4.2.

Pragmatizam

Osnivai pragmatizma, arls Sanders Pers i Viljam Dems u sredite istraivanja ne
stavljaju vie nauno-teorijsko saznanje ve svakodnevnu, praktinu ljudsku delatnost, a
to e rei: delatnost individua, zasnovanost njihovih akcija, racionalne i emocionalne
elemente delovanja i ponaanja koji se ocenjuju u svetlu kriterijuma korisnosti,
efikasnosti, kontrolisanosti. Najvea panja se pridaje ubeenjima i verovanjima, koji se
razmatraju kao pravila koja reguliu delovanje i ponaanje. U prvi plan dospeva
problem razjanjenja misli i verovanja pa predstavnike pragmatizma interesuje filozofija
koja se maksimalno pribliava onom to je konkretno, dostupno delovanju, injenice.
Iako se nekim svojim elementima pragmatizam pribliava filozofiji ivota to je tipino
amerika filozofija zasnovana na konkretnom delovanju i efikasnosti, potrebi za
uspehom i maksimalnim razjanjenjem verovanja i ubeenja, a to je svojstveno duhu
nesklonom spekulativnom miljenju.
Jedan od izvora amerike pragmatike filozofije svakako je engleski empirizam i
utilitarizam, dok je drugi izvor empiriokriticizam. Za prvi izvor pragmatizma se vezuje
svojim polaznim pretpostavkama o svakom znanju kao znanju koje se stie ulnim
iskustvom a vanost dobiva u domenu ivotnog iskustva, dok za drugi izvor se vezuje
prihvatanje pretpostavke da je miljenje u svojoj osnovi funkcije ivog organizma i da
sva misaona nadgradnja treba da se zasnuje kao sredstvo za poboljavanje efikasnosti
ivotnih aktivnosti i kvaliteta ivota. Uz takve osnovne pretpostavke i zamisli
pragmatika filozofija se izgraivala u punom skladu sa, ve unapred reeno, amerikim
nainom ivota.
Italijanski pragmatiar Papini predstavlja pragmatizam kao centar svih teorija:
Pragmatizam je hodnik, koji u hotelu oveanstva treba podjednako da vodi kroz razne
sobe, vezujui ih, a u kojima se u jednoj nalazi ovek koji pie knjigu o ateizmu, u
susednoj sobi nalazi se ovek koji se moli za veru i snagu,u treoj mistiar i hemiar, u
etvrtoj metafiziar, u petoj racionalist i empiristali svi oni poseduju hodnik, i svi oni
moraju da idu kroz njega, kao nain izlaska ili ulaska u svoje sobe.
1

Pers eli da filozofiju povee sa realnim praktinim ivotom. Zbog toga on uzima kao
pravilo da je jedan stav vaan samo po tome kakve su njegove praktine posledice u
svakodnevnom ivotu. Budui da je svaki ovek racionalno bie koje tei vlastitom
dobru, u posledicama koje neki stav ima u odnosu na njegov ivot nalazi se kriterijum
koji je u stanju da na dovoljno dobar nani razdvoji (trenutno) istinite od lanih stavova.
Pragmatini metod prihvata one stavove ije su posledice korisnije ili prihvatljive, dok
stavovi koji ne proizvode nikakve praktine posledice se odbacuju kao besmisleni.
ovekovo delanje zasnovano je na verovanju kao sutinsko-stvarnom pravilu koje vodi
ovekovo delanje. To verovanje, koje se slae sa korisnim posledicama proisteklim iz
ovekovog delanja koje asimiluje novost svoga iskustva sa kojim on zadovoljava svoju
elju svrha je samog pragmatizma. A verovanju kao naelu pragmatizma, odgovora
teorija istine, pri emu je istina sve ono to se dokae da je dobro u obliku verovanja, a
otuda se i svako ljudsko miljenje I delanje koje se u praktinim posledicama ispolji kao

1
V. Dems, Pragmatizam, Beograd, Dereta, 1991, str. 39
dobro za oveka i pojedinca, i to sada i ovde, jeste istinito, a istinito i vredno je onoliko
koliko je korisno za praktian ljudski ivot, to jest za njegovo unapreenje i ija je
sutina u konkretnostima, injenicama, delanju i moi.

