evrope oplakivali poraz u paniji, sovjetski ambasador u Berlinu
Merekalov posetio je Vajczekera, dravnog sekretara nemakog Ministarstva spoljnih
poslova. To je bila njegova prva poseta od kako je bio postavljen na taj poloaj 10
meseci pre toga. Ova poseta sovjetskog ambasadora pada u dane kada su Britanci u
Moskvi pregovarali o savezu koji bi eventualno spreio rat. Merekalov je najpre hteo
da sazna, kae Vajczeker, da li bi Nemaka bila voljna da proiri ekonomske odnose
sa Rusijom. Zatim je rekao da ideoloka razmimoilaenja ne treba da utiu na njihove
meusobne odnose.
Sovjetska Rusija nije, niti ima nameru da iskoriava sadanje
nesuglasice izmeu Nemake i zapadnih demokratija... Nema razloga za Rusiju,
- Vajczeker citira Merekalova - zato ona ne bi ivela u normalnim odnosima sa
nama, a kasnije ti odnosi bi mogli da budu bolji i bolji.195
(Osvrui se na gorepomenuti razgovor, Dems Reston, diplomatski
dopisnik Njujork tajms-a, smatra da ovaj razgovor sadri najinteresantnije
otkrie, jer se iz njega vidi da su Rusi, a ne Nemci zapoeli razgovore koji su
doveli do Pakta potpisanog 23. avgusta 1939. Sve do objavljivanja ovog
razgovora, uglavnom se verovalo da su Nemci zapoeli ove razgovore, jer su se
plaili rata na dva fronta.)196
Trideset i tri dana posle ovog razgovora, 20. maja 1939, novoimenovani
komesar za spoljne poslove, Molotov, naglasio je nemakom ambasadoru u Moskvi
ulenburgu da, pre nego se produe trgovaki pregovori, mora da se stvori politika
baza za njih. Molotov je odbio da bude vie precizan i da objasni ta je mislio pod
politikom bazom. Odmah posle ovog razgovora ulenburg je posetio
Molotovljevog zamenika, sa namerom da sazna ta je Molotov zamiljao pod
politikom bazom. Nije dobio razjanjenje.197 ulenburg je pokuao jo u dva maha,
28. juna i 3. jula, da dobije objanjenje o zagonetnoj primedbi, ali bez uspeha.198
U meuvremenu, odrao se jedan neobian razgovor. Sovjetski otpravnik
poslova u Berlinu Astakhov posetio je bugarskog ministra u Berlinu Draganova, sa
195

Nazi-Soviet Relations, dokumenta iz arhiva nemakog Ministarstva spoljnih poslova; priredili:

Raymond James Sontag and James Stuart Bedie, New York, 1, 2.
196
Isto, VI.
197
Isto, 6-7.
198
Isto, 26, 28.

kojim nije bio u intimnim odnosima. Tom prilikom mu je rekao da Sovjetska Unija
ima tri mogunosti; 1. da zakljui pakt sa Engleskom i Francuskom, 2. da odugovlai
iste pregovore ili, 3. pribliavanje Nemakoj. Ova poslednja mogunost bila bi
najblie eljama Sovjetske Unije:
Ako bi Nemaka izjavila da nee napasti Sovjetski Savez ili ako bi hteli
da zakljue pakt o nenapadanju, Sovjetska Unija bi odustala od zakljuenja
ugovora sa Engleskom.
Draganov je ovaj razgovor preneo 15. juna podsekretaru nemakog
Ministarstva spoljnih poslova. Draganov je naglasio da on ne zna zato mu je
Astakhov ovo rekao. On pretpostavlja da je Astakhov eleo da on, Draganov, prenese
ovaj razgovor Nemcima.199
23. avgusta potpisan je izmeu Nemake i Sovjetske Unije pakt o
nenapadanju. 1. septembra Nemaka je napala Poljsku. Dve nedelje kasnije sovjetske
trupe su takoe umarirale u Poljsku. Zatim dolazi sovjetska okupacija Litvanije,
Letonije i Estonije.
Staljin je ne samo omoguio Hitleru napad na Poljsku i ostale evropske
zemlje, ve ga je za sledeih 22 meseca pomagao moralno, politiki, izvetajima
sovjetske obavetajne slube i, to je najvanije, sirovinama vanim za ratnu
industriju. Nemaki pomorski atae iz Moskve javlja svojoj vladi u Berlin: Staljin je
od ogromne vanosti za nemako-sovjetsku saradnju.200
Ovaj pakt je zatresao svet, kae na jednom mestu Vladimir Petrov.201 Vest o
Ribentropovom dolasku u Moskvu pogodila je diplomatske krugove u Moskvi kao
grom. London je bio zaprepaen; u jugoistonoj Evropi zvanini krugovi primili
su vest sa zaprepaenjem. U svom uvodniku Njujork tajms kae da je u glavnim
gradovima vest izazvala iznenaenje i zbunjenost.202 Rusi su nas udarili u
stranjicu. Ove rei, po dopisniku Njujork tajms-a, mogle bi da sadre raspoloenje u
Britaniji.203 Za Demsa Restona, kao to je ve reeno, bilo je veliko iznenaenje kada
je saznao da je Moskva bila inicijator tih razgovora.

Ljoti: Do saveza London-Pariz-Moskva nee doi!

Dimitrija Ljotia ova vest nije iznenadila.
On je tvrdio da do saveza izmeu Moskve, s jedne strane, i Pariza i Londona, s
druge, nee doi. ak ni istaknuti zborai nisu verovali u ovu Ljotievu prognozu.
199

Isto, 20-21.
Churchill, 364.
201
Petrov, 114.
202
The New York Times, 22.8.1939.
203
Isto, 24.8.1939.
200

Ratko Pareanin, jedan od Ljotievih blizih saradnika molio je Ljotia da tako ne pie:
Ti si bela vrana! Molim te nemoj vie tako pisati. Obrukaemo se
strano. Zakljuie se sporazum London - Pariz - Moskva.204
Boko Kosti koji e docnije, u ratnom periodu, postati sekretar Ljotia, priao
je piscu ovih redova da je i on imao slinih primedbi.205 Pisac ovih redova, kao
esnaestogodinji deak, sluao je na moravskoj plai u aku kako studenti komunisti
ismejavaju svoje kolege zborae zbog ovih Ljotievih tvrdnji. Zborai su bili zbunjeni,
nemajui ozbiljnih protivargumenata.
Po ovome pitanju Bilten (koga je, kao to je ve reeno, uglavnom pisao
Ljoti) od 12. jula 1939. kae:
Sovjetija je celokupnu svoju spoljnu politiku zasnovala na sledeim
motivima:
a. Vera da e doi do svetske boljevike revolucije;
b. Vera da do toga moe doi samo putem svetskog rata...;
c. Saznanje da prethodna politika Kominterne u Evropi, preko
komunistike stranke u Francuskoj i radnike stranke u Engleskoj, docnije preko
Narodnog fronta u Francuskoj, raslabila moralno Englesku i Francusku,
razoruala ih vojniki, pa je to posluilo odlino, kao psiholoki mamac,
snaenju i oruanju Nemake i Italije i omoguilo suprotstavljanje ta dva bloka
jednog drugom, bez ega nije mogu svetski oruani sukob, a sve oigledno ne bi
bilo mogue da nije bilo prethodne politike Kominterne;
d. Saznanje da je najumniji potez Sovjetije i Kominterne - preko
komunistikih stranaka, Narodnog fronta u Francuskoj i ostalih komunista i
leviara u Francuskoj i Engleskoj i ostalom svetu - spajanje Italije i Nemake
osovinom prijateljstva i saveza, spojilo dva slina revolucionarno-vizionarska
temperamenta i uputilo ih je da ujedinjenim snagama ostvaruju svoje planove,
ime je mogunost svetskog oruanog sukoba dovedena do najvee mere;
e. Saznanje da Kominterna - preko komunistikih stranaka i ostalih
leviarskih elemenata u elom svetu koji su za vreme najvee vojne snage
Engleske i Francuske trubili o miru i razoruanju, a sada kada su se Nemaka i
Italija osnaile i naoruale, besomuno rade da rat to pre doe - rade da sad taj
svetski sukob izbije, ali bez sovjetskog neposrednog i masovnog uea...;
f. Uverenje da e taj svetski rat potrajati toliko da se klice
revolucionarnog bakcila koji e Sovjeti podravati u ivotu, preko svesnih ili
nesvesnih agenata, na frontu i u pozadini, razviju pa tako, najzad, dovedu do
revolucije.206
Razume se da englesko-sovjetski pregovori traju jo uvek - kae se u
204

Pareanin, 161.
Intervju pisca sa Bokom Kostiem.
206
Opti pogled, Bilten, 22.7.1939.
205

Biltenu od 25. jula 1939. - U svetskoj javnosti ljudi su se podelili na dve grupe jedni su bili da se sporazum izmeu Engleske i Sovjetije sklopi, a drugi da ne
treba da se sklopi. Mi smo od samog poetka jedini tvrdili da se sporazum nee
sklopiti. Da nismo tano znali ciljeve Sovjetije i njenu prirodu... i mi bismo bili
pristalice prve ili druge grupe. Ali mi smo dobro poznavali Sovjetiju, njenu
prirodu, njene ciljeve, njene metode, i zato smo, jedini u svetskoj javnosti, tvrdili
da do tog sporazuma englesko-sovjetskog ne moe doi.207
U Drami savremenog oveanstva, dva meseca po poetku rata, Ljoti kae:
I danas ljudi stoje zbunjeni pred tim neoekivanim obrtom. Pa zar nije
naa velika tampa brujala od tvrdnji: Sutra ili prekosutra potpisuje se sporazum
Engleske sa Rusijom. - Uzalud smo dokazivali da to biti nee! Smejali nam se
jedni, klevetali nas drugi, napadali nas trei.208
U gore pomenutoj Drami savremenog oveanstva Ljoti se podsmeva Hitleru
koji veruje da je potpisom pakta i napadom na Poljsku nadmudrio ceo svet, ne
znajui da je uleteo u dug i krvav rat, u kome mu je namenjena uloga motora
revolucije.209

Da li je Pakt omoguio rat?

Da li bi Hitler poeo rat septembra 1939. godine da nije potpisan nemakosovjetski pakt o nenapadanju? Da li pozicije Biltena JNP Zbora - da je Staljin gurnuo
Hitlera u rat, sa namerom da stvori teren za boljeviku revoluciju - imaju potvrdu
istorije?
Odgovor na ovo pitanje svakako mora da bude spekulativne prirode. Mi smo
ovo pitanje ve delimino dotakli u svetlu nemakih dokumenata. Mi emo produiti
da se koristimo uglavnom nemakim izvorima, poto Sovjeti po ovom pitanju ne
pruaju ista verodostojno. Moda ni sam Hitler ne bi mogao da odgovori na ovo
pitanje. Nekoliko, pak, vanih dogaaja koji su se odigrali izmeu 23. avgusta i 1.
septembra navode na zakljuak da se Hitler ne bi usudio da napadne Poljsku da nije
imao sporazum sa Sovjetima.
Hitler nije verovao da e Engleska i Francuska da uu u rat radi odbrane
Poljske. etrnaestog avgusta 1939. grupi generala on objanjava svoju misao: Ljudi
Minhena (emberlen, predsednik britanske vlade, i Daladije, predsednik francuske

207

Sovjetija otkriva svoje karte, Bilten, 25.7.1939.

Drama savremenog oveanstva, 76.
209
Isto, 82-83.
208

vlade - primedba M. P.) nee prihvatiti ovakav rizik (da uu u rat).210

General Halder, ef generaltaba nemake suvozemne vojske, takoe deli ovo
miljenje, ali on ne veruje da e Hitler ui u rat bez obzira ta on, Hitler, govori.211
Feldmaral Kajtel, ef Vrhovne komande i feldmaral Brauhi upozorili su, prema
francuskom ambasadoru u Berlinu, Hitlera da su nemake anse da dobije rat male,
ako se SSSR pridrui Englezima i Francuzima.212
19. avgusta - i to poto je Molotov pristao da primi Ribentropa 26. ili 27.
avgusta i poto je ambasadoru Sulenburgu dao svoj nacrt za pakt o nenapadanju izdato je nareenje nemakim podmornicama i brodovima da zauzmu svoje ratne
poloaje.213
Krajnji datum za napad na Poljsku trebalo je da bude 1. septembar. Posle ovog
datuma napad ne dolazi u obzir zbog vremenskih prilika. Kada je Hitler saznao da
Molotov oekuje Ribentropa 26. ili 27. avgusta on je, plaei se da se pregovori u
Moskvi ne odue, naredio ambasadoru Sulenburgu da uini sve da Ribentrop bude
primljen ranije. Poto Sulenburgu to nije polo za rukom, Hitler je poslao pismo
Staljinu molei ga da primi Ribentropa 23. avgusta. Staljin je na to pristao.
Vilijam Sajrer, iz ije knjige Uspon i pad Treeg rajha su uzeti neki podaci za
ovo poglavlje, kae, na jednom mestu, da je Hitler u oekivanju Staljinovog odgovora
bio u stanju koje se graniilo sa nervnim slomom. Nije mogao ni da spava.214
Uvee 23. avgusta, dok je Ribentrop bio jo u Moskvi, Hitler je izdao
nareenje da se Poljska napadne u jutro u subotu 26. avgusta. Trupama je, u tom
smislu, i izdato nareenje. Meutim, 25. avgusta, osam sati pre napada, Hitler nareuje
da se napad zaustavi. Nije bilo ak dovoljno ni vremena da se sve trupe, ve u pokretu,
zaustave. Neke nemake jedinice ve su bile prele poljsku granicu i poele napad.
Tri dogaaja koja su se odigrala 25. avgusta naveli su Hitlera da promeni
odluku:
Francuski ambasador mu je saoptio, uz davanje asne vojnike rei, da e
Francuska u sluaju nemakog napada na Poljsku biti na strani Poljske sa svim
svojim snagama; italijanski ambasador doneo mu je istoga dana (25. avgusta) pismo
od Musolinija u kome ga ovaj obavetava da Italija nee da bude na strani Nemake,
ako Francuska i Engleska stupe u rat, i toga dana, uvee, zakljuen je u Londonu
izmeu Poljske i Britanije pakt o uzajamnom pomaganju.215
Na dan poetka rata komandant nemake mornarice Erih Reder napisao je u
svome dnevniku:
Danas je poeo rat... sa kojim - po izjavama samoga Firera - mi nismo mogli
da raunamo sve do 1944. godine, i to rat koji je on smatrao da treba da izbegne po
svaku cenu, ak ako bi znailo i odlaganje za kasnije totalnog reenja poljskog
210

Shirer, 516.
Isto, 517.
212
Isto, 542.
213
Isto, 524.
214
Isto, 528.
215
Isto, 547-556.
211

problema.216
Hitler nije verovao da e Engleska i Francuska da brane Poljsku. To njegovo
uverenje bilo bi svakako poljuljano da su London, Pariz i Moskva stvorili svoju
osovinu, te tako zapretili Nemakoj ratom na dva fronta. Hitler je, kao to smo
videli, odgodio napad na Poljsku kada je izmeu ostaloga, 25. avgusta, uo od
francuskog ambasadora da Francuska ulazi u rat, u sluaju da Poljska bude napadnuta,
i da su Engleska i Poljska sklopile pakt o uzajamnom pomaganju. Ovaj poslednji
dogaaj izgleda da je naroito uticao na Hitlera.
Do napada na Poljsku je ipak dolo, ali je injenica da se Hitler kolebao, iako
je pakt sa Moskvom bio potpisan. Ako je Hitler hteo da ide protiv Poljske, ak i da nije
sklopio pakt sa Staljinom, on ne bi ekao na zakljuenje pakta da bi izdao nareenje
ratnoj floti da zauzme svoje ratne poloaje. Krajnji rok za napad na Poljsku bio je 1.
septembar. Da Hitleru nije bilo stalo do pakta sa Moskvom, on je to mogao da uini i
bez pakta. Ali oigledno je da je njemu stalo do pakta, jer on moli Staljina da primi
Ribentropa 23. avgusta, a ne 26. ili 27. avgusta, kao to je Moskva predlagala. Za to
vreme on se, navodno, nalazi pred nervnim slomom. ajrer, koji dogaaje iz ovoga
vremena opisuje u detalje, miljenja je da do
...rata moda ne bi ni dolo, da je Hitler znao da mora da ide protiv
Rusije, kao i protiv Poljske, Engleske i Francuske. ak i politiki neodluni
generali, ako se uzmu ozbiljno njihovi iskazi u Nirnbergu, ustali bi protiv ulaska
u rat protiv jedne jake koalicije.217
Poznati britanski istoriar Bazil Lidel Hart je miljenja da je ovaj pakt
osigurao rat.218
Staljin je bio siguran da je ovaj pakt znaio rat. Staljin je takoe morao da zna
da je vojniki savez Moskva-Pariz-London mogao da sprei rat, ali on je hteo rat jer
rat je vodio sveoptem haosu i boljevizaciji Evrope.
Nije teko zamisliti Staljina, - kae Njujork tajms u jednom svome
uvodniku - dok je posmatrao kako se zaotrava sukob izmeu faista i
demokratskih snaga, kako donosi odluku da ih pusti da se biju. Oslabljena, a
moda iscrpljena Evropa ubrzae kraj kapitalistikom sistemu i napravie teren
za irenje proleterske revolucije.219
Naalost, ovo je napisano tek 22. avgusta 1939. godine, povodom odlaska
Ribentropa u Moskvu.
Toga dana su britanski i francuski pregovorai doli do istog zakljuka, ali
suvie kasno. Smrt e odneti milione ivota, a komunizam u svojoj najcrnjoj formi
zavee svoju vladu terora u Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Poljskoj, Istonoj Nemakoj,
216

Tom Shachtman, The Phony War 1939-1940, Harper & Row, New York, 1982, 59.
Shirer, 542.
218
B. H. Liddell Hart, History of the Second World War, Book Club Associates, London, 13.
219
The New York Times, 22.8.1939.
217

ehoslovakoj, Rumuniji, Bugarskoj, Maarskoj, Albaniji i - Jugoslaviji.

Komunistika partija Jugoslavije i Pakt

Jugoslovenski komunisti pozdravili su Ribentrop -Molotov pakt i poetak rata.
Interesantna je ispovest Milovana ilasa:
Kao i mnogi drugi vodei komunisti, ja sam zaista odobravao Pakt... Mi
smo ve sebe trenirali da imamo potpuno poverenje u Sovjetsku Uniju i odluke
njene vlade... Znao sam da je napad na Poljsku neminovan i da e zapadne sile da
odgovore objavom rata. To e, mislio sam, da stvori idealnu priliku za Sovjetsku
Uniju da rairi socijalizam na raun zaraenih strana.220
U jednoj drugoj svojoj ispovesti ilas kae da ga podela Poljske nije
uznemiravala, da je sovjetska okupacija baltikih drava bila opravdana, i da je napad
na Finsku bio takoe opravdan, poto je Finska i bila tada u kapitalistikoj zaveri
protiv tvrave socijalizma.221
Po poetku rata septembra 1939. Jugoslovenska vlada naredila je optu
mobilizaciju. Komunistika partija bila je protiv mobilizacije. ilas prua svoje
objanjenje:
Prialo se da e Engleska i Francuska brzo da savladaju Nemaku, a da
bi mi trebalo da budemo spremni da umariramo u Koruku. To znai da je
mobilizacija imala protu nemaki karakter. Centralni komitet je bio protiv
mobilizacije i protiv uestvovanja u imperijalistikom ratu.
Zatim ilas kae da su Nemaka i Sovjetska Unija iveli u harmoniji.
(Dakle, neprijateljstvo protiv Nemake nije bilo korisno Sovjetskoj Uniji - primedba
M. P.). Meutim, posle pada Francuske, kae ilas, razmimoilaenje izmeu Moskve i
Berlina bilo je vidno, te je KP prilagodila svoj stav i nije se protivila mobilizaciji.
ilas zamera, pak, vodeim komunistima u Crnoj Gori, koji su u zimu 1940. jo uvek
bili protiv mobilizacije.222
Tako su, dakle, radili i mislili ampioni mira i narodnih frontova,
antifaisti, borci za slobodu, napredni.
Oni nisu oekivali da dou na vlast slobodnim izborom naroda, ve kroz rat,
pusto, silom i terorom. Ni u jednoj zemlji koju su do skora drali, oni nisu drugojaije
doli do vlasti. Tako su i doli na vlast i u Jugoslaviji.

220

Milovan ilas, Memoir of a Revolutionary, Harcourt Brace Jovanovich Inc., New York, 1973, 329.
George Urban, A Conversation with Milovan ilas, Eneounter, 29.12.1979, 20.
222
Memoir of a Revolutionary, 332-334.
221

Jugoslovenski narodni pokret Zbor je vrlo dobro shvatio znaenje ovih

dogaaja za budunost Evrope, a napose Jugoslavije. On je neprestano i neumorno
ukazivao na namere Kominterne, na teoriju marksizma i na fatalni eksperimenat koji je
izvoen nad ruskim narodom. Zato je u novonastalom Zboru, KPJ videla svog
najveeg protivnika.

Komunisti ometaju Ljotieve zborove

U samom poetku ovoga teksta mi smo naglasili, - pozivajui se na jedan spis
iz 1946. godine upuen samo zboraima - da su komunisti prvi upotrebili i zatim je
uporno pronosili parolu izjednaavajui faizam i Zbor.
Tu se dalje kae:
Toj su obmani i podvali brzo naseli njihovi narodnofrontovski
prijatelji iz demokratskih krugova, koji su, gotovo ne razmiljajui ozbiljno o
tome, brzo prihvatili tu isto komunistiku i samo komunistima korisnu parolu.
Ovo potvruje i sam Stefanovi:
U akcijama protiv ljotievaca upravo se i stvarno iri Narodni front
demokratskih snaga. Naveemo karakteristine primere tih akcija irom zemlje.
Na konferenciji ljotievaca 15. septembra 1935. u Uicu, im je Ljoti poeo da
govori, komunisti, skojevci i drugi antifaisti ometali su uzvikujui: iveo
internacionalni front slobode!.223
Ljoti se poziva na isti dogaaj:
Naa borba nailazi na njih (komuniste - primedba M. P.) i oni su joj
veliki i opasni protivnici. Deava se da oni viu na naim zborovima: iveo
internacionalni front slobode!, a u isto vreme: ivela policija! (Uice, 15.
septembar 1935.) i da u isto vreme sve u znaku slobode ne dozvole (uz pripomo
aktivnu i pasivnu mnogih koji ne vide dalje od nosa) da progovorimo ni rei.224
etiri strane svoje knjige Stefanovi posveuje Ljotievim zborovima i
konferencijama, koje su komunisti ometali, sve u znaku slobode, kao to Ljoti
ree.225 Stefanovi nabraja ovakve sluajeve sa izvesnim ponosom i zadovoljstvom.
Nije li istoriaru Stefanoviu jasno da se ovakva akta nazivaju terorom i da su
ovakvim postupcima faisti i nacisti postupali sa svojim protivnicima u svojim
223

Stefanovi, 74.
Iz moga ivota, 189.
225
Stefanovi, 75-78.
224

zemljama pre nego to su doli na vlast?

Komunisti su ometali Ljotieve zborove jer su se plaili istina koje je Ljoti
iznosio, a koje su pogaale KPJ i SSSR. Ovo indirektno potvruje i Gojko Nikoli:
Kad se u Beogradu pojavila knjiica Andre Gidea o utiscima s
putovanja po Sovjetskom Savezu, mi smo je odbacili, prokleli kao bljuvotinu
konfuznog, antisovjetskog intelektualca. A. Gide je tu izneo zapaanja koja su
beskrajno bezazlenija u poreenju sa svim to smo kasnije saznavali.
Preosjetljivim nas je uinila i vulgarna, totalno negatorska bjelogardejska
propaganda. Branei se od toga mi smo stvorili bedem tako hermetian, da kroz
njega nije mogla da proe ni najsitnija istina o Sovjetskom Savezu, ako nije u
skladu sa naim idealnim predstavama.226
Tako pie Nikoli 1980. godine. etrdesetak godina ranije njegovi partijski
drugovi u Uicu, Ivanjici, apcu, Valjevu, Leskovcu, Kraljevu, Beogradu, Ljubljani,
ibeniku, Sarajevu, Preljini, aku (ovo su mesta koja Stefanovi pominje) ometaju
Ljotiu da govori, jer su na ovaj nain hteli da Ljotia spree da probije taj bedem
(da upotrebimo rei Gojka Nikolia), iznosei istinu o SSSR napose i komunizmu
uopte.

Nekoliko istina o komunizmu i SSSR

Zborai nisu bili jedini antikomunisti u Jugoslaviji. Ali su oni najupornije
pronosili istine o SSSR i komunizmu, kao o velikoj opasnosti za slobodu i sve planove
ljudskog stvaralatva. Neobino je interesantno da je Ljoti jo 1935. pretpostavljao
samo dva izlaza: komunizam ili Zbor. Treeg pravog izlaza nema, kae Ljoti. On
dalje kae:
I komunisti i mi vidimo sutinu savremenih dogaaja. I komunisti i mi
konstatujemo da je nastala duboka drutvena kriza... I komunisti i mi nalazimo da
je nastala kriza politikog sistema... Oni bi hteli da donesu reenje mehanikim, a
mi organskim sredstvima. Oni ukidaju privatnu svojinu, privatnu inicijativu,
porodicu, svode ljudsko drutvo na veliku kasarnu rada, proklamuju diktaturu
jedne klase. Mi, pak, u dubokoj popravci ljudskog drutvenog poretka s jedne
strane, uvamo te iskonske kristale ljudskog ivota, a s druge strane
ograniavamo interesom celine svemo i gospodarenje individualnog interesa u
privrednim, politikim i drugim drutvenim odnosima.227
Ljoti se u vie mahova osvre na klase. Na jednom mestu on kae:
226

Nikoli, 127
D. V. Ljoti, Zato samo dva izlaza, predavanje odrano u Beogradu 29.12.1935, Govori i lanci,
Knjiga 1, sveska 3, Iskra, Minhen, 1954, 37-38.

227

Jeste li za diktaturu kada hoete klase? Vlast klase znai vladavinu

diktature. Vi propovedate velike frontove slobode, a ovamo hoete da nam
poturite diktaturu ... a vladavina klase nije nita drugo nego najgora vrsta
diktature kakva se samo moe zamisliti.228
U jednom od svojih poslednjih lanaka Za Kralja! Ljoti daje analizu
komunizma i kae:
Ovaj program sadri prvo bogoborstvo i hristoborstvo... mehaniko
gnjeenje ljudske linosti i razbijanje ljudske porodice... bezobzirno gnjeenje
narodnog, organskog, socijalnog, politikog i duhovnog bia... unitenje svake
organske slobode, ekonomske, socijalne, politike i duhovne... Zato oni
oduzimaju seljaku slobodu koju daje zemlja, radniku slobodu koju daje rad,
zanatliji slobodu koju daje njegova ostala privreda.229
SSSR je bio vrlo esto predmet Ljotievih govora i pisanja. U jednom svome
predavanju on citira jednog mladog Rusa koji je tajno otiao u SSSR, gde je probavio
skoro pola godine i vratio se tajno:
To je zemlja u kojoj osim male dece, niko u oi ne gleda... To je zemlja
takorei bez staraca... Starije generacije su tako izreetane, da se samo retki
primerci jo viaju... To je zemlja duboke rezignacije... u kojoj se nita ne moe
kupiti bez gurnjave... u kojoj samo retke, privilegisane porodice po gradovima,
imaju svoju zasebnu sobu... Jednom reju, to je zemlja koja ivi pod terorom
kakav se u Evropi ne moe zamisliti i u oskudici koja u Evropi izgleda
neverovatna.230
Decenijama pre Aleksandra Solenjicina Ljoti ukazuje na neuvene patnje
naroda u SSSR. On kae da je za dvadeset godina trajanja boljevikog reima
nekoliko miliona ljudi, ena i dece pobijeno i poklano, a vie od 20 miliona pomrlo
od gladi, dok se broj oteranih na prinudne radove u konc-logorima za isto vreme ceni
na desetine miliona.231

Narodni front i Komunistika partija Jugoslavije

U ovome spisu napravljen je ve osvrt na zadatak komunistikih partija u
okviru narodno-frontovskih pokreta, koji su pod parolom ujedinjeni front protiv
faizma i rata, trebali da omogue ruenje drutvenih sistema u demokratskim
zemljama i uspostavljanje sovjetsklog tipa vladavine, koji jedino, kako ree Dimitrov,
228

Dananji rat i sutranji mir.

Dimitrije Ljoti u revoluciji i ratu, 395-397.
230
Drama savremenog oveanstva, 68-69.
231
Sad je vas as..., 37.
229

moe da donese spasenje.

U Jugoslaviji glavni inspirator Narodnog fronta bila je KPJ, a najverniji
trabanti regrutovani su iz Republikanske, Demokratske i Zemljoradnike stranke. Tako
svedoi i jedan od organizatora Narodnog fronta u Jugoslaviji, dr Ivan Ribar.232 Kao i
u drugim zemljama, Komunistika partija je i u Jugoslaviji veto upotrebljavala
Narodni front za svoje ciljeve. ilas svedoi:
Mi komunisti smo neumorno upotrebljavali frontovske parole, grabei
svaku priliku da bi ukazali na naa shvatanja.
Zatim potvruje ono to je i bio jedan od ciljeva Kominterne, tj. da je Narodni
front zaista ... uinio mnogo da uveri narod kako komunisti nisu protiv demokratije i
da su prihvatili izvesnu ideoloku trpeljivost.233
Uloga Komunistike partije u okviru Narodnog fronta bila je Zboru jasna. U
svom lanku Razgovor sa gospodinom erilom Ljoti pita svog zamiljenog
sagovornika erila:
Da li se seate poslednjeg kongresa Kominterne od avgusta 1935. u
Moskvi? Seate li se ekspozea generalnog sekretara Dimitrova, kojim je data
komunistikim strankama u ostalim zemljama nova linija daljeg rada i to u dva
razdela?... Prvi deo zadatka je bio da se, pomou Narodnih frontova, doepaju
vlasti i razbiju kadrove buroaskih drava... Drugi deo zadatka je bio da potom
dovede do novog svetskog rata, kako bi razdruzgani kadrovi buroaskog drutva i
drava u tom ratu stropotali se i na njihovo mesto doli boljeviki kadrovi, koji
bi zatim izveli boljevizaciju sveta.234
Ovakve teme bile su za Zbor i Ljotia stalno na dnevnom redu. Oni su
probijali taj bedem tako hermetian, da ponovo upotrebimo rei Gojka Nikolia.

Protiv trgovakih i diplomatskih odnosa sa SSSR

Zbor je bio protiv uspostavljanja trgovakih i diplomatskih odnosa Jugoslavije
sa SSSR. Bilten se esto osvrtao na ovaj problem. U njemu se tvrdilo da Jugoslavija
nee da ima naroite ekonomske koristi od trgovinskih veza, da su politiki, a ne
ekonomski momenti za Sovjete najvaniji, poto je Sovjetija tvrava rata i
revolucije.
Sovjeti su uvek - kae se u Biltenu - najvie izvozili od trgovinskih artikala
komunizam - i to u najopasnijoj formi. ... To (diplomatski i trgovinski odnosi sa
232

Dr Ivan Ribar, Politiki zapisi III, Prosveta, Beograd, 1951, 73-74.

Memoir of a revolutionary..., 255, 257.
234
Dimitrije Ljoti u revoluciji i ratu, 413.
233

SSSR - primedba M. P.) je podsticaj boljevikom talasu da svom snagom gurne na

ostatak prepreka to uvaju poredak.
Onima koji su novostvorene odnose shvatili kao tit sigurnosti Bilten poruuje:
Zar ehoslovaka nije sa Sovjetima imala vojniki savez, pa je ova ipak
nije titila? Zar Poljska nije imala sa njom redovne diplomatske odnose i ugovor
o nenapadanju?... Sprdali su se oni i sa Engleskom i Francuskom, kao to e se
sutra i sa Nemakom, jednom reju sa svakim koji je pokazao da ne poznaje
prirodu, ciljeve i metode Sovjetije.235
U pismu od 30. avgusta 1940, upuenom knezu Pavlu, Ljoti kritikuje politiku
Jugoslavije prema SSSR:
Vie ste Vi uinili za boljeviziranje Jugoslavije, Visoanstvo, nego
Josip Visarionovi-ugavili, zvani Staljin. Danas svet luduje za Rusijom.
Drava mu je dala primer. Priznanje koje ste uinili shvaeno je kao priznanje
Sovjetije - Rusijom i priznanje sviju zabluda koministikih - istinom, sviju
zloina - vrlinom.236

Mere protiv komunista

Zbor je zahtevao od jugoslovenskih vlasti preduzimanje otrih mera protiv
komunista:
Prema komunistima najenerginije postupiti. Ovo je monarhija,
hrianskog karaktera i peata, u kojoj su privatna svojina i porodica osnova
njegovog seljakog poretka i pravca i onda nema kompromisa sa onima koji pod
raznim vidovima i izgovorima hoe ovu zemlju da boljeviziraju. to se
energinije postupa sad, to je vlast milosrdnija, jer sutra kad se poar razgori,
morae biti daleko nemilosrdnija.237
U pogovoru knjizi Istina o SSSR od ing. Milosava Vasiljevia, Ljoti duhovito
obrazlae svoju ideju ta bi trebalo raditi sa komunistima:
Piscu ovog pogovora ree jednom jedan komunista:
- Ti bi nam sigurno svima glave dao skinuti.
- Vara se. Svima nikako ne. ak, nadam se, i nikome... (podvukao M.
P.)
Ljotiev sagovornik je primio ovo sa nevericom. Posle kraeg dijaloga
235

Mi i Sovjetija, Bilten, 4.9.1939; Trgovinski odnosi sa Sovjetijom, Bilten, 25.4.1940.

Pisma knezu Pavlu, 25.
237
Zakljuak, Bilten, oktobar 1939.
236

Ljoti nastavlja:
- Verujem, prvo, vi ili bar vrlo veliki broj meu vama ne poznaje
komunizam ni kao doktrinu, ni kao stvarnu politiku, a najmanje kao drutvenu
politiku realizaciju. Zato, pre nego to dobijete pravo da ga propovedate,
potrebno je da upoznate komunizam... Obratio bih se SSSR s molbom da primi
sve nae komuniste na jednogodinje bavljenje i prouavanje prilika u SSSR. Put
dotle i natrag snosila bi naa drava. Posle povratka iz SSSR komunistima bi bilo
dozvoljeno samo da govore istinu o SSSR... Onaj ko je ostao komunista imao bi
pravo javno da to kae, pa i javno da iznese celu istinu o komunizmu...
Samo lai i preutkivanje istine bilo bi zabranjeno. A za la sistematsku ode glava.
- A ti bi, razume se, sudio da li smo istinu govorili ili ne.
- Ne ja. Oni vai drugovi koji su upoznali komunizam, oni bi nam
svedoci bili da li istinu ili la iznosite... - odgovara pisac ovog pogovora.
U daljem razgovoru rei e Ljotiev sagovornik:
- Mislim da bi oni jedva doekali da nas tamo prime.
- To pokazuje koliko ih ne poznajete... Nigde nijedna zemlja nije
izmislila takve mere za spreavanje da istina prodre iz inostranstva u nju ili iz nje
u inostranstvo. (Ovo isto i Gojko Nikoli priznaje, samo nekih etrdeset godina
kasnije - primedba M. P.) Mislim da Sovjeti ne bi primili nae komuniste, ak i
onda kada bi se drava naa obavezala da plati sve trokove toga kursa za vas.
Ali to mi dade ideju za taj sluaj. Drava bi sa svoje strane preduzela sve da vam
se prijem tamo obezbedi, a vama bi dozvolila da preko Kominterne sve
preduzmete. I sve dok ta dozvola ne doe, pod pretnjom smrtne kazne za okorele
krivce, bilo bi zabranjeno propagiranje komunizma.238
Neosporno je da je Ljoti u komunistima video ozbiljne protivnike koji bi, ako
bi im se prilika ukazala, na najsvirepiji nain likvidirali i njega i njegove drugove.
Ljoti svakako o nekakvoj humanosti komunista nije imao iluzija, jer je dobro znao ta
se dogaalo u SSSR. Meutim, Ljoti u komunistima vidi ljudska bia koja su
prihvatila jednu doktrinu koju nisu poznavali. On predlae otre mere protiv
komunista, ali u granicama humanosti. On hoe da oni upoznaju komunizam kao
drutveno-politiku realizaciju, a nikako da im glave skida. Njegov sagovornik komunista morao je da bude neobino iznenaen kada na njegovu primedbu ti bi nam
svakako dao glave skinuti, odgovorio: Vara se. Svima nikako ne. ak, nadam se,
nikome.
Dr Dragoljub Jovanovi, predratni voa levih zemljoradnika, koji je sa
Ljotiem sedeo u beogradskom zatvoru u jesen 1938. godine kae:
Istina je, meutim, da je taj isti Mita Ljoti u zatvoru na mansardi u
Obilievom Vencu dodavao hranu mladim komunistima koje je sretao u hodniku
238

Milosav Vasiljevi, Istina o SSSR, Pogovor, D. V. Ljoti, Beograd, 1940.

i znao da ne dobijaju nita sem hleba i vode. Mrzeo je komunizam, a hranio

komuniste; napadao Sovjetski Savez, a ni najmanji srpski odred nije poslao
protiv njega.
Za dr Jovanovia Ljoti je bio ovek protivrean, kontroverzan, nerazumljiv,
ak nerazuman.239 Nije li za dr Jovanovia bilo protivreno to je Ljoti mrzeo
komunizam, a hranio komuniste? Ljoti se na prvom mestu borio protiv izvesnih ideja,
shvatanja, parola. On je hteo njih da uniti, dok ljudske ivote, ak i najljuih
protivnika, gledao je da sauva.

*
Dogaaji su dali Ljotiu za pravo. On je bio u pravu kada je govorio da je
klasna diktatura najgora vrsta diktature, da je komunizam bezobzirno ugnjetavanje
ljudske linosti na svakom moguem planu, da su u SSSR teror i nematina
neverovatni, da je SSSR zemlja nadniara i robova, da su u SSSR milioni pomrli od
gladi, da su se milioni nalazili u koncentracionim logorima i da je najvaniji cilj
Kominterne i Moskve bio sprovoenje diktature jedne klase i boljevizacija celog
sveta.
Zato je KPJ videla u Zboru najopasnijeg protivnika. KPJ nije mogla
argumentima da poljulja pozicije Zbora. Zato je, uz pomo raznih korisnih budala, a
po planu spremljenom na Sedmom kongresu Kominterne, veto priila Zboru epitet
faizma. Ovakva protiv-zboraka propaganda postaje i deo zvanine istorije
dananje Jugoslavije. I naunik dr Mladen Stefanovi postaje instrumenat takve
propagande.
Ironija je da, pored ostalih, mnogi od onih koji su se borili za realizaciju
komunizma u Jugoslaviji, a koji su napadali i blatili Zbor kao ljutog protivnika, danas
govore renikom Dimitrija Ljotia. Naalost, to oni ine posle pola stolea, poto je
plaen teak danak, ne samo u krvi, ve na svakom planu ljudske delatnosti.

239

Slijepevi, 88.

6. PRIA O JEDNOM UVARU PRUGE

Za Jugoslaviju poetak rata i potpisivanje kapitulacije predstavlja kraj jednoga

i poetak novog perioda. U svome lanku Pria o jednom uvaru pruge, Ljoti, u
vidu jedne slike, prikazuje rad Zbora u ova oba perioda. Ovde donosimo kljune misli
iz toga lanka:
Mi smo godinama i godinama bili kao uvar pruge to pokuava
jureem vozu da znacima iz svoga fenjera kae izvesne vane istine. Davali smo
znake mainovoi i loau, davali i vozovoi i sprovodnicima voza, davali
putnicima. I to ne mnogo komplikovane stvari - sasvim proste istine - da je
ogromna opasnost pred vozom, da treba hod voza zaustaviti, da su nai koloseci
podlokani i most nabujalom vodom skoro odnet - dok na drugoj strani reke, ni
pruge, ni nasipa ve nema. Mainovoa je, na sve to, udario uvara po fenjeru
araem, te ga je ovaj iz ruku ispustio...
Voz je pobedonosno progurao pored sirotog uvara pruge - i njegovog
razbijenog fenjera. A odmah zatim desilo se ono to je uvar hteo spreiti...
Nesrea ogromna i neviena. Zapomaganje jezivo. rtve nebrojene.
Tako biva uvek kad se signali ne daju. Voz juri, pruga slobodna, a uvar
pruge zaspao. Njegov fenjer kilji pored njegove postelje, a nesrea zija pred
jureim vozom. Ali, tako biva i kad se signali daju, a niko nee da ih vidi.
O, nije tragedija, u ovom drugom sluaju, u osramoenom uvaru pruge i
njegovom razbijenom fenjeru. Tragedija je u rastavljenom vozu, prevrnutim i
polomljenim vagonima, u putnicima izmrcvarenim, podavijenim i osakaenim.
uvar pruge i njegov osakaeni fenjer dolaze u tu tragediju samo kao objanjenje
zato se nesrea dogodila...
Od marta 1939. nae signalisanje je prelo u na Bilten. Jedan po jedan
od naih ranijih listova behu zabranjeni. Onda smo se svom snagom bacili na
Bilten. Svakih deset dana, otprilike, izlazio je po jedan broj. Tako godinu i po
dana....
Za to nije bilo dovoljno nekoliko redaka. Zato je napisano za 80 nedelja
preko 1.300 tampanih strana. Samo da nekoliko krupnih istina saznaju
mainovoa i loa, vozovoa, sprovodnici i putnici jureeg voza kroz no koja
je zemlju obuhvatala, voza koji se zvao Jugoslavija....
... Naa uloga nije uspela. Nesreu nismo spreili. Sad emo biti samo
svedoci pred istranom komisijom koja mora doi.
Mi nismo uspeli. - tako Ljoti zavrava jezivu rekapitulaciju prvog dela nae
tragedije. Zbor nije mogao da sprei propast Jugoslavije. Zbor, koji je u trenutku nae

kapitulacije navrio estogodinjicu svoga postojanja, nije imao ni fizike snage, ni

vlasti da tragediju sprei. Signale uvara pruge, koji nita drugo nije hteo do da
spase voz i putnike, nisu razumeli ni Kruna, ni crkveni velikodostojnici, ni politiari,
ni politike stranke, ni narod, ni narodna elita, pa ni vojska, nekoliko meseci pred
propast. Razni strani servisi, tajne organizacije, Komunistika partija, izvesne partijske
grupe, neumorno su gurali celu naciju da izvri samoubistvo. I tako smo doiveli
tragediju - njen prvi deo.
lanak Pria o jednom uvaru pruge pisan je maja 1942. Od aprila 1941. do
maja 1942. nesree su se reale: nemako bombardovanje Beograda, vojniki poraz,
rasparavanje Jugoslavije, pokolji u Nezavisnoj dravi Hrvatskoj, stotine hiljada
vojnika i oficira u ratnom zarobljenitvu, stotine hiljada izbeglica, ekonomske tekoe,
pokolj i pustoenja po Srbiji leta i jeseni 1941. U maju 1942. pisac Prie o jednom
uvaru pruge strahuje za preivele putnike polomljenog voza i u elji - u toj uvek
prisutnoj elji - da ih spase, u nastavku pomenute prie, poruuje:
Ali znate li, itaoe prijatelju, zato mi o tome govorimo. Zato to se
sve nesree jo nisu dogodile. Jo ima ivih putnika u raskomadanom vozu. Jo
ima vagona koji vise na poruenim stubovima. Zbog toga govorimo... Zbog jo
nedogoenih nesrea, zbog jo nepoginulih putnika piemo da ih opomenemo na
uvara pruge i njegov bedni i prezreni fenjer, koji nisu hteli ni videti, ni posluati.
Da bi bar sad posluati. Sad kad se ve toliko zla dogodilo. Da poveruju
bar sad kad onda nisu. Da se dre mirno u onim vagonima to vise nad vodom ili
su se izvrnuli po nasipu, jer najmanji nerazumni pokret moe ih strmeknuti u
nabujalu reku....
A to piemo, jer i sada vidimo neke pesnice podignute u prevrnutim ili
nad vodom viseim vagonima ili u onim to su se u mulju zaglavili, i sada kao da
ujemo mnogu psovku upuenu nama... Nije nam do tih pesnica, verujte! Pa ve
smo rekli napred da u tome nije nesrea. O, kako je sve to malo i neznatno prema
ogromnoj i neizrecivoj nesrei to je zadesila ceo voz i njegove putnike! Nego
zbog toga to se bojimo da je to znak da se nesreni putnici jo nisu snali, jo ne
vide svoj poloaj, jo ne vide istinu. Kako bi inae, da je vide, mogli produavati
da diu pesnice, krguu zubima i dovikuju psovke bednom uvaru pruge, koji je
ba hteo nesreu, tu stranu da sprei, dajui one oajne signale svojim
fenjerom...240
U sledeim poglavljima osvrnuemo se na ratno doba u okupiranoj Srbiji. ta
se dogodilo sa Srbijom i ostalim delovima Jugoslavije bilo je jasno jo maja 1945. ta
bi pisac Prie o jednom uvaru pruge rekao toga maja? Moda sledee:
Naa uloga nije uspela. Sve nesree nismo mogli da spreimo. Neke smo
spreili. Sad emo biti samo svedoci pred istranom komisijom koja mora doi.

240

D. V. Ljoti, Pria o jednom uvaru pruge, Narodni put, Beograd, 1942, 105-108.

7. POETAK OKUPACIJE

Napomenuli smo da je bilo u Jugoslaviji protivnika komunizma van redova

Zbora, ali niko nije tako sistematski ukazivao na teoriju i praksu komunizma kao Zbor.
Napomenuli smo, takoe, da su komunisti odmah uoili da su zborai, iako
malobrojni, predstavljali za njih veliku opasnost. Zato su i parole o zborakom
faizmu veto pronosili, a mnoge korisne budale iz graanskih stranaka to takoe
prihvatile.
Za vreme okupacije komunisti su upotrebili istu taktiku.
Sledea Stefanovieva optuba je samo odjek lai koje je KPJ fabrikovala pre
nekih vie od etrdesetak godina:
Dok je u predratnim godinama Ljoti neumorno propagirao svoju
organizaciju i faistiku ideologiju, dotle je u toku okupacije u Drugom svetskom
ratu svojim politikim i vojnim akcijama, pod patronatom i uz punu pomo
Treeg rajha, nastojao da ostvari faistiko ureenje u okupiranoj Srbiji i da
postane njen firer.241
Mi smo u prethodnim poglavljima upotrebili obilje fakata koji dokazuju da na
ideolokom planu Zbor nije bio faistiki pokret, a da su spoljno-politike koncepcije
Zbora trebalo da koriste interesima Jugoslavije i Balkana. Dokazaemo takoe da
Ljoti nije pokazao nikakve elje da ostvari faistiko ureenje u okupiranoj Srbiji,
kao to to Stefanovi tvrdi. Ukazaemo, takoe, na najvaniji i jedini cilj koji su
zborai i Dimitrije Ljoti i Srpski dobrovoljaki korpus imali: bioloko ouvanje
srpskoga naroda.

Srbija u poetku okupacije

Da bi se razumeo rad zboraa, Ljotia i dobrovoljaca u ratnom periodu treba
uzeti u obzir i sledea fakta:
a. Potpisom kapitulacije ratne operacije su morale da prestanu, svi pripadnici
jugoslovenske vojske postaju ratni zarobljenici, a svi graani se moraju pokoravati
okupatoru. Ovo su bile odredbe Hake konvencije. lan 1. Hake konvencije o
zakonima i pravilima za voenje rata glasi:
241

Stefanovi, 5.

Ratni zakoni, prava i dunosti nee se primeniti samo prema (redovnoj)

vojsci, ve i prema miliciji i dobrovoljnim jedinicama koje ispunjavaju sledee
uslove: 1. ako imaju centralnu Vrhovnu komandu; 2. ako nose odreene
ambleme koji se vide iz daljine; 3. ako otvoreno nose oruje; 4. ako se u svojim
operacijama pridravaju ratnih zakona i obiaja. (Prevedeno sa engleskog)
(U okviru ovih meunarodnih formulacija treba gledati i gerilske
formacije, bez obzira da li su u pitanju bili etnici ili partizani.)
b. Okupacija donosi srpskom narodu ekonomsku krizu, visoke okupacione
trokove, nedostatak lekova, neregulisane plate i penzije, neredovan i nedovoljan
saobraaj. Okupacija je pogodila svakoga.
c. Oko 250.000 Srba nalo se u ratnom zarobljenitvu.
d. Progon i ubijanje Srba od strane ustaa, Maara, Bugara i Arnauta.
e. Oko 400.000 izbeglica, Srba i Slovenaca, nalo se u Srbiji. Za njih je trebalo
nai krov i hleb.
f. Okupator je nagovestio da e nemilosrdno kanjavati svaku sabotau i
napade na njegovu vojsku.
g. Srbija je bila totalno usamljena: nije mogla ozbiljno da rauna ni na kakvu
pomo sa strane.

Nemaka politika odmazde i osvete

Da bi se bolje razumeli rad i akcija - dobrovoljaca, Ljotia, Nedia i KPJ potrebno je, takoe, da se osvrnemo na stav Nemaca posle 27. marta 1941.
Vilijam ajrer tvrdi da je udar od 27. marta u Beogradu bacio Hitlera u
jedan od najveih besova njegovog ivota.242 Poznati erilov govor od 27. marta
odran pred Centralnim savetom Konzervativne partije, govor lorda Emerija na dan
25. marta, kao i govor Vilijama Donovena, koga smo kao Ruzveltovog izaslanika
videli u Beogradu 1941. godine, od 25. marta, planirani su da izazovu Hitlera. Vilijam
Stivenson, kome su bila pristupana mnoga dokumenta britanskih obavetajnih
servisa, kae da je Donovenov govor zapalio Hitlera. Pre toga on kae da je bilo
poznato da je Hitler pravio teke greke kad je bio zahvaen velikom ljutinom.243
Cilj ovih provokacija je bio: navesti Hitlera da napadne Jugoslaviju.
Pu i verovatno pomenuti govori zaista su izazvali Hitlera i on 27. marta
nareuje da Jugoslavija bude to mogue bre unitena, a jugoslovenske
vazduhoplovne baze i Beograd moraju se razoriti neprekidnim danononim napadima

242
243

Shirer, 824.
William Stevenson, A Man Called Intrepid, Ballantine Books, New York, 229.

avijacije.244 Beograd je zaista 6, 7. i 8. aprila varvarskim napadima teko oteen.

Jugoslavija je kapitulirala, a ve nekoliko dana kasnije rasparana izmeu njenih
neprijatelja. (I tako se ispunilo Ljotievo predvianje iz pisma knezu Pavlu: Udar e
doi spolja, kao to sam pokazao. Stae nas cepati i ereiti.)
Dok jo rat sa Jugoslavijom traje, Gering zahteva od Franca Nojhausena,
nemakog generalnog konzula koji e doi na elo taba Generalnog opunomoenika
za privredu u Srbiji:
Hvala bogu, vi niste postavljeni tamo da radite za blagostanje
potinjenih naroda, ve da oduzmete sve to je moguno od njih, da bi nemaki
narod mogao da ivi... Savreno mi je svejedno ako vi kaete da e narodi pod
vama umreti od gladi.245
U jednoj naredbi od 28. aprila nareuje se nemakim trupama:
Pojavi li se u jednoj oblasti neka naoruana banda treba streljati... Svi
streljani da se obese, a njihove leeve ostaviti da vie.246
Razmera za jednog ubijenog Nemca - sto srpskih ivota morala je biti
poznata okupiranoj Srbiji.
Dr Jovan Marjanovi, jugoslovenski istoriar, tvrdi da je jedna takva objava
plakatirana jo 19. maja.247 Milovan ilas tvrdi da je video jednu takvu objavu na
beogradskoj stanici pri povratku iz Crne Gore. On ne daje datum, ali po izvesnim
detaljima koje on navodi, moglo bi se rei da je to bio mesec maj.248 Naelnik
nemake Vrhovne komande 16. septembra 1941. naglaava tu razmeru 1:100 i kae:
Pri tome, imati u vidu da jedan oveiji ivot u dotinim zemljama
esto ne vredi nita i da se zastraujue dejstvo moe postii samo neobinom
svirepou.249
Nemci su pravili razne planove kako da ugue nemire na podruju Srbije.
Stanislav Krakov, na poznati javni radnik i novinar, se poziva na jedan dokumenat
iji je autor bio Harold Turner, ef Upravnog (nemakog) taba za okupiranu Srbiju.
Prema ovom dokumentu, koji je upotrebljen na suenju u Nirnbergu, nemake trupe bi
izgnale celokupno stanovnitvo Mave i okoline apca u planine ka jugu i da ih preko
zime ostave da izumru bez hrane i skrovita. On je za Beograd predlagao temeljno i
otro ienje, likvidiranjem aktivnih oficira i podoficira i varoke elite.250

244

Dok se jo kolebao da se primi predsednitva vlade Milan Nedi je

Walther Hubatsch, Hitler Weisungen fuer die Kriegfuerung, dtv documente, 124.
Stefanovi, 111.
246
Isto, 117.
247
Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, 161.
248
Memoir of a revolutionary..., 386.
249
Borkovi, knjiga prva, 136.
250
Stanislav Krakov, General Milan Nedi, prva knjiga, Iskra, Minhen, 1963, 179-180.
245

razgovao sa Kronholcem, nekadanjim austrijskim generalnim konzulom u Beogradu,

a posle Anlusa, predstavnikom jednog nemakog transportnog preduzea. Prema
Krakovu, Kronholc je rekao Nediu da je Hitler naredio da se ustanak u Srbiji ugui,
pa makar i po cenu unitenja celog njenog stanovnitva.251 Krakov se osvre na jedan
razgovor (onako kako ga navodi Jovan Marjanovi) izmeu SS generala Majsnera,
efa nemake policije, i bugarskog generala Staneva, ija je majka bila Srpkinja:
Majsner je tada rekao da se individualna krivica pojedinaca ne uzima
kao merilo, jer postoji kolektivna odgovornost celog srpskog naroda i on se kao
celina ima proganjati i unititi. Poslednjim saoptenjem vojnog zapovednika
tendencija je da se Beograd kao celina primora na odgovornost...252
Jugoslovenski istoriar dr Milan Borkovi navodi Nediev razgovor sa
Hitlerom u septembru 1943. godine. Prema izvesnim dokumentima na koje se
Borkovi poziva, Nedi je, u beogradskom zatvoru, februara 1946, izmeu ostalog,
rekao:
Hitler je bio nezadovoljan mojim zahtevima, a naroito zahtevom da se
ukine nareenje za jednog stotinu i kazao: Vi ste me Srbi dva puta za srce ujeli
i treba, ne stotinu za jednoga, ve hiljadu za jednoga. Dalje je rekao, ako ga jo
jednom ujedemo za srce, da e sravniti celu Srbiju.253
Ve pomenuti Nojhauzen na sasluanju posleratnim jugoslovenskim
vlastima rekao je:
Stvoreno je miljenje (meu Nemcima - primedba M. P.) da bi bilo
najbolje kad bi Srbije uopte nestalo sa geografske karte.254
Za Hitlerovu naredbu od 27. marta 1941, za Geringovo pismo Nojhauzenu, za
naredbe nemakim trupama, za razgovor Majsnera i Staneva, za plan Turnera, za
raspoloenje prema Srbiji u najviim nemakim krugovima - nije se u Srbiji znalo u
leto i jesen 1941, ali razoreni Beograd i razdrobljena Jugoslavija, kao i dogaaji koji su
se u Evropi odigrali, bili su opomena srpskome narodu i njegovoj eliti da se sa
tevtonskim besom (da upotrebimo Ljotieve rei) nije aliti. Ovoga su trebali da
budu svesni politiari, generaltabni oficiri, episkopi, ljudi od pera, visoki inovnici,
profesori univerziteta - dakle, svi oni su bili u mogunosti da vide vie i razumeju
bolje dogaaje koji su se odigravali u Evropi. Njihova je dunost bila da predoe
porobljenom narodu mogui tok dogaaja. Naalost veina to nije uradila. lanovi
Zbora, Ljoti i jedan broj razumnih i kuranih graana prihvatili su se ove dunosti.

251

Isto, 139.
Stanislav Krakov, General Milan Nedi, Druga knjiga, 450.
253
Borkovi, knjiga druga, 169.
254
Borkovi, knjiga prva, 29.
252

Ljoti i Nemci: prvi kontakt

Kada se procenjuje rad Zbora za vreme okupacije treba imati u vidu da JNP
Zbor nije nimalo kriv to se Srbija posle kapitulacije nala u tekoj situaciji. Mi
nemamo nameru da imenujemo krivce, domae ili strane, ali Zbor se ne moe ubrojati
u njih. Zbor nije bio na vlasti, niti je pak imao uticaja na one koji su rukovodili
predratnom jugoslovenskom dravom. Saveti Zbora, koji su mogli da spree nesreu,
nisu primljeni. Zbor okupatorima Jugoslavije nije dao ni politiku, ni moralnu, ni
oruanu pomo.
Jo neto: posle 17. aprila 1941. JNP Zbor je stvarno prestao da funkcionie
kao politiki pokret. Ostale su organizacije, ali politiki rad ka realizaciji politikih,
nacionalnih, ekonomskih, administrativnih, kulturnih aspiracija Zbora je prestao.
lanovi Zbora smatrali su da je spasavanje Srbije najvanija stvar, i tek posle
15. septembra 1941. godine u veem broju, kao srpski dobrovoljci, uzimaju uea u
ivotu i radu okupirane Srbije.
Za vreme okupacije Ljoti je prvi put zapaen pri formiranju Komesarske
uprave 30. aprila 1941. On je uestvovao u njenom formiranju, ali je odbio da se
prihvati ma koga resora. U Upravu su ula dva lana Zbora, ing. Milosav Vasiljevi i
dr Stevan Ivani. U Komesarskoj upravi nali su se predstavnici svih politikih
stranaka, sem zemljoradnika. Na pitanje Boka Kostia, koji je iz blizine posmatrao
obrazovanje Komesarske uprave, zato se nije primio ikakvog resora, Ljoti je
odgovorio:
Ne izbegavam ja nikakvu odgovornost, ali sam svestan ta e komunisti
initi i kakvu e propagandu povesti protiv Komesarske uprave... Sve sam ovo
objasnio i lanovima Komesarske uprave, poto su oni bili odbili da se prime
dunosti bez moga uestvovanja. Njihov posao je preteak i nezahvalan, ali e,
nadam se, u mnogome pomoi naem narodu koji je stavljen izvan zakona, a rat
e dugo trajati.255
Ratko Pareanin registruje jedan razgovor izmeu Ljotia i Krausa, dopisnika
nemake tampe iz Beograda pre rata, a po padu Jugoslavije efa Gestapoa i savetnika
efa nemake civilne uprave dr Turnera. Ovom razgovoru bio je prisutan i ing.
Vasiljevi. Kraus je doao u Smederevo da razgovara sa Ljotiem posle svoga
razgovora koji je imao sa Milanom Aimoviem, koji e biti ef Komesarske uprave.
Kraus je doao da Ljotiu prenese Aimovievu elju da on, Ljoti, takoe ue u
Komesarsku upravu. Kraus je zahtevao da Ljoti poe sa njim odmah za Beograd.
...Iako je na narod pobeen u ratu - rekao je tom prilikom Ljoti
iako je jednim meunarodnim aktom, ugovorom o primirju i kapitulaciji, taj
svoj poraz priznao, po meunarodnom pravu, pobeeni i okupirani ne gube sva
prava... Da li su nemake okupacione vlasti voljne da potuju prava koja
Jugosloveni imaju po odredbama meunarodnog prava?
255

Kosti, 22.

Kraus je odgovorio da su Nemci apsolutno reeni da potuju odredbe

meunarodnog prava u okupiranoj zemlji.
Ako je tako - odgovorio je Ljoti - onda stvar postaje i za nas veoma
ozbiljna, jer vie nije re o naoj volji, ve o naoj dunosti, ali ja ne mogu
odmah da poem.
Vi morate... - izmaklo se Krausu.
Morao bih samo kao va rob, to u stvari jesam - odgovorio je Ljoti Ali kao ovek koji razgovara sa okupatorom na bazi meunarodnog prava ne
moram, jer na tome terenu odluuje moja slobodna volja, a ne naredba
okupatora... Posao, meutim, radi koga me zovete u Beograd ozbiljan je posao i
ja moram prethodno da se sa svojim prijateljima posavetujem.256
U jednom izvetaju Kralju Petru, propraenom jednim Ljotievim pismom od
10. aprila 1942. godine, kae se:
Zborai su bili oni koji su omoguili formiranje Komesarske uprave, jer
niko nije imao hrabrosti da se primi ako se ovi ne prime.257
Ljoti je odbio da ue u Komesarsku upravu, ali se kasnije primio dunosti
Komesara za obnovu Smedereva, koje je nastradalo prilikom eksplozije 5. juna 1941.
godine. Meu prvima koji su doli u pomo Smederevu bili su lanovi Zbora i Belih
orlova. Stefanovi registruje:
Od onih (lanova Zbora i Belih orlova - primedba M. P.) koji su doli
formirana je dobrovoljna radna eta koja je imala oko 350 omladinaca.
Raiavala je ruevine i sahranjivala poginule.258

Ljoti srpskom narodu: uvaj se dobro!

Ljoti je ponovo zapaen svojim predavanjima preko beogradskog radija.
Predavanja su odrana 5. jula, 19. jula, i 3. avgusta 1941. godine. Treba uoiti da su
predavanja odrana posle napada Nemake na Sovjetski Savez, kada je ve bilo
oigledno da e Komunistika partija pokuati da neupuene i neobavetene povue na
ustanak protiv okupatora, kao i na ruenje dotadanjeg drutvenog sistema. Ljotieva
predavanja su, ustvari, prvi ozbiljan pokuaj da se sprei boljevika revolucija, koje
se Ljoti plaio, jer je ona mogla da donese - kao to je to i bio sluaj - teke nesree
okupiranoj Srbiji. Ovim predavanjima Ljoti je hteo da pomogne srpskom narodu, a ne
256

Pareanin, 315.
Jedan izvetaj Dimitrija Ljotia Kralju Petru II, Vojni kabinet, Protokol Draa B.K., Br. 44.21, juni
1942, London.
258
Stefanovi, 122.
257

Nemcima. Predavanja pokazuju oiglednu brigu za sudbinu srpskog naroda. Ljoti

kae:
Grenik je teak onaj ko vam krije veliinu katastrofe, a grenik je svaki
ko je ne osea i jo gore, ako nesreu osea samo kad ga lino i neposredno u
emu pogodi...
Ti si hteo, rode moj, slobodu. arko si je eleo. O, znam ja to dobro.
Kako ne bih to znao?
Ti danas eli da bude slobodan. Nikada ti ta elja nije bila arkija nego
danas.
uvaj se dobro. Pazi se! Ne od te elje, jer ona od Boga dolazi, ve od
onih koji za tvoju jo veu propast i ropstvo mogu da je iskoriste...
Ne moe ti Sovjetija doneti slobodu. Jer, ona je zasnovana i postojala 24
godine samo na najcrnjem politikom, ekonomskom i socijalnom ropstvu 150milionitog ruskog naroda, tvog brata roenog... Za 24 godine svoje vladavine
Sovjeti su onemoguili duhovni ivot, uinili mu vidik sumornim, spustili nad
ruskim duhom olovno i sivo nebo materijalistikog shvatanja, odredili mu
generalnu duhovnu liniju - taman toliku koliko dozvoljava mrtvaki sanduk, u
koji su stavili ivo telo ruskog naroda.
U ovim govorima Ljoti je dosta vremena posvetio ekonomskim i politikim
realnostima u SSSR, hotei time da obesnai komunistiku propagandu koja je trubila
o sovjetskom raju. Ljoti je hteo da srpski narod sazna istinu o SSSR, jer saznanjem
te istine srpski narod e izbei opasne avanture. Zatim Ljoti produuje:
Do 27. marta, svi oni koji su po svaku cenu hteli nau zemlju uvui u
rat, iako su se neslavni njegovi rezultati mogli unapred predvideti, govorili su da
smo izdajice, jer smo iznosili samo istine, koje su smetale ostvarenju njihovih
paklenih zamisli...
Sad se pojavljuje ista stvar. Treba opet baciti narod u nesreu, jo goru i
teu od one prve. Trebamo zapaliti etvu, treba opustoiti sela, treba za raun
satane baciti u oganj i krv na narod. Ako narod sazna istinu, to nee uspeti.
U drugom i treem govoru Ljoti se osvre na ustake zloine u Nezavisnoj
dravi Hrvatskoj. Ovim govorima hteo je da prikae svu traginost poloaja u kome su
se Srbi nali posle sloma Jugoslavije.
Zar ne znate kakve su Hristove patnje mnoge nae brae izvan Srbije?
Nije mogue da niste uli. Pa zar to ve nije dovoljno da svoj poloaj smatramo
tekim i pretekim? Znate li vi da mi je, kad sve to pomislim, uopte nemogue i
govoriti od ljute bure due i tela kako je to pisala Jefimija, monahinja, despotica
srpska, na pokrovu kosovskog muenika? Ono to mi daje snage da to ipak
savladam jeste oseanje dunosti i vere da je sudbina naa ipak u naoj ruci i da

mi moemo i moramo i truditi se i boriti se da to stanje popravimo.259

(Ministar spoljnih poslova NDH, Mladen Lorkovi uloio je protest kod
Nemaca zbog ovakvih Ljotievih govora.
U njemu (govoru na radiju od 3. avgusta - primedba M. P.) su sadrani
tako neuveni napadi i tako grube klevete na raun vlade NDH, da je nemogue
prei preko toga, kae se u tom protestu. - Lorkovi stoga u pismu moli Kaea
(nemakog poslanika u Zagrebu - primedba M. P.) neka se zaloi da hrvatska
vlada, koja je vlada ustakog pokreta, bude ubudue poteena takvih ispada iz
Beograda, pogotovu u asu kada se hrvatski narod bori rame uz rame s
njemakim narodom protiv onoga neprijatelja koji u narodu i zemlji gospodina
Ljotia ne samo uiva opte simpatije, nego nalazi i najaktivnije pomagae.)260

Dolazak Milana Nedia

Ljotievi govori, napori Komesarske uprave, policijske mere nisu uspeli da
zaustave anarhiju i bezvlae: komunistika revolucija je bila u zaetku.
Kada su Nemci poeli da vre odmazde, komesari Vasiljevi i Ivani, koji su,
kao to smo napomenuli, bili zborai, dolaze do zakljuka da Komesarska uprava ne
moe i nema snage da izvri svoju dunost. Podnose ostavke i time izazivaju krizu
Uprave. Po kazivanju samog Vasiljevia i Boka Kostia, njihove ostavke je napisao
Dimitrije Ljoti.261
Delove te ostavke objavljuje dr Milan Borkovi u svojoj knjizi
Kontrarevolucija u Srbiji. Tu se kae:
...Komesarski reim je dotrajao... Taj reim nije u stanju da povue
svoje organe i narod iz opasne situacije u kojoj se sada nalazi. On ne sme vie ni
asa ostati, jer se stalno pod njim, na narodnu tetu, stanje pogorava... Danas
smo prinueni da priznamo da je bolje da postoji samo nemaka okupaciona
vlast... Ako, pak, nemaka vojna sila ima poverenja u srpski narod, onda treba
svu vlast da preda osobi odgovornoj vladi, koja e imati zemljom da upravlja po
svom nahoenju, pod jemstvom potovanja legitimnih vojnih, politikih i
ekonomskih interesa Rajha. U ovom sluaju, treba na elo vlade da doe lice od
izvanrednog i neposrednog autoriteta u oima srpskog naroda.262
Dimitrije Ljoti je video takvu osobu u linosti armijskog generala Milana
259

Zbirka dr S. Z. Ivania.
Bogdan Krizman, Paveli i ustae, Globus, Zagreb 1978, 511-512.
261
Kosti, 43; Ing. Milosav Vasiljevi, Postanak srpskih dobrovoljaca, 1941-1971, uredio Bor. M.
Karapandi, Kliveland, 30.
262
Borkovi, knjiga prva, 81.
260

Nedia, koji je pre rata u oima srpskog naroda zaista imao reputaciju izvanrednog i
neposrednog autoriteta.
U ve spomenutom izvetaju kralju Petru II, Ljoti kae:
Zborai su imali snage da trae i izvojuju formiranje vlade i dolazak
generala Nedia.263
U prilog ovog Ljotievog tvrenja svedoi i Boko Kosti u svojoj knjizi Za
istoriju naih dana, koji je formiranje Nedieve vlade posmatrao iz neposredne
blizine,264 i Stanislav Krakov u knjizi General Milan Nedi, koji je prisustvovao na
dan 18. avgusta 1941. godine prvom susretu Nedia i Ljotia posle 6. aprila.265 Milan
Borkovi se poziva na sasluanje Aleksandra Cincar-Markovia, koji je prisustvovao
skupu pred kojim je Ljoti izneo kandidaturu Milana Nedia za predsednika srpske
vlade.266
Nedi je, u poetku, odbio da se prihvati predloene mu dunosti. Na jednom
od skupova vienijih graana Beograda dr Aleksandar Beli, predsednik Srpske
kraljevske akademije nauka, obratio se Nediu, kroz suze, ovim reima:
Gospodine ministre, vi ste u slobodnoj naoj zemlji zauzimali najvie
poloaje. Vi ste bili komandant armije, naelnik Glavnog generaltaba i Ministar
vojske i mornarice. Uivali ste tada sve poasti. Danas je dolo vreme da se
primite jednog zaista tekog i nezahvalnog posla pod okupacijom. Danas se radi
o biolokom spasavanju srpskog naroda, koga Vi ne smete napustiti.267
Na dan 29. avgusta 1941. Milan Nedi je imao formiranu vladu, u koju su uli
i dva lana Zbora, dr eda Marjanovi i Mihajlo Olan.

Reakcija KPJ na dolazak Nedia

etiri dana po formiranju Nedieve vlade, Josip Broz Tito, koji je jo uvek
sedeo u Beogradu, nazvao je u Biltenu Glavnog taba lanove nove vlade nekoliko
srpskih izdajica, petokolonaa, par izroda. Tu se dalje kae:
General Nedi je poznati korupciona i izdajica, koji je ve odavno
urovao sa Nemcima, koji je pripremao zajedno sa Ljotiem nekada pu i zbog
toga izleteo sa svoga poloaja.268
263

Ljotiev izvetaj Kralju.

Kosti, 44-45.
265
Krakov, prva knjiga, 117-119.
266
Borkovi, knjiga prva, 99.
267
Kosti, 46.
268
Borkovi, knjiga prva, 117.
264

Milan Borkovi u svojoj knjizi upotrebio je dosta prostora sa namerom da

dokae da je Nedi bio nemaki ovek i da je kao takav postavljen za predsednika
vlade.269 Brozu i Borkoviu - po ovome pitanju - odgovaraju fon Ribentrop, ministar
spoljnih poslova Rajha i dr Jozef Mati, profesor slavistike na univerzitetu u Gracu, koji
je dugo vremena proveo u okupiranoj Srbiji u nemakom vojnom aparatu.
Fon Ribentrop je, prema dr Radoju Vukeviu, koji se poziva na izvesna
nemaka dokumenta, bio nezadovoljan to nije bio konsultovan pre izbora Nedia za
predsednika vlade:
U zajednici sa vojnim vlastima - kae Ribentrop - pazite i spreite
novoobrazovanu vladu da se u njenom mentalnom stanju i ponaanju ne okrene
protiv Nemake... Moramo raunati sa mogunosti da toj novoj vladi u svako
doba nametnemo potrebno ogranienje ili da je oteramo.270
Dr Mati kae da je Milan Nedi, na molbu vodeih Srba iz politikog,
privrednog i naunog sveta, preuzeo vladu u okupiranoj Srbiji.271 Oigledno je da
Ribentrop ne smatra Nedia nemakim ovekom, a takoe je jasno da se Nedi primio
za predsednika vlade, ne po elji Nemaca, ve na molbu vodeih Srba, kako i Mati
kae.
Potrebno je napomenuti da su ustae primile vest o Nedievom dolasku za
predsednika srpske vlade sa uznemirenjem. Bogdan Krizman, jugoslovenski istoriar,
se poziva na jedan telegram nemakog poslanika u Zagrebu, Kaea:
Kae je, 1. IX pod najhitnije javio ministru vanjskih poslova u Berlinu
da je formiranje srpske vlade pod vodstvom Milana Nedia izazvalo
uznemirenost u Zagrebu. Maral Kvaternik oznaava Nedia kao nekadanjeg
neprijatelja Njemaca...272

Predlog za ostavku vladei formiranje dobrovoljakih odreda

Novoformirana vlada postavila je sebi kao najhitniji i najvaniji zadatak
formiranje oruanih odreda, iji bi cilj bio uspostavljanje reda i mira u Srbiji, kao i
suzbijanje anarhije koju su stvarali komunistiki odredi i tako spreiti nemake
represalije. Od jugoslovenskih oficira i podoficira koji su se nali u Beogradu
formirano je osam odreda. Odmah su poslati u akciju protiv komunista. Milosav
Vasiljevi, bivi komesar Ministarstva privrede, kae da je Ljoti pokuao da uveri
generala Pantu Drakia, ministra rada u Nedievoj vladi, da takvi odredi nee biti
269

Isto, 88-99.
Dr Radoje Vukevi, Nemaki izvori o dravi Hrvatskoj, Njego, sveska 27, ikago, 1971.
271
B.N. Kosti, Istina o Milanu Nediu, Milvoki, SAD, 1965, 75.
272
Bogdan Krizman, Paveli izmeu Hitlera i Musolinija, Globus, Zagreb, 1980, 99.
270

efikasni u borbi protiv komunista. Ljoti je predlagao da se u takve jedinice uzmu

samo oprobani antikomunisti, dobrovoljno prijavljeni. Draki, ohrabren Nediem,
nije posluao Ljotiev savet. Vasiljevi kae:
Sa ovim ljudima se dogodilo tano ono to je Dimitrije Ljoti i
predviao. Nesigurni u ispravnost borbe koju su trebali voditi, a plaei se da i
sami ne budu osueni kao pomagai okupatora, ovi odredi su izbegavali sukobe
sa komunistima i vrlo labavo vrili svoje dunosti protiv elemenata anarhije.273
Na dan 14. septembra 1941. na sednici tek osnovane vlade bilo je ministara
koji su smatrali da Vlada treba da da ostavku, poto se vie nita ne moe uiniti i da
se okupatoru prepusti da uvede red i mir, kako bude znao i umeo.
Protiv ostavke je bio ministar privrede Mihajlo Olan. On je rekao da moe
Vladi da garantuje, da e on, Mihajlo Olan, ako ga Vlada za ovo ovlasti, sakupiti u
roku od 24 asa 100 dobrovoljaca, a bar novih 500 u roku od deset dana.274
Boko Kosti, takoe, tvrdi da je ova ministarska sednica bila povod za
formiranje dobrovoljakih odreda:
U prvoj polovini septembra Milan Nedi sazvao je sednicu svoje vlade,
na kojoj je dao predlog da celokupna vlada podnese ostavku, poto je nemona
da se dalje bori.
Kosti, takoe, pominje predlog Olana.275
Milan Borkovi navodi izjavu generala Koste Muickoga od 16. marta 1946.
godine, datu istranim organima u Beogradu, u kojoj se potvruje ono to su rekli
Kosti i Vasiljevi.276
Pomenuti Ljotiev izvetaj Kralju Petru II od 10. aprila sednicu vlade od 14.
septembra 1941. ovako opisuje:
Vlada je dolazila u krizu vie puta odmah na poetku svog ivota zbog
situacije. Aimovi sa Jankoviem je predlagao da se ide jer se ne moe nita
uiniti. Zborai su zadrali vladu stvarajui dobrovoljce. Oni su uneli u borbu
protiv komunista elan i portvovan je i to je dovelo do pobede.277
Vasiljevi, Kosti, Muicki i Ljoti se ne slau u izvesnim detaljima. Slau se
uglavnom: sednica je bila, ostavka je predloena, predloeno je formiranje
dobrovoljaca, te je tako ostavka spreena.
Tako je dolo do formiranja prvog odreda sastavljenog od zboraa i omladine
Zbora, koji e dobiti ime Trei aki dobrovoljaki odred. Vasiljevi, koji je takoe
273

Postanak srpskih dobrovoljaca, 32-34.

