Arheologija rimskih provincija na Balkanu

- Skripta -

I
- Provincije su osvojene teritorije van Italije. Naziv je nastao spajanjem rei PRO IN!IA" #to
znai $%o&ijeno po&e%om'. ( provincijama je )iveo mali &roj rimskih gra*ana i prenosioci kulture su
&ili sami vojnici. Provincije su slu)ile za %avanje %o&ara Italiji i samom gra%u Rimu. Naje#+e i najvi#e
se eksploatisalo )ito ,-gipat. i ru%a ,Balkan." kao i mnoge %ruge sirovine.
- Prvom provincijom smatra se Sicilija" koja je to postala /01. p.n.e.
- (pravljanje provincijama %o%eljivalo se propretorima i prokonzulima. Propretori su &ili
lju%i koji su morali %a se %oka)u" kako u vojnom" tako i u a%ministrativnom pogle%u" kako &i pre#li u
zvanje pretora. Prokonzuli su &ili stariji konzuli kojima su provincije %o%eljivane kako &i se $o%morili'.
- Provincije su mogle &iti senatske i carske. Senatske" ili $nenaoru)ane'" &ile su provincije koje
su ve+ %ugo po% rimskom vla#u i iz kojih se povukla vojska. Porez i priho%i iz ovih provincija i#li su u
%r)avnu kasu. Carske su &ile novoosvojene provincije i priho%i iz njih su o%lazili u carsku kasu" a on je
mogao %a ih raspore%i kako je )eleo.
- Pre Rimljana u 2ornjoj 3eziji nije &ilo puteva" ni gra%ova. Stanovni#tvo je )ivelo u selima" a
postojali su opidumi tj. utvr%jenja na &r%ima okru)ena zemljanim rovom i tu je )ivela aristokratija.
-ventualno su 4ar%anci mogli imati gra%ove" ali to nije %okazano. Prvi" pravi" gra%ovi na ovim
prostorima nastaju %olaskom Rimljana.
- Prvo #to su Rimljani ra%ili &ila je izgra%nja puteva" %a &i sna&%evali svoje legije. 5e puteve su
o&ino gra%ile same legije koje su u svom sastavu imale i in)injere. 4o&ri putevi su im &ili potre&ni
z&og neprestalnog ratovanja. Pravci rimskih puteva ostali su sauvani u itinerarima" o%nosno rimskim
kartama. 6e%an o% glavnih puteva &io je Via Militaris" koji je pratio granicu i povezivao utvr*enja
Rimska osvajanja:
178. p.n.e. 9 osvajanje 3ake%onije
108. p.n.e. 9 3ake%onija postaje provincija
Prva polovina 1. veka 9 ratovi sa 4ar%ancima
::. 9 :/. 9 Gaj Skribonije Kurion prvi put izlazi na 4unav
7 9 ;. n.e. 9 Panonski ustanak< Ilirik po%eljen na 4almaciju" Panoniju u 3eziju. Prve legije koje %olaze
ov%e su I Skitika ,Sc=thica. i 3ake%onica ,3ace%onica.
>:. 9 %olazi II ?lau%ija
- 4omicijan vo%io ratove protiv 4aana 8@ih" ali &ezuspe#no
- 5rajan ih je osvojio poetkom II veka
Pravci osvajanjaA
- Savski pravac ,severozapa%ni.
- Vardarsko moravski ,ju)ni.
II

- Rimljani na Balkanu nisu mogli %a prave gra%ove kao #to su navikli. ?a%a &i %o#li" prvo &i
gra%ili utvr*enja tako #to &i iskopavanjem rova zemlja &ila nasipana na je%nu stranu" a on%a su u taj
nasip po&a%ani koevi.
- Ostaci tih prvih gra*evina su gotovo nikakvi" jer su se o&jekti pravili o% prirunog" tro#nog
materijala ,zemlja" %rvo." s o&zirom %a Rimljani nisu o%mah organizovali eksploataciju kamenoloma.
?asnija" kamena utvr*enja" uni#tila su ;>B starijih.
