HIDROELEKTRANE

Osnovi elektroenergetike
Sadraj
Hidroelektrane
Vrste hidroelektrana
Osnovni delovi hidroelektrana
Pumpno-akumulacione hidroelektrane Pumpno-akumulacione hidroelektrane
Osnovne osobine i vrste vodnih turbina
Izbor broja obrtaja i tipa turbine
Kavitacija
ticaj na prirodnu sredinu
Prikaz hidroelektrana na !unavu
"
Hidroelektrane
Hidroelektrane su postrojenja kod kojih se elektri#na energija
proizvodi iz potencijalne energije vode$
Vrste hidroelektrana
Pored navedenih karakteristika koje vae za sve elektrane %str$
"&'( za hidroelektrane je zna#ajno navesti jo) i instalisani protok
Q
max
%ili veli#ina izgradnje' i prosenu godinju proizvodnju
%*+h'$ %*+h'$
Prema tome da li postoji akumulacioni bazen i kolika je njegova
veli#ina( postoje,
proto#ne hidroelektrane-
hidroelektrane sa dnevnom i nedeljnom akumulacijom-
hidroelektrane sa sezonskom akumulacijom$
S obzirom na na#in kori).enja akumulacionog bazena
hidroelektrane delimo na,
akumulacione-
pumpno-akumulacione$
&
Vrste hidroelektrana
Protone hidroelektrane koriste prirodni protok vode$
/aspoloivi protok se menja zavisno od koli#ine
padavina$
Kada je protok ve.i od predvi0enog onda se vi)ak vode
nekorisno preliva preko brane( a kada je protok manji
od predvi0enog( onda se smanjuje proizvodnja od predvi0enog( onda se smanjuje proizvodnja
elektri#ne energije$
Protok vode za koji se elektrana izgradi naziva se
normalni protok$
!a bi se odredio normalni protok za neku reku nije
dovoljno da se mere dnevni protoci u toku jedne
godine( jer postoje su)ne i ki)ne godine$
Obi#no se uzimaju podaci za period od 12( "2 ili vi)e
godina kao stvarni pokazatelji protoka vode$
3
Vrste hidroelektrana
Akumulacione hidroelektrane se grade ako teren
omogu.uje ekonomi#nu izgradnju akumulacionog
bazena ili ve)ta#kog jezera u kome moe da se
akumuli)e suvi)na voda u vreme velikih padavina$ akumuli)e suvi)na voda u vreme velikih padavina$
4a vreme su)e( ova se voda koristi da za istu reku
pove.a broj dana normalnog protoka$
5kumulacione hidroelektrane sa dnevnom i
nedeljnom akumulacijom imaju jo) i veoma
zna#ajnu ulogu pokrivanja vrhova optere.enja$
6
Vrste hidroelektrana
Kod veli#ine akumulacionog bazena( treba razlikovati
ukupnu i korisnu zapreminu akumulacionog bazena$
Ukupna zapremina odgovara koli#ini vode koja moe da
stane izme0u dna i najvi)eg nivoa vode u bazenu$
Korisna zapremina se odnosi na zapreminu vode
izme0u najnieg i najvi)eg nivoa vode u bazenu u
Korisna zapremina se odnosi na zapreminu vode
izme0u najnieg i najvi)eg nivoa vode u bazenu u
normalnom pogonu$
Energetska vrednost akumulacionog bazena je koli#ina
elektri#ne energije koja bi se proizvela u sopstvenoj
hidroelektrani i u svim nizvodnim hidroelektranama za
slu#aj pranjenja korisne zapremine bazena bez dotoka
i bez gubitaka vode$
7
Vrste hidroelektrana
Osnovni delovi hidroelektrana su, brana zahvat
dovod vodostan cevovod pod pritiskom
mainska zgrada i odvod.