U lanku Kako da svoje ideje uinimo jasnim, Pers je istakao vlastitu maksimu i
osnovnu motivaciju pragmatizma kao ideju da verovanje u istinu mora biti u bliskoj
vezi sa uspehom u delovanju: Mi smo ustanovili da izazivanje sumnje podstie
misaonu aktivnost i da ta aktivnost prestaje im se ustanovi verovanje.
2
Put sumnje
dovodi do verovanja u koje se vie ne sumnja, nego se samo deluje i po osnovu delanja
proizvode se posledice koje postaju mera stvari, a samim tim i istine. Po njegovom
miljenju neto je istinito samo ukoliko nam omoguava da doemo do cilja, da
ostvarimo odreene svrhe. Istina je samo ono to uspeva, to donosi korist. Ona je
istrument nae delatnosti i nastala je na osnovu navike. Mera istinitosti ideje jeste njena
primena i proverljivost u vlastitom uinku, odnosno iskustvu,ime se ukazuje na
poeljnu funkcionalnost i instrumentalnost same ideje pretoene u posledicu.

Pragmatizam jeste princip korisnosti koji se sastoji od stremljenja oveka ka koristi,
uspehu, efektivnosti, orijentaciji na realnost, postojei poredak stvari, stremljenje samo
ka ciljevima koji se mogu dostii, programiranju cilja i delovanja posle njenog
dostizanja, odsustvo orijentacije na ideale. Otuda su opte postavke pragmatizma
sledee:
3

Korisnost ne moe biti iskljuivi kritetijum ovekovih postupaka. Pridravanje samo
principa korisnosti moe da se pretvori u merkantilizam i sukob interesa ljudi.
Orijentacija na korisnost je postala prioritetna u kapitalistikom i postkapitalistikom
drutvu u uslovima otuenja ljudi. Oni uvruju otuenje, atomizaciju ljudi, njihove
interese
Prioritet grupnog interesa cenom ogranienja pojedinih, individualnih interesa moe
da bude svrsishodan samo u uslovima pretnje za drutvo
Saglasno doktrini razumnog egoizma opti interes nastaje od raznolikih pojedinanih
interesa. ovek, stremei sopstvenoj koristi, doprinosi blagostanju drutva
Korist ne moe zamenjivati vrlinu. Neophodno je moralno ogranienje principa
korisnosti.

Na osnovu uproenih Persovih ideja, Dems je dospeo do take takozvanog radikalnog
empirizma i njime stavlja naglasak na jedinku, dok celinu posmatra kao zbir elemenata
iz kojih se ona sastoji. Dems radikalnom empirizmu dodaje jednu kljunu odredbu, da
taj empirizam obuhvata ne samo elemente koji sainjavaju iskustvo nego i relacije meu
tim elementima, relacije koje takoe mogu i moraju da budu doivljene.
Sa takvim radikalnim empirizmom koji insistira na doivljaju, vezana je i teorija o
pluralizmu istina, budui da je istina jedino celishodna u nainu naeg ponaanja, te
shodno tome, valjanost istine stanuje u identitetu sa primenljivou to jest sa praktinim
uinkom kao jedinom svrhom. Shodno tome sledi da svako polaenje od sebe ka sebi,

2
. S. Pers, Izabrani spisi, BIGZ, Beograd, 1993, str. 168
3
Milan miljevic
ali ne I ka drugima, ukoliko nema celishodnosti i koristi za onoga ko polazi, vodi ka
odreenju pragmatizma kao osvajake sudbine, koji okrenut ka budunosti, i kroz
akciju i mo obuhvatio sve temperamente, sve nacije, sve rase i sve klase kao i svih
emocionalno-psiholokih ovekovih stanja.

