Poljoprivredna savetodavna sluba

AP VOJVODINE

Sektor za integralnu i organsku proizvodnju

www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs
021/457-056,021/487-4424

POLJOPRIVREDNA STRUNA
SLUBA RUMA D.O.O.

eleznika 12, 22 400 Ruma

tel.022/472-749,471-794,472-478
e-mail:poljostanicaruma@nebee.net
www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs

NEGA I PRIHRANA INTENZIVNOG

MLADOG ZASADA VOAKA
PSS RUMA
Lazar i Sanda Kljetanovi

NEGA VOAKA U MLADOM

ZASADU

NAVODNJAVANJE MLADIH
ZASADA
ODRAVANJE ZEMLJITA U
MLADIM ZASADIMA
UBRENJE MLADIH ZASADA
OBRAZOVANJE OBLIKA
KRUNE (to blaa rezidba
vie povijati grane )
ZATITA MLADIH ZASADA
OD BOLESTI TETOINA I
KOROVA
ODRIVO KORIENJE
PRIRODNIH RESURSA

NAVODNJAVANJE
Padavine minimum 600 mm sa dobrim rasporedom.
Ako su padavine manje obavezno je
navodnjavanje(voda za navodnjavanje mora biti
odgovarajueg kvaliteta )
U NAOJ ZEMLJI NAVODNJAVANJE VOAKA
TREBALO BI BITI OBAVEZNO JER JE SUA
POSTALA REDOVNA POJAVA I SVE VIE
UTIE NA SMANJENJE PRINOSA I KVALITET
PLODOVA

NAVODNJAVANJE
- Deficit vode u poetku vegetacije negativno se odraava na
porast biljaka, lo porast lia, cvetanje je slabije, jer opadaju
cvetni zameci.
- Deficit vode u drugom delu vegetacije utie na prevremeno
sazrevanje i opadanje plodova, loe formiranje cvetnih
zametaka, starenje i opadanje lia, to remeti fotosintezu i
nakupljanje hraniva, pa voke u looj kondiciji ulaze u
zimski period.

NAVODNJAVANJE
Potronja vode na evapotranspiraciju vonjaka je sastavljena
od evaporacije sa povrine zemljita i transpiracije biljaka, ija
veliina zavisi od razvijenosti stabala i zasenjenosti povrine
zemljita.

biljke je potrebno obezbediti sa lako pristupanom vodom u
zoni aktivne rizosfere tokom perioda vegetacije.

Reim navodnjavanja odreuje se prema:
- vlanosti zemljita,
- stanju biljaka,
- kritinim periodima za vodu,
- spoljnim promenama
- fiziolokim pokazateljima

NAVODNJAVANJE

Doziranje vode - treba da

obezbedi optimalnu
vlanost u zoni rizosfere.
Za struno doziranje vode
potrebno je pri svakom
navodnjavanju pravilno
odrediti:

- normu navodnjavanja
- trenutak poetka
navodnjavanja

Norma navodnjavanja(mm) zavisi od :

- dubine zemljita koju treba navlaiti
- dubine korena
- vone vrste i podloge
- faze razvoja biljke.
Normom navodnjavanja treba navlaiti zemljite do poljskog
vodnog kapaciteta.
- za laka (peskovita) zemljita potrebna je manja norma
navodnjavanja nego za tea (glinovita) zemljita, ali ih treba
ee navodnjavati nego glinovita, jer biljke trebaju jednake
koliine vode bez obzira na tip zemljita na kom se uzgajaju.
Dubina vlaenja pri navodnjavanju za jabuku, breskvu ,
kruku je 40-55 cm.

NAVODNJAVANJE

Trenutak poetka
navodnjavanja odreuje se u
praksi na osnovu:

- spoljnih morfolokih promena na

vokama
- unutranjih fiziolokih promena
voke
- procene ili merenja vlanosti
zemljita (tenziometrima,
neutronima i gama zracima,
elektrometrijskim merenjem ...)