Koje od navedenih delova .e neka hidroelektrana
imati zavisi od konstrukcije hidroelektrane( imati zavisi od konstrukcije hidroelektrane(
topogra8skih uslova( geolo)kih uslova( od
pogonskih zahteva hidroenergetskog
iskori).avanja celog vodotoka %potrebe
navodnjavanja( vodosnabdevanja i za)tite od
poplava' i od za)tite ivotne sredine$
9
Vrste hidroelektrana
:
Vrste hidroelektrana
Prema konstrukciji( hidroelektrane se mogu
podeliti u dve osnovne grupe, pribranske i
derivacione hidroelektrane.
Pribranske hidroelektrane naj#e).e imaju
ma)insku zgradu sme)tenu uz branu( unutar ma)insku zgradu sme)tenu uz branu( unutar
brane ili je zgrada izvedena kao deo brane$ Kod
pribranskih hidroelektrana( nema potrebe za
dovodom( vodostanom i odvodom( a zahvat i
cevovod pod pritiskom predstavljaju deo brane(
odnosne ma)inske zgrade- obi#no se grade na
ve.im rekama sa manjim padovima$
;
Vrste hidroelektrana
!erivacione hidroelektrane imaju uglavnom manje vodotoke i
ve.e padove i po pravilu sadre sve nabrojane delove
hidroelektrana$ !ovod %dovodna derivacija' i odvod %odvodna
derivacija' mogu biti otvoreni ili pod pritiskom( kod pojedinih
tipova hidroelektrna( zavisno od konstukcije( mogu i da ne
postoje$ <a)inska zgrada moe da bude ukopana ili na
otvorenom$
postoje$ <a)inska zgrada moe da bude ukopana ili na
otvorenom$
Pod mini hidroelektranama se podrazumevaju hidroelektrane
snaga do 12<+$ >esto se nazivaju i poto#are$ Prednost ovih
elektrana se sastoji u relativno malom ulaganju( snabdevanju
energijom te)ko pristupa#nih( planinskih predela( #ime imaju
i veliku strate)ku vrednost$ Srbija je veoma bogata
vodotocima( naro#ito u regionu ica( ?i)a i Kragujevca( koji
su slabo iskori).eni$
12
Osnovni delovi hidroelektrana
Osnovni delovi
hidroelektrana su,
brana zahvat
dovod vodostan dovod vodostan
cevovod pod
pritiskom
mainska zgrada i
odvod.
11
Brana
@rana slui da skrene vodu sa njenog prirodnog toka prema zahvatu
hidroelektrane( da povisi nivo i uspori protok vode$ Pored toga brane
slue i za regulaciju vodotoka( regulaciju plovidbe rekom i sli#no$
@rane se mogu podeliti prema slede.im kriterijumima,
prema materijalu na"
betonske brane-
brane od lokalnih materijala( uglavnom od razli#itih vrsta zemlje i brane od lokalnih materijala( uglavnom od razli#itih vrsta zemlje i
kamena$
prema konstruktivnim svojstvima na"
gravitacione brane koje svojom velikom teinom stvaraju velike
sile trenja koje deluju nasuprot hidrostati#kom pritisku vode -
lune brane( koje svojim oblikom osiguravaju stabilnost -
kontra#orsne $olakane% brane( kod kojih pritisak primaju plo#e i
predaju ih potporama (
stepenasto gravitacione i druge brane koje predstavljaju
kombinaciju prva tri osnovna tipa brana$
1"
Brana
zavisno od mogu&nosti odvoda" gluve brane $koje
nemaju preliv vode% i vodopropusne brane'
@etonske brane se grade kao gluve i kao
vodopropusne$
Vodopropusne se izvode sa povr)inskim i Vodopropusne se izvode sa povr)inskim i