- Najstariji rimski gra% na teritoriji %ana#nje Sr&ije je Sirmium.
erdapski put:
Put koji je povezivao rimska utvr*enja u *er%apskoj klisuri i omogu+io kontrolu plovi%&e
- Put
preko 4unava
je &io izuzetno
opasan. Bro%ovi su ak" na je%nom %elu puta" morali %a menjaju kapetane" kako &i #to sigurnije pro#li.
Put je pro&io 5i&erije i njegovi ostaci su &ili vi%ljivi sve %o :@ih go%ina CC veka. 4u) puta postojalo je
nekoliko carskih natpisa. Prvi natpis postavio je 5i&erije i na njemu je stajalo o&ave#tenje o tome ko je
izgra%io put. 4omicijan i ?lau%ije su potavili natpise o pro#irenju puta. Posle%nji" i uje%no najpoznatiji
natpis" postavio je 5rajan.
!ipi"ni nalazi iz #radova $ veka:
- Pribor za pisanje eruje se %a je pri&or za pisanje na Balkan %o#ao sa Rimljanima" jer ne postoje
tragovi koji ukazuju na pretho%no kori#+enje o% strane lokalnog stanovni#tva. Sastojao se o% olovaka"
ta&lica za pisanje i" jako upeatljivih" kapsula za peate. Da ta&lice i peate kori#+en je pelinji vosak.
5a&lice su mogle %a se preklope" u vi%u sveske" i esto su slu)ile za ve)&anje alEa&eta u #kolama.
- %ronzane posude (&rajaju se me*u najraniji
rimski materijal. Ove posu%e su spa%ale u prtljag
rimskog vojnika i slu)ile su za kuvanje" pi+e" ili %a
se iz njih je%e. Feste su i posu%ice za mirisna ulja 9
balsamarium. Balsamariumi su &ile samo neke o%
posu%ica koje su se nosile u kupatila. 3ale posu%e
&i se kaile na nosa" zaje%no sa no)em za kupatilo"
koji se naziva stri#ila. Ovaj no) je slu)io za ski%anje
vi#ka mirisnih ulja nakon masa)e.
- Srebrno posu&e 9 6e &ilo mnogo skupocenije o%
&ronzanog. Na teritoriji Sr&ije prona*eno je
nekoliko ostava" koje se naje#+e o&ja#njavaju
plja+kom" ili kao ratni plen nekog vojnika.
Najpoznatija je ostava iz 6a&uja ko% Gazarevca u
kojoj je otkriveno preko 1@ tanjira" a#e" ka#ike... Posu*e je
izuzetno %o&ro %ekorisano" i to u helenistikom stilu. 5ako*e"
reljeEi nisu nastali iz kalupa" ve+ su pravljeni runo. Posu*e nije iz je%nog %ela" ve+ je spajano i kucano"
#to iziskuje visok stepen ume#nosti.
- Vojni"ki pribor Neki o% najranijih" i
najupeatljivijh" nalaza rimskih vojnikih
#lemova na teritoriji Balkana su #lemovi iz
Sremske Rae. Pore% #lemova esto se
nalaze i maevi" i to naje#+e #ladiusi tipa
majnc' Njihovo seivo je &ilo %u)ine
izme*u 0@ i >@ cm" najve+a #irina seiva je
&ila ko% korena" a nala)ene su i ukra#ene
Eutrole ,kania..
- (i#urlana plastika 6e u I veku malih
%imenzija" verovatno %a &i je vojnici nosili sa so&om kao amajliju.
- )m*ore 9 rlo esti nalazi amEora ukazuju na )ivu trgovinu. Na vratu i %r#kama esti su peati
ra%ionica. AmEore su &ile potro#ni materijan i slu)ile su samo kao am&ala)a" pa su vrlo esto raz&ijane.
5ako*e" na njima su postojali natpisi o vlasniku i sa%r)ini. Naje#+e su se uvozili maslinovo ulje" vino i
omiljeni rimski sos 9 #arum ,sos o% ri&ljih glava" iznutrica" repova.....