Reim navodnjavanja zavisi od kritinih faza razvoja

voa u odnosu na vodu :
- Prvo navodnjavanje - deset dana posle cvetanja, ukoliko
je prolee suno, a zima je bila sa malim padavinama.
- Drugo navodnjavanje - poetkom sedmog meseca u
periodu najveeg porasta vegetativnih organa, kada se
formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu i rastu plodovi.
Tada stabla voaka najvie troe vodu, a period je relativno
siromaan sa padavinama.
- Tree navodnjavanje - poetkom 8. meseca, za porast
plodova, koji stiu za berbu krajem 8. meseca i tokom 9.
meseca.
- etvrto navodnjavanje - primenjuje se samo kod sorata
jabuka i kruaka za zimsku potronju, ali se obavlja 25-30
dana pre berbe.

Navodnjavanje kap po kap

-

najracionalniji utroak vode u odnosu na druge naine

navodnjavanja
najmanje stresan za voke
najmanje zbijanja zemljita
najpreciznije doziranje vode
mogunost fertirigacije
obavezni filteri i kompenzujui kapljai, ako je nagib parcele
vei od 5%
preporuuje se hemijska i bakterioloka analiza vode svake tri
godine

ODRAVANJE MEUREDNOG I
RASTOJANJA U REDU

JALOVI UGAR
ZATRAVLJIVANJE MEUREDNOG
PROSTORA
ZATRAVLJIVANJE CELE POVRINE
KOMBINACIJA ZATRAVLJIVANJA I
GAJENJA BILJAKA ZA ZELENINO
UBRENJE

JALOVI UGAR

ZATRAVLJIVANJE MEUREDNOG
PROSTORA

PRIPREMA PARCELE
SETVENA NORMA( 1,8
ha 80 kg, 40g/m !? )
VREME SETVE
SETVA itna sejalica
VALJANJE

ZATRAVLJIVANJE CELE POVRINE

ZELENINO UBRENJE SVAKOG ILI SVAKOG DRUGOG

REDA U KOMBINACIJI SA TRAJNIM POKRIVAEM

DRAVANJE TRAJNOG POKRIVAA

ODRAVANJE PROSTORA U REDOVIMA

PRIHRANA VOA

Za osiguranje dobre ishrane u zemljite treba uneti sva

neophodna esencijalna hraniva posebno azot, fosfor, kalijum,
kalcijum, magnezijum, sumpor, gvoe, bor, cink, mangan,
bakar, molibden
Pre unoenja ovih elemenata, treba analizom utvrditi njihov
sadraj u zemljitu.
Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima je
najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti voaka hranom.

U prvoj i drugoj godini voke se ubre pojedinano. Zona

ubrenja oko voaka treba biti neto ira od kronje.

Odreivanje potrebne koliine

azota

Mnogo je lake primeniti dodatne koliine azota nego izai

na kraj sa preteranim porastom do koga dovodi suviak
ovog elementa. Preterani porast posebno nanosi tete u
mladim, gusto saenim zasadima jabuke.
Koliinu azota treba prilagoditi uslovima u vonjaku :
koncentracija azota u listu, bujnosti i starost stabla,vona
vrsta i sorta, potencijalni prinos.
Na potrebu biljaka za azotom najvie uticu tip i mehanike
osobine zemljita, sadraj humusa, rezidba i nain obrade
meurednog prostora

Odreivanje potrebne koliine

azota

Vonjacima podignutim na plodnoj ilovai mogu biti potrebne samo

polovine preporuenih koliina azota, a onima na peskovitim zemljitima i
do 50% vie .
Parcele na kojima je prethodno sejana lucerka mogu imati poveani
sadraj azota i tu ga uglavnom treba uneti manje.
U vonjake podignute na travnjacima i utrinama treba uneti 20-50% vie
azota nego u iste i dobro obraene.
Vee koliine unose se i u jako zakorovljene vonjake.
Jaka rezidba podstie vegetativni porast i moe smanjiti potrebe za azotom.
Ovakva stabla treba ubriti malo ili ih skoro uopte ne ubriti.
Ako je korien stajnjak ili neko drugo organsko ili mineralno ubrivo
treba paziti da ukupna koliina unetog azota ne prelazi preporuene.

Odreivanje potrebne koliine

azota

Na veoma peskovitim zemljitima preporuuje se proleno

ubrenje, poto posle jesenje primene moe doci do ispiranja.
Dosta proizvoaa azot primenjuje dva puta prvu polovinu
odreene koliine u martu ili aprilu, a drugu u junu, posle
zametanja plodova.
Koliina u drugoj primeni moe se smanjiti ili potpuno
izostaviti ako nije zametnuto puno plodova, kako bi se izbegla
prevelika bujnost u drugom delu vegetacione sezone.
Ako je godina suna, neophodno je prihranjivanje preko lista.
pH vrednost zemljita ima malu vanost na rastvorljivost
nitratnog i amonijanog azota.