Istinu je Dems najpre definisao kao posebno dobro za oveka, za ljudski organizam i
za duhovno i duevno zdravlje ljudske jedinke. Potom je to dobro blie odredio
utilitaristiki: kao ono to je za telesno, duevno i duhovno blagostanje ljudske jedinke
korisno. Shodno tome svako u oblasti religije i filozofije moe da ima svoju istinu,
ukoliko mu doivljaj onoga u ta veruje omoguuje korisne posledice i pridonosi mu
odreeno dobro. Takvo poimanje istine, moglo bi da omogui puno ostvarenje principa
tolerancije meu razliitim shvatanjima i verovanjima. Poto je istina na taj nain
relativisana, nije od velikog znaaja pitanje da li se kod one koristi radi o isto
privatnoj ili o nekoj opte-ljudskoj koristi. Jer, pored linih, mogue su i opte istine,
odnosio koristi. Naravno, iz Demsovog pridavanja primarne vanosti i vrednosti
onome pojedinanom, iz njegove pretpostavke da su celine samo zbirovi njihovih
delova, sledi zakljuak da je ono to je korisno za sve jedinke ili barem za veinu
jedinki, takoe korisno i za celo drutvo.
4
Demsova etiko-pragmatika koncepcija ima samo jednu meru i smisao a to je da sve
razlike izmeu vrednog i nevrednog, istinitog i lanog, dobra i zla nere se prema
injenicama koje se mogu primeniti ili ne primeniti sa svrhom ostvarenja uspeha I
koriti. Taj etiko-pragmatiki put je put kao onoj paradigmi koja glasi: nita ne uspeva
tako dobro kao uspeh.
Odnos oveka prema stvarnosti je odnos stvaraoca prema pasivnoj grai koju oblikuje
prema ciljevima u kojima formulie svoje bioloke i kulturne potrebe. Saznanje je oblik
praktinog oblikovanja sveta, a ne odraz antecedentnih struktura. Praktina uspenost
ostvarenih ciljeva je kriterijum istinitosti. Svi iskazi o stvarnosti su iskazi o odnosu
ciljeva i sredstava kojima se sluimo u procesu praktine izmene sveta.
Cilj pragmatizma je da teorije uini shvatljivim i da pokrene na delovanje, odnosno na
primenu i proveru teorija u praksi. Tek kada u praksi proverimo neki stav,moemo da
priamo o njegovoj istinitosti. Ideje postaju istinite tek kada nam pomognu da naemo
zadovoljavajui odnos sa drugim delovima naeg iskustva, odnosno kada nova ideja
nae svoje mesto u spletu stavova koje smo dosada praktino primenjivali kao istinite.
Pragmatizam naglaava ideju koherentnosti, tj. stav da je potrebno da se postigne jedan
skup ideja koje zajedno u praksi pokazuju konkretne pozitivne rezultate. Ako neka ideja
ne moe da se uklopi u stavove koji za nas ve funkcioniu, po svoj prilici se radi o
neistinitoj ideji. Istinitost jedne istine zavisi od njene primene. Jedna ideja se naziva
istinitom ukoliko se moe uspeno primeniti u ivotu, odnosno ukoliko je korisna.
Zabludna ideja ne moe biti plodna. Plodnost je znak istinitosti. Ovakva istinitost, koju
odlikuje korisnost, uspenost i plodnost, ima zadatak da zadovolji ljudsku volju
verovanja.
Poto je pragmatistika istinitost proveravanje, korisnost, plodnost, ona je uvek u
budunosti i budunost. Ona nije okrenuta prolim injenicama i postavljenim
principima, ve posledicama koje donosi, novim injenicama i plodnim principima koji
tek treba da uslede. Pragmatisti tvrde da mi verujemo da je neto istinito, zato to smo
ga izabrali. Izbor nije posledica verovanja, nego je verovanje posledica izbora. Sadrinu

4
Branko Balj, Aleksandar ukovi.
ivotnog iskustva, pod pritiskom finalizma odabiramo, a kad smo je odabrali, mi u nju
verujemo Nemogue je da je jedna ideja istinita, a da protivrei svim drugim idejama
koje rukovode naim svakodnevnim ponaanjem. Zato pragmatisti kau da se 'istinitost'
deava ideji ideja ne poseduje ni istinitost ni lanost, ve se njen status odreuje u
praksi, kada se dovede u vezu sa drugim idejama koje daju konkretne rezultate.
Pragmatizam znai slobodan vazduh i mogunost prirode, nasuprot dogmi,
izvetaenosti i tobonjem finalitetu u istini.
5

Pored toga, pragmatisti smatraju da je istina jedna vrsta dobra, a ne neka posebna
karakteristika, razliita od pojma dobra. Istinita ideja je ona koja dobro organizuje
iskustvo, i ako nam neka ideja poboljava ivot, onda bi trebalo u nju da verujemo
osim ako se sukobljava sa drugim ivotnim interesima. Isplati se traiti istinu zbog onog
to nam ona u svakodnevnom ivotu donosi.

5
V.dyems pragmatizam, 37