unutra)njim otvorima za preliv vode$ @rane
proto#nih elektrana se obi#no sastoje od gluvog i
od vodopropusnog dela$ Visoke brane u uskim
kanjonima #esto se grade kao gluve brane$
ovom slu#aju se preliv suvi)ne vode ostvaruje
zaobilazno( povr)inski ili kroz tunel$
1&
Zahvat i dovod vode
(ahvat vode treba vodu koja je akumulirana u jezeru da
odvede prema turbinama$
Primenjuju se dva osnovna tipa zahvata vode,
zahvat na povr)ini vode(
zahvat ispod povr)ine vode$
(ahvat na povrini vode se izvodi kod niskih brana( jer je nivo (ahvat na povrini vode se izvodi kod niskih brana( jer je nivo
vode u akumulaciji prakti#no stalan$
(ahvat ispod povrine vode izvodi se uglavnom kod visokih
brana( jer u takvim akumulacijama nivo vode nije stalan$
4ahvat vode mora da bude na koti ispod koje se ne.e ni u
najkriti#nijim su)nim periodima spustiti nivo vode$
!ovod vode spaja zahvat vode sa vodostanom$ Izvodi se kao
kanal ili kao tunel( )to zavisi od terena i pogonskih zahteva
hidroelektrane$ !ovodni tunel se izvodi kao gravitacioni ili
pod pritiskom$ 13
Vodostan
5ko se na duga#ki dovodni tunel ili kanal( direktno nastavi
cevovod pod pritiskom( onda kod naglog zatvaranja turbina
dolazi do porasta pritiska u dovodnim organima( koji moe
da bude veoma opasan$
Pri naglom zatvaranju turbina( kineti#ka energija vode u
dovodnom tunelu i cevovodu pod pritiskom mora da se dovodnom tunelu i cevovodu pod pritiskom mora da se
pretvori u potencijalnu energiju$
sled toga dolazi do elasti#ne de8ormacije #eli#nog
cevovoda i betonske obloge dovodnog tunela$
Vodostan ima ulogu da porast pritiska( koji nastaje naglim
zatvaranjem turbine( ograni#i na relativno nisku vrednost$
Vodostan se gradi na mestu gde tunel prelazi u cevovod
pod pritiskom$
16
Vodostan
Voda u vodostanu ima neposredan dodir sa atmos8erskim vazduhom$
4atvaranjem turbina( voda u dovodnom tunelu te#e jo) neko vreme i podie nivo
vode u vodostanu$ ?a taj na#in( kineti#ka energija vode u dovodnom tunelu
prelazi u potencijalnu energiju vodenog podignutog stuba u vodostanu$
4apremina vodostana treba da bude dovoljno velika da pri normalnoj brzini
otvaranja turbine %na primer( porast optere.enja turbine od 62A na 122A za
vreme od &s' ne do0e do potpunog pranjenja vodostana( jer bi u tom slu#aju
u)ao vazduh u cevovod pod pritiskom i izazvao opasne udare vode prilikom
izlaska vazduha i ponovnog punjenja cevovoda vodom$ 17
Cevovod pod pritiskom
Bevovod pod pritiskom naj#e).e se izra0uje od zavarenih
#eli#nih limova$ Pored toga( kao materijal za ove cevovode
koristi se armirani beton( liveno gvo0e i liveni #elik$
Bevovodi pod pritiskom postavljaju se nepokriveni na
povr)inu zemlje( slobodno u tunelu i ubetonirani ili ukopani$
Kod slobodno poloenog cevovoda mora da postoji Kod slobodno poloenog cevovoda mora da postoji
mogu.nost slobodnog istezanja usled promena
temperature( )to se postie tako )to se cevovod podeli u
