FRENK LARAMI

OVEK
IZ DORDIJE
Naslov originala:
FRANK LARAMY
ER KAM AUS GEORGIA
Copyright 1972 by
MARTIN KELTER VERLAG
va prava pridrana
Izdaje i tampa NIP FORUM ", Novi Sad, Vojvode Miia. 1. Odgo
vorni urednik: Svetozar TOMIC. Izlazi svakog prvog u mesecu. Copy-
righf 1972. by MARTIN KELTER VERLAG
COVEK IZ DORDIJE
ovo J E POVEST DOKA HOLIDEJ A, PRIA O NAJNE-
NAJ MiSTERSOZNIJ EM OVEKU KOJ I JE IKA
DA J AHAO PRANJ AVIM DRUMOVIMA DIVLJ EG ZA
PADA.
Mesecima sam putovao drayama srednjeg Zapada sa
ciljem da bolje upoznam ivot ovog izuzetnog oveka,
pratim put ove tragino-dramatine linosti i ispriam ga
svojim itaocima. Holideiev ivot bio je doista raznovrstan,
buran i uzbudljiv.
Ma ta istoriari, kriminolozi, privatni istraivai i am
biciozni novinari o njemu pisali, a pisali su mnogo, u jed
nom su se svi slagali:
Dok Holidej je bio najbolji sirelac kojeg je Zapad
Ikada imao. Meu svim herojima divljeg Zapada o kojima
se mnogo pisalo Holidej je bio nekrunisani kralj. Uvek ele
gantno odeven, mirnog, kao od kamena isklesanog lica,
otrog cininog duha, iakav ie sedeo za stolovima pokri
venim zelenom ojom u ozloglaenim kockarnicama sto
arskih gradova.
Piihvatao je svaki izazov, bilo da se radilo o odmera-
vanju +;ockarskih ili streljakih sposobnosti.
Njegovom uspehu za zelenim stolovima i u dvobojima
znatno su doprinosili hladnoa i ignorisanje smrti.
Zaraen uasnom boleu, bio je prinuen da prei<ine
u Bostonu blistavo zapoetu karijeru leikara i ode sa Istoka.
Svest o skoroj smrti gonila ga je stalno dalje.
Tako |e najzad postao deo sveta u kome ljudi revol
verima piu svoje zakone.
Hou da vam opiem i predstavim Doka Holideja
onakvim kakvim sam ga ja na svom dugom putu istraivaa
i biografa doiveo.
BILO JE TO KRATKO, BURNO BITJSANJE, PUNO
DRAMATINIH TRENUTAKA. IVOT KAKAV JE U ISTO-
RIJI DIVLJ EG ZAPADA VODIO SAMO JEDA^ <*OVEK
DOK HOLIDEJ !
FRANK LAKAMV
Oi su mu bile ledenoplave, a lice
fino i uzano. Na ovom oveku je sve
delovalo hladno, ozbiljno opasno.
To, meutim, 1872. godine nikome
u Bostonu nije palo u oi. Znalo se
da u Aveniji Linkoln, u velikoj, be
lo okreenoj zgradi ima zubnu ordi
naciju. Prolaznici su videli na vrati
ma izglaanu metalnu tablicu na
kojoj je pisalo: ,,Dr Don H. Ho
iidej.
Mnogi su bili ponosni kada je vi
sokoobrazovani mladi , zulaar i vidar
otvorio u Bostonu praksu. Konano,
u viovinama je pisaio da je mladi co
vek iz Dordije, po imenu Holidej,
kao jedini od etrdesetorice ameri
kih lekara okonao studije u Balti-
moru sa odlinim uspehom. Imali
su, dakle, razloga da budu ponosni
sve do tog kobnog, decembarskog
dana.
Nebo nad Bostonom je bilo olov-
hosivo i oblano. Bilo je hladno. Sa
mora je duvao ledeni vetar i razve-
javao susneicu ulicama ovog obal
skog grada.
Jedan ovek izae iz Holidejeve
kue. Podigao je krzneni okovratnik
i umornim koracima iao kroz mali
vrt prema ulici. Bio je star, upalog,
izboranog lica. Ve dugi niz godina
iveo je i radio u Bostonu. Zvao se
doktor Felbrid. Pun sat proveo je
kod svog mladog kolege Holideja.
Bio je to za obojicu sat teak kao
olovo. U tom satu roen je Dok Ho
lidej, onakav kakvim ga zna ceo sVet
ve sto godina. Hladni strelac Holi
dej. Veliki kockar, strah i trepet
pokeraa za zelenim stolovima koc
karnica irom Zapada.
Njegovo ime nalazi se u istorija-
ma Sjedinjenih Drava odmah uz
ime velikog uvara zakona Vajata
Ez'pa. Sigurno bi bio veoma cenjen
i potovan graanin Bostona i niko
me ne bi palo na pamet da o njemu
pie knjige da nije bilo ovog gorkog
asa u ivotu mladoe lekara.
Njeggve ruke uzane, finih zglobo
va bile su kao stvorene da lece, ali
su postale ruke najbreg strelca na
divljem Zapadu.
U ovom trenutku on to, meutim,
jo nije bio. U uima su mu odjeki
vale rei starog lekara.
Morate da idete na zapad, u
Teksas, ili moda preko u Kolorado
u planine. Tamo je klima mnogo bo
lja za vas. Posluajte starog, iskus
nog oveka. Vazduh ovde na istoku,
na moru, za vas je otfov.
Don Holidej je stajao na prozo
ru i posmatrao starog kolegu Felbri-
da kako umorno hoda kroz vrt.
Kroz uskovitlane pahuljice snega
probijao se ovek koji mu je predo
io kakva ga strana sudbina eka.
Bila je to smrtna presuda, osuda na
laganu smrt.
Holidejevo lice bilo je ozbiljno i
mrano.
Gotovo j e promrsio je muk
lo u bradu, a krajevi usana poeli
su da mu se trzaju. Onda mu se us
ne nesvesno razdvojie i iz njega
provali jezivi, nezadrivi smeh.
Pritisnuo je ruke na grudi ; smeh
je prestao. Njegove grudi i celo telo
zahvati uasan napad kalja. Ivukao
je iz depa belu, svilenu maramicu
i pritisnuo je na usta.
Od kalja je preuo tiho kucanje
na'vrata. Zbog toga se gotovo upla
eno trgao kada je uo glas svoje
asistentkinje.
Jeste li me zvali, doktore?
Na pragu je stajala lepa, tamno
kosa devojka. Uplaeno je posmat-
rala lekara.
Holidej nije bio u stanju da joj
odgovori. Grozniavo je pokuavao
da zaustavi kaalj.
Devojka mu prie.
Mogu li da vam pomognem?
elite li neto da popijete?
Lekar odmahnu glavom i okrete
se ponovo prema prozoru. Nije mo
gao da gleda suze, kojima su se sa
da ispunile lepe oi mlade devojke.
Uostalom nije ni primetio da je ova
Rut Kolins zaljubljena u njega. Ona
je, meutim, odavno znala da je Dok
Holidej bolestan, ali ga je uprkos
tome volela. Do ovog prepodneva
jo nikada ga nije videla u ovakvom
stanju. Sada joj se srce cepalo.
DO'n Holidej je konano suzbio
kaalj i opet disap normalno.
- Hvala, Rut rekao je tiho.
Moete, da idete kui.
Iznenaeno ga je pogledala.
Da idem kui? Zar ve sada?
Pa tek je podne!
Holidej je stajao uz prozor; mara
mica mu je jo uvek bila u rukama.
Zguvao ju je i stavio u dep.
Ve odavno je vee, Rfct; no
rekao je muklo.
Nikada nisu mnogo razgovarali o
privatnim stvarima, ali je Rut Ko
lins bila ubeena da ovog oveka
poznaje. Sada je tek shvatila da je
bila u zabludi. Osetila je da izmeu
njih postoji visok zid.
Holidej se okrete prema svojoj
asistentkinji.
ujte, Rut. . .
Devojka je ostala da-stoji na pra
gu i posmatrala Visokog vitkog o
veka. Ovakav, u elegantnom crnom
odelu i sneno beloj koulji, ba ta
kav ispunjavao je sve njene devo-
jake snove. No sada, iznenada, ose-
ala je kao da kraj prozora stoji
njoj nepoznat ovek, stranac. Isto
t'ako je znala da e se sada dogodi
ti neto odluujue, neopozivo. Is
punjena zlom slutnjom, s mukom je
prevalila preko usana:
Kada treba ponovo da doem?
Holidej nije odmah odgovorio.
Priao je ormanu , i nasumce poeo
da trpa instrumente u crnu torbu
od krokodilske koe. Taj deo prtlja
ga nosio je uvek sa sobom. Ljudi su
ga prepoznavali i po torbi kada bi
izlazio iz potanske koije, ulazio u
kockarnice ili kliznuo iz sedla. Vrlo
brzo su ga nazvali strelac lekar .
Ne okreui Se prema devojci, re
kao je preko ramena:
Zahvaljujem vam na svemu,
Rut.
Kako to mislite. Dok? upi
tala je, iako je tano znala to Ho
lidejeve rei znae.
Napiistie Boston.
Rut je ovo slutila, pa ipak su je
Holidejeve rei pogodile kao udarci
korba^ Uhvatila se za kvaku i za
trenutak sklopila oi.
Pa to nije mogue! proap-
tala je.
LeKar zatvori torbu. Bio je to
energian, odluujui zvuk. Podbo
io se na pisai sto i oborio glavu.
Nekoliko pramenova tamne kose pa
lo mu je na bledo elo.
Zatvoriu ordinaciju rekao
je gotovo bezbojnim glasom. Na
dam se da ete biti tako ljubazni i
saoptiti to pacijentima. Uskoro e
doktor Balej preuzeti moj posao.
Okrenuo se prema devojci i osme
hnuo. Meutim, taj osmeh je bio kao
led, gorak i bez radosti. Osmeh u
kome oi nisu uzele uea.
Govorio sam sa Balejem. On
e vas preuzeti, Rut rekao je lju
bazno. Nemojte zbog to"a brinuti,
sve e se nastaviti po starom.
Devojka vie nije mogla da zadri
suze.
Ja brinem zbog vas, Dok.
Bledo lice Dona Holideja pretvo
rilo se u ukoenu masku. On je bio
ovek koji nije podnosio' saaljenje.
Hteo je da bude sam, da sam nosi
breme svoje tragine sudbine i sam
bude na putu ka neizvesnosti koji
mu predstoji.
I bio je sam. Gonjen, bez ljubavi,
bez radosti. Nikada u ivotu nije
traio niiju pomo. Ostao je sam
kao ranjeni panter, koji instinktivno
osea dolazak smrti i povlai se u
jamu.
Ja u sada da idem, gospoice
Kolins rekao je tiho i bezbojno.
Prebacio je tamni mar^til preko ra
mena, uzeo torbu i utke izaao.
Ulazna vrata kue s treskom su se
zatvorila za njim.
Ve puna dva dana je jeei, kri
pei i dahui gvozdena lokomotiva
vukla vagone beskrajnim prostran
stvom. Gradovi istoka su odavno os
tali za njim, kao i plariinski masivi
Apalae.
Sada se voz kotrljao svetlom pro
stranom prerijom Misurija.
Trbuasta lokomotiva ostavljala je
za sobom pramen dima. Prozore va
gona osvetljavala je jarka uta svet
lost. Trava i oskudno bunje kraj
ir^a bili su osueni i prljavi.
Iskrivljeni stubovi telegrafa pro
micali su ispred prozora u ravno-
memom ritmu dok je monotono ko
trljanje tokova pevalo svoju uspav-
Ijujuli, metalnu pesmu.
Dva garava oveka su ubacivala u
lokomotivu itave ume trupaca u
veno gladnu vatru maine. Umor
nih oiju piljili su u no osvetjenu
meseinom. Pruga je vijugala u
pravcu zapada. .Sada, kada se no
spustila, prerijske ivotinje su up
laene posmatrale dinovsku zver
iz ije utrobe su izletale vamice i
planten. Zveri su stajale kap uko
ene, sve dok tutn jan je voza nije ne
stalo u daljini da bi tek onda upla
eno beale natrag u savanu.
Prodoran zviduk lokomotive nad
jaao je kloparanje tokova.
Elegantno odeven ovek na sadis
tu u uglu otvori za trenutak oi i
pogleda kroz prozor, a onda se po
novo zavali. Lice mu je bilo umor
no sa izrazom beskrajne dosade.
Stavio je noge na sedite na suprot
noj strani. Vrhovi izglaanih, lako-
vanih izama ljulj^lkali su se u rit
mu tokova tamo-amo.
Dok Holidej je bio smlaen ovim
beskrajnim, iscrpijujuim putova
njem, a trebalo je da proe jo je
dan ceo dan da stigne u Teksas.
U toku celog pta retko se doga
alo da neko od putnika sedne blizu
ovog utljivog oveka. Kada bi pri
li i uz osmeh pogledom pitali a li
je mesto slobodno, brzo bi odustaja
li od namere da tu sednu, im bi
sreli pogled njegovih ledenih oiju.
Kako se menjao predeo kroz koji
je voz vijugao, tako su se menjali
i putnici. Na istoku sU to jo bili
Uglaeni ljudi, koji su pripadali dru
tvenoj klasi doktora Holideja. No
to je voz vie grabio dalje prema
zapadu slika se menjala. U vagone
su ulazili buni kauboji, lupei mra
na lica, probisveti.
Dolaskom drugagijih putnika iz
menio se i vazduh u vagonima. Pri
jatan miris skupih cigara i plemeni
tih parfema sada je zamenio otar
Vonj zavijenih cigareta, koe, znoja
i tale.
Utoliko je pre Doku Holideju upao
u oi mravi ovek u sivom platne
nom odelu, koji je sedeo na suprot
noj strani takoe uz prozore. Mora
biti da je u toku noi uao u voz.
Nasuprot mravku sedeo je visok,
krupan ovek dobroudnog izraza
lica, nosio je irok opasa i teak
revolver nad desnim bedrom. Odelo
mu je po kroju bilo kaubojsko, ali
izraencfeod skupe jelenske koe. Mo
ra da je bio raner ili bar nadzor
nik, jer obian kauboj ne bi mogao
sebi da dozvoli ovakav luksuz. Taj
ovek je mirisao na talu i jevtini
duVan. Kraj njega na podu lealo je
teksako sedlo ukraeno srebrnim
zakivcima sa prepunjenim bisagama.
Izmeu ove dvojice tako razlii
tih ljudi stajao je etvrtasti kofer
od tvrde bivolje koe, a na njemu
lepa gomila dolarskih novanica.
Igrali su poker i to u visoke uloge.
Holidej ih je posmatrao ispod spu
tenih kapaka. Znao je kao i svaki
Amerikanac, uostalom, ovu igru.
Meutim, nije je do tada igrao e
sto, jer mu posao nije stavljao do
voljno vremena za zabavu.
Da li su dogaaji, koji su nepo
sredno usledili uinili od ovog leka
ra ledenog kockara?
Svakako su ovi dogaaji dali to^
me ^znaajan doprinos.
Lice mravka bilo je n^omim.
Pravo lice pokeraa, maska blefera.
Stoar je bio sasvim drugaiji, pu
ka suprotnost. Kada je gubio psovao
je estoko, a grohotom se smejao
kada je dobijao. No, ovo poslednje
se retko dogaalo. Tahije reeno,
samo onda kada je .bio soreman da
prekine igru.
Na koferu se nalazila oeromna su
ma novaca.
Sada vas imam, mister! za-
grnieo je stoar trijumfujui, dok mu
je iroko lice zrailo radou.
Tri kralja!
Bacio je na kofer pohabane karte.
Njegov suigra je ne otvarajui
usta promrsio:
Tri asa! i mirno privukao nov
anice, briljivo ih sloio i stavio u
dep.
Kauboj proguta pljuvaku. Lice
mu. je bilo za nijansu blee. Za ovaj
novac morao je dugo i nanorno da
radi.
Prokletstvo., bila je ovo otra
igra! r rekao je gorko i poeo ne
zgrapnim prstima da nervozno savi
ja cigaretu.
Srea je varljiva uzvratio je
mrSavko unjkavim glasom i ravu-
kao usta u osmeh tobo pun saalje
nja. Ja pristajem na revan, ako
vi hoete.
Stoar spusti pogled na bisage, u
njima je bio novac za prodanih dve
hiljade, grla goveda.
Palcem je zabacio eir na poti
ljak, bacio na pod polupopuenu ci
garetu i nagazio je potpeticom,
--- U redu je rekao je muklo
ali neka to bude poslednja par
tija!
Pogled mravog oveka se znatno
izmenio, U oima mu se videlo gro
zniavo pohlepno i podmuklo svet-
lucanje.
Kako hoete, mister rekao
je i poeo vetim pokretima da me
a karte.
Za sve vreme kauboj je prikova
nog pogleda pratio karte koje su pa
dale na koni kofer
Sve ovo privuklo je Holidejevu
panju. Sasvim se povukao u ugao
kraj prozora i otro motrio na oboji
cu igraa.
Komad neba, koji se video kroz
prozor vagona, dobio je boju opala.
Svetlost nastupajueg'dana poste
peno je nadvladala munu svetlost
lampe koja je visila na tavanici va
gona.
Igra je poela.
Stoar je prvo dobijao. Meutim,
srea mu nije bila dugo naklonjena,
gubio je i to sve vie i vie. Sve
ee je morao da se maa a bisage
i izvlai iz njih hove svenjeve do
lara.
Kada je etvrto deljenje bilo na
redu, Dpk Holidej je primetio pre-
varu.
Za ovog asnog lekara iz Bostona
ovakvi prljavi trikovi bili su neto
uasno i neshvatljivo. Tek nekoliko
meseci kasnije saznao je da su ovak
ve ispravke za kockarskim stolo
vima Zapada uobiajena stvar.
Dogodilo se munjevito. Mravi o
vek je u magnovenju izvukao karte
iz manete,! to je mogao da zapazi
samo neko ko je izuzetno otrook.
Svenjevi novanica iezli su u
depu kockarske ajkule.
Vi danas, doista nemate sre
e, mister rekao je, podigao mr
ave ruke i poeo intenzivno da ma
0
sira slepoonice. Moda ete idu
i put biti bolje sree.,
Moda! ulo se iz ugla u ko
jem je ovek iz Dordije sedeo.
Glave obojice igraa okrenue se
u tom pravcu.
Kako to mislite? upitao je
mravi ne bez otrine. Ustao je i
stavio desnii ruku u dep od kaputar.
Holidej lagano spusti noge sa su-
sednog sedita,. a onda ustade i pri
e igraima.
Izvucite' mu ruku iz depa,
moda ete mu u manetnama nai
jo kojeg asa.
U tom trenutku lokomotiva a-
zvida jednom dugo a zatim dva pu
ta kratko. Voz je usporavao tempo.
Varalica je shvatio da je otkri
ven. Hteo je ve a se dokopa iz
laza, kada ga kauboj dokopa svojom
snanom akom.
Samo trenutak, mister! pro
mrsio je otro i naglo mu izvukao
ruku iz depa.
Nije ni bilo potrebno da zavlai
ruku varalici u manetnu. Pet ke-
eva raznih boja padoe na prljavi
pod.
Ono to se zatim dogodilo teko
je opisati.
Dinovska pesnica kauooja pogodi
varalicu kao kovaki eki po sred
bledog lica. Pao je tako estoko na
sedite da je drvo zakripalo.
Holidej se vratio na svoje sedite
u uglu kraj prozora, ne slutei ka
kvu eksploziju e izazvati njegovo
otkrie.
Od mravog varalice nije ostalo
gotovo nita. Leao je podbula lica
na klupi, a iz usta mu je tekla krv.
Voz se zaustavio uz kripu ko
nica.
Holidej spusti prozor i pogleda
napolje.
Naputena drvjbna koliba stajala
ie pored pruge. Inae se nita dru
go izuzev usijanog peska i osuene
trave nije moglo videti;
Bila je, to jedna od onih stanica,
postavljenih izmeu dva naselja,
usamljena u prostranoj savani,
Holidej se okrete prema svojim
saputnicima. Sada je tu stajao, jo
samo kauboj pored kofera od bivo
lje koe. iroko se osmehnuo i pal
cem pokazao preko ramena:
Ovoga smo se oslobodili!
Prozor iza kaubojevih lea bio je
bacio napolje.
Jeei i dahui, lokomotiva na
stavi put.
Na'istoku, nad horizontom, poja
vila se sunana lopta. Zlatnocrveni
zraci padali su na isuenu travu.
Stoar je napustio voz u Sent
Luisu, veoma srdano se pozdravivi
sa Holidejom.
Kada je kauboj otiao, lekarevo
lice se ponovo pretvorilo ,u uko
enu masku.
Sedeo je utke u svom uglu i bez
interesovanja posmatrao pejza.
*
iMajzad je u Dalasu i sam siao
s voza.
Bio je to pranjavi grad drvenih
kua, obasjan nemilosrdnim zraci
ma teksakog sunca. Na pridolicu
je ostavio alostan utisak.
Dok Holidej je naao jednu malu
kuu, u kojoj je nameravAo da otvori
ordinaciju. Ubrzo su se pojavili i
prvi pacijenti. Dolazili gu jedan po
jedan, jer je bolesnih zuba konano
bilo svuda u svetu.
U teksakom gradu Dalasu bilo
je mnogo saluna, u kojima su se
toila burad viskija boje llibara.
Bilo je i kockarnica u kojinia se
mogla zaraivati ili gubiti gomila
dolara.
Osim toga u Dalasu je bilo jo
neeg. Tu je iveo -ovek po imenu
Rodrigo Gonzales. Ten mu je imao
boju masline,' a oi baruta. Mek
sikanac Gonzales je bio kockar naj
gore vrste, ovek od koga su svi
strahovali. Tri humke iza mesne
crkve mogle bi da ispriaju mrane
prie o trojici mladih i kao dren
zdravih ljudi. Bili su takvi pre ne
go to su stigli u Dalas i seli za
zeleni sto sa Gonzalesbm.
Te veeri., kockar Rodrigo Gonza
les sedeo je za zelenim stolom u
salunu ig . On je u Doku Ho>li-
deju, video svoju najnoviju rtvu.
Ali ovek koji je sedeo sa njim
za stolom nije vie bio doktor Doni
Holidej iz Bostona. Ne, korenito se
izmenio. To je Gonzales brzo sa
znao.
