Polimerni Nanokompoziti

TEHNOLOKI FAKULTET, NOVI SAD
Polimerni nanokompoziti
- SEMINARSKI RAD -

Primena polimernih nanokompozita u
farmaceutskoj i prehrambenoj industriji

PROFESOR: STUDENT:

prof. dr Jaroslava Budinski-Simendi dipl.ing. Marina Raji
Oktobar, 2014.

POLIMERNI NANOKOMPOZITI
Primena polimernih nanokompozita u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji
1

1. NANOSTRUKTURNI MATERIJALI I KLASIFIKACIJA

Nanotehnologija je iroka interdisciplinarna oblast istraivanja koja se eksplozivno razvija
poslednjih godina
1
. Nanostrukturni materijali poseduju razliite strukturne karakteristike, od
izolovanih estica preko trodimenzionalnih materijala sainjenih od povezanih nanometarskih
estica, pa do tankih filmova, ica, cevi itd. Proizvodnja nanomaterijala kao to su klasteri,
nanoestice, nanotube, tanki filmovi, itd. je kljuna komponenta uspenog razvoja nanotehnologije
zahvaljujuci njihovim neobinim i izvanrednim fizikim i hemijskim osobinama koje su rezultat
efekta nano veliine
2,3
. Na Slici 1, je prikazana jedna od klasifikacija nanoestica u zavisnosti od
njihovih dimenzija, u tri grupe:

Slika 1. Razliiti tipovi nanomaterijala
4,5

Nanotehnologija, pored ostalog, ima veliki znaaj i potencijal na polju biomaterijala,
biomedicinskih istraivanja, klinike primene jer nanoobjekti su generalno slinih dimenzija kao i
bioloki entiteti, npr. elija, organela, DNK, itd.
6,7,8,9
. Prednosti posebnih osobina nanostrukture
poveavaju efikasnost i preciznost medicinske dijagnostike, opservacije i terapije na nivou

1
N. P. Mahalik, (2006) Micromanufacturing and Nanotechnology, ISBN 3540253777, Springer
2
S. K. Sahoo, S. Parveen, J. J. Panda, (2007) The present and future of nanotechnology inhuman health care,
Nanomedicine: Nanotechnology, Biology and Medicine, 3, 20
3
H. Liu, T. J. Webster, (2007) Nanomedicine for implants: A review of studies andnecessary experimental
tools, Biomaterials, 28, 354
4
Alexandre M, Dubois P. (2000) Polymer-layered silicate nanocomposites: preparation, properties and uses of
a new class of materials. Material Science Engineering, 28: 163.
5
Herron N., Thorn D.L. (1998) Nanoparticles: uses and relationships to molecular clusters. Advance Materials,
10: 117384.
6
A. V. Kabanov, H. E. Gendelman, (2007) Nanomedicine in the diagnosis and therapy ofneurodegenerative
disorders, Progress in Polymer Science, DOI:10.1016/j.progpolymsci.2007.05.014
7
S. M. Moghimi, A. C. Hunter, J. C. Murray, (2005) Nanomedicine: current status andfuture prospects, The
FASEB Journal, 19, 311
8
V. J. Mohanraj, Y. Chen, (2006) Nanoparticles-A Review, Tropical Journal of Pharmaceutical Research, 5
(1) 561.
9
Z. H. Israel, A. J. Domb, (1998) Polymers in gene therapy: antisense delivery systems, Polymers for Advanced
Technologies, 9 (10-11) 799
2

pojedinacnih molekula ili molekulskih struktura
10
. Metode konvencionalne medicine pokuavaju
da "loe" elije uklone seenjem (hirurgija), da ih "spre" (radioterapija) ili ih "otruju" pre nego
"dobre" elije (hemoterapija). Nanomedicina pokuava da ili otkloni odreene elije ili ih reparira
celiju po celiju
11
. Pojedinaan elijski tretman moe biti npr. baziran na molekulskoj biosenzorskoj
informaciji na osnovu koje se kontrolie isporuka odgovarajue koliine leka u odreenu eliju.
Biomedicinske i biotehnoloke primene nanoestica su predmet posebnog interesovanja u
istraivakim i razvojnim projektima sa potencijalnom primenom, koja ukljuuje korienje
nanoestica kao nosaa za medikamente ili DNK-a, zatim kao komponenti u medicinskim
dijagnostikim setovima, kao biosenzora i membrana za bioloke separacije, itd. Nanosistemi,
ukljuujui i sisteme za prenos lekova (< 1000 nm), kao to su micele, lipozomi, dendrimeri,
polimerne micele, nanokristali i polimerne nanocestice, predstavljaju prve i najznaajnije
predstavnike ovog polja nauke koje se stalno razvija. Biorazgradivi polimeri, kao to su polilaktid,
polilaktid-ko-glikolid, polimetilmetakrilat, se koriste kao nosai za lekove i proteine kao i za
vezivna tkiva. Njihovom postepenom degradacijom otputa se vezani lek i na taj nain omoguava
leenje sa minimalnom koliinom farmakoloki aktivnih supstanci
12
. Nanokompoziti polilaktida sa
hidroksiapatitom se koristi u ortodonciji kao i za leenje fraktura vezivnog tkiva
13
. Nanokompoziti
na osnovu polimernih mrea se uglavnom koriste u onim primenama gde tradicionalne mree ne
mogu da zadovolje potrebe koje se pred njih stavljaju. Potrebno razviti postupak koji bi omoguio
dobijanje polimernih mrea sa poboljanim mehanikim, elastinim i toplotnim svojstvima. Epoksi
mree su zbog svoje strukture pogodne za prouavanje uticaja razliitih vrsta punila na svojstva
umreenih materijala.
Sa razvojem nanometarskih neorganskih i organskih punila, omogueno je projektovanje
novih kompozitnih materijala sa nano punilima, sa izrazito poboljanim karakteristikama u odnosu
na poetne komponente nano-kompozita. Priprema nanokompozita predstavlja nauni i tehniki
izazov
14
ijim uspenim reavanjem se mogu dobiti polimerni materijali sa izrazito poboljanim
svojstvima. Kod pravih nano-kompozita deaglomeracija punila mora da bude izrazita i da dovodi
do promena u sastavu i strukturi materijala na nanometarskoj skali
15
. Ovakvi kompoziti se mogu
pripremiti umeavanjem rastopa polimera i punila, meanjem rastvora polimera sa punilom i
uparavanjem rastvaraa i "in situ" polimerizacijom (ili polikondenzacijom) monomera u prisustvu
dispergovanog punila. Polimerni materijali ojaani nanoesticama su privukli veliku panju kako u
naunim istraivanjima tako i za industrijsku primenu zbog svojih izuzetnih svojstava.
Karakterizacija strukture i mogunost manipulacije u toku dobijanja nano-kompozita predstavljaju
velike izazove sa eksperimentalne take gledita. Ispitivanje ovih materijala je uglavnom
empirijsko i krajnji stepen kontrole njihovih svojstava nije jo u potpunosti ostvariv.
Nanomaterijali imaju brojne prednosti u poreenju sa tradicionalnim materijalima usled
mogunosti projektovanja dobrih elektrinih, magnetnih, optikih i mehanikih svojstava.
Polimene mree mogu da slue i kao matrice za nanokompozitne materijale koji se odlikuju
izuzetnim mehanikim, toplotnim i elastinim svojstvima. Epoksi mree, na bazi bisfenola A i

10
F. Besenbache, D. S. Sutherland, M. B. Hovgaard, (2007) From nanoscience to nanotechnology: Utilising the
nanoscale, Toxicology Letters, 172 (1) S34
11
F. X. Gu, R. Karnik, A. Z. Wang, F. Alexis, E. Levy-Nissenbaum, S. Hong, R. S.Langer, (2007) Targeted
nanoparticles for cancer therapy, Nano Today, 2(3) 14
12
S. Slomkowski, S. Sosnowski, M. Gadzinowski, (1998), Polyesters from lactide and -caprolactone.
Dispersion polymerisation versus polymerisation in solutions, Polymer Degradation and Stability, 59, 153-160
13
N. Ignjatovic, E. Suljovrujic, J. Biudinski-Simendic, et al. (2004), Evaluation of hot-presses
hydroxyapatite/poly-L-lactidecomposite biomaterial characteristics, Journal of Biomedical Material Research and
Applied Biomaterials, 71B, 28494
14
I. Popovi, L.Katsikas, S.urovi,B.osi, Lj.erovi, Hemijska industrija 56:1111, 478-482, Association of
Chemical Engineers, 1/2002.
15
G. Lagaly, Applied Clay Science, 15 (1999) 1-9
3

poli(oksipropilen)diamina, koriste se kao pogodne modelne mree za prouavanje uticaja
nanopunila na svojstva mrea
16
. Jedinstvene karakteristike ovih materijala zavise od prirode samog
materijala, veliine primarnih estica, veliine kristalita, kao i od uslova okoline kao to su
temperatura i pritisak. Poznato je da ispod veliine od 1-50 nm (zavisno od specifinog materijala)
materijal ispoljava molekulske karakteristike
17
. Nanostrukturni materijali poseduju razliite
strukturne karakteristike, od izolovanih estica preko trodimenzionalnih materijala sainjenih od
povezanih nanometarskih estica, pa do tankih filmova, ica, cevi itd.
Postoje razliiti pristupi klasifikaciji i opisu strukturnih karakteristika ovih materijala.
Jedan od naina jeste karakterizacija dimenzije materijala ili broj prostornih orijentacija unutar
kojih je materijal prostorno ogranien. Dimenzije kvantno ogranienih materijala mogu da budu
nula (0D), jedan (1D) ili dva (2D) (slika 2). Kvantno ogranieni materijal, 0D je materijal koji ima
prostorno zavisne karakteristike u sva tri pravca. Primer ovakvog materijala bi bila sferina estica
prenika 5nm. Kvantno ogranieni materijali, 1D su materijali kod kojih su prostorno zavisne
karakteristike izraene u dve dimenzije, tj. takvi materijali nisu prostorno ogranieni u jednoj
dimenziji. Predstavnik 1D materijala bi bila kvantna ica koja poseduje prostorno zavisne
karakteristike u dve dimenzije., Kvantno ogranieni materijali, 2D su materijali kod kojih su
prostorno zavisne karakteristike izraene u jednoj dimenziji i primer ovakve strukture materijala su
tanki filmovi. U okviru ovakve podele sekundarne sferine estice sainjene od primarnih estica
(ili pora) nanometarskih veliina spadaju u trodimenzionalne (3D) materijale.

Slika 2. Prikaz klasifikacije nanostrukturnih materijala na osnovu nanodimenzije u prostoru
(0D,1D,2D,3D)

Nanomaterijali se mogu klasifikovati i u zavisnosti od dimenzija, u tri kategorije:
a) Nanoestice: Kada su tri dimenzije estica reda veliine nanometara, definisane su kao
nanoestice, nanogranule ili nanokristali (silicijum);

16
A. Strachota, I. Kroutilova, J. Kovarova, L. Matejka, (2004), Epoxy Networks Reinforced with Polyhedral
Oligomeric Silsesquioxanes (POSS). Thermomechanical Properties, Macromolecules 37, 9457-9464
17
T.T.Kodas, M.J.Hampden-Smith, (1999) Aerosol Processing of Materials, Wiley-VCH
4

(b) Nanocevi: Kada su u dve dimenzije nm razmere a trea je vii red veliine, stvarajui
izduene strukture, oni su generalno deklariu kao ugljenine nanocevi ili nanotube ili nanorods
((CNTs), celulozne brade);
(c) Nanofilmovi: estice koje se imaju samo jednu dimenziju u nm skali. Ove estica su
prisutne u formi listova od jedne do nekoliko nm do nekoliko stotina u debljini i nekoliko hiljada
nanometara duine (slojeviti silikati), slojeviti dupli hidroksidi (LDHs).