- Svetiljke 9 Su tako*e je%na o% stvari koja se pojavila %olaskom Rimljana. Naje#+e su pravljene o%
keramike" pa su z&og toga &rzo pucale i &ile zamenjivane. Bogata
ku+a je mogla
%a ima i po
nekoliko
%esetina
lampi"
kako &i
osvetlila
celu ku+u.
Ra%ile
su na
maslinovo ulje" koje nije &ilo toliko jeEtino" #to je jo# je%an o%
pokazatelja %a nije svako mogao %a ima mnogo njih. Neretko
su &ile ukra#avane. ( kasnijem perio%u poele su %a se prave o%
metala" #to im je omogu+ilo mnogo %u)e kori#+enje.
- +vozna keramika 9 Najpopularnija &ila je terra si#ilata. Ova vrsta
posu%a potie iz helenistike tra%icije i one su ra*ene u kalupima.
- Staklo Da I vek karakteristina je tehnika
,-iljadu cvetova. /mille*iori0. 5o je tehnika
kojom su se %o&ijale jako ve%re i #arene
posu%e. 4rugi tip su &ile re&raste posu%e i on
nisu &ile &ojene.
- 1stava iz !ekije 9 Prona#li su je gra*evinari u &ronzanom san%uku. ( njoj je prona%*en veliki &roj
sre&rnih pre%meta i novca" a najpoznatiji su ostaci vojnikog kai#a" na osnovu koga se smatra %a je to
vojnika ostava.
$$$
- 4etaljne opise
rimskih utvr*enja
na ovim prostorima %aju #pijuni iz /@. veka. 4o&ro
ouvana utvr*enja potiu najranije iz perio%a
Antonina" ka%a su organizovane tri velike
gra*evinske Eaze. Prva Eaza je trajala 1@1. i 1@/.
go%ine i po%u%ara se sa prvim 5rajanovim ratom
protiv 4aana. ( tom perio%u o&novljen je put" ali
i neka utvr*enja ra%i pripreme invazije. 4u) puta su po%izani horeumi ,)itnice.
- (tvr*enja o% kamena po%izana su %u) granice na 4unavu" ali je najve+i &roj njih potopljen izgra%njom
hi%roelektrane Her%ap. ( tom perio%u" za svega > go%ina" istra)eno je na %esetine utvr*enja. Naravno"
z&og &rzine ra%a" ve+ina utvr*enja je lo#e istra)ena" a za neka se naga*a i sam polo)aj zi%ina.
- (tvr*enja su &ila tipine rimskog o&lika. Bila su etvorougaona" sa unutra#njim kulama. Na sre%ini se
nalazio veliki o&jekat" %ok su se %u) zi%ova nalazio prazan prostor" z&og lak#eg kretanja vojske ka
kulama
- Rimljani su urezali Her%apski put u stenje" #to je &ilo jako te#ko" a kako &i %o%atno olak#ali putovanje i
kako &i omogu+ili mimoila)enjel" u ivice puta su &u#ili rupe" a on%a su u njih stavljali %rvenu gra*u
kako &i put &io #irok I">m
- (z put je po%ignuta i uvena 5rajanova
ta&la na kojoj se pominje rat sa 4akijom i
izgra%nja puta i mosta. 5a&la se ne nalazi na
originalnom mestu" jer je po%ignuta" usle%
po%izanja nivoa vo%e pri izgra%nji
hi%roelektrane. 5rajanov most je napravljen
kako &i vojska lak#e pre#la na 4aku o&alu i
&io je najve+i most ika%a izgra*en preko ove
reke. Stupci mosta &ili su o% opeke i
kamena" ali je sama konstrukcija &ila o%
%rveta. 3ost je sru#en ve+ u %o&a Ja%rijana"
jer su varvarska plemena sve vi#e pretila.
4anas su o% mosta ostala samo %elovi %va
stu&a
- ( ovo vreme %olazi %o znaajnog po&olj#anja
inErastrukture. Razvijaju se ciglane" najpre vojne"
a potom i civilne. Naje#+i naini gra%nje &ili su
Opus 3iKtum" Opus !va%ratum i Opus Spicatum. !igla poinje masovno %a se koristi z&og lak#e
li&acije" ali i zato #to nije hi%ropropusna
- 4va glavna o&lika opeka su &ile te#ule i ibre2.