S poslovinom sigurnou i nyr-
noom Holidej je dobijao partiju
za partijom. Igrao je u visoke uloge.
Uskoro je pred njim leala gomila
novanica.
Za veeras bi bilo dosta!
odjeknuo je lekarev glas kockarni
com.
U salunu je zavladala tiina. Lju-
di koji su se okupili oko six>la gre
vito su stezali ae U rukama i po
smatrali gomilu novanica.
Dobro su poznavali Gonzalesa i
mislili na tri humke iza crkve. Tri
puta se dogaalo kao i ove veeri.
Da li je ovaj elegantno odeveni
dentlmen etvrti kojeg e morati
da nose na mesno groblje?
Lice Gonzalesa promenilo je boju,
a oi su mu se pretvorile u dva
uzana prolaza nalik na pukarniee.'
Sklanjaj ape sa-dolara pro
siktao je iznenada preko stola kdda
je Holidej hteo da privue dobitak.
Moda jo ne zna ,amigo, ali
ovde dobija samo jedan, a to Je
Rodrigo GonzaiSs.
Ne obraajui panju na Meksi-
kaneve rei, lekar privue novac
i spusti ga u dep, zatim stavi drugu
cigaru meu zube i nemarno se za
vali u stolicu.
Meksikanac je kipteo od gneva.
Lovu na sunce, strahe! pro
mrsio je pretei tiho i uvukao svoju
snanu glavu u ramena.
U tom trenutku njihovom stolu
je priao kriipan ovek. Na levoj
strani grudi svetlucala mu je erif-
ska zvezda. Bio je to uvar zakona
u Dalasu Dek Friton, krupan mlad
ovek, irokih ramena i uzanih be
dara. Izabrali su ga za erifa, jer
niko drugi nije hteo da se primi
toga posla.
Hleb koji je: zaraivao kao uvar
zakona bio je veoma gorak. Tamno
puti Iju-di s juga nisu obraali pa
nju na njega kada bi im krv bre
zasteujala ilama.
Nije ba bio naroito ubedljiv
kada je rekao Gonzalesu:
Nemojte opet zapoinjalai pu
kar an je. Znate da vam moram odu
zeti kolt.
Meksikanac prte u grohotan
smeh.
10
Pokuaj ' rekao je krajnje
prezrivo.
^ Ja ovde oigledno vie nisam
potreban zakljuio je Holidej i
vrbom izme vratio stolicu pod sto.
Gonzales poskoi kao oparen. Gru
bo je odgurnuo erifa u stranu i vik
nuo za Holidejem:
Stoj! Izvukao je kolt iz
futrole. Potei oruje, mome,
sada postaje ozbiljno!
Lagano, beskrajno lagano lekar
se okrete prema Meksikancu. U le-
denoplavim oima ogledalo mu se
iznenaenje.
Nebesa! On je igrao i dobio, dotoio
je, jer je imao ne samo karte u
rukama nego i pamet u glavi. Nije
mu na ruku ila srea, ve zdrav
razum i inteligencija, ono to mu
je i pronelo slavu da je za kokar-
skim stolom nepobediv.
Holidej otkopa svoj crni kaput
i rairi ga.
Ja ne nosim oruje, mister.
ta jo Hoete? Igra je zavrena?
Da, za vas strance! Mislim
ukoliko odmah ne vratite sav no
vac za sto! Njegove rei pretee
odjeknue salunom.
Holidej iskosa pogleda erifa.
Zar u vaem gradu moe svako
da ini, to mu je volja? upitao
je uvara zakona.
Friton se ujede za usnu. Nije prvi
put da mu postavljaju.ovakvo pita
nje.
Dajte mu dolare, moda je tako
bolje rekao je oprezno.
Ja u zadrati novac uzvra
tio je Holidej odluno. - On je
izgubio a ja dobio, tu nema vie
ta da se Ijae. Do vienja gospodo.
Rekavi to okrenuo se i poao
prema izlazu.
Lokalom odjeknu pucanj. Usijano
olovo zapara prljavi pod odmah iza
Holidej evih potpetica,
Lekar je nastavio da ide kao da
se nita nije dogodilo. Bio je na
vratima kada je odjeknuo drugi pu- -
canj. Metak mu je skinuo' eir sa
glave. Tek tada je Don Holidej
stao i okrenuo se.
Ostavite se tih besmislica -~
rekao je tiho.
Gonzales je sada stajao sam za
kockarskim stolom, dok sii se ostali
povukli prema anku.
Meksikanac je jo uvek drao
kolt, koji se puio. Otar barutni
dim ispunio je kockarnicu.
Ti si, kukavica,' strance! Nita
drugo do bedn kukavica i varalica.
Don Holidej se sae da podigne
eir. Obrisao je prainu sa njega,
ne isputajui Meksikanca iz vida.
Poao je natrag prema stolu i stao
ispred Gonzalesa.
Ne bih ti savetovao da to jo
jednom ponovi.
Gonzales zamabnu i pogodi Holi
deja pesnicom u glavu. Bio je to
surov, estok udarac, koji je za de^
li sekunde oamutio lekara. Meu
tim, nije pao, ostao je da stoji na
nogama, dodue zatvorenih oiju.
Trenutak kasnije, kada se osvestio,
Gonzales je ve drao u rukama
novanice koje mu je izvadio iz
depa. Novac je drao u jednoj, a
kolt u drugoj ruci.
Sa mnom ne, burazeru! vi
kao je likujui. Ne sa mnom!
Zar ti nisam kazao ovde dobija sa
mo jedan; Rodrigo Gonzales!
Uprkos svemu, Meksikanac je iz
11
gubio. Izgubio je svoj ivot, ne slu
tei to; preostalo mu je da ivi
samo jo dvadeset etiri asa.
Dok Holidej ga je posmatrao, od-
meravao ga je od glave do pete.
Onda se okrenuo i odlunim kora
cima napustio salun.

*
U toplo februarsko jutro Dok Ho
lidej je u vlikoj trgovini Dalasa
kupio dva linkoln revolvera kalibra
45. Bili su to veliki, odlino ura
eni niklovani koltovi, sa drkama
ukraenim slonovaom. Ubstveno
oruje u rukama onoga ko ume nji-^
me da rukuje. Ova dva teka revol
vera dugih cevi i srebrnog sjaja brzo
su na Zapadu postala slavna i zd-
straUjua.
Don Holidej do tada jo nikada
U ivotu nije nosio oruje.
Traio je od trgovca da mu revol
vere i opasa zapakuje a onda na
pustio trgovinu i vratio se u svoju
hotelsku sobu. Nemarno je bacio pa
ket na sto a onda se ispruio na po
stelji i puio. Leao je tako gotovo
jedan sat, kada se na vratima ulo
kucanje.
Uite rekao je lekar ne
ustajui.
Bio je to Dek Friton, erif.
Smetam li? upitao ie u
var zakona i razgledao sobu.
Ne smetate uzvrati mu Ho
lidej hladno i pripali novu ciga
retu. ta je po sredi?
Friton je uz jahao stolicu i pre-
vlaio velikim srebrnim mamuzama
po daskama poda. Tek posle izves
nog vremena je odgovorio:
U stvari nije nita znaajno,
mister. 2eleo sam samo da vam
dam dobar savet.
A on bi glasio?
Napustite grad.
Preko uzanog Dordijanevog li
ca prelete podrugljiv osmeh.
r- Je li to sve?
Friton je u meuvremenu ustao
i priao prozoru. Posmatrao je uli
cu sve dok mu se pogled nije za
ustavio na fasadi saluna ig .
Nemojte vie ii u tu kremu.
Dok rekao je erif ne okreui
se. Gonzales je opasan. Jue ste
se izvukli zahvaljujui vie srei
nego pameti.
Mislite?
Friton se tek sada okrete od pro
zora.
Da, mislim. Govorio sa^ sa
gradonaelnikom, poto sam nauo
da ste kupili oruje. Bilo bi, nam
drago da ostanete ovde. Ljudi pri
daju da ste dobar lekar. Meutim,
ifie volimo da takav ovek otpu
tuje i napusti ovakav grad, nego
da mu ovde ostane samo hunika.
Tada erif zavue ruku u dep i iz
vue sveanj novanica. Ovo treba
vama da dam rekao je i bacio
sveanj novanica na postelju.
Holidej ustade i resko se nasmeja.
Mali sveanj dolara za Dona
Holideja. Vie i ne vredi. Ponovo
se prezrivo osmehnuo.
Shvatite konano, Dok, ja sam
mislio samo najbolje. Svuda mo
ete da radite. Na Zapadu ima mno
go gradova, a ovde biste imali samo
nevolje.
12
Dordijanac skloni sa ela pra
men/ kose. Pri tom je u ogledalu
posmatrao erifovo lice.
Velite nevolje? Moda. Meu
tim, vi ste bili pored mene, erife,
kada mi je taj ovek uzeo novac.
Mogli ste da, ga spreite.
Friton odmahliu rukom
Svi tako gbvorite. Zar sam
ja stvarao zakon u ovom prokletom
kraju? Gonzales je trojicu ljudi na
moje oi izbacio metkom iz izama,
a da ga ja nisam mogao spreiti. To
su navodno bili dvoboji revolverima,
a u takvim sluajevima ni moja
zvezda vie ne koristi. Nego vi samo
idite, Dok. Koristite jo veeras po
tansku koiju. Zvidite na izgub
ljene dolare, i nestanite.
Sluajui erifa kako govori, Don
Holidej je, briljivo vezivao svoju
somotsku manu pred ogledalom, pa
se okrenuo i pogledao erifa pravo u
oj
Mister Friton, moda bih ja
zvidao na izgubljene dolare, ali na
udarac nipoto!
Dek Friton je odmerio Holide
jevo crno odelo, uzane ruke i od
luno lice.
Posluajte me, Dok! poku
avao je da ga ubedi. To nije
p>osao za vas.
Uzalud se trUdite, erife od
vratio mu je Holidej mirno ali od
luno. Ja u ostati i uzeti nazad
svoje dolare.
Guvar zakona poe prema vra
tima.
' Jedino to rnoete da nabavite,
mister, to je mrtvaki sanduk
promrsio je Ijutito. Ja sam vas
upozorio. Nita vie n mogu da
uinim.
Hvala, erife uzvratio mu
je Holidej suvo, Moda ete ve
eras popiti sa mnom aicu.
avola u popiti! brecnuo
se Friton i s treskom zatvori vrata
za so-bom.
Holidej je ostao sam, sam sa svo
jim mislima i koltovima koji su
jo uvek leali zapakovani na stolu.
Kukavica! To j? onaj lupe
kazao aputao je Dok gledajui
se u ogledalu. Kukavica i vara
lica!
Propratio je ove rei smehom, a
onda, se naglo odvojio od ogledala
i priao stolu. Uzanim rukama du
gih, osetljivih prstiju lagano je ski
nuo papir sa oruja. Zamiljeno je
izvadio revolver iz futrole odmerio
ga na dlanu i otkoio. Gotovo ne
svesno stavio,je kaiprst na hladno
gvoe obaraa.
Holidej se gledao u ogledalo, ne
znajui da li da se i dalje smeje
ili zaplae. Sa poluizguljeriog ogle
dala posmatrao ga je par If^denih
oiju.
Zgrio je kaiprst. Kao grmlja
vina sobom odjeknu pucanj a staklo
se razbi u hiljade komada.
Hotelska soba je bila ispunjena
otrim barutnim dimom.
Sa ogledalom bio je uniten i o
vek Don Holidej iz Dordije, o
vek koji je u velikom gradu Bosto
nu bio poznat kao mlad lekar, koji
je mnogo obeavao. Umesto njega,
u tom trenutku, roen je strela,
icakvog Zapad do tada ' nije imao.
Sudbina mu je odredili da bude
uveni strelac i nemilosrdno mu
dala novi, drugaiji put kojim e od
sada ii.
Na svoje veliko iznenaenje Don
13
Bolidej je osetio kako mti Mani
metal oruja uliva ow>mtiu sigur
nost- Zamiljeno je gledao u cev iz
koje je izlazio prameni dima.
Odjednom mu se izraz lica iz
menio. Uperio je revolver i pet puta
opalio. Usijano olovo je pogaalo
U prazan okvir ogledala. Pet metaka,
jedan za drugim zarivali su se u
rupu, ne veu od lenika;
U lekarevim rukama kao da se
nastanila neka udesna ubitana si
gurnost. Kasnije, ovaj ovek nikada
vie u ivotu nije utroio ni jedan
jedini sat da bi vebao vetinu pu
canja revolverom. Ni sada, a ni kas
nije, kada su njegovi revolveri bili
nadaleko uveni i kada su mnogi
od njih strahovali.
Ovo su bili prvi i poslednji meci
koje je Don Holidej uludo straio.
Od ovog trenutka je samo mimo,
hladno i osmiljeno slao usijano
olovo na ubitani put.
No, ma koliko njegova slava strel-
ca bila velika i nepomuena, i ma
koliko se u tom smislu o njemu pi
salo: Dn Holidej nikada nije bio
ubica. Ovaj obrazovani lekar i ve
liki kockar Don Holidej je bio
avanturista velikog stila. Ubrajao
se u ogromnu legiju odbaenih,
onih koji su kao senke krstarili pre
rijama.
Ubica nikada nije bio.
Tokom celog svog ivota poto
vao je zakon. Isti onaj zakon koji
ga je proganjao iz gradova i koji ga
je uinio nepoieljnim na Srednjem
zapadu.
Mi^da bi tog februarskog dana
njemu bila iskopana-raka, na bre
uljku iza crkve, tamo gd su sta
novnici Dalasa sah-ranjivali svoje
mrtve. Tako bi ak sigurno bilo, =
da nije imao otro oko i sigurnu
ruku. . .
*
U salunu ig bledi ovek s na-
ooarima dobovao je po ratimova-
nom kla-viru. Na licu su mu se ogle
dali umor i dosada. Za ankbm je
stajala grupa kauboja, ljudi grubih
crta lica, snanih pesnica i irokih
plea. Ispirali su iz grte prainu
koja im se, jaui savanom, nale-
pila na grlo.
Dva kockarska stola ispod velike
lampe bila su zauzeta. Male gomile
dolarskih novanica stajale su usred
igraa na zelenoj oji.
Tako je bivalo svake veeri u sa
lunu ig .
Stari zidni asovnik iza anka po
kazivao je sedam sati, kada je Dok
Holidej stupio u lokal.
Rodrigo Gonzales nije bio u krmi.
Jo nije bio tu!
Ljudi su podigli pogled prema le
karu u crnom odelu.
Da li je ovaj oovek lud?, po
miljali su. Zar mu ono to se pret
hodne veeri dogodilo nije bila po
uka?
Pozuavali su Gonzalesa i znali ta
e se dogoditi kada bude uao u
lokal.
Holidej prie jednom od kookar-i
skih stolova.
Mogu li da -"amse pridruim^
upitao je tiho.
Jedan stariji ovek mu,preko -vo
lje odgovori:
Ako ne moe drugaije, mister^
14
onda sedite. Meutim, ako elite
da znate ta mislim. . .
Ne elim nita da znam
uzvrati Holidej gotvo grubo i sede
na slobodnu stolicu.
Igra je tekla sumorlio. Niko nije
proslovi'o ni rei.
Holidej je igrao u visoke uloge
i dobijao.
Sat kasnije sto se ispraznio. Ljudi
su odustali. Ovaj stranac kao da je
vidovit. Znao je sve njihove karte
i itao mi sa lica misli kao iz otvo
rene knjige. Bilo im je ak, neugod
no. Veoma udnovato!
Dok Holidej je dobio gotovo tri
stotine dolara. Velika suma za koju
je jedan kauboj morao dugo i m!u-
kotrpno da radi. Preko osam me
seci. Dok je to zaradio za jedan
sat.
Ljudi sa anka su mu upuivali
poglede pune zavisti i odbojnosti.
Nisu mogli da podnesu da im .stra
nac uzme novac.
Uvek je bio stranac, ma gde oti
ao. Nije nita znailo graanima
Dalasa to je tu otvorio ordinaciju,
za njih je ostao stranac.
Kada je Meksikanac stuipio u sa
lun, zidni asovnik je upravo otku
cavao devet puta.
Gonzales je zastao na ulazu i ba
cio ispitivaki pogled po lokalu. Naj
zad mu se pogled zaustavi na le
ima Holideja koji je sedeo sam za
zelenim stolom. Meksikanac tiho za-
zvida.
Klavir je istog trenutka umukao.
U Salunu ig zavladala je ne
prijatna tiina. Ljudi za ankom za
boravili su visk;i, ak je i ivi raz
govor grupe od sedam gonia iz
Fort Grifina umukao.
Ukoenim koracima Gonzales; se
pribliavao kockarskom stolu. Stao
je iza Holideja i glave isturene kao
ptica grabljivica posmatrao gomilu
novaca koja je jo uvek leala ispred
doktora.
Meksikanac se isceri.
Ovoga puta ste imali sreu*
skitnice.
Dok Holidej se ujede za usnu,
zubi su mu se duboko arili, ali je
ostao miran. Tako miran da bi bolji
poznavalac ljudi od Gonzalesa si
gurno postao oprezan.
Cenim, amigo da ova , gomila
dolara taman pristaje rhom depu
nastavio je Meksikanac izazivaki
i nogom privukao stolicu.
Holidej nita nije kazao. Uopte
nije udostojio Meksikanca ni jed
nog jedinog pogleda. Sakupio je kar
te koje su leale pred njim i poeo
briljivo da ih reda. Tri karte su
doletele do prstiju Gonzalesa, koji
je upravo poloio ruke na sto.
Igrali su gotovo do ponoi. Holi
dej je dobijao. Osmeh sa maslinas-
tog Meksikanevog lica se nije gu
bio, ak ni u trenutku kada je pb-
slednji dolar iz depa ptoloio na
sto.
U stvari samo je jeaan za ovim
stolom dobijao: Rodrigo Gonzales.
Tako je uostalom Uvek i bivalo.
Dok Holidej ustade i stavi dolare
u dep.
Laku no promrsio je i upu-<
tio se prema vratima.
Za njim odjeknu pucanj, isto kao
i prethodnog dana. Samo to mu
se ovog puta metak zario u potpe
ticu.
ta se zatkn odigralo, odigralo
15
se tako brzo, da ljudi za ankom
gotovo nisu mogli ni da prate.
Dok Holidej se naglo okrete. U
desnici mu se nalazio teki linkoln
revolver iz; koga Je bljesnula vatra.
Kolt iz Meksikaneve ruke odlete,
i s treskom udari u ank.
Meksikanac kriknu. Od naglog tr
zaja zaboleo ga Je zglob.
ovek iz Dordije je Jo uvek
drao revolver u ruci. Iznenada ga
Je podigao- i odunuo barutni dim
sa cevi.
MeksikaneVo lice imalo Je sada
samrtniku boju. Naglo Je skoio
prema anku i jednom od kauboja
izvukao Je revolver iz futrole. Upe-
tio ga je i povukao obara.
Bio je to poslednji metak koji Je
Rodrigo Gonzales u svom ivotu is
palio. Za dlaku je promaio lekare-
vu glavu.
Don Holidej je za desetinu se
kunde ranije pritisnuo obara.' Me
tak se zario pravo u srce Meksi
kanca. Sruio se unazad i svom te
inom tresnuo o prljavi pod.
Ukoena lica, Dol? Holidej je sta
jao na istom mestu. Kolt mu se di
mio u ruci kada je Dek Friton
otvorio vrata.
Bila je to nuna odbrana!
dovilcnuo Je odmah krmar.
Znam - uzvrati erif, mirno,
Stajao sam na vratima kada je
Gonzales pucao.
Surovi put doktora Dona Holi
deja je, dalde poeo.
Tu -odmah ispred krme, na plo
niku, zastag Je i naslonio se na stub.
trema. Oskudna svetlost fenjera nad
ulazom davala je bledom Holide
jevom licu avetinjski izraz. Imao
je r " -' ukus u ustima. Ni
kako da odagna sliku Gonzalesa
kako pada na pod.
U redu, bila je to nuna odbrana.
Muka borba! Uprkos svemu bilo
mu Je uasno.
Pri bledoj svetlosti fenjera po
smatrao Je svoje ruke, a onda se
uspravio i udahnuo sve noni vaz
duh punim pluima.
Sta se ustvari dogodilo? Jedan
pokvareni siledija i revolvera Je
bio mrtav; varalica na kartama,
ubica! Tri oveka ije su se humke
nalazile na mesnom groblju bila su
osveena.
Uprkos svemu tome, niko oveku
iz Dordije nije zahvalio. Naprotiv,
od toga februarskog dana u njemu
su svi gledali revolveraa.
U staroj pouteloj knjizi izvetaja
policije iz Dalasa i danas se moe
proitati:
Devetnaesti februar: Rodrigo
Gonples, siledija i profesionalni
kockar, kao i viestruki ubica, pogi
nuo je pogoen revolverskim met
kom u salunu' 2ig , Ustrelio ga j
u nunoj odbrani* doktor Don Ho
lidej . . .
Ime uvara zakona, koji- je Doku
Holideju pred ulazom u salun od'-
mah dao sveanj novinica, zara
enih prethodne veeri, nije stajalo
u' izvetaju. Potpisao ga je mlad
ovek plamenocrvene kose i prijat
nog lica koga .su u gradu, bez obzira
na mladost zvali stari Hari. Bio Je
propOvednik prezbiterijanaca u Pa-
lasu, Irac Mek Treben. Stanovao <Je
prekoputa saluna ,,Eig j kod berbe-
rina Bokolija u sobici u potkrovlju.
Rada su pucnji Odjeknuli stari Hari
je Jo uvek sedeo nad svojim knji
gama. Odmah Je pohitao dole, jer je
16
moda mogao a pomogne nekome
na umoru i prui mu poslednju
utehu.
Kada je stigao do pred salun
ugledao je lekara.
Sta se dogodilo? ,upitao je.
Holidej pogleda plitki okrugli e
ir svetenika, i seti se da je Mek
Trebena ve jednom Video u Grad
skoj venici kada je ovaj drao pro-
povod.
Irac ga je upitno posmatrao.
Sta se dogodilo, je li to neko
ranjen?
Ne, uzvrati Holidej tiho, pa
se onda mai za dep i izvue dolare.
Uzmite ovaj novac. Sigurno pozna
jete nekog ubogog avola kome je
potreban.
Mek Treben je nesvesno prihvatio
novac i pre nego to je uspeo da
bilo ta kae, Holidej se ve bio
izgubio u mraku.