Odreivanje potrebne koliine

azota

Prve godine, poetkom vegetacije obavlja se prihranjivanje sa 0,1 kg

uree ili 0,2 kg KAN-a ili 0,3 kg NPK 15-15-15 po stablu.
Krajem maja ili poetkom juna obavlja se jo jedno prihranjivanje s
istim vrstama i istom koliinom ubriva kao kod prvog
prihranjivanja.
PRIMER : 1 ha 3200 sadnica jabuke (3,4m0,9m)100g uree 2 =
640 kg/ha uree 300

kg/ha istog azota !?

U drugoj godini gajenja ubrenje se obavlja u isto vreme i s istim

vrstama ubriva, s tim da se koliina povea za 30 -50% !??

PREKOMERNO UBRENJE MLADIH VOAKA POVEAVA

BUJNOST, SMANJUJE FORMIRANJE CVETNIH PUPOLJAKA
I USPORAVA PLODONOENJE, OTEEVA ZATITU I
SMANJUJE OTPORNOST NA NISKE TEMPERATURE.

Imajui u vidu da poetkom vegetacije biljka uglavnom koristi azot iz

sopstvenih rezervi (a ne iz zemljita), treba iskoristiti iskustva razvijenih
voarskih zemalja i primeniti koncept ishrane azotom kasnom letnjom
aplikacijom ili folijarnim tretiranjem u jesen (u tu svrhu se obino
koristi 2-5 % rastvor uree). Na taj nain, biljka u jesen akumulira
znaajnije koliine azota koje koristi u narednoj vegetaciji.
Bor - moe se primeniti folijarno u koncenraciji od 6 g bora u litri vode u
prva dva prskanja ili 12 g bora u litri vode u septembru ili oktobru dok je
lice jo aktivno.

FERTIRIGACIJA

Primenom ubriva fertirigacijom ono se dostavlja biljkama ba

onda kada im je potrebno
Koliine azota koje se unose injektiranjem mogu biti manje i
do 50-65% u poreenju sa onima koje se unose preko
zemljita.
Azotna ubriva koja se obino ubrizgavaju u sistem su u
obliku 28%-og rastvora azota, amonijum nitrat i urea.
Rastvor azota se moe direktno uneti u sistem, dok se
amonijum nitrat i urea moraju prvo rastvoriti u vodi i tako
injektirati u sistem.

FERTIRIGACIJA

Najvaniji preduslov za efikasno injektiranje ubriva u sistem

jeste ujednaen protok vode u njemu.
Za primenu ubriva preko sistema je neophodno da ova
ujednaenost bude najmanje 80%. Ako je ovaj procenat ispod
80, treba ga poboljati ili uopte ne ubriti na ovaj nacin.
Ne treba injektirati celokupnu koliinu azota u samo jednoj
primeni
Potrebnu koliinu azota treba podeliti na tri ili vie jednakih
doza i primeniti je u intervalima od 2 nedelje, od kojih ce prvi
biti negde u vreme cvetanja.

FERTIRIGACIJA

Ne bi trebalo navodnjavati pre ili posle primene ubriva ili ako su

prognozirane jake kie ( poveava se efikasnost ubrenja i smanjuje
ispiranje )
Sistem za navodnjavanje treba da bude u funkciji dui vremenski
period od onog koji je potreban za injektiranje ubriva.
Pre nego to se zapone sa unoenjem dubriva, sistem treba ukljuiti
i pustiti da dostigne ravnoteu ili stepen apsolutne operativnosti ( 30
60 min.- u zavisnosti od navodnjavane povrine )
Poto se injektiranje ubriva zavri, sistem treba ostaviti ukljuen
20-30 min kako bi celokupna koliina ubriva izala iz sistema.
Ovako se izbegava rizik da ubrivo ostane u sistemu posle njegovog
iskljuivanja i da doe do zaepljenja kapljaa.