Isto.
275
Kosti, 48.
276
Borkovi, knjiga prva, 166.
277
Ljotiev izvetaj Kralju.
274

bio u ovom odredu, pie:

im je primio oruje Odred je odmah upuen u akciju u srez groanski,
gde je ve 17. septembra 1941 godine u selu Draanj stupio u borbu sa
Kosmajskim partizanskim odredom, koji su dobrovoljci do noge potukli,
zarobivi dragocenu arhivu i oruje.278
Borkovi, pozivajui se na nemaka dokumenta, tvrdi da je do kraja 1941. bilo
4.084 dobrovoljca.279
Prva dobrovoljaka jedinica formirana je 15. septembra, dakle pet punih
meseci od potpisa kapitulacije.
U meuvremenu, a to je ve napred napomenuto, lanovi Zbora su uestvovali
na formiranju i radu Komesarske uprave, to je bilo u okviru postojeih
jugoslovenskih i meunarodnih zakona. Ljotievi govori dolaze tek onda kada postaje
oigledno da KPJ sprema ustanak koji moe da donese katastrofalne posledice po
srpski narod. Dva lana Zbora takoe uestvuju u radu Nedieve vlade, to je, opet,
bilo u okviru pomenutih zakona.
Da je Zbor imao nameru da stvara faistiko ureenje u okupiranoj Srbiji a
pod patronatom i uz punu pomo Treeg rajha, kao to to Stefanovi tvrdi,280 onda
bi se zborai jo od prvog dana stavili na raspolaganje nemakom upravnom aparatu.
Zborai su se pojavili kao dobrovoljci tek u vreme kada su, po miljenju dr
Laze Kostia, srpske glave postale najjeftinija stvar na svetu281 i kada je bioloki
opstanak srpskog naroda doveden u pitanje.
U Deset zapovesti srpskim dobrovoljcima, koje su objavljene u vidu jedne
naredbe Komandanta Srpskog dobrovoljakog korpusa, a kasnije tampane u posebnoj
knjiici, koju je svaki dobrovoljac trebalo da ima uza sebe, stoji i ovo:
Imajte uvek u vidu da su dobrovoljci bili glavni instrumenat spasenja
srpskog naroda. Dobrovoljci su postali onda kad ve skoro nikakve nade nije
bilo, kada je izgledalo da srpskom narodu nema spasa i da je propast njegova
neminovna.282 (podvukao M. P.)
Dobrovoljci su se, zaista, pojavili u najteim trenucima koje je srpski narod
ikada proivljavao. Ono to se danas zna kao sigurno o tim danima podupire ovo
tvrenje. A zna se, pored ostalog, sledee:
1. U drugoj polovini avgusta Nemci su u selima Prnjavoru, Petlovai i Jarebici
i negde izmeu Valjeva i Kosjeria ubili 942 mukarca, popalili mnoge kue, kao
odmazdu za osam ubijenih Nemaca.
278

Vasiljevi, 35.
Borkovi, knjiga prva, 170.
280
Stefanovi, 5.
281
Lazo M. Kosti, Armijski general Milan Nedi, Melburn, Australija, 1976, 8.
282
Zapisi iz dobrovoljake borbe, II. Iskra, Minhen, 1955, 8.
279

2. U to vreme komunisti su vrljali po skoro celoj Srbiji. Njihovi odredi

dopirali su na domak predgraa Beograda: u Lipovakoj umi, pod Avalom i oko
Grocke.283
3. Ljudi okupljeni oko pukovnika Mihailovia posmatrali su, bez nekih
naroitih reakcija, napore komunista da stvore situaciju to gorom. U Mihailovievim
redovima - kae profesor univerziteta dr Ivan Avakumovi - i meu veim brojem
komandanata, vladala je prilina konfuzija u odnosu na komuniste i veliko neznanje ko
sve stoji iza Tita i njegove grupe.284 Kasnije e se Mihailovi nai sa Titom na istom
poslu, ali samo za kratko vreme.
4. 16. septembra Hitler stavlja u dunost svome komandantu Jugoistoka,
generalu Listu, da u Srbiji najotrijim merama, za due vreme, uspostavi poredak.
Hitler saoptava Listu da e Vrhovna komanda poslati kao pojaanje jednu peaku
diviziju, oklopne vozove i tenkove, kao i, ako zatreba, jednu diviziju sa Istonog
fronta. Istoga dana izdata je ve pomenuta Kajtelova naredba, gde se nareuje
odmazda u srazmeri 1 prema 100. U ovoj naredbi se naglaava da se ustanak u Srbiji
moe da ugui samo neobinom svirepou.285
5. Ve 19. septembra novopostavljeni komandant svih nemakih trupa u
Srbiji, general Berne, bio je u Beogradu. Njegove naredbe bile su u duhu zahteva
Hitlera i Kajtela: paljenje naselja, kupljenje mukaraca u sabirne logore za
zarobljenike, streljanje uhvaenih u borbi protiv Nemaca.
Za celu Srbiju - kae se u jednoj takvoj naredbi - ima se stvoriti
zastraujui primer, koji mora pogoditi celokupno stanovnitvo.286
6. Mi smo ve napomenuli razgovor Kronholca i Nedia, kao i razgovor
bugarskog generala Staneva i SS generala Majsnera. Iz tih razgovora se vidi da su
Nemci bili spremni da ugue svaki ustanak protiv njih, pa makar po cenu unitenja
celokupnog srpskog stanovnitva.
7. Napomenuli smo ranije i plan efa Upravnog taba, Turnera. Prema ovome
planu, nemake trupe bi izgnale celokupno stanovnitvo Mave i apca u planine i
ostavili ih da pomru bez hrane i skrovita.
8. Bilo je raznih planova za uvoenje mira u Srbiji. Po jednom, Srbija bi bila
okupirana od bugarskih, maarskih, ustakih i arnautskih jedinica. Stanislav Krakov se
poziva na jedan nemaki dokumenat, potpisan od samog Hitlera, po kome se
dozvoljava upotreba ustakih trupa u hrvatsko-srpskom graninom prostoru.287 Ustake
trupe su bile upotrebljene krajem septembra prilikom krvavog mara graana apca,
od apca do Jarka u Sremu, kada su ubijene 164 osobe. Bugarske trupe bile su kasnije
upotrebljene u mnogim delovima Srbije.
283

Zapisi iz dobrovoljake borbe, I, Iskra, Minhen, 1954, 8.

Dr Ivan Avakumovi, Mihailovi prema nemakim dokumentima, Savez Osloboenje, London,
1969, 26.
285
Borkovi, knjiga prva, 136.
286
Isto, 140, 142.
287
Krakov, prva knjiga, 170.
284

U svom govoru koji je odrao 15. septembra (po Boku Kostiu, 14.
septembra) Nedi analizira preteku situaciju sa kojom se suoava srpski narod. Dok
mu je glas drhtao od uzbuenja i oajanja Nedi je - po Stanislavu Krakovu izmeu ostalog rekao:
Srbija se u ovom trenutku nalazi na pragu graanskog rata. Priberite se i
shvatite svu veliinu opasnosti koje nam prete... Srbi, elite li vi sebi i svojoj
deci, tu bezumnu, nepotrebnu opasnost? elite li da se zatre srpsko pleme?...
Teko naem narodu ako okupatorskim vlastima bude potrebno da nam jo
jednom dokau kako, i pored rata na Istoku, imaju isuvie slobodnih snaga da nas
umire... Duboko verujemo da je na najvei zadatak da spasemo od unitenja
jezgro srpskog naroda, da mu omoguimo da na miru doeka kraj ovog stranog
rata u kome velike sile vode borbu na ivot i smrt.288

Nedi i srpski dobrovoljci

Nediu je bila potrebna vojska koja je, ne samo bila spremna da se bori i gine,
ve i vojska koja je znala precizno za ta se bori.
Bilo je - kae Laza Kosti meu srpskim grupama i tzv. zboraa
(ljotievaca) koji su jedini bili ideoloki pripremni za tu borbu.289
Naalost, Kostievo zapaanje bilo je tano. Oruani odredi i andarmerija
koju je Nedi hteo da upotrebi bila ja sastavljena od rodoljuba, bili su vojniki
obueni, ali su bili neodluni pred politikom i ideolokom dezorijentacijom i
propagandnom psihozom koju su stvorili komunisti. Ovoj politikoj i ideolokoj
disorijentaciji doprineo je i pukovnik Mihailovi, koji je jo uvek bio neodluan i jo
nije znao ta hoe. Pomenuta pobeda dobrovoljaca u selu Draanj 17. septembra, kao i
niz borbi sledeih meseci koje su dobrovoljci imali sa komunistima, imala je uticaja na
stvaranje antikomunistikog raspoloenja i jedinstvenog fronta sastavljenog od
vladinih odreda, Mihailovievih i Peanevih etnika, koji e, uz pomo Nemaca, da
izbace glavne snage komunista iz Srbije, unitavanjem Uike republike krajem
novembra 1941. godine. Oni (dobrovoljci) su uneli u borbu protiv komunista elan i
portvovanje i to je dovelo do pobede. Ove Ljotieve rei su ve jedanput pomenute.
Postavlja se jo jedno pitanje; da li bi Nedi zaista dao ostavku, da Olan nije
dao svoj predlog za formiranje dobrovoljnih jedinica?
Po ovom pitanju Ljoti je, kao to smo videli, vrlo kategorian. On kae u
izvetaju Kralju: Zborai su zadrali vladu stvarajui dobrovoljce. Ljoti je bio u
poloaju da zna i on to prenosi Kralju u svom izvetaju.
288
289

Isto, 164-165.
Lazo M. Kosti, 8.

ta bi bilo da je Nedieva vlada toga dana dala ostavku? Sa sigurnou moe

da se tvrdi - kad se uzme u obzir ta su Nemci radili u Srbiji pre i posle 14. septembra
1941, ta su planirali pojedini njihovi odgovorni faktori - da bi posledice po Srbiju bile
katastrofalne. Pomenute naredbe Hitlera, Kajtela i Berna svakako bi teko pogodile
srpski narod.
Danas se moe bez preterivanja tvrditi da je Nedieva vlada, koju su zborai i
dobrovoljci uvek pomagali, bila glavni instrumenat spasavanja srpskog naroda. Nedi
je isticao znaaj dobrovoljaca. Poetkom jula 1942. Nedi je odrao jedan govor
srednjokolskoj omladini u Beogradu, kad je rekao i sledee:
Ta omladina (Nedi misli na dobrovoljce - primedba M. P.) sa pukom
u ruci, iako nejaka, prva je istavila svoje grudi da Srbiju zatiti od komunista,
najljueg i prokletog neprijatelja roda ljudskog. Vama je poznato ta se i
dogodilo: prosula se omladinska srpska krv, mnogo je ivota omladinskih
ugaeno, ali su spaeni Srbija i srpski narod.290
Na dan 24. februara 1942. Nedi je izvrio smotru IV dobrovoljakog odreda.
Tom prilikom je izmeu ostalog rekao:
Moje je srce puno sree i nade. Kad gledam vas, nau omladinu, ja ne
sumnjam u bolju budunost srpskog naroda. Vi ste nada i ponos Srbije. Vae
slavno i junako ime dobrovoljaca okieno je slavom i priznanjem celog naroda.
Na moj poziv 1941. godine vi ste se prvi svrstali pod srpsku zastavu, da je branite
od neprijatelja, od zulumara, hajduka i boljevika koji slue nekrstu i avolu,
internacionalama, a ne svome narodu.291
Nemci bi uveli mir i red u Srbiji i bez pomoi dobrovoljaca i drugih
nacionalnih jedinica. To jugoslovenski istoriari danas svakako znaju. Da je Nemcima
ostalo da sami za due vreme uspostave poredak (da upotrebimo Hitlerove rei),
tragedija srpskog naroda bila bi mnogo vea.
Prosula se omladinska krv, kae Nedi. Ali zahvaljujui toj prosutoj
omladinskoj krvi dobrovoljaca nije bilo odmazde po razmeri 1:100, niti je bilo
razorenih sela i gradova. Smru jednog srpskog dobrovoljca oaloena je samo jedna
srpska majka; smru jednog Nemca oaloeno je stotinu srpskih majki.
A partizani, na putu ka vlasti, nisu vodili rauna o toj fatalnoj razmeri 1:100. U
tome je bitna razlika!

290
291

Naa Borba, 12.6.1942, 15.

Pareanin, 462-463.

8. VLADA M. NEDIA U SUKOBU SA

NEMCIMA

Vlada Milana Nedia je esto predmet knjige dr Mladena Stefanovia. On se

osvre na formiranje vlade, na izvesne Nedieve politike akcije, kao uspostavljanje
veze sa Crnom Gorom, Istonom Bosnom i Sandakom, na kontakte sa
jugoslovenskom izbeglikom vladom, na odnose sa Nemcima, etnicima itd. Za njega
je Nedieva vlada kvislinka vlada. On to istie vie puta.
lanovi Zbora su pomagali rad Nedieve vlade u okviru svojih mogunosti, a
srpski dobrovoljaki odredi, kasnije bataljoni, pukovi, bili su jedan od stubova
Nedieve vlade.
U ovome poglavlju osvrnuemo se na rad Nedieve vlade, i to onaj najvaniji,
koji Stefanovi preutkuje.
Materijal kojim e se pisac da koristi bie uglavnom ogranien na etiri spisa:
izvetaj koji je Ljoti poslao Kralju Petru II; Ljotievi govori na Kolarevom
univerzitetu u Beogradu; knjige Kontrarevolucija u Srbiji, kvislinke uprave 19411944 dr Milana Borkovia i Izbeglice i preseljenici na teritoriji okupirane Jugoslavije
1941-1945 dr Slobodana D. Miloevia.
Dr Milan Borkovi i dr Slobodan D. Miloevi su nemilosrdni prema Nediu,
ali su u svojim knjigama ostavili obilje materijala, dokumenata, koji pokazuju da su
Milan Nedi i njegovi saradnici bili zaista spasioci srpskog naroda.

Interes srpskog naroda i interes nemake vojne sile

Na teritoriji okupirane Srbije postojale su dve grupe interesa: interesi srpskog
naroda i interesi Nemake vojne sile. Komandant Jugoistoka, general Ler, u jednom
svome pismu generalu Baderu, vojno-upravnom komandantu Srbije, formulie te
Nemake interese:
Nemaka, za sada ima neosporno dvojni interes: 1. Vojniki interes. Ona
mora iz strategijskih razloga da obezbedi taj prostor. Iz tog razloga joj je u najveem
interesu da u Srbiji vladaju mir i red. Ona pored toga ima interesa da stanovnitvo
bude to je mogue manje neprijateljski raspoloeno prema Nemcima. 2. Ekonomski
interes. Radna i ekonomska snaga naroda i zemlje mora za Nemaku da se aktivira
koliko god je to mogue, naroito zato to Srbija raspolae rudnim blagom, koje je za
Nemaku od odluujueg uticaja za ishod rata. U takvoj situaciji ne moe biti sumnje

da jedna umirena Srbija daleko bolje slui tim interesima no Srbija koja u dui
prieljkuje pobedu naih neprijatelja i iji su mir i red poremeeni.292
Interesi srpskoga naroda su bili: sauvati glave i ognjita kako stanovnitva
koje je ivelo na teritoriji Srbije, tako i sveta koji je dobegao iz krajeva koje su
ugroavali ustae, Bugari i Maari. Mir i red su takoe bili osnovna potreba za
ouvanje srpskih interesa.
Da bi odrali red i mir Nemci su imali dva izbora: vojnu upravu ili domau
vladu. Oni su izabrali domau vladu. Komesarska uprava i Nedieva vlada, po
Nemcima, morali su na prvom mestu da slue pomenutim vojnikim i ekonomskim
interesima. U vezi tih nemakih interesa Borkovi kae sledee:
Radi efikasnije eksploatacije privrednih bogatstava, nemake i
kvislinke vlasti donele su niz naredaba i uredaba, u kojima se upravnim
organima i stanovnitvu imperativno nalagalo da sve privredne grane to pre
osposobe i stave u slubu etvorogodinjeg ratnog plana nemakog Rajha...293
Ova Borkovieva analiza nemakih namera je tana. Meutim, zahvaljujui
Nediu i njegovom administrativnom i vojnikom aparatu Nemci nisu ostvarili svoje
namere u meri u kojoj su oni eleli. Nedi i njegovi saradnici uspeli su da sauvaju
Srbiju, da prehrane njeno stanovnitvo, da pomognu izbeglice i ratne zarobljenike, da
prehrane hiljadama sirote dece i dece bez roditelja. Ovi napori za spasavanje srpskog
naroda bie detaljnije opisani, a dokaze za ovo tvrenje uzeemo iz knjige dr Milana
Borkovia.
Nemci priznaju da su od Nedia imali koristi. General Berne, u jednom pismu
upuenom komandantu Jugoistoka, kae:
Ja sam doao do zakljuka da je voenje poslova predsednika vlade od
strane armijskog generala Nedia bilo pravilno i da po cilju slui nemakim
interesima.
Ali Berne u istom pismu kae i ovo:
Ja sam u dosadanjim razgovorima upoznao srpskog generala Nedia
kao jednog nacionalno svesnog Srbina, koji upravo misli trezveno i hoe da
sauva Srbiju od potpunog unitenja.294 (podvukao M. P.)
Po ovom pitanju Ljoti kae sledee u svom izvetaju Kralju:
On (Nedi) je sasvim lojalan prema Nemcima, ali zar bi bilo mogue ili
pametno kad to ne bi bio?

292

Borkovi, knjiga druga, 42-43.

Isto, 107-108.
294
Isto, knjiga prva, 215.
293

Nedieva vlada, legalizovani etnici, Dravna straa, sreski i okruni

naelnici, predsednici optina itd. - svi su oni znali da Nemci od njih imaju izvesne
ekonomske i vojnike koristi. Oni su dobro znali da su ivotne interese srpskog naroda
mogli jedino da tite od okupatora, ako okupatoru uine izvesne usluge. Dilema biti
ili ne biti je bila svakodnevni pratilac onih koji su odluivali sudbinu Srbije.
Komunisti, a i mnogi nekomunisti, ovakav rad nazivali su izdajom.
A ta bi bilo da nije bilo ovih izdajnika? Odgovor e se nai u sledeim
redovima, koji se nalaze u jednom pismu iz Berlina, koje je dolo kao odgovor na
Nediev protest zbog namere da se upotrebe bugarske trupe na teritoriji Srbije:
Vlada Rajha, meutim, ne moe Nemake vojnike za nedogledno vreme
upotrebljavati za policijske svrhe... Zato je vlada Rajha prisiljena da zadatak
osiguranja u jednom delu Srbije poveri drugim pouzdanijim snagama. Ona se
samo iz toga razloga ponovo obratila bugarskim trupama, koje i tako nisu
zaposlene... Ako se general Nedi bude povukao iz nezadovoljstva prema ovoj
odluci, on e time navesti na sebe teku odgovornost prema svojoj zemlji. Moda
e time biti pripremljen takav razvoj stvari koji sigurno nee ii na korist
budunosti Srbije i zbog kojeg e se general Nedi veoma pokajati... Ako se
general Nedi sada gotovo demonstrativno povlai, strpljenju vlade Rajha doi e
kraj. Posledice toga Srbija e imati da potpie sama sebi.295 (podvukao M. P.)
General Berne, u ve pomenutom pismu, govori o potpunom unitenju Srbije.
On je vrlo dobro znao ta pie, jer je on bio komandant kaznene ekspedicije koja se
nala u Srbiji u jesen 1941. godine.
Zato se i Ljoti pita da li bi bilo mogue i pametno da je Nedi drugojaije
radio. ta bi bilo da je vei broj srpskog ivlja ustao protiv okupatora? Ljotiev
odgovor koji se nalazi u ve pomenutom izvetaju Kralju glasi:
A ako srpski narod sad poe u borbu... onda e srpski narod biti, ba da
Nemaka rat i izgubi, istrebljen. Srbija i srpski krajevi e predstavljatl groblje i
pusto. (podvukao M. P )
Dakle, Srbija je imala samo dva izbora, dva izbora vrlo precizno definisana.
Prvi: ne raditi protiv nemakih ekonomskih i vojnikih interesa to je znailo ivot
Srbije. Drugi: pobuna, koja bi donela sa sobom moda i smrt jedne nacije.

Ljotiev izvetaj Kralju Petru II

Pomenuti izvetaj Kralju Ljoti je propratio kratkim pismom. Sadrina pisma
je sledea:
295

Isto, 239-240.

Beograd, 10. april 1942.

Vae Velianstvo,
izvetaj dostavljaju Vaem Velianstvu ljubav, vernost i odanost naa.
Cilj je izvetaja da istinito prikae Gospodaru nae stanje i prilike u Otadbini,
koje On Gospodar ne poznaje, pa samim tim ni vlast svoju pravilno vriti ne moe.
Nadamo se kad to bude saznao i poverovao, da e spreiti hukanje srpskog
naroda na samoubistvo, koje pod zatitom Njegovog imena sprovodi tako sistematski
radio London.
Ne moemo verovati da e uroena ljubav Vaeg Velianstva i Njenog
Velianstva Kraljice za Njihov narod i posle prijema ovog pisma dozvoliti produenje
dosadanje nesrene politike, koja je dala u proloj godini tako nesrene rezultate po
srpski narod.
Molimo za potvrdu prijema preko iste radio stanice u poslednjoj veernjoj
emisiji, ifra: 53-14 primio.
Verni i odani sluga Vaeg Velianstva,
D. V. Ljoti, s.r.296
(Ljoti je za vreme rata poslao tri, a moda i etiri izvetaja Kralju Petru II.
Prvo pismo, po izjavi Boka Kostia, Ljoti je poslao preko dr Besednjaka, dobrog
prijatelja ministra Antona Koroeca, inae biveg poslanika u italijanskom parlamentu
pre dolaska Musolinija, koji je prebegao u Jugoslaviju. Pismo je predao Kosti dr
Besednjaku juna 1941. godine i on misli da je to pismo urueno Kralju preko izvesnih
veza Katolike crkve.297 Zna se za jo jedan izvetaj Ljotia Kralju Petru koji je poslat
u leto 1944. godine.298 Ljoti je ova pisma-izvetaje slao Kralju Petru II iz okupiranog
Beograda u London, poto je on za njega bio Kralj Jugoslavije, iji je povratak
oekivao.)
Izvetaj Kralju koji je propratilo gore navedeno Ljotievo pismo sadri
sledee: komunistike akcije u Srbiji u jesen 1941, saradnja etnika i partizana,
nemake odmazde u Srbiji, stav Drae Mihailovia, rad Komesarske uprave,
ekonomske prilike u Srbiji, budet Srbije, rekviriranja od strane Nemaca i Bugara,
prilike u Hercegovini i Bosni, ustaka zverstva, nestabilnost NDH, stanje u Junoj
Srbiji, u Bakoj, Crnoj Gori, zloini komunista u Crnoj Gori, itd.
Delove izvetaja, koji govore o radu komesarske uprave i vlade Milana Nedia
navodimo gotovo u celini:
Narod je sav uz Kralja, izuzevi partizana i Udruene opozicije. Ova se,
razume se, ne izjanjava protiv Kralja, jer to ne donosi popularnost.
296

Ljotiev izvetaj Kralju.

Intervju pisca sa Bokom Kostiem.
298
Dimitrije Ljoti u ratu i revoluciji, 381-391.
297

Nemci se odnose prema tome korektno.

U poetku su traili da se presude izriu u ime Vojnog zapovednika
Srbije. Komesarska uprava je to odbila. Zahtevala je da ostane stara formula.
Ostalo je da se ne istie nikakva formula. Nemci su bili zahtevali da se skinu
Kraljeve slike iz javnih i privatnih zgrada. Komesarska Uprava je molila da se to
ne ini, jer ne moe to nareenje izvriti, budui da je i sama verna svome Kralju
i samo pod njegovom slikom moe vriti vlast shodno odredbama Meunarodnog
prava. U crkvama je bilo zabranjeno pominjanje Kralja i Kraljice Majke. Toga se
nisu drali samo svetenici lanovi Zbora, koji su javno uvek Kralja pominjali.
To je trajalo sve do 6. septembra. Tada nam je uspelo da Nemci dozvole preutno
da se i Kraljevo i Kraljiino ime javno u svim crkvama pominje. Od kako je
poelo formiranje dobrovoljaca, svi polau zakletvu na vernost Kralju, i to javno,
ak ne gde i u prisustvu nemakih vojnika. Deava se da cenzura propusti u
novinama, govorima i lancima, pominjanje Kraljevog imena i vernosti koju Mu
dugujemo.
U poetku su Nemci pokazivali elju da se monarhistiko oseanje
depersonalizira. To je odbijeno sa nae strane. Moramo odati priznanje Nemcima
da su tu pokazali izvanrednog takta, pa se nisu toga ogreili do sada...
Narod, sasvim prirodno, eli slobodu. Na toj elji za slobodom izatkao je
satana i 27. marta i 22. juna nau nesreu, jer duhovno i moralno stanje naeg
naroda nije dozvoljavalo da se prava istina vidi, pa je nisu ni vrhovi narodni
videli, i bilo je po Jevanelju: Kad slepac slepca vodi, oboje u jamu padaju.
Ni danas nije mnogo bolje. Narod je uglavnom iziveo partizane, ali
sutra moe pasti u kakvu nacionalnu groznicu, a ova ga moe odvesti potpunom
unitenju i propasti.
Prema Nemcima se narod ophodi s respektom. Sva nareenja nemaka
izvruje odmah, dok nareenja naih vlasti izvruje prema tome koliko autoriteta
predstavnik vlasti sam ima.
General Nedi lino uiva mnogo simpatija i potovanja u narodu. Samo
boljevizirani i pojedinci otrovani iz Udruene opozicije pokuavaju da ga grde.
Njegov lini autoritet, meutim, u narodnim masama je siguran. Narod ne veruje
da je Nedi izdajnik. On misli da se general Nedi rtvuje za svoj narod i da ga
spasava od propasti, primajui Vladu. Isto tako je uveren da general Nedi nije
izneverio svoju zakletvu Kralju.
5. Vlada i njene prilike
Vlada generala Nedia ima za zadatak da spase srpski narod od
biolokog unitenja. To je njen prvi zadatak.
Drugi zadatak je da izgradi politiku organizaciju Srba, da bi im bolje
uslove za ivot pribavila.
Trei zadatak je da srpskom narodu, u pometnji koja je nastala, i koja
omoguuje to unitenje, da jasan i odreen put kojim e ii.
Vlada srpska nije protiv Jugoslavije. Ali ova danas nije aktuelna. Ludi

akt od 27. marta je Jugoslaviju za tue interese prokockao. Danas se mora

spasavati nukleus srpski. Ako se ovaj spase, moe biti da e se Jugoslavija
povratiti. Ako se ovaj ne spase, nema ni Jugoslavije...
Jugoslaviju niko osim Srba stvoriti ne moe. Bugari, danas u moi, ni
volje ni snage nemaju za to. Hrvati su u patolokom stanju pljuvanja na roenu
misao. Slovenci su i suvie mali za taj poduhvat.
Nemci su prvo stvorili Komesarsku upravu. Oni su hteli da to bude
organizacija tj. neto to e biti toliko i takvo kakvim su ga oni hteli. Meutim,
po zakonu srpskog ivota, sve to se kod Srba politiki pojavi nije organizacija
ve organizam. A organizam ako se rodi, on jaa i raste, dok ne dostigne meru
svog uzrasta. Taj organizam je poeo dakle da jaa. I u eri najvee komunistike
revolucije, on je imao snage da se metamorfizira u Vladu. I ona je istovremeno
vodila borbu s komunistima i Draom na jednoj i s Nemcima na drugoj strani. S
jednima preko svojih odreda, s Nemcima strpljivom i pametnom politikom da
svoj poloaj popravlja i ojaa. Danas je Vlada generala Nedia faktor, ne samo u
Srbiji i Balkanu, ve i u Evropi. Ona je danas u Berlinu i Rimu kapital srpski.
Njena re vredi, na njeno miljenje se polae, s njim se rauna. Ona je daleko od
toga da bude zadovoljna postignutim rezultatima. Ona smatra da bi mogla biti
potpuno autonomna u svim srpskim narodnim poslovima, pri emu se, to se
razume, njena akcija ne moe i ne sme vreati opravdane interese vojnike i
politike nemakog Rajha. Njena politika ide za tim da u Srbiji ostane po
mogustvu samo jedan Nemac - nemaki poslanik, koji e predstavljati i
zastupati te interese Rajha. I ona je slobodna da to svoje gledite i pred Nemcima
i pred narodom izlae i brani, i Nemci to smatraju opravdanim. Danas ona jo
nije postigla taj cilj, ali ubeena je da e ga sutra postii, naroito ako uspe da
srpski narod odri u potpunom redu i miru. Mnogi Nemci dele otvoreno njeno
gledite. A mnogi tvrde da e tako i biti, kao i to da pred Srbima stoje, i u sluaju
pobede Nemake, nesluene mogunosti na Balkanu i u Evropi.
To je linija Vlade srpske.
U detaljima Vlada je koaliciona, to je ve velika nezgoda, ali pored toga
ima jo dve vee: okupaciju i revoluciju. Sve to zajedno valja ceniti da bi se
shvatio i ocenio njen rad. Koalicija je bila i Komesarska uprava u jo veem
stepenu, jer su tu bile zastupljene sve stranke osim zemljoradnika i komunista. U
Vladi postoji grupa Stojadinovia, Zbor i generali (Nedi, Kosti i Doki sa min.
graevina Kuzmanoviem).
Zbor je krut pred Nemcima. Ljotiu prebacuju Nemci da je veliki
pravoslavac, da je veliki monarhista i da je veliki Slaven. I ovaj se ne trudi da to
demantuje, ve naprotiv svakom prilikom to potvruje. S druge strane znaju da se
bez njega i protiv njega ne moe odrati nikakva kombinacija. Zbor je
nedvosmislen i pred narodnim masama, i u pogledu komunista i sviju
subverzivnih elemenata.
Vlada je dolazila u krizu vie puta odmah na poetku svog ivota zbog
situacije. Aimovi s Jankoviem je predlagao da se ide jer se ne moe nita
uiniti. Zborai su zadrali Vladu stvarajui dobrovoljce. Oni su uneli u borbu

protiv komunista elan i portvovanje, i to je dovelo do pobede...

Zborai su bili oni koji su omoguili formiranje Komesarske uprave: jer
niko nije imao hrabrosti da se primi, ako se ovi ne prime.
Zborai su imali snage da trae i izvojuju formiranje Vlade i dolazak
generala Nedia.
Zborai su nosili antikomunistiku borbu. Zborai e pomoi i omoguiti
ispunjenje sviju zadataka Vladinih, iznutra i spolja. Zborai su se zalagali za
uvanje prava Kraljevih nepopustljivo i do kraja e takvi ostati, bez obzira na
situaciju na ratitu, kao i sviju ivotnih uslova srpskoga naroda.
Vlada ini velike napore u pogledu ekonomskom, ali nestaica
nezemljoradnikih artikala ini da seljak nee da prodaje svoje proizvode za
novac koji mu ne treba, te to poveava tekoe oko snabdevanja gradova i
pasivnih krajeva, prouzrokovani bitno neredima. Velike uspehe, izgleda, Vlada
e ako vreme dozvoli postii sa svojim planom uveanja proizvodnje
poljoprivredne. Nema ni izgleda da bi seljak pokazao volju da sabotira
poljoprivredni rad...
Sam general Nedi je postao, kao to je napred reeno, ak i evropski
faktor, a time svakako i srpski kapital, koji niko od Srba ne sme da krnji ma sa
kojih razloga, jer on sagoreva samopregorom prema narodu i vernosti prema
Kralju. On je sasvim lojalan Nemcima, ali zar bi bilo mogue ili pametno kad to
ne bi bio? On je uspeo da unutra pobedi komuniste. On je divan primer uporeen
s Paveliem ta Srbin moe i u ovako nesrenim prilikama da da. On odlino
stoji sa Antoneskom. Antonesko je za njegovu ljubav obustavio svaku akciju na
otcepljenju Istone Srbije od Srbije, akciju koja je u poetku voena sa velikim
uspehom i koju Nemci nisu spreavali. Antonesku je veliki zagovornik na kod
Hitlera, kod koga odlino stoji, da danas ostane Srbija, pa ak i Baka da joj se
vrati.
I Italijani pokazuju veliko potovanje prema Nediu. U izgledu su
sporazumi za zajedniku borbu protiv komunista u Sandaku, Crnoj Gori i Bosni
i Hercegovini. Sve to ima zadatke postavljene samo srenijem kraju da privede.
6. Kako vlada gleda na situaciju
Situacija se nee reiti u Srbiji ni na Balkanu. Otuda je ustanak u Srbiji
izlian. Ali taj ustanak moe srpski narod upropastiti. Otuda je i tetan.
Pretpostavimo da ustanak i uspe potpuno i bez rtava. Pretpostavimo da
Nemaka ne odvoji ni jednog vojnika sa Istonog fronta, pa ak da ne moe da
poalje ni svoje saveznike (Maare i Bugare), - a to je pretpostavka apsurdna
poto se zna ovde tano brojna gotovost i Nemake i njenih saveznika. Kad
Nemaka pobedi boljevike moe li da ponovo osvoji Srbiju? - Oigledno da.
Onda emu slui ustanak?
Onima koji misle da Nemaka nee pobediti boljevike i da e doiveti
krah, odgovaramo: kada e to biti? - Godine 1942. to je iskljueno. Takva
pretpostavka dolazi u obzir, ako Nemaka ne uspe da postigne 1942. svoje

objekte na Istoku, pa se rat nastavi i dalje, a ovo dotera do sloma Nemake bilo
tek docnije dok se naorua Amerika i spremi Engleska.
Pa lepo! Neka nas ostave na miru sa tom pretpostavkom dok se ona ne
pone ostvarivati. To zasada nije uopte na vidiku. A ako srpski narod sad poe u
borbu, a te pretpostavke treba da se ostvare tek docnije, onda e srpski narod biti,
ba da Nemaka i rat izgubi, istrebljen. Srbija i srpski narod e predstavljati
groblje i pusto.
iji je interes da tako bude? - Kraljevski, srpski, ni jugoslovenski nije.
Prema tome, neka se Vladi dozvoli da vodi kraljevsku i srpsku politiku, a ova je
kao seme goruiino...
I ona takvu politiku vodi i vodie je, makar je sa sviju strana odmagali,
napadali je i smetali joj.
Svima koji su brini za sluaj nemake pobede, Vlada prvo ukazuje da
pogledaju na eventualni rezultat nemakog poraza. U tom sluaju imamo
boljevizaciju Evrope, a ne pobedu Engleske. O tome u Evropi niko ne sumnja.
To mogu ne znati gospoda u Engleskoj ili Americi. Ali Evropljani to znaju. A ta
znai boljevizacija, to se moe znati kad se sagledaju rezultati boljevizacije u
biolokom i ekonomskom pogledu u Rusiji. Tamo je bioloki ruski potencijal
smanjen. Duhovno su napravili pusto, automate, robote. A ekonomski je to beda
prema kojoj evropski pojmovi o sirotinji izgledaju kao bes...
Otuda prvo tu perspektivu treba imati u vidu, pa oceniti ta e biti sa
Evropom, pa prema tome i s Balkanom, za sluaj nemakog kraha, pa tek onda
raditi na ovome.
A onda, svi koji upravljaju sudbinom jednog naroda, ako nisu kockari,
moraju voditi rauna ba s obzirom na najgoru mogunost tj. za sluaj nemake
pobede.
Vladina politika ba s tom mogunou i rauna.
Smatra za zloin kad tako ne bi radila.
Ili kad bi radila kockarski, kao to se radilo 27. marta, pa sudbinu svojih
iduih pokolenja stavili na kartu Engleske i Amerike koje su pokazale da vode
povrnu i lakomislenu politiku longue vue u svojim ivotnim interesima.
Sigurno bi bilo bolje da nismo doli u ovaj poloaj. Ali za to ne
odgovaramo mi ve oni koji su nas rukovodili do sloma. Mi odgovaramo samo za
izvlaenje narodnih kola iz blata i provalije u koje nas je slom bacio.
Mi smo uspeli da naemo najbolju mogunost za ivot naroda s obzirom
na stanje u koje smo baeni.
Mi smo uspeli da uvamo i prava Kraljeva i interese narodne
najosnovnije. Mi emo to uiniti i za sluaj nemake pobede.
Za takav rad stojimo i pred Bogom i pred Kraljem i pred istorijom
odgovorni i ponosni smo to moemo tu odgovornost nositi.
Neka ovo znaju i neka dobro promisle i oni koji tu politiku ometaju,

posredno i neposredno, pa neka i oni tako vedra ela stanu pred Boga, pred
Kralja i pred istoriju na sud.299
Zato Ljoti alje ovaj izvetaj Kralju Jugoslavije, u vreme kada je Nemaka
bila gospodar Evrope i kada je izgledalo da e Nemaka vojska unititi sve prepreke na
Istoku i u Severnoj Africi? Da je Ljoti bio nemaki ovek, i da je eleo da vidi
nacizam u Srbiji ovo je bilo vreme, i to najbolje vreme, kada je on to otvoreno mogao
da kae i da radi na tome. Ljoti je raunao i na mogunost nemake pobede, a i na
nemaki poraz - i sam eril je raunao na obe mogunosti,300 ali za njega to nije u
tome trenutku najvanije. Za njega je tada, kada je pisao pismo i kada je nemaka
vojska bila gospodar njegove zemlje, bilo najvanije izvlaenje narodnih kola iz blata
i provalije u koju ih je slom bacio. ta vredi ako i saveznici pobede, a Srbija bude
pretvorena u groblja i pusto i narod bude istrebljen? Stvarno u ovome pismu on
moli Kralja da Nediu i njemu ne odmae u ovom poslu. Ljoti poruuje Kralju, koga
on naziva gospodarem, da e oni uvati prava Kraljeva i interese narodne
najosnovnije.
Ova korespondencija Ljotia iz okupiranog Beograda, u doba zenita Nemake
moi, sa Kraljem u Londonu, je veliki dokaz ne samo Ljotievog patriotizma i fakta da
nije bio nemaki ovek, ve i redak primer hrabrosti. Za ovakvo pismo, da je izbilo na
javnost, letela bi glava. Koliku je vanost Ljoti pridavao ovim kontaktima, ogleda se i
u injenici da je pisma poslao, iako je uvek postojala opasnost da, u sitnoj
propagandnoj politici, neko iz londonske vlade ova pisma publikuje.

Izmeu ludosti srpske i nemakog nerazumevanja

Poloaj vlade Milana Nedia bio je neobino teak. On sam taj svoj poloaj
prikazuje sledeim recima, onako kako ih Ljoti prenosi u ve pomenutom govoru u
Beogradu na Kolarevom univerzitetu:
Kako mi je? Ne mogu da izdrim. Teko mi je. Ima negde u prostoru
jedan put, to je srpski put. Taj put vodi sredinom jedne litice, put irok, - ree
general Nedi, izvadivi jednu pisaljku iz depa - koliko i ova moja pisaljka.
Kozja staza bila bi autostrada prema njemu. Ispod toga puta nalazi se ambis
ludosti srpske, a iznad toga puta nalazi se litica nemakog nerazumevanja i
nepoverenja. Kad bih mogao da proirim, - ree general Nedi - put na srpsku
stranu ja bih pobedio nemako nerazumevanje i nepoverenje, a kad bih mogao da
proirim put na nemaku stranu ja bih pobedio srpsku ludost. Ali ne mogu da
proirim ni na jednu ni na drugu stranu. Put je irok koliko je iroka jedna
pisaljka, ispod njega ambis, a iznad njega litica, pa ipak tim putem treba da se
spase ne jedan ovek, nego itav srpski narod. I nema drugog puta osim toga i
299
300

Ljotiev izvetaj Kralju.

Winston Churchill, Their Finest Hour, Hughton Mifflin Co., 56-57.

takvog puta.301
U svojoj knjizi Kontrarevolucija u Srbiji dr Milan Borkovi upotrebljava
mnogo dokumenata, koja nedvosmisleno pokazuju da su Nedieva vlada i Komesarska
uprava pre nje radili za dobro srpskoga naroda - i to pod vrlo tekim i esto
poniavajuim okolnostima.
U jednom dokumentu, koji Borkovi naziva memorandumom koji su podneli
Savetu komesara 23. avgusta 1941. godine komesari Milosav Vasiljevi, Stevan
Ivani, sa Ivanievim pomonikom Darkom Petroviem, stoji sledee:
U praksi, okupaciona nemaka vlast nije odredila stvarne granice
nadlenosti te srpske vlasti, tako da praktino srpska vlast nije imala svoj
iskljuivi krug nadlenosti, ve se okupaciona vlast mogla svakog trenutka i u
svaku stvar umeati, preko koga bilo svog organa.302
Borkovi komentarie jo jedan izvetaj Milosava Vasiljevia, pisan
polovinom 1942. godine. Tu se kae da Vasiljevi istie da je poniavajue biti dan
takve vlade, a pogotovu njen predsednik, i on zato predlae ostavku cele vlade.303
Nedi se septembra 1942 godine nosio milju da podnese ostavku. Borkovi
komentarie:
Meutim, veliko je pitanje da li je Nedi ikada ozbiljno mislio da
demisionira ili je hteo na taj nain da ucenjuje Nemake okupacione vlasti. Jer,
oigledno je da Nemci nisu mogli pronai pogodniju linost za ovaj poloaj.
Moda je Nedi zaista ucenjivao, da bi time mogao da titi interese srpskoga
naroda. Pisma Benclera, poslanika Ministarstva spoljnih poslova Nemake u
Beogradu, Nedia i Ribentropa iz toga vremena ukazuju na to.
Iz tih pisama, na koja se Borkovi poziva, vidi se da je Nedi hteo da sprei
oduzimanje velikih koliina ita, da sprei progone Srba u Sremu, da se oslobodi
meanja raznih nemakih ustanova u rad vlade, da se pomogne izbeglicama, da se
otkloni bugarska okupacija, da oruani odredi ostanu pod njegovom vladom, da se ne
poveavaju finansijski zahtevi okupatora, da se bolesni ratni zarobljenici puste svojim
kuama.
Najvaniji razlog za mogunost ostavke bilo je pitanje ishrane. Povodom toga
Nedi kae:
No ta se aa gorine prelila kada je Ekonomski tab, nasuprot obeanju
koje je dao stanovnitvu da nee nikakve namirnice izvoziti iz Srbije, naredio
nemakim i bugarskim trupama da prinudno oduzimaju hranu od stanovnitva, i
kada je poeo da je izvozi, bez saglasnosti srpske Vlade, bez obzira na
301

Pozadina rata i njen gospodar, 104-105.

Borkovi, knjiga prva, 41.
303
Isto, 308.
302

prehrambenu situaciju stanovnitva i njegove potrebe za odravanje stoke i

semena za narednu etvu.
Ribentrop je najzad obeao bolji tretman srpske vlade, intervenciju u Zagrebu
radi zatite srpskog ivlja u Sremu i putanje bolesnih ratnih zarobljenika. Naglasio je
da je bugarska okupacija samo privremena. to se izvoza ita tie, ono to je za Nedia
u tom trenutku bilo najvanije, Ribentrop je rekao da se definitivna odluka po tome
pitanju donese kad etva bude zavrena.
Vlada Nedieva je ostala. Dva ministra, Olan i Marjanovi, oba lanovi
Zbora, dali su ostavke.304
Borkovi ne registruje, namerno ili sluajno, ta je najzad bilo sa izvozom ita.
Boko Kosti u svojoj knjizi Za istoriju naih dana, povodom te krize, kae:
Pred ovako odlunim stavom generala Milana Nedia, Nemci su
odustali od svoje prvobitne namere i izvezli su ove godine iz Srbije samo jednu
manju koliinu ita, i to poto su zadovoljili potrebe naroda.305
U vezi izvoza ita za Nemaku Benzler kae u jednom pismu svome
pretpostavljenome u Berlinu, da je sukob oko ita reen kompromisom.306

Pomo ratnim zarobljenicima

Nedieva vlada je uinila puno napora da se pomogne ratnih zarobljenika iako
su Nemake vlasti pokuavale da to ometaju. Borkovi kae:
Mora se priznati da je Nedieva vlada ulagala izvesne napore (Borkovi
hoe ovakve napore Nedia da umanji upotrebom rei izvesne - primedba M.
P.) kod nemakih okupacionih vlasti u Srbiji da poloaj zarobljenika bude
podnoljiviji. Pre svega preduzeto je organizovano masovno slanje paketa
zarobljenicima...
Zatim Borkovi registruje da su kroz celu zemlju osnovani odbori za zatitu i
pomo porodicama ratnih zarobljenika.307

304

Isto, 359-372.
Kosti, Za istoriju..., 101.
306
Akten zur Deutschen auswaertigen Politik 1918-1945, Serie E 1941-1945, Band V, Goettingen,
1978.
307
Borkovi, knjiga prva, 187-188.
305

Briga o kolstvu
Prosvetne vlasti su nastojale da se u kolama redovno odrava nastava. Gotovo
sve osnovne kole i veina gimnazija, kae Borkovi, radile su od jeseni 1941. godine.
Takoe se radilo na putanju profesora i uitelja iz zarobljenitva.308 Redovna nastava
na univerzitetu u Beogradu nije dozvoljena iako se Nedieva vlada zalagala da se
nastava nastavi.

Selo ostaje izvor hrane

Vlada Milana Nedia posvetila je veliku panju selu. Ta panja je bila
politike i ekonomske prirode. Za Nedia je bilo vano da selo ne padne pod uticaj
onih koji su pokuavali da ometaju mir u Srbiji. A takoe bilo je vano da seljaci
proizvedu to vie hrane. Radi toga je vlada insistirala na obnavljanju zemljoradnikih
zadruga, na proizvodnji poljoprivrednih alata, pravljenju raznih planova proizvodnje,
zapoljavanju poljoprivrednih strunjaka. (Ovim Nedievim naporima Borkovi
posveuje dosta panje.) Nedi je esto i slao apele selu:
Nee biti hleba za narod, ni hrane za stoku, niti pomoi za nau brau
izbeglice i one iz nerodnih krajeva. Nastae glad. Sa njome doi e vazdanji
njen drugar: boletina. Ve sada se osea nestaica u hrani u mnogim krajevima,
a ta e biti u martu, aprilu, junu. Pomor je siguran. Brao! Da ne bi nastupila
glad idue zime 1942-1943. godine, smatrajte za najveu i najsvetiju dunost da
izvrite sada proletnju setvu u to veem obimu i sa unapred smiljenim
planom.309
Seljak je posluao. U Ljotievom izvetaju Kralju se kae da seljak nema volje
da sabotira privredni rad. Zahvaljujui takvoj politici Vlade, narod je imao dovoljno
hrane da proe bez gladi. Vremenom hranbena situacija se poboljavala. 1943, a
naroito 1944. hrane je u Srbiji bilo u izobilju. I Ficroj Maklin, ef britanske misije pri
partizanskom Vrhovnom tabu zabeleio je, dok je putovao po Srbiji septembra 1944.
godine, da je u njoj bilo hrane u izobilju.310
(A dr Dragoljub Jovanovi - pre rata voa levih zemljoradnika, pred kraj rata
prilazi komunistima, u prvim posleratnim danima uestvuje u stvaranju i uvrivanju
nove vlasti, da bi najzad bio uhapen kao inostrani pijun - pie, u zatvoru, svoje
uspomene na ljude i dogaaje naslovljene Ljudi, ljudi.... Govorei o Sretenu ujoviu,
jednom od elnika Komunistikog pokreta, koji je i sam, docnije, kao
kominformovac, zavrio u zatvoru, dr Jovanovi, po beogradskoj Dugi broj 420 od
308

Isto, 81.
Isto, knjiga druga, 20.
310
Fitzroy Maclean, Eastern Approaches, Jonathan Cape, London, 492.
309

31.3 do 13.4.1990, pie, izmeu ostalog, i sledee:

Krajem septembra ili poetkom oktobra 1944. nalazio se (ujovi primedba M. P.) u Valjevu, zajedno sa tabom Prve armije. U Srbiju je uao...
zajedno sa Pekom Dapeviem. O tome mi je priao kad smo se sastali... u
Katievoj ulici. Obojicu ih je impresioniralo kako se u Srbiji ne oseaju tragovi
rata, dok su krajevi kroz koje su prolazili bili porueni i popaljeni, bez ljudstva i
bez stoke, sa unitenim vonjacima i neobraenim poljima. Seljaci su mirno
poslovali oko kua i plotova, kokoi su eprkale po bunjitima, iz tala i sa polja
javljala su se goveda, u dvoritima su groktale svinje.
- Bre, Peko, ovde kao da nije bio rat!
Otvoren i iskren kakav je bio, ujovi nije ni oseao da je na taj nain
odavao priznanje narodnom izdajniku i ocu Srbije Milanu Nediu, pa i samom
Drai Mihailoviu, koji nije doputao da se izazivaju Nemci i izlae streljanju i
odvoenju srpski narod. (podvukla Duga)
Borkovi ne voli ovakvu Nedievu politiku kojoj, kao to smo videli, ak i
ujovi, nehotice, odaje priznanje. On samo vidi da su Nemci imali od toga koristi. A
kao da zaboravlja da je i srpski narod morao da jede. On istie kako su komunisti na
selu sabotirali ovakav rad Nedieve vlade i kako je seljak unitavao znatan deo
poljoprivrednih proizvoda, kako ne bi pali u ruke Nemcima ili ih krio u sklonita i
predavao tabovima partizanskih odreda.311 Srea je za srpski narod da su ovakvi
sluajevi bili retki. Da je seljak ovako postupao, narod bi teko nastradao od gladi, dok
Nemci ne bi mnogo izgubili - oni bi uzeli svoj deo, s tom razlikom to bi se mnogo
srpskih ivota ugasilo, a mnoga bi ognjita ostala spaljena i pusta.

Pomo izbeglicama
Izbeglice i preseljena lica bili su za Srbiju ozbiljan problem. Borkovi se
osvre na taj problem:
Sve u svemu to je ogromna cifra (Borkovi misli da je bilo oko 400.000
izbeglica - primedba M. P.) Bilo je veoma teko nai prebivalite za toliki broj
ljudi; smestiti ih, ishraniti, obui; drugim reima, obezbediti im ivotnu
egzistenciju... Moe se bez preterivanja rei da su i Savet komesara Milana
Aimovia i docnije Nedieva vlada ovom problemu dali pozitivan doprinos.312
Borkovi je nekako u sebi pronaao dovoljno snage da na ovom pitanju oda
priznanje komesarima i Nedievoj vladi, ali se odmah vraa na svoj uobiajeni
311
312

Borkovi, knjiga druga, 24.

Borkovi, knjiga prva, 200, 205.

cinizam, i nastavlja:
To je jedna od retkih njihovih akcija koja nije bila uperena protiv
interesa naroda i koja je imala humani karakter. I jedna i druga kvislinka
garnitura pokuale su da steknu izvesnu popularnost u masama, jer su spasavali
Srbe.313
O administrativnim telima koja su se starala o izbeglicama, Borkovi kae
sledee:
Tokom 1941. formirano je u Srbiji vie institucija, iji je iskljuivi
zadatak bio da vode brigu o prihvatanju, smetaju, ishrani i drugim ivotnim
potrebama, uopte o egzistenciji ogromnog broja izbeglica i preseljenika.314
U svojoj ve pomenutoj knjizi dr Slobodan D. Miloevi opisuje rad oko
smetaja izbeglica i preseljenika. Po njemu, sve je predvieno to je bilo potrebno za
to bri smetaj i obezbeenje najvanijeg: izvren je popis praznih i naputenih kua;
naena su domainstva koja su trebalo da prihvate izbeglice; obezbeena su prevozna
sredstva eleznicom ili pak nekim drugim vozilom, spremana je hrana i najpotrebnije
stvari za spavanje; predviene su higijenske mere; pozivaju se graani da pomognu
vlastima da se smetaj izvri to bre socijalno i to pravednije. Miloevi kae da
nije uvek ilo kao to je predviano.315
Vanrednim merama omogueno je izbeglicama da promene jugoslovenski
novac u novac srpske Narodne banke.316
Prilikom smetaja vodilo se rauna i o raznim detaljima, kao na primer o
zanimanjima: graevinski inenjeri, geodeti i slino naseljavani su du Morave,
Resave i Dunava, gde je trebalo raditi na isuivanju zemljita; umari i umarski
inenjeri smeteni su po optinama gde je trebalo da se vri poumljavanje; lekarsko
osoblje po selima gde je trebalo da osnuju zdravstvene stanice, itd.317
Zbrinjavanju izbeglike dece bez roditelja i druge siromane dece, posveena
je naroita panja. Miloevi kae:
Valja da se istakne da je posebna panja bila poklonjena deci, kako onoj
koja su ostala bez roditelja, tako i onoj koja potiu iz siromanih porodica, a nisu
izbeglika.318
Miloevi posveuje dosta prostora svoje knjige panji koja je ukazivana ovoj
deci. On se zabavlja njihovim smetajem, prehranom, higijenskim merama,
313

Isto, 205.
Isto, 207.
315
Dr Slobodan Miloevi, Izbeglice i preseljenici na teritoriji okupirane Jugoslavije 1941-1945,
Institut za savremenu istoriju, Beograd, 254.
316
Isto, 254.
317
Isto, 258-259.
318
Isto, 293.
314

kolovanjem. Prema Boku Kostiu, u Srbiji toga doba je bilo oko 86.000 dece o
kojima je brinula Nedieva vlada.319

Pomaganje Srba van Srbije

Komesarska uprava, vlada Milana Nedia, Sveti sinod Srpske pravoslavne
crkve, Dimitrije Ljoti pokuavali su da zatite srpski ivalj van teritorije okupirane
Srbije. Oni to nisu mogli da uine vojskom ili pak kakvim ekonomskim sankcijama:
jedino im je ostalo da - mole. Jo u maju 1941. takva molba otila je Vatikanu. U
izvetaju koji je Ljoti poslao Kralju kae se:
Traili smo zatitu od Svete Stolice jo u maju. Na to nam je
odgovoreno da je Zakon - naredba od 26. juna Poglavnikova o smrtnoj kazni za
napad na Srbe, posledica akcije Katolike crkve. Meutim, tek posle toga je
napad uviestruen, a i prelaz u katoliku veru.
Borivoje Karapandi, u svojoj knjizi Graanski rat u Srbiji, kae da je
Dimitrije Ljoti napisao jedan memorandum beogradskom Nadbiskupu Ujiu, molei
ga da se zauzme za Srbe u NDH.320 Ovo isto tvrdi Milan Aimovi komesar
Ministarstva unutranjih poslova u razgovoru sa Patrijarhom Gavrilom odranom 22.
juna 1941. godine. Ovaj razgovor je zabeleen u knjizi Memoari Patrijarha srpskog
Gavrila.321 Karapandzi takoe tvrdi da je Ljoti bio inicijator poznatog
memoranduma Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve upuenog Jugoslovenskoj
vladi u London. Ovaj memorandum preneo je dr Milo Sekuli u Carigrad krajem
septembra 1941. godine. Namera ovog memoranduma je bila da se svetska javnost
upozna sa ustakim zloinima poinjenim u NDH. Oekivalo se da e poloaj Srba u
NDH biti poboljan posle reakcije koju bi memorandum izazvao u demokratskom
svetu. Naalost, Simovieva vlada, zahvaljujui unutranjem trvenju, a i kukaviluku,
nikada nije koristila ovaj memorandum. Treba da se napomene da je ovaj
memorandum bio kopija memoranduma dostavljenog generalu Dankelmanu,
Nemakom vojnom zapovedniku u Srbiji. Komesarska uprava alje u junu jedan apel
vojnom zapovedniku Srbije, generalu rederu, u kome se moli da se zaustave pokolji
Srba u NDH, kao i u ostalim krajevima okupiranim od strane Maara i Bugara.322 Mi
smo ve napomenuli nameru Nedia da podnese ostavku 1942. godine. Jedan od
razloga je bio i progon Srba u Sremu pred vratima Beograda. Ribentrop, da bi zadrao
Nedia, izmeu ostalog obeava da e intervenisati u Zagrebu.
Kada govori o pripremama za prihvatanje izbeglica i raseljenika Miloevi
kae da su te pripreme vrile kvislinke vlasti. Borkovi naziva Nedia izdajnikom i
319

Kosti, Istina o Milanu Nediu, 44.

Bor. M. Karapandzi, Graanski rat u Srbiji, Kliveland, Ohajo, 1958, 40.
321
Doi, 524.
322
Borkovi, knjiga prva, 204.
320

zadovoljan je kaznom koja je snala Nedia:

Ali, ipak, Milan Nedi i veina njegovih saradnika nisu mogli izbei
kaznu zbog zloina koje su poinili nad sopstvenim narodom. Vraeni su opet u
Srbiju da im taj isti narod sudi na osnovu zakona nove socijalistike
Jugoslavije.323

Narodni sud i narodni sud

Interesantno bi bilo uti od naunika dr Milana Borkovia koji je to narodni
sud sudio generalu Milanu Nediu. Zvanina verzija je da se prilikom sprovoenja
Nedi otrgao od sprovodnika i iskoio kroz prozor. Teko je verovati da je Nedia
sprovodio samo jedan straar. Jo je tee verovati da je 68-ogodinji Nedi, inae
krupan i teak ovek, mogao da se odvoji od sprovodnika i da skoi kroz prozor, koji
je bio bar jedan metar iznad poda i po svoj prilici zatvoren, jer se radilo o zimskom
danu. Nedi je ubijen u zatvoru, jer iz izvesnih razloga komunistika vlada nije smela
da ga izvede pred narodni sud nove socijalistike Jugoslavije.
Da pretpostavka o Nedievom ubistvu ima osnove svedoi nehotice i Milovan
ilas.
Krajem rata - kae ilas - partizani su uhvatili (Milana Nedia) i
reeno je da je on za vreme istranog ispitivanja izvrio samoubistvo.324
(Partizani nisu uhvatili Nedia. Njega su veliki saveznici predali
partizanima - primedba M. P.)
Reeno je, kae ilas. Kome reeno? Srpskom narodu? Da! Ali nikako
njemu, ilasu. Neverovatno je pretpostaviti da on nije znao ta se dogodilo sa
Nediem. Teko je odvojiti se od pretpostavke da ilas nije bio jedan od onih koji su
odluivali sudbinu Nedia. ilas ne kae kategorino da je Nedi izvrio samoubistvo,
a da je zaista tako bilo, on ne bi imao razloga da to ne kae. Za one koji znaju kakav je
poloaj ilas imao 1946. godine, njegovo reeno je stvarno znai Nedi je ubijen.
Kao istoriar, dr Milan Borkovi sigurno je upoznat sa ulogom narodnih
sudova. Narodni sudovi su skidali glave stotinama hiljada irom SSSR-a, ak su ti
narodni sudovi hiljade najboljih Staljinovih saradnika nali krivim. Nacisti su kroz te
narodne sudove - naroito posle atentata na Hitlera - hiljade svojih protivnika poslali
na strelite. Narodni sudovi nove socijalistike Jugoslavije unitili su hiljadama
nevinih ivota.
U zakljuku svoje prve knjige Borkovi kae:
Milan Nedi je imao tu sreu da bude na elu takozvane vlade
323
324

Isto, 403.
Milovan ilas, Wartime, A Harvest/HBJ Book, New York-London 1980, 454.

narodnoga spasa vie od tri godine... Mnoga ponienja za to vreme doiveo je on

sa svojim ministrima i ostalim kvislinkim funkcionerima. Meutim, uprkos
svemu, stoiki je podneo mnoge zloine i maltretiranja koja su Nemci vrili nad
stanovnitvom Srbije.325
Ratko Pareanin, u jednoj od svojih knjiga, sea se jedne epizode koja je na
njega ostavila snaan utisak. On kae:
Negde prvih meseci nae nesree, bie da je to bilo krajem juna 1941.
godine, iao sam sa Ljotiem do dr Turnera. Ili smo od Njegoeve ulice, pa
Kralj Milanovom ka Terazijama. On je iao s desna, a ja sa leve strane. Palo mi
je u oi da ga prolaznici mnogo pozdravljaju, skidaju eire, saginju glave.
Nikada to ranije nisam mogao da zapazim, a iao sam vie puta pre rata sa
Ljotiem glavnim ulicama Beograda. Odakle to najednom, odakle ga toliki sada
poznaju, mislio sam u sebi. I hteo sam da na to skrenem panju Ljotiu. On je
svakome odzdravljao. Najednom mi se okrenu i ree: Vidi, moj Ratko, kako me
sad pozdravljaju, a u sebi misle da sam Vuk Brankovi, da sam gori od Vuka.326
Moda bi Borkovi i ovo Ljotievo saznanje, da ga svet nepravedno
izjednaava sa Vukom Brankoviem, nazvao poniavanjem. Borkovi nam kae kako
su narodni sudovi nove socijalistike Jugoslavije postupali sa onima koji su prolazili
kroz ovakva ponienja.
Ali postoji jedan drugi sud, takoe narodni, koji je takvu vrstu poniavanja
krunisao oreolom muenika i heroja. U narodnoj pesmi Knez Ivan Kneevi
susreemo se takoe sa jednim kolaboraterom i izdajnikom.
Za vreme Prvog srpskog ustanka, turska vojska pod komandom Kulinkapetana je pola ka Srbiji da pomogne guenju ustanka. Kada je Kulin doao u
Semberiju, knez Ivan Kneevi od Semberije glava nije ih doekao gerilom i
sabotaom, ve uslugama. On stie Kulinovo poverenje. On prihvata Kulinovu ponudu
da se pobratime. Tako knez Ivan spasava svoju kneevinu. Pri povratku iz Mave, koju
je spalio i narod pobio, Kulin vodi sa sobom 300 robinja. Knez Ivan, teko potresen
sudbinom robinja, odlazi Kulinu sa namerom da ih spase. On zna da silom ne moe da
uini ita. On laska Kulinu. Kulin mu daje na poklon 30 robinja, ali knez hoe sve. On
kriom, od naroda kupi pare i nudi svu svoju imovinu da otkupi tursko roblje. Narodni
pesnik, koji je o mnogim dogaajima i ljudima dao svoj sud, doao je do zakljuka da
ovozemaljska zahvalnost nije dovoljna za ovo delo kneza Ivana:
Blago Ivi i Ivinoj dui
I to Ivi niko ne pripozna
I Ivanu kogod i zahvali
A kamo li Ivanu da plati.
325
326

Borkovi, knjiga prva, 403.

Pareanin, 504-505.

Ivanu e Ristos Gospod platit

Kada Ivan bude na ispitu.
Vuk Karadi, koji je imao prilike da vidi kneza Ivana Kneevia, kae za
njega:
On je najprije postao svima poznat u Jadru i u Mavi i u cijelom
ljudstvu slave i asti vrijedan 1806-te godine, kad je to dobriko roblje otkupio...
Tako je, dakle, Ivana Kneevia ve odavno poerala srea, kao mloge potene i
znamene ljude na ovome svijetu. - On je u Srijemu proavijeh godina, bio
siromaniji nego iko u njegovoj kneevini; a Bog zna i sad kako ivi: ali Ristos
Gospod, kad stane svakome plaati po svome delu, platie i njemu za sva dobra
to je kome poinio, i naknadie mu za sve muke to je podnijo na ovome svijetu,
a narod srpski, dokle go svojim jezikom uzgovori, pjevae mu ime i s najveim
potovanjem i blagodarnosti opominjae ga se.327
Ovakav nain reavanja narodnih problema nije usamljen. Knjeginja Milica,
Despot Stevan, ure Brankovi, Knez Milo, knez Mihajlo, Nikola Pai - svi su oni
prolazili kroz ponienja, ali uvek su vodili rauna na prvom mestu o interesima
naroda. Ljoti tako i postavlja stvari kad u martu 1944. godine na Kolarevom
univerzitetu govori o Nedievom putu koji je ovaj izabrao:
General Nedi nije se ni trudio da dobije blagoslov Londona, ni
blagoslov Vaingtona, ni blagoslov Moskve. General Nedi se ak nije trudio da
dobije blagoslov Berlina za ovaj put. Za blagoslov on se obratio srpskoj istoriji, i
po njenom najviem i najtraginijem delu, onome gde izgleda da je zemlja naa
Nebesima najdraa, - onome pokosovskom, gde je narod porobljen voen od
Knjeginje Milice, Visokog Stevana, ura Smederevca, srpskih patrijaraha,
naao prvo sebe i svoju duu, pa potom naao svoju slobodu. General Nedi se
trudio da nae takav put koji odgovara ivotnim interesima srpskog naroda.328

327
328

Srpske narodne pesme, Srpska misao, knjiga 36-37, Melburn, Australija, 1971, 219-220.
Pozadina rata..., 204.

9. OBMANE NARODNO-OSLOBODILAKE
BORBE

Dr Mladen Stefanovi u elji da lanove Zbora iz perioda 1941-1945 prikae

kao kvislinge i izdajnike, stvara kod itaoca svoje knjige utisak da je KPJ u Srbiji bila
jedini branilac narodnih interesa.
Komunistiku revoluciju u Srbiji on naziva narodnim ustankom. Za njega je
tzv. narodnooslobodilaki pokret bio izraz oslobodilakih i socijalnorevolucionarnih tenji vlastitog naroda. On tvrdi da je postojao nekakav
revolucionarni pokret masa, koji je pod okriljem KPJ dobio iroke razmere.
Stefanovi ne proputa da naglasi da su Ljoti i njegove pristalice bile uvek protiv
toga narodnog ustanka i revolucionarnih i oslobodilakih tenji naroda. On,
stvarno, izjednaava narod, gotovo itav narod, sa Komunistikom partijom
Jugoslavije.
Kao to ni pred rat (a na to smo se ve osvrnuli), tako ni za vreme rata,
komunisti nisu nikada branili stvarne narodne interese. Naprotiv!

Moral ili nemoral komunistike revolucije

Komunisti su srpskom narodu naneli niz nepotrebnih nesrea. Na neke od njih
mi smo se ve osvrnuli.
U sledeim redovima pokazaemo da komunisti nisu vodili rauna o ljudskim
ivotima i da je njihova takozvana narodnooslobodilaka borba samo jedna velika
obmana. Ukazaemo, takoe, na sutinu njihove revolucije, koja, kako kae ilas, ne
vodi rauna o moralistima, istoriarima i politikim naunicima i kada ivoti
pojedinaca imaju drugostepeni znaaj.329
Kao odjek navedenih ilasovih rei uju se i rei Moe Pijade, koga dr
Mladen Stefanovi naziva prvi zakonodavac nove Jugoslavije:
... zakonito (je) samo ono to pomae interese NOB i da je nezakonito
sve ono to je tome protivno i to je za njega tetno. Sam taj princip, koji je
iznikao iz samih zakona narodne borbe, koja je bila prirodni, sastavni deo svesti i
portvovanja narodnih boraca, bio je dovoljan za besprekorno funkcionisanje

329

Urban, 22.

svih naih organa vlasti kroz teke godine oslobodilake borbe.330

Dr Avram Levi, koji je 1941. bio komesar partizanske bolnice u Uicu,
dopunjuje prvog zakonodavca nove Jugoslavije:
Mi moemo da uspemo samo onda ako ruimo temelje staroga drutva.
Zato se u teoriji i u praksi obaramo na graansku dravu kao na materijalnu
pojavu i na njene duhovne oslonce: veru, nacionalizam, porodicu, moral... Da bi
se to postiglo mi ne prezamo ni od kakvog sredstva.331
Moral kojim se zabavljaju ilas, Pijade i Levi nije nikakva novina za
komuniste. Ponikao u Oktobarskoj revoluciji 1917. ovakav moral, u ime vladavine
proletarijata, odobrava ropstvo, koncentracione logore, glad i smrt miliona; glorifikuje
slobodu i istie antifaizam, a zatim odobrava paktiranje sa tim istim faizmom;
proklamuje prijateljstvo prema malim narodima, a zatim u ime nekakvog idealizma,
porobljava iste narode. Moralno je sve to koristi ostvarenju svetske revolucije.
Komunistika partija Jugoslavije takoe je bila inspirisana tim moralnim
principima. Komunisti su njima bili rukovoeni 22. juna 1941. godine, kada su
prihvatili poziv Moskve da brane SSSR, 7. jula u Beloj Crkvi kada su ubili dva
andarma, u Mavi i Podrinju meseca septembra, pred Kraljevom i Kragujevcem
oktobra 1941. kada su izazvali Nemce na krvave odmazde, u Bihau novembra 1942. u
Jajcu novembra 1943. (prvo i drugo zasedanje AVNOJ-a), u politikoj propagandi
protiv svojih neprijatelja, u pregovorima koje su Milovan ilas, Koa Popovi i
Vladimir Velebit, kao delegati Vrhovnog taba, vodili sa Nemcima marta meseca
1943. godine, u odnosu na erila, Ivana ubaia, Milana Grola i za vreme vlade
terora posle 20. oktobra 1944. godine.

Socijalna i politika revolucija

Parola o narodnooslobodilakoj borbi, kojom se i dr Stefanovi ponosi, je
jedna od najveih obmana koju komunisti lansiraju od samog poetka njihovog
ustanka. Njihovi istoriari pruaju puno dokaza da je socijalna i politika revolucija
ostala primarni cilj njihove borbe, iako ti isti istoriari pokuavaju da tu revoluciju
proture pod imenom Narodnooslobodilake borbe.
Jo u maju 1941. godine (za vreme sastanka Centralnog komiteta), Tito je
planirao, kae Milovan ilas, da komunisti preuzmu vlast posle poraza Nemake i
tako da spree neku drugu partiju ili organizaciju da uini isto.
Od pomenutog sastanka Centralnog komiteta do 22. juna 1941. komunisti nisu
330
331

Slijepevi, 598.
Isto, 580.

niim uznemiravali ni organe vlasti (na teritoriji Srbije), niti pak nemake trupe. Po dr
Jovanu Marjanoviu, komunisti su, uglavnom, radili politiki, u okviru partije i
prikupljali oruje.332
Napad Nemake na Sovjetsku Uniju 22. juna izmenio je stav KPJ.
U svom telegramu od 22. juna Kominterna poziva komuniste Jugoslavije na
oruje:
Odbrana SSSR jeste istovremeno i odbrana naroda koje je okupirala
Nemaka. Narodima Jugoslavije pruena je mogunost da razviju svestranu
oslobodilaku borbu protiv nemakih podjarmljivaa... Uzmite u obzir da se u
sadanjoj etapi radi o osloboenju od faistikog podjarmljivanja, a ne o
socijalistikoj revoluciji.
U poruci od 28. juna 1941. Kominterna naglaava:
Cjela Partija je danas vojni aparat, svaki partijac duan je braniti SSSR,
svaki partijac danas je mobilizirani Crveni vojnik.333 (podvukao M. P.)
Vano je napomenuti da u poruci od 22. juna Moskvi je bilo jasno da sada kada je opstanak SSSR u opasnosti - mora da izbegava poziv na proletersku revoluciju,
jer njeni mogui saveznici u ratu protiv Nemake bie kapitalistike zemlje. Zato u
ovoj fazi samo naglasiti rat faizmu.
(Oigledno je da se Moskva ne odrie boljevike revolucije, a to ona
dokazuje 1944. i 1945. godine u Jugoslaviji, Bugarskoj, Maarskoj, Rumuniji, Poljskoj
i ehoslovakoj.)
Partizani su poeli svoju oruanu akciju na teritoriji Srbije 7. jula 1941. kada
su u Beloj Crkvi ubili dva srpska andarma. Jovan Marjanovi, u hronologiji
partizanskih akcija od 1. jula do 15. septembra navodi oko 1.200 raznih partizanskih
akcija. Objekti ovih akcija bili su: telefonske i telegrafske linije, eleznike pruge,
ambari sa itom, stogovi sena, novinarski kiosci, jedan rudnik, poreske uprave,
andarmerijske patrole, jedan manastir, jedna garaa, jedna kola Crvenog krsta, seoske
optine, a najvie seoske arhive. Marjanovi registruje 86 napada na nemake vojnike.
Po ovoj hronologiji Nemci su imali 64 mrtvih, 53 ranjena, 9 zarobljenih i 10
razoruanih.334
Analizom ovih akcija dolazi se do sledeih zakljuaka:
Akcije su bile drutveno-revolucionarnog karaktera. Dva ubijena andarma u
Beloj Crkvi vrili su svoju dunost predvienu aktom kapitulacije, kao i
meunarodnim ugovorima, ali, prema shvatanjima komunista, oni su bili nosioci
burujskog drutvenog sistema i kao takvi oni su opasni.
Poreske i seoske arhive nisu imale koristi za okupatora, ali one su oznaavale
332

Jovan Marjanovi, Ustanak i narodno-oslobodilaki pokret u Srbiji, Beograd, 1963, 54-70.