*
Sledeeg dana . doktor je napustio
grad. Uzjahao je sivu kobilu koju
je kupio u konjunici i od jahao pre
ma severu.
Teak put Doka Holideja je po
eo. To nije bio ni miran put koji
moe da padne u zaborav. Napro
tiv, niko verovatno na divljem Za
padu nije proao kroz ono ta je on
proao.
Voen zlom kobi, Don Holidej je
putovao zemljom tragajui za koc
karskim stolovima i privlaei koc
karske ajkule iz ele zemlje, kao
jaka svetiljka muice.
Posle Dalasa odustao je od. poku
aja da bilo gde otvara ordinaciju.
Ma gde bi stigao, posle nekoliko
meseci bi ga svuda ve poznavali.
Pria 0 opasnom Doku Holideju i
rila se kao mrana fama ispred nje-i
ga, da bi kasnije oko njega stvarala
posebnu atmosferu. Toga on sve do
svoje rane smrti nije uspeo ni jedn
nom da se oslobodi.
Dok Holidej je u gradu! Bila
je to uzbudljivija i opasnija vest u
gradovima drvenih kua na divljem
Zapadu, ak i o alarma: Vatija!
Danas, posle devedeset godina, ve-i
oma je teko preciznije pratiti Holi
dejev put kojim je iao napustivi
Dalas. Zna se sigurno samo to da je
posle Dalasa bio u Liti Lajtonu,
gde ga je Dejv Baringer u dvoboju
revolverima uspeo da rani u raku,
na trenutak pre nego to je pao
smrtno pogoen metkom iz jednog
od Holidejevih niklovanih koltova.
Poetkom maja boravio je u Fort
Rajanu, gde ga je Dim Tarpin,
nadaleko poznati i ozloglaeni re
volvera izazvao na dvoboj i tu svo-i
ju hrabrost platio ivotom.
Navraao je i. u San Valeskri,
gde mu se suprotstavio izvesni Di-
mi Dems, koji je svima tvrdio da
je roeni brat legendarnog Desi
Demsa. Dimi, nije mirovao, sve dok
Dordijanca nije izazvao na ulicu<
U izvetajima je zapisano da je ak'
uspeo da ispali dva metka, pre nego
to ga je Holidej oborio s nogu.
Posle toga je doao crni dan U
Medstonu, dan o kome bi vredelo
ispisati celu knjigu. U malom gradu,
na dananjoj teritoriji Oklahome i-
vela je gangsterska porodica Kroj-
don. Koliko je imala lanova nikada
2 pole HoUaej 1
n
se nije utvrdilo. U svakom sluaju
vodio je etrdesetogodinji Cester.
On, njegov brat Ed, a pre svih Ban
Krojdon, star svega dvadeset tri go
dine, videli su u strancu iz Dor
dije, koji je, nita ne slutei, uja
hao u grad, odlinu rtvu. Odmah
su nasrnuli na njega,, i to trojica.
Izvetaj o ovoj borbi potvrdilo je
nekoliko svedoka. Izjave svih sve
doka su se poklapale, izuzev onog
to je tvrdio pomonik erifa Jude-
son. On je izjavio:
Dok Holidej je stajao na sredini
ulice, tano izmeu Gradske veni-
ce i Hormanovog hotela. Ugledao je
Krojdonove kako nailaze iz ulice
Vbker i odmah pucao. Ed je bio na
mestu mrtav, onda je pod njegovim
mecima pao Cester. Sa Banom mu,
meutim, nije bilo Jako, skoio je
prema napadau pucajui, ali ga je
Holidej stojei mirno na mestu, kao
crna utvara, sravnio sa zemljom..
, Ispostavilo se da je pomonik e
rifa, Judeson, prijatelj Krojdono-
vih! U ono vreme je sa jednom od
evojaka iz porodice bio u prisnim
odnosima. Prema tome, njegova iz
java ne samo da je bila pristrasha,
nego i potpuno lana. Za razliku od
njega sedam drugih graana i gra
donaelnik su ovako videli borbu:
Krojdonovi nisu mirovali, sve
dok Holideja nisu izvukli na ulicu.
Ban ga je formalno napao i nama
mio u borbu. Onda se pojavio Ed
aa uUci i odmah pucao, jo pre nego
to se Holidej postavio na sredinu.
Iako zaklonjen iza velikih kola sa
arnjevima, nije uspeo da pogodi
Doka. Cester mu se priunjao s dru
ge strane, pokuavajui da mu prie
s lea. Meutim, Holidej se u mag
novenju okrenuo i odmah ga smrtno
pogodio. Na to je Ban skoio s
trema pokuavajui da se zakloni
iza drvenih stepenica. Holidej je
ekao. Pola minuta kasnije, iz uli
ce Voter, naiao je tada devetnaesto
godinji Roder Krojdon i zahtevao
od Bana da prekine s tom ludo
rijom. Vikao je da ga otac alje.
Na to Ban munjevito poskoi, kao
tobo hoe da ode zajedno sa Ro-
derom. Kada je stigao do kola iza
kojih mu je bio zaklonjen brat Ed,
naglo se okrenuo i bez opomene
pucao na Dordijanca. Ed je takoe
iz svoga zaklona pucao. Obojica su
pala kao poseen^ stabla.
Tako su uglavnom izgledali iz-
vetaji koji su se na sumornom Ho
lidejevom putu gomilali. Strah od
njega bivao je sve vei. Gotovo
uasan. Naravno, Holidej to nije
eleo, nikada nije traio borbu i ni
kada ni jednog oveka nije izazvao
na ulicu. Meutim, neki udan mi
ris smrti koji se iz njega irio, kao
da je imao maginu snagu i pri
vlaio sve revolverae, ubojice i kav-
gadije.
Neko vreme Holideju se gubi
trag na indijanskoj teritoriji, da
nanjoj OklahomL Tek nekoliko mie^
seci kasnije pojavio se u Koloradu
nedaleko od grada Pueblo.
Bilo je to u kvguisl^. I ako je vee
palo, bilo je uasno top-lo i jaana
je lebdela nad prerijom.
Na zemlji je leao ovek ispru
enih ruku i nogu. Oi su mu' bile
staklaste, a pogled gotovo ugaen.
Iz usana mu je tekla krv. Odelo
mu je bilo kaubojsko: uzane far-
merice, barirama koulja i koni
prsluk. Mogao, Je imati dvadeset, pet
18
godina. Cuperci tamne kose lepili
su mu se na oznojenom elu. Iza
glave leao mu je izbledeli eir,
a desno, neto sa strane u travi,
svetlucao je revolver duge cevi. Po
red oveka stajao je konj oborene
glave i suvih nozdrva. ivotinja
je pod vukla prednju nogu pod telo,
jer joj je metak smrskao zglob. Dok
Holidej je video samo konja, a o
veka iza buna verovatno ne bi ni
kada otkrio da nije bilo ivotinje.
Kliznuo je iz sedla i kleknuo
ktaj rarijenika. Spretniin pokretima
otvorio mu je koulju na grudima.
Nedaleko od srca nalazila se ran^,
na kojoj je krv stvorila tamnu sve-
u skramu.
Izgleda loe rekao je tiho
sebi u bradu, a onda okrenuo o
veka na lea. pdmah mu je bilo
jasno da se metak jo uvek nalazi
u telu.
Uspravio se i bacio pogled prema
suncu koje se polako bliilo zapadu.
Onda je priao svom konju i ski
nuo crnu torbu od krokodilje koe.
Pola sata kasnije sunana lopta
zaklonila se iza plaviagtih vrhova
Roki planina.
Fred Genan, mladi ranerov sin
je jo uvek bio iv. Vete ruke le
kara zadrale su ivqt koji je ve
poeo da izmie.
Poto je Holidej zavrio posao,
no je ve sputala svoje prve senke
na savanu. Nad horizontom se pru
ala taimnoljubiasta pruga, da bi,
prema zenitu imala sve nijanse od
sivog do tamnoplavog.
Dordijanac se uspravi iz neu-
godnog" poloaja, ne^ skidajui po
gled sa samrtniki bledog lica ra
njenika. Onda je priao mladievom
konju, podigao nogu i pregledao.
ivotinja se trgla i poela da re^
Lekar je pomilova po grivi.
Tebi vie ne mogu da pomog
nem rekao je tiho, izvuk^ koli
iz futrole i naslonio konju na ste^
poonicu.
Ovaj metaik je bio milst za Sri
votinju jer je oslobodio munog
kraja.
Za Bolidej a je ovo bila druga
tamna i besana no. Bdeo je nad
ranjenikom kraj male logorske vat->
re. Odsjaj plamiaika poigravao je
na bledom licu ranjenika, tako da
se inilo da mu se lice kree.
Pono je ve ,bila prevalila kada
se ranjenik osvestio.
Prvo je to bilo samo jecanje, a
onda su preko njegovih usana pre-
letele iskidane nerazumljive rei.
Pokuao je da se uspravi, ali ga Je
Holidej blago spreio.
^Ostanite da leite, mister re-*
kao je, umirujui ga.' Sve Je u
redu.
Genan je rukama opipavao grudi
a onda proaptao:
Bio je to Don Floving, ran
er sa reke. Prvo je zbrisao sa zem
lje mog brata, zatim moga oca a
sada mene .. .
Ne smete da govorite, misteri
prekinuo ga je Dordijanac. <
Kada svan^ odneu vas u grad.
I tamo e me iiai izjavio
je apatom ranjenik, a onda sklopio
oi.
Kada se na istoku pojavio prvi
bledi nagovetaj novog dana Dok
Holidej poloi onesveenog oveka
na sedlo.
13
Dogodilo se dve milje ispred gra
da.
Holidej je ve mogao da nazre
prve kue. Desno, iz jednog buna
tamariske je, sa ivice puta, bljes-
nulo. Covek u njegovom naruju
kao da je bio pogoen nevidljivom
pesnicom; Holidej je ima;o luke
da se odri u sedlu, jer se njegov
konj propeo i pao. Kada je Dor
dijanac uspeo da smiri konja, ra
njenik je ve bio mrtav. Holidej-
potera konja prema bunu. Mogao
je samo da vidi jahaa na crnom
konju, kako zamie za proplanak.
Moda bi uspeo i da stigne ovog
ubic iz zasede, da se' nije. zadrao
da pregleda nesrenog mladia.
Ovog puta sva njegova, lekarska
vetina nije pomagala. Olovo e
nalazilo u samom srcu.
Holidej sklopi ubijenom oi i po
loi ga preko konja. Umorno se
vii-uo u sedlo i nastavio da jai
prema gradu.
Prokletstvo, onaj ovek preko
konja nosi Freda Genana! uzvik
nu Mark Tover uzbueno. Kova
odveza svoju konu kecelju i po*
tra na ulicu.
Holidej zaustavi konja ispred ko
vaa. Ruke su mu bile umrljane
krvlju. Ne objanjavajui nita, upi
tao je kratko;
Gde je erifska kancelarija?
MajkTover, kova, je preuo pi
tanje. Video je samo mrtvog ran-
erovog sina i krv na stranevim
lukama.
ta ste to uifiili s njim?
upitao je ustro.
Naao sam ga na milju ispred
grada ree Dordijanac muklo.
Bio je mrtav? upitao je ko
va i podozrivo odmerio dva teka
kolta u stranevom opasau.
Ne, kada sam ga naao jo nije
bio mrtav.
Cuo sam pucanj, mister.
Rekavi to, kova se povue ko*
rak unazad.
Sa ulaza u grad uo odjek ko
pita.
Videli su jahaa kako grabi na
crnom konju.
To je on! uzviknu Holidej.
Pucao je iz zasede!
Jaha se zaustavi ispred, kovaa
i Doka u oblaku praine. Munjevito
je izvukao kolt i uperio ga na Ho
lideja.
Ruke u vis, covee! rekao je
unjkavim glasom. Kod nas to ne
moe da iproe, ak ni onome ko no
si crni frak!
Dordijanac je gledao jahaa pra
vo u oi. Na licu mu nije zaigrao
ni jedan mii. Nije podigao ruke,
nego ih je spustio na uzde.
Rekao sam da podignete ape.
brecnu se jaha i otkoi oruje.
Ti, bedna kukavico, pucao si
na. polumrtvog oveka! uzvrati
mu Dordijanac grubo. Predoseao
je ka'kva se igra ovde igra i ta mu
se sprema. Ovaj ovek je hteo da
ga proglasi ubicom.
Jahau vranca je to i uspelo.
Uspelo mu je da graane Puebla
digne na noge.
Ispalio je tri metka u vazduh.
Za nekoliko minuta ljudi s-u se
okupili na ulici i posmatrali dvojicu
jahaa. oveka na crnom konju su
pozriavali, viali su ga svakoga da
na, jer je. bio pomonik starog eri
fa, DOm Miler. Inae Miler je bio
20
visofe,; ls;rupan ovek, grubih crta i
bezbojnih oiju.
On ga je ustrelio ispred grada
priao je Miler, driei sve vrprne
uperen kolt na stranca.
Ruke su mu jo umrljane krv
lju tvrdio je kova.
U tom trenutku jedan stari ovek
se probi kroz ^gomilu i prie jaha
ima. Nosio je sasvim svetao eir.
Lice mu je bilo izbrazdano bezbroj
nim: borama.
Dorii Miler se gotovo smanji u
sedlu, videvi pred sobom Dima ;
Brauna, svog gazdu.
On ga je ustrelio, gazda iz-
vetavao je. Video sam, i jo uvek
su mu ruke krvave.
Jo nikad nisam videO' strelca
revolverom sa krvavim rukama
primetio je stari erif lakonski i ot
ro odmerio Holideja. Poite sa
mnom strance, razgovaraemo dalje
u kancelariji.
Tekim ko,racima krenuo je prema
svojoj kancelariji, jedva pr-imetno
vukui desnu nogu.
Holidej ga je sledio. Iza njega je
jahao pomonik erifa, a za njim
su ili astali peice.
Dordijanac podie ubijenog sa
konja i na rukama ga unese u kan
celariju. Poloio ga je na pisai sto.
Dovedi doktora Krofta na
redi erif svom pomoniku.
Miler nevoljno izie iz kancela
rije. Oigledno mu je bilo neprijat
no da ovu dvojicu ostavi same U
kancelariji.
Samo to je izaao, a nekoliko ra-
doznalaca htede da ue u kancela
riju.
erif prie vratima i zalupi ih Iju
tito izmo'm. Vratio se do ubijenog
iia pisaem stolu i upitao Holideja:
Zato ste ga ubili?
Nisam ga ubio uzvrati Dor
dijanac. To je uinio va pomo
nik..
Moete li da dokaete?
Ne.
On je bitanga, ja tp 2aiaTri. Ali
mi je veoma teko da poverujem da
je i ubica. erif je jo uvek po- :
smatrao ubijenog. Ovo je posled
nji Genan mrmljao je. Prvo
njegov brat, pa onda stari,, a sada
on. Ti GenanO'Vi, su bili pristojni
momci.' Istina sirovi, ali asni ljudi
kakvi ^U: o'voj zemlji po'trebni.
Ko je Don Floving? raspi
tivao se Holidej.
erif se goto'vo tre.
Zato to pitate?
Genan je pomenuo to ime.
Znai, bili su, Flovingovi za-
kljui erif zamiljeno. Zar ti lu
pei nemaju dovoljno zemlje! Svi
panjaci dole do reke Huerfono pri
padaju njima. Goveda ne mogu ni
da prebroje . . .
Stari uvar zakona prekide u pola
reenice i prikova pogled na dva ve
lika niklovana revolvera u Holide
jevom opasau.
Je li vas Don Floving najmio,
mister? upitao je. Moete mi
mirno rei. Poutelo izborano lice
erifa bilo je sada kao od kamena
isklesano. Jedva pokijeui usne,, re
kao je: Visiete u svakom slu
aju.
U tom trenutku neko je energino
kucao na vrata.
Pre nego to je otvorio erif do-
dade:
Moda bi bilo bolje da mi pre
date vae oruje.
Holidej: se suvo nasmeja.
21
Znaji li to da hoete da me
uhapsite?
Da hou da vas uhapsim? Pa
vi ste uhapeni, mister.
Ponovo se ulo kucanje, ovog pu
ta nestrpljivo.
Nastaviemo razgovor od
vratio je uvar zakona, priao vra
tima i skinuo teku rezu.
Bili su to stari doktor Kroft i po
monik erifa.
Miler ispod oka odmeri Holideja
i vide da ovaj jo uvek ima oruje.
Zar mu neete oduZeti pucalj
ke, gazda? upitao je podozrivo.
uvar zakona nestrpljivo odmah
nu rukom.
Ja dobro znam ta.mi valja
initi, Miler. Izaite napolje i vra-i
tite ljude kuama.
Pomonik se jedva uzdra da ne
opsuje. Ovog starog odlunog uva-
t,a zakona nije mogao da podnese.
Nestrpljivo je ekao dan da se
stari povue. Ve tri godine je ekao
na to.
erif Braun, meutim, , nije na
putao dunost. Verovatno je imao
jak rozlog zbog koga je sa ezdeset
est godina jo uvek nosio zvezdu.
Miler je istina izaao iz kancela
rije, ali okupljene ljude nije poslao
kuama. Naprotiv, hukao ih je:
Onaj starac e ga pustiti na
slobodu govorio je ljudima koji
su uporno ekali pred erifskom
kancelarijom.
Ostali su tu da stoje i mTanih
lica posmatrali okovana vrata. Bili
su odluili da strancu dozvole samo
jedan put kada izae iz erifske
kancelarije, a to je j3ut za veala.
U meuvremenu je doktor Kroft
pregledao ubijenog, skinuo je zavoj
i posmatrao ranu.
Ovo je rad strunjaka rekao
je preko ramena starom erifu.
Laik ovako ne moe da izvadi me
tak iz grudi. Najzad je podigao po
gled sa ubijanog i ispitivaki os
motrio Holideja. Jeste li vi to
uinili?
Dk.
Vi ste lekar, zar ne?
Bio sam uzvrati Holidej
sumorno.
Sada se i erif umeao u razgo
vor.
Vi ste, dakle, izvadili Genanu
metak iz tela? Zato ste tek posle
toga pucali na njega?
Nisam pucao na njega
tvrdio je Holidej i dvojici starih
ljudi ispriao ta se dogodilo jednu
milju ispred grada.
Kada je zavrio, Kroft zakljui:
Metak koji ga je dokrajio na
lazi mu se u srcu.
Dakle, na njega su dva puta
pucali? Raspitivao se uvar za
kona.
Da, dva puta. Drugi metak ga
je dokrajio.
Trojica ljudi u kancelariji su ne
ko vreme utali, tako da su se sa ulice,
uli nestrpljivi povici graana.
utanje je prvi prekinuo stari
erif.
Kako se,zovete? upitao je
stranca.
Don Holidej.
Holidej? Don Holidej? To
sam ime ve uo razmiljao je
stari erif i za trenutak akom po
krio oi. Nebesa! Sada sam se
setio. Dok Holidej! Dole u Dalasu site
imali neko pukaranje, je li tano?
Lice uvara zakona najednom je
primilo odbojan izraz. Morali ste
d a , napustite Dalas?
22
Da, morao sam da napustim
Dalas, erife nastavio je Dok da
pria jednolinim glasom, kao da
govori pesmicu koju je nauio na
pamet. Morao sam da napustim
Dalas, Gensvil, Presto, Velot i,
Eliot.
erifovo lice bilo je ponovo kao
isklesano od kamena.
Trebalo je da se uputite,u ne
ki drugi grad, Dok. Zbog ega ste
za svoje pukaranje izabrali ba
moj grad?
Ja nisam pucao, erife. Ovog
oveka sam naao ispred grada, kao
to sam vam ispriao, a sada u da
idem.
Sa ulice je dopirao nestrpljiv po
vik.
Na veala s njim!
Idite, Dok Holidej rekao
je erif muklo ne diui pogled.
Ako vam uspe napustite grad . . .
Da li je erif zaboravio da je sa
mo pre nekoliko minuta rekao
Dordijancu da je uhapen? Ili
mu je moda ime Holideja bio pod-
strek da mu naloi da napusti
grad?
erif iz Puebla je bio udan o
vek. Njegov nain rada neuobia
jen, ali je jedno bilo sigurno, odli
no je pozinava' ljude. Moda je ose
ao da Dok Holidej nije ubica, da
uopte nije osoba koja ne potuje
zakon. Nita, meutim, nije rekao.
To je ve i postalo uobiaijeno, da
uvari zakona u mnogim gradovi
ma ne govore nita, u gradovima
kroz koje je vodio nemirni Holide
jev put. Samo bi stali pred ovog o
veka bez zaviaja i saoptili mu da
napusti girad jer je njegovo prisus't-
vo nepoeljno.
Tada bi Holidej od jahao dalje,
ukrcao se na potansku koiju ili
eljeanicu.
I naravno, ponovo bi stigao u ne
ki grad, u kome je sigurno postojao
erif i strahovao od njegovog pri
sustva.
Morao je dalje, stalno dalje!
Odlunim koracima priao je vra
tima i skinuo gvozdenu rezu. Na
trenutak je bacio pogled na dvojicu
starih ljudi koji su stajali kod pisa
eg stola.
Lice mu je bilo ledeno, sa jedva
primetnim umornim osmehom oko
usana. U oima mu se ogledalo bez
granino prezren je.
Ja znam, vi na to ekate. Jed
nim pokretom popravio je revolve
re u futrolama, oni tamo napolju
hoe da me obese. U redu, vide-
emo.
Doktor Kroft uhvati erifa za ru
kav.
On nije ubio Genana, on ne r
aputao je uvaru zakona u uho.
Nemojte ga pustiti da ode, spreite
ga! Masa e ga linovati!
Holidej je razumeo Sta doktor go
vori. Na usnama mu je jo, poigra
vao onaj isti osmeh, a prezrivi izraz
iz oiju za trenutak je nestao.
Gurnuo je vrata.
Napolju na ploni(;ima i na ulici
u trenutku je zavladala tiina. Hteli
su da ga obese, a sada, kada su vir-
deli njegov ledeni pogled, poidsvesno
su uzmicali pravei mu prolaz.
Holidej je iao kroz palir. Nije
obraao panju na poglede pune
mrnje, stisnute pesnice, kojima bi
svako od prisutnih rado povukao
drugi kraj ome od irske konoplje
preko gole grede, ome koja je ve
23
postavljena na suprotnoj strani uli
ce.
U glavnoj ulici Puebla vladala je
mukla tiina.