Slika 3. Prikaz naina pripremanja nanostrukturnih materijala prema R.W. Siegelu
18

Nanostrukturni materijali imaju veliki potencijal za primenu u elektronici, hemijskoj i
mainskoj industriji, kao i u tehnologijama unutar njih, ukljuujui razliite disperzije i prevlake,
strukturne materijale, materijale u konsolidovanom obliku i posebno, funkcionalne materijale kao
to su superprovodnici, katalizatori, senzori, magnetni materijali, luminescentni materijali itd. Slika
3 daje prikaz naina pripremanja nanostrukturnih materijala za razliite namene. Jedinstvene
karakteristike ovih materijala zavise od prirode samog materijala, veliine primarnih estica,
veliine kristalita, kao i od uslova okoline kao to su temperatura i pritisak. Poznato je da ispod
veliine od 1-50 nm (zavisno od specifinog materijala) materijal ispoljava molekulske
karakteristike
19
.

18
Siegel R.W., Hu and E., Roco M.C., (1999) Nanostructure Science and Technology: World Technology
Evaluation Center WTEC, Panel Report on R&D Status and Trends in Nano-particles, Nanostructured Materials and
Nanodevices, Kluwer, Dordrecht
19
Kodas T.T., Hampden-Smith M.J. (1999), Aerosol Processing of Materials, Wiley-VCH,
5

2. PRIMENA POLIMERNIH NANOKOMPOZITA U FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI

Nedavno se rairila potranja za naprednim sistemima za dopremanje lekova zbog brzog
rasta u podruju medicine, biologije, nauke o materijalima i drugim naunim sektorima. Uz
dramatian napredak u biotehnologiji i u polju medicinskog bioinenjerstva, otkrivene su i
dizajnirane velike koliine novih i potencijalno obeavajuih lijekova. Meutim, oni esto imaju
ogranienu primenu i relativno su nestabilni, visoko toksini, i kratkog ciklusa poluivota, sa
tendencijom agregacije, odnosno njihov prenos i isporuka mogu ometati biobarijere poput krvno-
modane barijere ili elijske membrane
20
. U stvari, i postojei lekovi takoe esto imaju mnogo
problema, kao to su niska uinkovitost, ozbiljne nuspojave, visoke cene i nizak nivo kontrolisanja
delovanja. Radi reavanja tih pitanja, istraivai iz multidisciplinaran oblasti, kao to su biologija,
nauka o materijalima, farmacije i hemije, su se okupili u cilju razvoja novih sistema za dopremanje
lekova. Ovo je vano podruje istraivanja, jer efikasan sistem za primenu leka moe razviti nove
veze i dovesti do stvaranja novih lekova za kliniku primenu, kao i obnoviti klasine lekove i iriti
trite, a sve to je od znaaja za farmaceutsku industriju.
ta je sistem za dopremanje leka? Uopteno, sistem za dopremanje leka je kontrolisani
profil oslobaanja leka eljenom brzinom na ciljano podruje radi konanog delovanja leka.
Imajui koncept sistema za dopremanje leka, neophodno je znati kakve bi osobine u idealnom
sluaju ovi sistemi trebali da imaju. eljena svojstva su:
- poboljana permeacija: sistemi za oslobaanje lijeka mogu obezbediti transport lekova
kroz elijske membrane i drugih biobarijere;
- lokalizovana ili ciljana isporuka: sistemi za dopremanje lekova omoguavaju
lokalizovano i ciljano delovanje lekova na specifina podruja kao to su lokalizovane elije raka;
- poveana stabilnost: sistemi za dopremanje lekova mogu zatititi lekovitu supstancu od
ienja makrofaga ili samo-degradacije;
- kontrolisanost: otputanje leka moe se kontrolisati promenama u spoljanjoj sredini, kao
to su temperatura i pH ili spoljnim signalima (npr. u blizini infracrvenog (NIR) svetla i
ultrazvuka);
- smanjenje toksinosti i poboljano terapijsko dejstvo: sistem za dopremanje leka moe
smanjiti nuspojava lekova, ali i u meuvremenu odrati ili ak poboljati njegov terapijski efekat.
Razvijeni su mnogi pristupi u cilju dobijanja sistemi za dopremanje lekova sa tim svojstvima.
Meu njima, nanomaterijali su od posebnog interesa, te su nairoko istraivani za razvoj nove
generacije leka.
Jednostavnost modifikacije povrine omoguuje nanomaterijalima da vezuju razliite vrste
biomolekula i postizanje ciljane isporuke. Lekovi mogu biti zatieni od strane nanomaterijala kako
bi se izbeglo njihovo propadanje tokom transporta. Nanomaterijali mogu biti fluorescentni ili mogu
reagovati usled UV / VIS / NIR ekscitacije, ili elektrinog ili magnetnog polja i tako da se primena
leka moe pratiti i precizno kontrolisati. Nanomaterijali mogu poveati i elijsku permeaciju za
lekove usled napona elijske povrine, veliine, i sl., kao i kontrolisanje preferenci pojedinih vrsta
elija. Zahvaljujui ovim osobinama, dolo je do brzog rasta interesovanja za primenu
nanomaterijala u irokom opsegu primena, ukljuujui i dostavljanje lekova.

20
Yan L. and Chen X., (2014) Nanomaterials for Drug Delivery; Nanocrystalline Materials. Center of Super-
Diamond and Advanced Films (COSDAF) and Department of Physics and Materials Science, City University of Hong
Kong, Kowloon Tong, Hong Kong SAR, PR China
6

Semikonduktorske kvantne take (QDs)

Kvantne take (QDs) privukle su veliku panju u posljednjih nekoliko decenija, zbog svojih
jedinstvenih optikih i elektronskih svojstava. U poreenju sa organskim fluorescentnim bojama,
QDs pokazuju emisiju koja zavisi od njihovih veliina, koja omoguava jednostavno prebacivanje
sa emisije iz vidljivog u infracrveni spektar talasnih duina, jednostavnim kontrolisanjem njihove
veliine
21,22
. Zatim, QDs imaju i druge prednosti, kao to su visoka fotostabilitet, uski interval
emisionih talasnih duina, visok intenzitet luminescencije, iroki opseg pobuivanja i jednostavnost
pripreme i povrinske modifikacije. Zbog toga se QDs iroko upotrebljavaju kao sistemi za
isporuku lekova i bioimaging
23
.
Visokokvalitetne nanoestice poluprovodnika mogu se pripremiti razliitim
organometalnim pristupima. Mnogi odlini postupci su prikazani u literaturi
24,

25, 26, 27
. Meutim,
nanoestice koje su sintetisane ovim putem nisu rastvorljive u vodi i nemaju odgovarajue delove
za vezivanje biomolekula. Da bi ih pripremili za upotrebu u isporuci lekova, moraju se sprovesti
modifikacije povrine, a u tu svrhu razvijena su dva glavna pristupa
28,29
.Veliina QDs moe biti
podeena izmeu 2 i 10 nm to se praktino moe dovesti u vezu sa irokom funkcionalnou
QDs
30
.
Jedna od najveih prednosti korienja nanomaterijala za primenu leka je da su ti materijali
izuzetno malih dimenzija i mogu znatno poboljati intracelularnu isporuku irokog spektra
molekula za poboljanje efikasnosti. Kao primer, moe se koristiti QDs siRNK za isporuku.
Interferentna RNK ima veliki potencijal za biomedicinske primene zbog svoje snane mogunosti
za ciljanje specifinih mRNK, to rezultuje u razaranjem RNK i utiavanjem gena
31,

32
. Meutim,
nedostatak stabilnosti, potekoe pri ulasku u eliju i beanje endozoma glavni su problemi koji
ograniavaju primenu. Iskoritavanje prednosti jednostavnog modifikovanja povrine, QDs se
mogu koristiti za vrlo efikasnu i siguranu isporuku siRNK za delovanje na mRNK
33
. Kvalitetne
semikonduktorske QDs su sintetisane TOPO (tri-n-oktilfosfin oksid) putem. Ukratko, prekursor
kadmijum oksida i stearinska kiselina se meaju da bi se dobio bistar rastvor; nakon toga se dodaju

21
Gaponik N., Hickey S.G., Dorfs D., Rogach A.L., Eychmueller A., (2010), Progress in the light emission of
colloidal semiconductor nanocrystals. Small; 6(13): 1364-1378.
22
Bruchez M., Moronne M., Gin P., Weiss S., Alivisatos A. (1998), Semiconductor nanocrystals as fluorescent
biological labels. Science; 281(5385): 2013-2016
23
Gao X, Cui Y, Levenson R, Chung L, Nie S. (2004) In vivo cancer targeting and imaging with semiconductor
quantum dots. Natural Biotechnology; 22(8): 969-976.
24
Murray C, Norris D, Bawendi M. (1993) Synthesis and characterization of nearly monodisperse Cde (E5 S,
Se, Te) semiconductor nanocrystallites. Journal of American Chemical Society; 115 (19):8706 15.
25
Yin Y, Alivisatos A. (2005) Colloidal nanocrystal synthesis and the organic-inorganic interface. Nature;
437(7059): 664-670.
26
Qu L, Peng X. (2002) Control of photoluminescence properties of CdSe nanocrystals in growth. Journal of
American Chemical Society; 124(9): 20492055.
27
Talapin D, Rogach A, Kornowski A, Haase M, Weller H. (2001) Highly luminescent monodisperse CdSe and
CdSe/ZnS nanocrystals synthesized in a hexadecylamine trioctylphosphine oxide trioctylphospine mixture. Nano
Letters; 1(4):207-211.
28
Bailey R, Smith A, Nie S. (2004) Quantum dots in biology and medicine. Physica E; 25 (1): 1-12.
29
Dubertret B, Skourides P, Norris D, Noireaux V, Brivanlou A, Libchaber A. (2002) In vivo imaging of
quantum dots encapsulated in phospholipid micelles. Science; 298 (5599): 1759-1562.
30
Qi L, Gao X. (2008) Emerging application of quantum dots for drug delivery and therapy. Expert Opinion on
Drug Delivery; 5(3): 263-267.
31
Dykxhoorn DM, Lieberman J. (2006) Knocking down disease with siRNAs. Cell;126 (2): 231-235.
32
Dykxhoorn DM, Chowdhury D, Lieberman J. (2008) RNA interference and cancer: endogenous pathways and
therapeutic approaches. Programmed cell death in cancer progression and therapy. Dordrecht: Springer; p. 299-329.
33
Yezhelyev MV, Qi L, ORegan RM, Nie S, Gao X. (2008) Proton-sponge coated quantum dots for siRNA
delivery and intracellular imaging. Journal of American Chemical Society;130 (28): 9006-9012.
7

TOPO i heksadecilamin; konano, brzo se ubrizgava rastvor selena u dobijenu smesu kako bi se
dobile QDs. Tako pripremljene hidrofobne TOPO-stabilizovane QDs se zatim prenesu u vodeni
rastvor vezivanjem amfifilnog polimera, koji sadri grupe karboksilnih kiselina, hidrofobnim
interakcijama. Zatim, N-(3-mimethilaminopropil)-N-etilkarbodiimid hidroklorid (EDAC) i N,N-
dimetiletilendiamin se dodaju za funkcionaliziranje povrine QDs sa amino grupama koje daju
pozitivno naelektrisanje radi elektrostatikog privlaenja molekula siRNA za dostavu gena (Slika
4A)
33
. Izraena QDs od 6 nm (mereno sa slika transmisione elektronske mikroskopije (TEM))
imaju proseni hidrodinamik prenik od oko 13 nm. Nakon adsorpcije siRNA na povrini QDs,
hidrodinamika veliina raste do 17 nm. Netaknute QDs su pozitivno naelektrisane +19,4 mV, to
se smanjuje na +8,5 mV nakon adsorbovanja siRNA. Ovi QDs mogu da poboljaju elijski prijem
siRNA. Nakon to su u QDs u endozoma u elijama, karboksilna grupa (ili amino-grupa u nekim
primenama) moe uzrokovati efekat protonskog sunera i dovesti do odvajanja endozoma.
Ukratko, apsorpcija protona javlja se u kiselim organelama, to poveava osmotski pritisak na
membrane organela
34
; kao posledica toga, povean osmotski pritisak uzrokuje bubrenje i pucanje
kiselog endozoma, oslobaajui unutranji materijal u citoplazmu (Slika 4C)
33
. Slika 4B ilustruje
razliite korake pomou siRNA-QDs za gensku terapiju, to ukljuuje ulazak u eliju endocitozom,
nestanak endozoma usled efekta protonskog sunera i utiavanje gena od strane siRNA
33
.