Vladimir Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita 2, 1981, 996.
334
Marjanovi, 446-507.
333

jedan poredak koga je trebalo ruiti.

Telefonske linije i eleznike pruge nisu takoe imale velike koristi za
okupatora. Vana linija Zagreb-Beograd-Ni-Solun nije ozbiljno bila ometana. A tete
ove vrste se brzo popravljaju.
Svu tetu nanesenu ovim sabotaama morao je da pokrije srpski narod iz
svojih, ionako oskudnih, sredstava.
Ako su navedeni gubici nemake vojske tani, onda je srpski narod morao da
plati sa 9.050 srpskih ivota po razmeri: za jednog mrtvog nemakog vojnika sto Srba,
a za jednog ranjenog pedeset mrtvih Srba.
Partizanske akcije toga vremena Stefanovi naziva narodni ustanak. U
stvari, to nije bio narodni ustanak. To je Komunistika partija po nareenju Moskve
donela odluku da na teritoriji Srbije brani Sovjetsku Uniju. Po nareenju Moskve, a ne
po elji srpskog naroda!
Broj boraca koji je uestvovao u oruanim akcijama protiv Nemaca ne moe
da opravda naziv narodni ustanak. Prema Jovanu Marjanoviu krajem novembra
1941. prebeglo je u Sandak oko 1.500 - 2.000 boraca, komandnog kadra, ranjenika i
neboraca, ostavljajui iza sebe 1.415 mrtvih, 80 ranjenih i 718 zarobljenih. U
zapadnoj Srbiji sedam odreda spalo je na 780 boraca. Prema jednom izvetaju M.
Markovia Poarevaki odred je bio sveden na etvrtinu.335 (Moda samo stotinak
ljudi - primedba M. P.) Prema Milanu Borkoviu partizani su imali prvih meseci 1943.
na teritoriji Srbije 1.200 boraca.336 U to vreme Srbija je imala preko etiri miliona
stanovnika. Da se tada u Srbiji nalo odraslih stanovnika pod orujem i u oruanim
akcijama protiv okupatora, onda bi se i moglo da govori o narodnom ustanku. Ako
se gornji podaci Marjanovia i Borkovia projektuju ka stvarnom broju ustanika pod
orujem, onda o nekom narodnom ustanku ne moe biti ni rei.
Milovan ilas u svojoj knjizi Ratno doba na vie mesta naglaava prvenstvo
socijalno-revolucionarnog momenta:
Vojnike operacije koje smo mi komunisti zapoeli bile su inspirisane
naom revolucionarnom ideologijom, meutim za narod koji je prilazio nama one
su predstavljale nastavljanje rata koji je razbijena i iscepana vojska Kraljevine
Jugoslavije ve bila izgubila337
Pa zatim:
Rat onako kako smo ga mi komunisti zamiljali nije bio samo
nacionalni rat. Komunisti su takvi da nita njih ne moe da pridobije, ak ni
nacionalna sloboda, ako nema izgleda za stvaranje specifine, ideoloki
revolucionarne zajednice.338 (podvukao M. P.)
U prolee 1942. partizanski Vrhovni tab, prema ilasu, pokuava da naglasi
335

Marjanovi, 157, 385, 398, 399.

Borkovi II, 12.
337
Wartime, 4.
338
Isto, 59.
336

kao najvanije: borba protiv okupatora.339 Meutim paljivim itanjem ove ilasove
knjige, kao i druge komunistike literature dolazi se do zakljuka da je glavni pokreta
komunistikih namera i akcija bila boljevizacija Jugoslavije, a ne borba protiv
Nemaca.
Dr Veselin ureti, analizirajui politiko raspoloenje u partizanima pri kraju
1942, kae:
U partizanskim jedinicama idejno-politiko poistoveenje sa SSSR-om
skoro da i nije imalo granica, a nisu bile rijetke ni pojave dravno-pravne
identifikacije, u smislu zahtjeva za potpunom sovjetizacijom.340

Doprinos NOV za osloboenje Jugoslavije

Pored oigledne istine da su partizanske jedinice teile ka idejno-politikom
poistoveavanju sa SSSR-om, jo oiglednije je da je Narodno-oslobodilaka vojska
imala najmanjeg udela u osloboenju Jugoslavije od okupatora. U prilog ovog tvrenja
moe se rei sledee:
1. Lidel Hart, britanski istoriar, analizirajui pokrete otpora u Evropi, dolazi
do zakljuka da su ti pokreti vrlo retko bili neto vie od besmislenog
uznemiravanja, sem ako nisu dejstvovali za vreme veih operacija koje su
apsorbovale glavnu panju neprijatelja. Takva besmislena uznemiravanja donosila su,
po Hartu, odmazde koje su bile mnogo tee, nego tete koje su nanosile
neprijatelju.341
Verner Rings, koji je obraivao teme iz savremene istorije, misli da je
saveznika vrhovna komanda tek posle nemakog napada na Drvar (25. maj 1944.
godine) smatrala da su partizanske snage u okviru opteg stratekog plana dobile
vojniku vrednost.342
U knjizi Nemake operacije na Balkanu, koja je spremljena prema nemakim
izvorima, kae se da su partizanske snage tek posle povlaenja nemakih trupa iz
Makedonije, Albanije i Crne Gore bile u mogunosti da fiziki doprinesu
osloboenju njihovih naroda. (Dakle, tek krajem 1944. i poetkom 1945.)343
2. U leto 1944. godine partizanske snage su zaista bile u mogunosti da
Nemcima priine vee nezgode. Samo te partizanske snage nisu upuene protiv
nemakih trupa, vanih komunikacija i rudnika ve su usmerene prema Srbiji s
339

Isto, 142-143.
ureti, 199.
341
Werner Rings, Life with Enemy, Doubleday, Inc., Garden City, New York, 1982, 266-267.
342
Isto, 273.
343
German Operationt in the Balkans, (Spring 1941-1944), Game Marketing Co., 1979, 189.
340

namerom da tuku snage Nedia i Mihailovia. Dok su sovjetske i bugarske trupe ile
sa istoka, dotle su partizanske divizije sa zapada i juga nadirale u Srbiju. Tito poruuje
tim jedinicama da se ne angauju u duge borbe (sa Nemcima), ve da sve svoje snage
bace u invaziju Srbije... nadirui kroz planine izmeu neprijateljskih snaga.344
U jednom izvetaju (amerikom) Stejt departmanu od 18. avgusta 1944.
godine iz Italije nagovetava se invazija Jugoslavije. Pisac izvetaja je uznemiren
poto e se ameriko oruje dato Titu upotrebiti ne za borbu protiv Nemaca, ve da se
ubijaju Srbi.345
3. U zauzimanju Beograda sovjetske trupe su odigrale glavnu ulogu. Lidel
Hart kae da je osloboenje glavnog grada bila posledica Tolbuhinovog
napredovanja... u kooperaciji sa partizanima346... Tada je kroz Srbiju prolo 35
sovjetskih divizija.
4. Sremski front je jo jedan od dokaza nesposobnosti NOV da tuku nemaku
vojsku u povlaenju. Posle 5 meseci partizani su uspeli da probiju nemaku odbranu i
to nepun mesec dana pre kapitulacije Nemake. Prema podacima kojima se Gojko
Nikoli koristi NOV je imala 34.024 mrtvih i oko 25.000 ranjenih. Nije jasno da li su
ovo bili gubici za celo vreme trajanja ovog fronta ili su to bili gubici pri proboju.347
Zato je partizanskom Vrhovnom tabu bio potreban ovaj proboj Sremskog
fronta? Vojniki razlozi? ilas kae da su ak dobronamerni uesnici u ovim
operacijama smatrali da su ove borbe bile nepotrebne, poto su Nemci ve bili u
procesu raspadanja.348 Politiki razlozi? Nije li mogunost, koja je naterala Vrhovni
tab na ovakav korak, bio strah da antikomunistike snage koje su se kretale ka
severozapadu ne budu pomognute od saveznika u borbi protiv partizana? ilas se
osvre na miljenja ove vrste. Moda namera oficira na vrhu da pokau da je NOV
spremna i za velike poduhvate? ilas kao da prihvata ovaj poslednji razlog. I on kae:
Emocionalni i moralni impulsi za proboj fronta u Sremu rasli su,
naroito posle januara 1945. kada su Nemci, iako slabi, ponjeli uspehe protiv
nae tri armije: u Sremu oni su napravili prodor, istina kratkotrajan i ne dubok, na
prostoru Prve armije; u severnoj Bosni, u odbrani Bijeljine, oni su pokazali uspeh
protiv Druge armije; a na Dravi oni su primorali Treu armiju da pree na levu
obalu u Maarsku.349
Dakle, januara 1945. godine, etiri meseca pre kapitulacije Nemake, nemake
trupe, iako u povlaenju - na koje su one bile primorane, ne napadima partizana, ve
zbog stanja na ostalim evropskim bojitima koja su odluivala ishod rata - pokazuju
344

Radoje i Zivan Kneevi, Sloboda ili smrt, Sijetl, SAD 1981, 369.
Foreign Relations of United States, Diplomatic Paper 1944, Volume IV, Europe, 1398.
346
Hart, 586.
347
Nikoli, 661.
348
Wartime, 441.
349
Isto, 441-442.
345

inicijativu i tuku armije NOV.

5. Sedam dana pre povlaenja Nemaca iz Beograda, nemake trupe naputaju
Atinu, poetkom novembra zatitnice nemakih trupa ulaze u Jugoslaviju.
Jo uvek u dobrom poretku - kae se u ve pomenutoj knjizi Nemake
operacije na Balkanu - jedinice armijskih grupa E i F kretale su se ka
severozapadu i osiguravale saobraaj na sporednim prugama i drumovima kojima
su se kretale njihove poslednje trupe iz Makedonije, Albanije i Crne Gore.350
U svojoj knjizi Kraj na Balkanu Karl Hnilcika, sluei se jugoslovenskim,
nemakim, britanskim, bugarskim i sovjetskim izvorima, daje detaljniji prikaz
povlaenja nemakih trupa sa Balkana. Prolazei kroz ovu knjigu stie se definitivan
utisak da je Tito uvao svoje snage od sukoba sa nemakim trupama. Ozbiljnije ih je
napadao par puta. Tek pri kraju, a naroito posle zvanine kapitulacije, partizani su
pobili hiljade golorukih nemakih oficira i vojnika.
Prema jednom planu napravljenom sa Maklinom, Titu je stavljeno u zadatak,
ako ne unitenje nemakih trupa, a ono bar oteavanje njihovog povlaenja. Partizani
nisu ni pokuali da izvre postavljeni zadatak. Hnilcika na vie mesta podvlai uspeno
povlaenje Nemake vojske:
Tragedija koja je snala nemaku armiju u Staljingradu i Rumuniji nije
se ponovila u Srbiji... Granii se sa udom da na ovom dugom maru od Grke
do Alpa ... i pored mnogobrojnih opasnosti... sve trupe su uspele da se probiju do
zaviaja.351
Dedijer se hvali da je 20. marta 1945. poela opta ofanziva Jugoslovenske
armije za definitivno osloboenje zemlje. Pored Prve armije, koja je probila Sremski
front, uestvovale su u drugim operacijama i Druga, i Trea i etvrta armija. U ovim
poslednjim operacijama, po Dedijeru, NOV imala je oko 30.000 poginulih i 70.000
ranjenih vojnika.352 (Ovde svakako nisu uraunati gubici u Sremu. Moe se
pretpostaviti da su ove pomenute jedinice NOV-a uestvovale u borbama protiv
etnika, ustaa, domobrana, srpskih dobrovoljaca i slovenakih antikomunistikih
trupa.)
6. Mi smo ukazali na dva miljenja po kojima je NOV bila sposobna za vee
vojnike zadatke: posle Nemakog napada na Drvar maja 1944. (jedno miljenje), i
krajem 1944 - poetkom 1945. (drugo miljenje). Ukazali smo i na to da NOV nije
ispunila takva oekivanja. Njena uloga u osloboenju Jugoslavije bila je minimalna.
Prethodnih ratnih godina partizani su imali vie sukoba sa Nemakom vojskom od
350

German Operations..., 189.

Karl Hnilicka, Das Ende auf dem Balkan 1944/45, Musterschmidt, Goettingen, 1970, 50-158.
352
Vladimir Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita 1, 1981, 391-392.
351

kojih su najpoznatiji takozvanih sedam ofanziva. Karakteristike tih ofanziva su

sledee:
a. Komunistikoj propagandi bilo je potrebno da NOV prikae kao borce za
osloboenje, i to od prvih dana okupacije. Ove operacije teko se mogu nazvati
ofanzivama: broj ljudstva i materijala, veliina prostora, i njihova strateka vrednost ne
zadovoljavaju pojam ofanziva. Nemci ih nisu tako zvali. Verner Rings naziva estu
ofanzivu protivgerilske operacije. Sedmu ofanzivu isto tako.353 U pomenutoj knjizi
Nemake operacije na Balkanu Druga ofanziva se naziva protivgerilske mere. Trea
ofanziva jedna druga operacija, etvrta ofanziva operacija, esta vea
antipartizanska operacija, Sedma operacija.354
b. U svim ovim nemakim ofanzivama partizani su imali velike gubitke. Ali
su uspeli uvek da se spasu totalnog unitenja. Posle svake ovakve ofanzive oni su
uspevali da se organizuju i poveaju svoje redove.
c. Sem prve, koja se deavala krajem novembra i poetkom decembra 1941. u
Srbiji, ostale su se odigrale u Bosni, kao i u prostoru Tara-Prozor-Jajce-Drvar-Biha.
Glavne partizanske snage, sa Titom na elu, sklanjali su se od Nemaca i Italijana u ove
teko prohodne krajeve, daleko od vanih objekata i komunikacija. Ove krajeve oni su
zvali osloboenim krajevima. Verner Rings, govorei o tim osloboenim
krajevima u toku druge polovine 1943. godine, kae da partizani ove krajeve nisu
oteli od Nemaca kroz borbu. Nemci su ih namerno, ali i nerado, ostavljali njima
(partizanima) - vojnika situacija koja nema nikakve veze sa pobedom ili porazom.
Rings takoe naglaava da i teritorija osloboena od etnika nije imala nikakve
vrednosti za saveznike.355
d. Partizanske snage, ali takoe i etnike, predstavljale su opasnost za
nemake vojnike, saobraajne i industrijske objekte. Ta opasnost naroito bi bila
velika u sluaju iskrcavanja saveznikih trupa na Balkan. Nemci su radi toga
zadravali vei broj svojih trupa, ali ne onoliko koliko dananji jugoslovenski istoriari
tvrde. Prema Dedijeru, krajem 1943. godine bilo je u Jugoslaviji 22 nemake
divizije,356 prema Duanu Pleni 24 divizije, meutim prema nemakim dokumentima
samo 13 divizija.357 Na celom Balkanu krajem 1943. godine bilo je, prema zvaninim
nemakim dokumentima, 20 divizija.358
e. Posle Sedme ofanzive (napad na Drvar) Tito je traio da ga Britanci prebace
u Italiju, poto je doao do zakljuka da je za njega nemogue da rukovodi
operacijama njegovih snaga dok je stalno progonjen kroz ume. Zatim je rekao i da je
izgubio kontakt sa gotovo svim formacijama pod njegovom komandom.359 Tako se
Tito, krajem maja ili poetkom juna, naao na ostrvu Visu. Takav zahtev za sigurnom
bazom moda je vojniki opravdan, ali mi se pitamo: kako je to bilo mogue da tolike
353

Rings, 271, 273.

German Operations, 142-143, 154, 169, 184.
355
Rings, 272.
356
Dedijer 1, 360.
357
Rings, 271.
358
German Operations, 166.
359
Maclean, 453.
354

partizanske divizije, o kojima komunistika propaganda govori, nisu bile u mogunosti

da zatite svoga vrhovnog komandanta, koji je pet meseci proveo van ratnih poprita
Jugoslavije - sve do posle pada Beograda?

*
Verner Rings, koji je studirao sve evropske pokrete otpora, doao je do
sledeeg zakljuka:
Jugoslovensko iskustvo ne razlikuje se od ostalih evropskih zemalja.
Uspesi naoruanih pokreta otpora mogli su da budu znaajni, ali gubici u
ivotima bili su ogromni, njihova vojnika vrednost ne tako vidna, a strateka
vrednost, za udo, mala.360
Kada se uporede ljudske i materijalne rtve koje je Jugoslavija imala, sa
ljudskim i materijalnim rtvama koje su ostale evropske zemlje imale, onda miljenje
Vernera Ringsa, kad je u pitanju jugoslovensko iskustvo, postaje jezivo tano.

Odnos prema neprijateljskim represalijama

Partizanski Vrhovni tab nije vodio rauna o ljudskim rtvama, pogotovu kada
se nije radilo o lanovima partije.
Veliki prijatelj partizana, Ficroj Maklin je to takoe zapazio:
Neprijateljske represalije nad civilnim stanovnitvom nisu mogle da
zaustave Tita (od njegovih vojnikih akcija). To je bio narodni rat. Celokupno
stanovnitvo je bilo na bojnom polju i imali su, kao i partizani, istu priliku da
poginu herojskom smru.361
Srbija iz jeseni 1941. je najbolji primer nepotovanja ljudskih ivota.
Komunistiki lideri su znali, kao to smo to ve ranije ukazali, za Nemake
pretnje. Nemci su te pretnje realizovali po prvi put avgusta 1941. kad su za jednog
ubijenog Nemakog vojnika streljali istog dana, na putu izmeu Valjeva i Kosjeria,
80 Srba. Posle toga, Nemci su produili da se svete za svoje ubijene vojnike i streljaju
u Prnjavoru 110 Srba, u Petlovai 132, u selu Jarebice 620, u Skeli 80, u krvavom
maru graana apca za Klenak 164, u apcu 40, u okolini apca 1.127. Ovakve

360
361

Rings, 273.
Fitzroy Maclean, Disputed Barricade, Jonathan Cape, London, 143.

odmazde esto su praene paljenjem itavih sela. Nemaki gubici bili su 15 vojnika.362
Posle ovih dogaaja partizansko vostvo je moralo da uvidi da Nemci izvrgavaju svoje
pretnje.
Vladimir Dedijer tvrdi da se u to doba na partizanskom vrhu verovalo u brzi
kraj rata: za dva meseca, do kraja godine.363 Nije iskljueno da je i verovanje u
brzi kraj Nemake bio jedan od razloga za ovakvo postupanje. Napadi na Nemce su se
produili, odmazde su se nizale.
Sa komunistima poinje da sarauje i pukovnik Dragoljub Mihailovi. Tako je
i dolo do etniko-komunistikih napada na Kraljevo i nemake jedinice u blizini
Kragujevca. Na dan 19, 20. i 21. oktobra 2.300 nevinih u Kraljevu i 2.300 (po
komunistikim izvorima 7.000) u Kragujevcu platilo je svojim ivotima. Nemci su
izvrili zloin u Kraljevu i Kragujevcu, kao i u drugim mestima Srbije, ali nita manji
nije ni zloin onih koji su izazvali ove represalije, pa pobegli. Nemci su bili
neprijatelji. Oni su objavili kakve su njihove namere.
Partizanski i etniki tabovi i komande su znali za Topliki ustanak iz 1917.
godine koji je kotao Srbiju 30.000 do 40.000 ivota. I ovaj dogaaj iz 1917. godine
trebalo je da bude opomena i pouka. Kosta Peanac, koji je predvodio ovaj ustanak u
Toplici, nije se pridruio ni Brozu, ni Mihailoviu za vreme Drugog svetskog rata. On
nije zaboravio rtve iz 1917. te je zato i saraivao sa Nediem. Ali, naalost, to nije
bio sluaj sa partizanskim i etnikim komandnim vrhovima u Srbiji.
U razgovoru sa generalom Lerom, nemakim komandantom Jugoistoka, Milan
Nedi kae da je u jesen 1941. godine izgubilo ivot 17.000 ljudi. Nije jasno da li su u
ove cifre uraunati i poginuli u oruanim sukobima.364 Teko je verovati da je za ovo
vreme poginulo na teritoriji Srbije vie od 150 Nemaca.
Prema jednom dokumentu Vrhovne komande Nemake vojske, od 7. aprila
1945. godine na Balkanu je ukupno poginulo 20.276, a nestalo 21.848 nemakih
vojnika, oficira i podoficira u vremenu od 22. juna 1941. do 31. marta 1945.365 Ovo su
bili gubici u borbama sa partizanima, grkim i albanskim gerilcima, sovjetskom
vojskom, bugarskom vojskom (posle 9. septembra 1944); saveznika bombardovanja
priinila su takoe gubitke nemakoj vojsci u povlaenju. Ako se moe verovati Peki
Dapeviu, Nemci su u borbama za Beograd oktobra 1944. Imali 17.000 poginulih i
9.000 zarobljenih.366 Ako se ovaj broj poginulih nemakih vojnika oduzme od
ukupnog broja poginulih na Balkanu, onda se moe rei da su nemaki gubici na
Balkanu bili zaista neznatni.
Kada se imaju u vidu ovi nemaki gubici, onda se rtve koje je Srbija platila
za 4-5 meseci u 1941. godini ne mogu pravdati ni vojnikim, ni politikim, a najmanje
moralnim razlozima.
A sada zamislimo ovakav scenario: partizani ubijaju 20.000 nemakih vojnika.
362

Krakov, 210; Kosti, 41-42, 51.

Dedijer 2, 388.
364
Bundesarchiv - Militaerarchiv, RW 40/32 von 29.8.1942, Gedaechtnisprotocol ueber Milan Nedic.
365
Percy R. Schramm, Kriegstagebuch des Oberkommandos der Wermacht, knjiga 8, Bernard &
Graefe Verlag, Muenchen, 1516.
366
Peko Dapevi, Za Beograd, Prosveta, Beograd, 220.
363

Ovaj gubitak, iako veliki, ne bi oslabio snage nemakih trupa, niti bi ta izmenio na
glavnim frontovima, koji su odluivali ishod rata. Nemci bi zato ubili 2 miliona Srba u
najboljim godinama, a da ne govorimo o zgaritima koja prate ovakve kaznene
poduhvate. To bi stvarno bilo unitenje jednog naroda. Milan Nedi, Dimitrije Ljoti,
srpski dobrovoljci i druge oruane snage pod komandom Milana Nedia, pa i sam
Draa Mihailovi - iako ne uvek odluno - radili su da spree ovakve nemake
odmazde. I oni su uspeli. Srbija je bila spaena.

Partizani ubijaju svoje politike protivnike

Komunisti su ubijali svoje politike protivnike. Ovde emo se detaljnije
osvrnuti na samo dva sluaja.
Poetkom avgusta 1941. blizu aka ubili su trgovca Mihajla Nikolia, samo
zato to je bio zbora. Na dan njegove sahrane, 8. avgusta, napali su na sprovod. U ve
pomenutoj hronologiji Marjanovi kae: Izvren je napad na ljotievce, prilikom
jedne sahrane. Od ljotievaca nije niko povreen, ali je jedan od napadaa platio
svojim ivotom. Nikoli je bio jedna od prvih rtava komunistikog terora, koji se
irio svuda gde su partizani prolazili.
esto su ta ubistva izvrena na zverski nain.
Dr oko Slijepevi prenosi iz Nae borbe opis ubistva svetenika VojislavaVoje Stojilovia iz Srednjeva, koga su komunisti uhvatili 16. septembra 1941. godine.
Vezali su ga i tako vezanog privezali za auto.
Trebalo je nesreni pop Voja da put od osam i po kilometara pree
trei brzinom od 37 km na sat. Vuen po blatu, sav krvav i modar, izranavljen i
teko izubijan i besvestan. U Rabrovo nije dovuen ni ovek, ni le, nekakva
krvava i prljava masa u obliku klade.
Zatim je nastalo jo strasnije:
Lomljenje je izvreno na taj nain to su ga ivoga i onesveenoga
savijali sve dotle dok mu se glava (temenom nazad) nije sastavila sa petama.
Tada potpuno prelomljeno (rastrzanjem) na dva dela, telo nesrenog popa Voje
bacili su na ledinu pored mlina u selu Rabrovu, gde je lealo na radost seoskih
pasa, puna tri dana.367
Razna ubistva graana Jugoslavije pominju takoe u svojim knjigama Bor. M.
Karapandi,368 Milovan ilas369 i Vladimir Dedijer370. Ta ubistva su teki zloini, bez
367

Slijepevi, 581-582.
Karapandi.
369
Wartime.
370
Dedijer, Novi prilozi..., 2.
368

obzira da li su posmatrana iz tadanje ili sadanje perspektive.

Bombardovanje Beograda i drugih gradova

U vezi bombardovanja naih gradova Stefanovi kae:
U toku aprila 1944. godine poela je aktivnije anglo-amerika avijacija
da napada i unitava nemake vojne strategijske objekte u mnogim gradovima
Jugoslavije... U toku tih napada stradao je i izvestan broj civilnog stanovnitva.
Ovo su domai izdajnici uzimali kao argumenat u propagandi, istiui kako
savezniki avioni nisu gaali nemake vojne ciljeve, ve ubijali srpski narod po
Titovoj elji i zahtevu.371
Istina je, pak, da je bombardovanje jugoslovenskih, naroito srpskih gradova,
jo jedan dokaz da komunisti nisu potovali ljudske ivote. Takoe je istina da je
bombardovanje naih gradova zahtevao partizanski Vrhovni tab, dakle: Tito lino i
CK KPJ.
Godine 1981. beogradska Politika objavila je seriju lanaka pod naslovom
Bombardovanje Beograda 1941. i 1944. od Velimira Petrovia. Ovom prilikom
Petrovi pokazuje faksimil jednog dokumenta ispod koga stoji ovo objanjenje:
Vrhovni tab NOV i POJ traio je od Komande saveznike avijacije za
Mediteran i Balkan, da tue iskljuivo vojne ciljeve, pa je 20. aprila 1944. godine
poslao ove precizne instrukcije da se to uini. Na ovom faksimilu moe se
proitati da je Vrhovni tab traio da se u Beogradu i drugim gradovima tuku
odreeni vojni objekti...
Pomenuti faksimil pominje sledee gradove: Sarajevo, Kraljevo, Kosovsku
Mitrovicu, Zagreb, Beograd, Ni, Skoplje, Brod, Vinkovce, Ljubljanu, Zidani Most,
Maribor, Sisak, Karlovac, Banja Luku, Novi Sad.372
Vladimir Dedijer objavljuje dokumenat Tito - Operativnim tabovima
NOVJ. Po ovom dokumentu Tito zahteva od Operativnih tabova da saveznikim
misijama daju obavetenja o neprijatelju i njegovim slagalitima:
...3. zahteve za bombardovanje trenutnih taktikih ciljeva neka
postavljaju sami tabovi. 4. V(rhovni) (tab NOV i POJ) e obezbediti
bombardovanja u skladu veih operacija naih snaga, strateg(ijska)
bombardovanja, davati prvenstvo bombardovanjima na pojedinim sektorima

371

Stefanovi, 267.
Velimir Petrovi, Bombardovanje Beograda 1941 i 1944, Politika, 15, 18, 22, 23. i 24. april
1981.

372

itd.373
Milovan ilas takoe tvrdi da su bombardovanja vrena po zahtevu Tita.374
U pomenutim lancima Petrovi daje izvesne podatke o rtvama:
rtava je bilo mnogo (na dan 18. maja - primedba M. P.), ali njihov broj
nikada nee moi da bude utvren. U naim arhivama malo je podataka o tome,
ali postoji navod da je Beograd samo 16. aprila (na Uskrs - primedba M. P.)
izgubio 2.000 svojih sugraana; o ranjenima se nigde ne govori.
Stradanja drugih naih gradova takoe nisu blie opisana. Pominje se da je
Niki od 4.000 stanovnika izgubio etvrtinu, a Podgorica od 15.000 stanovnika 2.500.375
Petrovi na drugom mestu za Podgoricu kae da je bombardovana 77 puta, da
su ostale samo etiri zgrade i da je od 10.000 stanovnika poginulo oko 3.000 ljudi.376
Leskovac je bombardovan 6. septembra 1944. na roendan Kralja Petra II. Povodom
ovog bombardovanja Petrovi kae:
Pretpostavlja se da je od ovog bombardovanja poginulo oko 4.000 nedunih
graana, a tek po neki Nemac i etnik.377
Za Zadar Petrovi kae da je bombardovan 20 puta, iako nije imao industrije i
vojnikih objekata.378
Interesantan je jedan detalj koji navodi dr Radoje Vukevi:
Tokom bombardovanja mnogih naih gradova sahranjene su hiljade ena i
dece, ali su svi nemaki arsenali ostali netaknuti. U podrumu palate Albanije, u sredini
Beograda, poginulo je 128 naih graana i samo - jedan Nemac.379
Pored hiljada mrtvih i ranjenih, nai su gradovi pretrpeli i ogromne materijalne
tete.
Petrovi i ilas, u nameri sa skinu krivicu sa Tita i Vrhovnog taba, krive
saveznike komande za ovakva bombardovanja. Petrovi naziva ova bombardovanja
savezniko razaranje Beograda. Zatim se pita:
Zato su bombardovale (letee tvrave) stambene etvrti, uprkos
izriitom zahtevu Vrhovnog taba Narodno oslobodilake vojske i partizanskih
373

Dedijer, Novi prilozi..., 2, 1071.

Wartime, 400.
375
Petrovi.
376
Isto.
377
Isto.
378
Isto.
379
Dr Radoje Vukevi, Od Teherana do Subaievog ustolienja, Njego, Chicago, sveska 10, 45.
374

odreda Jugoslavije upuenom saveznikoj Vrhovnoj komandi za Sredozemlje, da

se moraju bombardovati samo vojniki ciljevi...
...U to vreme saveznici su oslobaali zapadnu Evropu, iskrcavali se u
Normandiji, oslobaali zapadne porobljene drave, ali se nijednom gradu, za
vreme tih saveznikih intervencija nije dogodilo stradanje slino onom koje je
doiveo Beograd. Nisu tako tueni ni oni gradovi u Francuskoj, Belgiji,
Holandiji, u kojima su se nalazile vitalne odbrambene take nemake oruane
sile. Nejasno je zbog ega je na nae gradove dejstvovala strateka, umesto
taktika avijacija, koja je znatno preciznije gaala objekte.380
ilas, opet u nameri da skine odgovornost sa Tita i Vrhovnog taba, a,
razume se, i sa sebe, kao da je naao odgovor na ovo pitanje. On kae:
...mi smo sumnjali - i u to vreme verovali - da su Saveznici vrili
ovakvu vrstu bombardovanja da bi za nas komuniste napravili to vie tekoa u
posleratnom izgraivanju i upravljanju.381
Saveznike komande ne mogu da pravdaju ovakva bombardovanja, ak i da su
bila i opravdana sa vojnikog gledita. Oni su morali da uporeuju tete koje nanose
jednom prijateljskom narodu - teko napaenom - sa koristima koje su imali. Prilikom
bombardovanja pogoeni objekti su fotografisani, a i preko obavetajnih kanala
dobijali su obavetenja o ciljevima koje su pogodili. Oni su morali da znaju da su
pobili hiljade nevinih, a neprijatelju nisu naneli ozbiljne tete. I njihove vlade su jo
vie krive kada su dozvolile ovakva varvarska akta.

*
8. aprila 1944. godine, dakle dan posle drugog bombardovanja Beograda,
jugoslovenski ambasador u Vaingtonu, Konstantin Foti, sa mapom Beograda u ruci,
upozorio je amerikog ministra spoljnih poslova Kordela Hola o tekoj tragediji
Beograda.
Ministar spoljnih poslova - kae Foti - pokazao je duboku
zabrinutost i obeao je da e upotrebiti svoj uticaj da otkloni ponavljanje slinih
dogaaja.382
Jugoslovenski ambasador u Londonu, Bogoljub Jefti, je takoe uloio protest
Forenj ofisu na dan 17. aprila. Sledeeg dana posetio je po istoj stvari stalnog sekretara
Forenj ofisa, Aleksandra Kadogana. Kadogan komentarie Jeftievu posetu sledeim
recima:
380

Petrovi.
Wartime, 400.
382
Konstantin Foti, The War We Lost, The Viking Press, New York, 1948, 254.
381

Ambasador Jevti dotakao je jedan drugi momenat, naime, njegovu

albu da je BBC (Britanski radio - primedba M. P.) objasnio da su neka od ovih
bombardovanja izvrena na zahtev marala Tita. Ja sam rekao ambasadoru da se
njegov iskaz ne slae sa naom akcijom, (da nije tana Jeftieva tvrdnja primedba M. P.) da mi interveniemo za jednu stranu protiv druge. Jer u stvari
sve je to deo nae opte ofanzive protiv zajednikog neprijatelja. U stvari, meni
bi bilo mnogo prijatnije da je BBC objasnio bombardovanje na ovoj liniji, nego
na nain na koji je to uinio.383
Bombardovanja nisu prestala. Ficroj Maklin, koji je, moda, uinio vie za
dolazak komunista na vlast, nego sve partizanske armije, posmatrao je bombardovanje
Leskovca iz neposredne blizine. On je bio obaveten kada bombardovanje treba da
pone. Izmeu ostalog on kae:
Dok sam stajao i ekao, ja sam pokuao da mislim na nemaki garnizon
i tenkovske posade, a ne na male zemljoposednike, trgovce i eleznike radnike,
na stari svet, ene i decu koji su u ovom trenutku radili svoj svakidanji posao.
Kada su bombarderi otili i ostavili varo u ruevinama, on kae:
Gubici civilnog stanovnitva bili su teki, ali izgleda da je napad
postigao svoj cilj. Bilo je direktnih pogodaka na vie zgrada u kojima su bili
Nemci. Oni su izgubili mnogo od svojih prevoznih sredstava i tekog oruja, dok
je moral garnizona dostigao nizak nivo, a naroito to se tie ne-nemakog
dela.384
(Maklin je kategorian kada kae da su gubici civilnog stanovnitva bili
teki. On priznaje istinu. Ali za gubitke nemake on nije tako kategorian. On
kae izgleda da je napad postigao svoj cilj. Izgleda! On je znao, ili tih dana ili
kasnije kada je pisao knjigu, da su nemaki gubici bili neznatni, ali nije imao
hrabrosti da prizna taj fakat. Videli smo da Petrovi priznaje da nije bilo
nemakih gubitaka.)
Partizanski Vrhovni tab snosi najveu odgovornost za ova bombardovanja.
Petrovi i ilas pokuavaju da svojim dijalektikim okruglo-pa-na-oe opravdavaju
Tita. Nisu ubedljivi. Petrovi tvrdi da je Vrhovni tab vie puta protestovao protiv
ovakvih nepreciznih bombardovanja. A kada to nije pomoglo, Petrovi tvrdi da se
najzad i Tito umeao:
Oktobra 1944. godine (dakle, kada je vei deo Srbije bio u rukama
sovjetske vojske i partizana - primedba M. P.) reeno je efu saveznike vojne
misije brigadiru Ficroj Maklinu da bombardovanje jugoslovenskih gradova vie
nije poeljno.385
383

Stania R. Vlahovi, Zbornik dokumenata iz Britanske arhive - Anglo-jugoslovenski odnosi 19411948, Birmingham, 1985, 265.
384
Disputed Barricade, 487-488.
385
Petrovi.

Posle ovoga vie nije bilo bombardovanja.

Evo ta ilas kae o Beogradu, o varoi legendarnog trpljenja, koju je Hitler
pretvorio u ruevinu i muiliste (ovo su ilasove rei):
Saveznika avijacija je bombardovala tepisima bombi varo koja se
radovala videi saveznike eskadrile. Sem sluajnih, ovde-onde pogodaka grupa
Nemaca, nijedan vojni objekt nije pogoen. Razaranje nije bilo nita manje, - a
oaj jo vei - od onoga koje su Nemci prouzrokovali 6. aprila 1941. godine.
Tako nam je bilo reeno na Visu.
ilas zatim tvrdi da je Tito pozvao predstavnike engleske misije i energino
zahtevao da se nae varoi ne smeju bombardovati bez naeg pristanka, i kae:
Posle ovog, saveznici su u konsultovanju sa nama bombardovali vie
varoi i to samo onda ako je to moglo da se opravda sa vojnike take gledita.
Tako su kljune varoi i industrijska postrojenja sauvana. Ostalo mi je u seanju
da su izvesne vojnike mete u Zagrebu bile odreene (za bombardovanje), ali
posle iskustva sa bombardovanjem Beograda i Splita Zagreb je bio poteen.386
Stania Vlahovi, u svojoj knjizi Zbornik dokumenata iz britanske arhive,
tvrdi da nije tana ilasova tvrdnja da je Tito uloio protest kod britanskog
predstavnika Misije. Ovo nije nigde zabeleeno u otvorenom delu Britanske arhive;
ilas ne navodi ime britanskog predstavnika kome je protest uloen.387
Iz ilasove knjige, Petrovievih lanaka i dokumenata koja Dedijer navodi,
dolazi se do sledeih zakljuaka:
Partizanski Vrhovni tab, dakle Tito, zahtevao je bombardovanje. Spisak
gradova odreenih za bombardovanje dostavljen je Saveznicima.
Tito je mogao da zaustavi bombardovanje kadgod je hteo. Po Petroviu,
Vrhovni tab nije zahtevao obustavljanje bombardovanja, ve je insistirao na
bombardovanju vojnih objekata. Na zahtev Tita, Petrovi kae, u oktobru 1944. godine
bombardovanja su prestala. Po ilasu se vidi jasno da je saveznika avijacija
bombardovala ono to je partizanski Vrhovni tab, dakle Tito, zahtevao. Zagreb, iako
je bio na spisku za bombardovanje, po zahtevu Tita, je poteen.
Ima jedan detalj iz ve pomenutog ilasovog teksta koji je sumnjive
verodostojnosti. On tvrdi da su Tito i njegovi najblii saradnici o razaranju Beograda
prilikom uskrnjeg bombardovanja uli tek na Visu. (Tako nam je bilo reeno na
Visu).
ilas je, po njegovom iskazu, stigao na Vis sa puta u SSSR 11. ili 12. juna.
Tito i drugi su stigli na Vis - posle bekstva iz Drvara - izgleda krajem maja ili
poetkom juna. Dakle oni nisu znali nita o sudbini Beograda najmanje 58 dana.
386
387

Wartime, 400.
Vlahovi, 267.

Ambasadori Foti i Jefti su odmah posle drugog bombardovanja

protestvovali. Oni su za to doznali svakako preko beogradskog radija i britanskog
BBC ili neke druge stanice.
Teko je verovati da oni u Vrhovnom tabu nisu nita znali o Beogradu za
toliko vreme. Oni su to mogli da doznaju preko beogradskog radija, a ako nisu
verovali radio Beogradu, oni su to mogli da provere preko svoje radio veze sa Srbijom.
Sudei po izvesnim dokumentima, oni su tu vezu u to vreme imali. Vojniki razlozi su
zahtevali da se dozna za ishod bombardovanja.
Doznati istinu o Beogradu bi trebalo da bude i akt ljubavi prema varoi
legendarnog trpljenja koju je Hitler pretvorio u ruevinu i muilite, kako to ilas
lepo ree. Nije li ilas ovim hteo da nae izvesno opravdanje to nita nije preduzeto
da se bombardovanje ili obustavi ili nain bombardovanja izmeni? Ove ilasove rei,
prevedene, izgledale bi ovako: Mi nita nismo znali za ova dva meseca, zato nita
nismo mogli ni da preduzmemo. Ali kada su saznali, dakle u junu na Visu, saveznici
su - da nastavimo ilasa - u konsultovanju sa nama bombardovali vie varoi, i to
samo onda ako je to moglo da se opravda sa vojnike take gledita. Nain
bombardovanja nije izmenjen, iako bi ilas hteo da mu se veruje da je bilo
drugojaije.
Treba proi kroz Petrovieve lanke i uveriti se u ovo. Beograd je i dalje
pokopavao mrtve, a Zagreb na zahtev Tita je sauvan. Vlatko Maek tvrdi da je
Zagreb, takoe, bombardovan prvi put 13. februara 1944, kada je poginulo vie od
stotinu ljudi, ena i dece. Vojniki objekti nisu pogoeni. Kasnija bombardovanja
ograniila su se na aerodrom i elezniki park.388
emu bombardovanja?
Zato su bombardovani nai gradovi - uglavnom srpski?
Mi danas ne raspolaemo nikakvim dokumentima koji bi dali precizan
odgovor na ovo pitanje. Ali ako se izvri analiza ondanjih vojnikih i politikih
prilika, kao i krajnji cilj koji je odredila KPJ, tj. dolazak na vlast, bez obzira na cenu
koju e narod da plati, onda e se doi do elemenata koji e baciti vie svetla na
postavljeno pitanje.
Posle katastrofe (ilas i Maklin se slau sa ovom terminologijom)389, kroz
koju su proli prilikom beanja iz zapadne Srbije krajem 1941, partizani nisu u Srbiji
predstavljali ozbiljan faktor. Po Maklinu, oni nisu bili ni brojni, ni dobro opremljeni;
nedostaju im teko prolazne planinske oblasti, kao to su u Bosni i Crnoj Gori; bili
su u malim odredima, bez centralne organizacije i meusobnih veza, nedostajala im je
simpatija stanovnitva, jer je narod u Srbiji bio uz etnike i Nedia.390 Iz partizanske
korespondencije, do koje je dola beogradska Specijalna policija, vidi se da je njihova
situacija bila neobino teka u politikom, psiholokom i organizacijskom pogledu.391
388

Vlatko Maek, In the Struggle for Freedom, The Pennsylvania State University Press, University
Park & Linden, 1957, 254.2
389
Wartime, 145; Eastern Approaches, 476.
390
Eastern Approaches, 476-477.
391
Slijepevi, 574-593.

ilas priznaje da su u Srbiji komunistike organizacije gotovo unitene.392 Po

Borkoviu, partizani su prvih meseci 1943. godine imali oko 1.200 boraca na teritoriji
Srbije.393
Za Tita, Srbija je bila od ogromne vanosti. U telegramu Glavnom tabu
narodnooslobodilake vojske za Hrvatsku od 4. novembra 1943. Tito kae:
Izgleda da vi nikako ne moete razumijeti da je sada glavna Srbija i da
se tamo mora rijeiti pitanje ureenja Jugoslavije uope, a londonske vlade i
Kralja napose. Tome sada treba potiniti sve lokalne interese.394
Milan Borkovi je miljenja da je 1944. godine Srbija, sa vojnikog i
politikog gledita, imala odluujui znaaj.395
Istoriar Mio Lekovi kae da je partizanski prodor u Srbiju bio od
izuzetnog znaaja za pobedu oslobodilake borbe revolucije naroda Jugoslavije.396
Srbija je bila antikomunistiki raspoloena. Slabost KPJ i partizana u Srbiji je
dobar dokaz za to. Gornja svedoanstva Borkovia, ilasa i Maklina podupiru ovo
tvrenje. ak i eril, koji moda i nije voleo Srbe, delio je slina miljenja. U jednom
pismu 10. jula 1944. Titu on kae:
Izvetaji koje dobijam iz poverljivih izvora, navode me da verujem da
se vei deo srpskog naroda nikada nije kolebao u svojoj odanosti monarhiji.397
ilas navodi jo jednu mogunost razvoja dogaaja koji bi bili opasni po
partizane:
Bez Srbije nama je pretila opasnost od raznih planova: podela
Jugoslavije na zapadni, komunistiki deo i istoni, monarhistiki deo, kao i
intervencije Saveznika u vezi sa tim.398
U prodiranju partizanskih snaga u Srbiju septembra, oktobra i novembra 1944.
srpski narod iz Srbije nije imao velikog udela. Partizanske divizije koje su napadale
Srbiju bile su sastavljene, uglavnom, od stanovnitva sa teritorije NDH, Dalmacije,
Crne Gore i Hercegovine. Ovaj prodor partizana izvren je uz pomo albanskih
jedinica, bugarskih i sovjetskih armija. Bez ovih poslednjih sve te akcije bile bi
nemogue.
U prolee i leto 1944. Nemci su jo uvek bili gospodari Balkana. Oni su jo u
oktobru bili u Atini. ta su oni mogli da urade, najbolje se videlo 25. maja 1944. u
392

Wartime, 377.
Borkovi, knjiga druga, 12.
394
Avakumovi, 133.
395
Borkovi, knjiga druga, 323.
396
Mio Lekovi, Martovski pregovori 1943, Narodna knjiga, Beograd, 14.
397
Dedijer, Novi prilozi, 2, 1076.
398
Wartime, 398.
393

Drvaru, kada je Tito jedva uspeo da se spase, ostavljajui za sobom velike partizanske
gubitke.
Tito je jo uvek raunao na mogunost iskrcavanja saveznikih trupa na
Balkan. Ta mogunost za Tita predstavljala je veu opasnost od nemakih trupa.
Iz gore navedenih injenica se vidi da je Tito morao da ide na Srbiju, jer tamo
se mora rijeiti pitanje ureenja Jugoslavije uope i londonske vlade i Kralja napose.
On to nije mogao da postigne, ak i da je bio u mogunosti da tue Nemce, jer je dobro
znao da sam poraz Nemaca ne znai pobedu boljevizma u Jugoslaviji. On mora da
tue snage Nedia i Mihailovia, koje su pokuavale, vrlo sporo, da stvore zajedniki
politiki i vojniki front protiv partizana. Uz to on je morao da napravi zabunu politiku i ideoloku - meu onim Srbima koji su jo bili u iekivanju i koji jo nisu
znali na koju stranu da se opredele. Sredinom marta 1944. jae partizanske snage
pokuavaju upad u Srbiju. Kada su naile na ozbiljni otpor i gubitke i kada je Tito
video da ne moe da tue snage koje su branile Srbiju, dolo je do bombardovanja
Nia, a zatim Beograda. Nije iskljueno da su ovim bombardovanjima, takoe, hteli da
indirektno pomognu ovim partizanskim divizijama.
Boko Kosti, koji je bio u poloaju da vidi, kae da su ova bombardovanja
prouzrokovala ne samo mnogo rtava, ve su i izazvala najveu pometnju u svim
nacionalnim redovima.399
ilas, kao to smo videli, ukazuje na jo jedan elemenat stvoren ovim
bombardovanjem: A oaj jo vei od onoga koji su Nemci prouzrokovali 6. aprila
1941.
Nije li partizanski Vrhovni tab iao za tim da prouzrokuje jo vei oaj i
pometnju, pa je zato i zahtevao da se srpski gradovi bombarduju, esto na praznike kao
Uskrs i Kraljev roendan?
Mi smo ve ukazivali na sumnjiva tvrenja ilasa i Petrovia, po kojima je
Tito traio bombardovanje vojnikih objekata. Mi smo ukazali na to da je Tito mogao
da zaustavi bombardovanje ako je hteo. Zagreb je poteen, jer u Zagrebu i Hrvatskoj
tih dana nije se reavala sudbina Jugoslavije. U Srbiji se mora rijeiti pitanje
ureenja Jugoslavije, dakle pitanje komunistikog dolaska na vlast, a ne u Zagrebu i u
Hrvatskoj. Kada su sovjetske i partizanske trupe zauzele Beograd, bombardovanje
srpskih gradova je prestalo. Jo gotovo 7 meseci posle ovog dogaaja Nemci su bili na
jugoslovenskoj teritoriji. Postojali su svakako vojni objekti u Vinkovcima, Osjeku,
Zagrebu, Varadinu, Slavonskom Brodu, Mariboru, Ljubljani, Rijeci itd. Ti gradovi
nisu bombardovani.

*
U sukobu sa svojim unutranjim protivnicima Komunistika partija
Jugoslavije dobila je poslednju bitku. Njoj se mora priznati da je ni od ega stvorila
399

Boko Kosti, 143.

armiju i dravu. Zasluga za to mora se, na prvom mestu, pripisati njenim lanovima.
Nasuprot veini svojih protivnika, oni su tano znali ta su hteli i uporno su ili tom
svome cilju: sovjetizaciji Jugoslavije. Na putu ka tom cilju nisu vodili rauna o ceni
koju je narod morao da plati. A reim koji su oni realizovali jo manje moe da
opravda te grdne rtve.
U borbama sa nemakim trupama partizani nisu dobili nijednu bitku. U jednoj
jedinoj bici oni su pokuali da imaju inicijativu. To je bio Sremski front. Uspeli su da
probiju taj front posle pet meseci i to kada su nagomilali 110.000 vojnika. Ovom
prilikom izgubili su preko 30.000, otprilike onoliko koliko je Nemaka armija izgubila
na Balkanu za gotovo celo vreme trajanja rata. A NOV je inae izbegavala sukobe sa
nemakom vojskom. Vee borbe sa nemakim trupama bile su odbrambenog
karaktera, kao na primer, takozvanih sedam ofanziva.
Komuniste na vlast nije doveo nikakav revolucionarni pokret masa, da
upotrebimo rei dr Stefanovia. Zahvaljujui sovjetskoj pomoi, svojim
beskrupuloznim politikim manevrima, neznanju, nesposobnosti, pogrenim
raunicama svojih protivnika, npr. etnika Drae Mihailovia, jugoslovenskih vlada u
Londonu i izvesnih trenutnih prijatelja, npr. Ruzvelta i erila, komunisti su uspeli da
se doepaju vlasti. lanovi JNP Zbora, koji su bili upoznati sa namerama KPJ, kao i sa
namerama i sposobnostima komunistikih prijatelja i neprijatelja, nisu ni mogli da
spree katastrofu. Mali po broju, za vreme rata vezani aktivno samo za Srbiju, oni nisu
mogli da zaustave fatalni tok dogaaja.

10. VASPITNI ZAVOD U SMEDEREVSKOJ

PALANCI

Krajem septembra 1942. godine otvoren je u Smederevskoj Palanci Zavod za

prinudno vaspitanje omladine, predvien iskljuivo za komunistiku omladinu. Zavod
je osnovan odlukom Ministarskog saveta, iji je predsednik bio Milan Nedi. Za
upravnika Zavoda postavljen je profesor Milovan Popovi.
Za ovaj Zavod dr Mladen Stefanovi donosi sledee zakljuke:
Tako je zajednikim merama okupatora i njegovih slugu stvoreno jo
jedno muilite, u kome e se duhovnom i fizikom torturom ubijati slobodarski
duh omladine i pokuati da se u njihove mlade ivote ulije ropska faistika
ideologija i pokornost okupatoru. Ovaj Zavod bio je, u stvari, ustanova
Specijalne policije i Gestapoa, sluei kao filijalni logor iz koga su mogli uvek da
se uzmu neposluni i neprevaspitani i da se unite.400
Ovoj temi Stefanovi je posvetio 14 stranica svoje knjige. Da bi ukazali na
ciljeve i funkcionisanje ovoga Zavoda, koristiemo se najvie knjigom Nepokorena
mladost, koncentracioni logor u Smederevskoj Palanci 1942-1944 od Miloa Krstia,
jednoga od pitomaca Zavoda. Milo Krsti po svojim zakljucima nita se ne razlikuje
od dr Stefanovia.

Obavezno uenje za sve

Evo ta moe da se nae u Krstievoj knjizi:
Iz uredbe o prinudnom vaspitanju omladine objavljene u Slubenim
novinama od 4. avgusta 1942. godine vidi se sledee:
lan 1. - Ovlauje se Ministar prosvete da sporazumno sa Ministrom
unutranjih poslova obrazuje Zavod za prinudno vaspitanje omladine.
lan 2. - U ovaj Zavod slae se uenici i uenice srednjih i srednjih
strunih kola koje su kolske vlasti izgnale ili koje budu izgnale iz kole... kao i
sluaoci univerziteta i drugih visokih kola i vankolska omladina oba pola i
uzrasta od 14-25 godina ivota... Prinudno vaspitanje omladine u ovom Zavodu
trajae od 6 meseci do 2 godine.
400

Stefanovi, 198.

lan 3. - Zavod ce biti internatski ureen sa obaveznim duhovnim i

telesnim radom.
lan 5. - Izdravanje siromanih pada na teret drave, a za imune
snosie trokove oko izdravanja njihovi roditelji ili staratelji u punom iznosu
ilidelimino, prema imovnom stanju.401
Krsti komentarie:
Tako je logor za prinudno vaspitanje omladine popunjavan samo
omladincima i omladinkama koji su organizovano radili za narodnooslobodilaki
pokret.402
Prva grupa zatvorenika... dola je iz islednog zatvora beogradske
Specijalne policije, dok je druga grupa doterana iz banjikog koncentracionog
logora.403
Broj pitomaca ili logoraa, kako ih Krsti naziva, izgleda nije prelazio 500.
Na dan 30. septembra 1943. bilo ih je 460. Ukupan broj koji je proao kroz logor, po
Krstiu, bio je 1.000, a prema jednom od vaspitaa 1.270.404
Osiguranje Zavoda vrili su pripadnici Srpske dravne strae. Prema
jednom izvetaju upravnika logora Milovana Popovia, Zavod je uvala straa od 30
ljudi, bez ijednog automatskog oruja.405 Verovatno u logoru nikada nije bilo vie od
15 straara. Upravnik Popovi nije iskljuivao mogunost da partizani napadnu Zavod,
zato je zahtevao poveanje broja straara i bolja fizika osiguranja. U ve pomenutom
izvetaju on, izmeu ostalog, kae:
Meutim, u sluaju napada, u celom Zavodu nema ni jedan jedini
ozbiljan zaklon iza koga bi se mogao pruiti stvarni otpor .406
U jednom pismu Ministru prosvete Popovi naglaava da u sluaju napada na
logor, a usled slabe odbrane, moe da se rauna sa pogibijom uprave Zavoda.407 U
izvetaju od oktobra 1943. Popovi saoptava da su posle pokuaja partizana da se
priblie Zavodu, preduzete izvesne odbrambene mere: pojaane su iane barijere,
ozidano 6 bunkera i 5 mitraljeskih gnezda, iskopano 45 streljakih zaklona, montirane

401

Milo Krsti, Nepokorena mladost - koncentracioni logor u Smederevskoj Palanci 1942-1944, Vuk
Karadi, Beograd, 25.
402
Isto, 72.
403
Isto, 178.
404
Predislav Kuburovi, Vaspitni zavod u Smederevskoj Palanci, Zapisi iz dobrovoljake borbe II,
Iskra, Minhen 1955, 75.
405
Krsti, 40.
406
Isto, 40.
407
Isto, 41.

su nove bandere sa sijalicama.408

U Zavodu je svako morao neto da ui: aci kolu, a ostali izvestan zanat.
Krsti kae:
Uprava je zavela obavezno uenje za sve, a ne samo za srednjokolce.
Pod izgovorom da ona eli da pomogne svim logoraima da unaprede svoje opte
obrazovanje i da steknu nove kolske kvalifikacije, u logoru su organizovani
razliiti kursevi: za nesvrene gimnazijalce, uenike srednjih strunih kola,
studente i seljaku i radniku omladinu. Formirana su 4 odeljenja za vie razrede
i 2 odeljenja za nie razrede. Viim razredima gimnazije predaje osoblje iz
Palanake srednje kole.409
Zatim Krsti produuje:
Istovremeno sa radom gimnazijskog teaja, uprava logora je
organizovala kurseve za uenike i uenice srednjih kola: pedagoki kurs za
uenje Uiteljske kole, kurs za uenike Trgovake akademije i kurs za uenike
Srednje poljoprivredne kole. Za svrene srednjokolce formirani su kursevi iz
matematike, knjievnosti, stranih jezika ili iz pojedinih fakultetskih predmeta.
Za vankolsku omladinu u logoru su obrazovani kursevi iz poljoprivrede
i zanatstva, a za logoraice domainski teajevi.410
Pored kolskog obrazovanja posveena je i naroita panja kulturnoprosvetnim aktivnostima. U vezi sa tim aktivnostima, nalazimo kod Krstia sledee:
Ova se aktivnost ispoljava u vie pravaca: kroz sekcije koje su okupljale
omladince i omladinke sklonih istraivanju (bioloka, pedagoka, poljoprivredna,
fiziko-hemijska), sekcija za logorae ljubitelje umetnosti (slikarstvo, gluma,
muzika), sekcija ljubitelja sporta (fudbala, lake atletike, gimnastike, odbojke)...
Kulturno umetnike priredbe bile su este... skoro svake nedelje...
Uprava je nastojala da u horsku, muziku i dramsku sekciju uvue to
vei broj logoraa...
Povremeno su se u logoru odravale i usmene novine... na njima su
istupali logorai svojim prilozima: itali pesme, prozu, pevali, svirali, drali krae
govore i slino. S vremena na vreme nastupala je i literarna sekcija. Na takvim
sednicama logorai su itali svoje radove.411
Pokrenute su i zidne novine. Urednici zidnih novina bili su pitomci, pod
kontrolom vaspitaa. Uprava je ila za tim da dobije to vei broj saradnika. Novine su
408

Isto, 43.
Isto, 126-128.
410
Isto, 129.
411
Isto, 131-133.
409

se osvrtale od beznaajnih stvari, do vanih politikih problema. Imale su i aljiv

karakter; bile su ukraene crteima, ornamentima i karikaturama.
Pokrenut je i Zavodski list. Vlasnik lista bio je u ime logora Milovan Popovi.
List je tampan u tampariji.
List je imao - kae Krsti - nekoliko rubrika: politiku, naunu,
kulturnu, unutranju, istorijsku i sportsku.
Zatim kae:
Ti lanci su, na primer, nosili ovakve naslove Moja Otadbina, O
narodnim obiajima, O slobodi oveka, Jugovia majka, Moderni pogled na
svet i ivot, Za stvaralaki duhovni rad, Nacionalna i socijalna Srbija,
Stvaralac i delo, Sve za Srbiju, Zavetujemo se da emo raditi na dobru ove
zemlje itd.412

Politiki program
Politikom obrazovanju, ili bolje rei, politikom vaspitanju posveena je
velika panja. Uprava logora je zapazila da pitomci ne poznaju komunizam. To
svedoi i upravnik logora u jednom svom izvetaju:
Na osnovu iskustava koja su vaspitai stekli pri radu u Zavodu,
pokazalo se da vrlo mali broj pitomaca teoretski poznaje komunizam, a ako ga
poznaje onda je to samo neka njegova strana... Na manji deo potreban je vei
politiki uticaj, pa se u tom pogledu ve spremio plan o sprovoenju obaveznih
seminara iz filozofije, ekonomije, sociologije, politike i knjievnosti. Meutim
kod velikog dela osea se strahovita smuenost i zbunjenost u pogledu politikih
pitanja...413
Rad uprave logora na politikom planu Krsti opisuje ovako:
Na poetku toga raa izvrena je kategorizacija logoraa prema
kolskom obrazovanju i poznavanju marksizma...
Za prvu kategoriju logoraa bilo je predvieno nastavno gradivo, koje e
im dati osnovna znanja iz pojedinih oblasti radi postizanja temeljnog opteg
obrazovanja. Oni su imali kurs i seminar iz Uvoda u filozofiju, sa davanjem
osnova logike, psihologije, teorije saznanja i etike (sa itanjem probranih
tekstova velikih filozofa). Zatim, za njih je bio predvien kurs iz uvoda u
ekonomske i socijalne nauke, sa davanjem osnova iz poznavanja ekonomske
strukture drutva i socijalnih problema itanjem tekstova koje se tiu socijalnog i
ekonomskog pitanja.
412
413

Isto, 131-137.
Isto, 108.

Za zatvorenike prve kategorije bio je predvien i kurs i seminar iz uvoda

u knjievnost, sa davanjem osnova knjievne kulture (i itanjem najznaajnijih
odlomaka iz svetske knjievnosti vezanih za kulturne, socijalne, moralne,
religijske i politike ideje).
Osim ovoga za logorae prve kategorije predvieno je i sticanje
temeljnog politikog obrazovanja. Oni su morali proi kurs i seminar iz uvoda
u politiku, radi upoznavanja osnova raznih politikih doktrina. Istovremeno s
tim oni su imali kurs i seminar o ciljevima i taktici komunizma, a potom i kurs
i seminar o Komunistikoj partiji Jugoslavije, Komunistikoj internacionali i
Sovjetskoj Uniji.414
Ovaj politiki program, koga se Krsti dotie, opisuje detaljno Predrag M.
Kuburovi, koji je bio jedan od vaspitaa u Zavodu.
1. - Filozofija: uvod u filozofiju (psihologija i logika), istorija filozofije
(Aristotel, Platon, Dekart, Spinoza i dr.), psihoanaliza, istorijski i dijalektiki
materijalizam, ruska religiozna filozofska misao (Slovenofili, Dostojevski i
Berajev).
2 - Politika: Makijaveli - Vladalac, Marks i Slovenstvo, Engels - Antidiring, Komunistiki manifest 1848, istorija Savezne komunistike partije
(boljevika), Lenjin o dravi i religiji, Staljin - pitanje Lenjinizma, Ustav SSSR
(Staljinska konstitucija), Kominterna i KPJ protiv Jugoslavije i Srpstva, Tito i
partizanski pokret, Nedi i njegova uloga pod okupacijom, Kaucki, Berntajn,
Man.
3. Sociologija, Ekonomija: osnovi sociologije, osnovi ekonomije,
marksistika sociologija i ekonomija, Marks: Kapital, teorija o akumulaciji i
koncentraciji kapitala, kritika marksistike sociologije i ekonomije, hriansko i
organsko shvatanje drutva.
4. Nacionalna istorija: istorija Jugoslavije, kulturni i istorijski problemi
naroda Jugoslavije, kritika tumaenja nae istorije po dijalektikom
materijalizmu.
5. Antropo-geografija: Balkansko poluostrvo po Jovanu Cvijiu, psihofizike osobine Junih Slovena, nacionalna i svetska knjievnost, narodna poezija
i njena uloga kroz vekove, kritika teorije o postanku nae narodne knjievnosti sa
gledita dijalektikog materijalizma, naa umetnika knjievnost - obraivanje
izabranih dela srpskih pisaca 19. i 20. veka, glavni pravci i oblici svetske
knjievnosti 18, 19. i 20. veka sa primerima, sovjetska knjievnost; Sergije
Jesenjin, Gorki, Ostrovski i lija Erenburg.415
Za drugu i treu kategoriju logoraa, kako ih Krsti zove, program je, po
Krstiu, bio sledei:
414
415

Isto, 109-110.
Kuburovi, 77-79.

U radu sa logoraima druge kategorije - tj. logoraima koji su poneto

znali o komunizmu - plan i program prevaspitanja je predviao sticanje opteg,
strunog i nacionalnog obrazovanja. Logorai su prvo morali proi kroz kurs koji
e im dati osnovne pojmove o kapitalizmu, demokratiji, komunizmu, nacionalsocijalizmu, faizmu i slobodnom zidarstvu; zatim, kroz kurseve o
Komunistikoj internacionali, Sovjetskoj Uniji, partizanskoj akciji i Novoj
Srbiji.
Trea kategorija logoraa, odnosno onih to su nesvesno obuhvaeni
komunistikom propagandom - morala je, kako je to nalagao plan i program
prevaspitavanja, najpre stei osnovno opte i struno obrazovanje (o zanatstvu i
poljoprivredi) a tek onda savladati politiku azbuku koja e im dati osnovna
znanja o nauci, dravi, Otadbini, rasi, staleu, veri i moralu; kao i osnovne
pojmove o komunizmu, nacional-socijalizmu, faizmu i demokratiji.
Rad sa zatvorenim omladinkama se razlikovao od rada sa mukarcima.
Prva kategorija zatvorenica imala je posebnu nastavu, a izuzetno po nekim
pitanjima i to samo za najizraslije devojke, uglavnom studentkinje, nastava je
drana zajedno sa mukarcima prve kategorije. Nastavom za devojke je
rukovodila stareina enskog logora dr Dragojla Popovi.
Na asovima politike nastave za logoraice, kako je odreeno planom i
programom, kritikovane su partizanske akcije u Srbiji i stanje u Sovjetskoj Uniji.
Na tim asovima itane su i komentarisane knjige Andre ida Povratak iz SSSR i
Istina o SSSR od ideologa Ljotievog Zbora, ing. Milosava Vasiljevia.416
U Zavodu odravana su predavanja koja su trebalo da dopune politiko
obrazovanje pitomaca. Kuburovi navodi izvesna predavanja meu kojima: O istinskoj
i lanoj kulturi, O temeljima etike, O marksistikoj etici, O istoriji Rusije,
Materijalistiko i idealistiko shvatanje sveta i ivota, O narodnoj umetnosti, O
slobodi oveka i naroda, O naem opredeljenju u svetu, O naunom radu, O modernoj
slici oveka i sveta, O religiji marksizma, O strukturi materije, Svetska kriza 1929, O
srpskoj umetnosti, O analizi pojma jednakosti, O brai Karamazovima, O Vaskrsenju
Hristovom, Zato ljudi ne veruju u Boga, O marksizmu kao religiji, Seoba Srba pod
patrijarhom arnojeviem itd.417

Fiziki rad
Fiziki rad u radionicama i polju je bio obavezan za sve pitomce. Po ovom
pitanju M. Popovi kae;
Radimo svim silama na tome da se deca naue korisnim poslovima, da
416
417

Krsti, 110-111.
Kuburovi, 80.

budu dovoljni sebi i drugima, da postepeno svojim radom sami izdravamo

Zavod.418
U jednom izvetaju Ministarstvu prosvete M. Popovi kae:
Nas rukovodi jedna vana misao da ovaj zavod treba ekonomski tako da
se organizuje, da mu od idue godine bude potrebna od drave neznatna
materijalna pomo... Mi mislimo da bi na taj nain oslobodili dravu tereta oko
materijalnog izdravanja Zavoda... Verujemo da se Zavod moe tako
organizovati da jednoga dana, zavrivi svoju misiju, materijalne tekovine
predaju jednoj ustanovi koja bi bila jedno ugledno poljoprivredno dobro i ugledni
zanatski tehniki zavod i odgajalite politiki ispravno opredeljene omladine.419

Zavod - neobina institucija

Krsti registruje posete Dimitrija Ljotia u Zavodu. On kae da je Dimitrije
Ljoti posetio Zavod tri puta. Govorio je o temama O vama i za vas, O politikim
prilikama u Evropi i Jugoslaviji, zatim, o temama Treba nai misao za koju vredi
poginuti, Temelji na kojima poiva srpska drava - hrianski i nacionalni, Za sv.
Savu ili Marksa.420
Predavanja su takla i um i srce slualaca - priala je piscu ovih redova jedna
osoba koja je bila u Zavodu - Kud god se Ljoti kretao, sledila ga je povorka
pitomaca. Slavka Popovi, zadrto komune, je osetila da nas ovaj ovek zaista
voli i udila se kako je to mogue. Predavanja su navela studentkinju Slobodanku
Stefanovi, lana Partije, da kae Ljotiu: Sad mi je potpuno jasno zato je Partija
zahtevala da Vae zborove razbijamo pre nego Vi ponete da govorite. Saznala je,
dakle, da u slobodnoj izmeni misli Partija nema protivargumente na poglede Dimitrija
Ljotia.
lanovi uprave Zavoda i vaspitai iveli su pod istim uslovima kao i pitomci:
jeli istu hranu, nosili ista odela, vrili iste fizike poslove, i patili od istih vaaka.
Pitomcima je bilo dozvoljeno da posete svoje roditelje i ako je potrebno da idu na
leenje van Zavoda. Posete pitomcima su bile dozvoljene.421
Pisac ovih redova se trudio da iz Krstieve knjige izvue glavne karakteristike
Zavoda za prinudno vaspitanje omladine. Ovom prilikom miljenja i zakljui pisca
Nepokorene mladosti namerno su izostavljeni. Na njih emo se osvrnuti kasnije.
Zavod za prinudno vaspitanje omladine bio je svakako neobina institucija.
Veliki protivnici komunizma i partizana Milan Nedi, Dimitrije Ljoti, Milovan
418

Krsti, 145.
Isto, 148.
420
Isto, 111.
421
Isto, 58, 77, 85, 96.
419

Popovi i nekoliko lanova Zbora, da pomenemo samo najvanije, izvlae svoje

ideoloke protivnike, mnoge uhvaene sa pukom u ruci, iz zatvora i koncentracionih
logora, tako mnoge spasavaju od smrti, daju im krov nad glavom, pruaju im
mogunost da ue kolu, ili pak izvestan zanat, sve u nameri da im pokau da je
komunizam tetan za svaki narod.
Prema Boku Kostiu, upravnik Milovan Popovi i njegova supruga dr
Dragojla Ostoji Popovi dali su re Ljotiu i Nediu da e u sluaju da Nemci iz
Zavoda pokuaju da uzmu pitomce za streljanje i oni sa ugroenima zajedno poi na
stratite.422
Vaspitai i predavai nisu ili za tim da ih pridobiju za izvestan politiki
program. Pomenuti materijal i teme iz oblasti filozofije, politikih nauka, sociologije,
ekonomije, istorije, knjievnosti obrauju se u svim kulturnim drutvima bez obzira na
politiku orijentaciju sa izuzetkom komunistikih.
Materijali iz oblasti boljevizma i komunizma, prema Kuburoviu, uzimani su
iz ilegalnih izdanja Marksovih, Engelsovih, Lenjinovih i Staljinovih spisa.
Posedovali smo - kae na jednom mestu Kuburovi - i originalna
izdanja Marks-Engels-Lenjinovog instituta u Moskvi na naem jeziku. Time smo
mogli spreiti svaki eventualni prigovor pitomaca da ne izlaemo misli
marksistikih pisaca verno i u originalu.423
O atmosferi koja je vladala u Zavodu Kuburovi kae:
Izvoenje programa politiko-vaspitne nastave bilo je mogue na bazi
potpune slobode misli i izraavanja. Ona je u Zavodu, u pravom smislu rei, i
postojala. Zavod je tada bio jedino slobodno mesto u okupiranoj Evropi gde se
javno smeo kritikovati svaki pogrean politiki i vojni potez ratujuih strana, a da
se za to ne izgubi glava i ne ode u koncentracioni logor. Kroz predavanja,
diskusije, ankete i pitomake pismene seminarske radove dolazilo se do
slobodnog izraavanja po raznim problemima iz oblasti marksizma i boljevizma,
davani su komentari i kritike da bi se na kraju kurseva, pre nego to se napusti
Zavod, polagali ispiti iz preenog gradiva.424
Slobodu diskusije priznaje i sam Krsti:
Bilo je logoraa (u znatno manjem broju) koji su svoja marksistika
ubeenja otvoreno zastupali i izjanjavali se da ih ne ele napustiti, ali da isto
tako ne ele svoja ubeenja da naturaju drugima i da propagiraju marksizam
meu zatvorenicima.425

422

Boko Kosti, 94.

Kuburovi, 79.
424
Isto, 79.
425
Krsti, 180.
423

Stefanovi isto to registruje:

Bilo je sluajeva da su neki logorai otvoreno pisali, izraavajui
privrenost Komunistikoj partiji Jugoslavije i Narodnooslobodilakom pokretu
bez obzira na to to su se nalazili izmeu bodljikavih ica i to su mogli svakog
trenutka to ivotom platiti.426
Paljivom analizom Krstieve knjige dolazi se do zakljuka da niko nije niti
kanjen, a jo manje ivotom platio, ako je zastupao ovakvo miljenje.