Gomila je gledala za njim, kako
prilazi preki za vezivanje konja i
odvezuje svoju sivu kobilu.
Tek kada se vinuo u sedlp, Don
Miler je poinio neoprostivu gre
ku.
Pomonik erifa je izvukao kolt i
otkoio ga.
On je ustrelio Genana! Vi
kao je prodornim glasom. Meni
taj pas nee umai.
Ulicom odjeknu pucanj. Metak
prelete tano iznad sedla sive ko
bile i razbi prozor na suprotnoj
strani ulice.
Covek kome je ovaj metak bio
namenjen vie nije bio u sedlu.
Stajao je iza svog konja, munjevito
se bacivi da se zakloni konjskim
telom.
Ono to su graani Puebla, koji
su se zatekli na ulici, tada doiveli,
sigurno ni do duboke starosti nisu
zaboravili.
Stranac nije pucao Lagano je
izaao ispred konja, peevi njegovog
kaputa bili su otvoreni, tako da su
se, bele drke koltova blistale na
Suncu.
Ljudi ispred kancelarije poee
da uzmiu.
Pomonik erifa je ostao sam na
tremu. U ruci mu se jo uvek pu
io revolver.
Neshvatljivi stranac je lagano
iao prema njemu. Njegove ledeno
plave oi poivale su na licu po
monika erifa koje se nervozno
grilo.
Posmatrai gotovo nisu d^ali
Zar je ovaj stranac lud? Tri
pravo na kolt Dona Milera.
Moda je doista lud taj Doni Ho
lidej? Ili mu do ivota do te mere
nije stalo da svesno i hladno srlja u
smrt?
Za to vreme Dok je iao napred,
ledenog izraza lica. Nije isputao
strelca iz vida.
Don Miler je bio podmukli stre
lac, ubica iz zasede, kukavica koji
protivnike napada s lea. Sada mu
se ruka paralizovala pod pogledom
ovih ledenih oiju.
Mora sada da puca , govorio
mu je neki unutranji glas. Sada
u ovoj sekundi, inae e biti pre
kasno!
Bilo je ve prekasno.
Holidej je stigao do njega. Zas
tao je ispred pomonika erifa na
na pola jarde. Ruka mu munjevito
kliznu dole, a niklovana cev re
volvera bijesnu.
Miler kriknu kao ranjena zver.
Oruje mu ispade iz ruke i tresnu
o pod trema. Iz ake mu jurnu
krv.
Ljudi, koji su bili najblii trerhu,
mogli su da vide koliko je udarac
revolverom bio estok.
Poto je udario Milera, Dok Holi
dej okrete svoj kolt oko srednjeg
prsta. Neshvatljivo brzo oruje sa
mo ulete u futrolu. Bio je to nada
leko uven salto kojim je ubacivao
oruje u opasa.
Ti nisi vredan ni unce usija
nog olova, razbojnie rekao je
Dordijanac Mileru, a onda se
okrenuo i poao prema svom konju.
Okrenut leima okupljenim graa
nima na ulici vinuo se u sedlo.
Zaustavio je sivu kobilu ispred
Alerdovog hotela.
24
erif Braun je izaao na ulicu i
gledao za strancem. Video je kako
Holidej ulazi u hotel.
On ostaje! Prokletstvo! On osta
je rekao je gnevno i pljunuo u
prainu.
Majk Tover, kova, prie erifu.
Ko je taj ovek?
uvar zakona se okrete. Rekao je
tako glasno da su svi mogli da u^
ju:
Dok Holidej!
Grom .i pakao, revolvera!
promrsio je berberin, a onda mug-
muo neprimeen odatle. Kova je
zamiljeno ekao bradu.
Samo nam je to nedostajalo.
Gledaj, Dimj da ga to pre uda
lji iz grada.
Majk Tover je bio ugledan gra
anin Publa, njegova je re neto
znaila u gradskom savetu. On je,
na primer, bio protiv toga da se
mladom, nametljivom Donu Mileru
da mesto pomonika erifa.
Na alost, tada ga niko nije slu
ao.
Bogati raner Floving i ovog puta
je bio jai. Tako je uostalom uvek
i bivalo. Floving i njegovi divlji
kauboji vodili su glavnu re tx
gradu.
erifu i kovau se pridruio lekar
Kroft. Sva trojica su posmatrala
ulaz Alerdovog ho-tela. Znali su
tano ta znai to to se Holidej ta
mo smeta.
Tamo gde se Dok Holidej pojavi
saluni su se praznili, a opaki revol-
verai dolazili u grad kao magne
tom privueni. Kada bi naputao
grad, za Dokom je uvek ostajala
bar po jedna humka.
' ' Ja u razgovarati s njim
rekao je stari lekar odluno. Miu
svakom sluaju nemamo prava da
oteramo oveka, jer on nije Gena-
nov ubica, to je injenica! a Je
hteo, mogao je bez po muke da
izbaci Milera iz izama.
Pomonik, je otiao doviknu
neko od okupljenih. Kroft podseti:
Holidej je rekao da je Miler
ubica!
Tu priu nee prihvatiti ni je
dan sudija. Ipak neto u celoj stva
ri zaudara. Pogana pria! Od po
rodice Genan ostala je samo jedna
devojka.
Da, samo devojka potvrdi
doktor Kroft. Niko od nas ne
zna ko je ubio onu trojicu.
Da li Floving ima neto s tom
stvari? glasno je mislio kova
i pri tom nervozno punio lulu.
To ime je najzad izgovoreno! Svi
su isto mislili, ali se do tada niko
nije usudio da izgovori Flovingovo
ime.
erif je zamiljeno odmahivao
glavom. Bilo mu je oigledno ne
prijatno to je kova naeo tu te
mu.
No, ubistvo je izvreno, a Braun
je predstavljao zakon ovom gradu.
Prema tome morao je neto da kae.
Ne mogu da pretpostavim da
je Floving tu umeao prste. Taj
stari lisac je suvie prepreden.
On poto-poto hoe da ima
Genanove panjake kod kanjona,
to uostalom i mievi u gradu zna
ju Ijutito mu uzvrati lekar.
Sa devojkom e mu sada biti sas
vim lako.
Nemoj govoriti taKo glasno,
Kroft upozori ga erif. Zna i
sam da kod nas ak i zarala potko
vica ima ui.
Tako je i bilo . . .
25
Zdrebac je podrhtavao poikriven
znojem, a na nozdrvama mu se po
javila pena.
Doni Miler kliznu iz sedla is
pred prostrane terase ranerske ku
e, baci uzde preko letve i hitrim
koracima zamae u predvorje.
Po svemu sudei, pomonik eri
fa nije bio prvi put u kui bogatog
ranera, jer se ovde izvanredno
snalazio. Iz predvorja je krenuo
desno, proao dugim hodnikom, a
onda kucao na crno obojena vrata.
Iznutra se uo priguen glas.
Slobodno!
Miler pritisnu kvaku i ue.
Pred njim se nalazila velika lepa
soba sa irokim prozorom. Uz zid
se nalazilo nekoliko elinih ormara,
pod je bio zastrven arenim indi
janskim ilimom. , Najimpozantniji
deo nametaja bio je dinovski pisa
i sto na sredini sobe. Mogao bi
mrrpe due da se nalazi u kancela
riji guvernerai
Covek za tim pisaim stolom pred
stavljao je gotovo smenu suprotnost
ovom komadu nametaja. Bio je
mali, upalog grudnog koa, mrav.
Lice mu je bilo boleijivo i bledo.
Oi su mu grozniavo svetlucale i
upale u duplju. Nos mu je liio na
greben, tanak i povijen. to se usta
tie pre bi se moglo nazvati prore
zom bez usana. Bila je to tanka
crta, krajeva povijenih nadle. Ne
odoljivo je podseao na lihvara,
zelenaa iz neke luke uliice U Nju
Orleansu ili Galvestonu. U svakom
sluaju na ranera, vlasnika velike
stoarske farme, nije liio.
Ipak, to je bio Don Floving,
vlasnik ogromnog komada zemlje i
hiljade goveda.
Glas mu je bio rezak kao seivo.
ta se dogodilo, Miler?
promrsio je. Rekao sam vam da
sam6 u veoma vanim situacijama,
kada to ne moe da se izbegne, do
lazite ovamo na ran.
Ja mislim da je razlog zbog
koga sam doao veoma znaajan
uzvratio je Miler oprezno.
Da li je Frenk Genan likvidi
ran?
Jestp, ali to nije razlog zbog
koga sam doao.
Govorite, konaino, ovee.
Nemam mnogo vremena.
Pomonik erifa je nervozno
okretao eir u rukama.
Holidej je naao ubijenog i
doneo' ga u grad. ta se doista do
godilo ispred grada o tome nije
govorio. Bilo mu je neprijatno da
prizna da njegov prvi metak nije
bio precizan.
Neko ga je morao nai i done
ti u grad rekao je ramer nestr
pljivo.
Taj Holidej nije bilo ko, zove
se Dok Don Holidej, i smatraju
ga kraljem svih revolveraa.
Tek sada Floving podie pogled.
Oi su mu se pretvorile u proreze i
nalik na pukarniee.
Ne valjda onaj lekar i kockar
Doik Holidej?
Ba on.
Raner ustade sa stolice. Nervoz
no je dobovao prstima po povrini
pisaeg stola.
Priaj naredio je.
Tako je saznao ita se tog jutr
ra dogiodilo U Puebliu.
26
Idiote! brecnu se gnevno
na najmljenog ubicu. Zato si
promaio?
Miler je opipavao p>ovreenu ru
ku i promuqao zbunjeno:
On se ne zove Fred Genan,
gazda. U pitanju je Don Holidej.
Uostalom, da sam to ranije znao,
ne bih uopte ni pucao, pa prema
tome ni promaio.
Kukavice siktao je covek,
koji u elom svom ivotu nikada
nije stao pred protivnika sa oru
jem u ruci.
Uostalom, gazda, moda st?
ga vi pozvali?
Kako to mislite?
Raner je to upitao podozrivo i
oprezno, kao i uvek. Ovaj stari li
sac je bio na oprezi. I ako je ceo
njegov ivot bio beskrajni lanac
razbojnitva, nikada nikome nije
uspelo da neto protiv njega i do
kae.
Pomonik erifa prie blie pisa
em stolu i ree tiho:
On je revolvera, najopasniji
na elom divljem Zapadu. Istina, o
njemu se govori da svoj kolt ne
stavlja nikome u slubu za novac,
ali ja u to ne verujem. ta ako ga
je Genan pozvao ili neko od onih
starih praznoglavaca iz Puebla? I
sami znate kakvo raspoloenje tamo
vlada. Neemo moi due da se
odrimo.
To, molim vas, prepustite me
ni prekide ga Don Flovmg ot
ro, a onda prezrivo nastavi: Vi
nipoto niste ovek koji bi mogao
da mi daje savete. B^z obzira na to,
neto u vatn rei: u ovoj pokrajini
se vie nita nee dogoditi. Genan
je bio poslednji. Znate, uostalom, i
sami da mi je kanjon potreban. Sa
devojkom u lako izai na kraj.
Vratite se u grad i toga oveka n
isputajte iz vida. Ja u doi'^ vee
ras.
*
Kon Alerd je stajao za barom i
brisao ae kada je Dok Holidej
stupio u lokal.
U ove rane sate salun je'bio pra
zan. Krmar je jasno uo pucnjavu
na ulici, ali se nije potrudio da iza
e i vidi ta se zbiva. Na pranja
vim ulicama zapadnih gradova od
jekivala Je esto pucnjava. Meci su
ispaljivani na prostranim panjaci
ma, a i u krmama.
Debeli krmar je ostario iza an
ka. Kosa mu je bila siva kao barut
ni dim koji je esto u veernjim a
sovima u oblacima lebdeo oko lam-
pi.
Pre mnogo godina poeo je ovde
u jednoj kolibi od dasaka. U to vre
me gospodari zemlje bili su Cejenj.
Ta vremena nazivana su surovim,
krvavim i tekim. Indijanci su se
onda povukli u pilje, kanjone i
planine. Posle njih su doli razboj
nici najgore vrste, ljudi kojima su
koltovi labavo stajali u futrolama,
kako bi se lake potezali. Raneri
su se borili za zemlju, gonili krad
ljivce stoke i veali. I ta vremena
su prola i u gradu na podnoju
Stenovitih planina postalo je mir
nije.
Na alost, bio je to samo kratak
predah. Sada je poeo veliki rat za
panjake, borba za veliki posed.
Bitku su naravno gubili vlasnici
27
malih raneva, a veliki raneri pos-
tdjali nekrunisani kraljevi.
Moglo se oekivati da e najzad
mir zavladati panjacima. Bogatstvo
velikih ranera poveavalo se iz da
na dan, a grla su brojana na hi
ljade; Njihove ranerske kue sve
su vie liile na palate hacijendero-
sa iz Meksika.
Uprkos svemu, ljudi izgleda jo
uvek nisu bili zadovoljni. Nastavili,
su da se bore meusobno, mada ne
otvoreno. Pod tamnim velom noi
pritajena i nevidljiva smrt je poela
da jai panjacima. Ubiti oveka
koji ti smeta, skloniti sa lica zem
lje protivnika, postala je deviza.
Ubistvo iz zasede!
U ovoj sumanutoj borbi za pre
vlast i . bogatstvo itave su porodice
istrebljivane. Kada to sami nisu
mogli da urede,, raneri su pozivali
revolverae, ljude koji su za velike
pare prodavali svoje oruje. Otpad
nici od zakona, hladnokrvne ubice,
to su bili najmljeni revolverai. To
je ustvari .bilo najgore vreme, koje
je Kon Alerd u Pueblu morao da
preivljava. Istina, gosti su nete-
dimice troili novac, ali ta su vredeli
dolari, kada je vazduh bio nabije
sumporom i barutom?
Na mesnom groblju bilo je sve
vie humki. Stare su zarastale u
prerijsku travu, a na mnogim is
krivljenim krsta&ma stajala su po-
luisprana imena, imena koja ivi
u pokrajini vie nisu nosili. Visokom
travom bio je pokriven i po'slednji
ostatak mnogoljudih porodica.
Danas je trebalo ponovo da se is
kopa raka. Ime Freda Genana ure-
zae se u drvo. Od te porodice pre
ostala je io samo iedna devojka.
Suzan Genan
Kon Alerd se jo mogao da-seti
dana kada je doseljenik iz Irske
stigao u Pueblo. Stari je bio ^'eoma
vredan ovek i brzo je neto stvo
rio.
No, tada je doao avo, i Don
Floving je stigao u grad. Prvih go
dina sedeo je u kockarnicama i ig
rao karte. Svi su ga smatrali vara
licom, ali niko nije mogao da do
kae da vara. Niko nije,ni hteo da
se ustremljuje na ovag mravog, ma
log oveka. Flovingov uspon bio je
munjevit. Prvo je kupio veliki pa
njak na reci. Svi su se iza lea ?me-
jali kockaru, koji, je izgleda hteo da
postane raner. Meutim, taj os
meh im je uskoro brzo zamro na us
nama. ,,River-ran , kako je Floving
nazvao svoje imanje, postalo je ubr
zo najvee u pokrajini. Varalica je
kupovao panjak za panjaikom. Svi
poslovi oko kupoprodaje zemlje ni
su uvek bili jasni i isti. Bilo je tu
i krae gqveda i napra.sne smrti
malih ranera i neoekivanih poa
ra na imanjima, svaega. Tek, Flo
ving je uveavao svoje imanje ku
pujui zemlju u bescenje.
Teksaanin Don Floving je umeo
veoma veto da okupi .grupu kaubo
ja, najmi ih i prodobije, grupu ko
joj su se svi sklanjali s puta. Naj-
ozloglaeniji u pokrajini bio je Flo-
vin.gov nadzornik. Viko Murat bio
je Meksikanac, ovek koji je podjed
nako veto rukovao i noem i ' kol
tom. stari Kon Alerd je neobuzda
nom' nadzorniku ,,River-rana pire
nekoliko godina zabranio pristup u
njegov lokal. Bilo jfe to posle nekog
pukaranja, kada su Genanovog
kauboja izneli iz lokala sa nogama
napred Viko Murat nije napustio
salun. Nadzornikov podrugljiv
28
smeh i danas odjekuje, krmaru u
uima. Sta se posle 'toga dogodilo
bolje je i ne pominjati. Alerd se to
ga nerado sea. Kauboji bogatog
ranera su mu ceo lokal demoli
rali.
Od toga dana Kon Alerd nije vi
e obraao panju na arke do
kojih je dolazilo van njegovih lo
kala. Zbog toga i ovog jutra nije
izaao na ulicu kada je pucanj od
jeknuo. Neka se samo poubijaju,
ta ga se tie.
Don Holidej je uao u salun i
spustio svoju omu torbu na ank.
Alerd podie pogled.
Sta mogu za vas da uinim,
mister?
Molim jedan brendi, doruak,
kupanje i sobu. Holidej izvue iz
depa dugu cigaretu, kresnu pali-
drvce i odbi oblak velikog duvan-
skog dima.
Redosled vam nije lo os
mehnu se krmar. No to je due
posmatrao novoprispelog gosta dob
io raspoloenje ga je naputalo.
Kakvo ledeno lice poluza'klonjeno
eirom? Hladno i glatko, a oi kao
dva smrznuta planinska jezra.
Alerd skide sa police flau i a
u i spusti ih na ank pred gosta.
Izvolite, posluite se sami.
Holidej uze au, izvadi zapua
i natoi.
Krmar je posmatrao stranca is
pod polusputenih kapaka.
Hoete Ti due da ostajete,
mister upitao je posle izvesnog
vremena.
Dordijanac je okretao zami
ljeno au u ruci.
Moda.
Kon Alerd izvue ispod emka ve
li'ku cmu knjigu, otvori je i stavi
pred gosta.
Hoete li da se upiete, mis
ter?
Bivi lekar iz Bostona uze olovku
vezanu kanapom za knjigu i ispisa
svojim otrim, uglastim,. ispisanim
rukopisom:
Don H. Hoiidej
Aierd'je ve hteo da zatvori knji
gu, gostiju, kda proita upisano
ime. Miui usnama, ponovio je
upisano ime i iznenada podigao
glavu. Nabrao , je prosede obrve i
mirnuo.
Holidej? upitao je.
Da^ Don Holidej uzvirati
Dordijanac gorko.
^ Ne valjda kockar Holidej,^
rev. . .
Krmar prekide u pola reci.
Revolvera Holidej dopuni
ga nekadanji lekar.* ta je sa
mojim dorukom?
Va doruak promuca
Alerd odbojno. Ah, da, naravno,
idem da javim u kuhinju i, odmah
se vraam. Odmerio je jo jednom
svoga gosta, a ortda jurnuo, kroz ma
la po'mona vrata iza anka.
Kon Alerd je formalno proleteo
kroz kuhinju. Stara debeljukas*ta
ena za tednjakom se iznenadi vi
devi svoga gazdu kako hita.
Jedan doruak!. rekao je
eni i napustio kuhinju kroz spo
redna vrata.
Stara ena je zaueno odmahi
vala glavom. Takvog ga jo nikada
nije videla,\i ako ve etraaest ; go-l-
dina radi za njega, Mister Alerd je
uvek bio miran i uravnoteen. Ta
ko se ponaao mimo, pribrano i ka
da su njin mu i sin zauvek ostali
u planinama. Bili su tragai za zla
29
tom. NaSia su iH mrtve u planina
ma San Huan. Neko ih je ubio. Ostala
je sama i bez sredstava. Za malo
je oduzela sebi ivot, da je Alerd
nije pomogao ponudivi joj posao u
svoijoj^ kuhinji. Od tada radi za nje
ga i zadovoljna je svojim poslom.
Kon Alerd je trao koliko mu je
to njegovo debelo telo dozvoljavalo
prema erifovoj kancelariji. Vrata
su bila otvorena. Krmar je zastao
na pragu kao ukopan. Video je eri
fa i starog lekara kakb stoje kraj
mrtvaca na pisaem stolu.
Alerd ga je odmah prepoznao i
ttzviknuo uasnut:
Pa to nije mogue^ Fred!
Prokleta svinjarija! Sirota devoij'ka.
Znate li bar ko je to uinio?
I erif i lekar su nemo odmahi
vali glavama.. N^'^avno obojica su
mislili na lovinga, ali nisu nita
govorila.
Tog trenutka krmairu kao munja
jedna misao prolete kroz g>lavu.
Izrekao je glasno:
Dok Holidej!
Dva starca su pi^novo odmahiva
la glavom.
Ne, to nije on uinio reikao
Je erif, mada ne preterano uverlji-
vo.
Vi valjda znate da je on u
gradu? upitaO je Alerd.
Lekar pokaza na ubijenog rtila-
dia.
Holidej ga je ovamo doneo.
Dakle, ipak zakljiui Alerd.
Ne,'*on to nije mo^ao uiniti
ttveravao ga je lekar.
Zar bi prVo izvadio mladiu
metak iz tela da bi ga onda ubio?
Da bi uverio zabnnutog Alerda,
ispriao mu je sve to zna. Ovaj je
mirno sluao, ^ onda oliriisao .vlane
dlanove o dugu belu kecelju.
Uzeo je kod mene sobu, to mi
uopte ne odgovara saoptio je
zabrinuto. Bar kada bih mogao
da znam ta trai .ovde u gradu.
Sta hoe.
A Sta bi mogao? uzvrati e
rif. Hoe da se kocka, a onda
odjai dalje, kao i u svim gradovi
ma, uostalom.
Da se kocka, puca a onda od-
jai dalje ponovi Kon Alerd uz
uzdah. Hvala vam lepo. Pobrini
te se, molim vas, da se to pre odav-.
de izgubite. Koliko je meni poznato,
iz drugih gradiova su ga proterali.
erif proe prstima kroz kosu.;
Imao je {leodoljivu elju da skine
zvezdu sa grudi i spusti je na sto
kraj ubijenog mladia.
Sve ove mnoge i teke godine su
ga umorile i Uinile bezvoljnim.
Vrlij graani Puebla su onog pod
muklog Milera izabrali za pomo
nika, pa eto im ga sada neka ga pos
tave i za erifa.
Kon Alerd kao da mu je itao
misli.
Holidej je tvrdio da je va po
monik ustrelio Genana rekao je
i konano prestao da brie ruke o
kecelju.
Nije Holidej nita tvrdio
objanjavao je erif. Samo je re
kao da je jedan jaha pobegao na
crnom konju, poto se pucanj raz-,
legao jednu milju od grada.