5egule su &ile ne#to slino %ana#njem crepu" &ile su
etvorougaonog o&lika" sa po%ignutim ivicama.
I&reKi su &ili ovalnog o&lika i povezivali su tegule
- Na opekama su se javljali peati o izra%i" ali su tu
mogle %a se na*u i po#alice" ve)&anja a&ece%e" crte)i"
pa i otisci stopala lju%i" pasa i %rugih )ivotinja
- 5ako*e" u ovo vreme pojavljuje se i hipokaust.
Jipokaust po%razumeva postojanje lo)i#ta sa spoljne
strane zgra%e" %ok je toplota i#la ispo% po%a. 5opao vaz%uh cirkuli#e i zagreva po%" ali su i zi%ovi
gra*eni o% #upljih opeka" koje su sprovo%ile toplotu
i kroz njih
Sredstva za osvetljenje:
- Rimljani su se tokom %ana osvetljavali priro%nom svetlo#+u" a no+u ve#takom. e#tako svetlo su
%o&ijali uz pomo+ &aklji" sve+a" lampi i kan%ela&ra
- Antiki naziv za svetiljke je lucerna. Naje#+e su se koristile keramike svetiljke koje su mogle %a
&u%u otvorene ili zatvorene. ( zatvorene se sipalo ulje" a u otvorene loj. One su se masovno proizvo%ile
i to naje#+e u kalupu koji se sastojao iz %va %ela. Na lampama se esto nalazio peat ra%ionice
$V
Rimsko staklo
- Prvi pre%meti o% stakla javljaju se jo# u 7. veku p.n.e." ali puni zamah %o&ijaju sa Rimljnima. Staklo je
prvenstveno &ilo uvozni prozivo% i ono se naziva $plastikom antikog sveta'. O&lasti &ogate kvarcnim
peskom &ile su pogo%ne za proizvo%nju stakla. Antiki termin za staklo &io je vitrum
- Da proizvo%nju stakla &ili su potre&ni kle#ta" makaze" #aploni
i kalupi i pontil ,staklarska ploa za stanjivanje stakla.. Boja
stakla je zavisila o% primesa. 5ako je" na primer" %o%avanjem
gvo)*a %o&ijana crvena &oja" ko&alta 9 plava" a hlora 9 )uta. (
smesu se poneka% %o%avalo olovo kako &i se %o&io kristal.
- Gegen%a o nastajanju stakla mo)e se na+i u knjizi Plinija
Starijeg 9 Naturalis Jistoria. ( ovoj knjizi Plinije izuava
najznaajnije priro%ne pojave. ( prii o staklu on pominje %a su Eenianski trgovci zapalili vatru koju su
uokvirili silicijumom i peskom" iz ega je nastalo staklo
- Prvi pre%meti o% stakla potiu iz -gipta oko C veka p.n.e. Ono nije &ilo
prozirno i ra%jeno je u tehnici pe#anog jezgra" koje po%se+a na tehniku
mileEiori.
- Staklo je prona*eno i u Asiriji ,CI v.p.n.e.. i to Eiguralna pre%stava &oginje
Astarte" ra*ena u kalupu
- Staklarske pe+i imale su kalotasti o&lik i nekoliko spratova &og razlike u
temperaturi. Na najvi#em spratu" g%e je temperatura najvi#a" smesa se topi i kao
takva" pa%a na sprat ispo%. O%atle se smesa uzima i u%uvava u )eljeni o&lik. Na
kraju" na %onjem spratu se gotovi proizvo%i $hla%e'" jer &i znaajna i nagla
promena u temperaturi %ovela %o pucanja posu%e
!e-nike izrade stakla:
- !e-nika presovanja i livenja 9 staklo se lije ili presuje u o&lik koji )elimo %a %o&ijemo. Ovakvu
izra%u karakteri#e velika %e&ljina zi%ova.
