MENADMENT U FARMACIJI

PREDSTAVLJAMO VAM STALNU RUBRIKU MENADMENT U FARMACIJI, KOJA E NA SISTEMATIAN I PRAGM

ATIAN NAIN OBRAIVATI TEME VEZANE ZA UPRAVLJANJE U FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI, NAROITO
U OBLASTI APOTEKARSKE DELATNOSTI.
Farmaceutsko poslovanje menadment i podrka
Autor: Igor Lazarevi, Aventin Partners
POJAM MENADMENTA U FARMACIJI Menadment u farmaciji predstavlja posebnu granu zdrav
stvenog menadmenta, koja je primenjena na farmaceutsku delatnost i koja se bavi s
vim aspektima upravljanja u farmaciji. Zdravstveni menadment predstavlja proces u
pravljanja svim aspektima u sistemu zdravstva u cilju unapreenja javnog zdravlja,
dok farmaceutski menadment predstavlja proces upravljanja svim aspektima u dijag
nostici i leenju bolesti pacijenata kroz razvoj i primenu medikamenata. I zdravst
veni, i farmaceutski menadment baziraju se na pronalaenju najboljih reenja uz korienj
e ogranienih resursa, a sprovode se kroz aktivnosti planiranja, organizovanja, voe
nja i kontrole. TA JE TO MENADMENT Menadment, kao univerzalnu socioloko-ekonomsku ka
tegoriju, je mogue definisati na razne naine, zavisno od ugla posmatranja. U socij
alnom pogledu, menadment predstavlja umetnost (vetinu) postizanja rezultata uz pom
o drugih ljudi. (Marry Parker Follet) U sistemskom pogledu, menadment predstavlja
proces voenja sistema iz take A u taku B na nain koji e unaprediti performanse tog si
stema. U organizacionom pogledu, menadment predstavlja proces upravljanja
Imajui u vidu znaaj maloprodaje lekova i apotekarske delatnosti, od sutinske je vano
sti sprovoditi dobro upravljanje u ovoj oblasti, kako na nivou pojedinanih malopr
odajnih objekata, tj. apoteka, tako i na nivou ukupne apotekarske delatnosti.
aloprodaja lekova predstavlja jedan od najznaajnijih segmenata svakog farmaceutsk
og trita. S jedne strane, farmaceuti u apotekama obavljaju direktnu komunikaciju s
a pacijentima, kao krajnjim korisnicima lekova, dok s druge strane, apoteka pred
Menadment Menadment MENADMENT u farmaciji u zdravstvu stavlja znaajnog partnera u de
terminisanju ukupne ponude i potranje lekova i formulisanja zdravstvene MESTO FAR
MACEUTSKOG MENADMENTA politike jedne zemlje. U SISTEMU MENADMENTA
M
26 | BB-Informator | 214