Jaha ria crnom drepcu re
kao je Alerd zamiljeno. Ovde u
gradu ima nekolicina ljudi koji
imaju takvog konja.
Upravo sam to objanjavao
doktoru Kroftu rekao je Braun.
No, treba neto dodati: Met
30
tvri da je video Holideja kaiko je
pucao na mladog Genana.
Dakle, obojica su bila na mestu
gde se ubistvo ojiigralo-. Kome od
njih dvojici verujete? raspitivao
se krmar oprezno.
Nijednom, inae ne bih pus
tio Holideja da ide.
Nijednom, dakle? Pa da, tako
uvek biva gunaa- je Alerd idui
prenia vratima. Zastao je na pragu,
okrenuo se i pogledao ubijenog.
Kao i uvek ubogi avoli bivaju
ustreljeni, a ubice nema.
Rdkavi to, izaao je napolje. Sa
da, meutim, nije trao. Lagano
je tabanao pranjavom ulicom pre
ma svojoj kui.
Uap je u lokal na prednja vra
ta. Oskudna svetloiSt dopirala-je
kroz prozori. Dok Hol'idej je jo
uvek stajao za ankom, a flaa sa
brendijem je bila svedena na jednu
treinu. Kada je uo da se vrata
otvaraju, okrenuo je lagano glavu.
ta veli erif?
Krmar proe bez rei pored nje
ga i otvori mala vrata prema ku
hinji i dovilknu mrzovoljno:
Doruak, Meri!
Starica unese na malom drvenom
posluavnifcu lone kafe, beli hleb,
buter i peenu slaninu. Spustila je
doruak na sto bliiau araka.
Da Mvam odgovara? upitala
je ^tranca.
Divno, madam uzvratio je
Holidej. Kao kod kue. Evo uz
mite ovo za vas. Izvadio je iz poja
sa pola dolara i pruio starici.
Hvala rekla je radosno
ali to nije potrebno.
Spustila je novac u dep kecelje
i vratila se u kuhinju.
HoMdeg je mimo jeo. Za to vre
me ga je Alerd namrgoeno po
smatrao iza anka. Natoio je sebi
veliku au viskija i u dahu je iska-
pio. To je do sad unio jo ^sarno
jedan jedini put u ivotu, onda ka
da mu je momak sa River rans^,
demolirao salun. Ojnda kao i danas
imao je neki neprijatan pritisak u
elucu.
Ne razmiljajui, natoio je i dru
gu au. U ono vreme to nije uinio.
Odluno je ispio viski, keceljom
obrisao uisne i izaao iza anka. Za
stao je tik ispred Holidejevog stola.
Jeste li vi uistreliH mladog
Genana? upitao je lagano i oteg
nuto.
Dordijanac spusti no i vilju
ku paljivo na tanjir, a onda podie
glavt^ i pogleda Alerda pravo u oi.
Posmatrao je krmara sve dotle
dok ovaj nije'spustio zbunjeno po
gled prema podu.
Holidej pripali cigaretu, odbi ne
koliko' dimova, pa tek onda ree:
: Zar vi ozbiljno mislite da bih
vam ja rekao, mislim odgovorio pot
vrdno da sam ga ustrelio?
Krmar nije odustajao.
Jeste li se sukobili sa njim?
Tog mladia nijkada ranije ni-
'sam video. Bio je teko ranjen kada
sam ga naao. Nego, ta je sa mojOm
sobom?
Alerd nije bio ba oduevljen da
ovom oveku iznajmd sobu.
Kod mene ne moete dobiti
sobu. Kua mi je puna.
Ala to brzo ide! Uzano lice
Holideja postalo je mrano.
Moda ete ipak razmisliti. Odve-
u konja u konjunicu pa u se
vratiti.
Ustao je, potpeticom vratio sto
31
licu nazad i navulkao eir dublje
na elo, a onda se uputio izlazu.
Zastao je jo jednom na pominim
vratima. Otkopao je crni kaput i
gyrnuo napred futrole s tekim re
volverima, jer su kliznule dok je
sedeo.'
Do yidenja, mister rekao je
jasnim glasom i izaao.
Al^rd proced kroz zube estoku
psovku.
Vrata su se lagano zatvorila za
neugodnim ovekom u crnom odelu.
*
U koralu je rikao bik. Kauboj je
besno psovao jer ga je ivotinja
Zalepila za ogradu. Miris dima me
ao se sa prodornim mirisom spa
ljene dlake. Oblak praina lebdeo je
nad koralom.
Na River ranu su upravo igo-
sali jednogodinja goveda.
Viko Murat je sedeo na gornjoj
preki ograde. Navukao je eir do
samih obrva i kao da nije oseao
prainu i prodoran smrad.
Nac' :ornik Murat je bio pravi div
od oveka, krupnih kostiju i plea,
Ispod izbledelog eira videli su mu
se pramenovi kao ugalj crne kose.
Tamnoputi Meksikanac je imao
prodorne, crne oi i tvrdo, surovo
lice. Uglasta brada bila mu je izba
ena napred, a nos tanak i poYijen
kao u ptice grabljivice. Nosio je
kockastu koulju i farmerice i iz
me visokih sara sa dinovskim ma
muzama. Na opasau mu je visio
revolver kolibra 44, duge cevi. Fut
rola m-u, je viisila nisko nad bed
rom. MUratovom otrom qku nije
promakla ni najmanja sitnica' u ko
ralu.
Bero, pazi! doviknuo je jed
nom malom kaub<?ju koji se odma
rao leima oslonjen o ogradu.
Mladi podie glavu i skoi u
strahu. Nije primetio mladog bika
koji mu se pribliavao s boka.
U kaubojskom ivotu napisano je
bezbroj knjiga, o njihovom roman
tinom bitisanju i logorovanju kraj
logorske vatre. U tinj knjigama po-
minjane su melanholine pesme
koje se pevaju uz gitaru. A u stvari
nikada nije postojao kauboj koji je
krenuo na put nosei preko sedla
gitaru. ivot gonia bio je sve drugo
samo ne romantian. Ovi ljudi bez
doma, imanja i porodice obavljali
su teak, muan posao. Sedeli su
esto i po etrnaest sati u sedlu, ja-
hali kroz prainu po egi i ledenoj
kii za ciglo trideset dolara mese-
no. Ruke su im bile ulj evite, a li
ca gruba i izbrazdana. Kada bi uve-
e sjahali sa Sedla jedva su pokre
tali ukoene noge.
Hajde na posao, Bero na
redio je nadzornik kauboju. Ovo
moramo jo danas zavriti.
U tom trenutku iz ranerskog
dvorita se zau otar zviduk.
Murat pogleda prema kui.
Sern, Crnac kuvar, stajao je ni*
kapiji i rukom mu davao z>nak. Bio
je to stari, osloboeni rob, sede ko
se, irokog lica i debelih usana.
Nosio je preko cele godine isto ode
lo: kao lan utu koulju i prugaste
plavobele pantalone. Za cipele nije
hteo ni da uje. Nita mu nije sme
talo Sto je predmet kaubojskih a
la, pa ak i meta njihovih surovih
igrarija: Na njegovom dobroudnom
licu lebdetj je uvak srdaan osmeh.
32
Murat kliznu sa ograde i ukoe
nim koracima se uputi prema ka-
Piji-
Sunce je bacalo duge senke tako
da je dinovski nadzornik sa'' Ri
ver rana delovao jo vei.
ta je Crnjo ? upitao je
Murat, stigavi do kuvara.
Sem pokaza rukom preko ramena
u pravcu ranerske kue.
Gazda hoe da govori s tobom.
Dobroudni Crnac je hteo da se
okrene i vrati u kuhinju No pre
nego to je zakoraio, dobi snaan
udarac u lea i pade na zemlju.
Lagano je ustao i trljao bolno mes
to. Razrogaio je oi od iznenae
nja.
Ako jo jednom bude imao
neto da mi kae, izvoli doi do
mene brecnuo se Murat. To
psu moe da zvidi, a ne belom
kauboju.
Ali jelo! Ni sada mu ljubazan
osmeh nije siao sa usana. Pod
ne je, pasulj e mi izgoreti.
Zavei! brecnu se nadzor
nik, gurnu kvvara u stranu i uputi
se prema ranerskoj kui.
Sa tim emo ve izai na kraj,
Done objanjavao je Murat ne
koliko minuta kasnije pljeskajui
dlanom o futrolu revolvera. Da,
i ja sam sluao o tom Doku Holide
ju. Najverovatnije su to grozna pre-
terivanja. to se mene tie, ja sam
do sada sa svim takozvanim revol-
veraima izlazio na kfaj. Vano je
samo odmah ga epati kaiko treba.
Taj se nije rodio koji je sa Vikom
Muratom uspeo da sredi stvari. Vi-
deemo, uostalom, da li ba tako
dobro rukuje koltom kao sa svorim
lekarskim draguljima.
Povedi sobom najbolje ljude,
naredio je raner. Kao to sam re
kao, prvo sredite stvar sa Milerom.
On je zreo za sreivanje. Nije nam
vie potreban. No, vodi rauna da
uini onako kako sam ti kazao:
tre'ba da izgleda kao da je Holidej
to uradio.
Murat se ciniki osmehnu.
N6e mi teko pasbi. Zato taj
revolvera, u stvari, mora da i
ezne?
Imam vraki ravo predosea-
nje, Viko uzvratio je raner.
Moda su ga oni pozvali u grad.
U svakom sluaju je bolje ako ga se
tako oslobodimo.
Hm, ti to mofa najbolje znati*
ta je, uostalom, sa Genanovima?
To moe da eka. Prvo sredi
ovo ja u kasnije u grad. Videemo
se jo.
U redu.
Nadzornik dodirnu sa dva prs>ta
obod eira i izae.
Kada su se teka vrata za njim
zatvorila, na Flovingovim usnama
zaigra zao osmeh.
I ti si zreo, burazeru, ali u
tebe sam srediti!
Dordijanac se uputio najblioj
konjunici vodei svoju sivu kobi
lu. Kada je stupio u prostrano dvo
rite, jedan ovek prestade da vi
lom baca seno i radoznalo odmeri
stranca.
Dilu Riponu je sinulo ko je. o
vek pred njim. Ceo gfad ip uosta
lom to ve znao.
3 Doik Holidej 1
33
Jo u toku jutra kao umski po
ar, novost se irila od kue do ku
e:
Dak Holidej je u Puebla!
U meuvremenu je kova navra
tio kod svoga prijatelj'a Diila
pona, vlasnika fcOnjunice i ispriao
mu ta se dogodilo.
Ripon je prestao sa poslom i ner
vozno mirkao. Knedla mu je zas
tala u grlu.
Prokletstvo, zar je ba kod mene
morao da doe? U gradu postoje
jo dve konjunice!
Ne bi se moiglo rei da je Dil
Ripon bio plaljiv ovek. Naprotiv,
bivalo je ljudi koji nisu hteli da
plate za smetaj svojih konja, no
pofbo su se blie upoznali sa Ripo-
novim tekim pesnicama, tih prob
lema vie nije bilo.
Sa strancem koji je upravo sta
jao na kapiji bilo je drugaije. Ni-'
je to samo bio glas, koji se o njemu
irio, nego i oi koje su naterale
Ripoma da guta pljuvaku. Znao je,
osim toga, da je gradski savet od
luio da ga svi gde se pojavi odbiju
i ne uine mu nikakvu uishigu.
Hoiliidej je priao velikom amba-
ru i punim pluima udisao miris
sena. I njegov konj je irio nozdrve,
zateui uzde.
Lepo, svee seno rekao je
Holidej.
Ali ne za vaeg konja, mster
uzvraHi Riipoa otseno i nastawi
posao.
Dordijanac pogleda iroka lea
vlasnika koojiunice, a onda povu
e konja i blago ga pK>milova po
grivtL Niko sada nije mogao da vidi
oi ovog usamljenog ovefca, niti
mOigao da zna koliko besaiadenosti
m
ima u ovom pokretu. Poveo je ko
nja nazad na ulicu.
Hajde, sivko rekao je tiho
iviotinji. Izabrala si veoma lo
eg gospodaira.
Verna ivotinja tiho zarza i nas
tavi strpljivo da hoda za DordL-
jancem.
Prolazei pored erif^ke kancela
rije, video je kaiko ubijenog mladi
a polau na mala kola. Nekolicina
Ijudii je jo uvek stajada ispcred bue
i mrano ga odmeravala.
Glas da je on uistrelio mladog Ge-
nana.se sviida proirio. Bez obzira
na sve okolnosti, nSta vie nd^e
moglo da izmeni uverenje ljudi.
Dordijanac je iao dalje. Iza le
a je uo kotrljanje tokova, ali se
nije osvrnuo. Razmiljao je o tome
da nije moda ipak bolje da napusti
ovaj prokleti grad. Kola su ga stig
la. Cuo je da mu se neko obraa.
Hteo sam da razgovaram s va
ma, pre nego to ovog n^renog
mladia, odvezu na ran.
To je govorio stari lekar iz Pueb-.
la.
Znam ta hoete da mi kae
te uzvratio je hladno Dordiijai-
nac i nastavio.
Kroft je terao kola, pokuavajui
da odri tempo s njim.
Okupljeni l'judi siu gledali za nji
ma nesveano su hodali sporije i op
reznije i govorili tie od kako je
Holidej bio u gradu.
Kroft nije odustajao. Navukao je
stari eir dublije na elo da z:akloni
lice od sumca.
Zar neete da me otpratite ko
mad puta kolega? upitao je lju
bazno.
Hoiidej se goriio nasmeja.
Kolega?
Vi ste bili veoma dobar lekar,
Done- Holidej, ,Ja sam to saznao
od jednog oveka koji je iveo u
Bostonu.
Dordijanac samo odmahnu ru
kom i povede sivu kobilu prema
Alerdovom salunu.
Debeli krmar je stajao ispred lo
kala, Premetao je cigaretu s kraja
na kraj usana i nervozno se eao
iza uha, videi da Holidej ide prema
njemu.
Sa kola se opet uo Kroftov glas:
Holidej, moda bi Suzan Gen^n
elela da sazna kako je njen brat
umro.
Dordijanac na trenutak zastade.
To joj moeti i vi ispriati.
Ali on je umro na vaem sed
lu.
Vi, dakle, ne verujete da ga je
moj metak ubio?
Ja to znam uzvratio je dok
tor Kroft ubedljivo.
Ispred saluna je stajala grupa
ljudi. Govorili su gotovo apatom.
Jedan meu njima uzviknu nestrp
ljivo, tako da se moglo uti nada
leko.
Trebalo bi ga oterati kao uga-
vog psa!
Dok Holidej ga pogleda. To je
rekao mrav, visok momak u izble-
delom sivom odelu. Delovao je a
losno. U prvom redu zbog lica una-
kaenom oiljcima od boginja. Kada
je osetio Holidejev pogled, poku
ao je da se osmehne, ali bez uspe-
ha. Bre bolje se okrenuo i mug-
nuo u salun.
Da nije bilo toga roavog mladia
Endije Kena, pijanice i dangube,
moda bi Dok Holidej ipak toga da
na zauvek napustio Pueblo.
Meutim, one dve rei ugavi
pas gorele su u svesti kao vatra.
Mogao ga je naravno izazvati na
dvoboj, ak je za trenutak to i na-
meravao, ali videvi njegovo una-
kaeno lice odmah je odustao.
Do pukaranja je dolazilo samo
onda kada je Doku Holideju bio
ugroen ivot. Uvek se branio. Sa
da je prebacio uzde i vinuo se u
sedlo.
Ja u vas pratiti doktore re
kao je kratko Sitarom lekaru.
U redu uzvrati Kroft i po-
tera konja.
Napustili SU grad. I poslednje ku
e nestale su iza breuljaka. Put
ih je vodio na Zapad. Daleki steno-
viti vrhovi Roki planina kao da su
plovili u ruiastoj magli. Kroz vi
soku bukovu travu duvao je topao i
suv vetar.
Dugo su utali, stari ovek na
kolima i mladi kraj njega u sedlu.
Tek kada su preli preko poto
ia, doktor Kroft prekide utanje.
Ovde je granica ,,G rana.
Holidej nije odgovorio. Poluzat
vorenih oiju posmatrao je pranja
vi put.
Vraki teak i neprijatan put
mrmljao je stari lekar.
Zato niste poslali nekog dru
gog da to obavi?
Stari lekar duboko udahnu vaz-
duh punim pluima.
Sve sam ih poznavao. Evo
ovog momka, pri tom je pakozao
preko ramena na dno malih kola
gde je leao ubijeni, vidite ga, ovog
jadnika. Njemu sam ak pomogao
da doe na ovaj na prokleti svet.
A, tako bilo je jedino to je
prosio vio Dordijanac.
Bidi su to hrabri ljudi, trojica
36
Genainovih. Prilieni na poslu i
asni.
Tako je Holidej saznao tunu is-
toriju ranerske porodice poreklom
iz Irske. Saznao je isto tako kakav
je Floving i ta o njemu u po'kra-
jini misle.
Sada je znao dovoljno.
Kada je stari zavrio priu, zav
ladao je ponovo muk.
Predeo je sada postojao brdovit.
!^li su u susret sivim planinama i
ji su otri vrhovi hrlili prema ne
bu. eva prhnu iz visake prerijske
trave i polete pravo kao strela put
nebeskog plavetnila nad Koteadom.
Pevuila je veselu pesmicu ivota,
ne obaizirui se na mladog ubijenog
oveka na kolima.
Topot konjskih kopita priguivao
je debeli sloj praine na putu.
Stari lekar ponovo prekide uta
nje.
Sta vas je zapravo nagnalo na
ovaj put, Holidej?
Ljudi, .kao to ste vi, mister
Kroft.
Lekar zbunjeno huknu.
U redu, moda neete da od
govorite. Uostalom, moda ne bih
ni ja.
Holidej se zavali u sedlo i zami
ljeno osmotri Svoga saputnika.
Vi hoete da ma savcitujete da
napustim grad, zair ne?
Pun pogodak, mister Holidej!
Zhog ega mi to savetujete?
Ja, u stvari, znam odgovor aM bih
hteo da ga ujem od vas.
Kroft skiide eir i obrisa nadla-
nicom oznojeno elo.
U mom sluaju to nee biti
uobiajeni odgovor, Holidej. Meni
je sasvim svejedno da li e se sa-
Ijini isprazniti zbog toga to vi ta
mo igrate poker. Isto tako mi je sve
jedno hoe li se u Pueblu sakupili
nekoliko liipek vie zato to ste
vi tu.
A ta vam onda to nije sve^
jedno?
Vi ne poznajete Doma Flovin-t
ga.
A ta ja uopte imam sa njim?
Pa vi ste bili poslednji koji je
razgovarao sa Fredom Genanom.
Da.
To je saisvim dovoljno.
Kockar podie visoko levu obrvti.
Recite mi, Kroft, ima li u Pu-
eblu ljudi koji se ne boje Flovinga?
Svakako uzvrati starac i
miimu, zaslepljen suncem. Puno
ih je gro'blje-
Holidej je namrteno gledao is
pred sebe.
Ja sam vas upozorio zaklju
io je stari lekao- mudro. Vaa
je stvar hoete li obratiti panju
na moju opomenu.
Svakako.
Onda je ponovo zavladao tajac.
Pribliavali su se Genan ranu. U
daljini su mogli da vide ogradu,
kojoj kao da ni<^e bilo kraja. Na
drvenom stubu bila je privrena
velil^a tabla. Pisalo je:
Genan-ran goveda . Iznad table
bio je privren par rogova long-
horn rase.
Odmah emo stii rekao je
Kroft i otresao prainu s kaputa.
Pred njiim se nalazio proplanak
obasjan suncem. Na vrhu tog pro
planka bila je velika, belo obojena
kua. Sa mesta gde je sazidana pru
ao se vidik.
Doktor Kroft je zaustaivio kola is
37,
pred kapije i sumorno gledao lepu
zagradu.
To je delo trojice hrabrih i
priljenih Iraca. Sadai e sve pro
pasti. Prokleta svinjarija! Devojka
ne moe sama da vodi ran.
Holidej je vrhom izme, ne sfflaze-
i iz sedla, podigao drvenu rezu i
gurnuo kapiju.
Treba da nae sebi mua
rekao je mimo.
Taj bi, samo mesec dana kas*
nije ve leao na mesnom groblju.
Ne u to niiko nee da zagrize i ako
j e devojka pravi aneo.
Prostrano dvorite je bilo isto,
ali je na neki nain delovalo napu
teno.
Ispred kaubojske kue sedeo je
stari kauboj i krpio sedlo. Jedno
svinje arilo je njuku u baricu ne
daleko od bunara. Stara kola nalazi
la su se na sred dvorita.
Iz korala se ulo rzanje kobile.
Griva joj se zaplela o trone grede
ograde.
Holidej prie i oslobodi ivoti
nju.
Sbairi kaiuboj za trenutak podie
oi, pijunu u prainu i nastavi da
krpi sedlo.
Doktor Kroft je poterao konja do
verande, onda je siao s kola i ve
zao konja za preku.
Holidej ga je stigao, ali nije sja-
hao.
Ovde izgleda prilino tuno.
Trebalo je da ovaj ran ranije
vidite. Najlepi posed u celoj po
krajini. Meutim, sada niko vie ne
e da radi za Genanove. ^Krdo im
j malo, jer su morali da ga pro
daju. Sto s pai>jaka tiie, nisu pro
dali ni pedalj.
Iz kue se ulo kripanje brava.
Sta je tu je rekao je stari
lekar tiho i umornim koracima se
popeo na verandu.
Doktor Kroft! zaorio se zvo
nak enski glas. Ba lepo to ste
nas posetili. Zar niste videli Pre
da? Krenuo je u grad.
Pogled joj je skrenuo prema Ho
lideju, koji je stajao kraj sitarog le-
kara. Kada je videla njegovo lede
no, ukoeno lice osmeh joj je za
mro na usnama. Oseala je da ovaj
oovek donosi u njenu kuu neto
uasno. Nije mogla da odvoji pog
led od njega. Kao iz daljine ula
je Kroftov glas:
To je jedan moj kolega. Su
zan, Dok Holidej.
Bila je vitka, lepo graena devoj
ka tamne kose, tamnih oiju i oval
nog lepog lica. Oko sonih rumenih
usana naairala se neto kao bora,
odraz gorine koji nipoto niije od
govarao izgledu ove mlade devoj-
ke.