NEGA VOAKA U MLADOM ZASADU

USLOVI ZA USPENU
PROIZVODNJU VOA
Otporne sorte
Prava lokacija (senovito ili sunano)
Orezivanje i uklanjanje izroenih ili
zaraenih grana
Izbalansirana ishrana, voditi rauna o
azotu
Uklanjanje oteenih i obolelih
plodova i listova
Prekriva (mal) zemljita uklanjati
preko zime
Zatititi biljke mreama od ptica i
glodara
Sklonite za korisne insekte i ptice

Pod negom voaka podrazumeva se primena agrotehnikih i

pomotehnikih mera, da bi se obezbedili uslovi za normalan
rast i razvoj voaka.

VOARSTVO JE UPRAVLJANJE
SVETLOU
Kvalitet
stabala

Raspored
stabala

Sistem
podrke

Raspored
grana

Gustina

Podloge

Rezidba

Rezidba: isecanje delova biljaka

da bi se modifikovao oblik krune ,

obnovila nosea povrina,

poveala distribucija svetlosti i preparata za zatitu u okviru krune.

Rezidba se vri da bi se poboljala raspodela svetlosti u cilju

poveanja kvaliteta plodova.

1975

1925

2000

SMANJITI RAD NA
MERDEVINAMA

IZBOR UZGOJNOG OBLIKA

Standardni
uzgojni oblik (forma
kronje) je vitko vreteno. Ovaj uzgojni
oblik se sastoji od provodnice sa
primarim granama, koje su ujedno i
rodno drvo ili te kratke primarne grane
nose na sebi rodno drvo (sekundarne
elemente). Dakle, ovaj uzgojni oblik
kao skelet ima samo vodilicu, a
poluskeletne grane ine nosai rodnog
drveta i obrastajue granice koje se
nalaze direktno na sprovodnici. Stabla u
vitkom vretenu pruaju velike prednosti
u proizvodnji, tako to se u svim
pomotehnikim zahvatima smanjuje
ljudski rad. Takva kombinacija sorte,
podloge i uzgojnog oblika obezbeuje
rano dospevanje zasada u poetnu
rodnost, uz kasnije postizanje dobrih
prinosa.

VRETENO
To je piramidalna forma
koja se formira na
stablima ljive ako je
rastojanje sadnje manje
od 4 x 2,5 m. Ima jasno
formiranu centralnu
voicu i spiralno
(kruno) rasporeene
kratke skeletne grane,
koje izrastaju pod
uglom od 90 stepeni.
gusta sadnja ljive sa
vretenastom formom

VITKO VRETENO

FORMIRANJE DEBLA

Sledea dva pupoljka (drugi i trei) se oslepljuju, uklanjaju

svi prirasti na visini 60 cm od zemlje, gde treba formirati
deblo

PREKRAIVANJE SADNICE

Primer neoslepljenog drugog i treeg pupoljka. Prekraivanje sadnice

na najjai prirast, ime se u praktinom smislu zbog nunosti
odbacuje deo sadnice

RAZVOJ VODILICE

Pravilno izolovan pupoljak, tokom vegetacija obezbeuje razvoj vodilice

ROVAENJE

Rovaenje Makazama se lagano zaree kora na mestu (lokacija

spavajueg pupoljka) gde se planira grana. Ako se zaree i iznad
vidnog pupoljka dobija se jaka grana (levo), ispod se razvija slab
prirast ( desno).

PRVA GODINA
Na poetku prve godine pojavljuju se
grane, od kojih treba na prvom spratu
ostaviti tri/etiri (etvrta za zamenu) slika A, s tim da ne sme vie od jedne
grane biti iz istog mesta. Kada iste
porastu oko 15-tak cm dok su jo zelene
(obino polovina maja) razvode se npr.
pomou akalica, pod ugao od 90o slika B. Vrni deo stabla ili produnica u
momentu kada poraste 50 cm, iznad
poslednjeg razgranjenja, pinsira se u
letnjoj rezidbi, na taj nain to se vrni
deo prirasta otkine prstima na poslednji
razvijen list od osnove. Ovaj zahvat ima
za cilj zaustavljanje vrnog rasta i
stimulisanje pojave bonih razgranjenja
na produnici. Voar koji intenzivno
ubri tokom godine praktikovanjem
pinsiranja moe formirati i dva uslovna
sprata uzgojnog oblika vitko vreteno.