vi)e sekcija( koje se me0u sobom spajaju dilatacionim
komadima$
?a ulazu u cevovod uvek se postavlja zaporni organ
%zatvara#'( koji treba da spre#i doticanje vode ako iz bilo kog
razloga pukne cevovod$ Kad cevovod pukne( brzina u njemu
se pove.a( )to se koristi za stvaranje impulsa za zatvaranje
zapornog organa$
19
Mainska zgrada i odvod
<a)inska zgrada je gra0evina u kojoj su sme)teni agregati
hidroelektrane %turbine i generatori' i pomo.na oprema$ <a)inska
zgrada treba da zadovolji #esto protivure#ne uslove C pogodnosti za
eksploataciju i ekonomi#nost u izgradnji %na primer( postizanje povoljnih
uslova za remontovanje moe zna#ajno da poskupi izgradnju'$
<a)inske zgrade hidroelektrana mogu da se klasi8ikuju na vi)e na#ina,
zavisno od toga da li zgrada prima pritisak vode" zavisno od toga da li zgrada prima pritisak vode"
zgrade koje primaju pritisak zajedno sa branom trpe pritisak vode
zgrade koje ne primaju pritisak vode %kao kod derivacionih elektrana'-
prema ure)ajima za odvod vode sa vieg na ni*i nivo zgrade protonih
elektrana mogu da budu"
razdvojene od preliva gde se odvod suvi)ne vode sa gornjeg nivoa
ostvaruje preko prelivnih otvora na brani i drugih ure0aja koji nisu
povezani sa zgradom hidroelektrane(
zajedno sa prelivima koji su obi#no sme)teni na masivnom
%podvodnom' delu zgrade-
1:
Mainska zgrada i odvod
prema tipu konstrukcije ure)aja za dizanje"
zatvorena sa unutranjim smetajem ure)aja
za dizanje C mosne dizalice(
poluotvorena gde je osnovni ure0aj za dizanje
%portalna dizalica' sme)tena iznad ma)inske
poluotvorena gde je osnovni ure0aj za dizanje
%portalna dizalica' sme)tena iznad ma)inske
sale sa generatorom$ *eneratorska sala je nisko
postavljena sa demontanim poklopcima iznad
generatora(
otvorena gde ma)inska zgrada ne postoji( a
generatori su pokriveni poklopcima$
1;
Mainska zgrada i odvod
Slika 1 Vertikalni presek zatvorene mainske zgrade hidroelektrane
1 - mainska sala, - generator, ! - spiralna komora, " - isisna #ev, $ - t%r&inski
#evovod, ' - %laz vode, ( - reetka, ) - zatvara*, + - mehanizam za dizan,e zatvara*a,
1- - dalekovod,
"2
Mainska zgrada i odvod
prema smetaju u odnosu na povrinu zemlje"
nadzemna mainska zgrada
podzemna mainska zgrada koja se nalazi ispod
povr)ine zemlje C grade se kod derivacionih
hidroelektrana kada se derivacija izvodi u vidu
tunela-
hidroelektrana kada se derivacija izvodi u vidu
tunela-
zavisno od polo*aja osa agregata $turbina i generator%"
zgrade sa vertikalnim agregatima+
zgrade sa horizontalnim agregatima C primenjuju se
kod hidroelektrana sa padom od 12-16m(
preglednost i pristupa#nost je ve.a( ali se zahtevaju
znatno ve.e povr)ine za sme)taj nego kod agregata
sa vertikalnom osovinom$
"1
.%mpno-ak%m%la#ione
hidroelektrane
Pumpno,akumulacione hidroelektrane imaju veoma zna#ajnu
ulogu u DDS jer mogu brzo da promene svoju ulogu C da budu
proizvo0a# ili potro)a# elektri#ne energije i tako obezbede