Holidej je skinuo eir.
Helo, gospoice.
Helo Dok uzvratila je muk
lo, bunjena ozbiljnim stranevim
licem.
Zar neete da uete? upi
tala je, uinivi bespomoan pokret
rukom, u pravcu vrata.
Kroft joj je priao i spustio svoje
uvele ruke na uzana ramena.
Mora sada da bude veoma
hrabra, Suzan.
Ove rei jedva su izlazile iz usta
starog oveka. Glas mu je bio u-
palj i , sitran.
U tamnim oima Suzane Genan se
ogledao strah.
To ste mi ve dva puta rekli.
Onda joj je pogled kliznuo pre
ma kolima. atorsko platno, kojim
33
je madi Genan bio poikriven, dozvo
ljavao je ipak da se naziru obrisi
oveka koji pod njim lei. Vetar
je podigao jedan kraj platina, tako
da se videla jedna izma. Vrh je
pokazivao na gore.
Suzan Genan oajiniki kriknu.
Kroft se okrenuo. U njegovim sta
rim oima videle su se suze.
Dok'Hodidej je kao odisutino gle
dao i dalje u devojku. Iziraz lica mu
je bio gorak, a stisnute usne go
tovo pobelele.
Stari kauboj je ouvii Suzanin
krik ustao. Poao je prema verandi
hramajui.
Suzan se gotovo guila. Obema
rukama drala se za vrat. Onda se
naglo sjurila niz stepenice verande
prema kolima. Zastala je, a onda
beskrajno lagano rukom, polako
povlaila platno.
Klonula je na kolena kao povue
na nevidljivom rukom i estoko uda-
riila glavom , u iviou kola, Udariila
je elom. Ramena su joj se samo
trgla, ali nije pustila ni glas.
U dvoritu rana zavladala je ti
ina.
Grobna tiina!
Stari kauboj je priao s druge stra
ne kola i trljao zaputenu bradu.
Ovo je bio poslednji pro
mrsio je jedva razumljivo, okrenuo
se i hramajiui vratio do kaubojske
kue.
Holidejev pogled bio je sada upe
ren prema koralu i kobili koja je
sada veselo trkarala. Izvukao je du
gu cigaretu -iz depa i stavio je u
zube. No, kada mu je pogled skre
nuo prema devojoi na kolenirrja, iz
vadio je cigaretu iz usta, bacio na
zemlju i maigazio je izanom.
Ja u da jaSim dalje do-
apnuio je Kroftu.
Starac ga je pogledao oima z s h
magljenim od suza, a onda slegafl
ramenima.
Iz pravca kola se zau gilas
zan Genan:
Bili ste tamo kada je izdalJt-
nuo?
Dvojica kolega se iznenaeno po-t
gledae.
Mister Holidej, preklkijem vas.
recite mi ko ga je ubio. Gla^
joj je zvuao kao slomlijeiho staikilo,,
Ustala je, okrenula se pogled j<q j0
goreo kao u groznici. Ko ga
ubio?
U gradu tvrde da sam to ja
uinio - suvo je uvzratio kockair<
To je besmislica! umea se^
Kroft.
Ne, vi niste rekla je devoj-*
ka odluno, ne skidajui pogled sa
Holidejevoig lica.
Otkud biste vi to mogli da
znate?
Znam. Tako ubica ne izgleda,
I Holidej nije skidao pogled sa
Suzan. Za trenutak kao da se led
u njegovim oima isitopio.
Bio je jo dv kada saam ga,
naao. Izvadio sam mu metaik iz gm-t
di. Pomenuo je Flovinga. Hteo da,
ga donesem u grad, ali usput ga ja
iz zasede pogodio metak u srce.
Floving aputala je devojka
muklo i gledala prema istoku, gda
se u daljini iza breuljaka, nalazio
River-ran.
Ja znam oveka ko^ji ga je os-
trelo dodao je Dordijanac.
Recite mi k o j e to bio mo
lila je, uairena pogleda.
39
Ne uzvratio je Holidej od-
seno.
Devojka se zbunila.
Kako to mislite, ne shvatam
vas?
Doktor Kroft je razoarano kli
mao glavom.
Vi to ne moete da dokaete,
Holidej.
Ja u to dokazati.
Setite se mojih rei, ovee.
Sa Donom Flovingom neete izai na
kraj. Njemu pripada zemlja, pola
grada i u svojoj slubi ima veliki
broj ljudi koji vesto rukuju koltom.
iiasuprot njima stojite vi sami.
HoUdej upravi piagled u izborano
lice starog lekara, a onda rukom
pokaza na Suzan.
I ona je sama.
Doktor Kroft se ujede za usnu.
Posramljeno je oborio glavu i rekao
umoimim glasom:
U pravu ste, m.aramo da se sti
dimo. U Pueblu vie nema ljudi. To
mi je od jutros jasno. Prvo su hte-
li da vas obese, a onda su svi vite
zovi uvukli glavu kao pretjieni psi.
Mi u Pueblu doista vie 'nemamo
sri u kostima. Vi, HoJidej, vi ste
od grubog kamena isklesani. . .
Sunce je, kao usijana purpurna
lopta bacalo znake u lea usamlje
nog jahaa koji je grabio prema pla
ninama. Popodnevni povetarac po
vijao je osuenu travu. Kao komad
izgorelog papira na vedrom nebu,
leprao je jastreb, vrebajui rtvu.
Holidej je usporio tempo. Kono
sedlo je kripalo, a vetar lelujao gri
vu sive kobile.
Senka usamljenog jahaa bivala
je sve dua. Ubrzo je sunce zalo
za zapad i predeo postao sumoran.
Kada je Dordijanac stigao u
grad, mrak se ve sasvim spustio.
2uekasta svetldst petrolejki probija
la je kroz prozorska okna, stvaraju
i neodreene svetle kvadrate na
praini. Iz saluna se ula muzika
i agor. -Negde je lajao pas, drugi
mu se odazivao zavijajui. Sve je
to delovalo po malo jeziivo u gradu
utonulom u mrak.
Konji su stajaJi oborenih glava,
vezanih za preke i ekali svoje ja
hae. Cesto su tako stajali do zore.
Na prvom spratu Koral salu
na svi prozori su bili osvetljeni. Ras
kalaan enski smeh prodirao je u
no. Koral salun je inae bio naj-
ozloglaenija krma u Pueblu. Go
tovo n,i jedna no nije prola beZ
pukaranja.
Koral salun pripadao je bogatom
raneru Dou Flovingu!
Kraj saluna nalazila se prkosno
postavljena kamena kua sa kitnjas-
to ukraenom fasadom. Bila je to
ranerova kua, ali je veoma retko
u njoj boravio. U stvari, ova gra
evina predstavljala je spomenik
njegove moi.
Holidej skoi u sedlo ispred e-
rifske kancelarije. Kroz prozor, za
tien reetkama, do>pirala je svet-
lost.
Lice starog lerifa se zgrilo vide
i kockara na vratima.
Dakle, Kroft nije uspeo pro
mrsio je razoarano.
Zar ste u to verovali? upi
tao ga je Holidej hladno.
40
Prokletstvo, ne! Ja u to ni
sam verovao, nego sam se samo na
dao.
Mnogo emu se u ivotu nada,
erife.
Ja vie ne. Dok. Umo.ran sam
kao isluena raga.
Dordijanac pripali cigaretu. Le
ima se naslonio na dovratak i pre
krstio noge.
Pa vi imate pomonika.
erif podozrivo osmotri oveka na
vratima.
Tako je,, imam ga.
Zato on ne preuzme nonu
slubu?
Ko o tome vodi rauna? pro
mrsi erif.
Gde je on? postavio je
Dordijanac pitanj'e otrim tonom.
Sada mi je svega dosta, Dok.
Ako neto s njim hoete, potraite
ga sami. No, dao bih vam dobar sa-
vet. . .
Hvala, znam ga unapred.
Ne, ne znate ga, mister! uz
viknu erif nestrpljivo. Vi ste se
jutros umeali nehotice u jednu
stvar koja je vraki vrua. Floving
je sada u gradu, on i polovina nje
gove momadi, ako se ti lupei mo
gu tako nazvati. Neto se kuva. Dok.
Suvie sam dugo u ovoj bednoj jaz
bini, a da mi se ula ne bi izot
rila. Spreman sam da se kladim i
poloim svoj stari kolt, a vi poloite
svoje fino odelo: kuva se neto pro
tiv vas.
Zato niste jaitros uhapsili Do-
na Milera?
Vi mislite da sam bio kukavica
da to uinim, zar ne? Mister Holi
dej, ja se ne razmeem svojim us-
pesima, niti o tome hou da govo
rim, ipak jedno u vam rei! Bio
sam erif u Pueblu dok u njemu jo
nije bilo Flovinga.
Nisam tako mislio uzvratio
je Holidej pomirljivo. Niste hteli
da uhapsite Milera, samo zato to
sam ja rekao da je ubica.
erif je nestrpljivo okretao to-
ki na lampi. Plamen se poveao i
ispunio utom svetlou sumornu
kancelariju.
Stari uvar zakona posle izvesnog
vremena nastavi:
Neto u vam rei. Dok. Meni
je vaan ovek, a ne njegovo ime.
Nisam uhapsio Milera iz prostog
razloga to je nestao im ste vi od-
jahali. Inae tog momka bih cedio
kao limun. Istina, ja jo uvek ne
verujem da je on ubica, ali je u
celu tu prljavu stvar umean.
On je ponovi Dordijanac.
Moete li to da dokaete?
Ne.
I ta vas se sve to tie?
Video sam mladu enu na ran
u kada smo odvezli njenog ubije
nog brata.
U erifskoj kancelariji zavladala
je tiina. Stari zidni sat tupo je
otkucavao. Dordijanac baci pogled
na brojanik, a onda izvadi sreb-
nast sat iz prsluka.
Va sat zaostaje. Tano je de
set.
U tom trenutku na ulici odjeknu-
e pucnji. Jedan revolver se oglasio
dva puta.
erif lagano ustade sa stolice, sta
vi eir na osedelu kosu i umornim
pokretom privrsti opasa.
Poelo je rekao je muklim
glasom.
Holidej je ve bio napolju.
Pucnji mora da su odjeknuli u
neposrednoj blizini kancelarije. Dor
41
<'iainac je u jednom skoku bio na
Ulici. Za trenutak je zatvorio oi
kako bi se navikao na mrak. Cuo
se bat koraka i? ulice koja vodi
prema reci, a onda opet tiina. Ho-
lidej otvori oi.
erif je staijap na osvetljenim vra
tima, oborenih ramena sa rukama
U depovima: starac!
Holidej uzdahnu, a onda poe da
se lunja oko zgrade.
Tiho, gotovo jedva ujno ulo se
Jeanje. iz maloig ko'rala iaa kance
larije. Presikoio je ogradu, a onda
mogao jasnije da razazna odakle je-
ainje dolazii. Znao je dobro to je-
anje. Bio je to ropac i izdisaj oo-
veka na umoru. Priao je zadnjem
zidu kue, poSto je ponovo presko
io ogradu i kresnuo palirvce, ug
ledao je zgreno telo na zemlji. Sa
gnuo se i alirenuo 6oveka na lea.
Bio je to Dooi Miler!
Holidej kresnu joi jedno pali-
drvce i spretnim prstima otvorio je
Milerovu koulju. No uzalud, ovde
vie pomoi nije bilo. Oba metka
pogodila su ga kraj samog srca.
Miler za trenutak otvori oioi i vi
de nad sobom Holidej evo lice. Hteo
je da se usipr-avi i uspeo je to za
nekoliko santimetara a omda je le
ima pljotimice tresinuo b zemlju.
Dakle; ipak ste me uhvatili.
Dok govorio je jedva razumlji
vo.
Ja to nisam uinio uzvratio
je Holidej muklo. Govorite, o
vee, ko vas je ustrelio?
NekadaSnji lekar iz Bostona mo
rao je gotovo da poloi uho na Mi-
lerove usne da bi ga razumeo.
Bio sam sam, znate i sami. Da
sam vas jutros pogodio. . . No Flo
ving i Viko e se pobriniuibi za t o . . ,
Milero'vo telo potrese snaan tr
zaj, a onda mu glava klonu U stra
nu.
Koliko ljudi je pomonik erifa
Don Milter poneo na savesti nika
da se nije saznalo. U svakom slua
ju, sada je u Puebllu bio jedan ubi
ca manje.
I ako nita od samrfcniJka ni je saz
nao, Holideju je bilo jasno ko je
ustrelio Milera.
Bila ie to stara pesma, ispevana
usijanim olovom iz zadimljenog kol-
ta. Don Miler je odsluio svoje, a
znao je previe. Mrtva usta ne go
vore.
Odjednom ulicom Kiver odjekmi
amor. Glasovi su odjekivali kroz
no.
erife, ovde je jedan oVek
ubijen.
Uskoro bijesnu buktinja i osvetli
ukastoorvenom svetliou zadnji
zid erifske kancelarije i koral.
Holidej ustade sa zemlje i otrese
prainu s kolena, a or^da se lagano
uputi prema ogradi korala.
Na ulioi su stajala etiri oveikia
i vikala iz sveg glasa.
On je ubio pomonika erifaJ
Bili su to kauboji otrih crta, po
kriveni debelim slojem praine. Na
ravno, nadzornik Viko Murat, kri-
vonogi Bero i jo dvojica gonia sa
Floving rana.
Dok Holidej se pope na ogradu i
ostade da sedi na gornjoj preki dok
su mu noge visile.
Kauboji su utali. Odjedinom su
se ose^i neigUiiinim.
Lepa igra, momci obratio
im se Dordijanac. No cenim
da igraite protiv baauke. Karte sti
mankirane.
Gonii nisu anali ta da kau na
42
ove rei. Nisu ovako zamiljali Do
ka Holidej a. Pretpostavljali su da
je jednostavniji slian divljim re-
volveraima koje su do sada sretali.
Nadzioirniilk je smatrao da ipaik ne
to treba rei.
Videli smo. Vi ste ubili po
monika erifa.
Tako, dalde, ja sam ga ubio?
Kako ste to videli, kada je uasno
mranjo!
Nadzornik Ijutito otpljunu. Tog
ilaoifrainog stranca bi najiradlj-e siki-
nuo metkom sa ograde korala, me
utim, njegov gazda je dao druga
iji nalog.
Hajde, Beno, idi zovi erifa.
Onaj na viski preko e se ugrejati.
Ja sam ovde uo se erifov
glas s d;ruge strane korala. ta
se dogodilo?
Nadizomilk uipraivd kaiprst na Ho
lidej a.
On je ustrelio Milera. Brzo ga
strpajte iza katanca, inae emo ga
mi obesiti.
Znai, on je ustrelio Milera?
Vidi, molim te! Jeste li oevici?
Da, upravo smo dolazili s re-
ke.
S reke? ta ste tamo radili?
Ne pitaj mnogo, stari. Kupali
smo se.
Stari erif se grohotom nasmeja.
Kupali usred noi? Sluajno
ste imali kod sebe i baklju, a preko
u saltumu e vam se viski ugrejati.
Nego, Murat, ta kaete na to to
sam ja jo pre deset minuta provi
rio u Koral salun? Vi ste imali
lU rukama poluispijenu flau viski
ja, a Bero se tiskao sa jednom rio-
kosom devojkom ispred muzikog
automata.
U nadzomikovim oima iznenada
opasno zaisvet'luca. Priao j e bliie og
radi i spruio glavu kao ptica grab
ljivica.
uo si ta sam ti kazao? Ne
moj da stvara nevolje. Strpalj ga
iza katanca inae emo ga odmah
obesiti.
Kako ja ocenjujem to su ve
i drugi pokuavali primeti erif
krajnje mirno.
Sada znamo ko je najmio re
volver aa da doe u Pueblo vi--
kao je Murat. To si ti uinio!
Jedan revolvera i jedan erif, ha-
ha! Dinovski nadzornik se obra
ti svojim ljudima: Hajde, momci,
obojicu emo na konopac.
Sve se odigralo munjevito.
Kada je Murat ponovo okrenuo
glavu, Holidej nije vie sedeo na
ogradi. Stajao je isipred korala, a
ruke su mu bile opasno blizu drki
revolvera.
erife, sklonite se s mojih le
a, ovo ovde je moja stvar.
Murat i Bero su istovremeno po-
tegli koltove. Druga dvojica kau
boj a su bila neto sporija, i ako su
vaila za najbolje strelce u pokra
jini.
Holidej je izvukao oruje i bacio
se na zemlju. Jo u padu je pucao.
Leao je pljotimioe na pranjavom
tlu, a njegova dva kolta su bij uva
la vatru. Bila je to jeziva, avetinj-
ska slika koju je osvetljavala bak
lja baena na tle.
Bero je pao prvi. Podigao je ru
ke u vis kao da hoe neto nevidlji-.
vo da se prihvati, a onda kriknuo
kao zver i pao na zemlju.
Ostala dva kauboja su , neujno
klonula na zemlju kao marionete
kojima su preseeni konci.
43
Samo je nadzornik stajao na is
tom niestu i razrogaenih oiju pi
ljio u ovog fantoma strelca. Neto
kasnije je bio svestan estokog bo
la u ruci.
Viko Murat je vaio .za najbreg
strelca u pokrajini. Bolje reeno,
njegova streljaka slava prela je
granice ovog stoarskog kraja. Nije
bilo oveka koji se mogao pohvaliti
da mu je ravan. Sav Meksikanev
ponos zasnivao se na ovoj slavi. Ces
to je uvee satima u dvoritu rana
vebao, pucajui, u flae i limenke.
Dok Holidej je morao da mu met
kom izbiije kolt iz ruke, inae bi
bilo prekasno.
Dordijanac je ustao sa zemlje
spretno kao maak. Koltove je jo
uvek drao u rukama. Izraz mu je
bilo leden. Nije se ni za dlaku iz-
menio. Odblesci baklje igrali su mu
po licu i inili ga gotovo zastrau
juim. Spretnim pokretima napunio
je revolvere, ne isputajui pri tom
Melksikaoca iz vida.
\Dvojica ljudi nisu sada sami sta
jali jedan nasuprot drugom. Pu-
karanje se jasno ulo i na glavnoj
ulici, pa u graani pohrlili sa svih
strana i u udu posmatrali nepo
minog kauboja na zemlji. Onda su
otkrili i Vika Murata. Videli ga ka
ko svoju krvavu ruku pritiskuje na
kariranu pamunu koulju. Nisu
mogli da veruju svojim oima. Tek
kasnije ugledali su i stranca sa dva
revolvera.
Holidej je vratio oruje u fut-
roile.
erif Braun se povukao kroz og
radu i stao iza Dordijanca. Gorko
je sebi prebacio za mnogo ta.
Gubi se. Viko rekao je ust
ro. Gubi se brzo!
Rei su mu zvuale nekako udno
uplje. Stajali su u noi koja se nad-
nela nad grad iznad ubijenih, os
vetljeni treptavom buktinjom.
On ostaje!
Holidejev glas je kao no prese-
kao muno utanje.
Ovo je dovoljno, Holidej
rekao je Braun otegnuto.
Iz nadzornikovog pogleda izbijala
je ubitana mrnja. Isturio je bradu
i grio vilice.
Ovoga puta si imao avolsku
sreu. No, doe li mi jednom samo
ispred kolta, onda . ..
Holidejeva lica kliznu na dole.
Revolver kao da mu je izleteo iz
futrole.
Ljudi na ulici prestraeno uvuko-
e glave u ramena.
erif Braun je podigao ruku i
hteo da sprei Dordijanca. Bio je
spor.
Linkoln kolt je leteo kroz vaz-
duh, niklovana cev je svetlucala
obasjana svetlou bufctiiinj.a.
^ Hvataj, kaubojiu! doviknuo
je Holidej, stojei mirno kao i do
tada.
Viko Murat^je shvatio ta se do
gaa tek kada mu je revolver leao
pred no.gama.
Podigni ga, goniu. Ti ;si eleo
kolt, zar ne?
Dok Holidej se naslonio na ogra
du kao da ga se sve ovo uopte ne
tie.
Kakav je to ovek? Da li trai
smrt? Graani Puebla su ve jed
nom doiveli da Holidej hladno sto
ji ispred cevi revolvera.
Nadzornikove oi- bljesnue. Laga
no se saginiao. Prsti povreene ru
ke bili su mu ukoeni, a krv kapa
44
la na slonovaom ukraenu drku
revolvera.
Ne uzviknu u tom trenutku
erif. Skoio je izmeu dvojice lju
di i odgurnuo revolvere izmom.
A sada hvataj maglu, Murat, inae
u ti sabiti zube u grkljan.
Braunov glas iznenada vie nije
bio uimoram i tih, nego odluan i o
tar.
Nadzornik se nije pokrenuo. Sta
jao je jo uvek povijen, a ruka mu
se ljuljala samo pet ina iznad mes
ta gde je pre nekoliko trenutaka
leao kolt.
Rekao sam ti da se gubi!
vikao je erif, zatim izvukao stari
vojniki kolt i munuo njime nad
zornika u bedro. Hoe li skoro!
Murat se uspravi. Bio je vii od
erifa za itavu glavu.
Ii u rekao je, guei se
od besa. Ali ti e biti prvi ko
ji e zabiti nos u pesak, erife. On
da on dolazi na red dodb je po
kazujui krvavom rukom na Dor
dijanca.
Nemoj to sluajno zaboraviti,
kauboju ree mu Holidej, uz os
meh koji je vie liio na gr.
*
*
Ti si prokleta budala, prokleta
bedna budala! vikao je Floving
na svoga nadzornika i partnera.
Ranerovo lice je bilo izoblieno od
bezgraninog gneva.
Murat je sedeo uzjahavi stoli
cu. U desnom kraju usana stajao
mu je opuak. Mnogo se izmenio.
Sa lica mu je nestala ogromna sa-
mouverenoet. U tom trenutku nije
znao koga vie mrzi; ranera ili Do
ka Holidej a.
Taj razgovor su vodili u separeu
Karei saluna, gde je dopirale tre
tanje muzikog automata.
Mravi Don Floving je hodao po
sobi kao razdraeni panter gore-do-
le.
Sada mora obojicu da likvidi
ra: i Brauna i Doka HoMdeja. Ne
shvatljivo! Stalajli ste tamo i videli
kako Holidej govori sa pomonikom
erifa Milerom.
Murat otpljunu opuak na pod.
Zar je moja krivica to Bero
tako loe puca?