Krsti demantuje samog sebe

Pisac ovih redova stekao je utisak da je Krsti verno prikazao nastavni
materijal u Zavodu. Pretpostavljamo, sudei po njegovim zlonamernim zakljucima,
da ipak dokumente o radu u logoru, koji bi vaspitae prikazali lepim, izostavlja.
Njegova miljenja i zakljuci esto nisu u skladu sa dokumentima koje on navodi.
Krsti ulae dosta napora da dokae da je upravnik Zavoda Milovan Popovi
faistiki orijentisan i da je namera Zavoda da pitomce privoli faistikoj ideologiji. U
toj nameri on ini niz tvrenja koja negiraju dokumenta na koja se on poziva.
Krsti tvrdi da je Popovi posetio nekoliko omladinskih kola u Nemakoj i da
je po ugledu na njih formirao Zavod u Smederevskoj Palanci.427 U jednom osvrtu na
Krstievu knjigu u South Slav Journal pisac N. trbac (pseudonim), koji je bio blizak
Popoviu, kae da je Popovi bio van Jugoslavije samo u Francuskoj. Pisac toga osvrta
tvrdi da je Popovi govorio francuski, itao engleski, bugarski i ruski, ali da nije imao
ikakvog znanja nemakog.428
Sam Popovi demantuje zakljuak Krstia u jednom svom pismu Ljotiu, koje
Krsti upotrebljava:
Sa pitomcima i pitomicama Zavoda za prinudno vaspitanje moe se
postupiti na vie naina. To je izuzetan ogled bez ugleda na ita ranije, sprovoen
pod najteim okolnostima.429 (podvukao M. P.)
Gore navedene rei Krsti naziva licemernost Popovia, poto tvrdi da je
Popovi kopirao omladinske kole u Nemakoj. Ovo bi se moglo nazvati tako da je
Popovi ovakvo tvrenje izrekao na javnome mestu, ali on to pie Ljotiu i samo za
Ljotia.
Materijali i teme namenjene politikom prevaspitavanju pitomaca i pitomica
426

Stefanovi, 205.
Krsti, 91.
428
N. trbac, The South Slav Journal, London, Spring 1983, 106.
429
Krsti, 88.
427

mi smo ve naveli prema Krstiu i prema Kuburoviu. Zakljuak Krstiev:

Kao to se vidi, plan i program politikog prevaspitanja zatoenih
mladih komunista, iako je Milovan Popovi tvrdio da je logor u Palanci
specifina ustanova, kojoj nema ravne u Evropi, bio je u stvari verna kopija
nacistikih kola hitlerjugenda, u kojima su se sticala iskljuivo faistika
znanja.430
Ni jedna jedina tema iz tog programa, kako ga Krsti prikazuje, ne daje ma
kakvu podrku faizmu. Tretirali su se faizam i nacional socijalizam kao politiki
pravci, ali su se takoe tretirali i komunizam i demokratija. Da Krsti, po starom
komunistikom receptu, ne naziva faistom svakoga ko je kritikovao komunizam i
SSSR? On pominje da je i knjiga Povratak iz SSSR od Andrea ida bila itana i
komentarisana u Zavodu. Osvrnuemo se na - ve jednom citirano - miljenje Gojka
Nikolia o ovoj knjizi;
Kada se u Beogradu pojavila knjiica Andre Gidea, o utiscima s
putovanja po Sovjetskom Savezu, mi smo je odbacili, prokleli kao bljuvotinu
konfuznog antisovjetskog intelektualca. A Gide je tu izneo zapaanja koja su
beskrajno bezazlenija u poreenju sa svim to smo kasnije saznavali.431
Vaspitai i predavai u Zavodu nisu vie nita drugo hteli ve da ukau na ono
to su Nikoli i njegovi drugovi saznali, a saznali tek onda kada je Jugoslavija dala
ogromne ljudske i materijalne rtve i kada je zapoet politiki, ekonomski i drutveni
eksperimenat, koji jo i danas u Jugoslaviji ugnjetava ljudsku duu.
Krsti uzima za greh to je zabavni repertoar imao dominantnu
nacionalistiku boju. Izvucimo nekoliko taaka iz toga repertoara: Oj Srbijo!, Ave
Serbia, Na krni dom, Kosovka devojka, Hej, trubau!, Kumova kletva,
Badnje vee, ta uti, Srbine tuni, No na Kosovu, Rastko, Na Vardaru,
Oj, urevdane itd.432
On zamera izvesnim logoraima to su uestvovali u pisanju zidnih novina:
Dokle su neki (logorai) u tom dogurali, najbolje govore naslovi nekih od
tih lanaka, kao na primer Sveti orde, nae krsno ime, Uloga seljaka u
nacionalnoj istoriji, Pokli Srbiji, O Hristu, Univerzalnost Hrianstva, Hajd
na Bosnu, Znaaj Vidovdana...433
Zavodski list trebalo je, po Krstiu, da slui faistikim tendencijama zavodske
uprave i vaspitaa. On navodi niz tema obraenih u ovim novinama, ali nijedna jedina
nema ton faistike propagande. Diskutujui Zavodski list Krsti kae da je uprava
Zavoda preduzela sve da primora logorae
da se odreknu komunistikih ubeenja i prihvate Ljotieve i Nedieve
430

Isto, 111.
Nikoli, 127.
432
Krsti, 132.
433
Isto, 134.
431

faistike ideje Velike Srbije sazdane na nemanjikim tradicijama.434

Kako je Krsti pomirio nemanjike tradicije i faizam, to je svakako teko
razumeti.
Da Zavodski list nije bio faistiki orijentisan svedoi i sam Krsti, koji
opisuje sukob Popovia i nemake cenzure:
Mladenovaka nemaka cenzura je traila da se u logorskom listu vie
pie o Nemakoj, nacional-socijalizmu, Hitleru i drugim nemakim voama, a ne
o nekakvoj buduoj Srbiji... I taj iznenadni spor je doveo dotle da je obustavljeno
dalje izlaenje logorskog lista dok se to pitanje ne raisti.435
Popovi je po ovom pitanju traio intervenciju Ministra prosvete:
Prve brojeve Zavodskog lista pregledala je cenzura u Smederevskoj
Palanci. Posle smo morali da idemo na cenzuru u Mladenovac, koja nam je
spreavala da u listu objavljujemo najvanije stvari, kao, na primer, ispovest
jednog biveg komuniste, nalazei da tu nisu navedeni jaki argumenti protiv
komunizma i da se ne pominju nacionalistike doktrine...436
Tako je list prestao da izlazi.
Krstiu smeta i fiziki rad koji su pitomci radili. Po Krstiu, uprava je htela da
fizikim radom, naroito u polju, tako iscrpi pitomce, da ovi ne bi imali vremena za
razmiljanje i razgovor sa drugovima. Pitomci su radili stvarno za sebe. U vreme
kad je Srbija bila u tekoj ekonomskoj situaciji, jedan od naina da se pobolja ivot u
logoru bio je da pitomci proizvode hranu za sebe i da od para uzetih za prodati viak
poboljaju svoje stambene prilike. Koliko god je taj fiziki posao bio teak za pitomce,
bio je teak i za vaspitae koje, kako Krsti ree, sreemo na poljoprivrednom dobru,
u radionicama, na ureenju logorskog kruga, u kuhinji, veernici...437
Ni Milovan Popovi nije bio poteen od fizikog rada.438

Pitomci - glavna briga uprave Zavoda

Zavod za prinudno vaspitanje omladine Krsti naziva koncentracionim
logorom. On to ini, iako on sam daje mnotvo dokaza koji ne mogu da podupru
434

Isto, 137.
Isto, 138.
436
Isto, 139.
437
Isto, 147.
438
Isto, 92.
435

njegovo tvrenje. Ako Krsti do sada nije nauio ta je koncentracioni logor, on moe
da pronae opise tih logora, naroito onih koje je formirao nekadanji njegov idol iz
Moskve - Staljin.
Mi smo videli da su tvorci nastavnog materijala vodili rauna o interesu
pitomaca. Mi emo, uglavnom, uz pomo Krstia, da ukaemo da su ivoti pitomaca
bili glavna briga uprave logora. Milovan Popovi pie Dimitriju Ljotiu:
Moje je da im dam (pitomcima zavoda - primedba M. P.) sve to Srbija
danas moe dati, moje je da im dam uslove za ivot bolje nego to Otadbina
svojim borcima daje, moje da im pokaem kako ih mi volimo i podravamo,
moje je da im dokaemo da su oni nai, a mi njihovi...
Iz tih razloga mi moramo biti mnogo oprezniji nego drugi, jer se ovde
zaista bije jedna velika bitka, koju mi ne smemo izgubiti. Date su nam
mogunosti za delovanje na ovu decu; ako to propustimo danas, kad smo ih
zatvorili u svoj krug i kada moemo najvie da delujemo, onda je naa vera
nedovoljna i naa misao nemona. Nikako ne smemo da se povedemo za
trenutnim utiscima i preseemo ivot mladoga oveka, koji jo moe svojoj
domovini dobra da donese.439 (podvukao M. P.)
U jednom aktu Zavoda od 22. novembra 1943. pisalo je:
Uprava grada Beograda ne daje saglasnost za putanje naih obolelih
pitomaca na kuno leenje kad im je zdravstveno stanje takvo da vie ne mogu
biti ni u zavodskoj ambulanti, ni u bolnici... Ako se primi miljenje Uprave grada
Beograda, onda boravak u Zavodu za izvesne obolele pitomce ne bi predstavljao
spasavanje njihovih ivota, nego unitenje njihovih ivota.440
Nemci su u vie mahova traili da se pitomci upotrebe za radove na regulaciji
reke Jasenice. Popovi je protestovao i do upotrebe pitomaca nije dolo.441
U Zavodu su uvedene izvesne disciplinske kazne za izvesne prekraje. Krsti
se zgraa kako se ilo daleko u izmiljanju novih kazni. On se poziva na jedan
izvetaj Popovia:
Kazne su bile sledee: uenje pesama, egzercir, prekovremeni najtei
rad, od 1-10 dana: rad u puakoj ekipi...442
Iz jednog drugog Popovievog izvetaja vide se i ovakva kanjavanja:
I pored stroge zabrane da se ne sme puiti, uhvaena je jedna grupa
pitomaca da pui. Kanjeni su time to je osnovana zasebna kanjenika puaka
439

Isto, 89-90.
Stefanovi, 208.
441
Krsti, 144, 152.
442
Isto, 230.
440

ekipa...443
Najtea kazna koju je uprava Zavoda sprovela sastojala se u izolovanju jedne
grupe pitomaca. U jednom pismu Ministarstvu prosvete, Popovi objanjava razlog za
kanjavanje:
Jedna grupa pitomaca, i pored dugog boravljenja u Zavodu, pokazala je
svojim radom da reim koji vlada u Zavodu nije znala dovoljno da ceni. Oni ne
samo to nisu pokazali volju da prime druga shvatanja i da kritiki posmatraju
svoj stav, nego - i pored stalnih opomena i molbi - pokuali su da vre na ostale
svoje drugove uticaj, nagovarajui ih da ostanu pri svojim starim ubeenjima.
Neki od tih pitomaca sluili su se laju i svim ostalim nedovoljno asnim
sredstvima i tako naruavali i jedinu vezu koja postoji u radu uprave Zavoda i
pitomaca jo komunistiki orijentisanih - a to je iskrenost i potenje.
Posle dugog razmatranja uprava Zavoda je pribegla poslednjem sredstvu
koje je mogue sprovesti u Zavodu. Na sednici vaspitaa odlueno je da se stvori
neka vrsta izolatora, u koji e se smestiti svi oni pitomci koji tetno deluju...
Njima je onemoguen svaki izlazak u grad, nemaju prava ni na kakve posete i
posle rada moraju odmah ii u baraku.444
Ovaj nain kanjavanja bio je, kao to Popovi kae, poslednje sredstvo koje
je mogue u Zavodu. Uprava je mogla da ih vrati u zatvor i u koncentracioni logor,
to bi za pitomce moda znailo smrt. Za Popovia i upravu Zavoda bili su tada
najvaniji njihovi ivoti. trbac u svom pomenutom lanku kae da je namera ove
vrste kazne bila da natera tako kanjene na javnu izmenu suprotnih misli.445
Od prve grupe od 23 kanjenih, samo su dvojica ostali est meseci, kada je ova
vrsta kazne ukinuta. Razlog to je uprava Zavoda imala ovoliko strpljenja sa ovakvim
pitomcima moe se nai u jednom pismu Popovia Ljotiu, upuenom 3 meseca pre
uvoenja gore pomenute kazne:
Mi smo ubeeni da je ovo srpska omladina i da se sa njom nije znalo
postupati; i da je na nju delovalo ono to nije smelo delovati i da se jo mogu
ispraviti pogrena znanja i odrediti putevi za ivot.446
Tragino je zavrila jedna grupa od 11 pitomaca koji su, prema Krstiu, imali
plan da razoruaju strau, uhvate upravnika i vaspitae, da pohapse izdajnike i da sa
drugim pitomcima odu u partizane.447 Dvojica pitomaca odali su upravi nameravani
plan. Grupa zaverenika je pohapena i prebaena za Beograd. Posle sasluanja u
Specijalnoj policiji prebaeni su na Banjicu. Posle izvesnog vremena Nemci su ih kao
443

Isto, 232.
Isto, 237.
445
trbac, 107.
446
Krsti, 13.
447
Isto, 210.
444

taoce streljali.
Prema Krstiu KP nije imala sa ovim poduhvatom nikakve veze. Milovan
Popovi, pak, tvrdi da je KP zahtevala od pitomaca da izvedu jedan ovakav veliki
poduhvat. U svom lanku N. trbac zakljuuje da
je ovaj pu, kao to se i nadalo, doveo do zatvaranja zavoda, KPJ bi
prigrabila zaslugu za to i objasnila bi smrt pitomaca kao potrebnu rtvu.448
Za trpca je ovo stvarno beskorisno rtvovanje mladih ivota.

Epilog
Kroz prinudni Zavod za vaspitanje omladine prolo je, kako rekosmo, prema
Krstiu oko 1.000, prema Kuburoviu 1.270 omladinaca i omladinki. Svi su, sem
jedanaestorice, saekali kraj Zavoda ivi. ta bi sa njima bilo da su zadrani po
zatvorima i koncentracionim logorima? Veina njih bi, verovatno, zavrila svoje ivote
pre svretka rata. Moe se slobodno rei da nijedna mlada grupa na teritoriji
Jugoslavije nije bolje prola od njih. Oni koje su oni smatrali najveim neprijateljima
osiguravaju im i konak i hranu, fiziku sigurnost, daju im mogunost da izau u varo,
da odu u crkvu ako hoe, da posete i prime posete, da igraju fudbala, da itaju Marksa,
Lenjina, Engelsa, Berajeva, Dostojevskog, Aristotela, Platona, Dekarta, Spinozu,
Kauckog, Cvijia, Ilijadu i Odiseju, Plutarha, Dantea, Servantesa, Karlajla, Iga,
Hamorabijev zakonik itd., da piu i slobodno diskutuju, da ue zanate i kolu.
ta se od tih lanova SKOJ-a i Partije trailo kao odgovor na sve napore koje
su srpska vlada, Ljoti i uprava logora na elu sa Milovanom Popoviem traili od
njih? Otvorenu i potenu diskusiju, otvoreni sukob rei i miljenja. Osnivai ovog
Zavoda hteli su da dokau da put boljevizma vodi katastrofi i da ne reava najhitnije
probleme ljudskog ivota. Neki su napustili partiju (stotinak njih je otilo u Srpski
dobrovoljaki korpus, Srpsku dravnu strau i etnike Drae Mihailovia), mnogi su
posumnjali, a mnogi su ostali na svome prvobitnom putu.
26. maja 1945. engleske vlasti predali su hiljade iz Srpskog dobrovoljakog
korpusa, meu njima vie pitomaca iz Zavoda iz Smederevske Palanke. Svi su oni bili
streljani u Koevskim umama. Pitomicu Slobodanku Stefanovi, lana SKOJ-a i
pitomca Radovana Lomia, takoe lana SKOJ-a, partizanski sudovi su osudili na
smrt.449 Ti isti sudovi osudili su akona episkopa Nikolaja monaha Jovana Rapajia
na smrt, a dr Milicu Bogdanovi na prinudni rad, zato to su odrali nekoliko
predavanja u Smederevskoj Palanci.
U Smederevskoj Palanci oruje je bilo - dijalog. Komunistika partija ne zna
za dijalog: svojim protivnicima ona skida glave, a sreni, ukoliko se to tako moe
nazvati, nau se u zatvorima, gde nema ni poseta, ni kola, ni koncerata, ni pesme, ni
448
449

trbac, 105.
Kuburovi, 89.

zidnih novina, ni lista, ni velikih umova, niti kazne egzercirom za one koji se uhvate
da pue.

11. KRAGUJEVAC: 21. OKTOBAR 1941.

Kragujevaka tragedija zauzima vidno mesto u komunistikoj propagandi. Pre

Kragujevca, nemake trupe izvrile su niz zloina, nita manjih od zloina u
Kragujevcu, ali ti su zloini ostali van okvira komunistike propagande. Kragujevaka
tragedija postala je predmet lanaka, knjiga, poezije, filmova.
Za kragujevaki oktobar 1941. nita manji krivci od Nemaca nisu bili
komunisti, koji su zajedno sa etnicima, kod sela Ljuljaka pobili 10, a ranili 26
nemakih vojnika. Ova injenica se izostavlja iz kragujevake tragedije: komunisti ne
uzimaju na sebe deo odgovornosti za krv nevinih Kragujevana.
Komunistika propaganda, pored Nemaca, krivi i Marisava Petrovia,
komandanta Petog srpskog dobrovoljakog odreda, inae lana Zbora, koji se tih dana
sa svojim odredom naao u Kragujevcu. Nije iskljueno da je prisustvo Marisava
Petrovia bio glavni razlog - ili jedan od glavnih razloga - za stvaranje i odravanje
kragujevake legende.
Rezonovanje komunista je bilo sledee: mi smo pobili Nemce, mi smo morali
da znamo da e oni streljati nevin narod, ali mi emo taj akt da proglasimo kao akt
borbe za slobodu, a Marisava Petrovia, koji je tih dana bio u Kragujevcu, oglasiemo
kao zloinca i izdajnika.
Ovu logiku komunistike propagande prihvatio je i dr Mladen Stefanovi:
Zbog deset poginulih i 26 ranjenih Nemaca komanda okupatora u
Kragujevcu odluila je da strelja 2300 graana. Nemci su uz pomo Ljotievog
Petog dobrovoljakog odreda rano izjutra 20. oktobra otpoeli pretres i masovno
hapenje u Kragujevcu. Nemci i ljotievci upadali su u kue, izvodili graane. Ni
kole nisu potedeli. Kundacima su izbacivali ake iz klupa, kao i njihove
nastavnike. ak i decu - uenike petog razreda gimnazije.450

Hronologija dogaaja
Hronologija dogaaja iz tih dana je sledea:
Petak 17. oktobar: nemaki 3. bataljon 749. puka dobio je zadatak da ode za
Gornji Milanovac, gde je jedna eta Nemaca bila zarobljena od strane etnika.
Bataljon je - kae kapetan Biofshauzen u svom izvetaju Komandantu
450

Stefanovi, 157.

Srbije - naao Gornji Milanovac prazan... Gornji Milanovac je potpuno razoren, kao i
sela (na koja su Nemci nailazili - primedba M. P.) pri povratku (za Kragujevac primedba M. P.)
Pri povratku za Kragujevac pomenuti nemaki 3. bataljon imao je 9 mrtvih i
27 ranjenih, od kojih je jedan kasnije umro.451
Petak 17. oktobar: Peti dobrovoljaki odred pod komandom Marisava
Petrovia stie u Kragujevac.452
Subota 18. oktobar: Major Kenig, komandant nemakih operativnih jedinica
na tom prostoru - prema njegovom izvetaju - dobija nareenje da se izvri hapenje i
streljanje 2.300 mukaraca.453
Uhapeno je 70 Jevreja i komunista, prema Biofshauzenu, 66 prema Kenigu.
Prema Kenigu, njihovo hapenje je bila odmazda za oteenu prugu kod Lapova.454
Nareeno je da hapenje izvri 3. bataljon 749. puka i 1. bataljon 742. puka,
oba iz Kragujevca.455
Ovoga dana donesena je odluka da 1. bataljon 742. puka oisti u nedelju 19.
oktobra sela Gronjicu i Beloevac. U isto vreme oba ova bataljona dobili su zadatak
da u ponedeljak (20. oktobra) oiste sela Mekovac, Mari, Korman, Botunju, i D. i
G. Komarice.456
Nedelja 19. oktobar: Plan u vezi spomenutih sela je promenjen. Ovoga dana
pomenuti bataljoni streljali su 422 mukarca u selima Gronici, Milatovcu, Mekovcu
i Mariu. Ova sela su spaljena.
Ovoga dana ponovo je nareeno da se u ponedeljak 20. oktobra proelja
Kragujevac da bi se dopunio predvieni broj od 2.300.457
Ponedeljak 20. oktobar: Vie hiljada mukaraca pohapeno je u Kragujevcu.
Uvee Nemci streljaju pomenutu grupu uhapenu 18. oktobra, sa jo 53 osuenika iz
mesnog zatvora.458 Izvestan broj uhapenih graana je puten.
Utorak 21. oktobar: Streljanja. Preiveli puteni svojim kuama, sem jednog
broja mukaraca, koji su zadrani kao taoci.

Jedan od Stefanovievih izvora

451

Report to Commanding General in Serbia, Document NOKW-387, Prosecution Exibit 99.

Kosti, 57.
453
Knjiga o Drai, sveska prva, uredio Radoje L. Kneevi, Vindzor, Kanada, 1956, 142.
454
Report to...; Knjiga o Drai, 142.
455
Report to....
456
Isto.
457
Isto.
458
Isto; Knjiga o Drai, 142.
452

Optube koje Stefanovi podie protiv Marisava Petrovia ne predstavljaju

nita novo. Pre njega, u vie mahova, pokuavano je da se te optube formuliu uz
pomo izvesnih svedoka. Jedan od takvih pokuaja obraen je u knjizi Ko su
ljotievci?, koju je napisao politiki emigrant Predrag D. Ivanovi.459 Stefanovi se
slui njegovom knjigom petnaestak puta, a deo ve navedene Stefanovieve optube
uzet je iz spomenute knjige. Mi nemamo nameru da ulazimo u analizu Ivanovieve
knjige, ali hoemo da ukaemo samo na dva njegova tvrenja, koja ak i sam
Stefanovi indirektno porie.
Predrag Ivanovi tvrdi da su ljotievci nosili nemake uniforme.460
Neverovatno je da se Ivanovi usudio da tvrdi jednu ovakvu oiglednu neistinu:
hiljadama fotografija, i hiljadama svedoka koji su videli dobrovoljce u uniformi
posvedoili bi drugojaije (Ivanovi je ratne godine proveo u ratnom zarobljenitvu).
Na kraju svoje knjige ak i Stefanovi donosi vie fotografija dobrovoljaca u uniformi
jugoslovenske vojske.
Ivanovi dalje tvrdi da vlade Milana Stojadinovia i Dragie Cvetkovia nisu
proganjale Zbor.461 Oigledna neistina! Ovakvo tvrenje postaje jo neverovatnije
kada se ima u vidu da Ivanovi od februara 1940. godine postaje, pri Upravi grada
Beograda, ef Politikog odseka odeljenja opte policije.462 Teko je ne pretpostaviti
da u jesen 1940. i prolee 1941. sam Ivanovi nije bio umean u progone Zbora.
Stefanovi na vie stranica govori o progonima Zbora, dajui im esto netanu
interpretaciju.463
Mi smo se osvrnuli na ova dva sluaja, da bi pokazali kakvim se izvorima
koristio dr Stefanovi.
Stefanovi registruje da je zbog 10 poginulih i 26 ranjenih Nemaca dolo do
kragujevake tragedije. Ali Stefanovi nije podsetio itaoca da su partizani i etnici
pobili i ranili pomenuti broj nemakih vojnika, pa pobegli i tako izazvali represalije,
iako su znali za objavljeni klju 1:100.

Hapenje graana
Dobrovoljci Petog srpskog dobrovoljakog odreda nisu uestvovali u hapenju
Kragujevana u ponedeljak 20. oktobra.
U svom izvetaju Biofshauzen, nemaki komandant kragujevakog okruga,
kae da je odlueno da taj posao svre 3. bataljon 749. puka i 1. bataljon 742. puka,
koji su tada bili u Kragujevcu.464 U svome izvetaju Biofshauzen ne pominje ni
459

Predrag Ivanovi, Ko su ljotievci, Srpsko knjievno udruenje, ikago, 1954.

Isto, 39.
461
Isto, 41.
462
Isto, 189.
463
Stefanovi. 49-53, 61, 84-97.
464
Report to...
460

dobrovoljce, niti pak ma kakvu drugu srpsku vlast.

U knjizi Kragujevaki oktobar, u poglavlju Dokumenta govore, pisac
Branislav Boovi poziva se na jedan dokumenat kome je dao naslov Zapisi Danila
Mihailovia, efa Odseka javne bezbednosti Dunavske banovine. Izmeu ostalog
Danilo Mihailovi kae:
Ba zato to mi je cilj da ovim pruim pravu sliku Kragujevca u danima
stradanja naroda, starao sam se da na hartiju prenesem sve onako kako sam
svojim okom video, svojim uima uo i uopte doao do pozitivnog uverenja, te
nita nisam dodao niti oduzeo.
Ove rei piem pod sveim utiskom stranoga pokolja... pod sveim
utiskom tragine smrti svoga brata i svoga zeta.465
Boovi priznaje da je Mihailovi iskren:
Pod sveim utiscima svoje nesree, koja se poklapala sa optim
stradanjem stanovnitva u Kragujevcu, revnosno i neposredno je beleio ono to
je saznao i oseao u tim danima... i ozlojeen je sve to beleio u svom
dnevniku.466
Mihailovi opisuje raciju pod komandom majora Keniga:
Zatim se obru sve vie stezao, a nemaki vojnici kupili su sve odreda
mukarce... Ljudi su uzimani sa ulice, iz radnji, kafana, crkve i svih drugih
ustanova. Iz suda su uzimali sudije, pisare i stranke, iz kola profesore, uitelje i
ake... pa i same bolesnike u pojedinim kuama nisu potedeli...467
Mihailovi ne tereti ni dobrovoljce, niti ma koga od srpskih vlasti, da su
uestvovali u ovoj raciji. Zato je Boovi i kivan na Mihailovia, jer Mihailovi sve te
srpske vlasti naziva naim i ne krivi ih za tragediju.468
Kakvog je razloga Mihailovi imao da ne tereti Petrovia i dobrovoljce, ako su
oni zaista bili sauesnici u zloinu? Ako je imao hrabrosti da Nemcima pripisuje
zloin, zato ne bi imao hrabrosti da dobrovoljcima pripie sauee u zloinu?
Mihailovi pie svoj izvetaj pod sveim utiskom stranog pokolja... pod sveim
utiskom tragine smrti svoga brata i zeta. Pa zar to nije dovoljan razlog da ukae na
dobrovoljce kao zloince, ako su to oni zaista bili? A Mihailovi je revnosno i
neposredno beleio ono to je saznao i oseao u tim danima, da ponovimo Boovia.
Piscu ovih redova vie Kragujevana, meu njima i Jole Tepavevi, potvrdili
su da dobrovoljci nisu uestvovali u hapenju. Jole Tepavevi, aktivni podoficir
jugoslovenske vojske, koji je tada iveo u Kragujevcu, kategoriki tvrdi da dobrovoljci
465

Kragujevaki oktobar, Svetlost, Kragujevac, 1961, 239.

Isto, 239.
467
Isto, 248.
468
Isto, 251.
466

nisu pomagali Nemcima u hapenju graana. On je, videvi ta se dogaa u varoi,

pokuao da se skloni. Lutao sam da se spasem, on kae. Pored eleznike stanice,
krijui se u nekakvom umarku, on je video dvojicu dobrovoljaca. Izleteo je iz
sklonita sa svojom legitimacijom i predstavio im se. Ova dvojica su ga stavili izmeu
sebe s namerom da ga zatite od eventualnog hapenja. Srea, Trifunovi i Bata - tako
su se zvali njegovi pratioci - odveli su Tepavevia u kolu, gde su ga predstavili
Milou Vojnoviu-Lautneru, koji je bio njihov komandant. Vojnovi mu je odmah
naloio da pravi spiskove graana koji su bili pritvoreni u Topovskim upama. Imena
su pristizala sa svih strana i on je to radio dan i no, kae Tepavevi. To su bili u
stvari spiskovi po kojima su graani putani iz Topovskih upa. Tepavevi nije bio
zbora, i prvi put je video Petrovia i Lautnera ovom prilikom. Tepavevi je tom
prilikom prvi put i video dobrovoljce. Od tog dana on ostaje sa njima.469

Verzija Marisava Petrovia

Verzija dogaaja Marisava Petrovia je sledea:
Tek pred podne 20. oktobra Petrovi je sa tumaem Miloem VojnoviemLautnerom dospeo do majora Keniga, koji je organizovao hapenje. Bez ikakvog
objanjenja Kenig je zatraio spisak komunista iz Kragujevca. Petrovi je pokuao da
od srpskih policijskih i civilnih vlasti dobije traeni spisak, ali bez uspeha. Kenig je
bio strano ljut kada mu je Petrovi pri drugom susretu saoptio da je doao bez
spiskova. Tek tada je Petrovi saznao ta se sprema sledeeg dana u Kragujevcu.470
(Pisac ovih redova pretpostavlja da je to moglo da bude oko 2 sata posle podne u
ponedeljak 20. oktobra). Petrovi, zaprepaen, zbunjen i oaloen, uspeo je da
privoli Keniga da mu ovaj dozvoli da moe da spase zatvorenike lanove Zbora.
Petrovi, osvrui se na ovu Kenigovu dozvolu, kae:
U Kragujevcu je bilo svega 20 zboraa, koji su 11. decembra 1938.
godine glasali za listu Dimitrija Ljotia. Zbor je imao veliki broj aka
gimnazijalaca, ali veina njih ve je bila u redovima srpskih dobrovoljaca. No, ja
sam mislio da pod oznakom lanova Zbora, uz Boiju pomo, oslobodim to vie
poznatih nacionalista, a naroito aka i radnika.471
Sa spiskovima koji su napravljeni uz pomo aka-dobrovoljaca iz Kragujevca,
Petrovi je doao u 4 sata posle podne u Topovske upe. U 6 sati, jedna grupa od 700
osloboenih u pratnji dobrovoljaca napustila je Topovske upe i otila svojim
kuama.472
Sledeeg dana, 21. oktobra, Marisav Petrovi sa jo jednom grupom
469

Intervju pisca sa Jolom Tepaveviem, ikago, decembra 1986.

Bor. M. Karapandi, Srpski dobrovoljci 1941-1981, Kliveland, 83-84.
471
Isto, 84-85.
472
Isto, 86-88.
470

dobrovoljaca produio je izvlaenje zatvorenika. U jednom svom referatu pisanom

rukom, opisuje tu proceduru:
Na prvo mesto spasavani su aci, gimnazijalci, profesori. Tu smo se
morali pretvarati pred Nemcima, kao za sve druge, da svakog lino poznajemo.
Taj posao je iao na taj nain, to smo od svakoga uzimali legitimacije, videli
njegovo ime i pozvali ga po imenu. Zatim izvlaeni su radnici sa Lepenice. Na
treem mestu su izvlaeni oni koji su se tog kritinog momenta nali poslom u
Kragujevcu... Zatim... one ispod 15 i preko 60 godina starosti... mladih i zdravih
ljudi... Na kraju je izvuen daleko vei broj intelektualaca, nego to je streljano.
Ovde su bili: sudije, advokati, inenjeri, uitelji, oficiri, svetenici i razni
inovnici. No opet istiemo, sve nismo mogli izvui. Dobrovoljci su se tog dana
morali poniziti pred okupatorom mnogo, samo da bi to vie spasli. Mislimo da
je bar 70 njih ukradeno iz grupa odreenih za streljanje. Moram istai i to da su
nam i neki Nemci u ovome pomagali, a naroito jedan podoficir i jedan oficir.
Podoficir je bio profesor i znao je neto srpski i sluio kao tuma. Naroito nam
je bio pomagao u izvlaenju aka.473
Posle streljanja, na garanciju Petrovia, svi sem 600 puteni su kuama.
Ovi su - kae Petrovi - kao taoci ostali u logoru. Sad nam je bila velika
briga da i ove pustimo. A to ni malo nije bilo lako.
Petrovi je najzad i ovo uspeo. U vezi sa tim on kae:
Za nekoliko narednih dana, posle 21/10, imali smo nekoliko sukoba sa
partizanima u okolnim selima oko Kragujevca i svuda potiskivali partizane. Sada
su partizani bili odbaeni iz prvih sela oko Kragujevca. I to smo odmah kod
Nemaca iskoristili. Nemci su na na zahtev pustili sve taoce, 600 ljudi. Jo su
prestali da vie ikoga hapse bez naega znanja. I da uopte ne streljaju bez nae
saglasnosti. I od 21/10, pa sve dok je dobrovoljaki odred bio u Kragujevcu, do
26. novembra 1941, niko i nije bio u Kragujevcu i okolini streljan.474

Protivurenosti komunistike propagande

Komunistika propaganda, i pored velikih napora da Marisava Petrovia i
dobrovoljce prikae zloincima, ostavila je izvesne detalje koji potvruju delove ve
spomenutog referata Marisava Petrovia. Mi emo ukazati na te detalje, kao i na
protivurenosti koje komunistika propaganda upotrebljava.
Sledee je uzeto iz jednog lanka iz Knjige o Drai, potpisanog sa J. S. Ovaj
danak koristi takoe i Stefanovi, sa namerom da kompromituje Marisava Petrovia:
473
474

Marisav Petrovi, Osvrt na kragujevaku tragediju, rukopis, fotokopija u posedu pisca.

Isto.

Malo docnije (negde izmeu 4-6 posle podne 20. oktobra - primedba M.
P.) ulazi Marisav Petrovi sa svojim dobrovoljcima. Sa njima su i dva Nemca
podoficira. Dre u ruci veliki tabak hartije. Poinje prozivanje. Kako koga
prozovu, izlazi napolje. Do nas u sredini barake provlai se i jedan deak
dobrovoljac. Nema ni 17 godina. Inteligentan i dobroudan, izbeglica. Oko nas
starijih, grupa od preko 150 aka. apuemo: Spasi ovu decu, oni su aci, tvoji
drugovi. Spau ih, ne brinite! I zaista - kako nekoga prozovu, ovaj deko je
izbacivao po nekoliko aka, tako da je sve koji su bili oko nas spasao.475
Ovu epizodu, po izjavi jednog svedoka, registruje i Vladimir Dedijer.
Te veeri ih je puteno oko 600. Docnije sam ula da ih je pustio
Marisav Petrovi.476
Ovaj detalj iz prvog izdanja Dnevnika, Dedijer je izbacio iz sledeih
izdanja! Zato?
Kragujevaki oktobar donosi sledei detalj koji je doiveo Milan Stankovi,
onda uenik osmog razreda gimnazije. Tu Stankovi, u prikazu dogaaja koje je dao
pisac Mladen Oljaa, kae:
Ljotievci prozivaju (20. oktobar - primedba M. P.) svoje prijatelje,
poznanike, simpatizere i putaju ih. Putena je i jedna grupa uenika. Naie
Marisav Petrovi, komandant ljotievaca: Ko je pustio ake? Zar ne znate da su
to komunisti? Vratite ih nazad! Nastalo je objanjenje... No smo proveli bez
sna.477
Pisac Mladen Oljaa ne objanjava ta je bilo posle te navodno Petrovieve
zapovesti Vratite ih nazad! Da su bili vraeni, zar on to ne bi rekao? Milan
Stankovi je ostao iv. Pomenuti J. S., na koga se poziva Stefanovi, tvrdi da je tada
puteno 150 aka. Petrovi nije izgovorio Vratite ih nazad! Nisu li ove rei proizale
iz Oljaine glave?
U pomenutoj knjizi Kragujevaki oktobar opisan je i sluaj Borivoja Ristia.
Borivoje Risti, tada deak, naao se u jednoj baraci sa svojim ocem edomirom.
Pisac Gojko Banovi daje izvesne detalje:
Nemci su ubijali Kragujevane, grupu za grupom. Sada emo i mi doi
na red, rekao je neko u baraci. Tako je i bilo: vrata su se naglo otvorila. Ljudi
su, koliko je to bilo moguno, poeli da se zbijaju u drugi kraj barake, da se
udaljuju od vrata, od smrti, ali samo nekoliko trenutaka. Morali su napolje, dva
po dva. Deko je izaao sa ocem, drei ga ispod ruke. Pred barakom jedan
ljotievac, visok, crnomanjast, s briima, zagledao se u Borivoja, odmerio ga i
475

Knjiga o Drai, 149.

Vladimir Dedijer, Dnevnik, Knjiga II, Prvo izdanje, 391.
477
Kragujevaki oktobar, 107-108.
476

rekao: Mali, tebi nije mesto meu ovima! I odvojio ga je na stranu, prikljuio
ga drugoj, mnogo manjoj grupi. Deko je povukao sa sobom i oca, a jedan
Nemac priskoio je edomiru Ristiu i gurnuo ga u kolonu, u stroj. Kreui, sa
ostalim Kragujevanima pod mitraljeske i pukomitraljeske rafale, otac se jednim
toplim pogledom oprostio sa sinom. Pogled koji on, Borivoje, nee nikada
zaboraviti. Kada je pokolj okonan, taoci su u pratnji ljotievaca i andara
krenuli u varo, u zatvor.478
Pomenuti Predrag Ivanovi u svoju knjigu unosi priu Borisava N.
Dimitrijevia, koji je preiveo streljanje. U vezi grupe graana, koja je ostala posle
zavrenog streljanja, Dimitrijevi kae:
Tada je nekoliko ljotievaca, sa Marisavom na elu, prolo od grupe do
grupe... Marisav je posmatrao ljude i na koga bi pruio prst, taj je morao treim
korakom da ode na odreeno mesto. Ovo izdvajanje su ljotievci vrili bez
ikakvog uea Nemaca i bez ikakvog kriterijuma. Odnosno kriterijum je bio
Marisavljev ef. Doavi do moje grupe, Marisav je pruio prst i na mene. Otrao
sam na odreeno mesto kao i ostali. Tamo je ve bilo oko 3.000 ljudi. Pred sam
mrak komandant nam je objasnio da ovako mora biti i da e opet biti ako pogine
koji Nemac.479
Pozvaemo se na jo jednog Ivanovievog svedoka, Bor. Radonjia. Evo ta
Radonji kae za Marisava Petrovia i Miroslava Tomia, zboraa iz Kragujevca:
Osloboavali su samo one koji su pristupili Marisavu Petroviu u
njegov Peti dobrovoljaki odred. Ali nije im na pamet palo da Miroslav, kao
uticajna linost, zatiti i spase svoje drugove osmog i sedmog razreda gimnazije,
kao i uenike iz Uiteljske kole.480
Jugoslovenski istoriar dr Venceslav Glii, u svojoj knjizi Teror i zloin
nacistike Nemake u Srbiji 1941-1944, kae:
Neposredno posle streljanja ovih dveju grupa (streljanje od 20. oktobra
uvee - primedba M. P.) ljotievi dobrovoljci su izdvojili i pustili izvestan broj
saradnika i simpatizera okupatora. Puteni su oni koji su imali legitimacije
Krajskomandature, pripadnici ljotievog pokreta i onih zanimanja koja su bila
Nemcima potrebna (lekari, apotekari, tehniari itd.).481
Osvrui se na gore navedena svedoanstva, nameu se sledea pitanja i
objanjenja:
478

Isto, 171-173.
Ivanovi, 54.
480
Isto, 55.
481
Srpski dobrovoljci..., 104.
479

Da li bi dr Glii mogao da potvrdi da su onih 150 aka, koje je deak

dobrovoljac prikupio za putanje, imali legitimaciju krajskomandanture ili su bili
saradnici i simpatizeri okupatora? Da li bi pod ovu Gliievu karakteristiku doao
Milan Stankovi, koji je, kako on kae, puten iste veeri, ili, moda, Borivoje Risti
koga je jedan ljotievac povukao iz grupe za streljanje?
Kako je istoriar Glii doao do zakljuka da su lekari i apotekari bili
neophodni Nemcima? Zar lekari i apotekari nisu bili neophodni i Kragujevanima?
Da li bi Ivanoviev svedok Radonji mogao da potvrdi da su pomenutih 150
aka, kao i pomenuti Milan Stankovi i Borivoje Risti, osloboeni poto su izjavili da
hoe da priu dobrovoljcima?
Ivanoviev svedok Dimitrijevi tvrdi da je Marisav Petrovi bez ikakvog
kriterijuma izdvajao iz grupe preivelih one koji e odmah da budu puteni kuama.
Odnosno - kae Dimitrijevi - kriterijum je bio Marisavljev ef.
Po proceni pisca ovih redova, Petrovi je doznao negde oko 2 sata posle podne
20. oktobra da e biti streljan izvestan broj graana. Pripreme za streljanje poele su
sledeeg dana u sedam sati izjutra. Za sledeih 17 sati on je morao da uini neto da
pomogne narodu u traginoj situaciji. Pred takvim prizorom i u takvoj situaciji teko
je bilo oveku i misliti, kae on.482 Ne zna se da je on mogao sa bilo kim da se
posavetuje. Njegov pretpostavljeni, komandant dobrovoljaca pukovnik Muicki, a ni
Dimitrije Ljoti, ni Milan Nedi, nisu ni znali ta se dogaa u Kragujevcu , poto su
telefonske linije bile pokidane, a varo blokirana. Predstavnici srpskih vlasti u
Kragujevcu nisu pokuali da ita urade, da bi se ma kako olakalo graanima
Kragujevca. Marisav Petrovi je pokuao. Iz njegovog ve navedenog izvetaja vidi se
njegov kriterijum spasavanja. Uvee, kao to Dedijer svedoi, spaeno je oko 600. Po
tvrenju ve pomenutog J. S. puteno je toga veera i 150 aka. Dakle, aci su bili na
vrhu liste, pored ovih i izvesni poznati nacionalisti, da upotrebimo Petrovieve rei.
Sledeeg dana, za vreme streljanja, o spasavanju dece voeno je rauna.
Svedok je ovom i pomenuti Borivoje Risti. Pokuajmo da zamislimo scenu pomenutu
u Kragujevakom oktobru. Kolona dva i dva, koju su formirali Nemci, izlazi iz barake
kroz kasarnski krug, ka kapiji kroz koju ko proe, odlazi u sigurnu smrt. Pred
barakom jedan ljotievac, visok, crnomanjast, sa briima, kako kae Borivoje Risti,
posmatrao je kolonu osuenih na smrt. Pogledao je u maloga Borivoja. Nikada ga nije
video pre toga. Da li su se njihovi pogledi susreli? ta je mislio i oseao taj
dobrovoljac koji je video Borivoja? Jedva je imao nekoliko sekundi na raspolaganju da
donese odluku. Dobrovoljac grabi Borivoja i izvlai ga iz kolone. Deko je povukao
sa sobom i oca, a jedan Nemac priskoi njegovom ocu edomiru i gurnu ga u kolonu,
u stroj koji e kroz nekoliko minuta da se nae pod mitraljeskim projektilima.
Danas, u civilizovanom svetu, sud pre nego to e da izrekne presudu
izvesnom optuenom za zloin, sasluava mnoge svedoke, i upotrebi dane u
razmatranju sluaja. Posle izreene smrtne presude vii sudovi razmatraju albu
osuenoga, i to moe da traje godinama. Pomenuti dobrovoljac koji se noen talasima
traginih okolnosti naao u poloaju u kome se nikad niko nije naao, imao je samo
482

Marisav Petrovi.

nekoliko sekundi da pokua da odlui da li e Borivoje Risti da ostane u ivotu ili ne.
Kriterijum? Bio je dete! Nije li moda tog dobrovoljca muila i misao: Ima li deak
vie prava na ivot od jednog odrasloga? Nije li taj dobrovoljac, ije se ime ne zna,
zaalio to se je uopte meao? Ne bi li za njega i njegovu savest bilo bolje da je pustio
da Nemci odabiraju ili ne odabiraju. Ova pitanja koja nemaju svoga odgovora, moda
su razdirala pomenutog dobrovoljca, a moda nije ni imao vremena da ita misli, ita
osea. To niko ne zna. Zna se samo sigurno jedno: da spaeni Borivoje Risti nije bio
saradnik i simpatizer okupatora, da nije imao legitimaciju Krajskomandanture, da nije
bio pripadnik Ljotievog pokreta, niti je pripadao ikakvom zanimanju koje je bilo
neophodno Nemcima. A sluaj Borivoja Ristia nije usamljen.

Marisav Petrovi - prema jednom nemakom dokumentu

Komunistika propaganda, a i izvesna nekomunistika, tei za tim da
Marisava Petrovia prikae udovitem. Dr Blagoje Stoki u svojoj knjizi Kragujevac
u ustanku i revoluciji 1941. citira na nemakom jedan izvetaj pomenutog
Biofshausena. Izvetaj je datiran 21. novembra 1941. godine. Petrovi je predstavljen
kao veliki rodoljub, koji smatra da borbu protiv komunista moe uspenije da vodi
pomona andarmerija
1. - jer bolje poznaju mesta i ljude i
2. - ako jedan srpski pomoni policajac pogine, onda nema potrebe da se
vre teke represalije.483 (podvukao M. P.)
Nasuprot ovakvom Petrovievom stavu koji je Biofshauzen registrovao,
osvrnuemo se na stav koji su komunisti toga vremena imali. Kada je vest o hapenju
Kragujevana dola do etnika i partizana, rez. kapetan Pavle Bogievi, tada jedan od
etnikih komandanata, predloio je Raji Nedeljkoviu, komunistikom komandantu
Okruga kragujevakog, da napadnu na Kragujevac i oslobode uhapene. Raja
Nedeljkovi je odgovorio:
Vreme nije za takav napad, a to se tie ljudi, to ih god vie Nemci
pobiju, to emo mi imati manje da ubijamo kada oslobodimo Kragujevac. Nemci
rade na posao. Uostalom, zato Kragujevani nisu doli kod nas u umu?...484
Nije li ono besmisleno ubijanje nemakih vojnika imalo ba to za cilj da natera
Kragujevane, Kraljevane, Milanovane i apane ... da odu u umu? Cena nije
vana! A kapetan Biofshauzen svedoi da je za dobrovoljce ljudski ivot bio
primaran.
483
484

Dr Blagoje Stoki, Kragujevac u ustanku i revoluciji 1941, Kragujevac, 1981, 239.

Boko Kosti, 60.

Da su kod Ljuljaka poginuli 10, a ranjeno 26 dobrovoljaca, Kragujevac i

okolna sela ne bi izgubili ni jednu jedinu ljudsku glavu.

Marisav Petrovi spasava taoce

Posle streljanja, jedna grupa Kragujevana zadrana je u pritvoru kao taoci. Po
Petroviu bilo ih je 600, a po Venceslavu Gliiu 350. Petrovi tvrdi da je on uspeo
kod Nemaca da izdejstvuje da ti taoci budu puteni, i da od 21. oktobra do 26.
novembra 1941. niko nije streljan ni u Kragujevcu, niti u okolini.
Interesantan je sluaj Miodraga Radotia. Radoti je bio iz jednog sela blizu
Kragujevca. kolu je uio u Kragujevcu. Za vreme hapenja i streljanja nije bio u
Kragujevcu. Odmah posle streljanja javlja se u dobrovoljce. Dok jo nije bio dobio
oruje i uniformu lokalna policija ga hapsi na prevaru. Kasnije je doznao da je bio
osumnjien da je bio u umi pod orujem. On je zaista imao oruje, ali nije pripadao ni
etnicima, ni partizanima. U zgradi u kojoj je bio zatvoren bilo je vie stotina ljudi.
Jednoga dana, posle jednog napada na Nemce kod sela Sabante, Nemci su doli sa
kamionima pred zgradu u kojoj je bio Radoti. Poeli su da tovare zatvorenike, meu
njima i Radotia. Namera im je bila da ih streljaju. Tada je doao i Petrovi. Posle
unog objanjenja sa Nemcima, zatvorenici su vraeni u zatvor. Niko nije bio
streljan. Nekoliko dana kasnije dobrovoljci hapse predstojnika policije, putaju
zatvorenike i meu njima i Radotia, koji se vraa u dobrovoljce, gde ostaje do kraja:
od redova postaje vodnik, zatim komandir ete i najzad komandant bataljona.485
Kakav je kriterijum imao Marisav Petrovi kada se zauzimao za ove taoce? Po
onome to je Petrovi rekao Biofshausenu, Petroviev kriterijum je bio jasan: oni su
bili Srbi.

Opet: protivurenosti komunistike propagande

Komunistika propaganda napravila je izvesne propuste i kontradikcije koji
bacaju u sumnju njihova tvrenja. Osvrnuemo se na neka od njih.
Pomenuti Dimitrijevi, koji je preiveo streljanje, kae da je komandant
(mislio je na nekog nemakog oficira) preivelima rekao da mogu da idu svojim
kuama i da e se streljanje ponoviti ako pogine neki Nemac. Dr Blagoje Stoki to
drugojaije opisuje, pozivajui se na preivele:
Ovim ljudima je Marisav Petrovi odrao dirljiv govor, naglasivi da

485

Intervju pisca sa Miodragom Radotiem, Milvoki, decembar 1986.

oni nee biti streljani.486

Dakle, ko je odrao govor - nemaki komandant ili Petrovi?
Miloje Pavlovi, direktor Uiteljske kole, je esto predmet komunistike
propagande. U vezi sa njim Stoki kae:
Ljotievci su pokuali da iz grupe aka oslobode Miloja Pavlovia... ali
je on to odbio, odgovorivi da je njegovo mesto u stroju i da hoe do kraja da deli
sudbinu svojih aka. Sa njima je i streljan.487
U vezi sa Milojem Pavloviem, Ljubia Manojlovi pie sledee:
U rasporeivanju graana za streljanje Miloje Pavlovi se naao u grupi koju
nee streljati. Ali, naiao je komandant ljotievaca Marisav Petrovi. Taj je znao za
Miloja Pavlovia...
- Ti nisi zasluio da bude spaen! - sudio je Marisav. - Vaspitavao si deset
generacija komunista.
Miloje je odmerio Ljotievog komandanta. Osvrnuo se oko sebe. Svuda su bili
Nemci.
- Doista - rekao je Miloje namrtivi se - ja mislim da ovde nije mesto za
ovakve diskusije.
Marisav se nasmejao:
- Pazi, pazi, nee sa mnom da razgovara. A od mene ti, bre, zavisi ivot.
Miloje je bacio jo jedan prezriv pogled na izdajicu.
- Ako mi od tebe zavisi ivot, ne treba mi taj ivot.488
Ko govori istinu: Ljubia Manojlovi ili dr Blagoje Stoki? Marisav Petrovi,
po njegovom sopstvenom svedoenju, kae da je lino poznavao Miloja Pavlovia.
Pavlovi je molio Petrovia da ga spase, ali Petrovi to nije hteo da uini, poto je
Pavlovi bio naklonjen komunistima. Dalje Petrovi kae:
No, da se radilo samo o njegovom ivotu, a ne o ivotu 2.300 talaca,
mnogo bih uinio kod Nemaca da direktor Pavlovi bude osloboen. Ali da on
bude osloboen, a na njegovo mesto da bude streljan jedan ak ili radnik vie, to
pred Bogom nisam smeo uiniti.489
Pekarski majstor Vasilije Nikitovi prilikom streljan ja bio je samo ranjen.
486

Stoki, 205.
Isto, 204.
488
Kragujevaki oktobar, 119-120.
489
Srpski dobrovoljci, 205.
487

Njegov sluaj je bio opisan u knjizi Kragujevaki oktobar i u Politici. Pisac ivorad
ivkovi opisuje ovaj sluaj:
Po suncu sam znao da je podne bilo prevalilo. Rane su me pekle. uo
sam lelek ena. Podigao sam glavu. Brate, jesi li iv?, upitala me jedna ena.
To je bila Milunka orevi, koja je traila svoga mua.
Milunka je izvukla Vasilija ispod leeva, uvila u arenicu i sa erkom
Dragoslavom odnela ga svojoj kui.
Milunka je negovala ranjenika, a sutradan sklonila ga u senjak, jer je ula
da e Nemci pretresati sve kue na periferiji grada.
Vasilije Nikitovi ostao je iv. Mesec, dva posle 21 oktobra pobratimio
se sa Milunkom i Dragoslavom.490
Evo verzije istog sluaja Due Paveia, prema Politici:
Najgore je preiveo, ali rana je krvarila i trebalo je otii, jer opasnost
nije prola. I opet je Vasa imao sree. Kua njegove devojke bila je u
neposrednoj blizini, gotovo iznad samog stratita. Pozvao je devojku i ona je
dola sa svojom majkom. Odvukle su ga u svoje dvorite i sakrile u ainu.
Tu je proveo no, ali ujutro vie nije imao snage. Pomisao da ga eka jo
jedna takva no, bila je dovoljna da se pomiri sa sudbinom predaje Nemcima.
Naioe dva dobrovoljca u fijakerima, pokupie me i rekoe mi da kaem
kako je voena borba sa partizanima i da su me partizani ranili. Tako su me
prebacili u bolnicu i tu sam leao 6 meseci.491 (podvukao M. P.)
Ne ulazei u razliku u mnogim detaljima ova dva opisa, elimo da ukaemo na
ulogu dobrovoljaca pri spasavanju Vasilija Nikitovia. Ovaj vaan detalj je namerno
izostavljen u Kragujevakom oktobru. Dola su dva dobrovoljca - kae Nikitovi.
Kako su dola? Sluajno? To i Nikitovi i pisac Pavei preutkuju. Ta dva
dobrovoljca je neko poslao da uzmu Nikitovia, a taj neko mogao je da bude i sam
Marisav Petrovi, koga je, verovatno, obavestila jedna od ove dve ene.
Dr Mladen Stefanovi u svojoj knjizi kae sledee, ve ranije pomenuto:
Nemci i ljotievci upadali su u kue i izgonili graane. Ni kole nisu
potedeli. Kundacima su izbacivali ake iz klupa, kao i njihove nastavnike. ak i
decu - uenike petog razreda gimnazije.
Za svedoka Stefanovi uzima pomenutog Dimitrijevia. Dimitrijevi,
meutim, iako je mnoge neistine rekao, ovog puta vrlo precizno tvrdi, da su u kolu u
kojoj je on bio, Nemci upadali u razrede i izbacivali ake na ulicu. Ni pomena o
dobrovoljcima.
490
491

Kragujevaki oktobar, 159-160.

Politika, 12.10.1980.

Broj streljanih
Komunistika propaganda tvrdi da je u Kragujevcu streljano 7.000 ljudi. I
Stefanovi se poziva na taj broj.
Prema podacima koji dolaze iz vie jugoslovenskih izvora streljanje je trajalo
izmeu 7 i 14 asova. Prema tim istim izvorima Nemci su izvodili po stotinu na
stratite. Ako se ova dva elementa uzmu u obzir, onda izlazi da je Nemcima bilo
potrebno 6 minuta da pripreme i streljaju jednu grupu od 100 ljudi. Ovo je fiziki
neizvodljivo. Ljude je trebalo voditi iz barake, svrstati ih u redove, prebrojavati,
sprovesti ih kroz kasarnski krug, zatim kroz kapiju izvesti ih na stratite, dakle, prei
put od vie stotina metara, poreati ih, pucati, a potom dokrajiti one koji su jo bili u
ivotu. Kada su izvesni poeli da bee, onda su Nemci poeli da vezuju ljude jedan za
drugog i tako vezane vodili ih na gubilite. Teko je verovati da se takva krvava
procedura mogla da obavi za 6 minuta.
Branko Soban u ljubljanskom Delu poziva se na izvestan dokumenat koji je
sastavio nemaki porunik Valter Jost. Tu se, pored ostalog kae:
Streljanje je bilo hitro opravljeno - sto ljudi v 40 minutah.492
Ako bi se ovo uzelo kao tano, onda u Kragujevcu nije streljano vie od 1.100
ljudi. Nije jasno kako je pisac ovog izvetaja doao do vremena od 40 minuta. Ne
moe se ni zakljuiti iz Sobanovog lanka da li je Jost bio prisutan streljanju ili je
prihvatio tuu ocenu vremena. Ovaj dokumenat, iako moda sadri pogrenu ocenu
vremena, vaan je po tome, to tvrdi da je za streljanje uzeto mnogo vie od 6 minuta
za stotinu ljudi.
Dr Venceslav Glii u svojoj knjizi Teror i zloini nacistike Nemake u Srbiji
1941-1944. kae da je u Kragujevcu streljano 1.890 ljudi. Mi nismo imali ovu knjigu,
(podatak je uzet iz spomenute knjige dr Blagoja Stokia), te nam nije poznato kako je
dr Glii doao do ove cifre.493
Pisac ovih redova pretpostavlja da je u Kragujevcu streljano oko 1.700 ljudi.
Ovo tvrenje zasnovano je na sledeim okolnostima i faktima.
Iz pomenutog izvetaja Biofshausena vidi se da je odlueno da se strelja
ukupno 2.300, ali da 422 ljudi streljanih u Gronici, Milatovcu, Mekovcu i Mariu
takoe treba ukljuiti u taj broj. Biofshausen kae da je nareeno da se u ponedeljak
20. oktobra proelja Kragujevac, da bi se dopunio predvien broj od 2.300.494
(podvukao M. P.)
492

Delo, 25.10.1986.
Stoki, 220.
494
Report to...
493

Major Kenig u svom izvetaju, koji pokriva te dane, kae da je 19. oktobra u
Gronici streljano 245 mukaraca, a u Mekovcu 182 (Kenig ne pominje Milatovac i
Mari); 20. oktobra uvee streljano je 66 komunista i Jevreja i 53 osuenika iz
mesnog zatvora u Kragujevcu. Zatim kae:
21. X. 1941. u 7 asova sabiranje i streljanje pritvorenika. Time je akcija
zavrena. Ukupno streljano 2.300 Srba.495 (podvukao M. P.)
Biofshausen i Kenig se razlikuju u broju streljanih u okolnim selima (po
Biofshausenu 422, a po Kenigu 427), ali su vrlo precizni i nedvosmisleni kada kau
da e u Kragujevcu biti streljano (Biofshausen pie izvetaj dan pre streljanja) i bilo je
streljano (Kenig pie svoj izvetaj posle streljanja) 2.300, manje broj streljanih u
okolnim selima tih dana. Krajnji broj streljanih u Kragujevcu bio bi, po njima, oko
1.750.
Treba imati u vidu da su Biofshausen i Kenig svoje izvetaje slali svojim
komandama i nisu imali namere da pred buduim istoriarima - kao to se pokatkad
tvrdi u komunistikoj propagandi - sakrije istina. Biofshausen je ak i pokuao da
sprei streljanje u Kragujevcu.
Marisav Petrovi tvrdi da su dobrovoljci bar 70 ukrali iz grupa odreenih
za streljanje.496 Ako se ovaj broj uzme u obzir, broj streljanih je bio ispod 1.700.

Strahinja Janji
Poetkom oktobra 1941. Strahinja Janji, bivi aktivni porunik, prijavio se
dobrovoljakoj komandi, koja ga stavlja pod komandu Marisava Petrovia. Posle
streljanja, Janji, koji se pokazao kao miran i disciplinovani vojnik, postavljen je od
strane vlade generala Nedia za predsednika optine u Kragujevcu. Odmah po prijemu
dunosti poeo je da vri uene, pljake, pa je bio optuen za silovanje jedne
uiteljice.497 Zbog ovakvih postupaka jedne noi bio je uhapen u njegovom stanu.
Hapenje je izvrio vod dobrovoljaca, u kome je bio ve pomenuti Miodrag Radoti,
koji je piscu ovih redova opisao izvesne detalje ovoga hapenja.498 Meutim, Nemci
putaju Janjia na slobodu, hapse Simeona Kerekog, lana Zbora i dobrovoljakog
oficira, a tada od Nedieve vlade postavljenog predstojnika kragujevake policije.
Posle nekoliko intervencija Milana Nedia, Janji je najzad definitivno uklonjen sa
poloaja predsednika optine.499 Janji ostaje u Nemakoj slubi. Imao je stotinak ljudi
koji su inili razna nasilja. Jednom prilikom u selu Grocka ubili su desetak seljaka i
odveli sa sobom istaknutog zboraa svetenika iku Bogdanovia. Tek posle vie
intervencija Bogdanovi je puten sa Banjice. (Komunisti su ubili Bogdanovia 1945.
495

Knjiga o Drai, 142.

M. Petrovi.
497
Boko Kosti, 61.
498
Intervju M. Radoti.
499
Boko Kosti, 61.
496

godine po dolasku na vlast).500

Sredinom februara 1942. u selu Baroevac dobrovoljci su imali vie sukoba sa
Janjievim ljudima, koji su tada nosili nemake uniforme. Jednom prilikom,
dobrovoljci su pod komandom Tomaa Milia razoruali grupu Janjievih ljudi, a pri
jednom drugom sukobu Janjievi ljudi su ostavili jednog mrtvog. Posle ovih sukoba,
poto je dobrovoljaka komanda sastavila veliki izvetaj o nedelima Janjievih ljudi,
Milan Nedi je uspeo da privoli Nemce da se Janji ukloni. Tako su Janji i njegovi
ljudi poslati u Nemaku na rad.501

atobrijan i Kragujevac
U francuskoj varoi atobrijan na dan 22. oktobra 1941. (jedan dan posle
streljanja u Kragujevcu) Nemci su streljali 48 Francuza. Sledeeg dana preko
londonskog radija arl de Gol je osudio politiku ubijanja pripadnika nemake vojne
sile.502 arls de Gol, nesumnjivo veliki Francuz i veliki neprijatelj Hitlera, eleo je da
sprei nemake krvave represalije nad francuskim narodom. Srbija je pre Kragujevca
doivela mnogo krvavijih odmazdi od pomenute odmazde u atobrijanu, pa je ipak
dolo do ubistva nemakih vojnika kod sela Ljuljaka, iako su napadai morali da znaju
za posledice. Osvrui se na atobrijan i reakciju arla de Gola, nemogue je a ne
zakljuiti da je krv nevinih, prosuta u Gronici, Milatovcu, Mekovcu, Mariu i
Kragujevcu, na rukama ne samo nemake kaznene ekspedicije i nemake Vrhovne
komande, ve i na rukama onih jedinica i njihovih Vrhovnih komandi koje su kod sela
Ljuljaka ubile 10, a ranili 26 nemakih vojnika.

Sve je bilo teko i strano!

Za Marisava Petrovia i Miloa Vojnovia-Lautnera 20. i 21. oktobar bili su
teki dani.
To su bili - rekao je Petrovi Boku Kostiu - najtei dani u mome ivotu.
Nemoan, slab i mali ja sam sve uinio to je u ljudskoj moi bilo da umilostivim
stranog majora Keniga da umanjim tragediju, da spasem koliko god vie ljudi mogu.
Ne znam da li je bio stranije za mene razgovor sa Kenigom, moj ulazak u Topovske
upe, gde hiljada na kolenima vie: Marisave! Ti pa Bog, spasi me!, ili kad smo,
gledajui kako odvode ljude na streljanje, nemoni da na drugi nain pomognemo,
500

Isto, 62.
Zapisi iz dobrovoljake borbe, II, Minhen, 1955, 53-61.
502
David Stafford, Britain and Europian Resistance 1940-1945, St. Anthonys College, Oxford, 1980,
35.
501

skoro otimali ljude od Nemaca. Sve je bilo teko i strano.503

Da li su oni koji su ubili 10, a ranili 26 Nemaca kod sela Ljuljka
pretpostavljali da e da bude tako teko i strano?

503

Boko Kosti, 60.

12. TEHNIKA UNIJA

Vie stranica svoje knjige, Stefanovi upotrebljava da objasni takozvanu

Tehniku uniju. Namera mu je bila da i na ovome pitanju kompromituje Zbor i
Dimitrija Ljotia.
Da li je u tome uspeo - to je predmet ovog poglavlja.

Stefanovieva argumentacija
Evo kako Stefanovi daje taj svoj optuni materijal protiv Zbora:
Odmah posle parlamentarnih izbora 1935. godine, na kojima je, kao to
je poznato, pokret Zbor doiveo poraz, njegov voa Dimitrije Ljoti otputovao je
na odmor u vajcarsku. Ljoti se tamo sastao sa Arnom ikedancom i
Valterom Maletkeom, funkcionerima spoljnopolitikog odseka nemake
Nacionalsocijalistike radnike partije (NSDAP).
Ovi Nemci su, prema Stefanoviu, obeali Ljotiu dvadeset miliona dinara, s
tim da e on, Ljoti, voditi iskljuivo pronacistiku politiku u Jugoslaviji.
Napravljen je, po Stefanoviu, i plan za primopredaju novca:
Da bi doao do obeane finansijske pomoi, Ljoti je za svog
opunomoenika u ovom izdajnikom poslu odabrao najpoverljivijeg funkcionera
Zbora Dragutina Moderina, advokata iz Vukovara. Prema Moderinovom planu,
Maletke je trebalo da njemu preda ugovorenu sumu novaca, i to u brzom vozu
izmeu Zagreba i Beograda. Sa koferom punim novanica Maletke je trebalo da
sedi u kupeu prve klase. U ovaj kupe sa koferom istog izgleda uao bi i
Moderin. Na jednoj od usputnih stanica, Maletke bi sa Moderinovim koferom
izaao iz voza, dok bi kofer sa novanicama ostao Moderinu. Meutim, ovakav
nain predaje novca nacistima se nije svideo. Smatrali su da je suvie rizian i
skopan s mogunou kompromitovanja nepoeljnog i neprijatnog za obe
strane. Zato je Maletke predloio da se tim novcem u raznim mestima Jugoslavije
kupe stambene zgrade i druga nepokretna imovina. Kupovinu bi obavljali
poverenici Rozenbergovog Spoljnopolitikog ureda i vlasnitvo prenosili na
imena poverljivih lanova Zbora, koje odredi Ljoti. Ubiranjem prihoda od
stanarine i rente Zbor bi meseno dolazio do znatnih finansijskih sredstava, a ako
bi razvoj pokreta i situacija iziskivali vea novana sredstva, ona bi se mogla
osigurati prodajom nekretnina.

U meuvremenu, nastavlja Stefanovi, Ljoti je uhvatio vezu sa profesorom

Endruksom, vlasnikom berlinske uvozno-izvozne firme Tehnika unija (odsada TU).
Endruks je predloio Ljotiu uspostavljanje veze sa berlinskom TU.
Prema ovom predlogu Ljoti je trebalo da osnuje u Jugoslaviji uvoznoizvoznu firmu TU, u koju bi, pored ostalih, bili ulanjeni i savezi
zemljoradnikih zadruga (voarskih, itarskih i reparskih), na ijem je elu bio
Ljoti. U meusobnom poslovanju berlinske i jugoslovenske TU zarada do koje
bi se dolo ila bi u korist jugoslovenskog partnera. Deo zarade stavljao bi se na
raspolaganje pokretu Zbor, za finansiranje politike delatnosti. Prema
Endruksovim planovima berlinska TU bi se zaloila da dobije monopolistiki
poloaj u spoljnoj trgovini Jugoslavije, a politikom cena obezbedila bi
monopolistiki status TU i u Jugoslaviji.
Da bi potkrepio gornje tvrdnje, Stefanovi se poziva na amerikog profesora
Jakoba Hoptnera koga citira:
... Nijemci se nisu ustruavali s ekonomikom mjeati politiku... Tipian
primjer istodobnog ekonomskog i politikog prodora bio je kad su u veljai 1937.
godine neki njemaki predstavnici ponudili upravi jugoslovenskih
poljoprivrednih zadruga da otkupe cijeli rod ljiva. Bili su voljni platiti 2.30
dinara po kilogramu, mnogo vie od tadanje trne cijene od 1.40 dinara. Razliku
cijene ustupili su Zboru, jednoj ultranacionalistikoj, pronjemakoj,
propravoslavnoj i antikatolikoj organizaciji, koju je vodio Dimitrije Ljoti. Kao
rezultat tih mahinacija, ispalo je da sama Jugoslavija subvencionira jednu
subverzivnu organizaciju.
Ovakve planove raznih nemakih funkcionera, nastavlja Stefanovi, nije voleo
Herman Gering. Ovaj Hitlerov najblii saradnik rediguje materijal koji se odnosio na
TU, izbacivi sve ono to se odnosi na pozadinu afere i odnose nacistikih voa u
Treem rajhu i ovako doteran materijali alje ondanjem predsedniku Jugoslovenske
vlade Milanu Stojadinoviu, uz poruku da ga on moe da koristi prema svome
nahoenju.
Stojadinovi je, nastavlja dalje Stefanovi, odluio da ovaj materijal koristi
protiv Ljotia i Zbora. Tako je 30. januara 1937. poslanik ivota Milanovi, na zahtev
Stojadinovia, izjavio u Skuptini da jedna strana drava finansira Zbor. Tom prilikom
Milanovi je rekao i sledee:
Mi znamo da je jedan revizor vrio pregled njegovog (Ljotievog primedba M. P.) saveza u Smederevu i kazao: Naao sam knjieno 5.000,
10.000 ili ne znam toliko i toliko hiljada maraka, kao pomo jedne strane
drave.
(Ovaj citat Stefanovi vezuje za Politiku od 24. juna 1936.. Oigledna
greka, jer je citat iz Politike od 31. januara - Primedba M. P.)

To je bio poetak iroke kampanje protiv Ljotia, koja se prenela u

javnost, kae Stefanovi. Politika je u tome prednjaila.
Prema Stefanoviu glavni akteri ove afere bili su Milan Dani, inae
pokrteni Jevrejin Alfred Dijamantajn, nekada osuivan kao komunista i dr Juraj
Koreni, potpredsednik Zbora. Stefanovi citira Dania:
Po povratku dr Korenia sa mnom iz Berlina, ba je g. Ljoti sve
pregovore sa predstavnicima TU iz Berlina vodio, pa i predugovor potpisao, a
kasnije se iz razloga koji su njemu bili oportuni iz ove stvari i ove kreacije
povukao. Sve je to raeno otvoreno i zvanino utvrenom prepiskom, koju mogu
u svako doba prikazati. Nakon povlaenja g. Ljotia iz privremenih radova oko
osnivanja TU, pristupio je tom poslu po svom linom uverenju g. dr Juraj
Koreni..., potpredsednik Zbora.
Stefanovi ne ulazi ni u kakve detalje i dokumentaciju. Dalje, on kae, da je
Ljoti organizovao zbor u Beogradu u bioskopskoj sali Triglav 28. februara 1937, na
kome je pokuao da demantuje vezu svoga pokreta sa TU. On ovako prikazuje
Ljotiev govor:
Tvrdio je da nema nikakve istine da je pokret Zbor primao materijalnu
pomo od nacistike Nemake. TU je, po njegovom tvrenju, trebalo da bude
organizacija koja bi okupljala nemake i jugoslovenske privrednike radi
poslovanja na poten i koristan nain u interesu obe zemlje i ne bi imala
nikakve veze sa pokretom Zbor. Stojei... na elu mnogih zadrunih saveza, ja
sam bio prisiljen da traim to povoljnije trite za nae agrarne proizvode branio se Ljoti. Sasvim je prirodno to su savezi, kojima ja stojim na elu,
morali doi u vezu sa Nemakom, jer je ona najbolje trite cele Evrope za nae
agrarne proizvode.
Stefanovi zatim konstatuje da su Ljoti i Velibor Joni, tada generalni
sekretar Zbora, bili naroito pogoeni ovom kampanjom:
Tvrdili su da ne postoji nikakav novani dokument iz koga bi se videlo
da su dobijali novac, pa su za uvredu tuili poslanika ivotu Milanovia i
novinara Veeslava Vildera. Time su pretili i ostalima koji bi ih napadali. Istina
je da takav dokumenat verovatno ne postoji, poto su i jedni i drugi znali ta bi to
znailo, ali zato postoje drugi oblici finansiranja pokreta Zbor. Iskusan u tim
mahinacijama, Ljoti kae: Poznato je onima koji su digli ovu kampanju, da ako
netko hoe da primi pomo od inostranstva, ne mora da radi preko zadruge, niti
da organizira TU, ve to moe da radi i na drugi nain... Te stvari se ne knjie...
Svoju konstrukciju o TU, Stefanovi zavrava reima Predraga Ivanovia, koji
je, kao to smo videli, pored drugih neistina, tvrdio i to da su pripadnici Srpskog
dobrovoljakog korpusa nosili nemake uniforme:

injenica da su Ljotievi dobrovoljci za sve vreme okupacije Jugoslavije bili

najodaniji nemaki saradnici i kao takvi bili na njihovom snabdevanju, daje odgovor i
na pitanje afere TU. Jer, ako su sve ovo mogli da ine naoigled naroda u Srbiji, ta im
je smetalo da novac primaju pre rata, kada to niko ne vidi, a uz to niko nije hteo i nije
smeo ni da istrauje.504

Stefanovieva argumentacija pod lupom

Kao i po drugim pitanjima, tako i po pitanju TU, Stefanovi se slui
neistinama, nekvalifikovanim materijalom, pozivanjem na svedoke koji ne navode
dokaze, izostavljanjem fakata koji bi tetili njegovoj nameri da Zbor i Ljotia prikae
kao najodaniju pijunsku mreu Gestapoa u Jugoslaviji.
Osvrnimo se na Stefanoviev optuni materijal.
1. Stefanovi ne prua ama ba ikakav dokaz da je Ljoti bio u vajcarskoj,
gde se je, kao to Stefanovi tvrdi, naao sa pomenutim Nemcima, koji su mu obeali
dvadeset miliona dinara. Piscu ovih redova supruga Dimitrija Ljotia je ne jednom
tvrdila da njen mu nikad nije bio u vajcarskoj. Ljotievi sinovi potvruju isto.
Dragutin Jaki, tada inenjer Ministarstva vojske i mornarice, inae blizak saradnik
Ljotia, izjavljuje da je posle petomajskih izbora pratio Ljotia po Makedoniji, da u
toku 1935. ovaj nije bio uopte u vajcarskoj. Jaki sumnja da je Ljoti ikada bio u
toj zemlji.505
2. Prvobitan plan primopredaje svote od dvadeset miliona dinara trebalo je da
se izvede, kao to smo ve uli od Stefanovia, razmenom kofera u vozu. Ba kao na
bioskopskom platnu! Meutim, ovakav nain nije se, po Stefanoviu, svideo
nacistima, pa se, zato pribeglo drugom planu - kupovanju stambenih zgrada i
nepokretne imovine. Kupovinu bi obavljali Rozenbergovi poverenici i prenosili
vlasnitvo na poverljive lanove Zbora. Prema Stefanoviu, kupovina stambenih
zgrada je isto kao i kupovina svinja na vaaru. Zamislimo Rozenbergove poverenike
kako kupuju zgrade i nepokretna imanja u Beogradu, Zagrebu, Kragujevcu, Niu itd.
Ime vlasnika se unosi u katastarske i optinske knjige. A i porez bi morali plaati, a
kada se ukae potreba ta ista imanja se prenose na poverljive lanove Zbora. Kao
poklon? I jo jedno knjienje po katastarskim i optinskim knjigama. Zamisao predaje
para u vozu je naputena, jer je bila skopana s mogunou kompromitovanja,
nepoeljnog i neprijatnog za obe strane, a prihvaen drugi, koji, po svemu, ostavlja
trajnu dokumentaciju i, kao takav, bio bi kud i kamo opasniji. Dimitrije Ljoti je bio
advokat, ministar pravde, neobino upoznat sa finansijskim, trgovakim, ekonomskim
transakcijama, te kao takav, ako je zaista hteo da doe do nemakih para, sigurno je da
ne bi pristao na ovako glupe planove. To indirektno priznaje i Stefanovi, jer nigde ne
kae da je do ovakvih transakcija ikada dolo. A ako Stefanovi zaista tvrdi da je do
504
505

Stefanovi, 66-71.
Stania R. Vlahovi, Zbor Dimitrija Ljotia 1934-1945 po M. Stefanoviu, Iskra, 1. juli 1987.

ovakvih transakcija dolo, onda je njegova dunost bila da navede adrese imanja i
imena vlasnika koji su imanje prodali. Sve je to lako nai u katastarskim, optinskim i
poreskim knjigama. Potrebno je ovde podvui da Stefanovi za ove svoje tvrdnje ne
prua dokaze.
3. Da bi dokazao da je Zbor bio u nemakoj slubi, Stefanovi se poziva na
pomenuti citat Predraga Ivanovia, koji bez dokumenta i svedoka jednostavno tvrdi da
su zborai primali pare od Nemaca. Ovakav Ivanoviev fakat je za Stefanovia
dokumentacija.
Ukazaemo, meutim, jo na jedan detalj koji iz druge perspektive baca svetlo
na neistine koje je Stefanovi izmiljao. Naime, Ministarstvo spoljnih poslova Velike
Britanije i britanska obavetajna sluba, doli su do zakljuka da Zbor nije primao
novanu pomo iz inostranstva. Donosimo taj dokument sa prethodnim komentarom
Stanie Vlahovia, koji je i sam napisao jedan osvrt na knjigu Mladena Stefanovia:
Izmeu 1945. i 1947. Britanci su imali pod svojom jurisdikcijom celo
preivelo vodstvo i lanstvo Zbora. U ovom periodu, u brojnim diplomatskim
notama, Titov reim zahtevao je od Britanske vlade njihovu predaju. U tim
notama navoene su iste stvari koje i Stefanovi navodi u svojoj knjizi. Britanski
Forinj ofis naredio je svom istraivakom odeljenju (Research Department) da
pribavi sve mogue podatke o pokretu Zbor, a takoe i o Srpskom
dobrovoljakom korpusu. Naravno da je po ovome konsultovana i Britanska
tajna sluba (Secret Intelligence Service). Istraivako odeljenje Forinj ofisa
podnelo je svoj nalaz 6. jula 1946. (F. O. 371 - 48891), u kome se izmeu ostalog
kae i ovo: ...Da li postoji prima facie sluaj za pojedinano ili skupno
optuivanje po delima navodne izdaje, to zavisi od odredbi jugoslovenskog
Krivinog zakona koji je bio na snazi 5. aprila 1941. Shodno ovome zakonu,
pripadanje Ljotievoj organizaciji Zbor ne izgleda da je izdajstvo, jer je pokret
Zbor uestvovao na parlamentarnim izborima 1938... Ne postoji nikakva
evidencija da je Zbor primao novanu pomo iz inostranstva... (podvukao M.
P.) A mnoge informacije od 1939-1945. u naoj arhivi o ovim ljudima, izgleda da
potiu iz druge ili tree ruke od partizana i radi toga, prirodno, ovo se u svemu
poklapa sa onim to se u jugoslovenskim notama tvrdi. Mi smo imali za cilj samo
to, da prikupimo faktine informacije ili linu ocenu i to iz drugih nepartizanskih
izvora.506
4. Stefanovi se poziva na jednu knjigu amerikog profesora univerziteta
Jakoba Hoptnera.507 Izvesni Hoptnerovi argumenti su netani, a neki su sumnjive
vrednosti. Vredno ih je zato analizirati:
a) Sudei po bibliografiji, Hoptner nije proitao nikakav spis Dimitrija Ljotia.
Pisac ovih redova ima utisak da je Hoptner odnekud prigrabio propagandne parole
uperene protiv Zbora i Ljotia i primio ih je jednostavno zdravo za gotovo. Ipak mu
506

Isto.
J. B. Hoptner, Yugoslavia in Crisis 1934-1941, Columbia University Press, New York and London,
1962, 102-103.
507

to ne smeta da Zboru priiva atribute ultranacionalistike, pronemake,

propravoslavne i antikatolike organizacije koju je vodio fanatik Dimitrije Ljoti.
(Re fanatik se nalazi u originalnom engleskom tekstu; nema je u prevodu koga
Stefanovi upotrebljava - primedba M. P.). Ovako preciznu karakteristiku o jednom
oveku i politikom pokretu kome je taj ovek bio na elu ozbiljan istoriar bi mogao
da da tek onda poto se je dobro upoznao sa njihovim politikim programom i radom.
Na ova pitanja smo se ve u ranijem tekstu opirnije osvrnuli i dokazali da Zbor nije
bio niti ultranacionalistiki, niti pronemaki, a onoliko koliko je bio propravoslavan,
bio je i prokatoliki, ponajmanje, pak, antikatoliki.
b) Hoptner nije u pravu kad mesec februar 1937. vezuje za nekakav ugovor u
vezi prodaje ljiva. Toga meseca jugoslovenska tampa, a najvie Politika, bavila se
TU. Takav ugovor, ukoliko je uopte postojao, mogao je da bude napravljen negde
1936.
c) Detalje i cenu prodaje ljiva Hoptner je uzeo iz knjige od Norberta Malena,
a ovaj se poziva na ve napred pomenutu izjavu poslanika ivote Milanovia.508 Ovde
valja naglasiti da ni Hoptner, ni Malen nisu napravili ni najmanji napor da bi pribavili
ma kakav dokumenat koji bi nezavisno podrao Milanovievu izjavu u Skuptini.
Savestan istoriar i naunik ne sme da operie sa jednom takvom izjavom kao faktom,
pogotovu kad se zna da je ona data pod zatitom poslanikog imuniteta. Dakle,
Hoptner je morao takvu izjavu da prihvati sa veom opreznou, a morao je i da
pretpostavi da se moda radi i o politikoj intrizi. On to nije uradio, iako je iveo u
Americi, u kojoj su politike smicalice gotovo svakodnevne novosti.
d) U napomeni vezanoj za pomenuti tekst, Hoptner se prikazuje i pomalo
neozbiljnim. Iako ova napomena nema nikakve veze sa Zborom i Ljotiem, mi emo
se osvrnuti na nju da bi ukazali na nepanju i nemarnost koja je, bar u ovom sluaju,
pratila Hoptnerov istraivaki rad. Ponavljamo, napomena je vezana za tekst koji
diskutuje rad Zbora i Ljotia.
Pored ideolokih momenata (Hoptner misli na pomenutu transakciju sa
ljivama, od koje bi Zbor imao koristi - primedba M. P.) bilo je i ekonomskih
manevara Nemake. Na primer: U septembru 1939. Nemaka je prestala da
kupuje jugoslovenske ljive. Poto nisu mogli da ih prodaju, seljaci su poveali
proizvodnju ljivovice. Kada je cena ljivovice pala ispod osam dinara i kada je
ponestalo flaa i buradi, cela Bosna se dala u prekomerno pijanenje... (The New
York Time, 25. oktobar 1939.)
Sledi Hoptnerov komentar:
Mamurluk je izazvao i jednu ekonomsku posledicu: Bosanci su u
velikim koliinama kupovali aspirin koga su Nemci putem kliringa izneli na
jugoslovensko trite.
Dakle, prema Hoptneru pojava nemakog aspirina na jugoslovenskom tritu
bio je jedan nemaki ekonomski manevar.
508

Norbert Muhlen, Schacht: Hitlers Magician, Alliance Book Corporation, New York, 132.