UGAO GRANANJA

Otri uglovi grananja

stimulie se samo rast

Primer povijenih grana

RAZLIITI NAINI
RAZVOENJA GRANA

A.1 razvoenje grana tipaljkama

A. 2 razvoenja grana
akalicama
A. 3 razvoenje grana letvicom
A. 4 razvoenje grana tegovima

A.5-

grana koja u osnovi poseduje

poeljan ugao (90o) poseduje pri
bazi prsten, dok grana otrog ugla
ima procep.

DRUGA GODINA

U toku zimske rezidbe druge godine na prvom-formiranom spratu

potrebno je do osnove ukloniti sve bujne i uspravno rastue priraste
vodopije, a ostavljati samo bone i donje. Rast u duinu bonih grana
prvog uslovnog sprata zaustavlja se (na duinu polovine rednog
prostora) tako to se svaka postrana bona grana prevodi rezom na
boni ili donji prirast. U pravilu na prvom spratu poeljnije je
zaustaviti rast bone grane na boni prirast, u suprotnom postoji
opasnost da isti dodiruje zemlju. U toku vegetacije formira se drugi
sprat, gde se takoe ostavljaju tri prirasta i etvrti za zamenu. Kada su
isti zeleni, u istom momentu kao i prethodne vegetacije potrebno ih je
poviti u to horizontalaniji poloaj (akalicama, rafijom, tegovima i
sl.). Razmak izmeu ovih prirasta treba biti 10-15 cm. Vodiliica se, kao
i prethodne godine pincira kada izraste 50 cm (tokom zelene
intervencije), iznad poslednjeg razgranavanja, a ukoliko poraste 40-45
cm istoj se rezom stimulie rast.

DRUGA GODINA

Poetak druge
godine

PREVOENJE NA DONJI
PRIRAST

TREA GODINA
Trea godina je obino period kada se
zavrava formiranje uzgojnog oblika.
Prvi sprat ve plodonosi i zimskom
rezidbom je potrebno ukloniti vodopije.
Na drugom spratu radi se isto to i na
prvom uslovnom spratu prole godine
(zaustavljanje rasta u duinu,
prevoenjem na donji ili boni prirast,
te uklanjanje vodopija). Tokom
vegetacije, na treem spratu razvode se
prirasti pod to otvoreniji ugao. U ovoj
godini postavlja se pitanje kako
zaustaviti rast produnice dalje u
duinu, obzirom da je kronja dostigla
visinu od 3 m od povrine zemlje. Dalji
rast produnice zaustavlja se tako to
se ista povija, a potom kada se pojavi
boni rodni prirast prevede na isti.
Ukoliko se nakon povijanja pojave
vertikalni prirasti oni se uklanjaju do
osnove. Kada se u vrnom delu voke
pojave cvetovi, to je znak da je njen
dalji rast zaustavljen.

TREA GODINA

OSNOVNI ZAHVATI ZIMSKE

REZIDBE NAKON TREE
GODINE
Zimska rezidba obavlja se u prolee
pre otvaranja pupoljaka, odnosno
sve dok ne krenu sokovi u voki.
Osnovni cilj zimske rezidbe je
formiranje uzgojnog oblika, kasnije
ista slui za njegovo odravanje i
ini sastavni deo zelene rezidbe.
Treba napomenuti da je najbolje
rodno drvo ono koje je staro etiri
godine. To praktino ukazuje da se
treba vriti zamena rodnog drveta
ija je starost vea od etiri godine.
Potrebno je znati da je pravilo i to
je deo koji se rezidbom uklanja
vei, to je i reakcija na rez vea.
Najbolji plodovi su oni koji se
nalaze to blie centralnoj osovini,
te provoenjem rezidbe tei se
istom.

RODNI I NERODNI PUPOLJCI

UKLANJANJE NISKO POLOENIH

GRANA

Svi prirasti koji su prisutni nie od 50 cm (deblo) uklanjaju

se, jer postoji mogunost da e plodovi na ovim granama
tokom plodonoenja dodirivati zemlju

FORMIRANJE DEBLA

DVE GRANE IZ ISTOG MESTA

Osnovno pravilo kod rezidbe voaka u uzgojnom obliku

vitko vreteno jeste da nikada iz jednog mesta ne sme da
raste vie od jedne grane.