Don Floving zastade u hodu.
A ti? Ti nisi uspeo ni onu koc
karsku skitnicu da likvidira.
Pokuaj malo ti da se ponese
sa tom kockarskom skitnicom. Mo
da e biti bri od njega rugao
se Meksikanac.
Tim recima je pogodio ranera u
najslabiju taku. Don Floving je
bio tako lo strelac, da sa pet jardi
nije mogao da pogodi stablo. Prazni
sanduci municije' na tavanu njego
ve velike ranerske kue bili su ne-
mi svedoci uzaludnih vebi koltom.
Satima je strpljivo pucao na drve
nu figuru; koju j'e Crnac Sem morao
da istese od daske. Uprkos svemu
ruka mu nije. postala brza ni pogo-
ci precizniji.
Ljutito se brecnuo na nadzornika:
To je tvoj posao, a ne moj.
Da, znam. Kad god bude vru
e ti uvlai u ljuturu.
Opasno tiho, gotovo bezbojno, ran-
er ree nadzorniku:
Malo pre sam te nazvao bu
dalom, Viko. To je pogreno. Ja
45
sam bio budala kada sam te uzeo za
svoga partnera.
Odlunim pokretom Murat ga pre
kide:
Ne govori besmislice, Floving.
t>a nige bilo mene, damas ne bi bio
bogati raner.
Da prsne od smeha! Gonia
krava ima na zapadu koliko ti du
a hoe.
Lice nadzornika Murata postailo je
mrano, a oi s pretvorile u dva
tanka proreza.
Da, gonia krava ima koliko
hoe, ali ne i ljudi koji za jednog
goljavog varalicu na kartama podi
u ran.
Ti misili, podiu ubistvima?
Uzvrati Floving cinino.
Viko Murat skoi sa stolice kao
oparen. U jednom skoku naao se
kod Flovinga. Nepovreenom rukom
dokopao ga je za revere, podigao ga
kao prazan dak i spustio na jedan
od kockarskih stolova.
Ovo je prevrilo, Floving! Ku
kavno pseto, puta da drugi obav
ljaju poslove za tebe, a onda se jo
razmee.
Raner je prebledeo od nmonog
gneva. Shitio je da e ovaj dan ne
minovno doi.
Viko je doista obavljao prljave
poslove; bez njega u ovoj surovoj
zemlji ne bi nita postigao. Na Div
ljem zapadu nisu Odluujui bili sa
mo dolari, trebalo je imati vrstu
pesnicu i brze revolvere.
Floving je verovao da je u Mu-
ratu naao ovu pesnicu, da ie izab
rao ksuboia bez mozga. Meutim,
uskoro rnorrio da uvidi da se pre
vario. Meksikanac je brzo shvatio
da je ranerova desna ruka i to je
koristio koliko je mogao, zahtevaju-
i da postane njegov partner.
Za Dona Flovinga je potpisiva
nje Ugovora bio gorak trenutak. Taj
dokumenat leao je u gvozdenom
ormaru na ranu.
No ta predstavlja komad papi
ra, ako Murat bude imao metak me
u rebrima. Ta misao je u posled
nje vreme ops6dala podmuklog ran
era. Tada bi on, Don Floving, po
stao neogranieni gospodar svog
imanja.
Nadzornik je jo uvek stajao pred
njim i posmiatrao ga ispod polu.'spu-
t'enih kapaka.
^ Znam ta sada misli, Floving.
No, izbi te misli iz svoje kockarske
glave. Mene nee oistiti s puta kao
sve ostale.
Ne govori besmislice, Viko
pokuavao je raner da ublai situ
aciju. Imamo vraki velike brige,
da bismo se sada ovde prepirali. Taj
Holidej mora da iezne, i to to pre.
I nadzornik je iivideo da bi bila
greka ve sada otvioriti karte. Za to
e kasnije biti vremena. Vratio se i
seo na stolicu teko je ranjenom rvi-
kom zavijao cigaretu.
Da, Holidej mora da iezne
promrsio je ali kako? Ja nisam
levoruk.
Pri tom pokaza bradom na krvavi
zavoj na desnoj, ruci.
Kako stoji stvar sa Dekom
Fargom?
Murat se kiselo 'Osmehnu.
Taj se ne bi usudio.
A ja. Viko, mislim da to sve
zavisi od cene.
^ Da nije bilo malopreaSnjeg
pukaranja, Fargo bi moda prihva
tio, ali ovako!... ne verujem.
Don Flovinti sie sa stola i poe
nemirno da seta sobom.
46
Moramo da pokuamo rekao
je tiho kao da govori samom sebi.
Voleo bih da znam ko je toga Holi
dej a pozvao ovamo u grad. To da ga
je erif pozvao, ista je besmislica.
Cak ne mogu da odagnam uverenje
da bi se Braun obradovao da se to
ga momka oslobodi. No, ipak neko
ga je morao pozvati. Zato bi se ina
e meao u mae stvari.
- Moda je to puKa sluajnost
razmiljao je Murat glasno i pri tom
nesvesno rekao istinu.
Ti to zove sluajem? On je taj
koji donosi Freda Genana u grad,
zatim nekoliko sati kasnije odlazi na
,,G ran zajedrio sa Kroftom. Cud-
nat sluajnost.
Nekoliko minuta su obojica zami
ljeno utala. Onda se javi nadzor
nik:
Pokuaj sa Fargom. Ako on ne
zagrize, moraemb to nekako druga
ije obaviti.
Ja znam ta misli. Morali bi
smo da ga likvidiramo kao i ostale.
No, to ne ide. Ovoga puta bi ceo
grad znao da mi iza toga stojimo.
Murat prsnu u smeh.
Pa ta? Ljudi inae ele da se
oslobode toga momka.
Razmisli Viko da li ba jo
uvek ele?
U to budi uveren, Done. Mom
ka kakav je taj Dok Holidej svi vie
vole da vide kako odlazi, nego kako
dolazi.
Moda si u pravu. No to ne
moe promeniti nita na stvari da su
naSa kolu duboko zagazila u kalju
gu.
S tim u ja izai na* kraj kada
on bude zauvek uutkan. Ne sme-
mo da saekamo da U Pueblu dou
na pomisao da im taj revolvera mo
e biti veoma koristan.
Don Floving zastade iznenada is
pred Meksikanca, sa nekim udnim
zaverenikim osmebom na tankim
usnama.
Prokletstvo, kako se toga ni
sam ranije setio. Doao sam na div
nu pomisao, sluaj samo . . .
Don Floving nije imao priliku da
tu izuzetno pametnu ideju, ispria
svom nadzorniku, bar ne u tom tre
nutku.
erif Braun zatvori knjigu izve-
taja ii stavi je u fioku pisaeg stola.
ta , e te sada initi, Dok? >
upitao je Dordijanca.
Holidej je nervozno okretao lanac
sata. Stajao je kraj prozora zatie
nog reetkama i gledao u no.
Popiu jedan brendi, erife
rekao je otegnuto.
uvar zakona nestrpljivo lupi a
kom o sto.
Govee, zar vam nije dosta!
Nisam veeras popio ni kap.
Znate vi vrlo dobro ta ja mi
slim. Penjite se na lea svoga sivca
i nestanite.
To ste mi jutros ve kazali.
Bilo bi bolje da ste posluali
moj savet, Dok uzvratio je erif
mrzovoljno. Va ugled u gradu od
tada nije postao vei.
Holidej se nestrpljivo okrete na
potpetnicama.
ta sada to treba da znai?
Pa ovaj, Dok, ja- znam da ste
sve ono uinili u nunoj odbrahi.
No, Znaju li to i ostali? Jutros ste
47
siline ziezilt
OEKUJ U NAGRADE!
i vas oekuje^
runi
0 2 S 0 u m k
DAFVIL
doneli jednog mrtvaca u grad, a ve
eras pred vaim nogama lee tri
mrtva kauboja. To e ljudi govoriti.
Pri tom se niko nee pitati kako se
sve zapravo dogodilo.
Holidej klimnu glavom, a onda se
ponovo okrete prema prozoru i za
gleda u mrak.
Da, tako je bivalo i do sada, tako
e i biti: niko se nee pitati kako se
sve dogodilo.
U erifskoj kancelariii vladala je
tiina. Samo je stari .zidni sat otku
cavao tik-tak.
Braun je posmatrao Holidejeva le
a.
Isto kao i stari erif iz v Puebla,
mnogi ljudi su do sada a i kasnije
razbijali glavu time ta ovog udno'g
oveka goni da trai opasnost.
Da li je to bio jezivi nain da se
neto zaboravi, potisne, neki unita
vajui ponos ili razbijena nada. Da
li ga mui savet unitene budunos
ti lekara i uglednog oveka?
ta ^oni Ovog nemirnog oveka
putevima punim opasnosti, onim gde
iza ,svakog buna vreba smrt?
*
*
Kao umski poar vest o pukara-
nju rairila se gradom.
Svi saluni su bili dupke puni, u
veini kua je jo uvek fforela svet-
lost, iako je pono prevalila.
Kon Alerd je bio prvi koji je vi
deo Dordijanca kako ulazi u lo-
i.al. Debelo -lice ispresecale su brine
bore.
U njegovo'm baru te veeri se ni
o emu nije govorilo izuzev o Doku
Holideju.
vakako, krmar je priel|kiv.p
Flovingov poraz. Bilo je krajnje vre
me da neko raneru pokae zube.
No, zar je to morao ba ovaj Dok
Holidej?
Kon Alerd mu je toga jutra rekao
da su sve sobe zauzete. Sada je ipak
odluio da tom oveku ponudi sobu.
To bi uostalom bilo i nain da ga
se bar oslobodi ovde u lokalu-
Holidej je stao na zaelje anka. U
salunu je odjednom postalo tiho.
Ljudi za, stolovima su krivili vratove
da bi videli Dordijanca.
Kafedija skide flau brendija sa
police. Stavio je nju i au prp<^ ''^o-
lideja.
Moete dobiti soDu, mister
promrsio je sa usiljenom Ijubazno-
u.
Iznenada je jedna slobodna?
^ uzvrati Holidej cinino.
- Jeste, a i vi ste verovatno
umorni.
Kockar laga o zviznu kroz zube.
Svatio sam.
Soba pet, ore, poslednja vrata
levo.
01 rajt, zapamtic^ to.
Poto je Holidej natoio jednu a
u vlasnik saluna vrati flau na
policu.
Hej, prijateliu, nisam tako mis
lio! povika Dordijanac.
Debeli krmar se okrete preroa
njemu.
Sutra pre nego Sto odjaite mo
ete da popijete jo jednu aicu.
Donesite tu flau nazad! Te
rei nisu bile izgovorene glasno, ali
je u tonu bilo neito to je krmara
prikovalo na mestu. Za trenutak je
jo drao neodluno flau u ru^\ a
onda je vratio i nre^ Ho-
lideia na ank.
4 Dok Hoaidej 1
49
Kako hoete rekao je mrzo
voljno. Vi ste izgleda ba onakav
ovek kakvim vas smatraju.
Tano uo se hladan odgo
vor.
Onda se dogodilo neto od ega je
ljudima u krmi zastao dah. Don
Holidej uze flau sa anka i palcem
otvori zapua. Izmakao se jedan ko-
raik iz anka i izruio sadrinu flae
na pod. inio je to krajnje nemarno.
Kada je i poslednja kap istekla, za
tvorio je briljivo flau i blago je
vratio na ank.
U salunu se moglo uti kako gosti
i'U.
Kon Alerd izvadi cigaru iz usta i
spusti je na pepeljaru. Izgledalo je
kao da neto nedostaje njegovom
'debelom licu. Uplaeno je poismat-
rao kockara.
Meutim, nita se nije dogodilo.
Stavite to na moj raun, kr
maru rekao je nekadanji lekar
i krenuo.
Poto je izaao, u salunu je jo ne
ko vreme vladao tajac, a onda je
Majk Taver uzbueno uzviknuo:
Eno ga odlazi preko u ,,Koral
salun.
Kova je stajao za ankom pored
vlasnika konjunice.
Dil Ripon je rekao glasno ono
to su oistali mislili:
Tada mu soba vie nee biti
potrebna.
Da promrsi Kon Alerd, ko-
tne je sada bilo ao to je tako ru
no postupao sa Hdlidejem.
Koniaono, on nikome nije nita na-
Sao uinio. Pre bi trebalo da rnu svi
budu zahvalni to je tako potpraio
ni-jvingovu bandu.
Endi Kenon, roavi mladi u poha
banom odelu, smejao se mekeitavo.
To moram videti iz bliza, gos
podo rekao je i spraznio au.
Momci preko e ga iabuiti kao sito,
kako ja cenim.
Hteo je da poe prema vratima.
Hej, prvo plati svoj viski, Ke
non! do viknu mu krmar. Mo
e neki metak da zaluta i do tebe,
pa u ostati bez svoga novca.
Roiavi se okrete i baci nekoliko
novia na sto.
Evo ti tvoj ugavi novac, ba
vo. Odmah se vraam, pa u vam
ispriati kako kralj revolveraa iz
gleda. Sigurno nee dugo trajati.
Moe mirno da ostane tamo,
tvore vikao je za njim krmar.
Svi su znali da je Endi Kenon
Flovingov dounik. Ova lentina, ko
ja nikada u ivotu nije nita radila,
nala je najbolji posao za sebe.
Nekoliko gostiju je krenula za
njim, ali ih je veina ostala u Aler
dovom salunu. Te noi niko nije iao
kui. Atmosfera je bila krajnje na
peta, a vazduh kao nabijen barutom.
Dok Holidej je doista krenuo pre
ko; preko u lavlju pilju!
Gosti u Alerdovom salunu su zna
li da je te veeri Don Floving ta
mo. Znali su, isto tako, da nikada ne
dolazi sam. Ned Grej, Hari Jelou i
Lik Rig su bili sa njim u krmi. Su
rovi, znani momci irokih plea,
snanih pesnica i nisko obeenih re
volvera.
Istina, Dok Holidej je bio pakleni
strelac, ali konano ta je mogao da
uini protiv ovakve grupe? Moralo
se raunati i sa Vikom Munatomi,
iako je bio povreen.
Kon Alerd je ponovo pripalio ci-
j/garu. Sada je delovao nekako kom
pletno, zavreno. Prokletstvo, nije
SO
mogao da misli na ono to se preko-
puta moe dogoditi. To mu je izazi
valo muninu u stomaku.
Stajao je na vratima i svojim ud
no hladnim, ledemoplavim oima po
smatrao lica prisutnih, na kojitna se
bez razlike ogledala neverica.
Veina od ovih ljudi videla ga je
prvi put.
Kakva pojava!
Toga oveka su sasvim drugaije
zamiljali. Moda kao Vika Murata
ili Deka Fargoa, ozloglaene razboj
nike iz planina.
Meutim, Dok Holidej nimalo nije
liio na njih.
Stajao je upadljivo uspravljen, go
tovo ukoen. Blistavo bela koulja
bila je jo vie isitaknuta elegantnim
crnim odelom. Na lakovanim izma
ma videli su se odblesci lampe.
Svi su osetili opasnu hladnou ko
ja je izbijala iz ovog oveka.
Sve su mogli da pretpoistave, samo
ne to, da e Dok Holidej doi pravo
u lavlju jazbinu. Jednostavno nisu
verovali svojim oima.
Zar je bio sit ivota?
Za ljude, koji su ga posmatrali
kao fantoma, bio je ve mrtav o
vek. Za njih je ovaj Holidej imao
jednu jedinu ansu da se izvue, a
to je da se sada okrene i napusti sa
lun.
Dordijanac je uinio upravo su
protno! Bez urbe je priao jednom
od kockarskih stolova. Udaranje
njegovih potpetica o prljavi pod bio
je jedini zvuk koji se uo. Zastao je
kod stola, jer su tu dve stolice bile
jo slobodne. Za tim stolom sedela
su tri igraa, kauboji sa Floving ran
a.
Ne bilo koja trojica, nego Lik Rig,
Ned Grej i Hari Jelou, najotriji
ranerovi momci.
Sva trojica nisu mogla da poveru-
ju svojim uima kada su ula Dor-
dijanev glas:
: Mogu li da vam se pridruim?
Jelou je odmah bespomono pogle
dao prema vratima separea, znajui
da se tamo nalazi njegov gazda sa
nadzornikom.
Hari Jelou je jo uvek bio mlad
momak. Usta su mu bila nekako raz
vuena, kao ,da na njima lebdi sar
kastian osmeh, a iz oiju mu je iz
bijala bespomonost, Videlo se da ne
zna ta da ini.
Ned Grej, koji je sedeo desno od
Jeloua, bio je neto stariji. Lice mu je
bilo koato i tvrdo, a ispod ekinja
stih obrva f^ledala su dva hladna
budna oka. Bio je neobrijan, a ne
uredna kosa padala mu je na oko-
vratnik.
Najvredniji panje bio je svakako
Lik Rig. Crvenog lica, elav. va-
'kao je ostatke zgnjeene cigare, to
je ostavljalo ruan smei trag na us
nicama.
Ova trojica momaka divljeg izgle
da da su pripadali eliti' Flovingovog
rana.
iako je pogled Hari Jeloua ostao
prikovan na vrsrtima separea, nita
se bije dogodilo, nitj je tamo mogao
da nae uputstvo i savet. Upitno je
odmerio dvojicu svojih prijatelja.
Lik Rig je grickao donju usnu*
a onda klimnuo Hariju glavom
Ovaj ustade sa stolice.
51
s m i c E
VAJAT ERP

AVANTURE
LEGENDARNOG-
ERIFA
VAJAT ERBA
Meni je za danas dosta, mom
ci rekao je, sakupio novac is
pred sebe, stavio ga u dep i krenuo
prema anku.
Krmar, stari ovek, izboranog,
brinog lica, neodluno je gledao
kauboja.
Ovaj mu dade glavom znak.
Idi javi gazdi prosiktao je
kroz zube.
Krmar obrisa ruke o kecelju, a
onda zae za bar i poe da se u-nja
prema separeu.
Iao je glave uvuene u ramena
ispod oka jo Jednom pogledao Ho
lidejeva lea, a onda mugnuo unu
tra.
U salunu Je Jo uvek bilo tiho, sa
mo se ula kripa stolica.
Vladao je muan, pritiskujui ta
jac.
Onda odjednom jedan stari traper
koji je sedeo za stolom odmah uz
muziki aparat, doao je na pomi
sao da ubaci novi.
Instrimienat Je odmah zagrmep,
a starac se veselo osmehnuo.
Traper je kasno uvee stigao iz
usamljenih planina. Kada je ve u
gradu, to se retko deavalo, hteo
je da se zabavlja. Uostaloni, imao
Je to prava za svoj novi.
Holidej je u meuvremenu seo
za sto sa kaubojima i igra je poe
la.
Ljudi se odvojili od bara i prila
zili. Neki su ak ustajali od stolo
va. Oko trojice kockara obrazovao
se gusti, ivi prsten.
Moda bi dvojica kauhoja manje
izgubila, da nisu bila tako nervoz
na. Ovako nisu dobili nijednu, igru.
52
Za razliku od njih, Holidej je
igrao sasvim leerno. Blefirao je
tako veto, da je ljudima koji su
stajali iza njega i videli mu karte,
zastajao dah.
I ako je Doi'dijanac sve vreme
gledao svoje partnere za kockar
skim stolom, nije mu promaklo
ta se u salunu deava.
Ispod polusputenih kapaka ba
cao je pogled na ljude koji sU sta
jali oko stola. Bilo mu je jasno da
se ova igra nee tako mirno zavr
iti kao to je poela.
Kako su deljenja odmicala, lica
dvojice kauboja za stolom bivala
su sve mranija.
elavi Lik Rig je morao svom
prijatelju ispod stola ve po drugi
put da dodaje novac.
Koato lice Neda Greja bilo je
pokriveno crvenim peatima.
Konano je stari traper izgleda
shvatio da zvuci muzikog auto
mata u ovom trenutku ne odgova
raju napetoj atmosferi u. sa4unu.
Sreom i pesma se uskoro zavrila.
U dnu lokala, tamo gde se nala
zio separe, ula su se vrata.
Uostalom, nije bilo prvi puf da
Holidej uje otvaranje tih vrata.
Dordijanac je isto tako registro-
vao dolazak i odlazak roavog mom
ka. Kad god bi prilazio stolu, to jest,
odlazio od njega, ubrzo bi se ulo
otvaranje vrata separea.
Onda je primetio kako roavi do
tura elavom kauboju cedulju. Ura
dio je to veoma nespretno, ali se
Holidej pretvarao da nije video.
Dok je Holidej meao karte, Lik
Rig je itao cedulju. Lice mu se
odmah razvedrilo.
SMIi
SillSE
O VESTERN HIT O
SRilM ZIZM
MJLEPSE
St o j e
MPISAMO
o
DIVLJEM ZAPADU
53
u separeu Koral saluna su se
U meuvremenu povratili od prvog
iznenaenja. Dva lupea su ak bi
la odlino raspcxloeraa. Kada iJi je
krmar obavestio da je Dok Holidej
U salunu, Dqnti Hovimgu je re
zastala u grlu.
Raner ,je upravo imao nameru
da izloi svom nadzorniku-partneru
izuzetnu ideju koja mu je sinula.
Bolje nije mogao ni da poeli:
Dok Holidej u Koral salunu.
Plan je skovan munjevitom brzi
nom. Za petnaest minuta, po tom
planu, trebalo je da pone pukara-
nje.
Za kockarskim stolom!
U Koral saltinu su puSkaranja
bila veoma esta. Teko da je pro
la nedelja bez njih. Ovog puta Flo
ving i njegov partner izmislili su
neto posebno. Za njih to i nije bi
lo tako posebno, ak bi se moglo re
i uobiajeni nain da se oslobode
svoj:ih protivnika.
Gore sa balustrade prvog sprata
trebalo je da bude ispaljen prvi me
tak na Dordijanca.
Viko Murat je sa zadovoljstvoim
prihvatio ulogu ubice iz zasede.
Upikos povreenoj ruci nije hteo da
odustane da se ovako jevtino, bez
opaisnosti, osveti Holideju.
Kauboji Rig i Grej nisu bili lju
di sposobni d izau na kraj sa
Dokom. To je lukavi raner odmah
shvatio. Njiih dvojica Je trebalo sa
mo da zapodenu kavgu.
Endi Keno je uao u separe iz
saluna.
Da li je uspelo? upitao ga
je raner.