Da sumiramo: Nemci su prestali da kupuju ljive (nije jasno da li Hoptner i

ovo naziva nemakim manevrom!?), seljaci su ispekli rakiju, napunili sve flae i
burad, a ono to nije nalo mesta u flaama i buriima - popili; a kad ih je snala teka
glavobolja, Nemci, bre bolje, da iskoriste guvu, bosansko trite, putem kliringa,
preplavie aspirinom. I to sve u roku od mesec dana!
No ostavimo aspirin po strani, pa se vratimo Hoptneru i Stefanoviu, jer nam
oni ostaju duni da objasne:
prvo, gde su Bosanci drali preteklu rakiju za koju nisu imali potrebne burad i
flae, a pre nego to su je popili. U potocima? Ili su je, moda, popili na duak?;
drugo, koliko aspirina su mogli Bosanci da upotrebe, da bi nemaka industrija
aspirina imala stvarne zarade, da bi se ovaj akt mogao da nazove ekonomskim
manevrom!? Da sve ovo nije pomalo alosno, bio bi ovo, ipak, moda, dobar vic!
5. Analizirajmo jo jednu Hoptner-Stefanovi-Malen tvrdnju koja se odnosi na
to da je Ljoti, navodno, prisvojio za svoj politiki rad razliku u cenama ljiva. Naime,
kao to smo ve napred videli, prema Malenu, Nemci su kupili od jugoslovenskih
zadruga 500 vagona sveih ljiva po ceni od 2,30 dinara, zadruge su za ljive isplatile
svojim zadrugarima 1,40 dinara po kilogramu, dok je razlika od 0,90 po kilogramu
predata Zboru, to bi, po proraunu pisca ovih redova, trebalo da predstavlja sumu od
oko 4,5 miliona dinara.
U vezi sa gornjim, postavljaju se nekoliko interesantnih pitanja:
Put ove milionske svote je morao da ostavi traga na vie mesta: ovo izdvajanje
(utaja!) 4,5 miliona dinara moralo je da proe kroz zadrune knjige. Kako to da
nadlene vlasti - a bila je javna tajna da je Stojadinovieva vlada sve inila da Ljotia
stavi iza reetki - nije iskoristila ovo navodno Ljotievo krenje zakona, pa da ga s
pravom izvede na sud zbog krae i pronevere? Najvanije, meutim, jeste injenica da
se od hiljade, po svemu, opljakanih zadrugara - a da su opljakani morali su
znati, jer je velika informativna tampa, kako ju je Ljoti nazivao, o tome nedeljama
trubila - kako se to, dakle, desilo da se ni jedan od opljakanih zadrugara - od kojih
veina nije pripadala Zboru - ne nae da pokrene pitanje Ljotieve krae? A radilo
se o 4,5 miliona dinara - za tadanje prilike, ne maloj svoti!. Najzad, kako je bilo
mogue da Ljoti i dalje ostane na poloaju predsednika mnogih zadrunih saveza?
Ljotia, dakle, niko nije tuio, ali je zato Ljoti, verovatno, sredinom februara
1937, podneo tubu protiv, ve pomenutog, ivote Milanovia i Politike. Pozivajui se
na Milana Fotia, Ljotievog advokata, oko Slijepevi ovako dodiruje tu tubu:
Pored svojih odgovora, objavljenih i u Politici i u Pravdi, Dimitrije Ljoti je
tuio Politiku po zakonu o tampi... U jednom pismu dr Duanu Biberu, povodom
njegovih lanaka pod naslovom Kraljevina Jugoslavija na raskru 1939. godine,
koje je objavila Politika i u kojima se i Biber osvrnuo, sasvim pogreno, na TU,
napisao mu je Foti: Ja sam, dakle, napisao tubu protiv Politike i istu predao
Okrunom sudu za grad Beograd. im je tuba dostavljena Politici, ona je obustavila
kampanju i cela stvar afera sa TU stiala se. Po zakonu o tampi Politika je bila
pozvata da da svoj odgovor, ali ona nije to inila, niti se pojavila na pretresu. Bila je
osuena na kaznu, kakvu i koliku, ne mogu da se setim, ali znam da je sud naredio

Politici da na istom mestu u listu, gde su izlazili inkriminisani lanci, objavi sadrinu
presude. Politika to nije uradila. Cela stvar se stiala. Uskoro, Stojadinovi je uspeo da
u predlog o budetu unese predlog Zakonske odredbe da se sve krivice uinjene putem
tampe daju zaboravu, amnestiraju.509 (Kopija Fotievog pisma Biberu u posedu .
Slijepevia - Primedba M. P.)
U arhivama Beogradskog Okrunog suda, kao i Politike, najverovatnije jo
uvek ima dosta dokumenata na ovu temu, pa bi bilo uputno da dr Stefanovi objasni,
kako se to desilo da te arhive, mada njemu dostupne, nije konsultovao, kad se ve latio
posla da objasni TU.
Ljoti priznaje da je radio na tome da se formira TU. Ali on nije bio osniva
TU u Zagrebu, dok u Beogradu ona nije ni postojala. Sledee izjave Ljotia, Korenia
i Dania, koje Stefanovi, iz samo njemu znanih razloga, uglavnom nije koristio, to i
potvruju:
Evo, ta kae Ljoti:
Dani nije imao nikakve veze sa Zborom, ni od mene, ni sa mojim znanjem,
nije Dani dobio nikakav politiki zadatak. Preko Dania, koji je povereni mu posao
dosta uspeno vrio, doao sam u vezu sa predstavnicima raznih, isto ekonomskih,
nemakih organizacija. Iz razgovora sa ovim, pojavila se misao o stalnoj organizaciji
bolje razmene dobara meu narodima. Tako je dolo do prvih osnova TU. Po prvoj
zamisli, koju sam prihvatio, to je trebalo da bude jedna organizacija u koju bi uli
pravi predstavnici sviju grana nae narodne privrede. U isto vreme, u Nemakoj bi se
ostvarila slina organizacija koja bi obuhvatala predstavnike Nemake narodne
privrede. Izmeu ovih dveju organizacija, vrila bi se razmena dobara, dok bi unutar u
zemlji, svaka organizacija isplate odnosno naplate vrila svojim lanovima u domaoj
moneti. Pri tome, naroito, istiem da je TU bila zamiljena tako, da bi se sline
organizacije mogle stvoriti i u drugim zemljama, a ne samo u Nemakoj i Jugoslaviji,
te da to vremenom postane tip za buduu meunarodnu razmenu. Bilo je nemogue,
prema tome, da TU postane neka ekspozitura Zbora, poto su unutra trebali da budu
ulanjeni predstavnici celokupne zemaljske privrede, bez obzira na njihovo politiko
miljenje.510 (podvukao M. P.)
Zagrebaku filijalu TU osnovali su Milan Dani i dr Juraj Koreni,
potpredsednik Zbora. Zagrebaka TU bila je akcionarsko drutvo, sa poetnim
kapitalom od 500.000 dinara. Predsednik Upravnog odbora, sastavljenog uglavnom od
Zagrepana, bio je Koreni. Drutvo je, inae, bilo registrovano kod Trgovakog
suda.511
Evo, ta dr Koreni, prema Politici od 16. februara 1937. godine, kae u vezi
toga:
Prvobitno je zamiljeno da TU bude na elu na predsednik gospodin
Ljoti. Meutim, on je to otklonio. Onda, na molbu zainteresovanih, preduzeo
sam ja predsednitvo TU, sa jo nekim drugovima iz pokreta Zbor u Zagrebu i sa
509

Slijepevi, 82-83.
Isto.
511
Nikola Milovanovi, Pukotine Kraljevstva, Sloboda, Beograd, 1978, 134.
510

nekim intelektualcima raznih poloaja i profesija i politikih uverenja.512

Ljoti je kasnije zahtevao od Korenia da se povue iz TU, to je ovaj i
uinio.513
Politika od 17.2.1937. donosi i Danievu izjavu koja sadri niz interesantnih
podataka. Ponavljamo da je dr Stefanovi imao na raspoloenju ove podatke, ali ih nije
koristio, jer su svedoili u korist Ljotia i Zbora. A, evo, ta je Dani rekao:
3) Nije istina da sam lan Zbora, ve je naprotiv istina da sam ja
odobravajui nacionalni, socijalni i privredni program ove stranke na poslednjim
izborima i kao nelan glasao za listu g. Ljotia, bio kasnije primljen u lanstvo, a
kada sam postao zastupnik za inostrane poslove Zemaljskog saveza voarskih,
povrtarskih i vinogradarskih zadruga u Beogradu, po nalogu predsednika ovog
Saveza gospodina Dimitrija Ljotia bio upuivan da prestajem biti lanom
Zbora, to sam i uinio, pa sam od toga dana prekinuo svaku vezu sa ovim
politikim pokretom i prestao plaati lanarinu. (Potpredsednik Zbora dr Juraj
Koreni je objasnio da Ljoti nije znao da je Dani bio lan zagrebake
organizacije Zbora. - Primedba M. P.)
4) Nije istina da sam se ja javio za posrednika izmeu nacionalsocijalista u Nemakoj i Zbora gosp. Ljotia, ve je naprotiv istina da sam ja po
svojoj profesiji, a obzirom na veze i lina prijateljstva koja imadem u Nemakoj
od 1927. godine, radio na privrednim poslovima velikoga razmjera, (...).
7) Nije istina da je dr Juraj Koreni putovao u Nemaku sa mnom da
pregovara bilo s kim o nekoj novanoj pomoi, ve je jedino istina da je g. dr
Juraj Koreni jedino putovao u Nemaku sa mnom u vezi sa pripremnim
radovima oko TU i da sam ga ja tom prilikom predstavio funkcionerima TU u
Berlinu, a ne da je on meni izdao bilo kakovu legitimaciju, jer niti on, niti g.
Ljoti nijesu imali nikakovih veza u Nemakoj, a o pregovorima gospodina dr
Korenia sa gosp. ikedancom u vezi samnom, meni nije nita poznato. O meni
je dr Koreni razgovarao samo sa privrednim referentom gosp. Valterom
Maletkeom iz Auslanddinsta, a ovaj gospodin nam je kurioziteta radi pripovjedao
kako su doli neki ljudi iz Jugoslavije i ponudili da im se dadu pare radi kupljenja
neke tamparije i nekog dnevnog lista i radi finansiranja nekih faistikih pokreta
u naoj zemlji. Gospodin Maletke je tom prilikom rekao da je tu gospodu najurio.
Nita drugo povodom ove tendenciozne vesti ne znam.
8) Nije istina da sam se nalazio u nezgodnoj situaciji, jer je g. Ljoti
odbio da stupi u ma kakove pregovore, ve je naprotiv istina da je po povratku dr
Korenia samnom iz Berlina ba g. Ljoti sve pregovore sa predstavnicima TU iz
Berlina vodio, pa i predugovor potpisao, a kasnije se iz razloga, koji su njemu
bili oportuni, iz ove stvari i ove kreacije povukao. Sve je to raeno otvoreno i
zvanino utvrenom prepiskom, koju mogu u svako doba prikazati. Nakon
povlaenja g. Ljotia iz pripremnih radova oko osnivanja TU, pristupio je tom
512
513

Slijepevi, 81.
Isto.

poslu po svom linom uverenju g. dr Juraj Koreni.

10) Nije istina da sam imao unapred zamiljen ceo plan za neku
trgovaku zadrugu, ve je naprotiv istina da je cijeli plan o ugovoru TU stvoren
po jednom irokom forumu najuglednijih nemakih i jugoslovenskih privrednika
i strunjaka.
11) Nije istina da je meni trebalo od Nemaca bilo kakove koncesije, jer
takovih koncesija nisam nikad traio, niti sam dobio, ve postoji jedan ugovor o
TU izmeu dve privredno-pravne firme, od kojih je jedna u Berlinu, a jedna u
Zagrebu.
12) Ponavljam, nije istina da sam ja trebao legitimaciju pokreta Zbor, ve
je naprotiv istina da ja nikada ni u kojoj prilici nisam radio, niti sam mogao raditi
za Zbor; ta vie Zbor je protivan bio i danas protiv TU, a ukoliko mi je
dokumentarno poznato, radio je i radi protiv TU i protiv moje linosti. Razlozi
nisu mi poznati.514 (podvukao M. P.)
8. Celu ovu kampanju o TU, treba ovde naglasiti, vodila je Politika. Njena cela
dokumentacija redovno je vezana za neke tajanstvene linosti i nebulozne termine
kao to su: jedan revizor, funkcioneri Zbora, lanovi Zbora, tvrdilo se,
njihovi drugovi, dobro obaveteni krugovi, razne linosti, jedna od istaknutih
linosti, grupa uticajnih ljudi, jedno pismo iz Berlina, jedna grupa, mnoge
linosti od velikog upliva, ali bez ijednog imena.515
Dakle, kao to se vidi, sve same generalizacije. Nije ni udo, jer Politika nije
mogla da se pozove ni na jedan konkretni dokumenat, niti na jednu odreenu linost sa
imenom i prezimenom kojim bi mogla da dokae da su Zbor i Dimitrije Ljoti
plaenici Treega rajha. Kao to smo videli i sam Stefanovi priznaje da nikakav
optuujui dokumenat verovatno ne postoji. Nije nita neobino da tampa, ne samo
u Jugoslaviji, upotrebljava ovakav nain blaenja u politike svrhe. Meutim, niim ne
moe da se pravda kad istoriari, kao Stefanovi, na primer, ovakav materijal, ak i
bez ikakve ograde, upotrebljavaju za svoje radove. Tada se stie nesumnjiv utisak da
su oni u slubi neke propagande, a ne nauke.
Ali i kad dokumentuje - treba i to ovde naglasiti - Stefanovi najvei deo
svojih dokumenata pozajmljuje iz knjige No i magle od Slavka Odia i Slavka
Komarice, iz ijeg pisanja se ne vide izvori i dokumenti koji bi potvrdili njihova
kazivanja. U pogledu dokumentacije - da to jo jednom naglasimo - Stefanovi, Odi i
Komarica ostavljaju ozbiljnog itaoca, kome je stalo do istine, u neprovidnoj magli i
dubokoj noi.516
Vratimo se sada na jedan detalj iz tzv. Stefanovievog optunog materijala.
On tu tvrdi kako je Herman Gering poslao Stojadinoviu materijal vezan za TU. Prema
Stefanoviu, Gering je izbacio sve ono to se odnosi na pozadinu afere i odnose
514

Milovanovi, 138-139; vidi Slijepevi, 82.

Isto, 130-139.
516
Slavko Odi i Slavko Komarica, No i magla, Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1977, 4045.
515

nacistikih voa u Treem rajhu. Prema napomeni, Stefanovi je taj materijal uzeo iz
pomenute knjige No i magla od Slavka Odia i Slavka Komarice, koji tvrde ono to i
Stefanovi kae. Meutim, Stefanovi opirno, esto od rei do rei, citira Pukotine
kraljevstva od Nikole Milovanovia, ne pominjui uopte ovu knjigu u napomeni.
Treba ovde ponovo podvui injenicu da ni Milovanovi, ni Odi-Komarica se ne
pozivaju ni na kakav dokumenat, ve ostaju u sferi propagandne politike
beletristike. I ovog puta ovi pisci i istoriari ostavljaju paljivog itaoca u magli.
Da li je zaista postojalo ovakvo Geringovo pismo Stojadinoviu? Ovo pitanje
je sasvim umesno kada su u pitanju pomenuti jugoslovenski pisci i istoriari, koji, kao
to smo videli, najblae reeno, vrlo su nekritini prema svojim izvorima. Ali,
pretpostavimo - vrlo uslovno i samo za trenutak - da je to pismo zaista postojalo. ta je
onda moglo da bude u tom pismu, ako je iz njega izbaeno sve to se odnosi na
pozadinu afere? Da li je to Gering, mogui Hitlerov naslednik, pismeno priznao
predsedniku Jugoslovenske vlade kako Trei rajh stvara pijunsku mreu u Jugoslaviji
i da se Zbor naao pogodan za to? Da li je Gering pismeno priznao da prodajom ljiva
Nemaka pomae Zboru da doe do sredstava za irenje nacistike ideologije u
Jugoslaviji? Teko je poverovati da je Gering bio toliko politiki neumean i
neoprezan.

Ko je dirigovao kampanjom protiv Zbora i Ljotia

Zato je, zaista, dolo do ove kampanje protiv Zbora i Ljotia?
Pustimo Ljotia da to objasni:
U lanku Njihovi napadi ine nam ast i radost, objavljenog 13. marta 1937,
Ljoti se osvre na protivnike Zbora, koji tvrde kako je Zbor neopasan i da ga narod
nee, pa kae:
Oni nam govore da nas niko nee, kako narod bei od nas. Pa to je onda
sasvim dobro za njih, nae protivnike. Zato su se dali u tako besnu hajku na nas?
Zato tako bestidno lau i klevetaju? Zato nas napadaju do krvi? Zato se
ustruavaju da i na ivot potegnu? Zato, kao besomuni, razbijaju prozore i
izloge i na zgradama, koje ne stoje u vezi sa zgradama u kojoj drimo sastanke?
(Nije iskljueno da Ljoti ovde aludira na napad komunista na bioskop Triglav,
gde je Ljoti, 28. februara 1937, govorio po pitanju TU)... Time se pokazalo da
su svi napadai zajedno otpoeli da shvataju da je Zbor na putu da uspe.517
U gornjem lanku, Ljoti se samo indirektno osvrnuo na kampanju u vezi TU.
Meutim, u jednoj izjavi datoj Pravdi od 19. februara 1937. on je mnogo precizniji:
itava ova kampanja ima dva dela. I u njoj su udrueni razna lica i razni
517

D. V. Ljoti, Njihovi napadi ine nam ast i radost, Otadbina, 13. mart 1937.

motivi. Jedni su protiv same TU, drugi su protiv Zbora. Oni koji idu protiv TU
polaze od svojih materijalnih interesa, a oni koji idu protiv Zbora od svojih
raznih interesa, koje Zbor svojim radom ugroava... Tu su pre svega marksisti ili
jo bolje komunisti, koji bez pomoi sa strane, pomoi idejne, organizacijske i
naroito materijalne, ne bi mogli ni jednog dana opstati i koji znaju da im je Zbor
jedini naelni, a u isto vreme i borbeni protivnik. Tu su zatim zlonamerni
politikant i dobronamerni oboavaoci demokratije, prema kojima je jedini uporni
protivnik Zbor. Tu su zatim predstavnici onih klika i koterija s kojima se Zbor do
sada mnogo puta u borbi naao lice u lice i koji vrlo dobro znaju s kakvom
estinom i upornou Zbor mrsi njihove raune, poevi od zadrugarstva, pa
zavravajui sa dravom. Tu su naposletku predstavnici meunarodnog kapitala i
drugih internacionalnih struja, koji su iz dosadanjeg rada Zbora osetili da u
njegovoj tenji za ekonomskom, kulturnom i moralnom samostalnou narodnom
lei velika opasnost za interese koje oni predstavljaju... U ovom delu kampanje
ne samo da se ne govori da Zbor prima novac iz inostranstva, nego se, naprotiv,
tvrdi kako je Zboru nuen novac, a da sam ja to odbio. Cela kampanja nala je
hrane u injenici da sam ja, s jedne strane, predsednik Zbora, a s druge strane,
predsednik mnogih zadrunih saveza... zadrugar i po poreklu i po pogledu na
svet.518 (podvukao M. P.)
Protivnici koje Ljoti nabraja bili su, kao to se vidi, vrlo moni i uticajni.
Suoen sa njihovom dobro dirigovanom kampanjom, Ljoti je i sam naao za
potrebno da da svoju interpretaciju TU, te zato i zakazuje predavanje - najavljeno,
kako Stefanovi kae, zborakim lecima - za 28. februar 1937. u bioskopskoj sali
Triglav u Beogradu. Uprkos fizikog napada komunista na Triglav, Ljoti je
predavanje ipak odrao.
Ve ranije pomenuti inenjer Dragutin Jaki, lan Zbora, koji je bio prisutan
tom predavanju, opisuje nekoliko interesantnih detalja sa istoga:
U subotu uvee, uoi zbora, doao je u prostorije Zbora u Njegoevoj
ulici broj 1, lan Zbora Sava Cvetkovi, koji je bio zaposlen u Presbirou. Po
prirodi svoga posla, on je imao iroki krug poznanika, meu njima i prilian broj
pouzdanih obavetajaca. Izvestio nas je da je po nalogu Predsednitva
jugoslovenske vlade, Uprava grada Beograda odredila svog agenta Montanija da
stupi u vezu sa nekim studentima komunistima, i da sa njima organizuje napad na
bioskop Triglav. Sava je tvrdio da zna pouzdano da se Montani sastao tog dana,
sa trojicom komunista pred zgradom lista Vreme. I bez ovog obavetenja mi smo
mogli oekivati da e biti pokuaja napada, te smo mogli izdati potrebna uputstva
lanovima omladine.
Na svim ranijim zborovima i predavanjima u Beogradu, koji su
blagovremeno prijavljivani policijskim vlastima, bilo je uobiajeno da 2-3
andarma dou na dotino mesto, bar na jedan sat pre poetka zbora, i da tu
ostanu dok se sve ne zavri i narod razie. Meutim, ovog puta ne samo da nije
518

Slijepevi, 84-85.

bilo ni jednog andarma, ne samo pred zgradom bioskopa Triglav, nego ni celom
duinom Sarajevske ulice (od Nemanjine ulice, do raskrsnice Mostar), niti u
ijednoj od poprenih ulica koje vezuju Sarajevsku sa ulicom Miloa Velikog.
Sala bioskopa je bila puna, meu prisutnima i nekoliko novinara. Upravo
kad je bilo vreme da Ljoti pone da govori, ulo se neko tandrkanje po
kaldrmisanoj Sarajevskoj ulici. Iz pravca Mostara jedan koija terao je kasom
teretna kola optine Beograd, sa velikom hrpom kamenja na otvorenoj platformi.
Istovremeno se iz poprene ulice sjurilo oko 30 komunista i sa kamenjem koje im
je doterala Optina, poeli su da razbijaju izloge i prozore na zgradi. S njima
zajedno dotralo je i nekoliko novinara, koji su se sluajno nali tu. Iz sale je
tada izletela jedna grupa omladinaca Zbora i napadai su se razbeali. Niko od
omladinaca nije bio povreen, ali kako je u tom asu naila jedna manja grupa
lanova Zbora, koja je doputovala vozom iz Novog Sada, pogoeni su kamenjem
i povreeni inenjer or i radnik Sredoje Koledin. Prvi andarm pojavio se tek
posle pet minuta.
U meuvremenu, Dimitrije Ljoti je poeo svoj govor i zbor je zavren
bez daljeg uznemiravanja. Sutradan, kao po nekoj komandi, beogradske novine
posvetile su svu panju napadu, umesto onome to je Ljoti govorio.519
Iz prethodnog Jakievog teksta, jasno se vidi kome su objektivne
beogradske novine bile naklonjene. Najvie su pisale, ne o tome ta je Ljoti govorio a on je, na tom predavanju, davao svoju verziju afere TU, koja je inae ba u to vreme
ispunjavala novinske stupce i to onako kako je konveniralo onima koji su ovu
kampanju pokrenuli - ve o napadu.
Karakteristina je u tome, na primer, bila Politika koja je dala prostor
komunistikoj verziji ovog dogaaja, kako ga je prikazao Aleksa Mirki, komunista,
a kasnije partizanski narodni heroj.520
Sudei po svemu, kampanju koja je bila vezana za TU - da pomenemo to jo
jednom - organizovali su moni i uticajni. ivota Milanovi, koji je svojom izjavom u
Skuptini pokrenuo celu kampanju, mada poslanik Narodnog seljakog kluba, bio je,
opet po svemu, samo pion u rukama velikih reisera ove kampanje. U toj kampanji,
Politika je prednjaila svojim napadima na Zbor. To nije ni udo, kad se uzme u obzir
da je na njenom elu bio Ribnikar, inae Moskvin ovek, to danas sve to ne treba ni
dokazivati, ali to se, u to doba, u irokoj javnosti, nije ni znalo. Meutim, kad se uzme
u obzir, da je u napadu na Triglav, kako tvrdi Jaki, pripomagala i Uprava grada
Beograda, veze se ire, pa bi se moglo govoriti o sprezi komunista i vladajuih
krugova u Beogradu. U jednoj iroj analizi, svi konci potiu sa vrha, te se moe
slobodno tvrditi - a sa tim se i sam Stefanovi slae - da je inspirator ove kampanje bio
sam predsednik Jugoslovenske vlade Milan Stojadinovi, to emo u daljnjem tekstu
pokuati i da dokaemo.
Krajem februara ili poetkom marta 1937, Stojadinovi je posetio nemakog
519
520

S. R. Vlahovi, Iskra, 15. juli 1987.

Pareanin, 217.

poslanika u Beogradu, fon Herena i kao prijatelj prijatelju izrazio svoju zabrinutost
i razoarenje koje osea u poslednje vreme zbog izvesnih dogaaja. Ovaj razgovor je
fon Heren opisao u svom pismu Berlinu datiranom 3. marta 1937. Poto je naglasio
kako je na spoljno-politikom planu teio pribliavanju Nemakoj, Stojadinovi je
iskoristio ovu priliku da bi skrenuo panju na izvesne injenice:
On (Stojadinovi - Primedba M. P.) ne moe i dalje da zatvara oi pred
injenicom, da izvesna mesta Rajha smatraju ispravnim da podravaju jedan
pokret koji je u najotrijoj opoziciji njegovoj vladi, naime Zbor. Naroito mu je
neugodno to je ova injenica, kroz vie dogaaja u poslednje vreme, sada
postala poznata i jugoslovenskoj javnosti. Nemaki obnovitelji, iji prisni
odnosi sa Rajhom su javna tajna, nedavno su se fuzionirali sa Zborom i dogaaji
pri osnivanju TU koji su postali poznati u tampi, nisu ostavili nikakvu sumnju o
tome, da se u Rajhu ilo sa ciljem da se Zbor podri finansijski i privredno. On se
ne boji pokreta Zbor, ali on e voditi rauna o raspoloenju narodnih krugova i u
budunosti nastupati protiv Zbora i njegovih pristalica sa punom bezobzirnou.
Berlinu mora biti jasno o tome da on mora birati izmeu saradnje pune
poverenja sa njim i podrke njegovim protivnicima. Obadva istovremeno nije
mogue. Ako se u Rajhu oekuje pad njegove vlade i u Zboru vidi njegov
prezumptivni sledbenik, onda dobro, to je naa stvar. Ali onda mora da bude
jasno da se na ovoj bazi ne moe odrati saradnja punog poverenja sa njime.
Fon Heren je odgovorio da se svuda u Nemakoj pridaje najvea vanost da
se ojaa njegov (Stojadinoviev) poloaj a prijateljska komentarisanja njegove
politike u nemakoj tampi su najbolji dokaz za to. Zatim nastavlja:
Ako su linosti koje su bliske Zboru primljene u Berlinu prijateljski i sa
njima diskutovani privredni planovi (Milan Dani - Dijamantajn i dr Juraj
Koreni su jedine linosti koje su bile u Berlinu - Primedba M. P.), to se iz toga
ne moe bez daljega zakljuiti namera podravanja unutranje opozicije u
Jugoslaviji. Bez sumnje su ova gospoda smatrana samo prijateljima Nemake i
zastupnicima jugoslovenskih privrednih interesa. Ja bih ga zato molio da ispita
svoj materijal sa ove take gledita i pri svom nastupanju protiv Zbora da izbegne
sve to bi moglo da deluje kao optereenje odnosa meu naim obema zemljama
i time kao prepreka za nastavak njegove dosadanje spoljne politike.

Stojadinovi je odvratio da vrlo opirni materijal kojim on raspolae,

naalost, ne ostavlja nimalo sumnje, da uticaj na obnovitelje premaa isto
kulturno polje, a veza sa Zborom isto privredno. On je spreman da veruje da
poslanstvo i Ministarstvo spoljnih poslova su sasvim distancirani od ovih stvari.
Ali on se ne moe ubediti, da u dananjoj Nemakoj ma kakva mesta mogu da
sprovode akcije koje su suprotne zvaninoj politici, bez znanja ili bar tolerisanja
odgovornih mesta Rajha. U budunosti e se ove stvari pratiti uz naroitu panju
i on se samo nada da Ministar unutranjih dela Koroec mu nee, opet uz trijumf,
moi da podnese nov materijal. to se tie TU, on neodlono savetuje da joj se ne
dopusti da se opet pojavi ovde u zemlji.
Kraj pisma fon Heren posveuje savetima svome pretpostavljenom iz
Ministarstva spoljnih poslova:
Ja sam iz razgovora, koji je uprkos ozbiljnog tona protekao sasvim
prijateljski, izvukao odreen utisak, da bi bilo potpuno uzaludno pokuati
Stojadinovia ubediti u bezazlenost veza koje postoje iz Rajha sa pokretom
obnove i sa Zborom. Ako se ne desi promena, u smislu jednog jasnog
distanciranja, koju bi i on mogao da vidi, ostae njegovo poverenje u nemake
namere poljuljano. Meni bi to utoliko bilo alije, jer e ba u sledeim mesecima
sazreti odluka u jugoslovenskoj spoljnoj politici, za koju Nemaka ima najvei
interes.
Zato ja smatram da je neizbeno potrebno da se uini sve da se bar za
budunost konano iskljue omake koje su se nesumnjivo desile. Nije vano to
nemaka mesta o kojima se radi svoju delatnost same smatraju bezazlenom.
(podvukao M. P.) Odluujue je, naprotiv, da se nita ne dogodi, to bi kod
ovdanjih slubenih mesta probudilo sumnju u nameru meanja. Da li u
pojedinim sluajevima postoje takve opasnosti, moe da prosudi odgovorno samo
slubeno zastupnitvo Rajha.521
Prema pismu fon Herena, jedina tema razgovora bila je TU. Treba zapaziti
kako je fon Heren uveravao Stojadinovia da njegova vlada ne podrava nikakvu
opoziciju Stojadinoviu i da su linosti u pitanju (ve pomenuti Milan Dani i Juraj
Koreni - Primedba m. p.) koje su imale interesa u osnivanju TU, prihvaeni u Berlinu
kao prijatelji Nemake i zastupnici jugoslovenskih privrednih interesa, (podvukao
M. P.) Nema sumnje da je fon Heren i sam bio uveren u to to je rekao Stojadinoviu.
To se vidi iz pomenutog pisma: jasno je ukazano na to da on, fon Heren, nema pojma
o ma kakvim pokuajima da se kroz TU finansira Zbor. S druge, pak, strane, fon Heren
je verovao da i pored bezazlenosti tih veza sa TU, kod Stojadinovia postoji opsesija
o nekom navodnom favoriziranju Zbora od strane Nemaca na Stojadinoviev raun i
da s tim u vezi nemaki nadleni krugovi trebaju neto uiniti jasnim distanciranjem
od Zbora.
521

Izvetaj nemakog poslanika u Beogradu fon Herena, Politiki arhiv Ministarstva spoljnih poslova,
Bon; Politische Abteilung IV, Jugoslavien, Politik 2, Band 1.

Nije li ova Stojadinovieva ispovest fon Herenu, bio samo blef? Njegov
nedvosmisleni zahtev je da se TU ne dopusti da se pojavi u Jugoslaviji. Stojadinovi
ne daje svoj pravi razlog za ovakav zahtev, ve, ne pruajui ikakav dokaz, izmilja
neke politike i ideoloke naklonosti Berlina prema Zboru i tako postavlja fon Herena
i njegovu vladu pred jednu ucenjivaku alternativu: ili ete - kada se radi o
ekonomskim i finansijskim poslovima - sa mnom, predsednikom Jugoslovenske vlade,
koji iza sebe ima Skuptinu, narod i Dvor ili iza Ljotia, koji sve to nema?
Sledei detalj bacie vie svetla na pomenuti fon Herenov izvetaj. Neki
Nemac napisao je lanak o Zboru, sa namerom da ga objavi u nemakom asopisu Der
Weltkampf. Redakcija asopisa obratila se nemakom Ministarstvu spoljnih poslova za
miljenje o Zboru. U odgovoru koji je stigao 12. oktobra 1938. kae se da je Zbor:
...u izrazitoj opoziciji vladi Milana Stojadinovia... Ova injenica i jo
neki drugi dogaaji izazvali su najotrije nepoverenje vlade Stojadinovia. On je
tada izrazio sumnju da je pokret Zbor od izvesnih mesta pomagan. Kod ovakvog
stanja stvari, ne preporuuje se da se od strane Rajha pokazuje interesovanje za
Zbor.522
Zato Stojadinovi savetuje fon Herenu da se TU ne dopusti da se opet pojavi
ovde u zemlji i emu, uopte, ova kampanja protiv Zbora i Ljotia?
Ne postoje dokumenti koji bi dali precizan odgovor na ovo pitanje. Niz
okolnosti, meutim, skoro nedvosmisleno vode ka jednom jedinom moguem
odgovoru. Stojadinovi se plaio da kroz TU, razne ekonomske zadruge i sline
organizacije ne narastu toliko, te tako ugroze velike kapitale, esto strane, od kojih je
Stojadinovi imao koristi, ne samo politike, ve i line. Vie svetla na ovu temu baca
Ljotieva broura Pria o eeru iliti gorka istina - Vodi kroz izlobu Tri godine
vlade dr Milana Stojadinovia, za iji moto Ljoti uzima Stojadinovieve rei iz
jednog njegovog govora: Tajna moga uspeha lei u mojoj stalnoj vezi sa
privrednicima.

Pria o eeru iliti gorka istina

Dimitrije Ljoti je bio predsednik vie zadrunih saveza, meu kojima i
Saveza reparskih zadruga. Reparski savez je preko svojih zadrugara - seljaka,
proizvodio eernu repu i ovu prodavao industriji eera. Evo kako Ljoti opisuje
odnose izmeu industrije eera, proizvoaa i potroaa:
eerna industrija Jugoslavije do 1932. god. bila je u osobito povoljnom
poloaju. Na jednoj strani imala je nekoliko desetina hiljada rasturenih seljaka,
proizvoaa eerne repe. Na drugoj, preko tri miliona domova jugoslovenskih
potroaa eera.
522

Slijepevi, 85-86.

Oko pedeset hiljada seljaka zasejavalo je oko etrdeset hiljada hektara

svoje zemlje i prodavalo toj industriji eera proseno ezdeset hiljada vagona
eerne repe.
Tri miliona domova jugoslovenskih kupovalo je od industrije eera
svake godine proseno sedamdeset miliona kilograma eera.
Industrija eera je odreivala: koliko e seljak sejati, - poto e mu se
raunati seme, - kad e repu vaditi i prodavati, - koliko e za nju dobiti. Seljak je
to imao da primi bez pogovora, ili - nek ne seje repu, ve drugo to.
Poto e domain plaati eer, odreivala je opet industrija eera.
Domain je imao platiti bez pogovora, ili - nek ne jede eer, ve drugo to.
Industrija eera je, dakle, bila jedini i apsolutni diktator uslova i cena
itave eerne privrede u Jugoslaviji.
Ni sto pedeset miliona dinara ne predstavlja vrednost investiranog
kapitala u celu tu industriju, ni polovinu vrednosti onih etrdeset hiljada hektara
zemlje na kojoj se proizvodi eerna repa za tu industriju. Ali je zato bilo godina,
kad je ta industrija u jednoj jedinoj godini zaraivala po tri stotina miliona
dinara.
Kao to je poznato, kartel jugoslovenske industrije eera bio je uglavnom u
rukama stranog kapitala i bio je lan meunarodnog kartela sa seditem u Hagu. Tome
vredi dodati i ovo da taj strani kapital nije drao u svojim rukama samo industriju
eera, ve gotovo i celu jugoslovensku privredu:
Ali blagodarei tome nainu - produuje dalje Ljoti - ti meunarodni
kapitalisti vladaju naom privredom svom od reda, svom bez izuzetka - a kroz
nju oni dre nau ba zato i nesretnu jugoslovensku dravu, taj instrumenat nae
narodne sudbine, u svojim rukama. (podvukao M. P.)
Tako je Ljoti doao na ideju, da umesto kartela eera, sami proizvoai
eerne repe u svojoj reiji i u privatnim fabrikama prerade repu i tako proizveden
eer bace na trite. Ljotieva se misao, meutim, nije zadravala samo na tome: on je
planirao da Reparski savez sagradi i sopstvenu fabriku. Time bi proizvoai repe
zaraivali vie, cena eera bila oborena. to bi sve dobro dolo potroaima, dok bi
jedini gubitnik bio kartel eera.
Treba ovde istai da Ljoti nije bio jedini koji je doao na misao podizanja
zadrune fabrike eera. Ljoti nam i u vezi sa tim daje izvesne vane podatke:
Nekoliko godina ranije neki proizvoai eerne repe organizovali su se
na zadrunoj osnovi, i u vezi sa jednim ehoslovakim finansijerom podigli prvu
zadrunu fabriku eera u Starom Sivcu. Ali odmah u poetku ta prva zadruna
fabrika je planula. Tajanstveno je izgorela, i odmah zatim doao je steaj, koji ni
do danas nije skinut.
A kad je fabrika dola pod steaj, kartel je uspeo da stavi svoju teku

ruku na nju. Upravitelj steajne mase, ak i neke sudije, radili su onako kako je
kartel hteo. Kartel je uspeo, da ovaj prvi ve ostvareni zadruni poduhvat uini
bezopasnim u samom poetku.
Drugi pokuaj podizanja fabrike eera u Smederevu - nastavlja Ljoti svoju
Priu o eeru - takoe je propao, iako su za to bila stvorena finansijska sredstva:
kartel industrije eera izigrao je i ovaj poduhvat. Trei pokuaj je takoe propao.
Ovog puta razlog je bio niz potresa u meunarodnom ekonomsko-finansijskom svetu.
Neto bolje vreme za proizvoae eera nastalo je krajem 1932. godine, kada je
Reparski savez, zahvaljujui zauzimanjem ministra finansija (Ljoti ne navodi ime primedba M. P.), uspeo da u jednoj od dveju dravnih fabrika preradi repu. Tako se,
po prvi put, pojavio na tritu eer, koga su reparske zadruge proizvele u svojoj reiji,
sa rezultatom da je cena eera - kao to je Ljoti predviao - poela da pada, to je
bilo dobro za potroae, ali ne i za kartel koji je ovim bio direktno pogoen.
Kartel se, meutim, ne predaje ali menja taktiku. Tako ovaj poduhvat Saveza
za nezavisnou, kartel je sada nastojao da sprei podmiivanjem jednoga predstavnika
Reparskog saveza. Iako Ljoti nije imenovao toga saveznog predstavnika, po svemu
izgleda da je on lino bio predmet tog neuspelog pokuaja.
Kada je i ovaj pokuaj podmiivanja propao, kartel opet menja taktiku. Naime,
Reparski savez je za kraj 1933. planirao jo jednu preradu repe u svojoj reiji. Kartel
je, meutim, ponudio Ljotiu da otkupi celokupnu setvu eerne repe od njegovog
Saveza i to po neobino povoljnoj ceni. Ponuda je bila primamljiva, jer bi, po svemu,
Savezu donela viak od nekoliko miliona dinara. Sa ovom ponudom, Ljoti je otiao
ve pomenutom ministru finansija, koga je Ljoti, ne spominjui njegovo ime,
okarakterisao kao potenog oveka i ovako mu izloio svoje miljenje:
Ova ponuda izvanredna je za moj Savez s materijalne take. Nisam je
primio, jer mi se ini da bih time prodao sve ostale proizvoae eerne repe i
sve potroae eera uopte. Ali, ako moj Savez ne moe vie raunati da e
idue godine svoju repu preraivati plaajui zakup (kiriju) dravnoj fabrici,
onda u morati tu ponudu da primim. Da sam na Vaem mestu, ne bih to
dozvolio, jer je ta ponuda, iako korisna po moj Savez, tetna po interes naroda.
(podvukao M. P.)
Tako ovaj ministar prihvati Ljotiev predlog i naredi dravnoj fabrici da
preradi eernu repu Ljotievog saveza.
Rezultati svih ovih Ljotievih akcija su bili dvojaki:
Prvo, u vremenu od dve godine cena eera je pala dva dinara po kilogramu
tako da su i proizvoai i potroai bili na dobitku;
drugo, kartel je izgubio oko 200.000.000 dinara; jo vanije, meutim,
njegova monolitnost je bila razbijena: pad cene eera izazvao je takvu konkurenciju
izmeu privatnih fabrika, da su odnosi meu njima - iako su doskora duvali u istu
tikvu - postali skoro ravi.

Krajem 1934. ovaj koristan Ljotiev rad je nastavljen, zahvaljujui injenici da

je jedna privatna fabrika u upriji preradila repu u reiji Reparskog saveza. (itaoca bi
trebalo podsetiti da ova pria o eeru datira pre osnivanja Zbora, dakle, pre 6. januara
1935.)
Sa ovom fabrikom, Ljoti je napravio ugovor za preradu repe u jesen 1935.
Meutim, krajem decembra 1934. za ministra finansija dolazi Milan Stojadinovi.
Jednovremeno sa tim, fabrika u upriji obavetava Ljotia da nee moi da preradi
Savezovu repu, kako se ugovorom bila obavezala. Ljoti se poziva na ugovor i preti
sudom, na to vlasnik fabrike odgovara:
Sve je tako, ali i ja imam nalog od reima da Va savez unitim. Znam
ja da u imati parnicu, ali volim i da izgubim parnicu, nego kao predstavnik
stranog kapitala da imam reim na vratu. (podvukao M. P.)
Dolaskom Stojadinovia za predsednika vlade, kartel eera, iji je
monopolizam Ljoti, kao to smo videli, razbio, postaje ponovo jedinstven u svojim
namerama i planovima. Dolazi do duge i teke borbe.
Ve na samom poetku Ljoti je na gubitku. On nije tuio sudu fabriku u
upriji. I zadrugari su bili na gubitku jer su bili primorani da prodaju repu po
utvrenoj ceni.
Videi sve ovo, Ljoti ve 1936. godine planira da podigne Saveznu fabriku
eera. S tim u vezi Ljoti pie:
Finansijske mogunosti su bile ispitane i potpuno utvrene. Nekoliko
svetskih tvornica maina (nemakih, belgijskih, austrijskih, ehoslovakih)
nudile su nam svoje strojeve na otplatu za vreme od tri do pet godina. Potreban
kapital za podizanje zgrade i montiranje maina bio je obezbeen. Sami
najmoderniji strojevi davali bi naem zadrunom preduzeu tehniku nadmonost
nad starim strojevima svih kartelovih fabrika. Novi, pak, tehnoloki nain obrade
eernog soka smanjivae koliinu maina, prostor pod zgradama, koliinu
goriva i potrebu za radnom snagom, a poveavae procenat iskorienja eerne
repe.
Ovaj pokuaj je, meutim, propao jer se Stojadinovi umeao. Oni koji su
pristali da finansiraju izgradnju ovog projekta, ucenjivali su sada na razne naine i
najzad odustali.
Zadrugari Reparskog saveza proizvode repu i u sledeoj 1936. godini,
nadajui se da e fabrika u upriji, koju, kao to smo videli, Ljoti nije tuio sudu,
ipak uzeti da preradi repu, jer je obavezujui ugovor jo uvek postojao. Fabrika,
najpre, u prolee odbija preradu, zatim nastavlja razgovore, da bi konano odbila
preradu u avgustu 1936. Ljoti tui fabriku sudu za neispunjavanje svojih obaveza.
Ve je poela i setva repe, koja je donela oko etiri hiljade vagona. Kako je sudski
spor iao sporo, Ljoti se obraa dravnoj fabrici, ali i tu bude odbijen. Ljoti trai
intervenciju Ministarstva finansija, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva trgovine,

Predsednitva vlade, Kraljevskog namesnitva, apelujui da se radi o ekonomskom

gubitku za celu zemlju i za nekoliko hiljada zadrugara. Sve to, meutim, ostaje bez
ikakvog odjeka. Kako je ve bila kasna jesen, preko etiri hiljade vagona repe lei po
eleznikim stanicama, izloena mrazu i kvaru.
Razne Ljotieve intervencije, uinile su najzad da je Komitet ministara
(14.1.1937) izdao komunike u kome se saoptava da dravne fabrike ne mogu preraditi
repu iz mnogih tehnikih razloga, ali da su jugoslovenske fabrike eera (kartelove primedba M. P.) pristale da pomognu seljake sa 3.300.000 dinara, a da ovi mogu da
odnesu repu svojim kuama.
Ovako Ljoti opisuje dogaaje koji su usledili:
Tada videh da moram - iako nerado - pribei drugom nainu. Poslah
kurire u zadruge javljajui, da sutra rano to vei broj zadrugara doe u Beograd.
Na stanicama e ih ekati ljudi sa obavetenjima.
Sutradan, 15. januara, tano u 9 sati pre podne, u manjim grupama koje
su dole sa raznih strana, nalo se pred Predsednitvom vlade, Ministarstvom
trgovine, Ministarstvom finansija, Ministarstvom vojske, 400 zadrugara, sve
samih odlinih domaina i estitih ljudi.
Sedeo sam u jednoj zgradi i ekao izvetaje. U 9 sati i 20 minuta ve je
dotrao jedan, pet minuta posle toga drugi mladi usplahiren, javljajui: Kamioni
sa andarmima dojurili su pred Predsednitvo vlade, andarmi su se skinuli s kola
i poeli tui i rasterivati mirne seljake, koji su mirno ekali da ih prime ministri.
Za etvrt sata govorio sam sa kabinetima svih zainteresovanih ministara,
Upravnikom grada, s Komandantom andarmerije i s mnogim uticajnim ljudima.
Svuda sam kratko izneo situaciju, ukazujui na njenu ozbiljnost u sukobu izmeu
andarma i seljaka i pozivajui nadlene da znaju da e biti odgovorni i za kap
prosute krvi ovih estitih zadrugara, koji samo mole da budu primljeni...
I zaista, pola sata docnije, javie da e ministri: finansija, poljoprivrede i
i trgovine primiti jednu delegaciju ovih zadrugara u 11 sati. Odredie zadrugari
osmoricu najotresitijih.
Tri dana kasnije tj. 18. januara, taj isti Komitet ministara, koji je 14. januara
saoptio kako dravne fabrike ne mogu preraditi repu iz mnogih tehnikih razloga,
izjavljuje sada da e zadruna repa biti preraena u dravnoj fabrici. I tako bi! Repa je
preraena. Istina, Savez i zadrugari su izgubili mnogo, poto repa izloena mrazu i
kvaru nije dala onoliko eera koliko bi dala da je preraena na vreme. Da repa,
meutim, nije preraena, gubitak bi bio potpun.
Epilog Prie o eeru Ljoti ovako opisuje:
Glavna borba ujedinjenih sila kartela i reima upravljena je u drugom
pravcu. Ve dve godine Savez reparski i njegove zadruge uopte ni pedalj zemlje
nisu mogli posejati. Bojkotuju ga sve fabrike. Kartel gospodari u naoj zemlji...
Savez se obraa Ministarstvu vojnom, Ministarstvu finansija,
Ministarstvu trgovine i industrije, Ministarstvu poljoprivrede i moli ih i 1937. i

1938. godine, pre setve repe, za intervenciju, da mu se omogui setva. Molbe su

ostale ili bez odgovora, ili su pak odbijene, jer se nema mogunosti da se molba
uvai...
Ukazivano je ve pre ove godine, a i ove, tj. 1938, da e zemlja ne samo
ostati bez rezerve u eeru, ve da e ostati bez dovoljno eera za pokrie
potreba. Ukazivano je da e zemlja morati da uvozi eer. I nita nije pomoglo.
Ve dve godine Savez uopte ne moe da seje repu.
Savez ima spremljeno seme eerne repe, koje je u svojoj obradi
spremio. Ve dve godine sejati ne moe. Savez moli da mu bar otkupe to seme:
utanje i odbijanje...
tedionica banovinska u Novom Sadu (ona koja je od Saveza jo 1933.
godine zahtevala sporazum sa kartelom) usred te i takve borbe - mesto da
raspravi svoj neraspravljeni raunski odnos sa Savezom - sad najednom na
osnovu menica Savezovih, koje su bile kod nje u depou, tui Savez za dug koji
ne postoji, i stavlja Savezu zabranu na onaj tekom mukom dobijeni eer. Da bi
se video i ovaj moral, valja izneti, da ova tedionica godinama nije htela da
odobri Savezu kamatu na njegovo milionsko neosporno potraivanje, dok je punu
kamatu raunala na Savezovo dugovanje, ak i na sporno dugovanje - samo da ga
srui.
Sve je ovo raeno sa jednim ciljem: treba Savez ovaj, koji se usudio da
uzdrma onu divnu i potresnu idilu kapitalizma, unititi.523
Vratimo se TU i tvrenju da je Milan Stojadinovi bio inicijator kampanje
protiv Zbora i Ljotia. Iz Prie o eeru vidi se da je Ljoti uspeo da omogui
seljacima-zadrugarima veu zaradu, obaranjem cene eera pomogao je milionima
potroaa, i, najvanije, uspeo je da razbije jedinstvenost kartela industrije eera.
Treba ovde podvui da je to on uspeo sa vrlo ogranienim mogunostima i malim
brojem zadrugara.

Neposredni povod za napad na Zbor i Ljotia

Kakve veze, meutim, ima repa sa predmetom nae rasprave tj. TU? Pre nego
to bi pokuali da odgovorimo na ovo pitanje, neka nam je dozvoljeno da jo jednom
ponovimo ta je TU originalno trebalo da bude.
Postojalo je ogromno evropsko, specijalno nemako, trite za plasman
jugoslovenskih, naroito agrarnih, proizvoda. Naalost, ogromne mogunosti koje su
se tu pruale, ostale su, s take gledita individualnih jugoslovenskih proizvoaa,
uglavnom neiskoriene. Naime, mali proizvoai, uglavnom seljaci, prodavali su
523

D. V. Ljoti, Pria o eeru iliti gorka istina, tamparija Marinkovi, Smederevo, 1939, 7-47.

svoje proizvode po niskim cenama, a veleposrednici prodavali te iste proizvode

Evropi, a specijalno Nemakoj, koja je bila i najglavnije nae trite, po visokim
cenama, tako da se ogroman profit prelivao, umesto onima koji su proizvodili, u
depove tih beskrupuloznih veleposrednika.
Ljoti je doao do zakljuka da se ovakve nepravde mogu odstraniti samo
jakim i od politike nezavisnim zadrugarstvom, koje bi imalo i izvestan uticaj na
spoljnu trgovinu. Tako se i rodila ideja o TU, koja je pruala priliku za mnogo vee
poduhvate. Po Ljotievoj zamisli - da to podvuemo jo jednom - TU bi:
Trebala da bude jedna organizacija u koju bi uli pravi
predstavnici sviju grana nae privrede. (podvukao M. P.)
Ljoti, meutim, ide i dalje. Ovaj metod organizovanja spoljne trgovine, po
njemu, nikako nije ogranien samo na jugoslovensko-nemake ekonomske odnose. On
je imao viziju kontinentalne ekonomske saradnje:
Pri tome naroito istiem da je TU bila zamiljena tako, da bi se sline
organizacije mogle stvoriti i u drugim zemljama, a ne samo u Nemakoj i
Jugoslaviji, te da to vremenom postane tip za buduu meunarodnu razmenu.524
(podvukao M. P.)
TU je, dakle, bila zamiljena tako da u spoljnoj trgovini onemogui
posrednike koji su ubirali ogromne zarade. Privreda, ovakva kakvu je Ljoti zamiljao,
donosila bi samo koristi Jugoslaviji. Kapital koji je dirigovao privredni ivot
Jugoslavije, bio bi na gubitku i poetak ostvarenja Ljotievog ideala tj. osloboenje
narodne privrede od eksploatacije tuinskog kapitala.
Milan Stojadinovi je, meutim, bio miljenik, tienik i korisnik tog velikog
stranog kapitala u Jugoslaviji. Tako se je on, Milan Stojadinovi, finansijski strunjak,
predsednik Feniksa (Osiguravajue drutvo - primedba M. P.), predsednik beogradske
berze, ministar finansija, predsednik vlade, ministar spoljnih poslova, politiar koji
izjavljuje da tajna njegovog uspeha lei u njegovoj stalnoj vezi sa privrednicima,
naao na neizbenom kursu sudara sa Dimitrijem Ljotiem. On nije smeo da dozvoli
osnivanje takve meunarodne ekonomske organizacije, koja bi postala takmac velikog
kapitala, iji je on bio vaan pokrovitelj u Jugoslaviji, pogotovu to je u toj novoj
organizaciji vodea linost sa jugoslovenske strane trebalo da bude nepotkupljivi
Dimitrije Ljoti.
Takvoj organizaciji, dakle, trebalo je na svaki nain spreiti rad. Da bi se,
meutim, u tome uspelo - trebalo je skriti Ljotia. Politiki i moralno! A kud bolje dokazi nisu vani - ako se Ljoti, a preko njega i njegov pokret, proglase plaenom
nemakom ekspoziturom za promociju nacistikih ideja u Jugoslaviju. A na tom su se
poslu, pored Stojadinovia, nali zajedno, svaki zbog svojih rauna, i komunisti i
demokrate i veliki kapital i, naravno, Politika.
Jo, meutim, ne odgovorismo na vezu izmeu repe i TU. Da li, meutim,
524

Vidi 7.

ovaj tok dogaaja neto govori:

Petnaestog januara 1937. godine, 400 seljaka zadrugara, zbog upornog
odbijanja nadlenih da odobre preradu repe koja je trulila po stanicama, dakle, radi
zatite svojih najelementarnijih interesa - demonstriraju pred ministarstvima, a 30.
januara 1937, dakle, 15 dana docnije, ivota Milanovi otvara u Skuptini kampanju
protiv TU, Zbora i Dimitrija Ljotia. Sluajnost? Teko je, meutim, poverovati da se
radi o sluajnosti. Drugo je neto, ini se, po sredi: kad su Stojadinovi i kompanija,
mislili da je Ljotiev Savez, gornjim odbijanjem, ekonomski upropaten, Ljoti za
nepunih 24 sata organizuje 400 zadrugara, da na ulicama prestonice izraze svoje
nezadovoljstvo. A kada su se i andarmi umeali, nadlenim vlastima je, kao to smo
iz Ljotievog citata napred videli, stavljeno do znanja da e oni biti odgovorni za
svaku kap krvi koja e biti prosuta. Pred tom odlunou, tri ministra primaju jednu
njihovu delegaciju.
Tri dana docnije vlada je kapitulirala - bila je primorana da odobri preradu
repe.
Stojadinoviu je postalo jasno, da se sa Dimitrijem Ljotiem nije aliti - treba
nai nove metode Ljotievog unitavanja!
Tako, 30. januara, ivota Milanovi - uz svesrdnu pomo komunista i svih
drugih kojima je Ljoti bio trn u oku - poinje svoju kampanju.
O Tehnikoj uniji!

Zakljuak
Iz prethodnog osvrta na Tehniku uniju mogu se povui sledei zakljuci:
Ljoti je radio na tome da oslobodi Jugoslaviju od uticaja velikog kapitala
koji je kontrolisao, ne samo jugoslovensku privredu, ve i dobrim delom
jugoslovensku dravu. Ovaj uticaj velikog kapitala - a naroito stranog - bio je jedan
od razloga za osnivanje TU. U ovu ekonomsku organizaciju bili bi ukljueni, prema
Ljotievoj zamisli, predstavnici celokupne jugoslovenske privrede. Tako bi TU bila
samo jedan od njenih instrumenata.
Predsednik Jugoslovenske vlade Milan Stojadinovi bio je protiv TU jer se
plaio da ona ne ugrozi veliki kapital, od koga je on lino imao koristi. Stojadinovi je
bio protiv TU jo iz jednog razloga: Dimitrije Ljoti, njegov protivnik, mogao je da
postane vrlo uticajan u TU. Zato on, uz pomo komunista, demokrata, Politike i svih
drugih, pokree kampanju protiv Zbora i Ljotia.
Jugoslovenski pisci Mladen Stefanovi, Slavko Odi, Slavko Komarica i
Nikola Milovanovi nisu pribavili ni jedan dokumenat koji bi posvedoio da su Ljoti
i Zbor bili u slubi Treeg rajha. lanci iz Politike, iji je vlasnik, Ribnikar, bio agent
Moskve, su njihova jedina istorijska dokumentacija.

Ameriki istoriar Hoptner, na koga se Stefanovi poziva, ne prua nikakve

dokaze. A, Norbert Malen, na koga se, pak, Hoptner poziva, takoe je bez dokaza.
Emigrantski pisac Predrag Ivanovi, koga Stefanovi rado citira, takoe ne
prua nikakve dokaze.
Sve u svemu, kampanja vezana za TU je zaista samo niz neistina i lai!

13. OSVRT NA JO NEKOLIKO NEISTINA

U jednom pismu iz Jugoslavije, upuenom prijatelju pisca ovih redova, nalazi

se i ova reenica: Dr Mladen Stefanovi uiva reputaciju potenog oveka.
Pretpostavljam da je pisac ovog pisma mislio na ono to bi se moglo nazvati
graansko potenje tj. na potenje u okviru porodice, ustanove u kojoj radi, drutva u
kome se kree. Spreman sam, takoe, da poverujem da je pisac pisma mislio i na
intelektualno potenje. Bez obzira ta je pisac toga pisma podrazumevao pod gornjom
kvalifikacijom dr Stefanovia, usuujem se da pretpostavim da svako onaj ko poznaje
ili se bar trudi da poznaje predratnu i ratnu istoriju Jugoslavije, mora da doe do
zakljuka da se dr Mladen Stefanovi u svojoj knjizi Zbor Dimitrija Ljotia grdno
ogreio o pojam potenja: on je izrekao mnoge neistine, iskovao mnogo netanoga,
manipulisao tekstovima, vadio iz konteksta, izostavljao fakta koja je imao na
raspolaganju itd., a sve to samo sa jednom namerom: da kompromituje Zbor i Ljotia!
U prethodnim poglavljima obradili smo najvanije politike, duhovnomoralne, nacionalne i ekonomske premise Zbora, osvrnuli smo se na rad lanova
Zbora u okviru Nedieve vlade, a i na rad Komunistike partije, uvek, pri tome,
ukazujui na Stefanovieve intelektualne, bar to se tie Zbora i Ljotia, mahinacije.
U ovom poglavlju ukazaemo jo na niz neistina i propusta koji se sreu u
pomenutoj knjizi. Samo ni ovog puta neemo iscrpeti njegovu bogatu riznicu
neistina. A to nee biti ni potrebno, jer ono to je ve ili e tek biti reeno o Zboru i
Ljotiu bie dovoljno da opovrgne Stefanovieve neistine.

Osnovna naela i Smernice Jugoslovenskog narodnog pokreta

ZBOR
Dvadeset etiri reda svoje knjige Stefanovi posveuje Osnovnim naelima i
Smernicama. Za ovaj dokumenat sam Ljoti kae:
U naim Osnovnim naelima i Smernicama mi smo saeto izneli
osnovne stvari, koje pretpostavljaju nae gledanje na nau narodnu stvarnost i
glavne ciljeve nae praktine politike.525
Od istoriara koji je za naslov svoje knjige uzeo Zbor Dimitrija Ljotia
oekuje se da ovako znaajan dokumenat u celosti objavi. Stefanovi je morao i na
525

Iz moga ivota, 125.

ovaj nain itaoca svoje knjige da upozna - da ponovimo Ljotieve rei - sa osnovnim
stvarima i glavnim ciljevima Zbora. Za to je bilo potrebno samo pet strana. Od 359
strana svoje knjige Stefanovi je, meutim, upotrebio 24 reda da prikae ovaj vaan
dokumenat, dok 5 strana upotrebljava da objasni organizacijsku strukturu pokreta koja
je po svemu bila irelevantna za njegov politiki rad. to je jo gore, jedan deo
Stefanovievog prikaza Osnovnih naela uopte ne odgovara stvarnosti. Na primer, on
kae:
Osnovna naela predstavljala su sintezu programa zadrunih pokreta i
grupa. Od programa graanskih stranaka razlikovala su se u ovom delu u kome
se isticao zahtev za stalekim ureenjem.526
Najblae reeno, ova tvrdnja je nedovoljno objanjena, pa i konfuzna.
Osnovna naela na koja smo se delimino osvrnuli u prethodnim glavama (Duhovnoidejne koncepcije Zbora i Spoljno-politike koncepcije Zbora), su politiki program
Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor i imaju malo slinosti sa programima - ukoliko
se oni mogu tako nazvati - tada postojeih stranaka u Jugoslaviji. Istina je da je
staleko ureenje bilo najvanija razlika izmeu Zbora i graanskih partija. Meutim,
Zbor je gledao drugojaije i na mnoge druge elemente drutva i drave, na vanost
duhovnoga i krvnog srodstva svih jugoslovenskih naroda, na vanost vere i tradicije,
na vanost doma i porodice, na vrednost rada, na privatnu svojinu i kapital, na
centralnu i samoupravnu vlast, na slobodu tampe, na porez, na privredu uopte, a na
poljoprivredu napose, na vanost zadrugarstva, na valutu, tednju i kredit, na odnos
rada i kapitala, radnika i poslodavca, prosvetu itd.
Stefanovi tvrdi da se i sledee nalazi u Osnovnim naelima i Smernicama:
Samo kralj je neprikosnoven. Njegova vlast je neodgovorna
ovozemaljskim zakonima, ali tim je vea njegova odgovornost pred narodom i
istorijom.527
Samo se naglaena reenica nalazi u Osnovnim naelima.
Svoju analizu Naela i Smernica, Stefanovi zavrava zlonamernim
tumaenjem:
Posebno se istie rasno-bioloka zatita narodne ivotne snage i porodice,
to je potpuno adekvatno problemima faistikih reima u Nemakoj i Italiji.528
Na ovo, da ponovimo, zlonamerno Stefanovievo objanjenje, mi smo se
opirnije osvrnuli u glavi Politike koncepcije Zbora i ukazali da je rasizam, ili bilo
koja njegova forma, totalno stran hrianskoj orijentaciji Zbora.
elimo da jo jednom istaknemo da su Osnovna naela i Smernice pisane u
vreme kada je administrativna, nacionalna, politika, ekonomska i drutvena struktura
Jugoslavije bila sasvim drugojaija od gore pomenutih struktura dananje Jugoslavije.
italac bi o ovome morao da vodi rauna kada bude analizirao Osnovna naela i
526

Stefanovi, 25.
Isto, 25.
528
Isto, 25.
527

Smernice, iji tekst donosimo u celosti:

Osnovna naela
I. Srbi, Hrvati i Slovenci ine jugoslovensku narodnu, drutvenu i duhovnu
zajednicu koju vezuje krvno srodstvo i oseanje iste sudbine.
Jugoslovenskom narodu kao celini podreuju se svi posebni interesi.
II. Vere koje su vezane za duu naroda i izraavaju njegov pogled na svet i
pouzdanje u Boga jesu bitne duhovne vrednosti.
III. Samosvojnu jugoslovensku kulturu u duhu svojih tradicija i na osnovama
ovenosti izgrauje narod slobodnim stvaralatvom. Zatitnik ovog stvaralakog
stremljenja je jugoslovenska drava.
Osobenim duhovnim vrednostima (jezik, obiaji itd.) koje pojedini delovi
naroda unose u zajednicu omoguuje se nesmetan razvitak.
IV. Jugoslovenska narodna zajednica mora imati u drutvenom pogledu svoj
oso beni sklop, koji odgovara njenom duhu i njenim potrebama.
Dom kao prirodna osnovica narodna mora biti drutvena osnovica narodne
zajednice.
Selo e biti merilo jugoslovenske drutvene politike.
Rad mora biti dunost i pravo svakog pojedinca; drutvena korisnost rada
odreuje vrednost i ulogu u zajednici.
Privatna svojina i kapital moraju se podrediti interesima celine.
Slobodna, pojedinana ili udruena pregnua (inicijative) prvenstveni su
nosioci drutvene delatnosti, iji e pretstavnici biti stalei.
Drava iskljuuje potinjavanje jednog stalea drugom.
V. Jugoslovenska privreda je celina iji su odnosi u meusobnoj zavisnosti;
osnova joj je poljoprivreda.
Odnose i razvie privrede odreuje privredni plan koji e utvrivati privredne
grupe uz saradnju drave.
VI. Kraljevina Jugoslavija je istorijsko-politika neminovnost i jedino ona

omoguuje opstanak i slobodno razvie jugoslovenskog naroda.

Samo u onim funkcijama, koje se odnose na ivot naroda kao celine, dravna
vlast treba da bude centralizovana, u ostalim izraena u samoupravi.
Stvarna vlast u dravi mora biti potpuna i stvarna. Isto takva bie i njena
odgovornost.
Samo kralj je neprikosnoven.
Narod e uestvovati u zakonodavstvu i vriti nadzor nad dravnom upravom
putem predstavnitva koje mora biti izraz stalekog ureenja i politikog shvatanja.

Smernice
Na gorua pitanja dananjice dajemo sledei odgovor:
I. Nepokolebljivo stojimo na narodnom iskustvu: Pravda dri zemlju i
gradove.
Traimo da ovo naelo proima zakonodavca i sudiju i da bude stalno pred
oima svima koji vre javnu slubu.
Zahtevamo da se onemogui, ili odmah ispravi, ili brzo i primerno kazni svaka
povreda pravnog poretka uinjena od strane organa javne slube.
Traimo stvarna jemstva za to, ne samo u istinskoj nezavisnosti sudi je, ve
naroito i u njegovoj linoj ispravnosti, spremi i punoj odgovornosti.
II. Smatramo da i drugi organi javne slube moraju imati ne samo privrenost
dravi i narodnoj celini ve i besprekornu linu ispravnost i stvarnu spremu.
Zahtevamo neumitnu reviziju svih javnih slubenika po ovim naelima.
Traimo da se popunjavanje mesta u javnoj slubi vri putem objektivnog
odabiranja teajnim ispitima.
Protivni smo nezasluenim unapreenjima.
Stojimo na gleditu da e istinske samouprave, pod nadzorom drave, u
granicama okvirnih zakona, reiti i pitanje dravne administracije.
Traimo, da se javna uprava uprosti, da to bre, potpunije i jeftinije obavlja
narodne poslove.
III. Ne moemo da zamislimo trajnu i jaku dravnu vlast bez slobodne
objektivne javne rei. Prava jaka vlast se i po tome poznaje to od takve javne rei ne
zazire.
Zakon mora obezbediti osnovne i bitne narodne interese od zloupotrebe

tampe. Isto tako zakon mora zatititi samu javnu re od line neispravnosti i
zavisnosti onih koji se njome bave.
IV. Traimo da dravne i samoupravne potrebe ne prelaze narodnu ekonomsku
snagu. Zahtevamo zato razumnu tednju, javni tereti ne smeju ubijati privredu; oni
moraju biti u srazmeri sa optim narodnim dohotkom.
Zahtevamo da tereti za pokrie javnih potreba budu pravedno rasporeeni na
poreske obaveznike, prema njihovoj stvarnoj snazi.
Traimo reviziju dravnih obaveza; zatim traimo da drava obaveze
ispunjava u interesu svog kredita.
V. Smatramo da u dananjim drutvenim nevoljama ima najmanje mesta
stavu skrtenih ruku.
Drava ne sme da smeta onima koji, u skladu sa njenim drutvenim i
privrednim planom, rade i izgrauju nove ivotne uslove. Ona treba da takva pregnua
izaziva, ako ih nema - da ih podrava i sasreuje kad se pojave. Tamo gde se takva
pregnua ne pojavljuju, drava treba da ih svojom snagom zameni.
Naroito hoemo takve drutvene uslove koji e pokrenuti selo da ono, svojim
naporima na prosveivanju, ozdravljenju i privrednom napredovanju, plodonosno
odabere i umnoi podstreke koji e uveati njegovu snagu.
Pri tome, traimo da selu, kao izvoru rasno-bioloke, duhovne i ekonomske
snage naroda bude ouvan s jedne strane njegov osnovni znaaj, a s druge - da mu
budu obezbeene zdrave i svetle tekovine opte kulture.
VI. Jugoslavija poiva na solidarnosti interesa svih svojih lanova. To
naelo, kao svoj temelj, ona mora da obezbedi. Zato, priznajui privatnu svojinu,
kapital i privatnu inicijativu, drava mora obuzdati neogranienu igru privatnog
interesa i potiniti ga optem. Neophodno je potrebno da svakom lanu narodne
zajednice bude obezbeeno da svojim potenim radom izdrava sebe i porodicu. Samo
to obezbeuje opte blagostanje.
Stojimo na gleditu da e opte privredno blagostanje najbolje zajemiti
blagostanje pojedinaca, bez obzira kome staleu ili ekonomskoj grupi pripada.
To moe biti jedino u organizovanoj narodnoj privredi, po optem
privrednom planu.
VII. Poljoprivreda je osnovica jugoslovenske privrede. Zato traimo da
celokupna privredna politika polazi od ove osnove.
Zahtevamo da se nesrazmernost cena izmeu zemljoradnikih proizvoda i
zemljoradnikih potreba smanjuje ne samo poboljanjem cena prvih ve i
pojeftinjavanjem drugih.