34
Bousif O, Lezoulch F, Zanta M, Mergny M, Scherman D, Demeneix B, et al. (1995) A versatile vector for
gene and oligonucleotide transfer into cells in culture and in vivo polyethylenimine. Proc Natl Acad Sci USA; 92(16):
7297-7301.
8

Slika 4. Racionalni izgled QDs obloene protonskim sunerom i njihova primena kao
multifunkcionalni nosai nanoveliina za dostavu siRNK i intracelularno snimanje. (A) Hemijska
modifikacija polimer-kapsulirane QDs za uvoenje tercijerne amino grupei adsorpcija siRNK na
povrinu estice elektrostatikim interakcijama. (B) ematski dijagram prikazuje korake u
vezivanju siRNK-QDs za membranu, ulazak u eliju, nestanak endozoma, hvatanje RNK vezujuim
proteinima, punjenje RNK-indukovanog kompleksa za utiavanje (RISCs)i ciljana degradacija. (C)
ematski prikaz efekta protonskog sunera koji prikazuje uee membranskih proteina ATPaze
(protonska pumpa), porast osmotskog pritiska, oticanje i pucanje organela.Za optimalnu efikasnost
utiavanja i elijske toksinosti, povrinski sloj QD se sastoji od 50% (molarnih) karboksilnih
kiselina i 50% tercijernih amina. Optimalan broj molekula siRNK po estici je 2 (kao to je
prikazano u dijagramu)
33
.
9

Magnetne nanoestice

Magnetne nanoestice su od velikog interesa za primenu u snimanju magnetnom
rezonancom (MRI), za ciljano delovanje lekova/gena, bioseparaciju itd.
35,36,37
. Superparamagn
etizam je jedinstvena osobina magnetnih nanoestica. Superparamagnetsko svojstvo odnosi se na
sposobnost magnetnih nanoestica da se namagnetiu u prisustvu magnetnog polja, ali i da se
razmagnetiu kada se to polje ukloni
38
. Ova osobina omoguava spreavanje
aglomeracijemagnetnih nanoestica nakon uklanjanja magnetnog polja, a time i produava njihovo
poluvreme cirkulacije
38
. Sa brzim razvojem nanotehnologije, dobijeni su mnogi lekovi na bazi
magnetnih nanoestica u terapijama kancera
37,39,40
. Magnetne nanoestice konjugovane sa
metotreksatom (MTX, hemoterapijski lek protiv raka) mogu poveati internalizaciju putem
pojaane ekspresije FRs elija raka, i time poboljati delotvornost leka u poreenju sa slobodnim
lekom MTX
41
. Proizvedene magnetne nanoestice takoe mogu nositi i cisplatin komplekse
(terapijski lek koji se vezuje i prekida DNK), a studije su pokazale i da su magnetski konjugati
toksiniji za elije raka nego slobodni cisplatin
42,43
. Takoe, proizvedene su i porozne uplje
magnetne nanoestice, poput Fe
3
O
4
koje su efikasne za ciljano delovanje. Na primer, cisplatin je
stavljen u uplje jezgro magnetnih nanoestica koje su spojene sa ciljanim molekulima
(Herceptin)
44
. tavie, magnetne nanoestice obloene poliamidoaminom (PAMAM) i PEI su
takoe obeavajui i za isporuku gena
45,46
. Iako su efikasni, PEI molekuli mogu imati visoku
toksinost zbog toga to oteuju elijske membrane
47,48
. Kako bi se reilo to ogranienje,

35
Zhang L, Qiao S, Jin Y, Chen Z, Gu H, Lu GQ. (2008) Magnetic hollow spheres of periodic mesoporous
organosilica and Fe
3
O
4
nanocrystals: fabrication and structure control. Advance Materials; 20(4):805-809.
36
Neuberger T, Schopf B, Hofmann H, Hofmann M, von Rechenberg B. (2005) Superparamagnetic
nanoparticles for biomedical applications: possibilities and limitations of a new drug delivery system. Journal of
Magnets and Magnetic Materials; 293(1): 483-496.
37
Dobson J. (2006) Magnetic nanoparticles for drug delivery. Drug Delivery Resources; 67(1):55-60.
38
Pankhurst Q, Connolly J, Jones S, Dobson J. (2003) Applications of magnetic nanoparticles in biomedicine.
Journal of Physics and Applied Physics; 36(13): R167-181.
39
Veiseh O, Gunn JW, Zhang M. (2010) Design and fabrication of magnetic nanoparticles for targeted drug
delivery and imaging. Advance Drug Delivery Review; 62(3): 284-304.
40
Nie S, Xing Y, Kim GJ, Simons JW. (2007) Nanotechnology applications in cancer. Annual Review of
Biomedical Engineering; 9: 257-288.
41
Kohler N, Sun C, Fichtenholtz A, Gunn J, Fang C, Zhang M. (2006) Methotrexate- immobilized poly(ethylene
glycol) magnetic nanoparticles for MR imaging and drug delivery. Small; 2(6): 785-792.
42
Xu C, Wang B, Sun S. (2009) Dumbbell-like Au-Fe
3
O
4
nanoparticles for target-specific platin delivery.
Journal of American Chemical Society; 131(12): 4216-4217.
43
Xu C, Xie J, Ho D, Wang C, Kohler N, Walsh EG, et al. (2008) Au-Fe
3
O
4
dumbbell nanoparticles as dual-
functional probes. Angew Chem Int Ed; 47(1): 173-176.
44
Cheng K, Peng S, Xu C, Sun S. (2009) Porous hollow Fe
3
O
4
nanoparticles for targeted delivery and controlled
release of cisplatin. Journal of American Chemical Society; 131(30): 10637-10644.
45
Pan B, Cui D, Sheng Y, Ozkan C, Gao F, He R, et al. (2007) Dendrimer-modified magnetic nanoparticles
enhance efficiency of gene delivery system. Cancer Research; 67 (17): 8156-8163.
46
Scherer F, Anton M, Schillinger U, Henkel J, Bergemann C, Kruger A, et al. (2002) Magnetofection:
enhancing and targeting gene delivery by magnetic force in vitro and in vivo. Gene Therapy; 9(2):102-109.
47
Moghimi S, Symonds P, Murray J, Hunter A, Debska G, Szewczyk A. (2005) A two-stage
poly(ethylenimine)-mediated cytotoxicity: implications for gene transfer/therapy. Molecular Thermodynamics; 11(6):
990-995.
48
Hong S, Leroueil P, Janus E, Peters J, Kober M, Islam M, et al. (2006) Interaction of polyca- tionic polymers
with supported lipid bilayers and cells: nanoscale hole formation and enhanced membrane permeability.
Bioconjugation Chemistry; 17(3): 728-734.
10

magnetne nanoestice mogu se dalje vezivati sa PEG koji smanjuje toksinost i poveava vreme
cirkulacije
49
.
Dat je detaljan opis jednog od primera kako bi se objasnila primena magnetnih nanoestice
u sistemima za dopremanje leka u cilju postizanja eljenih osobina. U istraivanju, samozatitna
magnetna nanomedicina (self-protecting magnetic nanomedicine - SPMNM) je koriena za
isporuku leka. U nanomedicini, visoko magnetni nanonosa (highly magnetic nanocarrier - HMNC)
sa Fe
3
O
4
jezgrom i omotaem od poli[N-(1-on-buterna kiselina)]anilina (SPAnH) korieni su za
prenoenje leka 1,3-bis(2-hlor-etila)-1-nitrozouree (BCNU), oko kojeg se nalazi najvei sloj O-(2-
aminoetil)polietilen glikol (EPEG) kako bi se zatitio lek BCNU (Slika 5)
50
. Visoko
magnetizovano jezgro Fe
3
O
4
je napravljeno konvencionalnom metoda koprecipitacije. Ukratko,
NaOH se doda se u rastvor koji sadri FeCl
3
i FeCl
2
u atmosferi azota. SPAnH omota je nastao
dodavanjem kiseline (rastvor HCl) jezgru Fe
3
O
4
i poli[anilin-co-natrijum N-(1-on-buterna
kiselina)] anilin (SPAnNa). U kiseloj sredini, SPAnNa formira SPAnH ime se inkapsulira jezgro
Fe
3
O
4
. Pripremljeni Fe
3
O
4
(jezgro) - SPAnH (omota) zatim se vezuju sa BCNU (komercijalno
dostupni hemoterapeutik za leenje malignog tumora na mozgu
51
i EPEG sloja.

Slika 5. ematski prikaz BCNU
leka sa EPEG zatitnim slojem koji se vezuje za HMNC

povrinu.
52

EPEG sloj djeluje kao zaitni sloj da bi se poveala stabilnost leka BCNU

53
. Pored toga,
magnetne nanoestice sa EPEG premazom, imaju daleko manju stopu uklanjanja makrofagima u
retikuloendotelijalnom sistemu
53
. Ovo ukazuje na to da makrofagi nisu aktivirani magnetnim
nanoesticama u prisustvu EPEG molekula. Dakle, cirkulaciono vreme i terapijska efikasnost
znaajno su poveani.
Spoljanje magnetno polje moe da dovede magnetne nanoestice u odreeni deo tela.
Ovim postupkom moe se poveati lokalna koncentracija leka u telu i mogu se smanjiti neeljeni
efekti.

49
Kievit FM, Veiseh O, Bhattarai N, Fang C, Gunn JW, Lee D, et al. (2009) PEI PEG chitosan-copolymer-
coated iron oxide nanoparticles for safe gene delivery: synthesis, complexation, and transfection. Advanced Functional
Material; 19(14): 2244-2251.
50
Yang H, Hua M, Liu H, Huang C, Tsai R, Lu Y, et al. (2011) Self-protecting core shell magnetic nanoparticles
for targeted, traceable, long half-life delivery of BCNU to gliomas. Biomaterials; 32(27):6523-6532.
51
Chae G, Lee J, Kim S, Seo K, Kim M, Lee H, et al. (2005) Enhancement of the stability of BCNU using self-
emulsifying drug delivery systems (SEDDS) and in vitro antitumor activity of self-emulsified BCNU-loaded PLGA
water. International Journal of Pharmacology; 301 (1-2):6-14.
52
Yang H, Hua M, Liu H, Huang C, Tsai R, Lu Y, et al. (2011) Self-protecting core shell magnetic nanoparticles
for targeted, traceable, long half-life delivery of BCNU to gliomas. Biomaterials; 32(27): 6523-6532.
53
Knop K, Hoogenboom R, Fischer D, Schubert US. (2010) Poly(ethylene glycol) in drug delivery: pros and
cons as well as potential alternatives. Angew Chem Int Ed;49 (36):6288 308.
11

Slojeviti dupli hidroksidi (LDHs)

Slojeviti dupli hidroksidi (Layered double hydroxides - LDHs) su klasa slojevitih materijala
opte formule [(M
II
)
1-x
(M
III
)
x
(OH)
2
]
x+
(A
m-
x/m
)nH
2
O] i strukture kao to je prikazano na Slici 6.
54

Slojevi sadre dvovalentne (M
II
) i trovalentni (M
III
) metalne jone a u meuslojnoj oblasti se nalaze
joni za balansiranje naelektrisanja anjona. Dvovalentni metalni joni esto su Ca
2+
, Mg
2+
, Fe
2+
, Co
2+
,
Mn
2+
, Ni
2+
, Cu
2+
, ili Zn
2+
. Trovalentni metalni joni najee su Al
3+
, Fe
3+
, Co
3+
, i Ni
3+
. Anjoni, kao
to je CO
3
2-
, NO
3
2-
i Cl
-
, u meuslojevima mogu se lako zameniti
55
. Dakle, lekovi se mogu
pogodno smestiti u LDHs jednostavnom jonskom izmenom
56, 57
. Umetanjem leka u podruje
meuslojeva, LDH ima sposobnost da zatititi molekule leka. LDHs imaju veoma veliku specifinu
povrinu, a time je i koliina leka koju nose visoka. LDHs na nano-skali se mogu dispregovati u
vodenoj sredini. Zatim, LDHs su pozitivno naelektrisane, dok je elijska membrana negativno
naelektrisana, to je od koristi za povean unos u eliju. Ove prednosti su dokazane u opsenim
istraivanjima korienja nanoestica LDH za dostavu razliitih molekula lekova
58, 59, 60
.