stabilnost DDS$
.rin#ip rada
Pumpno-akumulaciono postrojenje moe da radi kao
hidroelektrana %turbinski rad' ili kao potro)a# elektri#ne energije
%pumpni rad'$
hidroelektrana %turbinski rad' ili kao potro)a# elektri#ne energije
%pumpni rad'$
Kada radi kao hidroelektrana( voda iz akumulacionog bazena se
usmerava kroz turbinu i njena potencijalna energija se pretvara
u mehani#ku( a potom u generatoru i u elektri#nu energiju$
Kada pumpno-akumulaciono postrojenje radi u pumpnom
reimu( generator se koristi kao motor koji pokre.e pumpu( a
pumpa crpe vodu iz vodotoka ili jezera i prebacuje je u
akumulacioni bazen$
Postoje i konstrukcije kod kojih su pumpa i turbina jedan ure0aj
koji moe da radi i u reimu pumpe i u reimu turbine C takve
hidroelektrane se nazivaju reverzibilne hidroelektrane$ ""
.%mpno-ak%m%la#ione
hidroelektrane
"&
Slika /ema p%mpno-ak%m%la#ionog postro,en,a
1 - p%mpa, - spo,ni#a, ! - generator, " - akom%la#ioni &azen, $ -
t%r&ina
Osnovne oso&ine i vrste vodnih
t%r&ina
Pretvaranje potencijalne i kineti#ke energije toka
vode u elektri#nu energiju se u hidroelektranama
ostvaruje pomo.u hidrauli#nih turbina i
generatora koje zajedno obrazuju hidroagregate$ generatora koje zajedno obrazuju hidroagregate$
Hidrauli#na turbina je ma)ina koja koristi energiju
toka vode za okretanje rotora( odnosno radnog
kola$
Postoje tri osnovna tipa turbina, Eransisova(
Peltonova i Kaplanova turbina$
"3
Osnovne oso&ine i vrste vodnih
t%r&ina
Eransisova turbina upotrebljava se za padove do
622m i izvodi se sa vertikalnom i horizontalnom
osovinom$
Peltonova turbina radi na principu slobodnog
mlaza( izvodi se sa jednom ili vi)e mlaznica i mlaza( izvodi se sa jednom ili vi)e mlaznica i
upotrebljava za padove iznad 622m$
Kaplanova turbina je namenjena za manje padove
i moe da bude sa pomi#nim %Kaplan' ili sa
nepomi#nim rotorskim lopaticama %propelerna
turbina'$
"6
Osnovne oso&ine i vrste vodnih
t%r&ina
"7
Slika ! .resek i prin#ip rada 0aplanove t%r&ine
1z&or &ro,a o&rta,a i tipa t%r&ine
Po)to je nemogu. ta#an prora#un protoka vode i
gubitaka koji se pri tome javljaju( naj#e).e se
pribegava konstruisanju modela kako bi se
odredile najpovoljnije dimenzije i oblici turbine i
prate.ih ure0aja$ prate.ih ure0aja$
<odeli su znatno manjih dimenzija od realnih
turbina( pri #emu je osnovni cilj da se u turbini
modelu ostvare isti uslovi protoka kao kod realne
turbine( tj$ da se postigne geometrijska(
kinemati#ka i mehani#ka sli#nost i istovetan
stepen iskori).enja$
"9
1z&or &ro,a o&rta,a i tipa t%r&ine
Fip turbine n
s
%obGmin' Pad %m'
Peltonova
" mlaznika "-"6 322
3 mlaznika "6-92
sporohodna 92-1"6 62-322
Eransisova
sporohodna 92-1"6 62-322
normalna 1"6-"22
brzohodna "22-&22
ekspresna &22-362
Propelerna &22-322 &22-1222
":
2a&ela 1 Optimalni spe#i3i*ni &ro, o&rta,a i
padovi t%r&ina modela
1z&or &ro,a o&rta,a i tipa t%r&ine
Povoljni broj obrtaja turbine sa neto padom -
.