Uvaavajui uslov zdravog kredita, traimo da se omogue pravine ispravke

zloupotreba u kreditnim odnosima. To e tek, u vezi sa ostalim potrebnim merama,
omoguiti reenje seljake prezaduenosti.
Traimo da se zadrugarstvu posveti ona panja koju zahteva njegov znaaj. Pri
tome se moraju potovati osnovna zadruna naela: sloboda udruivanja i ispravnost
poslovanja. Oba e biti zadovoljena, pored ostalog, stvarnim i objektivnim dravnim
nadzorom.
VIII. Polazei sa gledita da je nacionalni novac sredstvo ekonomskog
saobraaja, traimo da bude stabilan, ali i njegova cirkulacija da bude tako
obezbeena, kako bi svakome, u meri njegove ekonomske snage i potreba bio
pristupaan.
Zahtevamo da narodna tednja bude obezbeena saveznim sistemom javnih
tedionica koje bi, pored zadruga, jedine imale pravo da primaju uloge na tednju.
Potovanje osnova dobrog kredita, njegovo racionalizovanje, pojeftinjavanje i
obezbeenje u dovoljnoj meri za sve poduhvate koji odgovaraju optem planu, moraju
biti uslov i opte kreditne politike.
Zahtevamo i za ostale privredne grane i stalee u okviru opteg plana i
nacionalne solidarnosti, olakice sline onima koje traimo za poljoprivredu u pogledu
olakanja njihovog dananjeg tekog poloaja, kao i u pogledu poboljanja buduih
uslova njihovog ivota.
IX. Traimo da drava sreuje odnose izmeu rada i kapitala u cilju
obezbeenja drutvene harmonije.
Zahtevamo najpotpuniju zatitu i obezbeenje socijalnih uslova rada i
radnitva i mogunosti za njegovo kulturno razvijanje.
X. Hoemo korenit preobraaj dananje jugoslovenske prosvete. Hoemo
da prosveta daje oveku potrebnog samopouzdanja, ivog oseanja dunosti i
odgovornosti, osposobljenog za samostalno stvaralatvo, kako bi mogao biti dostojan
lan narodne i koristan lan drutvene zajednice.
Struno obrazovanje treba da se podesi potrebama narodnog ivota.
Rasno-bioloka zatita narodne ivotne snage i porodice mora biti u osnovi
svake dravne, drutvene i privredne politike.
Traimo da se zdravstveno staranje, drutveno obezbeenje i fiziko
vaspitanje zasnivaju na aktivnoj saradnji naroda.
XI. Stojimo na gleditu da bez Bugara jugoslovenska narodna zajednica
nije potpuna, jer joj oni i po krvnom srodstvu i po svagdanjoj nerazdeljivoj sudbini
pripadaju.

XII. Snagu za izvoenje svakog programa daje ne samo broj pristalica ve - i

naroito - dubina njihovog uverenja, bezuslovna predanost ciljevima,gotovost na
rtvu i zajednika vera u pobedu.
Zato na glavni zadatak i jeste skupljanje ljudi takvih odlika.

Ljoti i vera
Na 31. strani Stefanovieve knjige nalazi se vie neistina. Osvrnuemo se na
neke od njih.
Stefanovi proizvoljno tvrdi, da je Ljoti verski fanatik. Prema renicima i
enciklopedijama, fanatik je onaj koji tei da realizuje izvesne ideje, u glavnom
politike i verske, unosei preterano oduevljenje ne vodei rauna o razumnim
elementima, esto pribegavajui sili i progonu. U svetlosti ove definicije, Ljotiu se ne
moe pripisati verski fanatizam.
Treba naglasiti, iako je to oevidno iz dosadanjeg izlaganja, da Ljoti nije bio
verski propovednik. On je bio politiar za koga je hrianstvo bila nasuna potreba u
njegovom ivotu. Ili, kako ree vladika Nikolaj nad njegovim odrom, on je bio
politiar sa krstom. Iz uenja i linosti Hristove on je crpeo snagu i hrabrost da
govori istinu, da upranjava skromnost, smernost, samoodricanje, linu estitost,
ljubav, junatvo i rodoljublje.
Ljoti je mnogo pisao i govorio. Njegovo pisanje i govori bili su gotovo uvek
politikog karaktera. Razume se, da je esto, a na to smo se osvrnuli ve na vie mesta,
pozivao na vanost vere. Pisac ovih redova, proao je kroz veliki deo Ljotievih spisa i
govora i doao je do zakljuka da je Svetlo istine529 jedini spis koji je u celosti imao
verski karakter. To je, u stvari, ciklus predavanja koje je Ljoti odrao u Ilirskoj
Bistrici, u prvoj polovini aprila 1945. g., dakle, dve nedelje pred svoju smrt. Ta
predavanja su odrana pred grupom dobrovoljaca, uglavnom prosvetara SDK.
Osnovna naela i Smernice Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor, na ijem
pisanju je uestvovao i Ljoti, a koja su bila obavezna za svakog lana Zbora, ne
izuzimajui ni Ljotia, sadre politiki program koji je pruao reenje jugoslovenskih
nacionalnih, ekonomskih, drutvenih i politikih problema.
Ljoti nije pokazivao i ispovedao versku netrpeljivost - na to smo takoe
ukazali na vie mesta. Suprotno ovom naem tvrenju, Stefanovi ne prua nikakav
dokazni materijal. Da je hteo, meutim, malo dublje da prodre u Ljotia, Stefanovi bi
video da je netrpeljivost uopte, a verska pogotovu, potpuno strana Ljotievom biu. U
prilog ovog tvrenja svedoi sledee: u jednom svom predavanju Ljoti poziva
sluaoce da vrata srca svog ostave otvorena, ali da ih ne ostave bez strae razuma;
529

D. V. Ljoti, Govori i lanci, sveska 6, Minhen 1975, 21-77.

on ih savetuje da od njega ne prime nita bez ispitivanja; naprotiv, ispitujte, merite,

cenite, proveravajte - kae on.530
Na ve pomenutoj 31. stranici svoje knjige Stefanovi rea neistine:
Polazio je od injenice da religiju priznaje i forsira drava i da ima
veliki broj neobrazovanih ljudi, naroito na selu, na koje bi svetenici, Ljotievi
istomiljenici, mogli znaajno da utiu. Stoga je hteo da od pravoslavnih
svetenika stvori orue svog pokreta i svoje politike borbe.
Ni ovo tvrenje Stefanovi ne podrava dokazima.
Nigde Ljoti nije tvrdio da drava treba da forsira religiju. Ni Naela ni
Smernice to nigde ne tvrde.
Nigde Ljoti nije napisao kako su svetenici bili pogodni za irenje misli
Zbora meu neobrazovanim ljudima, naroito na selu. Ljoti je pozivao svetenike ali ne samo njih, ve i sve druge ljude dobre volje - da priu Zboru, pozivao ih je u
borbu protiv bezbotva, protiv materijalistikog shvatanja sveta i ivota. On ih je
pozivao u borbu protiv prljavtine javnog i privatnog ivota... protiv tuinskih,
anacionalnih i internacionalnih struja, klika i novotarija.531
Sledei redovi koji pokazuju kako je Ljoti prilazio seljaku, zanatliji i radniku,
opet demantuju Stefanovia:
Obino se misli da se seljaku moe prii samo laima, obeanjima ili
poklonima ili vlau. Ja sam u Radikalnoj stranci od 1926 g. bio disident. Gonio
me je Boa Maksimovi 1927 g. kao kandidata za oblasnog poslanika, pa sam
uspeo. Gonio me je Velja Vukievi za vreme poslanikih izbora 1927 g., pa sam
uspeo da budem jai od njegove zvanine liste. I stalno, i dan danji, u tom
pravcu, estiti seljaci, idu sa mnom, neprestano i u sve veem broju i 1931 g., kad
sam apstinirao od izbora, i 1935 g. i sve do danas i svaki put u sve veem broju.
Bio sam, dakle, eto, stalno ve tolike godine u politici, nikad ih nisam lagao, ni
davao obeanja (podvukao M. P.) osim jednog da u ostati uvek onakav kakvog
me znaju i da u opti dravni i narodni interes uvek i u svakoj prilici imati na
umu. A ne samo da im nikad nisam prilazio s poklonima, nego su oni mene uvek
nudili svakim poklonima. A kao to emo docnije videti, i kao to se ve zna
dovoljno, ii uza me nije ba ni bezopasno, jer, na alost, doli smo i dotle da
vlast na mojim zborovima upotrebljava, bez osnova, i protivno zakonu i oruje.
Pa ipak ne samo da broj mojih pristalica ne opada u mom kraju, ve raste iz
godine u godinu, u prkos nevolja, prepreka, pretnji i opasnosti kojima je moj rad
izloen.
Drugo iskustvo iz ovog perioda moga rada, jeste u tome, da narodne
mase trae da upoznaju lino oveka za kojim idu. One sluaju svakog kad
govori. Nee seljak, ako sa strane ne bude nameteno, nikoga, ma ko to bio,
smetati da govori. Vrlo je paljiv slualac seljak. Niko tako ne ume da slua kao
530
531

D. V. Ljoti, Ideali savremene omladine.

Iz moga ivota, lanak Politike stranke, svetenici i narod, 213.

on. Ali na sve motri. Ne voli grdnje i prosipanje kleveta bez odgovarajuih
fakata. Najlake ga je osvojiti srcem. Ako mu srce osvojite i razumee vas bolje.
Neobino je paljiv posmatra seljak: motri na svaki gest oveka. Otmen je na
seljak: ima ukusa neobinog, i ponosa i stida. Ako neki govornik napravi kakvu
nezgodnu poalicu, malo i masniju, njemu se lice i razvue za osmejak, ali oseti
to posle i pria da on kao seljak ne bi mogao tako govoriti.
Kad god sam doao meu nepoznate seljake oseao sam se u poetku
vrlo neprijatno. Imao sam oseaj da me svaki od njih meri na svojim terazijama. I
ako oveka upoznaju i nau u njemu dobre odlike, a naroito junatvo i estitost,
onda nema toga ko e njih odvojiti od njega. Posle ne pomae mnogo ni vlast, a
ni ne znam kakvi novci. Vlast i novci pomau tamo gde seljak nije jo naao lice
koje ga vodi i kome se on duom predao. Tu pomae i vlast, i novac, jer seljak je
kao un neprivezan, talasi ga nose gde hoe.
Kad to govorim ja mislim na seljaka, koji nije ni korte, a nema ni
ambicije da bude neki brzometni poslanik, ve je pravi domain, bogatiji ili
siromaniji.
U ovu moju vrstu spadaju i sitni slojevi gradski: zanatlije i radnici. I oni
su, kad oveka upoznaju i predadu mu se, vezani za nj esto do zaborava i
krajnjeg portvovanja.532
Na onoj istoj, ranije pomenutoj 31. strani svoje knjige, Stefanovi pie i ovo:
Za Ljotia je religija pretstavljala pogodno propagandno sredstvo, jer
propoveda poslunost prema stareini i umesto ivota i radosti obeava
zadovoljstvo u mati i na nebu.
Onaj ko proita samo jedan deo Ljotievih spisa, doi e do jednog preciznog
zakljuka: za njega religija nije bila instrumenat politike propagande, kako Stefanovi
hoe da mu podmetne. Za Ljotia Hristos je bio deo njegovoga bia. Ali ne samo to.
On je u Isusovom uenju traio reenja, ne samo svojih linih problema, ve i
drutvenih.
Godine 1937. Ljoti je napisao lanak Zabranjeni Boi. Stvarno taj lanak
je bio upuen gladnim i ednim, beskunicima i robovima, ponienim i uvreenim,
izgnanicima pravde radi, radnicima, eksploatisanima, prezrenim. On je hteo da pokae
kako Isus prua oveku put, koji ne samo da vodi ka venom ivotu, ve da prua
radosni ivot (Ovo su Stefanovieve rei - Primedba M. P.) na ovoj planeti.
U ovom lanku Ljoti se obraunava sa naunim socijalizmom (itaj:
boljevizmom), koga Stefanovi sa ponosom pominje na vie mesta. lanak
prenosimo u celosti:
Javljaju nam iz panije - one narodno-frontovske, razume se - da je
ovogodinje praznovanje Boia zabranjeno.
532

Isto, 74-75.

ujte mala deco, mladii i devojke, zabranjeno je praznovanje detinjstva

i mladosti!
Majke, praznik vae radosti, zabranjen je u paniji!
I vi, siromani, ujte, zabranjeno je praznovanje
najsiromanijega koji glave svoje nije imao gde prikloniti.

roenja

Vi koji se borite za lepotu, poujte, u paniji Kompanisa i Kabaljera,

nee biti praznovan Boi, praznik nenosti i lepote.
Vi, gladni i edni pravde, znajte u paniji okrvavljenoj nee biti slavlja
Onoga to se zove Sunce Pravde.
Vi, izgnanici, ujte nee se slaviti u Barceloni i Valenciji Onaj to je vas
meu blaene stavio i utehu vam obeao.
Uzeti, bolesni, guba vi, slepi, hromi, ujte veliku novost: nee se slaviti
Onaj koji je u sve vekove ostao vae uzdanje.
Gladni i edni, beskunici i robovi, ponieni i uvreeni, grenici, Onoga
koji je jedini mogao da vam pomogne, da vas izjednai i oslobodi, prognali su iz
panije, koja se bori u ime vae, - uspomenu su Mu prognali, praznik Mu
prognali!
Veto i stidljivo cedi kroz zube naa informativna tampa koja, kroz
svaki redak, slavi i velia tu drugu slobodarsku paniju, a podmee i prlja onu
nasilniku Frankovu paniju.
Izgleda da bi vie volela da tu vest i ne objavljuje. Zato je potrebno
trubiti tu vest. Zato nema oveka ni ene koji ne bi trebalo da je uju. Velika je to
vest i vana osobito. Vie nego ma kakva statistika, nauna studija, reportaa,
ova vest najbolje objanjava ne samo poreklo panske drame, ve i pravi i duboki
smisao njen.
ta je to Isus uinio Lenjinu i Staljinu, Kabaljeru i Kompanisu, da Mu se
na Rodestvo tako obore?
Da nije On sluajno vlastodrac zakletih: sirotih, bolesnih, obremenjenih,
ostavljenih?
Da Njegova nauka nije sluajno propovedala tiraniju, nasilje,
eksploataciju i grabe?
Zar nije, naprotiv, On roen u peini od oklevetane devojke, pa poloen
u jasle, na slamu?
Zar se nije od nasilja, kao novoroene, morao uklanjati u tuu zemlju?
Zar nije kao radnik, drvodelja, hleb svoj zaraivao?
Zar nije kao siromaak meu sirotim ribarima naao svoje drugove?
Zar nije neprestano pred oima imao odbaene, prezrene, uboge, kljaste,
hrome, slepe i uzete?
Zar Ga srebroljubci nisu izdali, zar Ga privilegisani nisu okrivili, zar Ga

vlastodrci nisu razapeli?

Zar nije na krstu izmeu dva razbojnika raspet isti i neporoni Isus?
ta je to Isus uinio slobodarskoj paniji da Mu uspomenu progone?
Ali ujemo odgovor. Sve je to istina to govorite o Isusu, ali - Njegova
crkva u paniji je blagoslovila tiraniju. Njegova crkva u paniji je skupila
ogromna imanja i iskoristila bedu ljudsku.
Njegovi svetenici u paniji bili su crni grenici posuti svakim grehom...
Dobro, odgovaramo, neka bi u svemu tako bilo: crkve mnoge ste poruili
i popalili jo mnogo pre sadanje revolucije. Imanja crkvena ste razgrabili i
podelili.
Svetenike ste poubijali, u koliko ih niste pozatvarali i prognali.
Neka bi to sve bila istina ista to gore rekoste o zlim delima crkve i
svetenika; neka bi bila istina ista da paniji nikada i ni u emu njena crkva i
njeni svetenici nikakvo dobro uinili nisu,- neka bi bilo strani je nego to
kaete - crkve ste poruili i popalili, imanja crkvena razgrabili i podelili,
svetenike rasterali, pozatvarali i pobili. Recite nam, zar nije time zloin kaznu i
odmazdu dobio dovoljnu?
Sva ste nedela izbrisali ruenjem, gareom i paleom, ubistvom i
progonstvom.
Pobunili ste se, velite, jer je Isusova crkva pogazila Njegovu nauku, nije
bila ono to je On hteo, nije odisala onom ljubavlju, onom milou, onom
lepotom, onom istinom i onom istotom - kojom, priznajete, da odie Njegova
linost.
Hajde da vam poverujemo. Ali onda, kako da razumemo to Boi
Njegov u paniji zabranjujete?
ta je to Isus uinio slobodarskoj paniji da Mu tako uspomenu
progonite?
Nema odgovora na nae pitanje.
A kad bi ga dali taj odgovor bi glasio:
Isus nam nita zlo nije uinio. Ali nova panija ne moe da dozvoli
proslavljanje Njegovog roenja, jer je to legenda, mistifikacija. Prava istorijska
linost Isusova nije nam poznata, ve samo ona koju je crkva izgradila. Ako
bismo dozvolili da se to praznuje, onda bi smo dozvolili time ponovo da se sve
zablude, mistifikacije i legende uvlae u narodnu duu. A ta legenda nije
bezopasna, zbog nje je Inkvizicija stotinama ljudi smru umorila.
udnoga li rauna, rei emo mi. Inkvizicija je, velite, pomorila
stotinama ljudi smru zbog te legende. Zaboravljate da je vaa legenda u Rusiji
smru umorila deset puta vie nego svi ratovi, koje su ruski samodravni vladari
vodili za sve vreme trajanja ruske drave, od poetka do kraja monarhije,
podrazumevajui tu i sve koje su samodrci ruski i tatarski za hiljadu godina

bitisanja dali pogubiti. Zaboravljate da je vaa legenda u Rusiji deset puta vie
ljudi, ena i dece, za dvadeset godina svoga vladanja, pogubila nego za hiljadu
godina svi ruski i tatarski samodrci. Zaboravljate da je vaa legenda u Rusiji
umorila glau dvadeset puta vie ljudi, ena i dece, za dvadeset godina svoga
bitisanja nego to je nerodica ili bezduje pomorilo glau za hiljadu godina
vladavine ruskih i tatarskih samodraca.
Pa i ako je sve to tako, i na vae oi, za vaih dana, vi tu legendu hoete
da presadite u svoju arku zemlju. I vi vidite da je uzela sasvim isti tempo
razvia.
Zar nije do sada samo u asturiskom ustanku deset puta vie poubijano
nego za sve vreme vladavine velikog Inkvizitora?
Zar niste, pre Frankove revolucije, dozvolili ubistva, paljevine, ruevine,
silovanja, progonstva, u daleko veem broju nego to je bilo za vreme Inkvizicije
- ak kad bi i istina bila ono to govorite?
Zar vam od revolucije ta legenda vaa nije donela jo i vea i strani ja
zla?
Isusova legenda vaem narodu uinila je zla, kaete. ak i tako neka je,
odgovaramo. Budite objektivni. Marksova legenda je ve do sada, za toliko
meseci koliko vekova vlada Isusova legenda, poinila je bezbroj vie zla.
Vi hoete da se sluite naunim metodima. Sluite se statistikom. To je
vrlo dobro. Uporedite tim naunim metodima koliinu zla, koja je priinila za
tolike vekove, recimo, Hristova, sa zlom koje je za nekoliko meseci svoje
vladavine nanela Marksova legenda. Ne prezajte pred upotrebom tih naunih
metoda. Mi vas molimo, mi hriani, mi, koje smatrate protivnicima razuma i
naunih metoda, da tako uradite.
Nije, dakle, to razlog to se tako okomila na Boi Isusov, Lenjinova,
Staljinova, Kabaljerova i Kompanisova panija.
Razlog mora da je mnogo dublji. Taj razlog nikada od progonitelja
Isusove uspomene neemo i ne moemo uti. Oni ga ni sami sebi nisu rekli.
Uvereni smo da ga nisu ni smeli rei. Ubeeni smo da ga ak nisu smeli ni
sagledati. Naprotiv, beali su da ga ne vide, da ga ne sagledaju, jer taj pravi,
jedini razlog je takav da bi ga ljudska svest ugledala u svoj jasnosti i morala sebi
da se vrati da opazi svu strahotu sadanjeg opredeljenja.
Zato pretrpavaju taj pravi razlog svim i svaim, ne bi li kako zagluili
glas koji i sami uju: Savle, Savle zato me goni? Neka bi sve znano o Isusu bila
legenda - za asak da i mi tako kaemo - onda je to legenda satkana od
najsvetijeg, najistijeg, najnenijeg, to je dua nesretnog oveanstva mogla
dati. Onda je to najsvetije, najistije i najnenije a samim tim i najvee
umetniko delo to je ovek dao. I ne delo jednog oveka, ve - o, vi, to vam je
kolektiv stalno na usnama, - celog ljudskog kolektiva u njegovom
vremenskom, vekovnom trajanju. Neka je danas Isusova linost samo umetnika
legenda, neka nije kroz vekove bila nada, u zdanje, pomo, zatita, tek,
nadahnue, uzdizanje, pokajanje - i sloboda i hrana milijardama predaka naih,

to su sigurno stajali pred Njegovim likom ili u podnoju Njegova raspea

polagali su svoja bremena, svoju slabost, svoju nemo, svoje roptanje - pa je nisu
mogli ni smeli progoniti.
Nije, dakle, to razlog. Ne progonite vi, gospodari slobodarske panije,
Isusa zato to je On legenda. Drugi je, dublji, mnogo dublji je, razlog ovom
vaem postupku.
ija dua nema mira i radosti, ne moe da podnese Hristov lik, bei od
njega.
U ijoj dui ljubavi nema, ve se mrnja gaji i podie, taj ne moe da
podnosi s mirom pogled Isusovih oiju.
Legenda samo, kako kau oboavaoci Marksova jevanelja, ili stvarnost
najstvarnija, kako kaemo mi to se Njegovim imenom zovemo, legenda ili
stvarnost, svaki ovek, im se pomene ime Njegovo, izaziva odmah i sliku
Njegovu pa se ne moe sakriti od prodornog i upornog, ali ipak tako blagog sjaja
Njegovih oiju.
Hristos i Antihrist su se sagledali u tami vekova ve. I Antihrist je napao
na Hrista, ruio, palio, ubijao - ali Ga u oi nije mogao gledati. I danas tako.
Moe da rui, da pali, da ubija - ali lik Isusov ne moe da gleda, pogled Njegovih
oiju ne moe da izdri.
Zato Mu progoni uspomenu. Zato zabranjuje praznik.
Velika je tajna to.533
Ova Ljotieva teoloka, politika i drutvena zapaanja i razmatranja, izreena
na neobian nain, ne mogu se nazvati, da ponovimo Stefanovia, pogodno
propagandno sredstvo. Ljoti u ovom lanku iskazuje svoju veliku ljubav i prema
Isusu i svoju veliku ljubav prema oveku, a naroito prema onome koji se nalazi na
dnu drutvene lestvice. Nema, dakle, ni u ovome, kao ni u jednom drugom njegovom
lanku i govoru, jeftine i partijske propagande, koju bi Stefanovi hteo da mu pripie.
Ima ovaj lanak, meutim, jednu drugu propagandu (teka srca upotrebljavamo ovu
kompromitovanu re, pa je zbog toga stavismo u navodnike) koja je za komuniste bila
neobino opasna: Ljoti ukazuje nedvosmisleno na duboke psiholoke korene mrnje
koju su komunisti razvili prema svemu to je hriansko; on rentgenizira, ukazuje
jasno na zloine koji su poinjeni u Rusiji, u paniji, kao i na sve budue zloine koji
e biti poinjeni u svakoj zemlji u kojoj e komunizam pretvoriti u delo onaj
Stefanoviev nauni socijalizam.
Navedeni lanak, a slinih je bilo vie, to se i vidi u poglavlju Svetska
revolucija, pisan je 1937. godine, kada je Rusijom vladao, kao to to izdeklamova
Milovan ilas, Staljin - najvoljeniji prijatelj.534 Nije onda ni udo to je
Komunistika partija Jugoslavije izdvojila Zbor i Ljotia kao svog najveeg
neprijatelja. A, zvanina jugoslovenska propaganda, iji je instrument i dr Mladen
533
534

Isto, lanak Zabranjeni Boi, 206-210.

Urban, 28.

Stefanovi, ni do danas nije promenila taj stav.

Kralj Aleksandar i Ljoti

Na strani 22. svoje knjige Stefanovi kae:
Sve veze sa kraljevskim dvorom, Ljoti je maksimalno iskoristio za
politiki rad. Pretpostavljao je da je njegov rad, govore i pisanja kralj Aleksandar
blagonaklono pratio. Stoga je veto proturao vest da je njegov dolazak na vlast
samo pitanje dana.
Stefanovi se poziva na dva izvora na osnovu kojih zasniva svoj zakljuak.
Prvi: D.V.Ljoti, Iz moga ivota, strana 121. Na ovom mestu, Ljoti prikazuje
svoj razgovor sa kraljem Aleksandrom, ali ni pomena o detaljima koje Stefanovi
navodi. Na sledeoj, pak, strani, Ljoti primeuje:
Odmah posle toga i posle moje druge audijencije (18.3) otpoeli su me
zaustavljati ljudi i izvetavati me da su saznali da u ja obrazovati vladu. Ja sam
se smejao i govorio da neu zaboraviti ko me je o tome obavestio.535
Ni ovde nema ni pomena o Stefanovievom tvrenjima.
Drugi; Predrag Ivanovi, Ko su ljotievci?, strana 17. Ivanovi pie:
Od veze sa dvorom Dimitrije Ljoti je izvukao maksimalne koristi za
svoj politiki rad, stalno udeavajui i pretpostavljajui kao da na ono to
ispoveda i pie i kralj gleda blagonaklono, pa je i njegov dolazak na vlast pitanje
dana.536
Zaista, Stefanovi samo kopira Ivanovia, koji se takoe poziva na Ljotievu
knjigu Iz moga ivota, tako da italac Ivanovieve knjige mora da doe do zakljuka
da i on, Ivanovi, navodi Ljotia. Mi smo videli da Ljoti tako neto nije rekao.
Stefanoviu to nije smetalo da Ivanovieve ujdurme registruje kao fakta.
Treba istai, pre nego to se osvrnemo na nekoliko Ljotievih seanja i osvrta
koji neto vie osvetljavaju odnose izmeu kralja Aleksandra i Ljotia, da je kua
Ljotia od uvek bila lojalna Karaoreviima. Tu privrenost Ljoti prikazuje u
kratkim crtama u jednom od svojih pisama Knezu Pavlu:
Vae Kraljevsko Visoanstvo je jednom izvolelo meni rei, a preko
ovog istog upravnika grada (Beograda - Primedba M. P.) ak i poruiti, da su
535
536

Iz moga ivota, 122.

Ivanovi, 17.

nae dve kue bile u prolosti vrlo tesno povezane. Primio sam ovo sa
zadovoljstvom, mada izraz nije potpuno taan, jer se ta veza sastoji u 134
godine potenog i predanog sluenja mojih predaka Vaim pretcima, kao to je to
i bio red, zato oni nit su traili, nit su imali, nit su mislili na to, ikakve
nagrade, a podnosili su svako ganjanje koje je pogaalo Vau kuu kao prirodnu
posledicu svoje slube. To sluenje poinje od 1806. godine kada je Crni orde
odseo, zauzevi Smederevo, u kui mojih ukundedova, poto je prethodno u
dvoritu njihovom, pod starim dudom, koji i danas stoji, primio kljueve od
Turaka od smederevskog grada.537
(Ta tesna povezanost kua Karaorevia i Ljotia naroito pada u oi
kad se proe kroz knjigu Petar I Karaorevi od Dragoljuba R. ivanovia538)
Sledea dva detalja pokazuju neobinu panju koju su kralj Petar I i kralj
Aleksandar ukazivali Ljotiu.
Kralj Petar je eleo da mladoga Ljotia poalje u Pariz na studije. Lino, a i
preko svog upravnika dvora i svoga sekretara, kralj Petar je saoptio Ljotiu tu svoju
elju. Tu ponudu Ljoti je odbio vie puta. Najzad, kada mu je pokazan program
prijemnog ispita na kojem je Kralj svojom rukom podvukao izvesna pitanja i pravio
napomene upuene Ljotiu, ovaj e postien pred tolikom i takvom panjom, punom
ljubavi, pristati da ode u Pariz.539
Kralj Aleksandar, onda prestolonaslednik, hteo je da p.porunika Ljotia
ukloni iz prvih borbenih linija Solunskog fronta. Na njegov zahtev Vrhovna komanda
izdaje naredbu kojom se Ljoti prebacuje sa fronta na dunost u pozadini. Ljoti odbija
da izvri ovo nareenje.540
Iz Ljotieve autobiografije se vidi da je ovaj mnogo puta razgovarao sa
kraljem Aleksandrom. Mi smo se, kada smo dodirnuli nacrt Ljotievog ustava, malo
osvrnuli na neke njihove susrete u poglavlju Politike koncepcije Zbora. Vredno je
osvrnuti se na jedan Ljotiev zahtev vezan za taj nacrt:
Ako budem imao sreu da Vam se projekat bude svideo - kae Ljoti ja Vas naprotiv molim samo za jedno: niko da ne zna koje radio Ustav. To je
jedina nagrada koju molim. Ali Vas u isto vreme molim, ako Vam se neto ne
bude svidelo, i ako taj Ustav ne bi Vama na prvi pogled odgovarao, ne odbacujte
ga dok me ne zovnete i sa mnom pre toga govorite.541
Mi smo ranije napomenuli da je Ljoti bio ministar pravde. Kada je vlada
pola u pravcu koga nije voleo, Ljoti podnosi ostavku. Posle podnete ostavke, Ljoti
je bio primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra.
537

Ljotieva pisma knezu Pavlu, 60.

Dragoljub R. ivojinovi, Petar I Karaorevi - ivot i delo, Beograd, 1988.
539
Iz moga ivota, 8-9.
540
Pareanin, 114.
541
Iz moga ivota, 100.
538

Kralj se vratio 1.9. sa Bleda, a 2.9. (1931. godine) sam bio primljen u
audijenciju - kae Ljoti. Ona je trajala preko jednog sata i bila je ispunjena
neobino ivim razgovorom.
-

ta je, ree mi, pri ulasku nasmejan. Vi otkazujete saradnju?

Mislim da Vae Velianstvo treba saradnike i izvan vlade. Ali pitanje zbog
koga podnosim ostavku je tako vano, da kad bih i hteo da ostanem, ne bi
trebalo da ostanem, jer Ministri, Vae Velianstvo, treba da su uvereni u
jednu stvar tako osnovnu, da bi za nju mogli da se zaloe svom snagom.
Kao to Vam je poznato, ja je smatram katastrofalnom i zato ne mogu
ostati na mestu koje ste mi poverili.
Nisam znao, g. Ljotiu, ree Kralj, da ste tako maloduni!
E, sad e Vae Velianstvo da mi dozvoli, da ga podsetim na jednu
zajedniku uspomenu iz rata, o kojoj nikad nismo govorili. Sea li se Vae
Velianstvo one naredbe Vrhovne komande u Solunu 1918 god. u kojoj
sam premeten sa poloaja autanta bataljona za disciplinskog oficira u
zavojite Moravske divizije?
Seam se, odgovori Kralj.
Da li se sea Vae Velianstvo jesam li ispunio nareenje i otiao, ili sam,
naprotiv, napisao raport u kome sam rekao da neu ii s fronta i molim jo
da odem za vodnika u peaku etu.
Seam se.
Kao to vidi Vae Velianstvo nisam ja uvek bio maloduan. Oprostite mi
to Vam uopte ovo iznosim, ali moram da Vam to kaem, ne zbog svoje
sujete, ve zbog istine, ije Vam je poznavanje u Vaem optem interesu
najpotrebnije. Vidite sada, na frontu nisam bio maloduan jer sam
verovao. Danas, Velianstvo, ne verujem da je dobro to Vam se predlae,
to ste, izgleda, primili, i zato idem.542

Posle nekoliko Ljotievih primedbi, razgovor uzima ovakav tok:

-

Nisam znao da Vi svuda vidite da Vas neko goni - primeti Kralj.

Nasmeih se na to, a Kralj ree:

-

542
543

Isto, 114.
Isto, 115.

Oprostite, vidim da sam Vas uvredio. Ali ja sam mislio da i ja Vama mogu
da kaem togod neprijatno, posle toliko neprijatnih stvari koje ste Vi meni
rekli.
to se toga tie. Velianstvo, sigurno je da u tome, Vae Velianstvo, mora
imati vei kredit kod mene nego ja kod Njega. Samo ima jedna razlika ako
sam Vam i rekao to god neprijatno, to nisam rekao da Vam kaem
neprijatno, ve samo da Vam kaem istinu, koju treba da znate, a koja
moe da Vam bude i neprijatna. A Vi ste meni rekli neprijatnu stvar, ali i
netanu, jer ono to sam Vam rekao jesu neosporne, svakom proveravanju
podlone injenice, a ne plod kakvog uobraenog gonjenja.543

Prema Osnovnim naelima i Smernicama Zbora, Kralj je neprikosnoven.

Ljoti je to pitanje dodirivao vie puta istiui da Kralj nije neodgovoran. U lanku
Lanac odgovornosti, pisanom jula 1934, pozivajui se na izvesne dogaaje iz
francuske istorije, Ljoti istie da za smrad i trule u Jugoslaviji neko mora da bude
odgovoran. Iako ne pominje kralja Aleksandra poimenice, Ljoti pitanje odgovornosti,
u krajnjoj liniji, baca pred dvorska vrata. lanak zavrava ovim reima:
Neko mora da odgovara: ili onaj koji treba ili oni koji su propustili da
do odgovornosti dovedu onoga koji je trebao da odgovara.544
U razgovoru sa Kraljem Ljoti nije proputao priliku da Kralju skrene panju
na njegove greke, ali je Kralju naglaavao da samo On, Kralj, sme te greke da
ispravlja. Molio je Kralja da te greke to pre ispravi. U okviru jednog takvog
razgovora Ljoti je pomenuo francusku i rusku revoluciju, kao da je hteo Kralju da
predoi i takve mogunosti za Jugoslaviju.545
Nekoliko dana posle kraljeve pogibije, Ljoti je napisao lanak Povodom
smrti jednog heroja. Osvrui se na taj lanak Ljoti kae:
Razume se da sam video i Njegove nedostatke. Pa sam ih i u onom
lanku, iako prigodnom, kad se o manama ne pie, registrovao. Jer za mene On je
bio heroj. U ostalom, i Njemu sam kao heroju, govorio s ljubavlju o pogrekama,
pa ak i o manama, i On je to podnosio mirno i dostojanstveno, kako ne bi ni
jedan od gospode otrpeo da mu se o pogrekama govori, pa da je i sam Ministar.
I zato sam smatrao da istinskom heroju mora biti to blie istina, pa bi uvreda za
njega bila preutkivati je i zabaurivati nedostatke. Jer sunce ima pega, pa i
velikih, ali moe i da ih izdri: drugi se ispod njih ne bi ni video.546
etiri dana posle Kraljeve smrti, odlueno je da se ubrzaju pripreme za
osnivanje Zbora. Tri meseca kasnije, potpisana su i ozvaniena Osnovna naela i
Smernice. Mislei na Kralja i svoje razgovore i susrete sa njim Ljoti primeuje:
I ceo na rad od tada jeste da misao koju smo pred Njim toliko puta
izlagali, i koju je, naposletku, i On uspeo da vidi, da tu misao, sad kad Njega vie
nema, u Zboru i kroz Zbor ostvarimo, radi dobra Kraljevine Jugoslavije,
Otadbine nae.547
Iz navedenih razgovora sa Kraljem, oigledno je da Ljoti nikada nije ni
pokuavao da koristi veze sa njim za svoje line politike interese, kao to Stefanovi i
Ivanovi tvrde. Po elji Kraljevoj, Ljoti ulazi u vladu, kao po godinama najmlai
lan, uveren da e Kralj pristati na preureenje drave. Kad je video da Kralj u to
544

D. V. Ljoti, Govori i lanci, Sveska 1, 1948, (nema imena izdavaa), 30-32.

Iz moga ivota, 122.
546
Isto, 124.
547
Isto.
545

vreme nije ni mislio na korenite promene i kad je video da zemlja, zbog toga, srlja
katastrofi, Ljoti daje ostavku. Treba uoiti da Ljoti naputa vladu tri godine pre
osnivanja Zbora, i da ni formalno nije pripadao nijednoj od postojeih politikih
partija, kojima je svaki rad u to vreme bio zabranjen. Da je Ljotiu vlast bila cilj, on ne
bi dao ostavku, ve bi se ukljuio u tadanje Kraljeve planove. A kada nestaje kralja
Aleksandra, koji je mogao da sprei propast Jugoslavije, Ljoti svestan tekog i dugog
puta koji mu predstoji, poinje kroz Zbor da radi za dobro Kraljevine Jugoslavije,
Otadbine nae.

Velika Srbija i Zbor

Na strani 59. svoje knjige Stefanovi rea vie neistina.
Stefanovi kae da je Ljoti odlazio na sastanke Srpskog kulturnog kluba i
uestvovao u raspravama i davao predloge u vezi pokreta Srbi na okup. Izmeu
ostaloga Stefanovi primeuje:
... Ljotieva grupa sa svojom programskom varijantom Velika Srbija u
okviru Jugoslavije traila je mesto u velikom srpskom pokretu.
U napomeni vezanoj za ovaj citat Stefanovi se poziva na dva pisma profesora
univerziteta Slobodana Jovanovia Ljotiu, pismo N. Stojanovia, pisano u ime
Srpskog kulturnog kluba, Ljotiu, pismo Ljotia generalu Milanu Nediu i Bilten JNP
Zbora od 4. novembra 1939. Piscu ovih redova, pomenuti materijal nije dostupaan, ali
e zato pokuati da drugim izvorima ospori Stefanovieve zakljuke.
U jednom svom govoru dranom 13. marta 1944. godine, Ljoti kae da je 3.
decembra 1939. prisustvovao jednoj sednici Srpskog kulturnog kluba, na koji su
pozvani efovi svih politikih stranaka i pokreta koji su u srpstvu zastupljeni. Zatim
Ljoti nastavlja:
Mislim da se je kulminacija naih nevolja ogledala u referatima
partijskih predstavnika. I to ne toliko zbog toga to bi nevolje koje su
predstavnici pojedinih krajeva iznosili bile male, naprotiv, one su bile velike,
nego po lekovima koje su predstavnici partija predlagali. Ti su lekovi bili sve
sama limunada... Moram da priznam da nisam bio u takvom oajanju valjda
nikada, ak ni posle sloma, kao to sam bio toga dana... Nisam se javljao za re,
ali oko osam asova uvee, kad videh da bi bila nepristojnost, ako se i sam za re
ne javim, uzeh re i ovako otprilike rekoh:
Danas sam, gospodo, prisustvovao opelu srpskog naroda i kao na svakom
opelu, dozvolite mi da ponem sa onom crkvenom pesmom: Kakva se to tajna sa
nama zbi, kako se to predadosmo truljenju, kako postadosmo podanici smrti?!
Jer zaista imam oseanje, gospodo, da je sa naim narodom gotovo i da mu ovde

mi u stvari opelo prireujemo.548

Ljoti nije nita vie rekao o sadrini toga govora. Ali iz Ljotievog pisanja iz
tog vremena, moe se zakljuiti ta je on mogao da kae na toj sednici Srpskog
kulturnog kluba. U Biltenu JNP Zbor od 11. novembra 1939. - dakle, datiranog samo
tri nedelje pre pomenute sednice Srpskog kulturnog kluba - Ljoti pie sledee:
Sve ee uju se glasovi o potrebi stvaranja srpskog fronta. Najee ti
glasovi dolaze ba od onih koji su najvie krivi za ovo i ovako stanje u zemlji: od
onih koji su olienje srpskog greha, od onih koji su radi svojih sitnih partijskih,
koterijakih, klikakih i linih interesa uinili sve da se hrvatski greh ovako
razvije, da prodre ak i tamo gde se koliko jue nije smeo ni pojaviti...
Zato se tako lako saglauju sa razbijanjem Jugoslavije, zato tako lako
pristaju na stvaranje Velike Srbije, koja nije nita, koja se ni u kom pogledu ne
moe meriti sa Jugoslavijom.
Da im je draga bila Srbija i Srpstvo, zar bi svojim ivotom, svojim radom
uinili da onaj divotni sjaj Srpstva potamni, zar bi smeli i mogli da unite onaj
ogroman kapital to ga je Srbija unela u ovu zemlju?
Srpstvo je u opasnosti jer je Jugoslavija u opasnosti, ali zajedno s
njim u opasnosti je i Hrvatstvo i Slovenstvo. Ima samo jedan front - front
estitih jugoslovenskih nacionalista...549 (podvukao M. P.)
U lanku Vezan ovek na pruzi, objavljenom u Biltenu od 7. marta 1940,
Ljoti predlae kako Jugosloveni u okviru Jugoslavije treba da ree politike i
nacionalne probleme:
Razume se, drugi, realni politiari e savetovati naem narodu druge
puteve. Jedni e savetovati demokratiju i sporazum, neki zabrinuti Srbi i
demokrate e savetovati okupljanje Srba, radikali svih boja okupljanje radikala.
To su sasvim prirodno uvek laki putevi, pa zato i izgledaju realniji od onih koje
mi predlaemo. Ali tim lakim putevima su ve ili nacionalni Srbi, Hrvati i
Slovenci, pa je onaj ovek ostao ne samo vezan na pruzi, nego mu se pomamna
sila i jo koliko pribliava. Vreme je, dakle, da se nacionalni Srbi, Hrvati i
Slovenci ree da pou i teim putevima, onima koje mi predlaemo. Na je
predlog kratak:
1. Likvidacija svih partija, sa strane samih partija i sa strane naroda.
2. Sazivanje jednog optenarodnog kongresa radi usvajanja osnovnih naela i
smernica budueg jugoslovenskog pokreta svih Srba, nacionalnih Hrvata i
Slovenaca.
3. Biranje privremenog vodstva tog pokreta.

548
549

Pozadina rata i njen gospodar, 80.

Dimitrije Ljoti u ratu i revoluciji, 141-143.

4. Organizovanje tog pokreta na elom podruju Kraljevine...550

Ukidanje partija i stvaranje jednog optejugoslovenskog pokreta je tema koja
je obraivana u sledeim Ljotievim spisima do kojih smo mogli da doemo:
Partijska upornost, Bilten, 25. april 1940; Zakljuak, Bilten, 7. maja 1940;
Zakljuak, Bilten, 16. juni 1940. Ni u jednom od ovih spisa nema ni pomena o
nekakvom pokretu Srbi na okup ili nekakvoj programskoj varijanti Velike Srbije.
Stefanovi se ne zadrava samo na ovim neistinama, on ih i dalje rea:
U pismu knezu Pavlu, sugeriui stvaranje jednog srpskog pokreta,
Ljoti istie kako za to ne postoje nikakve tekoe, jer je to sasvim izvodljivo,
jer se ta misao u vazduhu nalazi.
Evo ta, pak, Ljoti pie knezu Pavlu:
... da valja ubediti srpske politiare da treba da rasformiraju svoje
stranke te da se pristupi formiranju velikog i monog narodnog pokreta na koji bi
se naslonili nacionalni Hrvati i Slovenci (a to teko nije jer se ta misao u vazduhu
nalazi), ali s tim da se postave prethodno osnovna naela, kojih e se pokret
drati, i smernice kojim e gredeti...551
Stefanovi produava da tumai Ljotieve misli, ne ustruavajui se da
manipulie upotrebljenim tekstovima, tako da im daje interpretaciju koja ne prikazuje
verno Ljotieva shvatanja. On kae:
U unutranjoj politici Ljoti naglaava potrebu zauzimanja otrog stava
prema Hrvatima, koji su, po njemu, glavni element rasula... Stoga predlae da
se tome stane na put tako to e se dravna politika vratiti na duhovni put kojim
bi Srbija nametnula svoju hegemoniju ostalim narodima. Duhovni put na - pie
Ljoti - to je put kojim je srpstvo dolo do Jugoslavije. Mi se moramo vratiti na
taj put, ne naputajui Jugoslaviju, jer e Srbi biti rasuti i raslabljeni... Tim
putem e se, po njemu, kod Hrvata i Slovenaca najlake moi savladati otpor. U
vezi s tim Ljoti jo jednom istie vanost reorganizacije operativne vojske, u
kojoj bi osnovni element bili pravoslavni Srbi. Ova mera, po njemu, imala bi iri
politiki znaaj. Svojom vojnom silom Srbija bi postigla apsolutnu dominaciju i
mogla bi suzbiti svaki eventualni pokret kod Hrvata i drugih razbijaa
jedinstvene Jugoslavije. Ljoti se ovim oigledno deklarisao kao istaknuti
pobornik velikosrpstva i to u njegovom najreakcionarnijem obliku.552
U pismima knezu Pavlu, na koja se Stefanovi poziva, Ljoti nigde ne
naglaava potrebu za uzimanje otrog stava prema Hrvatima, kao celini. Rei
550

Vezan ovek na pruzi, Bilten, 7.3.1940; preneseno iz zbirke dr S. Z. Ivania.

Ljotieva pisma knezu Pavlu, 19.
552
Stefanovi, 59-60.
551

glavni elemenat rasula su uzete iz konteksta. Stvarno Ljoti kae sledee:

Hrvati su glavni elemenat rasula u vojsci. Nikakvi palijativi za
zavaravanje, za samoobmanu. Vojska koja ne sme da da bojevnu municiju
vojnicima pokazuje najbolje svoju vrednost.553 (podvukao M. P.)
Ljoti u pismu knezu Pavlu predlae:
... da se operativna vojska ima formirati iskljuivo iz srpskih jedinica, - i
iz naroitih hrvatskih i slovenakih dobrovoljakih jedinica; svi ostali daju samo
radne ete, pod jakim nadzorom starijih pouzdanijih delova vojske.554
(podvukao M. P.)
U Biltenu od oktobra 1939, Ljoti predlae slino:
U vojsku, u borake jedinice zvati samo obaveznike Srbe i Muslimane i
one Hrvate i Slovence koji slobodno dokau da je Jugoslavija njihova
otadbina.555
Na drugom mestu Ljoti pie knezu Pavlu:
Osnova operativne vojske mora biti ovaj elemenat: pravoslavni Srbi iz
Srbije, Bosne, Hercegovine, Banata, Like, Korduna i Dalmacije i Arnauti
razmeteni u zasebnim jedinicama pod svojim imenom.556 (podvukao M. P.)
Ljoti dalje savetuje kneza Pavla:
Nai duhovni put svoj i poi vrsto njim. To mora biti na duhovni put:
ni nemaki, ni talijanski, ni engleski, ni francuski, a najmanje boljeviki.
Duhovni put na, to je put kojim je srpstvo dolo do Jugoslavije. Mi se moramo
vratiti na taj put, ne naputajui Jugoslaviju...
Neemo na taj put silom vlasti nametati ni Hrvatima ni Slovencima, ali
kad on zasija i zablesne, onda e ga i oni videti i poznati, pa ako im se dopadne,
oni e prei na njega. A ako ne, neka ostanu koliko hoe na svome. Samo mi
znamo da e lepota, i sjaj, i snaga, i svetlost tog puta savladati i njihov otpor.557
(podvukao M. P.)
Ljoti tvrdi knezu Pavlu da ako se njegovi predloi prihvate da e Jugoslavija
imati pod orujem milion i pet stotina hiljada vojnika i operativnu vojsku najboljeg
mogueg duha.558
Ljoti je davao ovakve, zaista drastine, predloge, jer se plaio rata i katastrofe
koja bi snala Jugoslaviju. On se ne ustruava da taj svoj strah izrazi knezu Pavlu:
Uemo li u rat sa vojskom dananjeg sastava, mi neemo biti tueni, mi
553

Ljotieva pisma knezu Pavlu, 27.

Isto, 20.
555
Zakljuak, Bilten, oktobar 1939, preneseno iz zbirke dr S. Z. Ivania.
556
Ljotieva pisma knezu Pavlu, 31.
557
Isto, 29.
558
Isto, 31.
554

emo biti rasuti.559

Ljoti imenuje te mogue neprijatelje u buduem ratu: Maarska, Bugarska,
Italija i Nemaka. A ovi mogui neprijatelji, ukoliko se izvri reorganizacija vojske,
morae da vode rauna o takvoj vojsci, jer s tom vojskom se nije aliti.560
(Treba ovde naglasiti da reorganizacija vojske prema Ljotievom predlogu
imala je svoje opravdanje. Podsetimo da su pred rat, hrvatske mase sve vie prihvatale
separatistike ideje ustaa, a koje su, u tom pravcu, pomagali Maari, Italija i
Kominterna preko K. P. Jugoslavije. Voi Hrvatske seljake stranke, Maek, kao i ban
Banovine Hrvatske Ivan ubai, nisu bili vie u mogunosti da kontroliu
separatistike tenje tih masa, pa je postojala ozbiljna opasnost da bi one, dobiveno
oruje mogle da okrenu protiv jugoslovenskih vlasti i vojske. To je Ljoti imao u vidu
kada je u navedenim pismima knezu Pavlu davao, u pogledu vojske i njene
reorganizacije, onakve drastine predloge.)
Da li je reorganizacija vojske po Ljotievim predlozima bila mogua? Zaista,
to danas nije, bar na ovom mestu, ni vano vie diskutovati. Za nas je ovde vano da
podvuemo da Ljoti nije teio nikakvoj srpskoj hegemoniji koja bi bila sredstvo
ugnjetavanja Hrvata i Slovenaca. On nije zagovarao stvaranje ma kakve Velike Srbije.
Za njega je Jugoslavija bila najvei uvar Srpstva, Hrvatstva, Slovenstva. I ba je zbog
Jugoslavije - pred njenim moguim raspadom, usled gorepomenutih nabujalih
centrifugalnih sila - predlagao knezu Pavlu onakve drastine mere u pogledu
reorganizacije vojske. U isto vreme - i opet zbog nje - zalagao se i za stvaranje pokreta
estitih jugoslovenskih nacionalista.
On je eleo da vidi Jugoslaviju toliko jaku, kako bi se ona mogla suprotstaviti
svim moguim neprijateljima: Maarskoj, Bugarskoj, Italiji i Nemakoj.
Sve ovo to rekosmo znao je i Stefanovi. Ali on to ne ree u svoj knjizi. Da li
jedan izdajnik, faista, nacista, kvisling, kakav je, po Stefanoviu, Dimitrije
Ljoti bio, moe da predlae takvu reorganizaciju vojske, sa kojom Maarska,
Bugarska, Italija i Nemaka ne bi smele da se ale?
Jer tamo se ne vre pohodi paradni - pie Ljoti knezu Pavlu - mislei pri
tome na mogue neprijateljske vojske koje bi mogle da napadnu Jugoslaviju, a koju bi
branile, po Ljotiu, ovako reorganizovane armije jugoslovenske vojske.

Ljoti - Stojadinovi
Osvrui se na Ljotieve odnose prema Milanu Stojadinoviu, predsedniku
Jugoslovenske vlade, Stefanovi kae:
559
560

Isto, 27.
Isto, 32.

Ogoren na Stojadinovia, njegovog ministra unutranjih dela dr

Antona Koroca i itav reim zato to mu zabranjuju odravanje zborova, plene
propagandni materijal, zabranjuju izlaenje listova, a poinju i da hapse njegove
pristalice, Ljoti je napisao brouru pod naslovom Poruka faistikom egrtu.
Sadrina ove broure pogodila je naroito Milana Stojadinovia, jer u njoj Ljoti
tvrdi da je Stojadinovi vei faista od njega. Ljoti navodi kako je jedan od
njegovih bliskih saradnika pitao Stojadinovia zato goni Zbor, a ovaj je
odgovorio Pa taj va predsednik je bar toliko pametan da ve i sam zna zato:
jedna zemlja, a dva gospodara, nit je bilo, niti moe biti! Zbor ne moe i ne sme
raditi to to Zbor hoe, pa je, prema tome, Zbor izlian. I da znate: kad bi ispunili
sve zakonske formalnosti, i vie od toga, rad vam nee biti odobren - naglasio je
Stojadinovi - Zbor mora biti zabranjen. Svi drugi mogu raditi. Moe Udruena
opozicija, to su stara gospoda koju putam da rade slobodno, nareujem da moji
listovi o njihovim sastancima piu... Moe i Hoera. Moe i JNS. Ali Zbor ne
moe, jer to to Zbor hoe - ja hou: pa otuda za Zbor nema mesta. Ja u na jesen
imati omladinu uniformisanu i vojniki obuenu. A potom u na izbore.561
Prema Stefanoviu, Ljoti je teio da dokae da je Stojadinovi vei faista
od njega. U ovom Stefanovievom zakljuku netane su dve stvari:
Iako mu ne porie faistiku pompu koju je Stojadinovi ispoljavao, Ljoti ne
uzima za ozbiljno Stojadinoviev faizam. Ljoti ismejava Stojadinovia i naziva ga
faistikim egrtom:
A vi velite: Stojadinovi ide u Berlin da proui Hitlera i u Rim da
proui Musolinija. Ne valja, zaista, i nee valjati ni po njega, ni po nas. Po njega:
jer se pomator kree na nauke, koje od mladosti rane treba da je savladao. A po
nas: jer e nas ovaj faistiki egrt gadno ostrugati i gadno iskasapiti,
primenjujui na naoj koi ravo prouene zanate, koji naem duhu i naim
obiajima teko da odgovaraju.562 (podvukao M. P.)
Ljoti za sebe ne tvrdi, ne samo u pomenutoj brouri, ve ni u jednom svom
spisu, da je faista. Prema tome nepoteno je svako poreenje Ljotia i Stojadinovia
na planu faistike koncepcije.
Iako smo to pitanje dodirivali na vie mesta, mi emo se jo jednom osvrnuti
na tu temu i to Ljotievim reima u samom poetku pomenute broure:
Mi nismo faisti. Ni naa misao - faizam. to puta smo to kazali i
dokazali. Iako Stojadinovi ide u Rim da kopira faizam, ili u Berlin da kopira
hitlerizam, on nau misao ne uzima, ve tuu: misao Musolinija i Hitlera.563
Jo neto treba dodati. Posle navedenog Stefanovievog citata, nalazi se
561

Stefanovi, 52-53.
Poruka faistikom egrtu.
563
Isto.
562

sledee, to Stefanovi izostavlja:

Uzalud se trudio njegov tadanji sagovornik da mu dokae da Zbor nee
to hoe Stojadinovi, a ono to Zbor hoe, to Stojadinovi ne moe. Uzalud mu
je bio trud. On uporno osta pri onome to prvo ree: ja hou to to Zbor
hoe.564
Zato je Stojadinovi iveo u opsesiji da ono to Zbor hoe i on hoe i u tom
pravcu davao apsurdna miljenja? Ljoti daje odgovor:
Stojadinovi nije ni shvatao misao Zbora.565
Dotiui se progona Zbora, koga je preduzela vlada Dragie Cvetkovia u
jesen 1940, Stefanovi pie:
Karakteristino je da se, i pored spreavanja tampanja i rasturanja
propagandnog Ljotievog materijala, on ipak nekako tampao i rasturao. Poto je
poslednji broj Biltena (58) od 31. oktobra 1940. bio zaplenjen, sledei broj, u
kome se otro napada vlada rasula, odjednom se pojavio. Uprkos
predostronosti policije, Ljotiev Bilten je dostavljen knezu Pavlu, lanovima
vlade i Upravi grada Beograda.
Zatim sledi, kako izgleda, izvetaj sreskog naelstva iz Daruvara:
Ljotievci, uporni i fanatici, ne zna se kojim putem i kako dobivaju
Ljotieve Biltene, koji siju otrov u narodu...
Zatim dolazi Stefanoviev zakljuak:
Ovo nesumnjivo potvruje da je pokret Zbor imao oslonca u samom
vrhu dravnog aparata ili je materijal unoen iz inostranstva, uz pomo nemakih
nacista.566 (podvukao M. P.)
U stvari nesumnjivo je jedino da se, u odsustvu dokaznog materijala,
Stefanovi upustio u propagandistika teoretisanja, sa namerom da kompromituje
Zbor.
Zato su lanovi Zbora bili tako uporni u raznoenju svoga Biltena i drugog
tampanog materijala i pored zabrane i progona? Za Stefanovia ovo je kao neka
zagonetka. U brouri Poruka faistikom egrtu - upuena gotovo dve godine ranije
Milanu Stojadinoviu, koji je takoe progonio Zbor i hapsio Ljotia - Ljoti daje svoj
odgovor:
Ti si Zbor stavio izvan zakona. Oterao si nas u hajduke. Misli da nam
zabrani rad.

564

Isto.
Isto.
566
Stefanovi, 96-97.
565

O, Milane Stojadinoviu, kako si ipak mala pamet!

Sva vlast koju ima i sva sredstva kojima raspolae, ne mogu nas
spreiti da idemo svojim putem - putem Zbora.
Zabranjivao si nam zborove i listove. Hvala ti: sam te Bog ui da nas
otri. Jer nema nita bez preotra maa. Rak mafije trai otar ma. I ti nam ga
kuje na vatri ogromne borbe i otri na tvrdim preprekama, koje nam postavlja
na svakom koraku.
Poruio si nam da e nam zabraniti rad, da e rasturiti Zbor. Ko je jo
mogao stihiju svesti u mala koritaca, - a misao Zbora izrasla je iz prirode stvari,
razvila se pred tvojim oima, pustila koren na sve strane, naroito meu
omladinom narodnom. I sve tvoje zabrane nee biti u stanju spreiti vihor nae
mladosti, nadahnutog iskustvom naim.
A rasturiti Zbor?... Otkud se pravi put moe prikriti?
Otkud svetlost uzdignutu i postavljenu na nedokuive visine ugasiti?
Ta otkud se istina moe rasturiti?
Nita ti velikoj misli Zbora ne moe! Da zna kakav oganj gori u naim
prsima, zastraio bi se. Da nas na najvee muke stavlja, taj oganj ugasiti nee.
Da nas smru umori, oganj e tek tada da se rasplamti i da prodere i tebe i sav
led to pokriva na narodni ivot.567

Radnik i poslodavac
Na jednom mestu Stefanovi kae:
Ljotievci su, poput Hitlera i Musolinija, tvrdili da su kapital i rad
organski povezani i podjednako potrebni drutvu. Stoga izmeu njih ne sme da
bude sukoba. Eventualne sukobe miri drutvo preko drave. Radnici treba
disciplinovano da rade i sluaju poslodavca, bez prava na trajk.568
Ako iz prve Stefanovieve reenice izbacimo onu njegovu ve poznatu
insinuaciju poput Hitlera i Musolinija, u narednom tekstu, italac, naglaavamo, sa
malo napora, moe da nae neke slinosti sa pozicijama Zbora, sve do reenice koja
poinje: Radnici treba disciplinovano.... Jer nigde u literaturi Zbora nema ni
najmanji nagovetaj da radnici moraju da sluaju poslodavca, bez prava na trajk.
Evo ta taka IX Smernica kae po pitanju odnosa rada i kapitala:
Traimo da drava sreuje odnose izmeu rada i kapitala u cilju
obezbeenja drutvene harmonije.
567
568

Poruka faistikom egrtu.

Stefanovi, 29.

Zahtevamo najpotpuniju zatitu i obezbeenje socijalnih uslova rada i

radnitva i mogunost za njegovo kulturno razvijanje.
A Ljoti u Biltenu od 15. decembra 1939, o radu i kapitalu, kae sledee:
Uzmimo na primer odnos organizacije rada u industriji. Na jednoj strani
predstavnik rada, na drugoj industrije. Ako se sloe, to je zakon. Ako se ne sloe,
po sasluanju njihovom, donosi se plan i uredba i tu su odreeni uslovi, prava i
nagrada rada.569
Dakle, kao to vidimo, nita od onoga to dr Stefanovi pokuava da imputira
- i to neveto - na raun Zbora.

lanovi Belih orlova

Stefanovi je, u svom napisu, dodirivao i ovakve detalje:
U Ljotieve dobrovoljake odrede stupali su veim delom uenici
srednjih kola i studenti, lanovi Belih orlova. To su bili mahom slabi aci i
avanturisti, i u najveem broju iz gradova, i uglavnom iz imunijih porodica,
neprijateljski raspoloenih prema ustanku i komunistima koji su poveli narodnu
borbu za slobodu. U dobrovoljakim odredima nalazio se i jedan, istina manji
broj radnika, zanatlija, inovnika, seljaka i drugih zanimanja, kao i jedan broj
izbeglica iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Vojvodine,
koji su kao lanovi Zbora i Belih orlova i iz drugih pobuda stupali u ove
kvislinke jedinice.570
Kakvim se izvorima sluio Stefanovi da bi opravdao svoje tvrenje da su
dobrovoljci bili mahom slabi aci i avanturisti i da su dolazili uglavnom iz
imunijih porodica? Oekivalo bi se da je pisac doktorske disertacije obiao vie
kolskih arhiva i iz originalnih dokumenata doneo zakljuak o kolskom uspehu
lanova Belih orlova. Oekivalo bi se, takoe, da je obiao poreske uprave i na osnovu
naenih podataka da je ustanovio imovno stanje dobrovoljaca. Kakve avanture
Stefanovi ima na umu kada su u pitanju mladi ljudi izmeu 17 i 22 godina starosti?
Beali su od kue? Ili su u lov, bar na - medvede? Bili u Legiji stranaca? Bavili se
opasnim sportovima? Putovali po Centralnoj Africi i Indiji? Teili neemu bizarnom?
Da bi podrao svoje tvrenje iz navedenog citata, Stefanovi se poziva na

569
570

Dimitrije Ljoti u ratu i revoluciji, 118.

Stefanovi, 148.

etiri izvora na koja emo se osvrnuti.571

1. Milan Borkovi, Kontrarevolucija u Srbiji, I, 171. Stefanovi uglavnom
citira Borkovia. Borkovi se poziva na nekakav izvetaj Ministarstva prosvete od 10.
decembra 1941. upuen Predsednitvu Ministarskog saveta.572 Teko je verovati da se
u tom izvetaju nalazi tvrenje da su lanovi Belih orlova, koji su stupili u
dobrovoljce, bili slabi aci, avanturiste i poticali iz imunijih porodica. Logino bi
pitanje bilo: Zar je Ministarstvo prosvete imalo vremena (dobrovoljci nisu navrili ni
tri meseca postojanja), interesa i tehnikih mogunosti da prikuplja podatke o ivotu,
imovnom stanju i kolskom uspehu hiljada dobrovoljaca, u vreme kada je Srbija bila u
poaru? A odakle su dobijali podatke o Belim orlovima koji su dolazili iz Slovenije,
Hrvatske, Bosne, Crne Gore, Makedonije? Zar je dostavlja, ak i da je imao
pomagae, mogao za nepuna tri meseca da proe kroz kolske i poreske arhive?
2. Ratko Pareanin, Drugi svetski rat i Dimitrije Ljoti, str. 431, 432. Na ovim
stranicama, Pareanin se i ne dotie sadraja navedenog Stefanovievog citata.
Pareanin na pomenutim stranicama kae da su lanovi Zbora bili vrlo aktivni kao
etnici u raznim etnikim jedinicama koje su operisale u Crnoj Gori, Hercegovini,
Dalmaciji, Bosni i Sloveniji.573
3. Bor. Karapandi, Graanski rat u Srbiji, str. 27.574 Karapandi se ni
jednom reju ne osvre na materijal koji se nalazi u Stefanovievom citatu.
4. Srpski dobrovoljci, str. 35. Ovde se dodiruje osnivanje Prvog
dobrovoljakog odreda i prvi sukob sa partizanima. Izmeu ostalog kae se i sledee:
U tim odredima nalazili su se Srbi iz svih krajeva Jugoslavije, ali bilo je
i Hrvata i Slovenaca i muslimana i meu redovima i meu oficirima i
podoficirima.575
Opet nema ni rei o kolskim kvalifikacijama lanova Belih orlova, njihovom
ivotu i imovnom stanju.
Pisac ovih redova roen je u aku, gde je uio osnovnu kolu i gimnaziju. On
moe da posvedoi da su lanovi Belih orlova iz aka i okoline dolazili iz porodica
raznog imovnog stanja, da su uglavnom bili dobri uenici i da su neki od njih bili
meu najboljim uenicima aanske gimnazije. Jedini dogaaji iz kolskih dana koji
su imali neeg avanturistikog bile su tue sa komunistima. Nikada lanovi Belih
orlova nisu bili napadai - samo su se branili. Verujem da se ova sliica lanova Belih
orlova iz aka moe da prihvati, manje-vie, kao verna kopija i drugih gradova
Jugoslavije.

571

Isto.
Borkovi, knjiga prva, 171.
573
Pareanin, 431-432.
574
Karapandi, 27.
575
Srpski dobrovoljci, povodom 25-ogodinjice osnivanja, Iskra, Minhen, 1966, 35.
572

Apel srpskom narodu

Polovinom avgusta 1941. godine, grupa Beograana uputila je Apel srpskom
narodu. Cilj ovog apela je bio da sprei irenje oruanih akcija i sabotaa iza kojih je
stajala Komunistika partija a to je sve, kao to je poznato, izazivalo primenu
famoznog kljua to streljanih Srba za jednog ubijenog Nemca. To igranje sa
sudbinom naroda je nateralo potpisnike apela da, izmeu ostalog, u njemu kau: a na
narod (bie) desetkovan i prognan iz svojih domova.576
U vezi s tim, Stefanovi, koji komunistiku oruanu akciju naziva narodnim
ustankom, primeuje i sledee:
U listu Obnova nalazi se preko pet stotina lica raznih zanimanja i
profesija koja su, iz razliitih pobuda, potpisali ovaj izdajniki apel. Naravno,
prvi potpisnici bili su lanovi pokreta Zbor.
Pored ovih, ve poznatih izdajnika, teko je primljeno to je ovaj sramni
apel potpisao i jedan broj kulturnih i javnih radnika, naroito profesora
Beogradskog univerziteta koji su do tada uili i vaspitavali mlae da vole i cene
iznad svega slobodu, a sad su se mirili sa ropstvom.577
Povodom ovih Stefanovievih zakljuaka moe da se primeti sledee:
Prvi potpisnici apela su bili: episkop niki dr Jovan, episkop zvornikotuzlanski Nektarije, episkop budimljanski Valerijan, a ne lanovi Zbora, kako
Stefanovi tvrdi. Dimitrije Ljoti je tek etrnaesti po redu; a ukupno oko 16 lanova
Zbora je potpisalo ovaj apel.
Apel su potpisali 118 profesora univerziteta i viih kola, lanova akademija
nauka, direktora gimnazija i upravitelja kola. To je taj jedan broj kulturnih radnika,
koji Stefanoviu bode oi.578
Namena ovog apela bila je da se spree namere KP za podizanje ustanka, koji
bi izazivao represalije okupatora. Svakako da je ovaj apel imao izvestan uspeh, mada,
na alost, nije uspeo da sprei pustoenja po Mavi, umadiji, Kraljevu, Kragujevcu
itd.

Dobrovoljaki znak i kukasti krst - svastika

Osvrui se na znaku koju su dobrovoljci nosili na svojim grudima,
Stefanovi kae:
576

Krakov, Knjiga prva, 105-113.

Stefanovi, 130-131.
578
Krakov, Knjiga prva, 105-113.
577

Kako je ovaj krst u mnogome liio na kukasti krst, svastiku, ljotievci

su se ljutili na uvrede koje im je narod nanosio, prebacujui im da u stvari nose
na grudima nacistiki krst.579
U svojoj knjizi Za istoriju naih dana, Boko Kosti analizira oblik i
simboliku dobrovoljakog znaka.
Tu, izmeu ostaloga, Boko Kosti, o dobrovoljakom znaku kae i sledee:
Prvo, krst u obliku kakav je bio na srpskim zastavama, kosovskim i
takovskim, usled ega se i naziva Kosovski i Takovski krst. Silueta ovog krsta
posluila je i kao tipski uzor za stilizaciju Karaoreve zvezde i drugih naih
nacionalnih znakova i odlija. Drugo, dobrovoljci su krst uzeli za svoj znak usled
shvatanja, da je i u ovom najveem svetskom sukobu, dubljem od svih
suprotnosti nacionalnih, politikih i ekonomskih, postavljena dilema: za Hrista,
hriansku etiku i kulturu ili protiv Hrista, a za materijalistiki pogled na svet.
Tree, u sredini krsta stoji lik Sv. Velikomuenika i Pobedonosca Georgija slave dobrovoljake. Za vreme dok je u naoj Otadbini besnela neprijateljska
okupacija i komunistika revolucija, krvoedna adaja gutala je svakodnevno, ne
po jednu, ve po hiljade rtava naega naroda. U liku Sv. ora, koji spasava
carevu ker - koja simbolizuje Otadbinu - dobrovoljci su gledali drugi simbol
svoje svete borbe i pobede. etvrto, u vencu oko Sv. Georgija napisano je
vrhovno naelo srpsko, pa i jugoslovenske vojske, a time i ove jedinice: S verom
u Boga - za Kralja i Otadbinu. Peto, etiri ognjila koji okruavaju krst i lik Sv.
Dorda, nisu drugo do ognjila iz srpskog grba i simbolizuju u ovome grbu isto to
i u onome: s jedne strane teke udarce sudbine, koji kroz vekove kuju i kreu
srpski narod iz koga, pod tim udarcima, izbijaju svetle i ognjene lue, a s druge
strane, pretstavljaju kremen kamen nae postojanosti, u kome, po reima
Njegoevim, Udar nae iskru u kamenu, bez njega bi u kam oajala.580
Pisac ovih redova proitao je navedeni Stefanoviev citat vie puta jer nije
mogao da veruje da je ovaj mogao za dobrovoljaki znak, koga je imao u svojoj knjizi,
uporedi sa kukastim krstom. Po svom obliku i simbolici ova dva znaka nemaju ama
ba nieg slinog!

Svinja - svedok
U svom upornom poduhvatu da dokae da su lanovi Zbora i dobrovoljci bili
izdajnici srpskoga naroda, Stefanovi donosi jednu sliku na kojoj se vide etiri Nemca
i jedna svinja. Ispod slike je sledee objanjenje: Ljotievci su podravali Nemaku
579
580

Stefanovi, 150.
Boko Kosti, 103-104.

pljaku u Srbiji.581
Stefanovi se hvali obiljem materijala koji mu je stajao na raspoloenju i
naunom analizom koju je upranjavao. Da li i ova svinja-svedok pada u okvir te
njegove naune analize?

Jo jedna slika
Stefanovi pokazuje sliku jednog mladia sa sledeim objanjenjem:
Slavoljubu Koviu, kuriru Mavanskog partizanskog odreda, ljotievci su pre
streljanja noem urezali petokraku zvezdu na elu.582 Na drugom mestu on se osvre
na istog Slavoljuba Kovia sledeim reima:
U apcu su se ljotievci iz Devetog dobrovoljakog odreda, takoe,
surovo obraunavali sa zatvorenim pripadnicima partizanskog pokreta. Zbog
hrabrog i prkosnog dranja naroito su muili, a zatim streljali, 10. januara 1942.
godine, Slavoljuba Kovia, kurira Mavanskog partizanskog odreda, a 12. marta
Mirka Bibia (panskog borca), komandira Pionirsko-minerske ete ovog odreda.
Koviu su uoi streljanja noem na elu urezali petokraku zvezdu.583
Ista slika objavljena je u knjizi etniki pokret Drae Mihailovia 1941 - 1945
od Branka Latisa i Milovana Delebia. Slika je propraena sledeim objanjenjem:
Deaku-borcu Mavanskog NOP odreda Slavoljubu Slavi Koviu iz sela Bogatia
nemaki vojnici su usekli zvezdu na elu, a potom ga streljali (januar 1942).584
Ko govori istinu Stefanovi ili Lati i Delebi? Nisu li moda Lati i
Delebi hteli da zatite ljotievce, pa su, u tom cilju, izvrili falsifikat!?
I jo neto: gde je originalni izvor podataka o zvezdi? Nije li pria o zvezdi
neija izmiljotina? ija - to je ostalo nejasno!

Srbi i Istoni front

Na Istonom frontu, na strani Nemaca, nije bilo ni jedne srpske jedinice.
Ameriki novinar David Martin to, takoe, registruje:
Jedini meu evropskim narodima, Srbi i Poljaci, nisu dali ni jedan jedini
581

Stefanovi, deo knjige sa slikama.

Isto.
583
Isto, 171.
584
Branko Latis i Milovan elebi, etniki pokret Drae Mihailovia 1941-1945, Beogradski
grafiki izdavaki zavod, Beograd, 88.
582

vojniki odred za aktivnu podrku nemakoj vojsci.585

I Stefanovi prihvata ovo kao istorijski fakat pruajui, meutim, objanjenje
koje nije ispravno. U svojoj knjizi Boko Kosti tvrdi da su Nedi i Ljoti odbili da
otpreme bar jednu simbolinu etu Srba za Istoni front, iako su bili izloeni stalnim
pritiscima u tom pravcu od strane Nemaca. Stefanovi citira Kostia, pa onda nastavlja
sa svojim komentarom:
Meutim, to je bila demagoka i naivna pria Ljotia, jer ako se pogleda
realno, vojniki je sasvim svejedno na kom frontu se nalazi jedna vojska, da li na
frontu u Jugoslaviji ili na Istonom frontu - ona vri istu funkciju i bori se u
okviru istog saveznitva.586
U ovom Stefanovievom tumaenju ima jedno slabo mesto. Naime, prema
Kostiu, Nemci su traili samo jednu etu vojnika. U ovom sluaju za Nemce nije bio
vaan vojniki momenat, poto jedna eta na Istonom frontu nije znaila nita. Ona
bi, meutim, za Nemce, imala politiki i propagandni znaaj. To je, dakle, bio cilj tih
nemakih nastojanja, kojima su se, kao to smo videli, Nedi i Ljoti uspeno
suprotstavili. Prema tome, prethodno Stefanovievo objanjenje, najblae reeno,
nema svog smisla.

Boko Kosti
Boko Kosti, sekretar Dimitrija Ljotia, bio je za vreme rata dva puta u
Turskoj. Kao delegat Srpskog crvenog krsta587 on je nabavljao pamuk, od koga se u
srpskim fabrikama pravile tkanine za potrebe izbeglike dece. U isto vreme on je
prenosio izvesne Ljotieve i Nedieve poruke kralju Petru. Ova putovanja Kosti je
opisao u vie puta pominjanoj knjizi Za istoriju naih dana.
Stefanovi je Kostievim putovanjima posvetio tri strane svoje knjige,
pozivajui se na Stanislava Krakova i Jovana Marjanovia, a najvie na pomenutu
Kostievu knjigu. Krakov i Marjanovi se opet slue Kostievom knjigom. Dakle,
Kostieva knjiga je pruala materijal za Stefanovia, Krakova i Marjanovia.
Stefanovi se posluio i zapisnikom o sasluanju K. Muickog.588 Stefanovi dosta
verno opisuje Kostiev put, mada izvesne detalje, kao Kostieve nezgode sa Nemcima,
on i ne pominje. Naveemo nekoliko Stefanovievih zakljuaka:
585

David Martin, Ally Betrayed, New York, 1964, 155.