- Mile*iori te-nika 9 #ipke stakla razliite &oje se seckaju i
stavljaju u kalup" g%e se tope. Ovom tehnikom se %o&ijaju izuzetno
#arene posu%e.
- !e-nika mozai"ko# a-at stakla 9 sje%injuju se %elovi stakla" a
ornament imitira %rago kamenje" naje#+e ahat ili ala&aster.
- !e-nika mozai"ko# trakasto# stakla 9 slino kao pretho%na
tehnika. 4elovi se stavljaju u kalup" a potom se tope.
- Rebrasto staklo duvano u kalup 9 tipian tim rimskih posu%a.
Staklo se u%uvava u kalup.
- Kameo staklo 9 nosi naziv o% rei kameja" %o&ija se &ru#enjem
materijala iji su slojevi razliitih &oja. Najpoznatiji posu%a
pravljena u ovoj tehnici je uvena Portlan% vaza
- Pose&na vrsta reljeEno ukra#enih posu%a su cirkuski pe-ari. Oni na se&i imaju prikaze iz !ircus
3aKimus-a" ili gla%ijatorskih &or&i. Na njima su se nalazili i natpisi najpoznatijih &oraca i vozaa koija
- Merkur boce 9 imaju
pravougaono telo" a na %nu
se o&ino nalazi pre%stava
3erkura
- +rne sa ome#a dr3kom 9
pose&ne urne" naje#+e se
javljaju u okviru kamene
posu%e
- Riton posude imitiraju
o&lik roga
- 1rnitomor*ne posude 9
slu)ile su za parEeme
- Mre4asta dijatreta 9 najkomplikovanije posu%e. Imaju mre)astu strukturu koja je pravljena iz istog
koma%a. Na njima se esto javlja natpis koji o&ino govori $pij u z%ravlje' ili $)iveli'" ali i ime
naruioca. 4rugi o&lik %ijatreta su *i#uralne dijatrete

- Pe-ar sa sa5em karakteristian za III i I vek. Pre%stavlja imitaciju %ijatreta.
- Pe-ar sa kon-ilijama /morska bi5a0 9 neki &izarni o&lici posu%a iz kelnske ra%ionice. Ornamenti su
nalepljivani na njih.
- Pe-ar sa ukrasom u vidu kapi 9 ukras je &io %ruge &oje" naje#+e teget" u vi%u kapi. Slu)ile su kao
lampe i stajale su u polikan%ilima.
- (ondi d6oro 9 izme*u %va sloja stakla stavlja se zlatan
list" a on%a se to &rusi. Festo se javljaju hri#+anski ukrasi.
- Posude u obliku #oluba 9 malih %imenzija" slu)ile su za
parEeme. rh &i se o%secao kako &i se %o#lo %o sa%r)aja.
- %alsamarijumi u obliku sve5njaka 9 esto se nalaze u
gro&ovima. Pogre#no se nazivaju lakrimarijumi" jer se %ugo smatralo %a su se u njih skupljale suze
o)alo#+enih" koje su on%a polagane u gro&
V
Sirmivm
- Sirmium se nalazi na %ominantnom polo)aju u %olini Save. Pre rimljana tu su &ila autohtona plemena"
a sam Sirmium se vezuje za populaciju Sirmiensis ili Sirmijce ,Plinije Stariji.. Interesovanje za ovo
mesto je pre svega ekonomske priro%e. ( Sirmium su prvo stizali trgovci" koji su on%a izve#tavali Rim.
- Sirmium se nalazi na movarnom reljeEu koji ne o%govara te#kim rimskim gra*evinama. Rimljni su
morali %a o%vo%e ogromne koliine vo%e kako &i nesputano gra%ili.
- Preko puta Sirmiuma nalazile su se %ve a%e 9 ?asia i ?ar&onaria. 2ra% je sa njima &io povezan
mostovima" a na ?asii je ne#to kasnije po%ignuto i naselje.