i
protokom Q moe se odrediti kori).enjem
relacije,
Stepen iskori).enja pojedinih tipova turbina zavisi
Q
H
n
= n
N
s
4
3
Stepen iskori).enja pojedinih tipova turbina zavisi
i od odnosa protoka i maksimalnog protoka kroz
turbinu$
<aksimalni protok kroz turbinu odre0uje se kao
protok kod konstantnog pada i konstantnog broja
obrtaja( pri maksimalnom otvorenom statoru$
";
1z&or &ro,a o&rta,a i tipa t%r&ine
Povoljni broj obrtaja generatora' Osovina turbine i
osovina generatora obr.u se istom brzinom( koja treba
da bude povoljna i za turbinu i generator( tj$ brzina
turbine treba da bude uskla0ena i sa povoljnom
brzinom generatora'
!imenzije generatora mogu se proceniti na osnovu
relacije,
gde je sa ! ozna#en unutra)nji pre#nik statora( sa l
aktivna duina statora( sa /
n
nazna#ena snaga( sa n
brzina obrtanja( a 0 je konstrukciona konstanta koja
zavisi od gustine struje i karakteristika magnetnog kola$
&2
n
CS
= l
D
n
2
0avita#i,a
Kavitacija je pojava isparavanja vode na pojedinim ta#kama
protoka kroz turbinu kod velikih brzina obrtanja turbine$
Isparavanje nastaje usled pada pritiska i time izazvanog
snienja temperature isparavanja vode( a moe da se javi
samo kod reakcionih turbina kod kojih postoji razlika
ulaznih i izlaznih brzina i pritisaka$ ulaznih i izlaznih brzina i pritisaka$
Kada je izlazni pritisak iz turbine manji od pritiska
isparavanja( dolazi do isparavanja vode i stvaranja mehuri.a
pare$
Stvoreni mehuri.i prelaze u podru#je ve.eg pritiska gde
nastaje nagla kondenzacija i para se ponovo pretvara u
vodu$
Pojava kavitacije smanjuje stepen iskori).enja turbine i
moe da izazove o)te.enje delova postrojenja$
&1
4ti#a, na prirodn% sredin%
ticaj hidrolektrana na prirodnu sredinu se prvenstveno
odnosi na uticaj brana$
z sve prednosti( brane imaju i neke nedostatke$
?aime( brane podiu nivo vode i time( kod izgradnje
elektrane( poplavljaju do odre0ene kote sve objekte,
prirodne lepote i turisti#ke vrednosti C kanjone( spomenike prirodne lepote i turisti#ke vrednosti C kanjone( spomenike
kulture( naselja( privredne objekte( plodno zemlji)te i sl$
@rane pregra0uju tok reke i time onemogu.avaju nekim
ribljim vrstama dolazak na prirodna mrestili)ta %npr$ losos'$
Od brane prete i neposredne opasnosti$
?esre.e pri pucanju ili popu)tanju brana nisu retkost$
Vi)e od 122 brana popustilo je u S5! od 1;&2$ do danas$
&"
4ti#a, na prirodn% sredin%
Izgradnjom velike brane kod 5suana na ?ilu spomenici
drevne egipatske civilizacije su morali da budu izme)teni na
vi)u kotu( a pojavili su se i uticaji ne samo na mikro( ve. i
makro klimu$
?aime( zbog stvorene ogromne akumulacije u suvom(
tropskom podneblju( procenjuje se da s povr)ine tropskom podneblju( procenjuje se da s povr)ine
akumulacije isparava oko 1G3 ukupnog protoka reke ?il$
Hedan deo odlazi u podzemlje i uti#e na dizanje nivoa
podzemnih voda nizvodno od brane$
Pretpostavlja se da su i pojave velikih su)a %a time i gladi' u
Dtiopiji povezane sa izgradnjom ove brane$
Izgradnjom brane kod @ajine @a)te na !rini nestalo je
atraktivnog spu)tanja niz reku splavovima i kajacima$
!anas se vode ozbiljne polemike oko mogu.e izgradnje
brane na reci Fari$