Stefanovi, 176.
587
Pismo - Opunomoenje koje je potpisao Predsednik Srpskog Crvenog Krsta Dr Petar Zec; kopija u
posedu pisca.
588
Stefanovi, 251-253; Krakov II, 419-421; Boko Kosti, 73-91, 115-122; Draa Mihailovi izmeu
Britanaca i Nemaca, 233-234.
586

Njihov (Nedia i Ljotia - Primedba M. P.) cilj bio je da trae od vlade i

kralja da upute poziv narodu u Srbiji na mir i pokornost. Ovu misiju Ljoti i
Nedi poverili su Boku Kostiu, linom Ljotievom sekretaru i agentu
Gestapoa, koji je trebalo da preko kraljevskog jugoslovenskog diplomatskog
predstavnitva u Turskoj uspostavi vezu sa Londonom. Njegov odlazak u Tursku
odobrile su nemake vlasti, poto je bio u pitanju put agenta Gestapoa i elje
Nemaca da se preko svog oveka uvuku u britanske obavetajne i diplomatske
kanale. Nemcima je konveniralo i traenje Ljotia i Nedia da izbeglika vlada
uputi poziv narodu u Srbiji da se ponaa mirno i slui okupatoru pokorno.
Kosti je mesec dana posle povratka sa prvog putovanja ponovo trebalo
da ide u Tursku. Meutim, izgleda da se njegovi gestapovski poslodavci s tim
nisu slagali, pa je do dozvole za novi odlazak trebalo da se eka godinu dana, sve
do juna 1943. g. U Istambul je ponovo stigao 28. juna 1943. godine.
U Tursku je trebalo da putuje i trei put, pa je zato od Nemaca 31.
decembra 1943. godine traena dozvola. Iako su Nedi i Ljoti kod nemakih
okupatora molili i urgirali da mu se ova dozvola izda, Nemci nisu nali za shodno
da to uine. Verovatno da su bili zadovoljni obavetenjima koja su dotle ve
dobili od Kostia.
Ovim Stefanovievim zakljucima ukazaemo malo vie panje:
Stefanovi naziva Kostia agentom Gestapoa. On, meutim, ne prua
nikakve dokaze, kojim bi opravdao ovako ozbiljno tvrenje. Nije iskljueno da se
Stefanovi ugledao na Marjanovia koji tvrdi da je Kostia nemaka obavetajna
sluba uputila u Istambul. Samo ni Marjanovi ne prua nikakve dokaze. Marjanovi
iznosi i izvesne detalje, koji nisu tani. On kae da je Kosti stigao u Istambul februara
1942. Meutim, Kosti je tek jula 1942. bio u Istambulu. Zatim on pretpostavlja da je
preko Kostia krajem marta 1942. uspostavljena radio veza izmeu jugoslovenske
vlade i Drae Mihailovia. Kosti je marta meseca jo bio u Beogradu.
Kosti je ekao pet meseci dok nije od Nemaca dobio dozvolu za put. Da je
on bio agent Gestapoa, ta putna procedura mogla je da se okona za nekoliko minuta.
Kosti je morao da eka pet meseci.
Nemci nisu dozvolili Kostiu da po trei put otputuje za Tursku.
Verovatno da su bili zadovoljni obavetenjima koja su dotle dobili od Kostia,
rezonuje Stefanovi. Nameu se logina pitanja: Zar Nemakoj obavetajnoj slubi
nije bilo stalo da dozna neto vie? Zar jedan agent, koji je doneo zadovoljavajua
obavetenja, ne bi bio u mogunosti da dobavi jo vie zadovoljavajuih obavetenja?
U Turskoj Kosti je razgovarao sa jugoslovenskim ambasadorom, sa
savetnikom i sekretarom ambasade, sa vojnim izaslanikom, sa konzulom, sa ataeom
za tampu i drugima. Posle pojave Kostieve knjige 1949. godine niko od pomenutih
slubenika, iako se manje ili vie nisu slagali sa Kostievim politikim shvatanjima,
nije izjavio da je Kosti lagao i da je bio agent Gestapoa.
Luka Lukovi, generalni konzul Kraljevine Jugoslavije u Carigradu (19431944), koga je Kosti posetio prilikom svoje posete Turskoj, jedno svoje pismo

upueno Boku Kostiu 16. novembra 1955. poinje ovako:

Hvala Vam mnogo na ljubaznom seanju. I mi smo Vas zadrali u
trajnoj uspomeni. Izgleda mi da je vek prohujao od naeg poslednjeg vienja.589
ivan Kneevi, u jednom pismu administraciji Iskre u Minhenu, kae da
je Kostiev put za Tursku bio vezan ne sa malim rizikom po njegov ivot.590
Istina je da su Nedi i Ljoti preko Kostia traili od Vlade i Kralja da se
srpski narod ne poziva na ustanak protiv okupatora. Istina je da je Nemcima mir u
Srbiji dobrodoao. Istina je takoe da je od toga mira zavisio i opstanak srpskog
naroda.
Kosti je nosio poruku Kralju Jugoslavije, a vratio se sa ifrom koju je
Jugoslovenska vlada spremila za generala Drau Mihailovia. Dok je bio u Turskoj
jugoslovenski diplomatski predstavnici nali su se pri ruci Boku Kostiu. U svojoj
knjizi Kosti pominje da je razgovarao i sa jednim Britancem ije ime tada nije
pomenuo. Ovaj Britanac, . S. Morgan u jednoj izjavi je rekao da mu je Kosti dao
mnogo korisnih obavetenja ekonomske i vojnike prirode i da Kosti zasluuje
priznanje saveznikih vlada.591
Kosti u svojoj knjizi tvrdi da je Gestapo uhapsio Vladana Vujovia,
pratioca Dimitrija Ljotia. Vujovi je ispitivan u vezi Kostievog puta. Gestapo je
uhapsio i suprugu Miloa Bankovia, vojnog izaslanika Kraljevske vlade u Ankari. I
ona je ispitivana u vezi Kostievog puta. Vujovi i Bankovika proveli su u zatvoru
nekoliko meseci.592
U svetlosti ovih detalja, Stefanovievo tvrenje da je Boko Kosti bio agent
Gestapoa je neodrivo.

aak: decembar 1941. godine

U svojoj knjizi Stefanovi se osvre na izvesne dogaaje koji su se odigrali u
aku decembra 1941. On, izmeu ostalog, pie i ovo:
U aku 7. decembra 1941. godine, po nareenju nemake komande,
Gradsko poglavarstvo je putem doboa naredilo da sva lica od 15 do 50 godina
dou u Vojno-tehniki zavod radi dobijanja legitimacija. U istom nareenju
naglaeno je da je grad blokiran i da e svaki onaj koji bude pokuao da bei, biti
ubijen. Oko 13 asova u Zavodu je bilo zatvoreno oko 5.000 graana. Odmah
zatim bila je formirana komisija od uglednih graana koju su sainjavali
Nemci, ljotievci, nedievci i etnici. Od ljotievaca u komisiji, pored drugih, bio
je profesor Kosta Mihailovi. Komisija je izdvajala partizane i njihove saradnike.
589

U posedu pisca.
Fotokopija pisma u posedu pisca.
591
Fotokopija u posedu pisca.
592
Boko Kosti, 121.
590

Svi zatvoreni morali su proi ispred ove komisije, gledajui u oi njenim

lanovima. Dovoljno je bilo da samo jedan od lanova komisije kae da je neko
partizan, pa da bude izdvojen u posebnu grupu. Sutradan, 8. decembra, otpoeo
je rad nemako-ljotievsko-nedievsko-etniki preki sud, sa istaknutim
ljotievcem i svetenikom Dragutinom Buliem na elu. Buli je kao profesor
veronauke u aanskoj gimnaziji poznavao mnoge komuniste, skojevce i druge
napredne uenike i nastavnike, i sada, kada bi se ma ko od njih naao pred njim
oi u oi, on bi stavio pored njegovog imena u spisku krst, to je znailo osudu na
smrt. U radu prekog suda uestvovao je, dok se nalazio u aku, i komandant
ljotievih dobrovoljakih odreda Kosta Muicki. Osuenim na smrt vezivali su
ruke icom i odmah (ih) vodili pred mitraljeske rafale.593
Ukazaemo na nekoliko netanih momenata koji se nalaze u prethodnom
Stefanovievom navodu:
Tih dana u aku je streljan i moj brat. On se nalazio u jednoj grupi
zatvorenika iz koje je doao uzvik iveo Staljin!. Kada niko nije prokazao onoga
koji je uzviknuo, Nemci su streljali celu grupu. Ovo mi je saoptio jedan od graana
koji je bio u toj komisiji ili prekom sudu, kako ih naziva Stefanovi. Kakva je
uloga bila ovih graana nije mi poznato, ali ne mogu da prihvatim Stefanovievu
tvrdnju da su oni ikoga mogli da osude na smrt. Masovna streljanja nisu mogla da
ostanu tajna, kao to nije ostala tajna ni smrt moga brata i grupe u kojoj je bio. Za
njihovu smrt nije kriv ni jedan graanin aka. U aku je to bilo jedino masovno
streljanje. Tih dana, kad je i moj brat streljan, Dragutin Buli i nije bio u aku. Ovaj
detalj mi je ostao u seanju. Ova svoja seanja iznosim, iako pretpostavljam da e
izvesni itaoci ovo moje svedoanstvo da stave pod znak pitanja. Meutim, ako se ovo
moje svedoenje povee sa daljnim izlaganjem, onda i taj znak pitanja moe da
otpadne. (Ja sam tih dana bio u aku. A ranije sam ve napomenuo da sam u aku
uio osnovnu kolu i gimnaziju.)
Profesor Kosta Mihailovi nije bio lan Zbora. U aak je doao,
verovatno, 1940. ili poetkom 1941. Smederevci (jer je i u Smederevu bio sa slubom)
i aani (lanovi Zbora) koji su poznavali Kostu Mihailovia potvruju moje seanje.
Nije mi poznato da je bio u toj Stefanovievoj komisiji.
Stefanovi tvrdi da je Kosta Muicki uestvovao u radu prekog suda.
Ukoliko je taj preki sud postojao, onda Kosta Muicki u njemu nije mogao da bude
ni jednoga minuta: nemaka policija ga je uhapsila 7. decembra uvee, da bi ostao u
zatvoru vie nedelja.594 To, meutim, ne smeta Stefanoviu da ustvrdi da je Muicki
bio njegov lan, uprkos injenice, koju i Stefanovi potvruje, da je taj preki sud
poeo sa radom 8. decembra.595
Stefanovi dalje tvrdi da je u aku, u toku decembra i jednim delom
januara, osueno na smrt oko 600 pripadnika NOP-a. Meutim, u optunici na
593

Stefanovi, 169-170.
Krakov, I, 302; Karapandi, 160.
595
Stefanovi, 170.
594

suenju Kosti Muickom, jula 1946. u Beogradu, govori se o hiljadu streljanih.

Kolika je verodostojnost i te optunice vidi se iz odbrane advokata ora iria,
koji je bio odreen za branioca generala Muickog.
Svi navodi u optunici, kae advokat iri, nisu potkrepljeni
nikakvim dokazima i one injenice koje optueni nije priznao treba smatrati
nedokazanim i optunicu u tom delu odbaciti, a da su zaista odredi SDK
pljakali, nasilno mobilisali, masovno hapsili i ubijali, odvodili u koncentracione
logore i streljali 1.000 ljudi u aku, sigurno bi se naao i pojavio koji svedok,
tuba ili dokaz.
Navodi optunice su, uglavnom, zasnovani na iskazu optuenog, te se
njegove izjave imaju uzeti kao istinite i u pogledu injenica i navoda koje
Muicki nije priznao.
Optunica se poziva na notornost i Nirnberki status, ali kad je optueni
osporio injenice koje je tuba smatrala notornim, onda ih je tuba morala
dokazati, a to je moralo biti uinjeno i u pogledu streljanja 1.000 ljudi u aku,
ispitom svedoka Budimira Vujiia, kafedije iz aka i ostalih svedoka koje
sam predloio i dobavljaa statuta SDK, te je sud taj moj predlog trebao usvojiti,
no kada to nije uinjeno, onda se sve nepriznate injenice od strane optuenog
imaju smatrati nedokazanim i optuenog istim ne teretiti...
...Smatram, iako su izvesne stvari notorne, moraju da se dokau. Sluaj
kod Drae bio je notoran i mnogo notorniji, a Muicki je prema njemu bio sitna
ribica i mi smo mesec dana proveli oko itanja dokaza po predmetu optuenog
Mihailovia, a za Muickog nije mogao da se dovede jedan svedok iz aka i
njegov svedok koji ivi u Beogradu.596 (podvukao M. P)
Uika republika likvidirana je za nekih deset dana. Nemci su imali
gubitke: prema Jovanu Marjanoviu 11 mrtvih i 35 ranjenih, a prema Stanislavu
Krakovu 10 mrtvih i 22 ranjenih. Obojica se pozivaju na nemake izvore. Partizani su,
prema Marjanoviu, imali 1.415 mrtvih, od toga 389 streljanih za odmazdu; 80
ranjenih i 718 zarobljenih; prema Krakovu, 707 mrtvih, 93 streljana, 312 uhvaenih.
Opet se obojica pozivaju na nemake izvore.597 Dakle, Nemci su imali gubitke, ali ni
aak, ni Uzice, niti ma koje mesto u umadiji i Zapadnoj Srbiji nije doivelo
sudbinu Kraljeva i Kragujevca.
Dodirujui se ovih vojnikih operacija Krakov naglaava:
Prvi put od kako je u septembru 1941. g. izala ona zlokobna i krvava
naredba Hitlerova, da se za jednog ubijenog Nemca strelja to Srba, operacije
nemakih trupa oko aka i Uica i gubici koje su tu imali, proli su bez jedne jedine
odmazde. Zaustavio se uas masovnog streljanja gradskog i seoskog stanovnitva. To
je bio Nediev uspeh, jer je naturivi Nemcima prisustvo svojih trupa, gde su vidnog
uea uzeli i legalizovani etnici Mihailovia, on je uspeo da to prikae kao borbu
itavog srpskog naroda protiv komunizma, te prema tome, nije bilo podloge da
596
597

Dr oko Slijepevi, General Kosta N. Muicki, Iskra, Minhen, 1981, 94-98.

Ustanak i narodno-oslobodilaki pokret u Srbiji, 385; Krakov, I, 298-299.

okupator kanjava one koji isto tako stradaju od komunista i protiv kojih se uspeno
bore.598
Osvrui se na gornji nemaki izvetaj Krakov primeuje:
Tih 93 streljanih su bili iskljuivo partizani uhvaeni sa orujem u ruci,
to se vidi iz drugih posebnih izvetaja. ak ni svi zarobljeni partizani nisu
pogubljeni, ve su poslati u zarobljenike logore i na rad u Nemaku.599
Stefanovi je nesumnjivo zapazio da je sudbina Kraljeva i Kragujevca
mimoila aak, ali taj neobino uoljiv fakat on izbegava da konstatuje.
Stefanovi ne pominje Radnu slubu koja je bila formirana u aku
inicijativom Dragutina Bulia. Oko stotinak mladih ljudi nalo se u okviru Radne
slube, koja je, u stvari, bila sklonite za ugroenu omladinu. Meu njima je bilo i
simpatizera komunizma, lanova SKOJ-a, od kojih neki danas vrlo poznati u
Jugoslaviji, a i oni koji su uhvaeni sa orujem u ruci. Kada je posle vie meseci
Radna sluba rasturena, jedan broj njenih pripadnika otiao je u dobrovoljce, neki su
prili etnicima, a bilo je i onih koji su ostali verni svome prvobitnom idealu komunizmu. U vie mahova policija je pokuala da pohapsi izvesne pripadnike radne
slube ali bez uspeha: Marisav Petrovi, koji se je u to vreme nalazio u aku, spreio
je hapenje.
Pisac ovih redova uzima za slobodu da prenese jedan svoj lanak, tampan
24. maja 1942. u Naoj Borbi. Ovaj lanak bacie neto vie svetla na aak iz tog
vremena:
U vie mahova iz aanske gimnazije iskljuen je izvestan broj uenika,
ranijih partizana i komunista. Oni su bili samo rtve u rukama komunistikih
prepredenjaka. O ideji komunizma, kao i ostalim politikim doktrinama, oni
nemaju pojma. O njenoj tetnosti jo manje. Komunizam je njima slikan u sasvim
drugojaijim perspektivama, nego to je u stvari. Oni su verovali u ideju
komunizma samo zato to je nisu poznavali.
Ali jednog dana dolo je razoarenje. Jesenjski eksperimenat sa
sovjetskom republikom pokazao je i nalije te fatalne ideje. Mnogi, koji su bili
komunisti, pa docnije i partizani, razoarali su se. Oni su uvideli svu bezumnost
ove tako strane ideje. I sada, umesto da im se da prilika da se poprave, oni se
iskljuuju iz kola, iako je najvei broj napustio politike vode komunizma. ta
im onda ostaje? Ulical Ili da ponovo prigrle onu ideju zbog koje su izbaeni, ili
neku drugu, isto tako opasnu, samo da bi se osvetili za uinjenu im nepravdu.
Ovako se ne lee rane narodne.
Iz kola su bili izbaeni i uenici niih razreda, deca od 13 do 14 godina.
Balavci! Da li se uopte moe govoriti o kakvoj politikoj ideji kod ove
deurlije?
A i na ovakvim grekama se ne ostaje. Ide se jo dalje. Iskljuuju se ima
598
599

Krakov, I, 298.
Isto, 299.

ve nekoliko sluajeva - oni koji nisu bili nikad, pa ni u snu, partizani i koji
nikada nisu bili komunisti. A objanjeno je njima i njihovim roditeljima da su
iskljueni zbog toga to su bili partizani.
Sa najveom panjom i saveu moraju se proveravati podaci o
pojedinim uenicima, a ne skupljati podatke od kojekakvih nesavesnih ljudi, koji
ak i ne poznaju aak i ljude.
O ovome trebalo bi povesti malo vie rauna, jer ne treba da se upada u
stare greke.600
Moe da se primeti da bi ovako - kao to sam ja reagirao ovim dopisom reagirao, iz lojalnosti prema svojim kolskim drugovima, iako se sa njima nije slagao
politiki - svaki mladi ovek, pogotovu ako je i sam tek izaao iz kolske klupe.
Mogue. Ali u ovome lanku je jedan od urednika lista ubacio dve rei koje nisu bile u
originalu; balavci i deurlija. Time je on hteo jo vie da naglasi politiku
nedozrelost i neiskustvo mladih ljudi i da eventualno otvori oi nadlenim u kolama i
da ih privoli da im ne ine nepravde. Urednik Nae Borbe prihvatajui ovaj dopis hteo
je da istakne da tako mladim ljudima, iako su bili komunisti i partizani, mora da se
pomogne.

600

M. Lj. Propadovi, Da li je to rcenje?, Naa Borba, 24. maj 1942.

14. TREI RAJH I DRUGI

Za vreme svog dvanaestogodinjeg postojanja Trei rajh je vodio razne

pregovore i sklopio niz politikih, ekonomskih i vojnikih ugovora sa mnogim
evropskim dravama i izvesnim meunarodnim organizacijama. Osvrnuemo se na
najvanije detalje ovih pregovora i ugovora koji su doprineli politikom, moralnom,
ekonomskom i vojnikom uspehu Treeg rajha. Dodirnuemo, takoe, odnose izmeu
okupiranih zemalja i nacistike Nemake, kao i izvesne odnose koji su pojedini pokreti
otpora imali prema Vermahtu. Ovakav osvrt na evropske stvarnosti pomoi e da se
shvate spoljno-politike koncepcije Zbora i Ljotia pred rat kao i stav koga su Nedi i
Ljoti zastupali u okupiranoj Srbiji.

Vatikan
Pet meseci po dolasku Hitlera za kancelara, 20. jula 1933, predstavnici Treeg
rajha i Vatikana potpisali su konkordat, kojim se Trei rajh obavezuje da e potovati
slobodniji rad katolikom svetenstvu. Inicijativa za potpisivanje konkordata dola je
od samog Hitlera, koji je svakako raunao na moralni i politiki kapital koji e stei
ovim aktom. A kapital ove vrste je ba u to vreme Hitleru bio potreban.
Nemake vlasti nisu se drale slova ovog konkordata: katoliki svetenici su
hapeni i proganjani, a verski asopisi su zabranjivani, katolike organizacije su
rasputane, ak se nije prezalo ni od ubistava. Vatikan je protestovao diplomatskim
kanalima, izbegavajui otvoreni sukob. Poto ovi protesti nisu nita poboljali poloaj
Katolike crkve u Nemakoj, papa Pije XI objavio je svoju poslanicu, koja je
osuivala nepravde i bezakonja koja su poinjena prema Crkvi i vernicima. Ova
poslanica, objavljena marta 1937. nije spreila dalje progone Katolike crkve u
Nemakoj.601

Jevreji
Odmah po dolasku Hitlera na vlast izvesne jevrejske organizacije Evrope i
601

Nicolas Cheetham, Keepers of the Keys, Charles Scribners Sons, New York, 1983, 283-284;
Shirer, 234-235.

Amerike poele su da organizuju bojkot nemake robe na svim svetskim tritima.

Oekivali su da e u Nemakoj da izazovu ekonomsku krizu i politiki haos takvih
razmera, da bi pad Hitlerov bio neizbean. Nacional-socijalistika partija je, pak,
zapretila da e kroz Nemaku, ako se organizovanjem bojkota ne prestane do 1. aprila
1933, sprovesti bojkot proizvoda koje su jevrejske firme u Nemakoj proizvodile i
prodavale. Strahujui za ivot i imovinu Jevreja u Nemakoj, neke jevrejske
organizacije bile su protiv bojkota Nemake robe. Nemaki Jevreji, oseajui se
ozbiljno ugroenim, bili su, uglavnom, protiv bojkota.
Najuporniji protivnici ovog meunarodnog bojkota bili su cionisti, koji su u
nacional-socijalizmu videli katalizatora stvaranja jevrejske drave u Palestini. Izvesni
predstavnici cionistikih organizacija predlagali su visokim funkcionerima Nacionalsocijalistike partije i nemakog dravnog aparata da se omogui odlazak Jevreja za
Palestinu, da im se dozvoli da iznesu jedan deo njihove imovine, a cionisti e, kao
protivuslugu, raditi protiv organizovanja meunarodnog bojkota nemakih proizvoda.
Posle viemesenih pregovora, potpisan je poetkom avgusta 1933. pakt izmeu
cionista i nemake drave. Poto je cionistima polo za rukom da, uglavnom, spree
bojkot, Nemci su dozvolili iseljavanje Jevreja. Tako se je oko 60 hiljada Jevreja iselilo
za Palestinu. Iseljenici su uspeli, takoe, da putem naroitih aranmana iznesu jedan
deo svoje imovine. Jevrejska Palestina je iz Nemake dobijala razne maine,
poljoprivredne alatke, graevinski materijal, ugalj, rude. Ni kapital nije izostajao.
Kada su trita Palestine bila prezasiena nemakim proizvodima, Jevreji su
omoguili, putem svojih veza, da se Nemakoj robi otvore pijace u Iraku, Egiptu,
Siriji, Kipru itd. Jevreji iz Palestine izvozili su velike koliine narandi u Nemaku.
Ovakvi odnosi su trajali do poetka rata. A i odmah posle poetka rata, Gestapo je
jedno vreme pomagao prebacivanje Jevreja preko Rumunije, Bugarske i Turske u
Palestinu.
Ameriki novinar Edvin Blek, sin evropskih Jevreja koji su preiveli progone,
napisao je vrlo dokumentovanu studiju o gore pomenutim dogaajima. On je miljenja
da su cionisti bili hladni realisti, moda i jedini realisti toga vremena. On zavrava
knjigu miljenjem da su ekonomski odnosi sa Nemakom bili vaan inilac u
stvaranju Izraela.602

Rajnska oblast i uvoenje vojne obaveze

16. marta 1935. Hitler je uveo zakon o optoj vojnoj obavezi u Nemakoj.
Godinu dana kasnije, 7. marta 1936. nemake trupe su ule u demilitarizovanu
Rajnsku Oblast. Ovim aktima Hitler je pogazio meunarodne ugovore. Francuska,
Engleska i Italija su u Drutvu naroda protestvovale protiv uvoenja vojne obaveze u
Nemakoj. Ovaj protest je bila i jedina akcija preduzeta prema Nemakoj.
Ulazak nemakih trupa u jaini od tri bataljona u Rajnsku Oblast, Hitler je
602

Edwin Black, The Transfer Agreement, Macmillan Publishing Co., New York, 1984.

saoptio Rajhstagu, koji se sastao u jednoj od berlinskih opera. Ovoga minuta

nemake trupe ulaze u svoje budue mirnodopske garnizone, rekao je Hitler. Dva sata
ranije nemaki ministar spoljnih poslova saoptio je ovu vest ambasadorima
Francuske, Britanije i Italije. Po ugovoru u Lokarnu, Francuska, uz pomo Britanije,
trebalo je da sprei ovaj vojniki manevar. Francuska vlada je bila spremna da
intervenie vojniki, ali Britanija je otkazala svaku pomo. Pa Nemci su samo uli u
svoje sopstveno dvorite, neko je primetio u Londonu. Francuska Vrhovna komanda
plaila se da ma kakva vojnika intervencija moe da bude suoena sa nepredvienim
rizikom, te je poslala 13 divizija da samo pojaaju Mainovljevu liniju. Pokret ovih
francuskih trupa poplaio je Vrhovnu komandu Nemake vojske: predloili su
povlaenje triju bataljona, to Hitler nije dozvolio da se uradi. Da su Francuzi
umarirali u Rajnsku oblast, rekao je Hitler, nama nita drugo nije preostajalo ve da
podvijemo rep i da se povuemo.603

Jedan pomorski ugovor

21. maja 1935. Hitler je odrao govor u kome je isticao potrebu mira i pravde
za sve narode. Krv prosipana na evropskom kontinentu za poslednjih 300 godina nije
donela korisne rezultate... Nemakoj je potreban mir i ona eli mir. Ovom prilikom
Hitler je izjavio da je on voljan da ogranii pomorsko naoruanje Nemake flote za 35
procenata u odnosu na britansku, to bi bilo samo 15 procenata manje od pomorske
tonae Francuske. Londonski Tajms je pozdravio Hitlerov govor komplimentima:
Govor je dodirnuo mnotvo problema i bio je razuman i poten...
Nadajmo se da e govor svuda da bude prihvaen kao dobronamerno izraavanje
misli bez ikakvih zadnjih namera.
Samo mesec dana kasnije Britanija i Nemaka potpisale su ugovor o
pomorskom naoruanju i to prema pomenutom Hitlerovom receptu. Po ovom pitanju
Britanija je izbegla konsultovanje sa Francuskom, Italijom i Drutvom naroda. Ovako
spremljen ugovor bio je protivan Versajskom miru od 1919. Na Hitlerov zahtev,
Britanska vlada nije ni obavestila Francusku o broju i vrsti brodova koje je Nemaka
mogla da gradi.604

Berlin 1936: Olimpijska takmienja

U avgustu. 1936 odrane su u Berlinu Olimpijske igre. Demokratski narodi
603
604

Shirer, 291-295.
Isto, 286-289.

nisu se ustruavali da poalju svoje timove u nacistiku Nemaku, koja je samo

nekoliko meseci ranije pogazila dva meunarodna ugovora i u kojoj su politiki
protivnici nacizma, istaknutiji pripadnici hrianskih crkava i Jevreji sistematski
proganjani. U Americi pokuan je bojkot Olimpijade, ali bezuspean: 336 olimpijaca
prispeli su u Berlin. Pet hiljada sportista iz 50 drava - meu njima Francuzi, Englezi,
Holanani, veani, esi, Poljaci, Finci, Kanaani - uestvovali su u takmienju.605
Tih dana Ribentrop, Gebels i Gering prireivali su raskone zabave za strane goste.
Jednoj takvoj priredbi prisustvovalo je 1.000 gostiju.606 Na XI Olimpijadi, Trei rajh
odneo je politiku i moralnu pobedu.

Anlus
U ve pomenutom govoru od 21. maja 1935. Hitler je dao obeanje da nema
nameru da se mea u unutranje poslove Austrije, niti da prisajedini Austriju
Nemakoj. Jednim ugovorom potpisanim 11. jula 1936. Nemaka je zagarantovala
suverenitet Austrije. Meutim, 12. marta 1938, Nemake trupe umarirale su u
Austriju. Austrija je prestala da postoji kao drava.
Ovim aktom Nemaka dobija sedam miliona stanovnika, ekonomski i vojniki
ozbiljno ugroava ehoslovaku, dobija veliki i politiki i ekonomski uticaj na
Balkanu. Bez mnogo uzbuenja Francuska, Britanija i Drutvo naroda pomirili su se sa
Anlusom. Ba u to vreme Francuska je bila bez vlade: jedna je dala ostavku, a druga
nije bila ni formirana.
Ribentrop, novi ministar spoljnih poslova Nemake, naao se tih dana u
Londonu. Posle razgovora sa lordom Halifaksom, ministrom spoljnih poslova
Britanije, on javlja 10. marta, dva dana pre ulaska nemakih trupa u Austriju, da
Britanija nita nee da preduzme da spase Austriju. Ovom prilikom Halifaks je dao
Hitleru do znanja da Britanija nema nameru da se mea u Nemake planove prema
istoku.
Halifaks moda nije ni mislio da mu ba u tolikoj meri ostavlja odreene
ruke - kae Lidel Hart - ali to je bio utisak koga je ostavio (na Hitlera). Ovo se
pokazalo od presudne vanosti.607
Dva dana po Anlusu, emberlen je izjavio u Parlamentu da je Austriju mogla
da spase samo vojna intervencija Britanije i drugih drava.608

605

Time, 9, 20. mart, 27. juli, 1, 17, 24. avgust, 1936.

Shirer, 233.
607
B. H. Liddel Hart, History of the Second World War, Book Club Associates, London, 1970, 8.
608
Shirer, 354.
606

Okupacija ehoslovake
U ovom istom govoru emberlen je naglasio da Britanija nee da daje
ehoslovakoj nikakve garancije, koje bi joj koristile u sluaju nemakog napada.
Takoe je naglasio da Britanija nee pomoi Francusku u sluaju da ova pritekne u
pomo ehoslovakoj, kao to je predvieno ehoslovako-francuskim paktom.
Sovjetska Unija je bila obavezna da ehoslovakoj pomogne, ali samo ukoliko to i
Francuska uradi. Znajui sve ovo, Hitler je doao do zakljuka da njegovoj sledeoj
rtvi, ehoslovakoj, nee imati ko da prui pomo. I bio je u pravu.
Osvrnuemo se na jo nekoliko vanih detalja vezanih za ehoslovaku:
Juna 1938. londonski Tajms je zauzeo gledite da Prag treba da pristane na
otcepljenje Sudetske oblasti naseljene preteno Nemcima. Nemaki ambasador u
Londonu obavetava svoju vladu da je Tajms samo preneo emberlenovo miljenje,
koje je on negde izrekao.
U julu 1938. nemaki ambasador u Moskvi javlja Berlinu da je malo
verovatnoe da e Sovjetska Unija vojniki da pomogne jednu buroasku dravu kao
to je ehoslovaka.
U leto 1938. nemaki ambasador u Varavi javlja vie puta da je Poljska
bacila oko na jedan deo ehoslovake teritorije.
Britanski ambasador u Berlinu rekao je privatno da radi ehoslovake
Britanija nema nameru da rtvuje ijednog svog mornara ili avijatiara.
7. septembra, Londonski Tajms ponovo zastupa ideju otcepljenja Sudetske
oblasti od ehoslovake.

*
U vezi sa dogaajima koji su prethodili okupaciji ehoslovake potrebno je
osvrnuti se i na jednu zaveru uperenu protiv Hitlera.
Jedna grupa nemakih viih oficira plaila se da povreda ehoslovake
teritorije moe da donese evropski rat, pa i poraz Nemake. U nameri da spree napad
na ehoslovaku, oni su organizovali jedan kruok zaverenika, koji bi, u sluaju
napada na ehoslovaku, uhapsio Hitlera i smenio vladu. U ovoj zaveri bio je i general
Halder, naelnik generaltaba suvozemne vojske, i admiral Kanaris, ef obavetajne
slube pri Vrhovnoj komandi. U vie mahova oni obavetavaju specijalnim kuririma u
avgustu i septembru 1938. britansku vladu o svojoj zaveri i njihovoj spremnosti da
uklone Hitlera, ako ovaj bude naredio napad na ehoslovaku. Zaverenici su
savetovali da Britanija i Francuska stave do znanja Hitleru da e njihove vojske biti na
strani ehoslovake, ako ova bude napadnuta. Saveti zaverenika nisu prihvaeni.

*
Sredinom septembra 1938. izgledalo je da je rat neizbean. U nameri da sprei
rat, emberlen poseuje Hitlera 15. a, zatim, 22. i 23. septembra. eka vlada odbija
da prihvati njihov sporazum i nareuje mobilizaciju. U to vreme ehoslovaka je
imala pod orujem 35 divizija. Granice su bile odlino utvrene. ehoslovaka je bila
u mogunosti da naorua milion vojnika, vie nego to je Nemaka imala na oba
fronta. Po miljenju nemakih generala, ehoslovaka je mogla da bude ozbiljan
protivnik.
Hitler nareuje da se ehoslovaka napadne 1. oktobra. To je saoptio i
emberlenu. General Halder sa grupom zaverenika, napravio je plan da 29. septembra
uhapsi Hitlera i smeni vladu. Britanska vlada je donela odluku da mobilie flotu i
avijaciju i proglasi opsadno stanje. Francuska vlada nareuje mobilizaciju. 28.
septembra 1938, emberlen govori u Parlamentu o ekoj krizi. Za vreme govora
pruen mu je komadi papira. Poto je pogledao u papir, on produi:
Obaveten sam da me gospodin Hitler poziva da ga sutra ujutru posetim
u Minhenu. Takoe je pozvao gospodina Musolinija i gospodina Daladjea.
Gospodin Musolini je prihvatio (poziv), a ne sumnjam da e i gospodin Daladje
to isto da uradi. Ja i ne treba da kaem kakav e moj odgovor da bude...
Wiliam ajrer, onda novinar, opisuje reakciju u Parlamentu:
Nije ni bilo potrebe za odgovor. Stara dvorana, majka Parlamenta,
reagovala je optom histerijom, koja nije imala svoga presedana. Vikalo se
besomuno, naokolo bacan je papir, mnogi su bili u suzama. uo se i jedan glas,
koji je bio izraz oseanja svih: Hvala Bogu, to imamo ovakvog premijera.
ajrer primeuje da je Jan Masarik, ehoslovaki poslanik u Londonu,
posmatrao ovu neobinu scenu sa diplomatske galerije ne verujui svojim oima.
Kada je kasnije od emberlena i Halifaksa saznao da niko od eha nee biti prisutan
sutranjem sastanku u Minhenu, Masarik je rekao:
Ja u biti prvi da vam aplaudiram ako rtvujui moj narod, sauvate
mir. A ako to, gospodo, ne bude sluaj, neka Bog bude milostiv vaim duama.
Sutradan 29. septembra u Minhenu, na sastanku kome su prisustvovali
emberlen, Daladje, Hitler i Musolini, napravljen je ugovor: nemake trupe e posesti
krajeve uglavnom naseljene Nemcima, u izvesnim krajevima izvrie se plebiscit;
Nemaka i Italija su se obavezale da ehoslovakoj garantuju njene granice, ali poto
su Poljska i Maarska zadovolje svoje teritorijalne zahteve; a Francuska i Engleska
obavezale su se da e tititi nove granice ehoslovake, ukoliko budu ugroene.
Dok su ova etiri evropska dravnika krojili sudbinu ehoslovake, dva
predstavnika ehoslovake vlade u jednoj sobi oekivali su da im se saopte rezultati
razgovora. U sedam asova posetio ih je neko iz emberlenove pratnje, naglaujui,

ne ulazei u pojedinosti, da ih ekaju rave vesti. Posle pola noi, 30. septembra, poto
su Hitler i Musolini napustili salu u kojoj su voeni razgovori, eki predstavnici su
dovedeni pred emberlena i Daladjea. emberlen im je predao tekst potpisanog
ugovora i naglasio, neprestano zevajui, da on smatra da je ehoslovaka Vlada ve
prihvatila ovaj ugovor.
emberlenu je prireen trijumfalan doek u Londonu. Onima koji su ga
saekali izjavio je da je postignut astan mir. Verujem, rekao je emberlen, da e
ova generacija iveti u miru.
Francuski parlament ratifikovao je minhenski ugovor sa 585 glasova za i 75
protiv. Jedan pariski list je napisao da nema razloga da se sumnja u Hitlera.609
Od 1. do 10. oktobra, nemaka vojska je posela Sudetsku Oblast. Nikakav
plebiscit nije izvren, iako je to bilo ugovorom predvieno. Nemaka i Italija, poto su
Poljska i Maarska posele izvesne eke krajeve, izbegle su da dadu ma kakve
garancije ehoslovakoj, iako su dale obeanja. Britanija i Francuska nisu ispunile
svoja obeanja: kada su, 15. marta 1939. nemake trupe ule u Prag, niko od njih ni
prstom nije mrdnuo da spase ostatak ehoslovake drave.
Halderovi zaverenici nisu ni pokuali da uhapse Hitlera i smene vladu poto ni
Britanija, ni Francuska nisu nita preduzele da spree invaziju ehoslovake.610

Nemaka objavljuje rat Americi

Sjedinjene Amerike Drave ulaze u rat sa Nemakom 11. decembra 1941, 27
meseci od poetka rata u Evropi, i to tek poto joj je Nemaka objavila rat.
Predsednik Ruzvelt je bio uveren da je ulazak Amerike u rat, ne samo u
interesu Evrope, ve i same Amerike. Ovo svoje miljenje Ruzvelt je izbegavao da
naglaava, poto su i Kongres i javno mnenje bili za neutralnost: Ja ne mogu
podeljeni narod da uvedem u rat, rekao je Ruzvelt jednom prilikom.611
Sem toga, Akt o neutralnosti, koji je postao zakon jo od 1935, vezivao je
Ruzveltu ruke i primoravao ga da izbegava meanje u evropski sukob. Ruzvelt je
pomagao erila na razne naine; vii vojniki i obavetajni krugovi Amerike i
Britanije bili su u stalnom kontaktu. Javno mnenje i Kongres o tome nisu mnogo znali.
Neobina je iz ovog vremena - kada je jo uvek postojala mogunost Nemake
invazije Britanskih ostrva - jedna dramatina poruka erila Ruzveltu:
Oevidno, ja ne bih mogao da odgovaram za one koji posle mene dou,
koji bi u krajnjem oaju i bespomonosti imali da se prilagode nemakim

609

Rings, 10.
Shirer, 376-420. Podaci za tekst pod naslovom Okupacija ehoslovake.
611
A Man Called Intrepid, 172.
610

zahtevima...612
Ruzvelt je raunao na mogunost nemake okupacije britanskih ostrva, ali
nita nije mogao da preduzme da bi to spreio. Samo je Kongres mogao da objavi rat.
Ruzvelt, i pored svog velikog ugleda i uticaja, nije mogao da privoli senatore i
poslanike, koji su bili protiv meanja u evropski rat. Objavom rata, Hitler mu je iao na
ruku. Prema Vilijamu Stefensonu, efu jedne grane britanske obavetajne slube, inae
velikom prijatelju erila i Ruzvelta, Hitler je bio izazvan da objavi rat Americi. Evo
kako:
Amerikom senatoru Bertu Vileru, koji je bio veliki protivnik ma kakvog
meanja Amerike u evropski rat, amerika obavetajna sluba dostavila je dokumenat
pod imenom Program za pobedu. Prema ovom dokumentu, koji je bio kategorisan
kao velika tajna, anglo-amerike trupe bi 1. jula 1943. poele invaziju Evrope.
Senator Viler daje ovaj dokumenat ikago Tribjunu, koji ga objavljuje kao veliku
senzaciju. Nemaka ambasada u Vaingtonu prenosi Tribjunovu vest putem radija
svojoj vladi u Berlin. Hitler, ne elei da doe u poloaj da mu Amerika objavi rat,
ini to prvi. U stvari, prema Stefensonu, ceo ovaj izvetaj je, ne otkrivajui ma kakvu
vaniju tajnu vojnike i obavetajne prirode, sroen samo za svrhu da izazove Hitlera
da objavi rat Americi. Senator Viler i ikago Tribjun nisu znali za pozadinu ove
igre.613
Vilijam ajrer, u svojoj knjizi, pominje senzacionalni dokumenat objavljen u
ikago Tribjunu. Takoe, on naglaava elju Hitlera da, objavom rata, preduhitri
Ameriku, ali on je miljenja da je Hitler obeao Japanu da e Nemaka biti na
njegovoj strani kada ovaj zarati sa Amerikom.614
Japanska flota je napala Perl Harbor 7. decembra, a Hitler objavljuje rat
Americi 11. decembra 1941. godine.
Objavom rata Hitler je napravio monumentalnu greku: pokazae se da e
Amerika postati odluujui faktor u evropskom ratu. Svojim knjigama, i ajrer i
Stefenson, sudei prema raspoloenju Kongresa i naroda, sumnjaju da bi Amerika ula
u rat: rat na Istoku bio bi ameriki problem, a rat u Evropi bio bi ostavljen
Evropljanima. Kakav bi bio ishod rata u Evropi? Svakako da bi odgovor bio
spekulativne prirode, ali pobeda Nemake ne bi mogla da se izostavi iz okvira raznih
mogunosti.

Pakt Ribentrop - Molotov

U glavi Ka svetskoj revoluciji osvrnuli smo se na Ribentrop - Molotov pakt
612

Winston Churchill, Their Finest Hour, Houghton Mifflin Co., Boston, 56-57.
A Man Called Intrepid, 326-333.
614
Shirer, 871-900.
613

od 23. avgusta 1939, na sovjetsko-nacistiku igru koja je iznedrila pakt, kao i na

posledice istog, na rasparavanje Poljske, okupaciju Litvanije, Letonije i Estonije, kao
i na veliku ekonomsku pomo koju su Sovjeti pruali Nemakoj sve do 22. juna 1941.

Jugoslavija prilazi Trojnom paktu

Iz ovog letiminog pregleda meunarodnih odnosa, ne moemo da izostavimo
Jugoslaviju koja je 25. marta 1941. prila Trojnom paktu, ne obavezujui se na ma
kakve vojnike i ekonomske usluge korisne silama Osovine. U glavi Spoljnopolitike koncepcije Zbora, naglasili smo da je knez Pavle svojom ravom i
neodreenom politikom, doao u takav poloaj, da je prilaenje Trojnom paktu bilo,
naalost, jedino reenje, koje bi Jugoslaviju spasio rata.
Na sednici Krunskog saveta, knez Pavle je izjavio da njemu, posle razgovora
sa Hitlerom, nije naisto da li e Nemaka, ukoliko Jugoslavija ne prie Trojnom
paktu, da ostavi Jugoslaviju na miru ili e, pak, ii ka vojnikom reenju. Tom
prilikom ministar Fran Kulovec je rekao da on pristaje i na Trojni pakt, ako tako
Jugoslavija moe da ostane van rata ak i samo mesec dana. Svoje izlaganje on je
zavrio latinskom izrekom: Qui habet tempus, habet vitam. Poto su razmotrili
politiki i vojniki poloaj Jugoslavije, svi lanovi Krunskog saveta - knez Pavle,
kraljevski namesnici Radenko Stankovi i Ivan Perovi, predsednik Vlade Dragia
Cvetkovi, potpredsednik Vlade Vlatko Maek, ministar spoljnih poslova Aleksandar
Cincar Markovi, ministar vojske Petar Pei i ministar dvora Milan Anti - glasali su
za prilaenje Trojnom paktu.615

*
Hitlerova Evropa - da se posluimo terminom koga je upotrebio u vezi
okupiranih evropskih drava britanski istoriar Arnold Tojnbi - obuhvatala je 17
drava, sa oko 260 miliona stanovnika. Ti narodi, delimino ili totalno porobljeni, bili
su Nemakoj od ogromne koristi: oni su je pomagali politiki, moralno, ekonomski i
vojniki. U najkraim crtama osvrnuemo se na nekoliko okupiranih zemalja.

ehoslovaka
ehoslovaka vlada, naputena od prijatelja i saveznika, dola je do zakljuka
615

Juki, 53-54.

da je u interesu naroda da prihvati diktat Minhena, otcepljenje Sudeta i, najzad,

okupaciju. Hitler razbija ehoslovaku dravu, jedan deo proglaava Protektoratom,
s tim to priznaje vladu u Pragu. Predsednik Republike - u koliko se je tako mogao da
nazove - Emil Haha, kome je Hitler lino pretio razaranjem Praga i raseljavanjem
milion eha, pokuao je sa svojom vladom da to vie dobije za ehoslovaki narod. U
dva maha, suoen tekim nemakim zahtevima, traio je savet od biveg predsednika
Eduarda Benea, koji se je nalazio u Londonu. Oba puta, u junu i decembra 1939.
Bene savetuje Vladi u Pragu da ostane na svom mestu. Kasniji odnosi Hahe i Benea
- poto je Haha poeo da popusta Nemcima vie nego to je Bene oekivao pretvorie se u otvoreno neprijateljstvo.
Dve najvee politike partije dobrovoljno rasputaju svoje lanstvo i osnivaju
jednu partiju pod imenom Narodna zajednica. Ova, po broju velika partija, sastavljena
od lanova svih postojeih partija, u jednom svom manifestu izjasnila se protiv
marksista, Jevreja i masona.
eka industrija je za Nemaku bila od strateke vanosti. eki radnici bili su
dobro tretirani, plaeni i hranjeni. Do avgusta 1941. oko 140.000 eha otili su
dobrovoljno na rad u Nemaku.
Oruani otpor u ehoslovakoj nije stvarno ni postojao. Krajem 1939. Nemci
su razbili nekoliko naoruanih grupa, koje su uglavnom sainjavali eki komunisti,
koji nisu izvravali nareenja Kominterne da Nemcima ne priinjavaju ma kakve
nezgode. Ubistvo efa Protektorata i efa centralne policije Rainharda Heidriha, 21.
maja 1942. moe se uzeti kao najozbiljniji akt oruanog otpora u ehoslovakoj.
Ubistvo je planirano u Engleskoj. Za ovu svrhu sputeni su padobranom etvorica
eha trenirana u Engleskoj. Jedan od ove etvorice uspeo je da baci bombu u
Hajdrihov auto. Odmazda je bila teka: 173 mukarca u selu Lidice je streljano, 198
ena i 98 dece zatvoreni su u koncentracione logore, a selo je spaljeno i preorano. Za
sledea dva meseca streljano je 1.357 eha. Odmah posle ovog ubistva prireene su
velike demonstracije protiv Benea i ehoslovakih politiara u Londonu.

Belgija
U maju 1940. nemake trupe napadaju Belgiju i Holandiju. Dve nedelje po
poetku neprijateljstva belgijske trupe su se nale na poslednjoj odbrambenoj liniji.
Izmeu fronta i mora, na malom prostoru, nalo se je oko 2 miliona ljudi, ena i dece.
Kralj Leopold i nekoliko lanova vlade, sastali su se 24. maja da donesu odluku o
buduem voenju rata. Kralj je bio za kapitulaciju, jer se je plaio katastrofalnih
posledica po narod koji e se uskoro nai u prostoru fronta. Vlada je bila protiv. Bez
pristanka Vlade Kralj nije mogao da trai kapitulaciju. Kralj je izjavio da e da potuje
Ustav, ali kao Vrhovni komandant vojske on ima pravo, kada je u pitanju vojska, da
donese kakvu on hoe odluku.
Belgijska vlada je napustila Kralja i krenula za Francusku. Kralj je zatraio

miljenje trojice ustavnih strunjaka. Oni su svoja miljenja podneli pismeno: Kralj
ima pravo da naredi vojsci da poloi oruje, samo on, kao i oficiri i vojnici, postaje
ratni zarobljenik; Kralj, kao ratni zarobljenik, nema pravo da vlada dravom; sva
upravna vlast ostaje sa legalnom Vladom, dakle, onom koja je ve bila u Francuskoj.
Leopold je naredio predaju oruja, postao ratni zarobljenik, a Vladi u Francuskoj je
poruio da on nema nameru da imenuje drugu vladu. Belgijska vlada je tri meseca
lutala po Francuskoj, ne znajui ta da radi. Najzad je otila u London, sa namerom da
nastavi rat.
Administrativni aparat ostao je u rukama Belgijanaca. Podsekretari
ministarstava produili su da vre funkcije ministara. ak su dobili izvesnu
zakonodavnu vlast. Saobraajni inovnici i zaposlenici u elektrinim centralama
morali su i dalje, prema belgijskom zakonu, da vre svoju dunost i niim ne ometaju
okupacione vlasti. Kao i u ostalim zemljama okupirane Evrope, ekonomska saradnja
Belgije i Nemake imala je vee razmere. Na primer 80 odsto belgijskog uglja
odvoeno je za Nemaku; 321.000 Belgijanaca dobrovoljno odlazi na rad u Nemaku;
82.000 belgijskih radnika radi na utvrenjima i raznim vojnim instalacijama na samoj
teritoriji Belgije.
Razne vrste otpora protiv okupatorske akcije bile su este, ali nisu imale
vanih posledica ni za Nemce, a ni za Saveznike. Prilikom povlaenja iz Belgije, iako
su nailazili na gerilske jedinice koje su dostigle broj od 45.000 boraca, Nemci nisu
imale gotovo nikakvih smetnji.

Danska
Nemake trupe su ule aprila 1940. u Dansku, gotovo bez ikakvog otpora.
Danska vlada, posle etvoroasovne diskusije, prihvatila je nemaki ultimatum. Vlada
je ostala nepromenjena. Upravna i sudska vlast, policija i vojska, ostali su u rukama
Danaca. Parlament je i dalje produio da vri izvesne kontrole, a Kralj je i dalje ostao
glava drave. Politike partije, ukljuujui komunistiku, neometano su produile da
rade svoje poslove.
Danskoj je priznat status neutralnosti. Formalni diplomatski odnosi izmeu
Berlina i Kopenhagena nisu prekidani. Nemaki administrativni personal u Danskoj,
koja je u to vreme imala 4 miliona stanovnika, brojao je 200 ljudi. Ovakav status
Danska je imala sve do avgusta 1943.
Narod je sa odobravanjem prihvatio odluku Vlade i Kralja da ostanu u zemlji i
sarauju sa neprijateljem. Velike koliine hrane izvoze se za Nemaku. Do kraja 1942
godine, 103.000 Danaca javljaju se dobrovoljno za rad u Nemaku.
Ovi, izvanredno dobri odnosi, polako se pogoravaju, tako da u septembru
1943. dolazi do otvorenog neprijateljstva: okupator proglaava opsadno stanje,
administrativnu vlast stavlja pod svoju kontrolu, rasputa parlament. Poetkom
septembra izvrene su prve smrtne presude. Istoga meseca Nemci hapse preko 2.000

policajaca. 7.000 policajaca sklanjaju se u ilegalu.

Oruani otpor se formira tek krajem 1943. i poetkom 1944. Do tada oruani
otpor, koji nikad ne uzima ozbiljnije razmere, nije imao ni moralnog, ni politikog
opravdanja za svoje postojanje: Kralj i Vlada bili su protiv oruanog otpora. Kralj je
otvoreno osudio, a narod je to prihvatio, izvesna akta sabotae. Neobina je bila
reakcija okupatora na sabotae i ubistva nemakih vojnika u toku 1944. i 1945: Nemci
su formirali teroristike grupe, koje su po ulicama i kuama ubijale javne radnike,
poznatije politiare, lekare, advokate, stavljali eksploziv po hotelima, pozoritima i
stambenim etvrtima.

Holandija
Nemake trupe su napale Holandiju 10, a ve 15. maja 1940. potpisano je
primirje. Dan pre potpisivanja primirja, kraljica Vilhemina napustila je zemlju, a
odmah za njom i Vlada. Pred odlazak, ministri su svojim zamenicima dali nalog da
vre svoje dunosti. Po nareenju Vlade, vrhovna izvrna vlast prenesena je na jednog
generala, kome je naloeno da zakljui primirje. Prema planu napravljenom 1937, a
imajui u vidu meunarodne zakone i Hake konvencije, svim dravnim inovnicima
date su pismene instrukcije ta treba da rade u sluaju neprijateljske okupacije. U maju
1943. holandska vlada u jednoj svojoj poruci poziva svoje graane da se pridravaju
tih instrukcija. U pomenutoj poruci se naglaava da dravni slubenici ne smeju raditi
nita to bi koristilo ili tetilo neprijatelju.
Prvih meseci okupacije Holanani nisu imali ozbiljnih tekoa sa okupatorom:
ratni zarobljenici su puteni svojim kuama; oskudice u hrani nije bilo; fabrike su
radile punim kapacitetom za nemaku vojsku; do avgusta 1941. 93.000 Holanana
otili su dobrovoljno na rad u Nemaku. Holandski vozni park sa svojih 30.000
slubenika bio je u slubi nemake ratne maine: ratni materijal prebacivan je do
samog fronta; oko 410.000 Holanana odvedeno je na prisilni rad u Nemaku, a oko
112.000 Jevreja u koncentracione logore.
Odnosi izmeu Holanana i okupatora polako se pogoravaju. Uvoenje
prisilnog rada, tenja za postavljanjem domaih nacional-socijalista na vanije
poloaje, meanje u unutranje poslove univerziteta, antisemitizam, vraanje bivih
ratnih zarobljenika u zarobljenike logore, pokuaji da se kontroliu lekarske
organizacije - sve ovo je nailazilo na otpor stanovnitva. Studenti poinju trajkove.
Lekari takoe poinju da praktikuju neku vrstu trajkova. Crkve pozivaju na graansku
neposlunost verne, kojima nije pretila opasnost od hapenja ili streljanja. Crkve su
organizovale pomo za Jevreje, za porodice onih koji su sluili u saveznikoj vojsci ili
onih koji su otili u ilegalu.
Oruani otpor nije uzimao velikog maha. Prema jednoj proceni nemake
policije, do juna 1944. oko 1.200 Holanana uestvovalo je u aktivnim oruanim
akcijama.

Norveka
Invazija Norveke poela je 9. aprila 1940. Dva meseca kasnije, kralj Hakon
nareuje predaju oruja i sa vladom naputa zemlju. Da bi se izbegao prekid u
obavljanju administrativnih poslova, Vrhovni sud Norveke postavlja Administrativni
komitet, iji glavni zadatak je bio da administrativne poslove zemlje zadri u rukama
Norveana, a ne Nemaca. Kralj Hakon je odobrio formiranje Administrativnog
komiteta, ali ga je podsetio da on nije isto to i vlada. Pet meseci po svom formiranju
ovaj komitet je prestao da postoji, poto vie nije mogao da sarauje sa Nemcima.
Od 150 poslanika norvekog parlamenta, 20 je napustilo Norveku, a 130
ostaju da donose odluke, ija ustavnost ne bi bila sporna. Nemci su traili da se
parlament sastane, da svrgne Kralja i da izvrnu vlast prenese sa Vlade u egzilu na
jedno drugo telo u zemlji. Parlament, poto je vie meseci izbegavao da donese traenu
odluku, najzad je pristao da takvu odluku donese. Poetkom 1942. Kvisling, ef
norveke nacional-socijalistike partije, postaje predsednik vlade. Sve do pred kraj rata
oruani otpor u Norvekoj nije uzimao vee razmere. Tek posle iskrcavanja
saveznikih trupa u Francusku, norveka rezistenca, razaranjem eleznikih linija,
oteava kretanje nemakih trupa iz Norveke ka frontu u Francuskoj. Rezistanca niim
nije doprinela osloboenju Norveke: kada je rat zavren, u Norvekoj je jo uvek bilo
350.000 nemakih vojnika, odmornih i dobro hranjenih.616

Francuska
Od 1. septembra 1939, od poetka rata u Evropi, pa do 10. maja 1940, na
Zapadnom frontu nije se dogaalo nita naroito: neprijateljske armije, nemaka s
jedne strane i francuska i britanska s druge, nisu preduzimale nita ozbiljnoga da
promene liniju fronta. 10. maja 1940. nemake armije upadaju u Holandiju i Belgiju,
zatim u Francusku. Nemake trupe su ule u Pariz 14. juna. Dva dana kasnije maral
Peten postaje predsednik Francuske vlade. Ve 17. juna Peten trai primirje, koje je
potpisano 22. juna.
Prema ugovoru o primirju, Francuska je podeljena na okupiranu i
neokupiranu. Administracija cele Francuske ostaje u rukama Petenove vlade. U
neokupiranoj teritoriji, koju su nemake trupe okupirale novembra 1943, Francuska je
u stvari bila suverena drava. Odmah po potpisivanju primirja, izvesni lanovi vlade i
parlamenta planirali su da odu u Severnu Afriku, s tim da produe rat. Najzad se
ispostavilo da je broj takvih bio neznatan: 30 poslanika i jedan senator napustili su tlo
616

Rings, Izvesni podaci za tekstove pod naslovima ehoslovaka, Belgija, Danska,

Holandija, Norveka.

Francuske; ostali su predsednik republike, predsednici parlamenta i senata, kao i svi

lanovi vlade.
U julu iste godine parlament se rasputa svojom sopstvenom odlukom i Petenu
predaje neograniena vlast. Petenova vlada u Viiju imala je mnoge elemente
diktature. Uz to je bila protiv demokratije, parlamenta, marksista i Jevreja. Vlada u
Viiju se potrudila da ukloni sa vanih poloaja aktivne protagoniste Narodnog fronta,
koji su za Petena i njegovu vladu bili glavni krivci za poraz Francuske.
Peten je radio na saradnji sa Nemcima, motivisan idejom da e Francuska i
Nemaka biti ravnopravni partneri u Novom evropskom poretku. Izvesni lanovi
njegove vlade, naroito Pjer Laval, koji je bio jedan od poznatijih politiara Francuske,
verovali su u pobedu Nemake, pa su zato i eleli saradnju sa Nemcima. Izvesni
funkcioneri Petenove administracije saraivali su sa neprijateljem, u nameri da dobiju
u vremenu i da se jednoga dana, kada se vojnika situacija promeni u korist Saveznika,
okrenu protiv Nemaca. Najzad, mnogi su bili za kolaboraciju jer su se plaili socijalne
revolucije.
Nemcima je stalo da Francusku koriste u svakom pogledu to vie, a sami su
izbegavali da uine i ono na ta su se obavezali ugovorom o primirju. Berlin nije eleo
da mu Pariz, odnosno Vii, bude ravan partner. Kad je Peten jednom prilikom ljutito
primetio Geringu da Nemaka vlada ne izvrava data obeanja, Gering je odgovorio
sa: Pa dobro, Monsieur le Marshal, ko je pobednik - mi ili vi?
Nemaka ratna industrija izvlaila je velike koristi od francuske industrije.
Francuska vlada je odobrila proizvodnju vojnike opreme za nemaku vojsku. Vlada
je, takoe, odobrila proizvodnju transportnih aviona, aviona za treniranje, avionskih
motora, pa najzad borbenih aviona, samo bez potrebnog naoruanja. Do kraja 1942.
francuska industrija aviona imala je porudbine za 3.620 aviona i 11.783 avionskih
motora. Gotovo sve lokomotive izraene u Francuskoj otile su Nemcima. Velike
koliine puaka nemaka vojska dobijala je iz Francuske. Vlada je dozvolila prodaju
Nemcima francuskih interesa u uljanim poljima Rumunije. Prvih 16 meseci okupacije,
59.000 Francuza otilo je na rad u Nemaku. Oko 845.000 Francuza radilo je
iskljuivo za Nemce, u francuskim fabrikama municije i na izgradnji utvrenja i
aerodroma na teritoriji Francuske.
Organizovanje oruanog otpora u veim razmerama poinje oktobra 1941.
posle pomenutog streljanja francuskih graana u atobrijanu. Vrhovni komandant
nemakih trupa na zapadu po prvi put u maju 1943. pominje naoruane bande. U
leto iste godine, tri godine posle potpisivanja primirja, nemaki vojni izvetaji, po prvi
put, pominju naoruane grupe organizovane na izvesnoj vojnikoj osnovi. Tek 1944.
snage otpora imaju strateku vrednost.
Do 1944. francuska rezistenca, inae slabo naoruana, ograniila se je
uglavnom na industrijsku sabotau, tampanje novina i broura, napade na one
Francuze koji su saraivali sa Nemcima, kao i na vojnike instalacije i eleznike
pruge. Za francusku rezistencu bilo je najvanije da se ujedine i organizuju u jedinice
koje e stupiti u dejstvo kada bude otvoren novi front. Kada se 1943. aktivnost snaga
otpora poveala, eril je naao za potrebno da zahteva od Degola da ovaj uini sve
to je u njegovoj moi da ovakvu aktivnost sprei. Politika britanske vlade je bila da

se snage otpora uvaju za otvaranje novog fronta.

Posle iskrcavanja saveznikih trupa, u junu 1944, francuska rezistenca, bolje
naoruana i organizovana, priinjavala je i vee gubitke nemakim trupama. Njihov
glavni zadatak bio je ruenje eleznikih linija, to je otealo kretanje nemakih trupa i
ratnog materijala. O vrednostima ovakvih akcija postoje razliita miljenja. Prema
jednom tvrenju, francuska rezistenca imala je vrednost 20 redovnih divizija. Prema
ovom istom autoru, razaranje eleznikih komunikacija imalo je poraavajui efekat
na nemake trupe. Meutim, jedan vii nemaki obavetajni oficir jedne grupe armija,
iako priznaje da su saobraajne linije u izvesnim delovima Francuske bile paralisane,
tvrdi da ovakve akcije francuskog otpora nisu imale odluujui uticaj na glavnim
ratitima.
Prema saveznikim podacima, mesec dana posle iskrcavanja saveznikih trupa
u Francuskoj, bilo je 116.215 naoruanih i 277.255 nenaoruanih pripadnika
rezistence. Prema jednoj drugoj studiji, samo dva odsto odraslog stanovnitva
Francuske uestvovalo je u borbama u leto 1944. ef obavetajne slube francuskog
otpora, pak, tvrdi da je u stvarnosti bilo samo 45.000 pravih boraca, dakle, samo
0.15 odsto odraslog stanovnitva.617

Kanalska Ostrva
Krajem juna 1940. Nemake trupe su okupirale est malih britanskih ostrva
koja su se nalazila izmeu Francuske i Engleske. U interesu civilnog stanovnitva
ostrva nisu branjena. Okupacija je trajala sve do kraja rata. Nemci su na ovim ostrvima
drali vee snage.
Neposredno pre dolaska nemake vojske, London je naredio bejlifima
(upravnicima ostrva) da ostanu na svojim poloajima i da ostrvima upravljaju to
bolje mogu, vodei rauna o interesima stanovnitva i to bez obzira da li e biti u
mogunosti da primaju uputstva od vlade Njegovog Velianstva. Krunski slubenici
da ostanu na svojim poloajima.
Na jednom ostrvu, jo pre dolaska nemakih trupa, policiji je izdato nareenje
da pokupi i preda okupatoru svo vatreno oruje i da se okupatoru stavi na znanje da
nee biti otpora.
Takoe, pre dolaska Nemake vojske, na sednici parlamenta jednog od tih
ostrva, metodistiki pastor, Don Lij, izjavio je da
moramo da se pomirimo sa tim da mi, ako Nemci odlue da
okupiraju ostrvo, ne smemo ni da pomislimo da pruamo ma kakav otpor. Mi
moemo da oekujemo teke kazne ako doe do ma kakvog otpora.

617

Rings; Staford. Izvesni podaci za tekst pod naslovom Francuska.

U avgustu 1940, bejlif Ambroz Servil, postavio je pravac u kome treba da se

kree jedna uzorna okupacija. Izmeu ostalog, on je rekao:
Neka bi ova okupacija bila uzor svetu: s jedne strane tolerantnost,
utivost i korektnost okupacionih i vojnih vlasti, a dostojanstvo, utivost i
primerno ponaanje civilnog stanovnitva, s druge strane. Striktno se
pridravamo nareenja i uredbi koje dolaze od nemakog komandanta i civilnih
vlasti.
Tako je postavljena generalna linija za sprovoenje jedne uzorne okupacije.
Osvrnuemo se na nekoliko incidenata koji su poremetili tok ove uzorne okupacije.
U martu 1941. prekinuta je Nemaka telefonska linija. Bejlif toga ostrva ovo
je nazvao aktom teke sabotae. On je rekao da je dunost svakog graanina, koji
ma ta zna o ovom aktu, da se prijavi policiji. Naglasio je da - poto bezbednost
stanovnitva kao celine treba uvati - izvrilac ovog glupog i kriminalnog akta
treba da bude kanjen. Posle jo jednog ovakvog sluaja, komisija civilnih i vojnih
vlasti zakljuila je da je izvrilac ovih dela sabotae bila jedna krava. Jedno vreme
graani su nou straarili i tako uvali nemake telefonske linije.
Prilikom jedne kafanske svae, neki ostrvljanin udario je nemakog vojnika.
Nemake vlasti su smatrale da britanski sud treba na sebe da uzme ovaj sluaj. Krivac
je kanjen jer je udario kraljevog neprijatelja.
Londonski radio pozvao je patriote u okupiranim zemljama da ispisuju
latinino slovo V (victory) kao simbol pobede. Neki graani Kanalskih Ostrva
prihvatili su ovu poruku i poeli da ispisuju ovaj simbol po zidovima i javnim
mestima. Nemci su poeli da prete. Viktor Karej, bejlif jednog ostrva, obeava
nagradu od 25 funti onome koji prokae lice odgovorno za pomenuto ispisivanje.
Posle rata, 29 ostrvskih funkcionera odlikovano je raznim odlikovanjima i
pored toga to su neki bili kritikovani i za vreme rata, a i posle rata. Viktor Karej
odlikovan je na predlog samog erila. Takoe su odlikovani i pastor Don Lil i bejlif
Ambroz Servil.618

Komunistike partije Evrope

Posle 23. avgusta 1939, kada su Ribentrop i Molotov potpisali u Moskvi pakt
o nenapadanju, komunistike partije Evrope zapoinju dvadesetomeseno flertovanje
sa Treim rajhom. Izuzetak je bila KP ehoslovake.
Posle izbijanja rata 1939. KP Francuske postaje Peta kolona, koja je aktivno
radila za korist Nemake. Jo u septembru 1939. KP u Francuskoj bila je stavljena van
618

Alan Wood and Mary Seaton Wood, Islands in Danger, Streamline Publications Limited, London,
1958. Podaci za tekst pod naslovom Kanalska Ostrva.

zakona, njeni lanovi hapeni i partijski listovi zabranjivani. Za vrlo kratko vreme
komunisti su izgubili onaj uticaj koga su zadobili kroz Narodni front; mnogi lanovi
odrekli su se partije; od 79 poslanika u parlamentu 21 naputa Partiju. Mori Torez,
sekretar KP Francuske i lan Izvrsnog komiteta Kominterne, bei iz svoje vojne
jedinice i odlazi u Moskvu. Industrijske sabotae, koje su izvravali komunisti,
uzimaju vee razmere naroito u fabrikama za proizvodnju ratnog materijala i oruja.
U fabrikama avionskih motora radnici - komunisti, udeavali su avionske motore tako
da eksplodiraju posle nekoliko sati letenja. Politika propaganda KP koristila je
Nemakoj.
Odmah po padu Pariza, a pre potpisivanja primirja, Nemci su na zahtev jednog
lana Centralnog komiteta KP dozvolili tampanje partijskog lista. Nemci su Partiji
dali 50.000 franaka. U okupiranom delu Francuske, okupatorske vlasti su pustile iz
zatvora pohapene komuniste. Dok su pre sloma Francuske komunisti sabotirali ratnu
industriju, posle sloma pozivali su radnike da nastave rad za potrebe Nemake vojske.
Vlasnike fabrika koji su odbijali da rade za potrebe Nemaca, komunisti su nazivali
saboterima.
U Belgiji, Danskoj i Norvekoj komunisti su sve dok su koristili nemakim
interesima nailazili na predusretljivost Nemaca. U Norvekoj, na planu radnikih
unija, komunisti su saraivali sa Kvislingom.619

Komunistika partija Jugoslavije

U glavi Ka svetskoj revoluciji osvrnuli smo se na stav koga su jugoslovenski
komunisti imali prema paktu Ribentrop - Molotov. U sledeim redovima,
dotaknuemo se pregovora koje su komunisti vodili sa Nemcima u martu 1943.
O ovim pregovorima pisano je jo od 1949. godine u raznim publikacijama
van Jugoslavije. Tek 1959. jugoslovenska javnost doznaje neznatnije detalje. U vie
mahova obraivani su samo izvesni delovi ovih pregovora. Najzad 1985.
jugoslovenski istoriar Mio Lekovi daje iscrpniji prikaz ovih pregovora u knjizi
Martovski pregovori 1943. Odatle uzimamo sledee podatke.
Za vreme tzv. etvrte ofanzive, opkoljen nemakim, italijanskim i etnikim
trupama, partizanski Vrhovni tab doneo je odluku da pregovara sa Nemcima. Tito je
odredio Milovana ilasa, Kou Popovia i Vladimira Velebita za ovaj posao.
Pregovori su voeni u Donjem Vakufu, Sarajevu i Zagrebu. Razmena zarobljenika bio
je jedini rezultat ovih pregovora.
Osvrnuemo se na nekoliko detalja ovih pregovora.

619

Pregovarai su traili od Nemaca da se prizna status zaraene strane.

Rings, 142-146. Izvesni podaci za tekst pod naslovom Komunistike partije Evrope.

Prihvatanjem ovog predloga partizanski zarobljenici i ranjenici bili bi tretirani prema

odredbama meunarodnih konvencija. Emisari su dokazivali da partizani nisu banda,
ve legalno postojea vojska, koja ima centralnu komandu, unutranju disciplinu,
stareinski kadar, pravo vojniko ustrojstvo, sanitetsku, pravnu i snabdevaku slubu.
Velebit je dokazivao Nemcima da su partizani imali humani odnos prema zarobljenim
okupatorskim vojnicima.
Partizanski pregovarai su zaboravili da su samo pre tri nedelje pobili u
Konjicu ceo bataljon italijanskih zarobljenih vojnika.
Mnogi leevi pobacani su u Ramu, kae ilas. Sa naim oficirima
delio sam zluradost pri pomisli sa kakvim e uasom italijanski oficiri sa mosta i
obale u Mostaru gledati Neretvu prepunu leeva svojih vojnika.620
U jednom nemakom izvetaju, u vezi ovih pregovora, nalazi se i sledee:
Oni (partizanski pregovarai) izjavljuju da se ne bore protiv hrvatske
drave, a ni u kom sluaju protiv Nemaca, ve iskljuivo protiv etnika. Oni su
spremni da sa orujem u ruci istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg mi
ukaemo, pa isto tako i protiv Engleza prilikom iskrcavanja.
U memorandumu koga su ilas, Popovi i Velebit potpisali i dali Nemcima
stoji i ovo:
3. Komanda NOV Jugoslavije smatra: a) da u datoj situaciji ne postoji
nikakav razlog da nemaki Vermaht vodi ratna dejstva protiv NOVJ, s obzirom
na situaciju, protivnika, interese jedne i druge strane. Prema tome, bilo bi u
obostranom interesu ako bi neprijateljstva bila obustavljena.
Velebit je dao izjavu Nemcima, u kojoj se, izmeu ostalog, kae i ovo:
Pod takvim okolnostima, mi nemamo vie nikakvog povoda da se
borimo protiv Nemake vojske, niti da nanosimo tete nemakim interesima u
celoj zemlji, bili oni vojne ili privredne prirode, a takoe i interesima saobraaja.
Mi ne traimo nikakvu protivuslugu. Treba nam samo dati prilike da se borimo
protiv etnika, da bi ih unitili.
U Predgovoru svoje knjige, Mio Lekovi naglaava da su martovski
pregovori bili tabu tema. Mio Lekovi se trudi da ubedi itaoce da su se
jugoslovenski istoriari ustruavali da obrauju ovu temu, za koju nisu imali
pouzdane izvore, da, na nauno prihvatljiv nain, dou do istine.
On nije ubedljiv: paljiv italac doi e do zakljuka da su pregovori stavljeni
u tabu kategoriju na zahtev samog Tita. Piscu ovih redova, poto je proitao knjigu i
ponovo Predgovor, namee se jedno pitanje: nije li Lekovi dobio dozvolu da objavi
620

Wartime, 220.

ovu knjigu tek kada je doznao da u dnevniku nemakog komandujueg generala za

NDH, Gleza von Horstenaua, nema ni pomena o martovskim pregovorima? Lekovi
naziva Horstenaua moda najvanijim akterom i krunskim svedokom. Horstenau
je, prema pisanju njegovog prijatelja Vilhema Hetla, dao izvesne detalje pregovora
koji su bili kompromitujui za partizanski Vrhovni tab. Ma koliko da je Hetl, koga
smo pominjali, bio nepouzdan svedok, Lekovi nije mogao da ne vodi rauna o
njegovom svedoanstvu. Najzad, kad je doznao da u generalovom dnevniku nema ni
pomena o pomenutim pregovorima, Lekovi je odluio, a i dobio dozvolu, da objavi
svoju knjigu. Razume se, ovo je samo pretpostavka: samo Lekovi moe da prui
pravi odgovor.621

etnici
Mesec dana po potpisu kapitulacije grupa jugoslovenskih oficira, podoficira i
redova dola je na Ravnu Goru, ogranak Suvobora. Na elu te grupe nalazio se je
generaltabni pukovnik Dragoljub Mihailovi, koji je, prema jednom svedoku,
nekoliko dana pre dolaska na Ravnu Goru rekao, izmeu ostalog, i sledee:
Ja kapitulaciju ne priznajem. iv se neu predati. Nemaka mora da
izgubi ovaj rat... iveo kralj! iveli nai saveznici Englezi!622
Tako se je na teritoriji Srbije zaeo pokret otpora pod popularnim imenom
etnici. U toku sledeih meseci, formirani su u Srbiji, naroito u zapadnoj, mnogi
etniki odredi. Mihailovi je planirao da organizuje i naorua vojsku otpora i da je
upotrebi protiv okupatora samo onda kada opta ratna situacija sazre ili u sluaju
nune odbrane.623
Posle 22. juna 1941, posle Nemakog napada na Sovjetsku Uniju, komunisti
su poeli da organizuju svoj pokret otpora, koji je odmah zapoeo napade na Nemce,
saobraajne komunikacije, domae vlasti, poreske uprave, seoske optine i arhive.
Mihailovi je posmatrao ova akta komunista, ne reagirajui. Meutim, kad je doao do
zakljuka da e komunisti da pokupe svu popularnost kod naroda624, da oni mogu da
postanu ampioni slobode625, i da on moe da izgubi uticaj u narodu626, Mihailovi
sklapa sa komunistima neku vrstu saveza i zajedno sa njima napada na nemaku
vojsku. Kada je uvideo da narod za te njihove oruane akcije plaa tekim rtvama, on
prekida sa partizanima i pomae Nedievim trupama i Nemcima da isteraju partizane
sa teritorije Srbije.
621

Lekovi, 5, 85, 90, 93, 134-135, 218. Podaci za martovske pregovore.