MENADMENT U FARMACIJI
LJUDI
RESURSI
EFEKTIVNOST EFIKASNOST
AKTIVNOSTI
TAKA A (sadanjost)
Planiranje
Organizovanje
Voenje
Kontrola
TAKA B (ciljevi)
NAIN NA KOJI FUNKCIONIE MENADMENT
operacijama odreene organizacije u pravcu realizacije postavljenih ciljeva. (Ordw
ay Tead) Imajui sve to u vidu, moe se rei da menadment predstavlja proces kojim se l
judi okupljaju kako bi ostvarili zajednike ciljeve uz to efektivniju i efikasniju
upotrebu ogranienih resursa. MENADMENT U PRAKSI ta menadment znai u praksi, najbolje
se moe videti kroz sagledavanje njegovih osnovnih elemenata, kao to su funkcije me
nadmenta, vrste, nivoi, uloge i vetine. Prema klasinom pristupu, osnovne funkcije m
enadmenta su planiranje (sagledavanje buduih dogaaja i opredeljivanje naina na koji e
se reagovati na te dogaaje), organizovanje (raspodela aktivnosti i resursa na lj
ude, kako bi se ostvarili definisani ciljevi), voenje (preduzimanje svih onih mer
a koje su potrebne da bi planovi bili realizovani, a vaan deo voenja predstavlja i
upravljanje ljudskim resursima) i kontrola, koja predstavlja aktivnost praenja r
ealizacije planova i promena u okruenju koje mogu da prouzrokuju promenu planova.
Menadment je aktivnost koja se realizuje na svim nivoima organizacije. Imajui to
u vidu, moemo posmatrati menadment najvieg nivoa (Top Management), koji se odnosi na funkcije upravljanja celokupnim sistemom, tj. firmom
ili organizacijom; menadment srednjeg nivoa (Middle Management), koji upravljanja
pojedinim celinama sistema, tj. firme ili organizacije; i menadment nieg nivoa (L
ower Management), koji upravljanja svakodnevnim aktivnostima, a esto se granii sa
pojmom rukovoenja. U praktinom pogledu, pojam menadmenta posmatra se na nivou uloga
i vetina. Menaderske uloge definiu sve ono ime se menaderi bave, i odnose se na inte
rpersonalnu ulogu (upravljanje meuljudskim odnosima), informacionu ulogu (upravljanje informacijama) i ul
ogu odluivanja (proces donoenja odluka). S druge strane, menaderske vetine predstavl
jaju sve one osobine koje su karakteristine za nekoga ko se bavi menadmentom. Prem
a klasinom pristupu potrebno je posedovati konceptualne vetine (sposobnost analize
kompleksnih situacija i konceptualizacija deavanja u okruenju), interpersonalne v
etine (sposobnost da se na kvalitetan nain upravlja meuljudskim odnosima, tj. da se
komunicira, motivie, vodi, delegira i kontrolie) i tehnike vetine, sve one kompeten
cije koje menadera ine strunjakom u odreenoj funkcionalnoj oblasti. Po pravilu, za n
ie nivoe menadmenta najvei znaaj imaju tehnike vetine i informaciona uloga, za srednje
nivoe najznaajnije su interpersonalne vetine i interpersonalna uloga, dok za vie n
ivoe menadmenta najvanije su konceptualne vetine i uloga donoenja odluka. VRSTE MENA
DMENTA Menadment kao vetina, sposobnost ili zanat, se moe primeniti na bilo koju lju
dsku aktivnost koja angauje resurse

Tehnike vetine
Interpersonalne vetine
Konceptualne vetine Funkcija donoenja odluka Informativna funkcija Interpersonalna
funkcija Lower Top Middle management management management
MENADMENT KOCKA
214 | BB-Informator | 27