Slika 6. ematski prikaz strukture slojeva LDH nanoestice.
54

54
Oh J, Park C, Choy J. (2011) Intracellular drug delivery of layered double hydroxide nanoparticles. Journal
of Nanoscience and Nanotechnology; 11(2): 1632-1635.
55
Wang Q, OHare D. (2012) Recent advances in the synthesis and application of layered double hydroxide
(LDH) nanosheets. Chemical Review; 112(7):4124 55.
56
Ladewig K, Niebert M, Xu ZP, Gray PP, Lu GQM. (2010) Efficient siRNA delivery to mammalian cells using
layered double hydroxide nanoparticles. Biomaterials;31 (7):1821-1829.
57
Oh J, Choi S, Lee G, Han S, Choy J. (2009) Inorganic drug-delivery nanovehicle conjugated with cancer-cell-
specific ligand. Advanced Functional Materials; 19(10):1617-1624.
58
Choy J, Kwak S, Park J, Jeong Y, Portier J. (1999) Intercalative nanohybrids of nucleoside monophosphates
and DNA in layered metal hydroxide. Journal of American Chemical Society; 121 (6): 1399-1400.
59
Gu Z, Rolfe BE, Xu ZP, Thomas AC, Campbell JH, Lu GQM. (2010) Enhanced effects of low molecular
weight heparin intercalated with layered double hydroxide nanoparticles on rat vascular smooth muscle cells.
Biomaterials;31(20): 5455-5462.
60
Wong Y, Cooper HM, Zhang K, Chen M, Bartlett P, Xu ZP. (2012) Efficiency of layered double hydroxide
nanoparticle-mediated delivery of siRNA is determined by nucleotide sequence. Journal of Colloid Interface Science;
369(1): 453-459.
12

U jednom istraivanju, Mg
0,68
Al
0,32
(OH)
2
(NO
3
-
)
0,32
1,2HO (Mg
2
Al- NO
3
-
LDH) bila je prvo
je pripremljena koprecipitacijom meanih metalnih jona (Mg
2+
: Al
3+
= 2:1) u baznom rastvoru (0,1
N NaOH, pH10), u atmosferi azota
61
. Zatim su dodavani razliiti materijali u delove meuslojeva
nanoestica LDH. Prije uvoenja ovih materijala, bazalni razmak nanoestica LDH bio je 8,7 .
Nakon punjenja sa DNK iz testisa haringe, adenozin trifosfatom (ATP), fluorescein 5-
izotiocijanatom (FITC) i c-myc antisense oligonukleotidom (As-myc ) putem jednostavne reakcije
za jonsku izmenu, razmak je povean na 23,9; 19,4; 18,8; i 17,1 respektivno, izraunato sa
rezultata dobijenih difrakcijom X-zraka. LDH nanoestice koje su punjenje sa FITC koriene su u
studiji za ispitivanje elijskog usvajanja i rezultati su pokazali da je apsorpcija hibrida LDH-FITC
znaajno uveanja pri poveanju koncentracije i inkubacionog perioda. Konfokalnom
mikroskopijom pokazano je da se fluorofor detektuje u elijama nakon 1 h od inkubacije i signal se
kontinuirano poveavao tokom vie od 8 sati. Fluorofori u elijama bili su prvenstveno rasporeeni
u perifernim i citoplazmatskim delovima i neto malo u jezgru. To je bilo u skladu sa TEM
posmatranjem koje je objavljeno u zasebnom radu
62
. Kod elija koje su tretirane hibridom LDH-
FITC u koncentraciji od 1 M, mogla se uoiti fluorescencija u elijama. U poreenju sa tim, u
elijama koje su tretirane sa 5 M istog FITC, fluorescentni signal nije uoen u elijama.
Oigledno je da LDH potpomae elijsko usvajanje molekula FITC.
Takoe je nedavno ispitano i korienje LDH nanoestica za poboljanje dostave DNK
vakcina u tretmanu melanoma kod mieva. Rezultati su pokazali da sa nanoesticama LDH,
vakcine DNK mogu indukovati i poboljan odgovor antitela seruma u poreenju sa primenom
samog DNK
63
.
Sa uspenim korienjem nanoestica LDH u dostavi DNK, primena je proirena i na
dostavljanje lekova koji se koriste u terapiji kancera. MTX se iroko primenjuje u humanoj terapiji
kancera. Ipak, MTX ima veoma kratko vreme zadravanja u plazmi i zbog oga se mora koristiti
esto i u visokim dozama, to moe dovesti do pojave rezistencije na lek i nespecifinih toksinih
efekata na normalne elije. Istraivai su izveli brojna ispitivanja u pokuajima da se LDH
nanoestice koriste za reenje ovog problema. MTX je hibridizovan sa LDH reakcijom jonske
izmene. U ovoj studiji je sugerisano na to da hibrid MTX-LDH efikasnije oteuju DNK
kancerogenih elija nego kada se primeni sam MTX, i kao posledica toga dobija se znaajno
poboljana efikasnost leka
64
. Postoji vie razloga zbog kojih je to mogue. Prvo, LDH titi MTX od
dekompozicije u krvotoku. Drugo, LDH poveava elijski unos MTX u kancerogene elije
64
. LDH
nanoestice su takoe koriene i za dostavu siRNK. Dokazano je da LDH-voena siRNK dostava
efikasno utiava neuronalnu ekspresiju gena
65

61
Choy J, Kwak S, Jeong Y, Park J. (2000) Inorganic layered double hydroxides as nonviral vectors. Angew
Chem Int Ed; 39(22): 4042-4045.
62
Oh J, Park C, Choy J. (2011) Intracellular drug delivery of layered double hydroxide nanoparticles. Journal of
Nanoscience and Nanotechnology; 11(2): 1632-1635.
63
Li A, Qin L, Wang W, Zhu R, Yu Y, Liu H, et al. (2011) The use of layered double hydroxides as DNA
vaccine delivery vector for enhancement of anti-melanoma immune response. Biomaterials; 32(2): 469-477.
64
Choy J, Jung J, Oh J, Park M, Jeong J, Kang Y, et al. (2004) Layered double hydroxide as an efficient drug reservoir
for folate derivatives. Biomaterials; 25(15): 3059-3064.
65
Wong Y, Markham K, Xu ZP, Chen M, Lu GQ, Bartlett PF, et al. (2010) Efficient delivery of siRNA to cortical
neurons using layered double hydroxide nanoparticles. Biomaterials; 31(33):8770-8779.
13

3. PRIMENA POLIMERNIH NANOKOMPOZITA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI

Nanotehnologija se pojavila kao jedna od najinovativnijih oblika tehnologije u poslednjih
nekoliko decenija i ima odlian potencijal da unapredi bezbednost i kvalitet hrane. Do sada je dosta
istraivanja odraeno u oblasti pakovanja hrane, detekcije patogena i kontaminanata.
Nanotehnologija e izmeniti industriju pakovanja tako to e se struktura ambalae menjati na
molekularnom nivou. Samoistee obloge na nanoskali i antimikrobni premazi na ambalaama ve
su uspeno primenjeni, kao i polimerni nanokompoziti za barijernu zatitu. Za proizvoae hrane,
primena nanotehnologije moe znaiti samo uspon u pogledu kompetencije na tritu. Dugorono
gledano, dok potroai mogu da imaju benefit od primene nanotehnologija kao novih metoda za
unapreenje bezbednosti i kvaliteta prehrambenih proizvoda, proizvoai bi i dalje morali da
obezbede i reguliu bezbednost potroaa.
Novi trendovi u globanoj proizvodnji, preradi i distribuciji hrane stvaraju sve vee zahteve
za bezbednost hrane i podsticaj istraivanja u oblasti bezbednosti hrane kako bi se obezbedile to
sigurnije globalne nabavke. Iz tog razloga je bezbednost hrane od sve veeg znaaja za javno
zdravlje i vlade irom sveta intenziviraju svoje napore kako bi unapredili procedure za unapreenje
bezbednosti hrane. Ove tenje su nastale i kao odgovor na sve vee probleme u pogledu
bezbednosti hrane i rastue zabrinutosti potroaa.
Iako su se ove mere uopteno pokazale kao efikasne, i dalje se javljaju epidemije, i iz tog
razloga se mora raditi na daljem istraivanju antimikrobnih metoda koje su neophodne za
obezbeivanje zdravstveno bezbedne hrane
66
. Na primer, za Salmonella bakterije uoeno je da je
obrada namirnica glavni izvor unakrsne kontaminacije piletine, i u toj oblasti postoji veliki interes
za smanjenje ukupnog broja Salmonellakontaminiranog ivinskog mesa
67,68
.
Kao posledica javljaju se potrebe u prehrambenoj industriji da se zadovolje zahtevi
potroaa u pogledu obezbeivanja zdravstveno bezbednih namirnica. U gotove prehrambene
proizvode (RTE eng. ready to eat) mogu se dodati aditivi, ukljuujui natrijum ili kalijum laktat,
natrijum diacetat, natrijum citrat i razni antioksidansi koji takoe doprinose antimikrobnim
osobinama, ukljuujui i razliite ekstrakte (npr. ekstrakt ruzmarina, ljive), ili sintetike
antioksidanse (npr. BHT, BHA). Ipak, veina ovih tretmana i dalje ne uspeva da obezbedi dovoljnu
zatitu ili nisu dovoljno efikasni tokom primene (pogotovo u industriji mesa), to moe dovesti do
nepredvienih epidemija usled kontaminacije.
Jedna od novih tehnologija koje mogu doprineti bezbednosti hrane jeste nanotehnologija,
koja podrazumeva manipulaciju ili sklapanje pojedinanih atoma, molekula ili molekularnih
klastera, u cilju stvaranja materijala sa novim ili znaajno izmenjenim osobinama
69
. Ova nova
tehnologija bavi se kontrolisanjem osobina materije koja je dimenzija izmeu 1 i 100 nm. Jedan
nanometar je milijardu puta manji od jednog metra (10
-9
), to je zapravo veliina jednog manjeg
molekula
70
. Iz tog razloga je u nanotehnologiji fokus na karakterizaciji, proizvodnji i manipulaciji