- Bili su potre&ni izvori iste" pija+e vo%e i ona je &ila %ono#ena akve%uktima sa Lru#ke 2ore
- Na poetku" Sirmium je &io civitas" o&ino naselje. ?asnije je prerastao u nivo municipiuma" %a &i na
kraju postao kolonija. ?olonije je verovatno postao posle :;. go%ine" jer ga Plinije Stariji u svom %elu
ne pominje kao takvog. ( kasnijim izvorima Sirmium se pominje kao $kolonija Llavija'" pa se z&og
toga smatra %a ga je 4omicijan proizveo u to zvanje. 6e%na o% glavnih &eneEicija koje gra% %o&ija ka%
postane kolonije je mogu+nost kovanja novca" pre svega &akarnog" i postojanje gra%skih magistrata
,politiari po uzoru na Rim..
- Mto se tie vojske" Sirmium nika% nije %okazan kao se%i#te je%ne legije" ali se sa sigorno#+u zna %a je
11. 2emina ,Geg CI 2em. uestvovala u izgra%nji &e%ema.
- 2ra% ima relativno etvorougaounu osnovu" a o% gra*evina tu su hipo%rom" Eorum" carska palata"
zanatska etvrt" $)itni trg' ,slika. na kome su se nalazile ra%nje ispre% kojih je stajala ten%a %u) cele
ulice
- ( Sirmiumu su &oravili razni carevi" izme*u ostalih Ja%rijan i 3arko Aurelije" pa je z&og toga &ila
potre&na i carska palata. ?ao i u Rimu i ?onstantinopolju" palata se nalazila tik uz hipo%rom i &ila je
okrenuta ka njemu. Bila je to kompleksna gra*evina sa hipokaustom i luksuzno ukra#ena. 4o ne%avno je
&ila potpuno izlo)ena" ali je sa%a stavljena po% za#titu.
- Jipo%rom je &io uo&iajenog o&lika" sa spinom po sre%ini. Na %elu koji je stajao pore% palate nalazila
se carska lo)a. 2ra*evine ovog tipa izuzetno su retke na ovom po%ruju.
- Postavlja se pitanje %a li je Sirmium imao amEiteatarN 5o nika%a nije %okazano" ali postoje istorijski
izvori koji govore o izgra%nji novog teatra" a poznato je %a su se amEiteatri esto pravili pore% njih.
- ( kasnoj antici" Sirmium je promenio mnoge $vlasnike' 9 2ote" 2epi%e" Avare...
- Sirmium je konano pao >8/. go%ine i iz tog perio%a postoji grki natpis na opeciA $Jriste 2ospo%e"
pomozi gra%u i zaustavi Avare" spasi Rimsko !arstvo i onoga ko ovo pi#e.
AminO'
V$
Romanizovanim stanovni#tvom smatraju se lju%i koji pose%uju rimsko pravo. Rimsko pravo se sastoji
iz nekoliko $%elova'A
- I(S !ONN(BII 9 pravo na &rak i nasle%stvo
- I(S !O33-R!II 9 pravo na su%
- I(S S(LLA2I 9 pravo %a &ira
- I(S JONOR(3 9 pravo %a &u%em &iran
Sin#idvnvm
- Singi%unum je po%ignut u vreme cara 5rajana. Napravljen je po klasinom rimskom mo%elu
gra%a" koji su oni preuzeli o% -truraca. -trurci su pravili gra% u o%nosu na ne&i" koje je" po njima" &ilo
po%eljeno na etiri %ela. ( sre%ini se nalazio glavni gra%ski Eorum" a oko njega gra*evine o% javnog
znaaja.
- Na samom Eorumu se nalazio hram posve+en rimskoj trija%i" 6upiteru" 6unoni i 3inervi
- Singi%unum nije rimsko ime. Da dunum se zna %a je keltska re za utvr*enje ,skra+eno o% opidum..
Ali" nepoznanica je #ta znai sin#i. Neke o% teorija ka)u %a je to
staro ime za &elu &oju" naziv za $utvr*enje pore% reke' ili ime
plemena koje je tu neka% )ivelo. Ova tre+a je najverovatnija.