MENADMENT U FARMACIJI
i ljude i tei ostvarenju ciljeva. Ukoliko se posmatraju funkcije (funkcionalni as
pekt), moe se govoriti o menadmentu ljudskih resursa, prodaje, komunikacija, proiz
vodnje, istraivanja i razvoja, finansija itd. Praktino, funkcionalni aspekt definie
sva funkcionalna podruja u kojima se sprovode menaderske funkcije. Sa aspekta akt
ivnosti i organizacije, moe se govoriti o raznim pojmovima koji su komplementarni
ili su deo menadmenta, kao to su liderstvo, preduzetnitvo, rukovoenje, odluivanje, m
otivisanje, inoviranje, psihologija, organizaciona kultura, organizacione promen
e, strategija itd. Praktino, organizacioni aspekt definie sve one poslove koje oba
vlja menader jednog sistema, tj. firme ili organizacije. Ukoliko se posmatraju ob
lasti (sistemski aspekt), govorimo o primeni menadmenta u raznim sistemima, tj. o
blastima drutvenog ivota. Tako imamo menadment u ekonomiji, javnoj upravi, meunarodn
im odnosima, politici itd, kao i menadment u zdravstvu i menadment u farmaciji. ME
NADER, LIDER ILI PREDUZETNIK Pre svega, posao menaderisanja, tj. upravljanja, se raz
likuje od posla rukovoenja. Naime, rukovoenje uglavnom obuhvata aktivnosti delegir
anja zadataka i kontrole izvrenja istih, dok je menadment sloeniji posao, koji, por
ed delegiranja i kontrole izvrenja zadataka, obuhvata i kompleksne aktivnosti upr
avljanja meuljudskim odnosima, upravljanja resursima, donoenja odluka, analize okr
uenja itd. Takoe, postoji razlika izmeu menadera, lidera i preduzetnika. Pojam lider
stva je jedan od kljunih pojmova u menadmentu, i odnosi se na sposobnost pojedinca
da motivie aktivnosti grupe u pravcu realizacije zajednikih ciljeva. Liderstvo se
bazira na linoj harizmi, i smatra se da se lider raa, a menader postaje. Ipak, esto s
e deava da odlini liPO FUNKCIJAMA
PO AKTIVNOSTIMA
PO OBLASTIMA
Proizvodni menadment Menadment nabavke Menadment prodaje Marketing menadment Finansi
jski menadment Menadment razvoja Menadment logistike itd.
Liderstvo Preduzetnitvo Rukovoenje Planiranje Odluivanje Motivisanje Inoviranje Pro
mene itd.
Makroekonomski menadment Menadment javne uprave Meunarodni menadment Menadment u zdra
vstvu Menadment u farmaciji Menadment u tehnologiji itd.
VRSTE MENADMENTA
deri nemaju menaderske vetine, to predstavlja glavni problem u dostizanju zajednikih
ciljeva. S druge strane, preduzetnici su osobe koje svesno preuzimaju rizike i
angauju resurse da bi iskoristili anse za ostvarenje dobiti, koje su prepoznali u
okruenju. Preduzetnici su osobe sa razvijenim poslovnim duhom i izraenom energijom
u traenju ansi za sticanje dobiti. esto su dobri preduzetnici ujedno i dobri lider
i. Meutim, slino kao i sa liderima, preduzetnici esto nemaju menaderske sposobnosti,
to rezultira u tome da ciljevi ostanu neostvareni. Ukratko, dobar menader je onaj
koji razvija i podrava i liderske i preduzetnike vetine, to kod sebe, to kod svojih
saradnika. Menaderski posao je esto baziran na strategijskom razmiljanju i donoenju
odluka. Strategijsko razmiljanje za jednog menadera znai razmiljanje o aktuelnostima
, o potencijalnim buduim dogaajima, kao i o nainu na koji e reagovati u budunosti. Me
nader skoro svakodnevno donosi razne vrste odluka. Odluke mogu biti manjeg ili vee
g organizacionog znaaja, ali u svakom sluaju definiu pravac u kojem e se organizacij
a ili firma kretati. Dobri menaderi esto uvaavaju sugestije i predloge lanova svog t
ima, kao i zaposlenih, jer na taj nain imaju mogunost da bolje sagledaju situaciju
i donesu kvalitetnije odluke.
Na kraju, treba rei da se menaderi esto bave i promenama. S jedne strane, menaderi m

ogu sami inicirati promene, dok s druge strane, mogu responzivno reagovati na pr
omene koje donosi okruenje. Nain na koji sprovode promene, kao i nain na koji uprav
ljaju meuljudskim odnosima definie tzv. organizacionu kulturu jedne organizacije, tj
. firme. Jedan od osnovnih zadataka menadera je izgradnja zdrave i jake organizac
ione kulture, koja se esto u svakodnevnom ivotu naziva radna sredina ili kolektiv.
PODRKA MENADMENTU U FARMACIJI Imajui u vidu pojam i domet savremenog menadmenta, u
narednim tekstovima bie vie rei o raznim aspektima menadmenta koji mogu pomoi u uprav
ljanju savremenom firmom u oblasti farmacije, a naroito u apotekarskoj delatnosti
. Poznavanje savremenih tehnika, koncepata i razmiljanja moe biti i kritini faktor
uspeha, koji odreenu firmu (apoteku) moe uiniti uspenijom u odnosu na konkurenciju.
U tom smislu, u narednim tekstovima, bie obraivane teme koje e predstavljati podrku
poslovanju u farmaciji, a sve te teme e biti posmatrane u odnosu na tzv. funkciona
lni aspekt menadmenta.
28 | BB-Informator | 214