66
S. C. Ricke and I. Hanning (2013) Food Safety Applications of Nanoparticles, in: Nanotechnology Safety,
Elsevier B.V.
67
S. Finstad, C.A. OBryan, J.A. Marcy, P.G. Crandall, S.C. Ricke, (2012) Salmonella and Broiler Production
in the United States: Relationship to Foodborne Salmonellosis, Food Research International, 45 789794.
68
V.V. Volkova, R.H. Bailey, M.L. Rybolt, K. Dazo-Galarneau, S.A. Hubbard, D. Magee, et al., (2010) Inter-
relationships of Salmonella Status of Flock and Grow-Out Environment at Sequential Segments in Broiler Production
and Processing. Zoonoses Public Health 57, 463475.
69

www.nanoforum.org/dateien/temp/nanotechnology%20in%20agriculture%20and%20food.pdf?20032007152346
70
www.nutraingredients.com/news/ng.asp?id72148
14

biolokim i nebiolokim strukturama koje su manje od 100 nm. Strukture koje su ovog reda
veliina pokazale su nove i jedinstvene funkcionalne osobine
71
.
Nanokompoziti predstavljaju specifinu formu kompozitnih materijala, koji podrazumevaju
ugraivanje estica nanodimenzija u matricu polimernih, metalnih ili keramikih materijala
72
. Tako
nanotehnologija podrazumeva manipulaciju malim brojem atoma, u cilju formiranja estica sa
energetskim karakteristikama koje se nalaze negde izmeu osobina pojedinanog atoma i uzoraka
makroskopskih veliina. To je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg se konstantno razvijaju nove
tehnike za kontrolisanje broja atoma u nanoesticama. Molekul se sastoji od nepromenljivog broja
atoma koji ine preciznu strukturu, dok se nanoestica moe dobiti u razliitim oblicima i
veliinama kako bi se naglasile pojedinane eljene karakteristike
73
.
Nanotehnologija e proizvoaima omoguiti brzo dobijanje visoko kvalitetnih proizvoda
po niskim cenama. Danas je preko 200 kompanija irom sveta aktivno ukljueno u razvoj i
inovacije u ovoj oblasti. U poetku su Sjedinjene Amerike Drave bile lider u oblasti
nanotehnologije, a pratile su ih Japan i Kina. Za azijsko trite, koje je tada inilo vie od 50%
svetske populacije je jo 2003. godine predvieno da e do 2010. biti najvee trite
nanotehnologije u oblasti prehrambene industrije, sa Kinom kao vodeom zemljom
74
.
Nanotehnologija se moe koristiti u preradi i uvanju hrane kao nanokompoziti za plastine
filmove za pakovanja, kao antimikrobne nanoemulzije za dekontaminaciju opreme i pakovanja
hrane, i kao antigeni na bazi nanotehnologije u hrani za detekciju biosenzora za identifikaciju
kontaminacije patogenima
75
.
Sistemi sa kontrolisanim otputanjem su prvi put primenjeni u nauci zahvaljujui Robertu
Langeru koji je kreirao matriks koji otputa nanoestice na kontrolisan nain
76
. Po uzoru na
Langerovu invenciju postignuta su brojna poboljanja u pogledu dopremanja hranljivih i lekovitih
supstanci. U prehrambenoj industriji nanostrukture koje se najee koriste u tu svrhu su
nanoemulzije, nanovlakna, nanoestice i nanolipozomi.
Tehnologija inkapsuliranja za dopremanje nutraceutika se koristi u razliitim prehrambenim
proizvodima, od pia do grickalica i formula za bebe. Veina ispitivanja koje su do sad uraene na
polju dopremanja nutraceutika bila je inspirisana sistemima za ciljano delovanje lekova. Trenutno
se inkapsuliraju ne samo bioaktivni sastojci, ve se i postie kontrolisano otputanje i stabilnost
aroma i boja. Metode inkapsuliranja pojaavaju senzorne osobine tako to poboljavaju teksturu,
produavaju percepciju ukusa i poveavaju biodostupnost
77
. Neki od ovih kljunih sastojaka su
vitamini, antioksidanti, antimikrobni agensi, konzervansi i komponente arome i boja. Ovi molekuli
imaju razliite molekulske strukture, mogu biti polarni, nepolarni i amfifilni sa irokim opsegom
molekulskih masa i fizikih osobina. Odgovarajui mehanizam za dopremanje ovih molekula
trebalo bi da omogui njihovu zatitu od hemijskih i biohemijskih reakcija koje bi se mogle desiti

71
Weiss, Jochen, Takhistov, Paul, and McClements, D. Julian (2006). Functional Materials in Food
Nanotechnology. Journal of Food Science 71(9): R107RR116.
72
Jovanovi ., Radosavljevi A., Kaarevi-Popovi Z., Mikovi-Stankovi V., (2011) Srebro/poli(N-vinil-2-
pirolidon) nanokompoziti dobijeni elektrohemijskom sintezom, Hemijska Industrija, 65 (6) 687696
73
D.B. Barbosa, D.R. Monteiro, A.S. Takamyia, E.R. Camargo, A.M. Agostinho , A.C.B. Delbem and J.P.
Pessan, (2013) Silver and Phosphate Nanoparticles: Antimicrobial Approach and Caries Prevention Application, in:
Nanobiomaterials in Clinical Dentistry, Elsevier Inc.
74
Moraru, C.I., Panchapakesan, C., Huang Q., Takhistov, P., Liu S., and Kokini J. (2003). Nanotechnology: A
new frontier in food science. Food Technology, 57: 2527.
75
Salamanca-Buentello, F., Persad, D.L., Court, E.B., Martin, D.K., Daar, A.S., and Singer, P.A. (2005).
Nanotechnology and the Developing World. PLoS Med 2(5): 97 DOI:10.1371/ journal.pmed.0020097.
76
Cohen, S., Yashioka, T., Lucarelli, M., Hwang, L.H. Langer, R., (1991) Controlled delivery systems
forproteins based on poly (lactic/glycolic acid) micro-spheres. Pharmaceutical Research 8 (6), 713-720.
77
Zhong, Q., Tian, H., Zivanovic, S., (2009) Encapsulation of sh oil in solid zein particles by liquide-liquid
dispersion. Journal of Food Processing and Preservation, 33, 255-270.
15

tokom procesa proizvodnje, skladitenja i transporta namirnica. Sistem koji se koristi bi takoe
trebalo da odri komponentu u njenom aktivnom obliku bez uticaja na fiziko-hemijska svojstva
prehrambenog proizvoda. Takoe se oekuje i kontrolisano otputanje funkcionalnih grupa u
odgovarajuoj sredini
78
.
Organski nanomaterijali se stvaraju spontano od odgovarajuih struktura. U zavisnosti od
vrste proteina, pH sredine, proteini se mogu organizovati u razliite strukture. Mnogi peptidi i
proteini imaju mogunost formiranja amiloidnih struktura sa poboljanim mehanikim osobinama
koje mogu da formiraju razliite korisne strukture koje imaju specifina polja primene, kao to je
stvaranje kola od vlakana biomakromolekula i biopodloga (matrica) u inenjerstvu tkiva
79
.
Kazein je protein bogat prolinom, ima hidrofobni i hidrofilni deo. Kao takav moe da
formira kazeinske micele prosenih prenika od 150 nm. Kazeini su vane prehrambene
nanovezikule, odlini su nosai kalcijuma, fosfata i drugih proteina. Drugi proteini iz mleka (-
laktoblobulin, -laktalbumin, govei serum albumina, imunoglobulini i laktoferin) mogu da veu
molekule poput vitamina D, retinola dokosaheksaenoine kiseline (DHA), i jone gvoa, bakra,
hroma, mangana i aluminijuma
80
. Graveland-Bikker i de Kruif
81
su 2006. objavili primenu
nanocevica -laktalbumina za dobijanje nanocevi na bazi proteina mleka. Ove nanotubularne
strukture imaju upljine prenika 8 nm koje mogu da dopremaju komponente hrane poput vitamina,
slobodnih masnih kiselina ili enzima, kao i da maskiraju nepoeljne ukuse i komponente aroma.
Proteinske matrice i proteinski nanoestice su dobri nosai i za vrste i za tene oblike
primene. Zein, protein iz kukuruza, moe se koristiti za inkapsuliranje esencijalnih ulja i ribljeg
ulja, uz obezbeivanje kontrolisanog otputanja sadraja usled enzimske reakcije
82,83
. Zein kao
polimerni matriks moe se koristiti za inkapsuliranje razliitih lipofilnih sastojaka hrane.
eliranje hrane je proces koji je dobro prouen od strane naunika u oblasti hrane. eliranje
se odigrava u 3 koraka, prvo se stvaraju agregati hidrofobnim interakcijama, zatim agregati
ovravaju stvaranjem S-S veza i u krajnjoj fazi dolazi do ogromnog poveanja elastinosti u toku
hlaenja zbog formiranja vodoninih veza. Nanogelovi proteina u hrani, u zavisnosti od njihovih
osobina pri razliitim pH vrednostima, mogu se koristiti kao sredstva za transport nutraceutika ili
lekova
84
. Efikasne interakcije biopolimera javljaju se izmeu pozitivno naelektrisanih proteina i
anjonskih polisaharida, ili negativno naelektrisanih proteina i katjonskih polisaharida. Mogu se
formirati rastvorljivi ili nerastvorljivi kompleksi. to zavisi od tehnika pripreme, ph i meanja
polimera. Nanoemulzije na bazi proteina mogu se stabilizovati dodavanjem polisaharida. Chen i
Subirade
85
su 2005. predloili upotrebu nanoestica hitozana sa unutranjeg dela koljki,
premazanog -laktoglobulinom (100 nm) za dopremanje nutraceutika.

78
Weiss, J., Takhistov, P., McClements, D.J., (2006) Functional materials in food nanotechnology. Journal of
Food Science 71, 107-116.
79
Hingham, R.G. (2007) A biophysical analysis of the Ocr protein gel. PhD thesis in schools of physics and
chemistry, University of Edinburgh, p. 21.
80
Livney, Y.D., (2010) Milk proteins as vehicles for bioactives. Current Opinion in Colloid and Interface
Science 15, 73-83.
81
Graveland-Bikker, J.F., de Kruif, C.G., (2006) Unique milk protein based nanotubes: food and
nanotechnology meet. Trends in Food Science and Technology 17, 196-203.
82
Parris, N., Cooke, P.H., Hicks, K.B., (2005) Encapsulation of essential oils in zein nanospherical particles
Journal of Agricultural and Food Chemistry 53, 4788-4792.
83
Zhong, Q., Tian, H., Zivanovic, S., (2009). Encapsulation of sh oil in solid zein particles by liquid liquid
dispersion. Journal of Food Processing and Preservation 33, 255-270.
84
Yu, S., Hu, J., Pan, X., Yao, P., Jiang, M., (2006) Stable and pH- sensitive nanogels prepared by self-
assembly of chitosan and ovalbumin. Langmuir, 22, 2754-2759.
85
Chen, L., Subirade, M., (2005) Chitosan/b-lactoglobulin coreeshell nanoparticles as nutraceutical carriers.
Biomaterials 26, 6041-6053.
16

Gelovi i pene na bazi proteina dugo su bili sr koloidne nauke u prehrambenoj industriji.
Veina istraivanja je bazirana na konceptima mikrostrukture, adsorpcije, stabilnosti i reologije.
Nakon revolucije nanonauke, koloidna nauka u prehrani je poela da koristi nano u svojoj
terminologiji, kao nanotehnologija, nanovezikule, nanoenkapsulacija i nanokoloidi. Veina
istraivanja u proteklih desetak godina fokusirala se na istraivanja stabilnosti. Rastui trend prema
prehrambenim proizvodima sa niskim sadrajem masti je pokretaka sila za razumevanje
tehnologije nanoestica koje e moi efikasno da uklanjaju masti i kao i njihovih efekata na kvalitet
hrane i koraka u proizvodnji
86
.

Polimerni nanokompoziti

Razvoj ekoloke svesti je doprineo postavljanju prioriteta za obnovljivim biodegradabilnim
izvorima i novim biodegradabilnim kompozitnim materijalima. Ipak, ovim biodegradabilni
kompozitni materijali esto zahtevaju fizika i mehanika poboljanja. Invencija struktura
polimernih nanokompozita (sistem koji se sastoji od polimera i nanoestica veliina < 100 nm)
datira od 1990-ih
87,88,89
. Polimerni nanokompoziti mogu se koristiti u dizajniranju i izradi
materijala za pakovanje i premaze, mikroelektro-mehanike sisteme (MEMS), senzore,
termokontrolne materijale itd.
Primena sintetikih ili prirodnih punioca radi smanjenja cene i poboljanja osobina
materijala, koristi se u industriji ve godinama, iako doprinose uveanju mase, lomljivosti i
neprozirnosti. Nanokompoziti (nanocevi, kristali i gline) predstavljaju novu generaciju materijala
koja se moe koristiti u cilju prevazilaenja pomenutih nedostataka materijala. Od svih
nanokompozita najrasprostranjenija je primena kompozita polimernih slojeva silikata i/ili
nanogline. Najvei uticaj na primenu polimernih slojeva silika hibrida jeste njihovo poveanje
elastinosti i jaine, a zatim i zbog uticaja na gasnu permeabilnost
90
. Izuzetno velika povrina i
njihova efikasnost pri veoma malim dozama ini nanopunioce idealnim kandidatima za poboljanje
osobina biopolimernih materijala. Postoje brojne primene glina-, hitin- ili celuloza-ojaanih
polivinil alkohola, polimlene kiseline, polikaprolaktona,polivinil acetata, polihidroksi butirata i
bionanokompozita na bazi skroba i glutena
91
.
Na Slici 7 prikazane su strukture elija pene od amilopektina sa razliitim sadrajem
celuloznih nanovlakana. Pokazalo se da sadraj od 40% celuloznih nanovlakana u
nanokompozitnoj peni amilopektina poboljava otpornost na pucanje i poboljava modul pene
92
.