UKLANJANJE PARALENIH
PRIRASTA

Kada se u malom prostoru nalaze dve grane jedna iznad druge i to tako da gornja u izvesnoj
meri zasenjuje donju, jedna od ovih grana se obavezno uklanja, obino ona koja je
slabije obrasla ili ima otriji ugao.

UKLANJANJE VERTIKALNIH
PRIRASTA/JAHAA

Vertikalni prirasti (vodopije) su nerodni, crpe hranu i bez

obzira na mesto njihovog nastanka, obavezno se uklanjaju
do osnove.

PREKRAIVANJE GRANA

Pravilo kod rezidbe je da se rast grana nikada ne zaustavlja

prekraivanjem (skraivanjem vrha makazama u bilo kojem
intenzitetu).Svaki rez na voki je provociranje rasta. Rast grane se
zaustavlja prevoenjem na donju ili bonu granu.

IZOLACIJA VRHA

Vrh stabla treba da zavrava samo sa jednom granom, zbog toga se, svi
prirasti koji istom konkuriu, uklanjaju, tako da ostaje samo jedna
produnica koja se kasnije povija u cilju zaustavljanja rasta.

REZ NA EP

Ukoliko se na gornjem spratu nalazi jaa grana u odnosu na nii sprat,

zbog toga to zasenjuje donju, ista se uklanja rezom na ep, i to tako
da donja povrina reza-epa bude vea od gornje, kako bi se dobio
slabiji prirast otvorenijeg ugla. Ovaj zahvat se praktikuje u sluaju
kada na jednoj strani stabla postoji jaka grana, a sa suprotne strane
ista ne postoji.

OSNOVNI ZAHVATI ZELENE

REZIDBE NAKON TREE
GODINE
Zelena rezidba je pomotehniki
zahvat koji se obavlja tokom
vegetacije na vokama. Ima za
cilj poboljanje koliine i
kvaliteta roda, zbog ega se jo
naziva rezidba na rod. Zelenu
rezidbu, u pravilu treba vriti
runo, bez makaza, iz razloga
to uklanjanjem grana
makazama u osnovi ostaju
spavajui pupoljci koji e se
probuditi, dati novi prirast koji
e se ponovo morati uklanjati.
Meutim, kada se grana
elminie rukom iz osnove, ne
postoji mogunost za njeno
ponovno pojavljivanje.

PINSIRANJE

Ovaj zahvat ima za cilj zaustavljanje rasta vrhom i

stimulisanje bonih razgranjenja. Izvodi se na taj nain
to se vrh grane otkine rukom, zalamanjem izmeu
prstiju, na poslednji razvijeni list.

UKLANJANJE VERTIKLNIH
PRIRASTA SA RODOM

Ako se desi da vertikalni prirast u svojoj osnovi nosi plod u zelenoj

rezidbi isti se skrauje na 3-4 lista, kako bi se plod mogao ishraniti i
ne bi dolo do oegotina. Naravno, nakon berbe plodova, prikraeni
prirast se, tokom zimske rezidbe uklanja do osnove. Ovo je jedan od
retkih zahvata koji se u pravilu tokom zelene rezidbe mora obavljati
makazama.

UKLANJANJE VERTIKLNIH
PRIRASTA/JAHAA

Vodopije (jahai) se uklanjaju rukom na taj nain to se isti dok su mladi

(oko 10-15 cm) povijaju u jednu stranu do osnove, potom u drugu
stranu i naj taj nain ostranjuju, pucajui i ispadajui bez potekoa.
Takoe, pravilo da samo jedna grana raste iz jednog mesta, zahteva u
nekim sluajevima i na nekim mestima u kronji, intervenciju u tom
pravcu i u zelenoj rezidbi.

DIVLJA PELA Osmia

ZATITA OD MRAZA
OROAVANJEM

IZGLED STABLA ZATIENOG

OROAVANJEM

PROREIVANJE CVETOVA I
PLODOVA
Ova pomotehnika mera
predstavlja dopunu
zimskoj rezidbi iji je cilj
da se dobiju plodovi to
ujednaenije krupnoe.
Kod ranih sorti ovo se
obavlja ve deset dana
nakon precvetavanja, a
kod kasnih 20 dana nakon
procvetavanja. Runo
proreivanje omoguava
najbolji raspored plodova
to se radi u dva do tri
navrata.

Neproreena
Kontrola

Equilifruit F-value

18-20 cm
izmeu
plodova