&&
.rikaz hidroelektrana na 5%nav%
6erdap 1
Sistem IJerdap 1K #ine,
1lavni objekat, " elektrane( " brodske prevodnice( prelivna i
neprelivna brana i drugi objekti neposredno vezani za
eksploataciju elektrana i prevodnica$ Preko elektrane
izgra0en je i put za automobilski saobra.aj- izgra0en je i put za automobilski saobra.aj-
/poljne komunikacije7 izme)tanje i rekonstrukcija postoje.ih
elezni#kih pruga( puteva( pristani)ta( dalekovoda i
telegra8sko-tele8onskih linija-
2bjekti i ure)aji za zatitu priobalnog podruja od dejstva
uspora7 rekonstrukcija postoje.ih i izgradnja novih za)titnih
nasipa i drenanih sistema-
2bjekti i ure)aji za zatitu akumulacionog bazena od nanosa i
pritoka !unava( u prvom redu iz sliva Velike <orave$
&3
.rikaz hidroelektrana na 5%nav%
1lavni objekat hidroenergetskog i plovidbenog sistema 34erdap 53
nalazi se 12 km uzvodno od Kladova$
*lavni objekat je simetri#an( sa prelivnom branom u sredini korita i
po jednom elektranom i prevodnicom sa svake strane$
Izme0u prevodnica i obala su neprelivne brane$
kupna duina brane je 1"9:m( od #ega prelivni deo brane iznosi
331m$
kupna duina brane je 1"9:m( od #ega prelivni deo brane iznosi
331m$
Prelivna brana obezbe0uje regulisanje nivoa gornje vode( kao i
evakuaciju velikih voda i leda$
@rana je betonska( gravitaciona i ima 13 prelivnih polja )irine "6m$
Prelivna polja su opremljena dvodelnim kukastim zatvara#ima sa
hidrauli#nim pogonom$
Preko prelivne brane kroz turbine i druge evakuacione organe moe
se evakuisati protok !unava od ""622m
&
Gs( tj$ onaj protok koji se po
ra#unu verovatno.e pojavljuje jednom u 1222 godina$
Prose#ni protok !unava je 66"2m
&
Gs$
&6
.rikaz hidroelektrana na 5%nav%
&7
Slika $ Hidroelektrana 86erdap 18
.rikaz hidroelektrana na 5%nav%
6erdap
1lavni objekat /istema 4erdap 6 %Slika &-&6' izgra0en je
:2km uzvodno od HD$ Sastoji se od " elektrane( " brodske
prevodnice( " prelivne brane( " neprelivne brane sa putem
preko brane i mogu.no).u izgradnje elezni#ke pruge preko
brane$ brane$
?ivo gornje vode varira od 31 do &;(6m nadmorske visine$
obe elektrane ugra0eno je "2 cevnih %kapsulnih'
hidroagregata( ukupne instalisane snage 632<+$
@rodske prevodnice su jednostepene( a ostale karakteristike
su kao na IJerdapu 1I$
Prose#na godi)nja proizvodnja pri proto#nom radu iznosi
oko "622*+h$
&9
.rikaz hidroelektrana na 5%nav%
&:
Slika ' Hidroelektrana 86erdap 8
Slika ( .%mpno-
ak%m%la#iona hidroelektrana
86erdap !8
.rikaz hidroelektrana na 5%nav%
.%mpno-ak%m%la#iona hidroelekrana 86erdap
!8
Hidroelektrana IJerdap &I bi.e izgra0ena na
desnoj obali !unava( 172km nizvodno od
@eograda$ Dlektrana .e raditi no.u( i u drugim @eograda$ Dlektrana .e raditi no.u( i u drugim
prilikama kada ima vi)ka elektri#ne energije( u
pumpnom reimu i pumpati vodu iz !unava u
gornju akumulaciju$ !anju( u vreme najve.ih
optere.enja( elektrana .e raditi u turbinskom
reimu i proizvoditi elektri#nu energiju kojom .e
se pokrivati vrhovi optere.enja$
&;
Literatura
<$ <ilankovi.( !$ Peri.( I$ Vlaji.-?aumovska(
72snovi elektroenergetike8( Visoka )kola
elektrotehnike i ra#unarstva strukovnih studija(
@eograd( "21&$ @eograd( "21&$
32