86
Dickinson, E., (2010) Food colloids research: historical perspective and outlook. Advances in Colloid and
Interface Science. School of Food Science and Nutrition, University of Leeds, UK. DOI:10.1016/j.cis.2010.05.007.
87
Fukushima, Y., Inagaki, S., (1987) Synthesis of an intercalated compound of montmorillonite and 6-
polyamide. Journal of Inclusion Phenomena, 5, 473-482.
88
Usuki, A., Kojima, Y., Kawasumi, M., Okada, A., Fukushima, Y., Kurauchi, T., Kamigaito, O., (1993)
Synthesis of nylon 6-clay hybrid. Journal of Material Research, 8, 1179-1184.
89
Lan, T., Pinnavaia, T.J., (1994) Clay-reinforced epoxy nano-composites. Chemistry of Materials, 6, 2216-
2219.
90
Pavlidou, S., Papaspyrides, C.D., (2008). A review on polymer-layered silicate nanocomposites. Progress in
Polymer Science, 33, 1119-1198.
91
Soykeabkaew, N., Sian, C., Gea, S., Nishino, T., Peijs, T., (2009), All-cellulose nanocomposites by surface
selective dissolution of bacterial cellulose. Cellulose 16 (3), 435-444.
92
Svagan, A.J., Azizi Samir, A.S., Berglund, L., (2008), Biomimetic foams of high mechanical performance
based on nanostructured cell walls reinforced by native cellulose nanobrils. Advanced Materials, 20 (7), 1263-1269.
17

Slika 7. Strukture elija pene od amilopektina sa (a) 0; (b) 10; (c) 40 i (d) 70% mesenog udela
celuloznih nanovlakana
27
.

Druga grupa istraivaa je primenjivala celulozna nanovlakna za unapreenje tenzionih
osobina, permeabilnosti vodene pare i temperaturnu propustljivost jestivih filmova od pirea manga.
Dodatkom nanovlakana celuloze u ove jestive filmove poboljane su sve mehanike osobine, osim
rastegljivosti. Permeabilnost vodene pare je smanjena za 75%, dok je Jungov modul povean 200%
primenom 10 g celuloznih nanovlakana na 100 g pirea manga
93
.

93
Azeredo, H.M.C., Mattoso, L.H.C., Wood, D., Williams, T.G., Avena-Bustillos, R.J., McHugh, T.H., (2009)
Nanocomposite edible lms from mango puree reinforced with cellulose nanobers. Journal of Food Science, 74 (5),
31- 35.
a) b)
c) d)
18

Slika 8. ematski prikaz dva glavna pristupa kontroli distribucije nanoestica i organizacije:
spolja-unutra (gore) i iznutra-van (dole)
94
. Za organizaciju nanoestica u prvoj opciji neophodno
je polje za koncentrisanje estica unutar materijala (spatial varying field). U drugoj opciji se
visoko sloene strukture formiraju stvaranjem termodinamiki stabilnih veza interakcijama estica-
estica i matriks-estica.

Distribucija nanoestica unutar polimernog matriksa moe se kontrolisati pristupom spolja-
unutra ili iznutra-van (Slika 4). Raspored nanoestica zavisi i od vrste i toka mehanike obrade
nanokompozita. Mogu se razvlaiti, sei ili kombinovati sistem slian kompleksnim fluidima. Jo
kompleksnija morfologija se moe postii u sistemima gde su nanoestice meusobno povezane u
linearne lance
95
.

4. STRUKTURA POTENCIJALNIH NOSAA NANOESTICA

Kada su u pitanju antimikrobni agensi koji se koriste u prehrambenoj industriji, primena
konvencionalnih metoda poput sprejeva, pokazala se neefikasnom kada je u pitanju primena
viestrukih antibiotika, naroito kada su u pitanju mesni proizvodi. To dovodi do nedosledne
efikasnosti, kao i do ogranienja dugorone kontrole tokom skladitenja. Mnogo efikasniji nain
dopremanja viestrukih antimikrobnih sredstava bio bi u vidu dispergovanog polimer-
nankompozita koji bi sluio kao sredstvo za dopremanje bilo koje antimikrobne kombinacije kao

94
Vaia, R.A., Maguire, J.F., (2007) Polymer nanocomposites with prescribed morphology: going beyond
nanoparticle-lled polymers. Chemistry of Materials, 19 (11), 2736-2751.
95
N. Sozer, J. L. Kokini, (2012) The Applications of Nanotechnology, in: Chemical Analysis of Food:
Techniques and Applications, Elsevier Inc., DOI: 10.1016/B978-0-12-384862-8.00006-6
19

pojedinane
96,97
. Nanoestice bi omoguile simultano dejstvo nekoliko antimikrobnih supstanci na
mestu primene, i zbog prirode kompozita kao sistema za dopremanje, potencijalno bi se omoguila
primena niih koncentracija pojedinanih antimikrobnih komponenti. Ovo su dokazali istraivai
98

koji su radili na ivotinjskim modelima pokazali da se za leenje eksperimentalne salmoneloze kod
mieva postizao isti efekat primenom 0,8 mg ampicilina vezanog u nanoesticama kao i kada je
koriena doza od 32 mg ampicilina u injekcijama.
Pored toga, nanoestice bi omoguile lake skladitenje i manipulaciju antibioticima u
proizvodnom pogonu, i primena nanoestica u mesnim proizvodima mogla bi biti automatizovana
ili ak inkorporirana u proces pakovanja. Brojni farmaceutski proizvodi koji koriste
nanotehnologiju dobila su odobrenje za kliniku upotrebu, i brojni drugi proizvodi su u
pretklinikoj fazi razvoja. Zapravo, procenjeno je da je 2006. godine oko 240 nano-dozvoljenih
proizvoda puteno u farmaceutske tokove
99, 100
. Primena antimikrobnih agenasa u nano skalama
je nova, izazovna prilika za industriju ivine i mesa u pogledu poveanja efikasnosti (smanjenje
efikasnih koncentracija), omoguavanja uniformne, lake i brze aplikacije
101
. U sledeim
poglavljima bie neto vie rei o antimikrobnim agensima koji se mogu koristiti kao sistemi za
dopremanje nanoestica, i o primeni hitozana koji se moe koristiti i kao nosa nanoestica i kao
antimikrobni agens.

Antimikrobno dejstvo polilizina

-polilizin (Slika 9), je komercijalno dostupna antimikrobna komponenta koja je efikasna
protiv Salmonella typhimurium i drugih patogena
102,103
. Polilizin se proizvodi putem mikrobne
fermentacije iz sirovina na bazi mleka ili sojinog zrna. Enzimskim procesom kombinovanja
monomera lizina dobija se lanac polilizina. Polilizin je rastvorljiv u vodi, biodegradabilan, jestiv i
netoksian za ljude i ivotnu sredinu
104
. Sprovedena je studija
105
kojom je na osnovu apsorpcije,
distribucije, metabolizma i izluivanja -polilizina kod pacova ustanovljeno da se on bezbedno

96
S.M. Nickols-Richardson, (2007) Nanotechnology Implications for Food and Nutrition Professionals, Journal
of American Dietery Association, 107, 14941497.
97
V. Uskokovi, (2007) Nanotechnologies: What We Do Not Know, Technological Society, 29, 4361.
98
E. Fattal, M. Youssef, P. Couvreur, A. Andremont, (1989) Treatment of Experimental Salmonellosis in Mice
with Ampicillin-Bound Nanoparticles, Antimicrobial Agents Chemotherapy, 33, 15401543.
99
M. Powers, Nanomedicine and Nano Device Pipeline Surges 68%, Nano Biotech News (4 January 2006) 1
69.
100
M.A. Dobrovolskaia, S.E. McNeil, (2007) Immunological Properties of Engineered Nanomaterials, Natural
Nanotechnology, 2, 469478.
101
Steven C. Ricke and Irene Hanning, (2013) Food Safety Applications of Nanoparticles, in Nanotechnology
Safety, Elsevier B.V
102
I. Geornaras, J.N. Sofos, (2005) Activity of e-Polylysine Against Escherichia coli O157:H7, Salmonella
typhimurium, and Listeria monocytogenes. Journal of Food Science 70, M404M408.
103
N.L.A. Njongmeta, H. Benli, K.D. Dunkley, C.S. Dunkley, D.R. Miller, R.C. Anderson, et al. (2011),
Application of Acidic Calcium Sulfate and e-Polylysine to Pre-rigor Beef Rounds for Reduction of Pathogens, Journal
of Food Safety 31, 395400.
104
I.L. Shih, M.H. Shen, Y.T. Van, (2006) Microbial Synthesis of Poly(-lysine) and Its Various Applications:
A Review, Bioresources Technology, 97, 11481159.
105
J. Hiraki, T. Ichikawa, S.I. Ninomiya, H. Seki, K. Uohama, H. Seki, et al., (2003) Use of ADME Studies to
Confirm the Safety of -Polylysine as a Preservative in Food, Regulations in Toxicology and Pharmacology, 37,328
340.
20

moe koristiti kao konzervans za hranu. -polilizin je u Japanu odobren kao bezbedan aditiv za
hranu, a kasnije je i u Americi komercijalno odobren kao konzervans za kuvanu riu
106,107
.

Slika 9. Strukturna formula polilizina

Antimikrobni efekti organskih kiselina

Zakieljavanje je tradicionalan pristup ouvanju namirnica. Organske kiseline i njihove soli
su obeavajui antimikrobni agensi i iroko se primenjuju u industriji. Organske kiseline su
poeljne u prehrambenoj industriji zbog njihove prihvatljivosti, veih mogunosti rastvaranja i
niske cene
108
. Organske kiseline se prirodno nalaze u vou i povru ili se stvaraju u
mikroorganizmima kao produkt fermentacije. Zakieljavanje mesa se vri ili dodatkom organskih
kiselina ili uvoenjem bakterijskih kultura koje mogu da produkuju kiseline tokom fermentacije
109
.
Ispitivanja hitina, hitozana (Slika 10) i njihovih derivata je od znaaja zbog njihove iroke
industrijske primene. Njihova najvanija primena u prehrambenoj industriji jeste u svrhu
antimikrobnih agenasa, jestivih filmova, aditiva i drugo
110,111
. Hitozan je glukozamin polisaharidni
kopolimer koji se sastoji od -vezanih jedinica -(14)-2-acetamido-D-glukoze i -(14)-2-
amino-D-glukoze
112
. Dobija se derivatizacijom prirodnog hitina (-vezanog acetil glukozamina)
deacetilovanjem u alkalnoj sredini. I hitin i hitozan su obnovljivi izvori kojih ima u izobilju i
biodegradabilni su
113
. Hitin je strukturna komponenta egzoskeleta zglavkara, i moe iznosti i do 15-
20% njihove mase, a u pogledu rasprostranjenosti u prirodi zauzima drugo mesto, nakon
celuloze
114,115
. Godinja svetska proizvodnja oklopa ljuskara je procenjena na preko 10
6
tona i