Jero%ot ak navo%i primer %a su Argonauti" na svom putovanju"
nai#li na pleme Sin%a koje je )ivelo na 4unavu. 2ara#anin
smatra su oni 4aani" jer je u 4akiji postojalo mesto po%
nazivom Singi%aja ,$gra% Singa'..
- O starom" %omoro%akom" naselju nema puno po%ataka.
Poznata je injenica %a su Rimljni voleli %a gra%e svoja
utvr*enja %alje o% ve+ postoje+ih. Iskopavanja na nekropoli u
?ara&urmi ukazuju na gro&ove iz I veka" koji su pripa%ali
Ilirima i ?eltima. 5o ukazuje %a je na ?ara&urmi mo)%a &ili i njihovo naselje" a %ruga mogu+nost je
Dvez%ara" z&og svog polo)aja.
- Rimljani su u I veku ov%e napravili prvi vojni logor o% lake gra*e na ?alemeg%anu. 2ra%ila ga je I
Llavija ,Gegio IIII Llaviae." koja je %o#la u 3eziju 87. go%ine. ( u)em centru %ana#njeg Beogra%a"
prona*en je kameni spomenik na kome se nalazi titula Augustalis ,sve#tenici carskog kulta u
provincijama. i na tom spomeniku je najstariji pomen Singi%unuma kao municipijuma. Posle%nji pomen
gra%a kao municipijuma je za vreme Severa" a prvi kao kolonije za vreme 4ioklecijana. Ne zna se tano
ka% je postao kolonija" ali se veruje %a je to &ilo za vreme 2or%ijana III" ka%a je uje%no i iminacijum
%o&io to zvanje ,/I;...
- 2ra% je statustom kolonije %o&io teritorijalno pro#irenje" ali iz pravnog ugla nije %o&io &og zna #ta.
5eritorija koju je o&uhvatao u tom perio%u jeA
- !onEluentes 9 %eo oko (#+a" g%e je &ila granica sa provincijom Panonijom
- A% SeKtum 9 3ali 3okri Gug
- 5ricornium 9 Ritopek
- A% SeKtum 3iliarem 9 2rocka
- ()u teritoriju gra%a inili suA
- ?astrum 9 vojni logor
- ?ana&e
- Naselje 9 otvorenog tipa
- Akva%ukt
- Nekropole
Kanabe i naselje:
- ?ana&e su pratile ve+e vojne logore" inile su ih zanatlije"
trgovci" a esto i same poro%ice vojnika. ?ana&e su se
pravile neposre%no uz kastrume" a glavna ulica ove iz
Singi%unuma &i se %anas poklapala sa ?nez 3ihajlovom
ulicom.
- Samo naselje se #irilo u pravcu 4or+ola i 5erazija. ?ana&e i
naselja nisu &ili striktno o%vojeni" a u je%nom trenutku su se
verovatno i spojili" time postav#i municipijum.
- ( Singi%unumu je postojao i akva%ukt" verovatno su
crpljeni izvori oko 3alog 3okrog Guga. ?anali su &ili %o&ro
ukopani i vo%a se %ovo%ila gravitacijom. Pretpostavlja se %a
je na 5erazijama &io veliki rezervoar" o%akle je vo%a %alje
sprovo*ena ka kastrumu" g%e se nalazio manji rezervoar" a
zatim %alje u terme. Postojala su tri re%a o%vo%a. 4onji je &io za esme po gra%u" sre%nji za terme" a
gornji za privatne potro#ae. Ako &i %o#lo %o nesta#ice
vo%e" presu#io &i prvo %ovo% za privatne potro#ae" pa
za terme i na kraju za esme.
- Postojale su tri ili etiri terme. Nalazile su se ko%
zgra%e Patrijar#ije" ko% LilozoEkog Lakultete" ko%
Stu%entskog trga" a prona*ena je i luksuzna gra*evina
na ?osani+evom vencu" za koju se pretpostavlja %a su
ili terme" ili vila.
Vojna posada Sin#idunuma:
- eruje se %a je u prvo vreme tu &ila sme#tena Gegio II A%iutriK" ali je potv*ena samo opeka sa )igom
Gegio IIII Llaviae. Postavlja se pitanje %a li je postojalo o%eljenje %unavske EloteN Da sa%a se zna samo
%a se Elota nalazila u 5aurunumu.