Knjiga o Drai, sveska I, 23-24.
623
Sergije ivanovi, eneral Mihailovi i njegovo delo, knjiga II, 63; knjiga I, 131.
624
D. V. Ljoti, Nedi i neko drugi, Naa borba, 26.4.42.
625
Knjiga o Drai, sveska I, 133.
626
ivanovi, knjiga I, 63.
622

Ovu promenu Mihailovieve taktike registrovao je Kristi Lorens, britanski

oficir koji je kao nemaki ratni zarobljenik uspeo da pobegne iz voza i da se posle
izvesnog vremena nae u drutvu pukovnika Mihailovia. Na Lorensovo pitanje zato
on zabranjuje akcije protiv nemake vojske, Mihailovi je odgovorio:
Vi ste saznali kakve je rezultate donela moja revolucija od prole jeseni.
Stotine sela je spaljeno, a teke odmazde pogodile su nae nevino stanovnitvo.
Bio je to pokolj... Ja sam odluio da vie nikada ne donesem ovakvu bedu mojoj
zemlji, sem ako rezultat ne bude totalno osloboenje.627
Mihailovi je, uglavnom, bio dosledan ovoj svojoj odluci. Njegovi
komandanti, ne samo da su izbegavali akcije protiv okupatora, ve su sa njime i
saraivali. Mihailovi je bio prvi koji je pokuao da se priblii Nemcima. U selu Divci
on se sastao sa pukovnikom Koghartom, predstavnikom nemakog zapovednika u
Srbiji. Taj sastanak, prema kazivanju pukovnika Branislava J. Pantia, koji je
prisustvovao ovim razgovorima, odran 3. decembra 1941. Mihailovi je doao sa
nizom zahteva i predloga da zajedno sa Nemcima povedu borbu protiv komunista.
Koghart je odbio da razgovara o Mihailovievim zahtevima. On je traio da
Mihailovi raspusti svoje odrede i ukljui se u opti pokret protiv komunizma. Ovi
pregovori ostali su bez rezultata. Vano je napomenuti da je Mihailovi tom prilikom
rekao Koghartu da on nije izdao nareenje da se napadnu nemake snage. etiri
dana posle ovih pregovora Nemci su pokuali da uhvate Mihailovia. Ovaj se jedva
izvukao iz obrua opkoljavanja. Pukovnik Panti je uhapen 16. decembra i poslat u
zarobljeniki logor, gde je ostao do kraja rata.628
Posle proterivanja partizana iz Srbije, mnogi Mihailovievi komandanti su se
legalizovali i postali neka vrsta Nedievih vojnih jedinica. Mihailovi je takoe bio
upoznat sa ovom reorganizacijom. Izvetaj britanskog predstavnika kod Mihailovia
svedoi u tom pravcu:
I tako je major Hadson javio da po povratku na Ravnu Goru on nije
naao ni traga od Mihailovievih ljudi, izuzev samog Mihailovia i nekoliko
oficira, poto su se svi pretvorili u Nedieve odrede.
Hadson je javio, kada je Mihailovi otiao u Crnu Goru rano idue
godine, da je njegov tab putovao bez veih tekoa, poto se je privremeno
legalizovao kao deo Poekog korpusa.
Sredinom decembra 1941, kapetan Rakovi, sada komandant
Mihailovievog Zlatiborskog korpusa, legalizovao se u aku i ostao legalan sve
dok mu Nemci nisu povukli legalitet.629

*
627

Christie Lawrence, Irregular Adventure, Faber & Faber Limited, London, 232.
Karapandi, 141-151.
629
Pregled etnike aktivnosti u Jugoslaviji, april 1941 - juni 1944. Glavni tab saveznikih vlada,
septembar 1944, take 36-37. (Ubudue: Pregled)
628

U aprilu 1942. Mihailovi se naao u Crnoj Gori, koja je sama prola kroz
sline nesree. Na dan 13. jula 1941. godine u Crnoj Gori je planuo ustanak, kao
reakcija na odluku jedne grupe crnogorskih separatista da Crnu Goru, pod
pokroviteljstvom Italije, proglase nezavisnom. Do kraja godine borbe protiv Italijana
su prestale nekom vrstom primirja, koje je bilo zadovoljavajue za obe strane.
Jo za vreme borbe protiv Italijana poele su da se ocrtavaju forme jednog
novog fronta: ravi odnosi izmeu nacionalista i komunista pretvorili su se u graanski
rat. Nacionalni odredi prave izvestan aranman sa Italijanima za zajedniku borbu
protiv partizana. Ovaj se odnos docnije pretvorio u pravu kolaboraciju.
Mi smo morali, interpretira profesor Vlajko Vlahovi crnogorske
nacionaliste, da se naemo zajedno sa okupatorom u borbi protiv najveeg
neprijatelja naeg naroda - komunista, govorili su Crnogorci. Mi okupatora ne
volimo, niti mu dobro mislimo, ali nije asno, dok s njime saraujemo, da mu
spremamo no u lea.630
Nekoliko citata Iz pregleda etnike aktivnosti ukazuju na obim i prirodu
crnogorsko-italijanske saradnje:
Po elji mojih prijatelja i naroda Crne Gore i Hercegovine, pie
pukovnik Bajo Stanii italijanskom generalu Lujiju Montastiju, ja sam se
stavio na elo ustanka za osloboenje Crne Gore i Hercegovine od
komunistikog terora.
Poto je nabrojao svoje predloge i zahteve on ovako zavrava:
Trai se od vae Ekselencije da ove obaveze budu ispunjene od obe
strane. Sa moje strane, ja Vam dajem svoju asnu re oficira da u u punoj meri
da sprovodim sve moje obaveze.
Ovaj memorandum potpisali su 36 delegata Nacionalnog komiteta i
predat je Montastiju 26. februara 1942.631
U jednom drugom memorandumu, Stanii izjavljuje:
2) Voa odreda crnogorskih nacionalista iz Podgorice i doline Zete,
pukovnik Bajo Stanii, bie lino ili preko lica odreenih od njega u stalnom
kontaktu sa tabom italijanskih trupa u Crnoj Gori, radi sklapanja sporazuma i
voenja zajednike akcije u borbi protiv komunizma.
4) Italijanske snage e odravati zakon i red u gradovima, dok e
crnogorski nacionalisti vriti istu dunost po selima. Da bi obezbedili sigurnost
komunikacionih linija, njihove sfere aktivnosti bie sporazumno odreene.632
630

Ratko Pareanin, Moja misija u Crnoj Gori, Iskra, Minhen, 1974, 141.
Pregled, take 134-137.
632
Isto, taka 138.
631

Nacionalni odredi u Crnoj Gori dobijali su od Italijana oruje, municiju, vojnu

spremu i finansijsku pomo.633

*
U srpskim krajevima koji su se nali na teritoriji NDH, obrazuju se etniki
pokreti, kao reakcija na ustake zloine. etnike akcije su bile uperene protiv ustaa,
koji su ubijali i proganjali srpsko stanovnitvo. Krajem 1941. etnici imaju jo jednog
neprijatelja - komuniste, sa kojima su u poetku mestimice vodili zajednike borbe
protiv ustaa. Suoeni sa dva neprijatelja, bez hrane, odee, oruja, etnici u
Hercegovini, Dalmaciji, Lici i okolnim krajevima trae pomo i saradnju italijanske
Druge armije. Oni tu pomo dobijaju, pod uslovom da se bore protiv partizana.
Osvrui se na etniko-italijanske odnose, oficir jugoslovenske vojske
Nedeljko Plea, koji je sa Bliskog Istoka poslat generalu Mihailoviu, kae sledee:
Tako su italijanske trupe uinile ono to su voe ustanka i narod eleli;
spreili su pokolj i dali Srbima pravo na ivot, rad i kretanje. Birajui izmeu dva
zla, Srbi ovog kraja su izabrali manje...
Zatim, Plea pie kako je Stevan Raenovi, narodni ovek sa politikom
mudrou, jo u julu 1941. poeo u ime izvesnih etnikih voa da pregovara sa
italijanskim vojnim predstavnicima. Ti pregovori zavrili su se pogodbama, koje su
koristile obema stranama.634
Osvrnuemo se u najkraim potezima na niz detalja, koji e da bace neto vie
svetla na saradnju etnika i Italijana.
etnike grupe raseljene po teritoriji NDH u poetku nisu imale veze, ne
samo izmeu sebe, ve i sa generalom Mihailoviem. Poetkom 1942. Mihailovi
dolazi u vezu s njima i polako ih stavlja pod svoju komandu.
Jedno vreme, najpoznatiji etniki prvaci u zapadnoj Jugoslaviji bili su Ilija
Trifunovi - Biranin i Dobrosav Jevevi. Trifunovi, koji je imao izvesnog udela u
puu od 27. marta 1941, posle kapitulacije doao je u Split i pod italijanskom zatitom
formira etniki tab.635 Jevevi, koji je u Jugoslaviji vie puta biran za narodnog
poslanika, bio je jedno vreme kod Italijana kao neka vrsta etnikog diplomatskog
predstavnika.
U julu 1942. Mihailovi se sastaje u Avtovcu u Hercegovini sa Biraninom i
Jeveviem. Biranina postavlja za komandanta zapadne Bosne, Like i Dalmacije, a
633

Isto, taka 143.

Neeljko B. Plea, Ratne godine 1941-1945, Kosovo Publishing Co., Columbus, Ohio, USA, 177178.
635
Pregled, taka 226.2
634

Jeveviu daje zvanje vojvode.636

O Jeveviu, koga je Mihailovi odlikovao Karaorevom zvezdom637, Plea
ima neobino laskavo miljenje:
Neumorno je krstario po italijanskoj zoni od Boke do Suaka i uspeo da
spase nebrojene srpske ivote od ustakog pokolja...On je na sve gledao srpskim
oima. Nije se zanosio ni saveznicima, ni okupatorima, ni prijateljima, ni
neprijateljima ve je vagao na nacionalnom kantaru i motrio ko e u kom
momentu vie da koristi naem narodnom interesu.638
Kada je Biranin umro u februaru 1943, ceo Split je prisustvovao pogrebu.
Srpski i hrvatski rodoljubi, stojei rame uz rame, sluali su pogrebne govore...639
etnici i italijanska vojska planirali su jednu operaciju veih razmera za
kraj 1942. U vezi ove operacije Biranin je otiao da razgovara sa Roatom,
komandantom italijanske Druge armije. Posle nekoliko dana Trifunovi i Jevevi
ponovo su posetili Roatu.640 Plea, koji pominje pripreme za ovu operaciju, kae da
se je jedan korpus pod komandom Petra Baovia, Mihailovievog bliskog saradnika i
komandanta, ukrcao u brodove na Neretvi i iskrcao se izmeu Splita i ibenika. Ja
sam, kae Plea koji je bio sa ovim korpusom, pretpostavio da je Mihailovi takoe
bio o ovome obaveten.641
Osvrui se na Petra Baovia, koga je Mihailovi, prema Pleau, na
pomenutom sastanku u Avtovcu postavio za komandanta istone Bosne i Hercegovine,
britanski izvetaji dolaze do ovog zakljuka:
Nema dokaza da je Baovi ikada preduzeo bilo kakvu antiosovinsku
delatnost. Jedan italijanski zvanian izvetaj govori o njemu kao oveku koji je
uvek pokuavao da sa nama doe u dodir i koji nikad nije uznemiravao nae
trupe.642
Na mesto preminulog Biranina, za komandanta i Dalmacije, Mihailovi
postavlja svog prijatelja i blieg saradnika dr Mladena ujovia, lana Izvrnog odbora
Nacionalnog komiteta. Kao i Biranin, ujovi formira svoj tab u Splitu.643
Pozivajui se na sastanak u Avtovcu, kao i druge okolnosti, Mateo Milaco u
svojoj knjizi zastupa miljenje da se Mihailovi potpuno slagao sa politikom Biranina
i Jevevia. On istie da proetnika literatura kategorino odbija da prizna da je
Mihailovi bio upoznat sa ovakvom politikom svojih potinjenih i da on takvu politiku
636

Plea, 144.
Pregled, taka 221.
638
Plea, 157.
639
David Martin, Ally Betrayed, New York, 1946, Prentice Hall Inc., 140.
640
Matteo Milazzo, The Chetnik Movement & The Yugoslav Resistance, The John Hopkins University
Press, Baltimore & London, 97; Pregled, taka 227.
641
Plea, 166.
642
Pregled, taka 221.
643
Radoje i ivan Kneevi, 74; Plea, 191.
637

nije odobravao.644 Pisac ovih redova proao je kroz vie izvora proetnikog
materijala, koji ovu saradnju gotovo i ne pominju. Zasluuje panju knjiga dr Ivana
Avakumovia Mihailovi prema nemakim dokumentima: Biranina, Jevevia,
ujovia on i ne pominje.
Na tzv. suenju u Beogradu Mihailovi je izjavio da je Jeveviev rad bio
veoma tetan.645 Tzv. predsednik suda navodi Mihailoviu imena 54 etnikih
komandanta, uz pitanje ko je od njih imao veze sa okupatorom. Za 26 njih
Mihailovi odgovara da su imali veze sa okupatorom, a za ostale je rekao da nisu ili da
o njima nije imao podataka.646
U Istonoj Bosni ustaki zloini, a ne Nemci, bili su razlog za formiranje
etnikog pokreta. Na ovom prostoru etnici i komunisti su ili jedno vreme zajedno,
da se krajem 1941. i poetkom 1942. raziu i otponu neprijateljstva.
Osvrnuemo se na jednu karakteristinu, mada kratkotrajnu, ali interesantnu
epizodu vezanu za majora Jezdimira Dangia. Detalji vezani za Dangia uzeti su iz
knjige Jugoslavija uoi i za vreme Drugog svetskog rata od dr oka Slijepevia.
Slijepevi se, uglavnom, sluio belekama profesora Jozefa Matla, koji je bio prisutan
razgovorima vezanim za Dangia.
Nedi, koji je pokazivao veliko interesovanje za Srbe u Bosni, pomagao je da
se uspostavi veza izmeu generala Badera i Dangia.
Nemakom predstavniku pukovniku Keviu, Dangi je dao do znanja da je
njegov pokret samo reakcija na ustaki teror, da je njegov najglavniji cilj zatita
srpskog naroda, da priznaje autoritet Nedia i da nema nameru da se bori protiv
nemake vojske. On je takoe naglasio da je spreman da se bori protiv komunista.
Dangi je izrazio gotovost da uva saobraajne komunikacije i industrijska
postrojenja, a u pogledu vojnikih zadataka, on se stavlja na raspoloenje Baderu i
Nediu. Dangi je dva puta dolazio u Beograd da razgovara sa ovom dvojicom. Po
Matlu, opti utisak o Dangiu: pristojan ovek, koji je svestan da se bori za jednu
pravednu i svetu stvar.647
Planovi Badera i Dangia nisu se realizovali. Po nareenju Berlina, a na
zahtev ustaa, nemaka policija uhapsila je Dangia 25. aprila 1942. godine. Zatim je
poslat u zarobljeniki logor.
Koliko vanosti je NDH pripisivala Dangiu i njegovim razgovorima sa
Nemcima, vidi se i po tome da su prilikom prve Dangieve posete Baderu i Nediu u
Beograd doputovali nemaki general u Zagrebu Horstenau, nemaki poslanik u
Zagrebu Kae i ustaki ministar spoljnih poslova Vrani.648
A da su i sami Nemci pridavali veliku vanost Dangiu, vidi se po tome jer je
vest o njegovom hapenju bila pomenuta u Izvetaju Generaltaba oruanih snaga
Jugoistoka, upuenom Vrhovnoj komandi. U tom izvetaju se kae:
644

Milazzo, 94.
Izdajnik i ratni zloinac Draa Mihailovi pred sudom, Beograd, 1946, 171.
646
Isto, 283-287.
647
Slijepevi, 385-391.
648
Milazzo, 66.
645

4. Major Dangi, voa jedne nacionalistike srpske bande, koji nije

vodio borbu protiv Nemaca, ve protiv Hrvata, uhvaen je na srpskoj teritoriji i
odveden u zarobljenitvo u Nemaku.649

*
Krajem 1942. godine nemaka Vrhovna komanda poela je da rauna sa
moguim iskrcavanjem saveznikih trupa na jadransku obalu. To miljenje imali su i
Mihailovi i Tito. Svi su oni u tom pravcu inili izvesne pripreme. Nemaka Vrhovna
komanda videla je u etnicima i partizanima ozbiljnu opasnost po nemake trupe, u
sluaju saveznikog iskrcavanja, i zato donosi odluku da oba pokreta otpora uniti.
Operacija Vajs, koja poinje 20. januara 1943, bila je uperena protiv partizanskih
snaga u prostoru Zapadne Bosne i Hercegovine. U ovu operaciju bile su ukljuene i
italijanske trupe. Nemci su traili od Italijana da razoruaju etnike jedinice, s tim da
vojnike dunosti, koje su etnici vrili, preduzmu Italijani. General Roata, ne samo da
nije pristao da prihvati nemaki zahtev, ve je odluio da etnike upotrebi u ovoj
operaciji. etniki komandanti - sa Mihailovievim pristankom - prihvatili su Roatin
zahtev.650 U toku operacija Nemci su ponovo zahtevali razoruanje etnika.
S obzirom na opasnost koju krije u sebi Mihailoviev pokret, ja sam
naredio da se unite sve njegove pristalice na podruju okupiranom od mojih
trupa.651
Italijani se kolebaju, ali ne odustaju da i dalje, za vreme trajanja ove operacije,
pomau i koriste etnike,652 na ijem sektoru, u prostoru Neretve, partizani uspevaju da
probiju obru opkoljavanja.
Nemci ne odustaju od namere da unite etnike i partizane. U okviru operacije
varc, oni u maju 1943. hapse komandanta crnogorskih etnika Pavla uriia i
alju ga u zarobljeniki logor. Uhapsili su i etnikog prvaka Voju Lukaevia, ali su
ga pustili na zahtev Italijana. Italijani su esto obavetavali etnike, ako bi saznali za
protivetnike namere nemakih trupa.653 Najzad, poetkom juna 1943, na zahtev
Musolinija, Druga armija zvanino prestaje da pomae etnike. Jevevia stavlja u
kuni pritvor.654 Poloaj vojvode Momila ujia, komandanta Dinarske divizije,
pogorava se kad novi komandant Druge armije Roboti obeava nemakom generalu
Leru da e postepeno njega, ujia, da razorua. Krajem avgusta 1943. uji je jedva
uspeo da izbegne hapenje.655
U Srbiji Nemci su nizom vojnikih mera ili za tim da etniki pokret
649

Krakov, knjiga II, 144.

Milazzo, 113-116.
651
Avakumovi, 112.
652
Milazzo, 120.
653
Isto, 144-145.
654
Isto, 148.
655
Isto, 150,157.
650

onesposobe za ma kakve ozbiljne akcije u sluaju saveznikog iskrcavanja na

Balkan.656 U Srbiji etnici su u defanzivi.

*
Krajem 1943. Nemci i etnici postepeno se pribliavaju jedni drugima. Posle
kapitulacije Italije i posle zakljuka nemake Vrhovne komande da jadranskoj obali ne
preti vie opasnost od saveznikog iskrcavanja, Nemci prihvataju saradnju raznih
etnikih grupa, koje, suoene sve veim partizanskim odredima, nisu vie raunale na
pomo Saveznika.
Kae, nemaki poslanik u Zagrebu, dolazi do zakljuka da sa etnicima treba
biti elastian, poto oni vie ne predstavljaju opasnost za Nemce i Pavelia.657
uji poinje da sarauje sa Nemcima, koji su opozvali svoje ranije naredbe
za njegovo hapenje. ujievi etnici primili su na sebe da uvaju eleznike linije. U
Istonoj i Zapadnoj Bosni izvesne etnike grupe produuju saradnju sa Nemcima.
Nemci putaju iz zarobljenikog logora Pavla uriia, koji reorganizuje etnike
snage Crne Gore i ostaje u tesnoj saradnji sa Nemcima, Nediem658 i Srpskim
dobrovoljakim korpusom, ijem komandantu, Kosti Muickom, postaje pomonik.659
U Srbiji vie etnikih komandanata, ukljuivi Nikolu Kalabia, jednog od
najpoznatijih Mihailovievih komandanata, potpisuju sa Nemcima ugovore o
uzajamnom pomaganju. Neki od ovih komandanata pristaju da se stave pod nemaku
komandu u operacijama protiv partizana.660
Stav Mihailovia prema britanskim zahtevima da u jesen 1943. preduzme
vojnike akcije protiv okupatora i saobraajnih komunikacija sumiraju Radoje i ivan
Kneevi ovako:
Svi napori britanske Vrhovne komande u Kairu da upali Srbiju, koju su
bile pritisle 6 nemakih i 4 bugarske divizije, ostali su bez uspeha. Jugoslovenska
vlada i Mihailovi nisu to hteli da uine ni za ivu glavu i ponovo izloe Srbiju
kasapljenju, koje je preivela u jesen 1941.
Braa Kneevii se pozivaju na Mihailoviev protest od 27. septembra
1943. u kome se kae:
Od svih porobljenih naroda Evrope, jedino se od naeg naroda zahteva
da vodi krvave borbe, iako su saveznike trupe jo uvek daleko od naih
obala.661

656

Avakumovi, 121-130, 134-137.

Milazzo, 163.
658
Isto, 164-165.
659
Kosti, 134-139.
660
Milazzo, 165-166.
661
Radoje i ivan Kneevi, 233.
657

U toku 1944. i 1945. uglavnom svi etniki komandanti su saraivali sa

nemakom vojskom ili su izbegavali ma kakve borbe sa njom. U Srbiji, iako je dolo
do manjih sukoba sa Nemcima, etniki i Srpski dobrovoljaki korpus, uz saradnju
Nemaca, spreavaju u prolee 1944. ulazak jakih partizanskih snaga u Srbiju.662 Pavle
urii u zimu 1944. naputa Crnu Goru, koristei povlaenje Nemaca i uvek u
dobrim odnosima sa njima. Nemci su ak avionima i bolnikim kolima prenosili teko
ranjene etnike.663 Ljoti je poruivao uriiu da ide sa svojim etnicima u Sloveniju.
urii se je predomiljao. Meutim, kada se definitivno raziao sa Mihailoviem, on
je reio da ide za Sloveniju. Ali ve je bilo kasno; u prvoj polovini aprila 1945. jake
ustake snage nanose teke gubitke njegovim jedinicama, njega zarobljavaju i ubijaju.
Momilo uji je uspeo da se probije do Slovenije. Na zauzimanje Ljotia, Nemci su
dali pristanak da njegova Dinarska divizija doe u Sloveniju.664

Nepoznavanje i strah od goreg

Iz ovog letiminog pregleda uspona Treeg rajha - iz koga su izostavljeni
elementi vezani za unutranju nemaku stvarnost, kao to su: linost Hitlerova,
Versajske odluke, teka ekonomska situacija Vajmarske republike, politika, moralna i
duhovna stremljenja toga vremena, psiha i istorijska iskustva nemakog naroda,
nesposobnost demokratskih partija Vajmarske republike - namee se zakljuak da se je
do kraja 1940. godine Hitler igrao Evropom kao sa testom, kome je davao oblik kakav
je hteo.
Ko sve sa Hitlerom nije pregovarao! Ko sve nije bio suoen sa Hitlerovim
predlozima, zahtevima i manipulacijama: Katolika i Protestantska crkva, Olimpijski
komitet, Francuska, Engleska, SSSR, Poljska, Italija, Maarska, Jugoslavija, cionisti,
komunistike partije, meunarodna bankarska i industrijska preduzea, itd. Iz ovih
ovde pomenutih i nepomenutih transakcija, Nemaka je izvlaila velike ekonomske,
politike, moralne i vojnike koristi.
Hitler nije krio svoje spoljnopolitike namere. U svojoj knjizi Mein Kampf, on
je nagovestio da e Versajski diktat, kako je Versajski mir popularno nazivan u
Nemakoj, biti pogaen; sa Francuskom, smrtnim neprijateljem, doi e obraun;
Lebensraum bie proiren ka istoku; sve teritorije gde Nemci ive, kao u Austriji,
ehoslovakoj, Dancingu, bie pripojene Treem rajhu. U tom pravcu su i pravljene
vojnike pripreme. To nije bila tajna, ali Evropa nije nita preduzimala da to sprei.
Nije postojao kolektivni napor evropskih drava da se spree Hitlerove
teritorijalne ekspanzije. Evropski dravnici toga vremena, koji su se nali na kljunim
poloajima, nisu uspeli da na vreme prozru Hitlerove krajnje namere. Tam ahtman u
662

Ratko Obradovi, Izvodi iz jednog neobjavljenog dnevnika, Zapisi iz doborovoljake borbe, 1,

25-42.
663
Pareanin, Moja misija, 81-90.
664
Kosti, 185, 187-188.

knjizi Lani rat, u kojoj analizira zatije na Zapadnom frontu od septembra 1939. do
maja 1940, osvre se ovako na nesposobnost najodgovornijih:
To je bilo vreme kada su u demokratskim zemljama mali ljudi sa
velikim odgovornostima prouzrokovali nesree koje su pogodile milione ljudskih
ivota. To je bilo vreme kada su politiari i generali na svim stranama bili
nesposobni da se suprotstave silama koje je rat prouzrokovao.665
U jednom osvrtu na knjigu koja se bavi ivotom i radom Vinstona erila,
magazin Time daje ovako miljenje:
Prema erilovom raunanju, etiri puta se je Hitler mogao zaustaviti
otrim merama i to bez ijednog metka; etiri puta su britanski lideri, zajedno sa
njihovim kolegama iz Francuske, pogreno tumaili, namerno ili nenamerno, ono
to je bilo oigledno: Hitler je bio gladan i eleo je da Evropu ima za ruak. Da je
nemaka obavetajna sluba nameravala da na kljune poloaje u Londonu
postavi svoje agente, ne bi bila u mogunosti da postavi bolje od, da navedemo
samo dvojicu, Stanlija Baldvina i njegovog naslednika Nevila emberlena.
Nijedan nacistiki agent ne bi se usudio tako da potkopa vojnike i diplomatske
pozicije Engleske, kao to su to uradila ova dva nespretna oveka.666
U jednoj brouri pisanoj krajem 1940, Ljoti se ovako obraa svojim
kritiarima:
U tome je upravo i srea Hitlerova bila, to su takvi protivnici njegovi
upravljali ehoslovakom, Poljskom, Norvekom, Holandijom, Belgijom,
Francuskom i Engleskom. Zato to je imao tako pametne i dalekovide
protivnike kao to ste vi, Hitler je dobio tolike evropske zemlje i narode pod
svoju vlast.667
Nepoznavanje Hitlera i strah od gorega bili su, pored politikih i ekonomskih,
momenti kojima se moe da objasni stav evropskih dravnika prema Hitleru.
Danas je lako redati proputene mere koje su mogle da ukoe Hitlera. Hitler je
bio nepoznata koliina i pored toga to je pisao o svojim namerama. Zato su
emberlen i Daladje postupili kao dva nespretna oveka. Zato je i Lojd Dord,
predsednik britanske vlade za vreme Prvog svetskog rata i jedan od delegata na
Konferenciji mira u Versaju, mogao da kae, posle jedne posete Hitleru - a poto je
video velike ekonomske promene u Nemakoj - da je Hitler veliki ovek.668 Za
Bernarda oa Hitler je izvanredan propovednik svega to je ispravno i dobro u
torizmu.669 (Torizam, konzervativna shvatanja engleskog naroda - Primedba M. P.)
665

Shachtman, XII.
Time, 31. oktobar 1988., str. 87.
667
Vidi Spoljno-politike koncepcije Zbora (Glava 4), napomena 46.
668
Shirer, 232.
669
Time, 6. juni 1988.
666

Poznati ameriki avijatiar arls Lindberg, jedan od uticajnih zagovornika amerikog

izolacionizma, prima od Hitlera visoko odlikovanje. Londonski Times pomenuti
Hitlerov govor od 21. maja 1935. naziva razuman i poten. Jugoslovenska
enciklopedija Sveznanje tampana 1937. daje vie komplimenata Hitleru.670 Ni sastanci
sa Hitlerom u septembru 1938. ne otvaraju oi emberlenu, pa on, uprkos svemu,
govori o postignutom asnom miru i prorie da e ova generacija iveti u miru.
Ali i strah od rata spreavao je tadanje dravnike u preduzimanju otrih mera
prema Hitleru. Videli smo kako se za vreme rajnske krize francuska Vrhovna komanda
plaila da intervenie, jer je mogla da bude suoena sa nepredvienim rizikom. I to
tada kada je Francuska bila vojniki nadmonija. Jedan od razloga za poputanje u
Minhenu septembra 1938. bio je strah da e Nemaka avijacija bombardovati Pariz i
London. U oba sluaja - a to se danas zna - strah je bio neosnovan. Slino je sa
Jugoslavijom. Krunski savet sa knezom Pavlom na elu prihvatio je Trojni pakt jer su
se plaili Nemake vojnike intervencije. Ishod rata sa Jugoslavijom donekle je
opravdavao takav strah.
Sve u svemu, strah od goreg, strah od krvi i ruenja, bili su najvaniji faktori
koji su uobliavali ponaanje i ivot okupirane Evrope.
Na ove momente osvrnuemo se u sledeem poglavlju.

670

Sveznanje, 1475.

15. GLAS RAZUMA

Vei deo sledeeg teksta bie posveen letiminom osvrtu na najvanije

momente koje smo dodirivali i obraivali.
Dr Mladen Stefanovi, zaposlen u Arhivi Centralnog Komiteta Saveza
Komunista Jugoslavije, stavio se svesno u slubu organizovane komunistike
propagande. Pisac knjige o Zboru i Ljotiu prihvatio se je posla a) da kompromituje
Zbor i Ljotia i b) da uvelia rad i delo KP Jugoslavije.
a) Kao i svi oni koji hoe da manipuliu javnim mnenjem, tako i Stefanovi
misli da su parole i sline krilatice najbolje propagandno oruje: na primer, stotinama
puta je upotrebio re faista, nacista, izdajnik, kvisling. Uz to, on podmee neistine i
poluistine, ini mahinacije koje se granie sa falsifikatom.
Stefanovi tvrdi da je Zbor bio predstavnik najekstremnije politike
reakcije, da u prvi red stavlja totalitet nacije i drave, da je za diktaturu, da je bio za
Hitlerov novi poredak, da je bio agentura nacistike Nemake, da se za vreme
okupacije bezrezervno stavio u slubu nemakog okupatora, i da je autoritet voe
Ljotia izgraivan religijskim motivima. Ovo su bile centralne teme Stefanovieve
knjige. Impresivna je koliina literature koju je Stefanovi pri pisanju ove knjige imao
na raspoloenju. Impresivna je i neobjektivnost sa kojom je on ovu literaturu
upotrebljavao.
b) U KP Stefanovi vidi pozitivnu reakciju na politike programe Zbora i
ostalih graanskih partija. Baratanjem raznim parolama Stefanovi pokuava da KP
predstavi kao pokret koji je radio na okupljanju masa u antifaistiki front i
protivratni front - front narodne slobode, a za vreme okupacije kao Narodnooslobodilaki pokret, koji je, po njemu, jedini i stvarni predstavnik oslobodilakih i
socijalno-revolucionarnih tenji naroda. On nas obasipa poznatim krilaticama:
komunisti i drugi napredni ljudi, napredna javnost, iveo meunarodni front
slobode, napredni intelektualci, napredni demokratski elementi, napredni
studentski pokret, predvodnici revolucionarnih masa, demokratske snage. Na
poslednjoj strani njegove knjige nalaze se i ove apoteozne rei, koje kao da
nagovetavaju kraj jednog i poetak novog komunistikog doba:
Ali sve vee jaanje i bre napredovanje Narodnooslobodilake vojske
Jugoslavije u 1944. godini onemoguili su sprovoenje mranog plana domaih
izdajnika.671

671

Stefanovi, 333.

*
Pitamo Stefanovia: Kakav su plan realizovali ovi njegovi napredni i
demokratski predstavnici socijalno-revolucionarnih tenji? Po rezultatima dolazimo do
zakljuka kakve su vrednosti imale njihove teorije i planovi. Danas, a posle vladavine
terora nove klase, posle krvavog porobljavanja ljudskog uma, posle Golog Otoka i
Briona, zaduivanja, besmislene industrijalizacije, glomazne i neodgovorne
birokratije, nacionalnih sukoba - kada je u Jugoslaviji ceo administrativni, politiki,
drutveni i ekonomski sistem u otkazu, nije teko govoriti o vrednostima plana koga je
KP provodila za proteklih 45 godina. Iako takve oigledne stvari nema smisla ni
dokazivati, osvrnuemo se na izjave trojice komunistikih prvoboraca.
Na kraju svoje knjige Korjen, stablo, pavetina Gojko Nikoli ovako prikazuje
poraz Komunistike partije:
Ljudi tvore svoju istoriju, ree Karlo. Pa u tome saznanju je i jedan od
korijena moje nevolje. Ako je oni tvore, znai da mogu ovako i onako. Mogu da
biraju. Mogu da izaberu razumnije, ljudskije i pravednije puteve. Zato ne tako?
Moemo i drukije. Zato neemo drukije? To se u muci pitam.672 (Naglasio
Nikoli)
Milovan ilas otvorenije priznaje da je izabrao pogrean put:
Sa shvatanjima koja danas imam, ja ne bih mogao da radim kao to sam
radio. Nadajmo se da nee biti ideolokih revolucija, iako imaju korene u
idealizmu i idealistima.673
Svetozar Vukmanovi Tempo, na pitanje ta radi, ovako odgovara:
Piem. Piem memoare. I plaem. Ne preostaje mi nita drugo, nego da
ovako star plaem nad sudbinom nae revolucije. Prisetim se zato je u ratu
stotine hiljada mladih ljudi dalo svoje ivote. Je li za ovo da nam radnici, pred
vratima Skuptine Jugoslavije, suznih oiju trae hleb? Ne. Nismo se zato
borili!674
Radnici suznih oiju trae hleb! Kakvo patetino priznanje poraza! Do poraza
je moralo da doe, jer Tempo i njegovi drugovi nisu izabrali, da upotrebimo Nikolia,
razumnije, ljudskije i pravednije puteve na putu ka vlasti. Ali komunizam nije ni
sposoban da prihvati takve puteve. Nema bezumnijeg, neljudskijeg i nepravednijeg
sistema od onog sprovedenog u SSSR. Nikoli, ilas, Tempo i njihovi politiki
drugovi nisu hteli, nisu smeli ili nisu bili sposobni da shvate tu istinu pred rat i za
vreme rata. A kad su saznali i priznali tu istinu bilo je kasno: Jugoslavija je ve
672

Nikoli, 667.
Wartime, 450.
674
NIN, Beograd, 24. juli, 1988.
673

preplatila svoj danak.

*
Od poetka svog postojanja Zbor i Ljoti su ukazivali na te bezumne,
neljudske i nepravedne komponente boljevizma. Zbor je takoe neprestano ukazivao
na planove Moskve, koji su trebali da vode ka svetskoj revoluciji i boljevizaciji
Evrope. Podsetiemo itaoce na nekoliko Ljotievih misli:
Vladavina klase nije nita drugo nego najgora vrsta diktature, kae
Ljoti 1936. godine.
Zaboravljate da je vaa (komunistika) legenda umorila glau 20 puta
vie ljudi, ena i dece za dvadeset godina vaeg bitisanja, nego to je nerodica ili
bezduje pomorilo glau za hiljadu godina vladavine Rusijom ruskih i tatarskih
samodraca. (1937.)
Jednom reju, to je zemlja koja ivi pod terorom kakav se u Evropi ne
moe zamisliti i oskudici koja u Evropi izgleda neverovatna. (Oktobar, 1939.)
Nigde ni jedna zemlja nije izmislila takve mere za spreavanje da istina
prodre u nju iz inostranstva ili iz nje u inostranstvo. (Jesen, 1940.)
Ne moe ti (srpski narode) Sovjetija doneti slobodu. Jer ona je
zasnovana i postojala 24 godina samo na najcrnjem politikom, ekonomskom i
socijalnom ropstvu 150-milionitog ruskog naroda. (Juli, 1941.)
(komunizam je) bezobzirno gnjeenje narodnog, organskog,
socijalnog, politikog i duhovnog bia... unitenje svake organske slobode,
ekonomske, socijalne, politike i duhovne... (Poetak 1945.)675
Slinim se renikom danas govori u Jugoslaviji. A pre pedeset godina, zbog
ovakvog renika komunisti su Ljotia proglasili faistom i izdajnikom.
Za vreme okupacije lanovi Zbora su bili prvi koji su ukazali na namere KP i
opasnosti koje e doneti komunistika revolucija. Kada je u avgustu i septembru 1941.
revolucija poela da uzima maha, lanovi Zbora su bili prvi koji su poeli da
organizuju u okviru Nedieve vlade efikasne vojne jedinice, koje su trebale da spree
tu revoluciju. Oni su bili i inspiratori antikomunistikog nacionalnog fronta, fronta
dobrovoljaca, etnika i drugih Nedievih oruanih odreda koji e, uz pomo Nemaca,
izbaciti partizane iz Srbije.
U Srbiji komunisti su bili poraeni, ne samo vojniki, ve i politiki:
antikomunizam kome su dobrovoljci davali snagu i oblik uzima maha i postaje
ozbiljna smetnja komunistikim planovima. etniki pokret van Srbije, naroito u
Istonoj Bosni i Crnoj Gori dobijaju moralnu i politiku pomo od antikomunista iz
Srbije.
675

Vidi: Glavu 5, napomene 42, 43, 44, 52; Glavu 7, napomena 19.

*
Termini Narodnooslobodilaka vojska i Narodnooslobodilaki pokret su veto
skovane parole koje je KP u svojoj propagandi veto koristila, a da ih kasnije izvesni
jugoslovenski istoriari veto ustolie kao istorijske istine.
Osloboenje zemlje od Nemaca nije bio primarni cilj partizanskom vodstvu.
Oni su najpre spremali tzv. narodni ustanak u Srbiji, ne sa namerom da oslobaaju
Srbiju, ve da brane od Nemaca ugroeni SSSR, a u isto vreme da utru sebi put ka
vlasti. Njihove namere su bile drutveno-revolucionarne. Partizani ubijaju dva
andarma, koji su vrili svoju dunost predvienu i jugoslovenskim i meunarodnim
zakonima. I ovo veliko delo komunisti nazivaju poetkom oslobodilake borbe i
stavljaju ga u kalendar velikih praznika. Ovaj najvaniji socijalno-revolucionarni
momenat komunisti su prikrivali i od naroda i od meunarodne javnosti.
Partizani su izbegavali da se bore protiv Nemaca. Borbe sa nemakim trupama
oni su prihvatali samo onda kada nisu imali drugih izlaza. Do tzv. sedam ofanziva
dolo je, ne voljom partizana, ve voljom Nemaca. Od jeseni 1944. partizanima se
ukazuje izvanredna prilika da napadima oteavaju povlaenje nemakih trupa. Oni to
ne ine, ve sve svoje snage usmeravaju protiv domaih protivnika. Nemci su se
povlaili kroz Jugoslaviju bez veih tekoa. Jedinu bitku koju je NOV, uz velike
gubitke, moda dobila, je bitka za Sremski front, koga su Nemake trupe drale pet
meseci i pored tzv. partizanskih armija kojima se ponosi komunistika propaganda.
Srbiju su u jesen 1944 godine zauzeli zahvaljujui sovjetskim, bugarskim armijama,
Arnautima i jedinicama koje, uglavnom, nisu sainjavali Srbi iz Srbije.
Da bi postigli svoj cilj, komunisti nisu vodili rauna o rtvama koje je narod
podnosio. Oni su izazivali Nemce na represalije, jer su raunali da e ugroeno
stanovnitvo stupiti u partizanske redove. Okupator je tako nesvesno postao njihova,
partizanska regrutna komisija. Treba se setiti samo Kraljeva i Kragujevca: komunisti
i njihovi tadanji saveznici etnici su krivi za prolivenu krv u ovim varoima. eril i
Ruzvelt su ruili nae gradove na zahtev Vrhovnog taba tzv. Narodno-oslobodilake
vojske.
Komunistika partija je precizno znala ta joj je cilj. Ona je uporno, i pored
velikih rtava, ila ka tom cilju: dravi po uzoru SSSR-a. Zahvaljujui toj upornosti i
svojim monim prijateljima iz Moskve, kao i raznim korisnim budalama, koje su
sedele u Londonu, Vaingtonu, kao i u Jugoslaviji, KP je stvorila boljeviku dravu.

*
Zbor i Ljoti nisu imali potrebe da prihvataju ma kakav tui novi poredak,
koji im se implicira. Zbor, koji je doao kao reakcija na nepravde i nevolje koje su
prouzrokovali partijski reimi nereda i neodgovornosti, imao je politiki program, koji

nije pruao nita manje pravde i slobode, nego najdemokratskiji sistemi Evrope i
Amerike.
JNP Zbor je bio: za Jugoslaviju, u kojoj bi bilo pravde i slobode za sve, bez
obzira na verske i plemenske razlike; za Kralja, ne tiranina i ne lutku, ve domaina;
za staleki parlament, biran odozdo tajnim glasanjem, a ne dekretom upravnih vlasti,
za parlament koji bi donosio zakone i vrio kontrolu nad dravnom upravom; za
podelu vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku; za slobodu tampe i javne rei.
Zbor je bio protiv diktature, totalitarizma i jednopartijskog sistema. Za Zbor su
sve vere bile bitne vrednosti kojima se omoguuje nesmetan razvitak.
Prema zborakom kriterijumu, najbolji ljudi uma i karaktera mogu sudelovati
u optim poslovima drave. Ovo poslednje je za Ljotia osnovni zakon Otadbine.
Ljoti je u stalnom sukobu sa individualistikim, materijalistikim shvatanjima i
hristoborstvom, koji su, prema njegovom miljenju, iznedrili Staljina, Musolinija i
Hitlera.

*
Prilaz Zbora spoljnopolitikim problemima Jugoslavije saet je u formuli:
sauvati slobodu, a izbei rat. To svakako nije bilo lako, jer je pred rat Jugoslavija
ostala potpuno usamljena, a okruena neprijateljima. Uz to Jugoslavija je bila vojniki
nespremna, politiki razjedinjena, a nacionalno razbijena. Da bi se Jugoslavija ojaala,
Ljoti, koji je uglavnom formulisao spoljnopolitike koncepcije Zbora, predlae: a.
unutranje i b. spoljnopolitike mere.
a) Uveriti politiare da raspuste stranke i obrazuju zajedniki nacionalni
pokret; formirati operativnu vojsku od Srba i nacionalnih Hrvata i Slovenaca; rasturiti
Seljaku zatitu u Hrvatskoj; poeti sa ozbiljnim socijalnim i ekonomskim reformama;
sprovesti najstroije mere protiv komunista.
b) Raditi na ujedinjenju i neutralnosti Balkana. Grku nagovoriti da se odrekne
britanskih garancija, te tako ukloniti jedan od najvanijih razloga za Nemaku invaziju
Balkana.
Ukoliko bi se Grka odrekla britanskih garancija, raditi na tome da Berlin
pokua da privoli Italiju da prestane sa invazijom Grke. Ukoliko Nemaka na to ne bi
pristala, Jugoslavija bi bila na strani Grke. Pridobiti Bugarsku ustupanjem izvesnih
graninih srezova sa bugarskom veinom. Preduzeti izvesna obezbeenja prema
Turskoj, da ova ne bi napala Bugarsku.
Smatramo za potrebno da na ovom mestu ponovimo Ljotia:
Mi smo hteli prvo da nam zemlja bude iznutra jaka. Mislim da je to
prvi i najbolji nain da se ouvamo od Nemaca. (podvukao M. P.)


poruuje:

Knezu Pavlu koji nije vodio rauna o njegovim predlozima, Ljoti

Na slom nee za sobom imati oreol kosovski: propaemo kao

kukaviki narod, propau dostojnom nae bedne dananjice.676 (podvukao M.
P.)

*
Osvremo se na nekoliko detalja koji bacaju vie svetla na spoljnopolitike
koncepcije Zbora:
Sve do 27. marta 1941, nema dokaza da je Nemaka imala teritorijalnih
aspiracija prema Jugoslaviji. Vie puta je spreila Italiju od napada na Jugoslaviju. Pu
od 27. marta 1941. promenio je ovakav nemaki stav.
Zbor nije spremao pu u korist Nemake, niti je od Nemake dobijao ma
kakvu finansijsku pomo. Ljoti se nikada nije izjasnio kao nacista ili faista. To su za
njega, svesni i sami da je to samo jedna razorna etiketa, tvrdili protivnici. Ljoti je to
uvek odbijao. Mnogi koji su znali Ljotia, bez obzira da li su ga voleli ili ne, priznavali
su mu politiku hrabrost i integritet: ono to je mislio, to je i govorio. Ne treba
zaboraviti da je pojava Zbora bila kad u Evropi imati simpatija prema Hitleru nije bio
greh, jer Hitler tada jo nije poinio svoje grehove. Ljoti nigde to nije radio. Da je
imao ikakve simpatije prema hitlerizmu i faizmu, Ljoti bi to jasno i glasno rekao,
kao to je sve, za to je bio, javno iznosio i zastupao.
Neposredno pred dvadesetsedmomartovski pu, preko vladike Nikolaja
Velimirovia, general Simovi pokuava da sazna za Ljotievo miljenje o ondanjoj
spoljno-politikoj situaciji. A kada je pu izvren, on poziva Ljotia u njegovu vladu,
to Ljoti odbija. Ova dva detalja pokazuju da su ak i izvrioci pua raunali na
Ljotievu politiku mudrost, priznajui Ljotiu i Zboru rodoljublje. Puistika vlada
nareuje da se lanovi Zbora, koje je pohapsila vlada Dragie Cvetkovia, puste na
slobodu.
Pred izbijanje rata, vostvo Zbora alje svojim lanovima ve pomenute
direktive:
1. Vi, koji budete u pozadini, da organizujete omladinske radne ete za
pomone policijske i vojne slube za hvatanje sumnjivih lica, onih koji ire
paniku, i padobrance.
2. Vi, koji budete na frontu, da vrite svoju dunost...677 (podvukao M.
P.)
Zbor nije nikad zagovarao savez sa Nemcima. Kada je pakt bio potpisan,
bio je za njegovo potovanje, jer je bilo oigledno da nepotovanje Pakta, znai rat.
676
677

Vidi: Glavu 4, napomene 47, 48.

Vidi: Glavu 4, napomenu 7.

Zbor nikada nije imao neprijateljski stav prema Engleskoj, Francuskoj i Americi.
Zbor niim nije doprineo slomu Jugoslavije, niti neprijateljskim dravama
davao ma kakve politike i moralne podrke.

*
Najvei greh koji se pripisuje Zboru i Ljotiu je njihova saradnja sa Nemcima
za vreme okupacije.
Osvrnimo se i na to doba.
U avgustu 1941. etniki komandant Jezdimir Dangi alje iz Bosne pismo
Komesarskoj upravi u Beogradu, u kome se nalaze i ove rei:
Dajte nam hleba! Primite nau neja! Sirotica Bosna zove!678
Pokuajmo da se otrgnemo od bola koga ove rei priinjavaju i da hladno i
precizno analiziramo poloaj Srbije, kojoj je ovaj poziv zaista upuen.
Poruen Beograd. Rasparana Jugoslavija. Neprijatelji svuda naokolo: Nemci,
Italijani, Maari, ustae, Bugari, Arnauti. Teka ekonomska situacija, okupacioni
trokovi, neredovan saobraaj, neregulisane plate i penzije, 250.000 najboljih odlaze u
ratno zarobljenitvo, porueni lini planovi i nade, skren ponos, bol i suze, nedostatak
politike i nacionalne orijentacije, strah od sutra. A onda stotine hiljada izbeglica,
ugroeni od ustaa, ostavljaju svoja ognjita i svoje mrtve i trae sklonita. Svakim
proteklim satom ovaj tragini scenario postaje jo crnji.
Da bi se ova aa emera dopunila i prelila, Josip Broz, poslunik Moskve,
sprema pobunu protiv okupatora, ne u odbranu Srbije, ve u odbranu SSSR-a, ne
hajei za rtve koje e Srbiji da priini. Brozu se prikljuuje, najpre kao posmatra, a
kasnije kao i aktivni partner, jugoslovenski pukovnik Dragoljub Mihailovi, koji se je,
kao oficir, zakleo da e tititi i potovati zakone Kraljevine Jugoslavije i meunarodne
zakone na koje se Jugoslavija obavezala. Mihailovi, kao generaltabni oficir, morao
je da bude upoznat sa vojnikom i politikom situacijom, ne samo u Jugoslaviji, ve u
celoj okupiranoj Evropi; on je zacelo znao da je KP bila u Jugoslaviji zakonom
zabranjena; on je morao da zna za planove komunistikih partija; najzad, kao
generaltabni oficir, on je morao da pretpostavi kakav moe da bude ishod borbe
ustanika i Vermahta, koji je, u to vreme, dominirao Evropom. I pored tog svog znanja,
Mihailovi, nesumnjivo veliki patriota, poinje svoju saradnju sa komunistima i tako
unosi jo veu zabunu u moralno i politiki dezorijentisanu Srbiju. Broz je nesumnjivo
od toga imao velike pomoi. Bez ovakve psiholoke i moralne pomoi partizanski
pokret moda nikada se ne bi oformio i stabilizovao i sudbina Jugoslavije bi moda
bila drugojaija.
Okupator reaguje: kaznene ekspedicije pustoe po Srbiji. Nemaki komandanti
678

Stanislav Krakov, General Milan Nedi, druga knjiga, Iskra, Minhen, 1968, 146, 147.

streljaju 100 Srba za jednog nemakog ubijenog vojnika, dok razni nemaki tabovi
planiraju: razaranje Beograda, progon stanovnitva Mave i abca u planine zavejane
snegom, iseljavanje stanovnitva Srbije, dovoenje ustaa, Maara i Bugara.
U jesen 1941. nisu bili u pitanju samo najvitalniji interesi srpskog naroda, ve
i njegov goli ivot.
Zahvaljujui razumnim ljudima, do najgoreg nije dolo. Posle ostavke
Komesarske uprave, oni formiraju vladu, na ijem elu stoji Milan Nedi. Kao realisti,
a pre svega rodoljubi, oni su shvatili da je okupator imao u Srbiji svoje ekonomske i
vojnike interese, koje je srpski narod, sam i bespomoan, morao da potuje, ako je
eleo da preivi dane okupacije. Inspiratori takve politike bili su lanovi Zbora, koji su
pomogli formiranje Komesarske uprave i koji su, zajedno sa drugim rodoljubima,
privoleli Milana Nedia da obrazuje vladu.
Kada je 14. septembra 1941. Nedi izjavio da e da podnese ostavku, poto je
doao do zakljuka da nema vojnikih snaga da sprei ustanak, lanovi Zbora mu se
nude, da e pod njegovom komandom, sa pukom u ruci, da idu protiv svih koji budu
na putu da se u Srbiji zavede red i mir. Tako je dolo do zaetka Srpskog
dobrovoljakog korpusa, koji je bio jedan od moralnih, vojnikih i politikih stubova
Vlade Milana Nedia.
lanovi Zbora nisu pozdravili okupatora kada je ulazio u Srbiju i traili
poloaj i vlast za sebe. Posle pet meseci, i to kada su srpske glave postajala najjeftinija
roba, oni su se prihvatili saradnje sa okupatorom. Strah za ivot srpskoga naroda
naterao je Ljotia i lanove Zbora na saradnju sa okupatorom, a ne ljubav za nacizam
ili, pak, elja za vlau. Zahvaljujui Komesarskoj upravi, Nediu i njegovoj vladi,
dobrovoljcima i hiljadama rodoljuba, Srbija je mogla da prihvati oko 400.000
izbeglica, da zbrine oko 86.000 dece bez roditelja, pruajui svima njima krov, hranu,
odeu, rad, kolu, drugim reima: ivot umesto smrti. Tako je Srbija uspela da se
odazove pozivu junaka i muenika Jezdimira Dangia. I neto vie: Srbija je sauvana.
Ne sme se izgubiti iz vida da bi Nemake trupe, uz pomo raznih neprijatelja
koji su opkoljavali Srbiju, i bez Nedia, Srpskog dobrovoljakog korpusa i drugih
rodoljuba koji su bili uz Nedia, uvele red i mir. Samo, naravno, po cenu novih
Kraljeva i Kragujevaca.

*
Vratimo se ponovo na 14. septembar 1941. kada je doneta odluka da se
lanovi i simpatizeri Zbora kao vojnici stave pod komandu Nedieve vlade. I kroz
perspektivu situacije u kojoj se Srbija tada nalazila, osvrnimo se ponovo ka evropskim
narodima i njihovim tadanjim odnosima sa Treim rajhom. Ne zaboravimo samo da
je toga dana Srbija oko svoga vrata imala omu, koju su razni okupatori, po nareenju
Berlina, mogli da zategnu svakog asa. Ponovni osvrt na izvesne evropske realnosti
pomoi e da se shvati zato su se Milan Nedi, Dimitrije Ljoti i Srpski dobrovoljci
prihvatili saradnje sa okupatorom. A sa okupatorom su, u to vreme, jedino i mogli da

razgovaraju o sudbini srpskog naroda.

Nijedna od ratujuih drava nije ula u rat, pre nego to su njeni interesi bili
ozbiljno ugroeni.
Potpisivanjem Ribentrop-Molotov Pakta o nenapadanju, SSSR izbegava rat,
bar privremeno, iako su njeni komunistiki agenti po celoj Evropi, pa i u naoj zemlji,
izbacivali izazivajue parole kao dole faizam, dole Hitler, ivela demokratija,
braniemo zemlju, Rusija zatitnica malih naroda, itd.
Velika Britanija i Francuska ulaze u rat, ne u odbranu Poljske, ve kad su doli
do saznanja da su njihovi interesi u opasnosti. Kada je u toku rata Francuska vlada
dola do zakljuka da je Francuska pred porazom, ona zakljuuje primirje sa
Nemcima, te tako zadrava suverenitet na jednom delu svoje teritorije, ostavljajui
svoga saveznika Veliku Britaniju na cedilu.
Ko zna koliko dugo bi Amerika ostala van sukoba sa Nemakom, da joj Hitler
nije objavio rat. Amerika je izbegavala taj sukob. Ruzveltu, pak, nije smetalo da,
zajedno sa erilom, gurne Jugoslaviju protiv Hitlera.
ehoslovaka nije pokuala ni da se brani iako je imala naoruanu vojsku i
jaka utvrenja. A za vreme okupacije esi su hladno i realno gledali ka svetskim
bojitima uvek mislei samo o svojim glavama. Strah od gorega je bilo rukovodno
merilo.
Okupacija je, sama po sebi, bolno iskustvo asti, savesti, oseanja, politikih
shvatanja i fizike egzistencije svakog okupiranog naroda. Kako osigurati hleb, krov,
odeu, kolu za decu, plate za radnike i inovnike, kako osigurati postojei poredak i
zadrati na snazi postojee zakone, ukratko, kako produiti to normalniji ivot i iz
rata izai sa to manje rtava - to su bili problemi okupiranih naroda. Oni su bili
osueni da ive sa Hitlerom. Okupirani narodi su ubrzo doli do jo jednog saznanja
da kvalitet njihovog ivota ne zavisi samo od okupatora ve i od njih samih.
Strah od gorega bio je vaan momenat koji je odreivao vreme pojave i snagu
oruanog otpora. Evropljani se nisu trudili da budu prvi gerilci Evrope. Oni su - ak i
komunisti za razliku od jugoslovenskih - vodili rauna o snazi okupatora, vojnikoj
vrednosti oruanih akcija, a na prvom mestu o svojim moguim gubicima. Meseci i
godine su prole pod okupacijom dok nisu formirane prve jedinice oruanog otpora.
Treba istai da je formula M00 bila primenjivana samo u Srbiji.
Da bi se strahote rata ublaile, kako za vojnike na frontu, tako i za civilno
stanovnitva u pozadini, predstavnici veeg broja drava sastali su se u Hagu 1899. i
1907. i potpisali niz ugovora, poznatih kao Hake konvencije. Ovi ugovori predviaju
prava i dunosti okupatora i okupiranih, kao i pravni status oruanih pokreta otpora.
Evropski narodi pod okupacijom trudili su se da vode rauna o Hakim konvencijama.
Oni su morali, takoe, da vode rauna o vojnikim i ekonomskim interesima
okupatora. Njihove nacionalne administracije bile su izvrioci tih nemakih
ekonomskih i vojnikih interesa. Strah od gorega bio je odluujui faktor.
Izvesni pisci pokuavaju da izjednae marala Petena i generala Nedia.
Poreenje u tom pravcu je netano i nepravedno.

Posle potpisivanja primirja, Francuska zadrava svoju nacionalnu

administraciju i na okupiranoj i neokupiranoj teritoriji. Na neokupiranom delu
Francuska je bila suverena drava, koja je imala flotu, kolonije, vojsku, novac. Nije
bilo straha od gladi. Francuske snage otpora, formirane u poslednje dane okupacije,
nisu izazivale Nemce na varvarske represalije. Nije bilo one fatalne razmere 1:100.
Opstanak francuskog naroda kao celine nije nikada doao u pitanje. A Nedi je vodio
bitku za ivot Srbije, protiv Nemaca i protiv partizana a, ponekad, i protiv etnika.
Sledeim citatom, koga smo ve jednom upotrebili, Ljoti prenosi jedan bolan
monolog, koji reito prikazuje tragian poloaj i Nedia i Srbije:
Kako mi je? Ne mogu da izdrim. Teko mi je. Ima negde u prostoru
jedan put, to je srpski put. Taj put vodi sredinom jedne litice, put irok, - ree
general Nedi, izvadivi jednu pisaljku iz depa - koliko i ova moja pisaljka.
Kozja staza bi bila autostrada prema njemu. Ispod toga puta nalazi se ambis
ludosti srpske, a iznad toga puta nalazi se litica nemakog nerazumevanja i
nepoverenja. Kad bih mogao da proirim - ree general Nedi - put na srpsku
stranu, ja bih pobedio nemako nerazumevanje i nepoverenje, a kad bih mogao
da proirim put na nemaku stranu, ja bih pobedio srpsku ludost. Ali ne mogu da
proirim ni na jednu, ni na drugu stranu. Put je irok koliko je iroka jedna
pisaljka. Ispod njega ambis, a iznad njega litica, pa ipak tim putem treba da se
spase, ne jedan ovek, nego itav srpski narod. I nema drugog puta, osim toga i
takvog puta.679
Vredno je registrovati jedan doivljaj Milana Fotia, advokata iz Beograda:
Kraj Drugog svetskog rata doekao sam u vajcarskoj, interniran u
jednom logoru. Kada je Nemaka kapitulirala i rat bio zavren, vajcarci su na
najsveaniji nain proslavili ovaj dan. I javni i privatni ivot bio je obustavljen.
Radnje su bile zatvorene, gradovi su bili iskieni zastavama i cveem. Vojska,
kole, dravne i graanske korporacije ile su u povorci sa muzikom ulicama.
Uvee, bila je bakljada i vatromet. Sa naim internircima, Srbima, posmatrao sam
ovu sveanost. Jedan od onih koji je bio u umi, rei e: Gle, i oni proslavljaju
svretak rata. A sa kime su to oni ratovali i koga su pobedili? Nisam hteo nita
da mu kaem, ali sam pomislio: Da, to je bila najvea pobeda koju je jedan
narod mogao da izvojuje u ovoj optoj kataklizmi: ne izgubiti ni jedan jedini
ivot svojih graana i sauvati nacionalnu teritoriju, da ni jedna noga stranog
vojnika ne zakorai na nacionalno tle.
vajcarci su najstarija republika u Evropi. Oni imaju najistiju
demokratiju, ali oni nisu nikada pomislili da oni moraju ostati verni demokratiji
ili da zbog demokratije treba da rizikuju ivot zemlje i narod. Zato su oni davali i
inili ustupke ratujuim stranama, uvajui se da ne budu uvueni u rat, a
spremni, s druge strane, da se brane, ako bi ih neko od njih napao.680

679
680

Vidi: Glavu 8, napomenu 10.

Milan A. Foti, Izgubljeni put, Pievo izdanje, 1960, 106-107.

Tito je marta 1943. pregovarao sa Nemcima, kada su se njegove trupe nale u

kripcu. ilas to nedvosmisleno potvruje u knjizi Razgovori sa Staljinom:
Hiljadama naih ranjenika nalo se u smrtnoj opasnosti. Nama je bila
potrebna i najmanja olakica.681
Tito nije pregovarao sa Nemcima inspirisan eljom da pomogne narod u
Jugoslaviji, ve saznanjem da su se on i njegova armija nali u smrtnoj opasnosti.
etnici van Srbije trudili su se da sarauju sa Nemcima i Italijanima u nameri
da zatite sebe i narod od ustaa i komunista. David Martin, u svojoj ve pomenutoj
knjizi, ovakve odnose etnika i okupatora ne naziva saradnjom ili kolaboracijom - to
su to zaista i bili - ve prilagoavanje. On ovakve odnose svrstava u Realpolitik.682
Srbijanski etnici su, pak, saraivali sa Nemcima, sa njima pravili primirja,
kad su njihove sopstvene glave bile u pitanju, a ne glave njihovih srpskih sugraana.
Cionisti su uspeli da izvuku iz Nemake, putem pregovora sa Treim rajhom,
60.000 Jevreja, kojima je, kao i Srbima, bila oma oko vrata. Ponavljamo miljenje
amerikog novinara Edvina Bleka, da su ekonomski odnosi Jevreja iz Palestine i
Nemake bili vaan inilac u stvaranju Izraela. Za njega su Cionisti bili hladni
realisti, moda i jedini realisti toga vremena.

*
Naroitu panju obraamo Velikoj Britaniji, poto je ona imala velikog,
moda i sudbonosnog, uticaja na Jugoslaviju.
Vratimo se Kanalskim Ostrvima, koja su se nala pod nemakom okupacijom.
Ova ostrva nisu branjena, jer se Britanska vlada plaila za ivote civilnog stanovnitva.
Upravnicima ostrva Vlada iz Londona je naredila, podvlaim: naredila, da ostanu na
svojim poloajima i da vode rauna o interesima stanovnitva. Nemcima je stavljeno
do znanja da nee biti otpora.
Ponavljamo izjavu metodistikog pastora Don Lila:
...Moramo da se pomirimo s tim da, ako Nemci odlue da okupiraju
ostrvo, ne smemo ni da pomiljamo da pruamo ma kakav otpor. Mi
moemo da oekujemo teke kazne ako doe do ma kakvog otpora.683
(podvukao M. P.)
Ponavljamo, takoe, ostrvskog funkcionera Ambroza Servila:
Neka bi ova okupacija bila uzor svetu: s jedne strane, tolerantnost,
681

Milovan ilas, Conversation with Staljin, Harcourt, Brace & World, Inc., New York, 1962, 9.
David Martin, 132, 134.
683
Vidi: Glavu 14, napomenu 18.
682

utivost i korektnost okupacionih i vojnih vlasti, a dostojanstvo, utivost i

primerno ponaanje civilnog stanovnitva. Striktno se pridravamo nareenja
i uredbi koja dolaze od nemakog komandanta i civilnih vlasti.684 (podvukao
M. P.)
Ne moemo da propustimo da jo jednom ne pomenemo Viktora Kareja, koji
je obeao nagradu od 25 funti onome ko prokae odgovorno lice za ispisivanje V
simbola.685
Don Lil, Ambroz Servil, Viktor Karej i jo 26 ostrvljana su posle rata
odlikovani. Neki su Britanci pokuali da odlikovanima priiju epitet kvislinga.
Meutim Vlada, na zahtev samog erila, predloila je Kralju da odlikuje predloene
graane.
Ukazaemo na jo jedan detalj vaan za Veliku Britaniju. Kroz vei deo 1940.
Britanska vlada i stanovnitvo raunali su na mogunost nemake invazije. Vlada je,
takoe, raunala sa mogunou da njihova zemlja bude poprite velikih borbi, ali nije
raunala sa kapitulacijom. U tom smislu eril ovako govori:
Mi emo se boriti na morima i okeanima; mi emo se boriti u vazduhu;
...mi emo braniti nae ostrvo bez obzira na rtve: mi emo se boriti po obalama;
...mi emo se boriti po poljima i na ulicama; mi emo se boriti u planinama; mi
neemo nikad da kapituliramo.686
eril nije raunao na kapitulaciju, ali je pretpostavljao mogunost da vojska
napusti ostrvo i prepusti ga nemakoj okupaciji. Okupiranom narodu i onima koji bi
ostali da ih vode bile bi date instrukcije da sa okupatorom sarauju prema odredbama
Hakih konvencija. Gerilski rat protiv Nemake vojske nije ni dolazio u obzir. U vezi
ovakve mogunosti eril pie Ruzveltu:
to god se desilo - pie eril - naa je namera da se borimo do kraja
na ovom ostrvu... Ukoliko bi rezultat (te borbe) bio nepovoljan, verovatno je da
bi sa lanovima ove vlade tokom tih zbivanja bilo svreno, no oni nee ni u kom
sluaju pristati na predaju. Ako bi sa lanovima sadanje administracije bilo
svreno, te drugi sred ruevina dou da sa Nemcima pregovaraju, vi ne biste
smeli zatvoriti oi pred injenicom da bi pri pregovorima flota stvarno bila jedina
naa preostala protivtea prema Nemakoj, i, ukoliko bi ova zemlja od strane
Sjedinjenih Drava bila preputena svojoj sudbini, niko ne bi imao prava da
okrivljuje one na kojima tada bude odgovornost, ako bi oni nastojali da dou do
to povoljnije nagodbe, radi preivelog stanovnitva... Oevidno, ja ne bih mogao
da odgovaram za one koji posle mene dou, koji bi u krajnjem oaju i
bespomonosti imali da se prilagode nemakim zahtevima...687 (podvukao M.
P.)
684

Isto.
Isto.
686
Chronicle of the 20th Century, Chronicle Publications, Mount Kisco, 1987, 509.
687
Vidi: Glavu 14, napomenu 12.
685

Tako eril, kada je bila u pitanju njegova otadbina. A kada je bila u pitanju
Jugoslavija?

*
Britanska vlada je uloila puno napora da Jugoslaviju gurne u rat. Britanski
poslanik i razni britanski servisi u Beogradu bili su vrlo aktivni na tom planu.
Ameriki poslanik u Beogradu je, takoe, radio u tom pravcu. Kada je Jugoslovenska
vlada prihvatila Trojni pakt, britanska vlada je savetovala pu. Nekoliko sati posle
izvedenog pua, eril je izbacio onu poznatu burgiju: Jugoslavija je nala svoju
duu. A kad je Jugoslavija bila skrena, on joj savetuje oruani otpor protiv
okupatora. Kada je, pak, doao do zakljuka da Draa Mihailovi i njegovi etnici koji su stvorili neku vrstu kulta erila i Ruzvelta - ne ubijaju dovoljno Nemaca, onda
on prihvata Tita i njegove partizane,688 u uverenju da e oni taj posao bolje da vre,
takoe, u uverenju da sve to je radio, da je bilo u interesu Velike Britanije. O
interesima Jugoslavije on i ne vodi rauna. Kasnije naputa Mihailovia, priznaje Tita,
zvanino ak pre Moskve, alje mu obilatu pomo i na Titov zahtev avionima rui nae
gradove. Pravi pritisak na kralja Petra da prihvati i prizna Tita, igra se sa raznim
kepecima, koji su defilovali kroz jugoslovenske vlade u Londonu, u Moskvi Staljinu
cinino predlae - kao da se radilo o njegovoj priji - podelu Balkana na britansku i
sovjetsku sferu interesa, da, najzad, u zajednici sa Staljinom i Ruzveltom, iskasapi
Evropu i definitivno ustolii komunistiki reim u Jugoslaviji. Njegovi komandanti
predaju jugoslovenske antikomunistike trupe partizanima. Pere ruke za vreme
suenja Drai Mihailoviu. A kada je svrio sa svim ovim sramnim pazarima,
izjavljuje da je pogreio to je pomagao Tita. Njegov cinizam dostie kulminaciju kada
5. marta 1946, na amerikom univerzitetu u Fultonu, ogrnut sveanom togom,
saoptava:
... da je preko kontinenta, od tetina na Baltikom Moru, do Trsta na
Jadranskom Moru, sputena Gvozdena zavesa.
Da li se je iko od njegovih obrazovanih slualaca setio da je tu Gvozdenu
zavesu spustio Staljin uz pomo govornika i njegvog prijatelja iz Vaingtona?

*
Okrenimo se pomenutom pismu Ruzveltu. eril kae da niko ne bi imao
prava da okrivljuje one koji bi u krajnjem oaju i bespomonosti imali da se prilagode
nemakim zahtevima u interesu preivelog stanovnitva. Ovo je bila samo jedna
688

Eastern Approaches, 281, 338.

mogunost koja se nije ostvarila. Osvrnimo se jo jednom na 14. septembar 1941. kada
je Nedi predlagao ostavku i kada su mu se lanovi Zbora stavili na raspoloenje,
pristajanjem da se prihvate oruja, sa namerom da spree ustanak. Nedi je tada bio u
krajnjem oaju i bespomonosti, jer nije nita mogao da uini za Srbiju, koja je bila u
neobino tekoj situaciji. U stvari, ni jedan od naroda Evrope, ije smo odnose sa
Nemcima pomenuli, nije bio u teem poloaju od Srbije u jesen 1941. Nismo preterali
kad smo rekli da je Srbija imala omu oko vrata.
A kako mogua rtva moe razgovarati sa nekim ko moe da bude delat? Evo
ta 21. septembra 1941. Ljoti savetuje:
U borbi se oveku deava da ostane bez oruja, ali se tada svako
pameu slui, da sebe iz grdne nevolje, koliko moe, izvue.689
A ta pamet savetuje? Ruenje objekata potrebnih nemakoj vojsci? Ubijanje
nemakih vojnika? Gerilske akcije?
Za Ljotia, koji je na suprot etnikim i partizanskim voama, predviao dugi
rat, takve akcije su akt ludila:
Mi smo, dakle, izgubili rat. Jer tek ne mogu biti tako lud, ni tako slep, ni
tako pokvaren, pa da verujem da neto prikrivenog oruja i razbacane spreme
moe izvojevati na spas, kad je iskustvo od 6. do 15. aprila pokazalo kako smo
preslabo proli sa svom ogromnom spremom i organizovanom vojskom koju smo
imali.690
Pamet je savetovala: u datom trenutku ne raditi protiv nemakih vojnih i
ekonomskih interesa. Odgovorni u evropskim zemljama - kojima su interesi njihovih
naroda bili iznad svega, pa i iznad ideolokih opredeljenja - su uglavnom tako i radili,
sve do pred kraj okupacije. Komesarska uprava, general Nedi, Dimitrije Ljoti,
Srpski dobrovoljaki korpus, drugi oruani odredi pod Nedievom vladom, sreski
naelnici i mnogi drugi funkcioneri - svi su oni radili u tom pravcu i tako spasli Srbiju.
U ovom radu ugled Milana Nedia bio je od sudbonosne vanosti.
Nedavno, jedan poznati Beograanin, u jednom poznatom mestu van
Jugoslavije, primetio je prijatelju pisca ovih redova:
Nije vano koliko je ko Nemaca ubio, ve koliko je ko Srba spasao.
Neka uesnici u raznim oruanim pokretima otpora ovim merilom mere svoju
slubu narodu za vreme rata. Neka samo ne smetnu sa uma da su nemake trupe od
juna 1941. do aprila 1945. imale mrtvih na celom Balkanu, koliko i Srbija u jesen
1941. Neka, takoe, vode rauna o krajnjim koristima koji su ovi pokreti doneli svojim
narodima. Neka na kantaru istorije i pravde izmere nesree i dobra koje su priinili
svome narodu. I neka na tom istom kantaru izmere dobra i zla koje su priinili
689
690

Naa Borba, 21. septembar 1941.

Naa Borba, 7. septembar 1941.

Dimitrije Ljoti i lanovi Zbora.

Prilikom merenja neka se ne zaboravi ko su u jesen 1941. bili prouzrokovai
nemakog pustoenja po Mavi, Podrinju, umadiji, Kraljevu, Kragujevcu. Neka se ne
zaboravi ko je zahtevao 1944. godine bombardovanje Beograda i drugih varoi, gde je,
uglavnom, stradalo civilno stanovnitvo. Neka se ne zaboravi: ko je za vreme
okupacije osiguravao hranu, odeu, krov za izbeglice i decu bez roditelja, kao i za
gradsko stanovnitvo, koje je, uglavnom, bilo na ivici gladi u zimu 1941/1942. godine;
ko je osiguravao saobraajne komunikacije, kojima su prevoeni putnici i hrana; ko je
pomagao da se odravaju bolnice i kole; ko je omoguavao isplatu plata i penzija i
pomo ratnim zarobljenicima; ko je omoguio da 1.200 mladih komunista, neki ak
uhvaenih sa pukom u ruci, bukvalno preotetih od Gestapoa i Specijalne policije, u
Smederevskoj Palanci preivi vei deo ratnih godina. Najzad i najvanije: ko je, bar
delimino, onemoguio nemake odmazde!
Ali, neka se vodi rauna i o onima koji su doprineli slomu Jugoslavije!
Neka se, takoe, vodi rauna o udesu koji je snaao Jugoslaviju posle 1945.
godine.
Danas, kad se osvrnemo pola stolea unazad i analiziramo politike ideje,
dogaaje i rtve iz perioda od 1935. do 1945. godine, kao i na plodove koji stasavaju
posle 1945, nemogue je otrgnuti se od zakljuka da su Dimitrije Ljoti, Nedi i JNP
Zbor bili glas razuma, ponekad, ak, i jedini glas razuma!
A komunizam? Za one koji ga budu preiveli, ostae jedna muna uspomena.
A istorija e ga registrovati kao najbezumniji, najneljudskiji i najnepravedniji sistem
koga je ovek mogao da izmisli.