106
www. foodproductiondaily.com/news/ng.asp?id50564
107
U.S. Food and Drug Administration, CFSAN/Office of Food Additive Safety, GRAS Notice No. GRN
000135, January 2004.
108
S.C. Ricke, (2003) Perspectives on the Use of Organic Acids and Short Chain Fatty Acids as Antimicrobials,
Poultry Science, 82, 632639.
109
S.C. Ricke, O.K. Koo, J.T. Keeton, (2013) Fermented Meat, Poultry, and Fish Products, in: M.P. Doyle, R.L.
Buchanan (Eds.), Food Microbiology: Fundamentals and Frontiers, fourth ed., American Society for Microbiology,
Washington, D.C., USA, pp. 857880.
110
F. Shahidi, J.K. Vidana Arachchi, Y. Jeon, (1999) Food Applications of Chitin and Chitosan, Trends in Food
Science & Technology, 10, 3751.
111
F.M. Goycoolea, W. Arguelles-Monal, C. Peniche, I. Higuera-Ciapara, (2000) Chitin and Chitosan, in: G.
Doxastakis, V. Kiosseoglou (Eds.), Novel Macromolecules in Food Systems, Elsevier Science, Oxford, UK, pp. 25.
112
S. Hirano (1999) Chitin and Chitosan as Novel Biotechnological Materials, Polymer International, 48, 732
734.
113
G. Crini (2006) Nonconventional Low-Cost Adsorbents for Dye Removal: A Review, Bioresources
Technology, 97 10611085.
114
G. Coward-Kelly, F.K. Agbogbo, M.T. Holtzapple, (2006) Lime Treatment of Shrimp Head Waste for the
Generation of Highly Digestible Animal Feed, Bioresources Technology, 97, 15151520.
21

obnovljivost hitina kao otpada nusproizvoda hrane, postala je dodatni izvor prihoda za industriju
zglavkarima
48,116
. Funkcionalne osobine hitozana zavise od stepena deacetilovanja
117
. Hitozan se
uspeno primenjivao kao antimikrobno sredstvo protiv razliitih bakterijskih patogena
118,119,120
.
Ipak, nerastvorljivost hitozana u vodi je velika prepreka u njegovoj primeni kao bioloki
funkcionalnog sastojka. Vodorastvorljivi derivati hitozana pokazali su da imaju potencijalno
antimikrobna dejstva, ukljuujui 4
o
amonijum hitozan
121
i hidroksipropilhitozan
122
.

Slika 10. Strukturne formule hitina (gore) i hitozana (dole)

Zbog svoje obilne dostupnosti i potencijalno antimikrobnih efekata, hitozan predstavlja
ekonomski isplativ polimerni nosa nanoestica koji moe imati velikog potencijala u
prehrambenoj industriji. Van der Lubben i sar.
123
su objavili da je hitozan mukoadhezivni polimer

115
M.N. Kumar, (2000) A Review of Chitin and Chitosan Applications, Reactive and Functional Polymers, 45,
127.
116
L.T. Teng, E. Khor, T.K. Tan, L.Y.Lim, S.C. Tan, (2001) Concurrent Production of Chitinfrom Shrimp Shells
and Fungi, Carbohydrate Resources 33, 305316.
117
Y.I. Cho, H.K. No, S.P. Meyers, (1998) Physicochemical Characteristics and Functional Properties of
Various Commer- cial Chitin and Chitosan Products, Journal of Agricultural Food Chemistry, 46, 38393843.
118
E.I. Rabea, M.E.T. Badaway, C.V. Stevens, G. Smagghe, W. Steurbaut, (2003) Chitosan as Antimicrobial
Agent: Applications and Mode of Action, Biomacromolecules, 4, 14571464.
119
L. Qi, Z. Xu, X. Jiang, C. Hu, X. Zou, (2004) Preparation and Antibacterial Activity of Chitosan
Nanoparticles, Carbohydrate Resources, 339, 26932700.
120
J.W. Rhim, S.I. Hong, H.M. Park, P.K.W. Ng, Preparation and Characterization of Chitosan-Based
Nanocomposite Films with Antimicrobial Activity, Journal of Agricultural Food Chemistry 54 (2006) 58145822.
121
Z. Jia, D. Shen, W. Xu, (2001) Synthesis and Antibacterial Activities of Quaternary Ammonium Salt of
Chitosan, Carbohydrate Resources, 333, 16.
122
W. Xie, P. Xu,W.Wang, Q. Liu, (2002) Preparation and Antibacterial Activity of aWater-Soluble Chitosan
Derivative, Carbohydrate Polymers, 50, 3540.
123
I.M. Van der Lubben, J.C. Verhoef, G. Borchard, H.E. Junginger, (2001) Chitosan for mucosal vaccination,
Advance Drug Delivery Reviews, 52, 139144.
22

koji moe da otvori vrste veze i omogui paracelularni prolaz molekula. Kao posledica toga,
postoji mogunost da se nanoestice iz hitozana adheruju na ekstracelularne komponente bakterija i
dopreme antimikrobno sredstvo na samu povrinu. Trenutno se nekoliko farmaceutskih studija
fokusira na primenu hitozana i nanoestica kao sistema za ciljano delovanje lekova
124
. Bioloka
bezbednost hitozana je dokazana i kod ljudi i kod ivotinja
125,126,127
. Iako se inae preporuuju mere
opreza prilikom primene glukozamina kod osoba koje su alergine na morske plodove, Gray i sar.
61

su demonstrirali da test grupa ljudi sa poznatim sistemskim reakcijama na morske plodove nije
pokazala reakciju prilikom izlaganja glukozaminu, i zakljuili da s obzirom na to da alergijske
reakcije na morske plodove bivaju izazvane IgE antitelima na antigene tela morskih plodova, a ne
na oklop, glukozamini su verovatno bezbedni za ljude sa alergijama na morske plodove. U preradi
hrane, hitozan se do sada uspeno primenjivao kao jestivi premaz za produavanje roka trajanja
manga
128
, kao emulzija u svinjskim kobasicama
129
, i kao antioksidant tokom perioda skladitenja
zamrznutih teleih burgera
130
.

5. MOGUNOSTI PRIMENE POLIMERNIH NANOKOMPOZITA U PREHRAMBENOJ
INDUSTRIJI

Primena nanotehnologije i nanoestica u preradi hrane se veoma brzo razvija
103
.
Nanotehnologija ima potencijal da utie na mnoge aspekte svetske prehrambene industrije i
agrokulturnih sistema. Neki od primera vane povezanosti nanotehnologije sa naukom i
inenjerstvom u prehrambenim sistemima i agrokulturi su
104
:
- Bezbednost hrane
- Metode za dopremanje terapije za leenje bolesti
- Novi alati za molekularnu i elijsku biologiju
- Novi materijali za detekciju patogena
- Zatita ivotne sredine.
Prema istraivanju
131
iz 2005. godine, primena nanotehnologije u prehrambenoj industriji,
pored bezbednosti namirnica, ukljuuje i dizajniranje novih prehrambenih proizvoda,
inkapsuliranje nutrijenata i aroma, mikrobioloku bezbednost hrane, biotehnologiju hrane, filraciju

124
M. Cua, M. Alonso-Sande, C. Remun-Lopez J.P. Pivel, J.L. Alonso-Lebrero, M.J. Alonso, (2006)
Development of Phosphorylated Glucomannan-Coated Chitosan Nanoparticles as Nanocarriers for Protein Delivery,
Journal of Nanoscience and Nanotechnology, 6, 28872895.
125
K. Roy, H.Q. Mao, S.K. Huang, K.W. Leong, (1999) Oral Gene Delivery with Chitosan-DNA Nanoparticles
Generates Immunologic Protection in a Murine Model of Peanut Allergy, Nature Medicine 5, 387391.
126
H.C. Gray, P.S. Hutcheson, R.G. Slavin, (2004) Letter to the editor: Is Glucosamine Safe in Patients with
Seafood Allergy? Journal of Allergy and Clinical Immunology 114, 459460.
127
A.M. de Campos, T. Diebold, L.S. Edison, A.S. Carvalho, M.J. Alonso, (2004) Chitosan Nanoparticles as
New Ocular Drug Delivery Systems: in vitro Stability, in vivo Fate, and Cellular Toxicity, Pharmaceutical Resources
21, 803810.
128
P.J. Chien, F. Sheu, F.H. Yang (2007) Effects of Edible Chitosan Coating onQuality and Shelf Life of
SlicedMango Fruit, Journal of Food Engineering 78, 225229.
129
C. Jo,J.W. Lee, K.H. Lee,M.W. Byun, (2001) Quality Properties of Pork Sausage Prepared withWater-
Soluble Chitosan Oligomer, Meat Science 59, 369376
130
D. Georgantelis, G. Blekas, P. Katikou, I. Ambrosiadis, D.J. Fletouris, (2007) Effect of Rosemary Extract,
Chitosan, and -Tocopherolon Lipid Oxidationand Colour Stability During Storage of Beef Burgers, Meat Science 75,
266274.
131
Mallika, C. (2005). Nano-technology: applications in food industry. Indian Food Industry 24(4):1921, 31.
23

pia, nano biosenzore, popravku elijskih oteenja u hrani, kao i pakovanje. Tako da
nanotehnologija ima potencijal da znaajno unapredi kvalitet i bezbednost hrane. Postoje brojne
nove primene ove nove tehnologije u cilju poboljanja bezbednosti hrane, neke od njih su:
- Pakovanje hrane
- Detekcija patogena i njihovih toksina u hrani
- Detekcija hemikalija i kontaminanata
- Ouvanje osobenosti proizvoda i njihovo praenje

Pakovanje hrane

Pakovanje je kljuno za obezbeivanje bezbednosti prehrambenih proizvoda.
Nanotehnologija moe da unapredi materijale za pakovanje i njihovu funkcionalnost, to bi za
posledicu imalo obezbeenu sigurnost prehrambenih proizvoda i zatitu potroaa. Danas je
pakovanje hrane i monitoring proizvoda jedan od glavnih fokusa istraivanja i razvoja
nanotehnologije koja je u vezi sa prehrambenom industrijom. Pakovanja u koja se mogu
inkorporirati nanomaterijali se nazivaju pametna (smart), to znai da reaguju na uslove
okoline u kojoj se nalaze, ili se sama obnavljaju, ili ak upozoravaju potroaa na kontaminaciju
i/ili prisustvo patogena. Prema podacima industrijskih analitiara u Americi, tokom 2004. godine
trite aktivnih, kontrolnisanih, smart pakovanja za hranu i pie bilo je procenjeno na 38 milijardi
dolara, sa tendencijom rasta do 54 milijarde do 2008. godine.
132
Nanotehnologijom stvaraju se
inteligentna pakovanja za hranu, pametna i dugotrajna, koja pruaju bolju bezbednost, kada su u
pitanju bakterije i mikroorganizmi, nego tradicionalne metode pakovanja.
Glavni cilj mnogih kompanija za razvoj pametnih pakovanja bila je optimizacija roka
trajanja proizvoda. Takvi sistemi pakovanja bili bi u mogunosti sami da obnove male
rupe/ogrebotine koje nastanu u transportu, da reaguju na spoljanje uslove (npr. promena
temperature i vlanosti vazduha), kao i da upozori potroaa ukoliko je hrana kontaminirana. Na
primer, nanomaterijali, ija je karakteristina duina obino 1-100 nm, mogli bi se razviti tako da
modifikuju propustljivost folija, poveaju barijerne osobine (mehanike, termike, hemijske i
mikrobioloke), poboljaju mehaniku otpornost i otpornost na zagrevanje, razviju aktivne
antimikrobne i antifugalne povrine, i signaliu mikrobioloke i biohemijske promene
133,134
.
Sve vie se koriste plastine materije za pakovanje hrane, ali one svakako nisu idealne jer se
dovodi u pitanje njihova mogunost proputanja kiseonika, udgljen-dioksida, vode i komponenata
arome, to moe kompromitovati kvalitet hrane. S druge strane, nanokompoziti koji predtstavljaju
visoko barijerne materijale, su potencijalno reenje za ovaj problem
135
. Visokobarijerni materijali
su odlino reenje kada je u pitanju proputanje kiseonika, isparavanje vode i aroma, takoe
pruaju i dobru zatitu za razliita pakovanja, rukovanje, transport i uslove skladitenja.
Na primer, nanokompoziti polimer-glina pojavili su se kao novi materijal za pakovanje
hrane sa nekoliko prednosti, kao to su mehanike, toplotne i barijerne osobine
136
. Upotreba ovih
materijala je unapredila plastina pakovanja za namirnice. Tako se npr. kompanija Bayer bavi
proizvodnjom providnih plastinih filmova koji sadre nanoestice gline. Nanoestice su
rasporeene du plastine mase i mogu da blokiraju molekule kiseonika, ugljen-dioksida i vlage da