7ramovi i svetili3ta:
- Nije%an hram nije prona*en" iako su potvr*eni razni kultovi. Otkriven je spomenik na kome se pominje
hram rimskoj 5rija%i. Spomenik su po%igli legionari.
8ekropole:
- Postojale su tri nekropola" jugoistona" severoistona i zapa%na. Na njima su se lju%i sahranjivali o%
kraja I %o I veka. Sahranjivanje je &ilo &iritualno" ali je u poetku &ilo iskljuivo kremiranje. ?amen za
gro&ne konstrukcije je &io lokalan i veoma lo#. Na istim nekropolama sahranjivani su i %omoroci i
%o#ljaci" #to je jo# je%an o% %okaza %a su kana&e i naselje &ili spojeni. Festo su nala)ene skulpture
$nagih mla%i+a genija'. One su verovatno po%izane za %eake koji su umrli mla%i.
V$$
V$$$
Rimske nekropole i sa-ranjivanje na teritoriji Srbije
- ( Rimu kult pre%aka je &io izuzetno va)an. Sam razvoj rimskih portreta tumai se preko ovog kulta.
- 2lavni o&lik sahranjivanja je &ila kremacija" a nekropole su se se Eormirale van naseljenih mesta i to
%u) glavnih puteva o% i ka gra%u. Mto se tie spaljivanja careva" stvari su malo %rugaije. Postojale su
%ve sahrane 9 intimna i zvani"na. Intimna sahrana je &ila za u)u ro%&inu i na njoj se spaljivao sam car.
Dvanina sahrana je &ila organizovana za #iroke mase i na njoj se" umesto vla%ara" spaljivala lutka sa
njegovim likom. 5akav sluaj je poznat i na teritoriji Sr&ije 9 2alerije na 3aguri. Na na#oj teritoriji
konstatovano je nekoliko tipova sahranjivanjaA
)uto-toni:
- Ovaj tip ima I varijanteA
I - 2ro&na raka sa je%nim nivoom
II 9 2ro&na raka sa eta)om ,gro& na %va nivoa.
III 9 2ro&na raka sa eta)om na kojoj se nalazi neka konstrukcija
- Raka nije &ila velike %u&ine
,@"> %o @": m.. Sahranjivanje je &ilo u o&liku kremacije. ( nekim
sluajevima otkriven je veliki sloj gare)i" ali se pokazalo %a ipak nisu spaljivani na tom mestu.
Pretpostavlja se %a je tu u pitanju &ilo $ritualno proi#+enje' ,puriEikacija." g%e &i se u samom gro&u
napravila omanja lomaa. Spaljivanje se o&avljalo no+u" a sahranjivanje %anju.
Rimski:
?eramike urne ?ameni san%uci za pepeo 3etalne urne

?ameni recipijent u Eormi pehara

9a"ki:
- 2ro&ovi sa urnama
- 2ro&ovi u o&liku &ureta
- $2ro&ovi pe+i' ,sahrana pokojnika u keramikoj pe+i.
Galski:
- 2ro&ovi
&unari 9
imaju
Eormu i
%imenzije
&inara ,o%
I %o
1/m..
2ro& je verovatno imao %rvenu oplatu. Naje#+e imaju nekoliko nivoa nasipanja koji sve%oe o
povremenim %a+ama.
!ra"ki:
- 2ro&ovi po% humkama.
1rijentalni i #r"ki:
- Ovaj tip sahranjivanja poinje %a se koristi o% /. veka nove ere. ?arakteri#u ga razliite Eorme gro&ova"
ali uvek skeletno sahranjivanje.
- 6avljaju se i %ve vrste sarkoEaga. ?ameni sarkoEazi" koji mogu imati reljeEne pre%stave" tekst" it%. i
olovni sarkoEazi" koji su mogli %a imaju ak i hri#+anska o&ele)ja. Oni su nala)eni samo na ve+im
gra%skim nekropolama.