132
ETC Group Report. (2004). Down on the farm: The Impact of nano-scale Technologies on Food and
Agriculture.
133
De Jong, L. (2005). Nanotechnology in action. International Food Ingredients 5: 107108.
134
Joseph, T., and Morrison, M. (2006). Nanotechnology in agriculture and food. Institute of nanotechnology.
135
Lagaron, J.M. (2006). Higher barriers and better performance. Food Engineering Ingredients 31(2): 5051.
136
Ray, S., Quek, S.Y., Easteal, A., and Chen, X.D. (2006). The potential use of polymer-clay nanocomposites
in food packaging. International Journal of Food Engineering 2(4): 2225.
24

dospeju do sveeg mesa ili drugih proizvoda. Nanoglina takoe ini plastiku lakom, jaom i
otpornijom na toplotu
137
. Prema jednom od istraivanja
138
biodegradabilni nanokompoziti u vidu
filma, koji se sastoji od skroba i gline, mogu se takoe koristiti za pakovanje hrane, dok je u
slinoj studiji
70
pokazano da nanokompoziti mogu da poboljaju kvalitet i bezbednost pakovane
hrane.
Kao to je spomenuto, istraivai rade i na razvoju novih materijala koji e svoje osobine
menjati u zavisnosti od uslova spoljanje sredine, kao to su vlamost vazduha i temperatura. Na
primer, zamislite omot za sladoled koji bi mogao da stegne svoju molekulsku strukturu u cilju
spreavanja delovanja toplote na sadraj u pakovanju, u sluaju da se zaboravi na zadnjem seditu
automobila tokom vrelog letnjeg dana
107
.
Nanoestice cink oksida i magnezijum oksida, pored ostalih koje se proizvode naprednom
nanotehnologijom, mogu takoe da imaju i antimikrobne efekte. Istraivai u Velikoj Britaniji su
objavili rad u kojem je dokazano da oba ova oksida efikasno mogu da ubiju mikroorganizme
139
. To
je potrvreno u jo jednoj istraivakoj grupi u Britaniji (University of Leeds), koja je dola do
rezultata da su nanoestice magnezijum oksida i cink oksida veoma efikasne u unitavanju
mikroorganizama, i iz toga razloga se mogu imati primenu u pakovanju hrane
140
.
Pomou razliitih nanostruktura plastike danas mogu da se modifikuju tako da imaju
razliite nivoe permeabilnosti za gasove/paru, kako bi se postigli razliiti zahtevi za prezervaciju
voa, povra, pia i drugih namirnica. Dodatkom nanoestica, preraivai hrane takoe mogu da
prave boce i pakovanja koja su otpornija na svetlost, imaju bolje mehanike osobine i toplotnu
otpornost, i koji apsorbuju manje gasova. Ove osobine mogu znaajno da poveaju rok trajanja,
ouvaju boju i miris namirnica, kao i da olakaju njihov transport i primenu. Pored toga,
nanostruktuirani filmovi mogu efikasno da uvaju hranu od invazija mikroorganizama. Kada se
ugrade nanosenzori u pakovanja, proizvoai e moi jasno da oitaju stanje namirnice koja se
nalazi unutra
141
. U Srbiji je 2014. godine ovu tehnologiju uspeno primenila Apatinska pivara
142
,
koja je ugradila termo-hromatske pigmente na etiketama, omoguivi tako potroaima da po boji
prepoznaju kada je optimalna temperatura za konzumaciju.
Umeuvremenu, istraivai iz Glazgova (University of Strathclyde) razvili su inteligentno
mastilo koristei fotosenzitivne nanoestice koje mogu da detektuju samo kiseonik. Patentirano
mastilo se moe koristiti za bilo koje etikete na namirnicama, a njegova niska cena omoguuje i
primenu u velikim koliinama. Ovo mastilo se moe koristiti kao indikator da li je dolo do
promene u originalnoj atmosferi u pakovanju
143
.
Istraivai u kompaniji Kraft Foods Inc., kao i na Univerzitetu Rutgers u Sjedinjenim
Amerikim Dravama, tokom prole decenije radili su na razvoju serije nanosenzora koji su
izuzetno osetljivi na gasove koji se oslobaaju iz pokvarene hrane, tako to menjaju boju.
Inkorporiranje ovih senzornih traka u pakovanja omoguuje dobijanje jasno vidljivog signala da li
je u pitanju svea ili pokvarena hrana
144
.

137
Brody, A.L. (2006). Nano and food packaging technologies converge. Food Technology 60(3): 9294.
138
Avella, M., De Vlieger, J.B., Emanuela Errico, M.A., Fischer, S.B., Vacca, C.P., and Grazia Volpe, M.C.
(2005). Biodegradable clay nanocomposite films for food packaging applications. Food Chemistry 93(3): 467474
139
www.ap-foodtechnology.com/Packaging/Australian-nanotech-firm-promises-better-food-packaging-film
140
www.foodproductiondaily.com/news/ng.asp?n59980- nanotech-discovery-promises.
141
Asadi, G., and Mousavi, M. (2006). Application of nanotechnology in food packaging. Proceedings of 13th
IUFoST World Congress 2006. Nantes, France
142
http://www.jelenpivo.com/jelen-ledeno-svez.html
143
Dunn, J. (2004). A mini revolution. Food Manufacture 79(9): 4950.
144
Joseph, T., and Morrison, M. (2006). Nanotechnology in agriculture and food, Institute of nanotechnology.
25

Detekcija patogena i njihovih toksina u hrani

Bolesti koje nastaju zbog neadekvatnih namirnica su rastui problem javnog zdravlja, kako
u zemljama u razvoju, tako i u razvijenim zemljama sveta. U industrijalizovanim zemljama,
procenat ljudi koji doije neku od bolesti prenosivih hranom, svake godine se zabelei i do 30%. Na
primer, prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji (WHO) u Americi je procenjeno da se svake
godine pojavi oko 76 miliona sluajeva obolelih od bolesti koje se prenose putem hrane, to dovodi
do 325000 hospitalizovanih i 5000 smrtnih sluajeva.
Prisustvo mikroorganizama u hrani je normalna pojava koja se ne moe izbei. Istraivai
konstanto tragaju za novim tehnikama detekcije koje su dovoljno, brze, tane i ultrasenzitivne.
Tokom prole decenije bilo je dosta istraivakih podruja u oblasti razvoja senzora za detekciju
patogenih mikroorganizama
145
. Za nanotehnologiju je najzanimljiviji razvoj nanosenzora koji se
mogu koristiti u proizvodnji i distribuciji hrane, kao i u samom procesu pakovanja, za detekciju
bakterija od Escherichia coli i Listeria do Campylobacter i Salmonella vrsta
146, 147
.
Uvek prisutna potreba za brzim i senzitivnim test metodama, za detekciju patogena koji se
mogu preneti putem hrane, pogotovo Salmonella vrsta, dovelo je do poveanja inkorporiranja
tehnologije biosenzora u microarray i druge platforme. Ovim procedurama dodata je i upotreba
aptamera. Inkorporiranje nanoestica, naroito fluorovanih i kvantnih takica u razliitim
procedurama, dovelo je do smanjenja instrumentacije i istovremenog poveanja automatizacije,
osetljivosti i brzine dobijanja rezultata
148
.
Ova interesantna mogunost kombinovanja biologije i nanotehnologije u senzore ne samo
da ima potencijal za poveanje osetljivosti, ve i znaajno skrauje vreme koje je potrebno za
detekciju potencijalnih problema. Bioanalitiki nanosenzori mogli bi da detektuju i jednu jedinu
virusnu esticumnogo pre nego to se taj virus umnoi i mnogo ranije nego to izazove simptome
bolesti na biljkama ili ivotinjama. Neki od primera potencijalne primene nanosenzora jesu
detekcija patogena, kontaminanata, uslova okoline (svetlost/tama, toplo/hladno, suvo/vlano),
tekih metala, pojedinanih estica ili alergena
149
.
Nanokonzole, koje izgledaju kao minijaturne silikonske daske za skakanje, su jedan od
tipova nanomaterijala koji se prouavaju u optoj nanotehnologiji. Struktura konzola je
najjednostavnija od svih mikro-elektro-mehanikih sistema (MEMS) i moe se lako i brzo
proizvoditi u velikim koliinama. Mogunost da detektuju ekstremno mala pomeranja ini grede
ovih konzola idealnim sredstvom za detekciju ekstremno malih sila i napona
150
. U budunosti bi se
nanokonzole mogle koristiti kao detektori jer one vibriraju razliitom frekvencijom kada se za njih
zakae kontaminanti, otkrivajui tako prisustvo tetnih supstanci. Nanokonzole na koje se nanesu
antitela za detekciju razliitih virusa imaju razliitu gustinu (ili koliinu rasporeenih antitela po
jedinici povrine) u zavisnosti od veliine konzole. Ureaj nanokonzole se uroni u tenost koja
sadri antitela kako bi se omoguilo proteinima da se zalepe za povrinu nanokonzole
151
. Takoe,

145
Bhunia, A.K., and Lathrop, A. (2003). Foodborne pathogen detection. In: McGraw-Hill Yearbook of Science
& Technology, 320323.
146
Russell, E. (2005). The nuts & bolts of nanoscience. International Food Ingredients, 5: 103105.
147
Sage, L. (2007). Detecting pathogens on produce. Analytical Chemistry 79(1): 78.
148
Goldschmidt, M.C. (2006). The use of biosensor and microarray techniques in the rapid detection and
identification of Salmonella. Journal AOAC International 89(2): 530537.
149
Scott, N., and Chen, H. (2003). Nanoscale science and engineering of agriculture and food systems. Report
submitted to Cooperative State research, Education and Extension Service (CSREES), U.S. Department of Agriculture.
150
Datskos, P.G., Thundat, T., and Lavrik, V.N. (2004). Micro and Nanocantilever Sensors. Encyclopedia of
Nanoscience and Nanotechnology,10: 110.
151
http://www.foodproductiondaily.com/Safety-Regulation/Nanocantilevers-studied-for-quick-pathogen-
detection
26

ureaj sa nanokonzolama koji je razvijen primenom DNK bioipova, je uspeno primenjen za
detekciju patogena u razliitim prehrambenim proizvodima
83
.

Detekcija hemikalija i kontaminanata

Kontaminacija hrane usled zagaenja otrovnim hemikalijama predstavlja zabrinutost za
javno zdravlje na svetskom nivou i vodei je problem internacionalne trgovine. Kontaminacija se
moe javiti usled zagaenja vazduha, vode i zemljita, kao to je sluaj sa toksinim metalima i
dioksinima, ili usled namenskog korienja razliitih hemikalija kao to su pesticidi, lekovi za
ivotinje i druge agrohemikalije. Takoe, postoje i neki toksini koji se prirodno javljaju, kao to su
mikotoksini, morski biotoksini i cijanogeni glikozidi koji mogu da kontaminiraju hranu. Zbog toga
je veoma bitna detekcija ovih hemikalija u hrani, a nanotehnologija moe da prui brze naine
detekcije takvih materija pomou biosenzora
152
.

152
Hanna, L. (2006). Sensors and sensing opportunities for the food industry. Food Manufacturing Efficiency
(Special theme: Modeling and simulation) 1(1): 5556.

Polimerni Nanokompoziti

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Polimerni Nanokompoziti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TEHNOLOKI FAKULTET, NOVI SAD

leka sa EPEG zatitnim slojem koji se vezuje za HMNC

You might also like