Roavi lupe se isceri:
Kod mene sve uspeva.
Floving prezrivo odmahnu rukom,
a onda se obrati Muratu:
Ti sada treba da poe gore.
Moram li ba kroz lokal?
Raner potvrdi.
Postoje samo jedne stepenice
u salunu. Ili misli moda da treba
da ti obezbedimo merdevine.
Nije potrebno, gazda ume-
ao se Kenon. Moe mirne due
'da ide kroz lokal. Holidej ga nee
videti. Nai momci su napravili ob
ru oko stola.
A ta ako mi neko drugi bude
na meti? podsetio je nadzornik.
Pucae u svakom sluaju
naredi mu Floving.
Endi Kenon pogleda svoga gaajdu
ispod oka. I on bi isto tako mogao
da bude ba taj drugi. Odluio je
u tom trenutku da u budue malo
bolJ^ pripazi na svoju kou.
Da je Don Floving naloio da se
pomonik erifa ukloni bilo je svim
momcima jasno. Ne samo kauboji
ma na ranu, nego i ostalim sarad-
nicima i dounicima u Pueblu. Lju
di, istina, nita nisu rekli ali ih
je to ipak na neki nain U2!nemi-
rilo i uinilo opreznijim.
Ifenon, izaie sada u salun
i stati kraj stola naredio je ram-
er.
Roavi lupe iskosi malo glamra
i razvue usta u osmeh.
Da, stau na nian.
Mravi, gotovo goljavi raner
nabra obrve tako da su iznad oi
ju obrazovale iroku prugu.
54
Ne bi bila teta rekao je
grubo.
Mogu da mislim, .gazda. Nije
bila teta ni za Dona Milera, zar
ne?
Sta to treba da znaii?
Flovingove oi su sevale. Poanislio
je u sebi: ,,i ovaj miomak zna pre
vie .
Endi Kenon se okrete i napusti
separe, vukui noge.
Samo to je izaao, Meksikanac
Murat pogleda ranera. Toliko su
se dobro poznavali, da nisu morali
ni da govore. Jedan pogled bio, je
dovoljan da se razumeju. Bez obzi
ra na to, raner je procedio kroz zu
be.
On je sleei.
Krajnje je vreme.
I to odavno, Murat. Previe
pije i ne iime da dri usta zatvo
rena.
Viko Murat se podmuklo nasme
ja.
Hou li i njega istovremeno
sa. . .
Sada je i Don Floving poeo da
se smeje. To je inio na udan na
in: brada mu je ostajala nepomi
na, a gornja usna mu se podizala
do pod sam raos, tafeo da gu ^ videli
krupni, od diivana pouteli zubi.
Ako je mogue izvesti, onda
o kej. Dva goveeta jednim lasom
nije loe.
Ponovo se zaorio njegov nepri
jatni smeh. Trenutak kasnije izva
dio je sat iz depa i rekao nadzor
niku.
Treba da izie. Ima samo j(
pet minuta.
Murat uetade. Opuak je bacio
bezobzirno na indijanski zastira,
a ar nagazio potpeticom. Na dnu
sobe nalazio se ormar nalik na vi
trinu sa staklenim vratima. Flo
ving prie vitrini.
Hoe li da uzmei vinesteiv
ku? upitao je preko ramena.
Hou, daj mi je!
Raner otvori staklena vrata I
izvadi vinesterku iz stalka.
Bio je to doista smean prizor:
mali, mravi ovek upalih grudi sa
velikom vinester pukom u ruci.
inilo se kao da e ga teina pu
ke pretegnuti napred.
Da li je taj gotovo patuljasti rast,
fizika slabost, ono to se na div
ljem zapadu tada smatralo isto to
i biti bogalj, uinilo Dona Flovin
ga razbojniko'm. Njegova enja za
veliinom i moi bila je nezasita i
pretvorila se vremenom u razboj-
nitvo i ludilo.
Floving je odrastao u jednoj od
mranih uliica luke u Nju Orlean-
su. Otac mu je bio obuar, krpa, a
Doni je jo kao dete morao da
raiznosi opravljenu obuu muterija
ma. Jo onda je ivotni put Dona
Flovinga poeo da biva mraan. Sa
aljenje, koje je izazivao kod oe
vih muterija besramno je iskori-
avao. U njihovim kuama i dvo
ritima nita nije bilo sigurno od
njegovih veltih, prljavih prstiju.
Krao je sve to nije bilo vezano p ,
zakuoano. Ve sa deset godina po
stao je samostalan. Bolje reeno,
bio je prinuen da ivi samostalno,
jer da je otac izbacio na ulicu, po
to jednom starom oveku ukrao ceo
meseni pazar. Posle toga je lunjao
lukim krmama, nosio ucenjiva-
55
ka pisma, ili pijanim gostima krao
dolare iz pojaseva. Onda je konano
jedna varalica na kartama ' pozvala
ovog mranog deaka da mu po
stane partner, kibicer. Pri tome po
slu je i ostao.
Don Floving ponudi nadzorniku
puku.
Murat prihvati vinesterku, repe
tir je i odmeri na dlanu. Kada je
krenuo napolje, satanski osmeh mu
je zaigrao na licu,
Ned Grej je upravo poloio lio-
slednje dolare iz depa na kockar
ski sto, Namrtio se i sa mrnjom
gledao na svog suigraa Holidej a.
Nije imao prilike da proita cedu
lju, pa je smatrao ponaanje svog
druga Lika Riga udnim i najve-
rovatnije posledicom popijenog vi
skija.
elavi kauboj je puio cigaru
smekajui se i odbijajui^ oblake
dima. Mrtav hladan, polagao je do
lare na sto, kao da ih je naao na
ulici. Naravno, sve je to inio uve
ren da e za nekoliko minuta .ubije
nom Holideju izvui te dolare iz'
depa. S vremena na vreme je sa
mo kriom bacao psoglede na sat iz
nad anka,
Zo sve to vreme Dok Holidej je
sedeo nemarno zavaljen u stolicu,
gotovo bez pokreta.
Zar je ovaj hladni ovek doista
do te mere prezirao opasnost koj^
je odavno spoznao? Konano, sedeo
je okruen^ gomilom divljih kaubo
ja, ljudi koji su samo ekali da ga
napadnu.
Veoma paljivom posmatrau
moda bi uspelo da primeti da je
posle poslednieg deljenja jedva pri-
metnim pokretima laktova skloni
peeve kaputa.
Drke dva teka kolta bile su sa
da slobodne i na dohvati ruku. .
To meutim, niko nije zapazio,
Dordijaneva igra je' fascinirala
ljude i prikivala im poglede za ru
ke i lice.
Krmar za ankom se odmarao.
Gosti su zaboravili na pie. Za sva
ki sluaj je ispod anka stavio sa
maricu na dohvat ruke.
Bio je jedan sat.
Vrata na separeu su se s treskom
zatvorila. Roavi lupe se vratio za
kockarski sto, odakle je oprezno
bacio oko na balustradu, a onda,br
zo promenio mesto i stao malo sa
strane, blie anku.
Vrata na separeu su se ponovo
otvorila. Ovog puta jedva ujno.
Holidej je meao karte i podelio
ih.
Drvena stepenica zakripa,
Dordijanevo lice ostalo je ne
pomino i hladno. Na njemu se nije
mogla primetiti ni najmanja na-
pregnutost. Ovaj neshvatljivi ovek
mogao je majstorski da prikriva
svoja oseanja.
Lik Rid ispod o>ka pogleda a-
sovnik.
Ponovo je zakripao drveni ste-
penik, sada negde gore.
Dalje rekao je Holidej, pre-
kinuvi munu tiinu.
I j'a takoe dalje promrsi
Grej,
elavi Rig zaboravi da odgovori.
Razrogaio je oi bezgranino upla
en.
Ned Grej ispusti karte iz ruku,
jer je bio potpuno nepripremljen.
56
u rukama Dordijanca iznenada
su se stvorila dve karte vie dva
teka blistava revolvera bila su up
ravljena pretei na suigrae. Cevi
revolvera etale su od mete do me
te, od kauboja do kauboja. Onda je
jedan od revolvera preuzeo tu ulo
gu, a drugi bio uperen na odreeno
mesto na balustradi.
Napregnutu atmosferu prekinuo
je Holidejev glas, otar kao seivo
noa:
Doi dole, mome! Vazduh go
re je vraki nezdrav za tebe.
Viko Murat je leao iza drvene
ograde balustrade prilepivi se. za
pod. Cev vinesterke-proturio je iz
meu dveju preki. Bio je tako iz
nenaen da niti je ustajao, niti pu
cao.
Poslednji put ti velim; silazi
dole! povika Holidej, ovog puta
jo glasnije.
Bila je to ludost koja se granii
la sa samoubistvom, sve ono to je
inio. Odavno je imao ptava da pu
ca bez poziva, bez opomene.
Ovaj ovek se igrao opasnou
kao drugi ljudi kartama: hladno
krvno i u visoki ulog.
Don Floving je stajao na vrati
ma separea. Krupne grake znoja
rosile su mu elo. Cuo je Holidejev
glas, ali nije mogao da ga vidi, jer
su iroka lea njegovih ljudi zakla
njala vidik.
Vazduh u krmi bio je kao nabi
jen barutom, a napetost nepodno
ljiva.
. Pucaj, konano, Viko! ur
lao je Floving svojim neprijatnim
prodornim glasom.
Salunom odjeknu pucanj.
Metak, meutim, nije dolazio odo
zgo, nego od stola za kojim je se
deo kockar Holidej.
Poto je raner uzviknuo, D.or-
dijanac je video cev vinesterke
kako se podie.
Holidejev metak pogodio je nad
zornika u desnu stranu grudi. Stre
lac iz zasede bio je kao gromom po
goen i odbaen unazad. Prvo je
uspeo da se pridigne na kolena, a
onda se, zanosei se, uspravio. Jo
uvek nije oseao bol. Nesigurnim
koracima poao je nazad, prema og->
radi balustrade, koja mu je doseza
la do pojasa, i ukoena pogleda po
smatrao kockarski sto.
, S riiukom se sagao da levicom uh
vati vinesterku. Zajedno sa oru-!
jem lagano se pridigao i poloio je
cev puke na ogradu.
Dvojica kauboja za Holidejevim
stolom skoie kao opareni. Nervi
su im bili napeti do kidanja. I os
tali ljudi poee da lizmiu prema
anku.
Dordijanac je stajao sam na
sredini saluna.
Odbaci tu puku, kauboju! *
rekao je sasvim mirno.
Pucaj konano! urlao je iSH
bezumljeaii raner.
Za sve vreme Holidej nije isputao
Meksikanca iz vida. Ovaj je imaoi
muke da se odri na nogama.
Iziienada Dordijanac primebika-*
ko se Muratov kaiprst na oibarau
vinesterke gri. Munjevito se 1 h
cio u stranu.
Salunom se razloe pucanj teSlffl
puike kao grom. U polici iza anlut
zazveae staMa.
Metak nije pogodio Dordijanca,
57
iako je njemu bio namenjen. Ipak,
naSao je rtvu.
Samo deli sekunde kasnije salu
nom se raalee jeaivi samrtniki
krik.
Sve glave ,se O'krenue.
Endi Kenon, roavi lupe se obe
ma rukama uhvatio za vrait. Izmeu
prstiju lila mu je krv. Naslonio se
na ank izobliena lica, a onda la
gano poeo da klizi. Meutim, po
gled mu nije bio uperen gore u prav
cu balustrade. Pogled, kojd se ga
sio, sada je poivao na bledom licu
Doina Flovinga.
Ti, bedno pseto! rekao je
isprekidano i jedva ujno, a onda
je s treskom tresnuo na prljavi is-
pljuvani pod.
Endi Keno je bio mrtav.
Metak mu je presekao vratnu ilu.
Iako mu nije bio namenjen, zaslu
io je smrt. Pre etiri godine, jednog
hladnog zimskog jutra po nalogu
Dona Flovinga je ubio starog Ge-
nama.
Za taj zloin dobio je tni stotine
dola.ra.
Ironijom sudbine, tog zimskog jut- .
ra nosio istu vinesterku kojom je
danas ubijen. Vinesterku Dona
Flovinga.
Dok Holidej je bscio samo kratak
pogled na roavog lupea. Sigurno
je bio jedan jedini ovek u salunu
kojii je mimo pratio sve to se de
ava.
Ostali gosti su zbunjeno i uplae
no posmatrali ubijenog.
Viko Murart je bio na iraju sVojih
snaga. Poslednjim naporom volje
odravao se na nogama. Oi su mu
bile zakrvavljene i raesrogaene. Iz
gledalo je kao da viSe ne shvata ta
se oko njega zbiva.
Uprkos svemu, proteklo je sarno
nekoliko sekundi odkako je prvi me
tak ispaljen.
Opaika i pohlepna smrt jo nije
zavrila svoju etvu u Koral sa-
lUHiU.
Dinovski nadzornik Murat se s
tekom mukom odravao, grevito
steui ogradu balustrade. Onda je
u jednom momentu izgubio ravno
teu. Gornji deo tela mu je prete-
gao. Sleteo je sa prvog sprata dole
u salun.
Bila je to trenutna smrt.
Razbojnik Viku Murat iz Gvada-
lupe na reci Rio Grande del Norte
je zahvaljujui padu izbegavao
konopac!
Ni u raki tiima nije mogla, biti
vea, no tog trenutka u salunu ,,ICo-
ral u Pueblu.
Lica svih gostiju bila su mrana.
Za njih, istina, nije bilo nita naro
ito da dva mrtvaca lee na podu
Koral saluna. Meutim, naiin na
koji su nadzoirnik i ro'avi Kenon
izgubili ivote, bio je ak i za ove
okorele tipove, jeziv.
Floving je stajao kao okamenjen
na vratima. ta li se to zbiva? Da li
je to prst sudbine? Ovaj razbojnik
bez savesti jo uvek nije bio u sta
nju da makne s mesta. Dvojicu ubi
jenih nije udostojao ni jednim jedi
nim pogledam. Bez prestanka je pi
ljio u Doka Holidej a.
U njemu je poznao oveka iz voza.
Da, to je bio ono isto tvrdo lice,
hladne oi, isto elegantno crno odelo
i bljeta/vo bela koulja.
To je, dakle, Doik Holidej. Sta E
taj ovek trai ovde u Pueblu?
Raner razbojnik je grozniavo
razmiljao. Uprkos tome nije mogao
58
da nae nikakvu vezu i23meu onog
susreta u vozu i ovih dogaaja. Ipak,
bio je uveren da neka meusobna
poznanoist postoji.
Dok Holidej je doao da me za
uvek uniti, dobovalo mu je u glavi.
To saznanje kao da mu je pomor
glo da vrati ravnoteu, da se pri
bere.
Nemojte dozvoliti da umakne!
razlegao se salunom njegov po
vik. On ovu dvojicu nosi na sa
vesti. U^trelite ga kao besno pseto!
Osetio je na sebi leden, gvozden
pogled. Meutim, Dordijanac ga
jo nije prepoznao, jer je raner sta
jao u senci. Jedino to mu je bilo
jasno: taj ovek na ulazu separea
raner Don Floving!
Sada su i kauboji poeli da se pri-
biraju od prvog iznenaenja. Skre
nuli su pogled sa mrtvaca na Holi-
deja. Niko nije smogao hrabrosti da
na njega uperi oruje.
Dordijancu je bilo poitpuno jasno
da moe da se odri jo samo neko
liko sekundi. Ljudi ovog zloimakog
ranera nalazili su se svuda: iza
njegovih lea, za ankom, kraj mu
zikog automata, Cak je i na ulazu
u loikal stajalo nekoliko kauboja, sa
rukama opasno blizu koltova.
Morao je da dejstvuje, i to odmah!
Ono to se u sdedeoim minutama
dogodilo, predstavljalo je vrhunac
maj.storstva,i. kojem se jo dugo, du^
go prialo na Zapadu.
Hatjde, Ijiudi, napunite ga olo
vom! urlao je Floving svojim ne-
priijaitnmn glasom.
Doirdijainac je. stajao nepomino,
ruku malo udaljenih od tela i savi
jenih u laktovima. Za trenutak je
izgledalo kao da ne moe da se po
krene iz ovoga poloaja.
Onda SOI neoekivamo, u magnove-
nju propevala oba Dordijaneva
kolta. U divljoj paljbi- jedan za dru
gim ulo se sedam hitac. Sedam
lampi u salunu se ugasilo.
U lokalu je vladala ne samo je
ziva tiina, nego i mridi mrak. O
tar, prodoran miris barutoog . dima
se irio.
Posle toga, prositorijiom odjeknue
koraci. Covek nije iao urno nilti se
trudio da prigui bat koraka. S v ^ i
put kada bi dodirnuo nogom daske,
zazveale su mamaize. Bio je to ti
pian-hod oveka iz Doirdije.
Zastao je ispred pominih vraita.
S puta! odjeknuo je Holide-
jev glas.
etvorica momaka, koja su sve
vremena stajala na ulasaz, nesvesno
se povukoe. Ni jednom od njih nije
palo na pamet da zausitavi Holideja.
Ono to su u ovoj noi videli ne?
zaboraviti celog ivota.
Izaao je. Za njikn su se buno za
tvorila krila piJimixiih vraita. Zastao
je na tremu i naslonio se na stub.
Udahnuo je sve noni vaizduh pu
nim pluima.
Nebo nad Pueblom liilo je na
tamno plavi barun poikriven zve-
zdama. No je bila tMia i bez me-
seine.
Na suprotnog straind: uildce naziralei
su se siluete i male svetkicave take.
PucAjava je izmamila ljude iz Aler-
dovog Isaluna. StajaiM su ispred loi
kala i puili.
Sve vreme sa verov^ da. mafiu
ta se unutra dogoSio. JedkKv m je
bilo neobjanjivo, zbog ega, kroz
prozore Koral salima viie ne do
pire svetlost.
Onda su uli koraike na ulici.
U odbles'fcu sveHosti koja je pro
sa
dirala na ulicu iznad pominih vrata
Alardovog saluna, poznali s-u oveka
koji ide. Nisu mogli da veruju svo
jim oima.
Bio je to Dok Holidej!
Proao je pored njih i uao u Aler
dov salun. Kao privueni magnetom
ljudi su krenuli za njim. Uskoro su
pristizali i gosti iz Koral saluna.
Sada je Alerdov lokal bio dupke
pun.
Bez obzira na to, u krmi je bilo
veoma tiho. Ipak svi su za nekoliko
minuta saznali ta se dogodilo pre-
koputa.
Dordijamac je stao kao i malo
pre na zaelje anka.
Stajao je sam, odbaen od svih.
Ljudi su zazirali od njega, bilo im
je teko i da poveruju u ono to se
preko puta dogodilo.
Istini za volju, moda bi trebalo
da mu budu zahvalni, ali su zazirali
od njega i izbegavali ga.
Kon Alerd se oseao neugodno i
Znojio. Zaboravio je ak da pripali
cigaru. Njemu i sarau bilo je ne
prijatno to su ovog Holideja osta
vili da stoji tako sam. Prokletstvo,
u ta su se preobrazili ljudi iz Pueb
la. Pravo gnjezdo kukavica!
Jedan stari ovek se suprotstavio
u Koral salunu itavoj razbojni
koj druini, a sada ga izbegavaju
kao kugu.
Nikada se nije pojavila bolja pri
lika da se konano srede rauni sa
Flovingom. Graani to izgleda nisu
shvatili, samo su stajali i piljili u
kockara kao Uutvaru.
Kon Alerd uze flau brendija i
aSu i stavi pred Holideja na ank.
Dordijanac je odbio odmahujui
glavom. Zaustio je da neto kae,
ali ga je krmar preduhitrio.
^Nemojte sada nita govoriti,
Dok. Ja znam da sam bedna budala.
Popijte pie.
Holidej odmeri krmara, a onda
prihvati flau i natoi.
U tom trenutku su se otvorila
vrata.
Bio je to erif Braun. Sudei po iz
razu njegovog lica bio je veoma loe
volje. Odmah je priao Holideju.
Zar nisam rekao! Kako ste uop
te mogli ba vi da odete u Koral
salun?
Kon Alerd je zbunjeno krio po
gled.
Na to ga Majk Tover, kova, Iju
tito odmeri.
Debeli Alerd skrueno poe pre
ma zaelju anka, gde su stajali e
rif i Holidej.
Bila je to moja krivica, Braun
rekao je apatom.
Sta ti uopte ima s njim?
brecnu se na njega uvar zakona.
Nisam hteo da mu dam brendi.
To nije tano erife umea
se Holidej.
Braun je bio besan kao bik.
^-To mi je sasvim svejedno. Ja
sam vam rekao, da odjadite dalje.
Neu da dozvolim da istrebite pK>la
grada.
Dordijanac se nasmeja na njemu
svojstven nain. Smeh mu je bio
suv, a oi pri tom hladne.
Jeste li ve bili u Koral sa
lunu?
Ne, ali je Lark bio kod mene.
Sve mi je pozlato. Evo do ega je
dolo: moram da Vas zatvorim, jer
ste ustrelili Endija Keria i Murata.
Za tu dvojicu i nije nikakva
teta, erife ubacio je kova.
Osim toga je i la;! odjeknuo
je duboki glais sa ulaza.
60
stari traper stajao Je na vratima.
Razbaruena seda kosa virila mu je
ispod krznene kape. Lice mu je bilo
sivo kao planinska stena, izbrazda-
no bezbrojnim borama.
Kako to mislite? pitao ga
je erif Ijutito.
Ve sam vam rekao: taj , Lark
je slagao.
Besmislica ^ promrsi erif.
Ovaj starac je previe pio.
U to ne verujem odbijao je
Holidej.
Lark mi je sve potanko ispri
ao. Uostalom ima i gomila svedoka.
Mogu da- zamislim javi se
krmar. Covee, Braun, vi bar
poznajete taj ljam.
Sada se stari erif zbunjeno poe-
a iza uha.
Da, ja poznajem taj ljam, ali
ga isto tako znate i vi. Ipak, sedeli
ste tu i niste ni prstom mrdnuli.
Vie ne znam ni sam kome da veru
jem. Lark je kod mene bio i podneo
prijavu, a zakon nalae, da po njoj
moram da postupim. Od vas niko
nije navraao kod mene. Neto u
vam rei ljudi, budui da ste gotovo
svi ovde na okupu. Svega mi je do
sta, sit sam! Od sutra traite sebi
drugu budalu koja e se prihvatiti
ovog prokletog posla.
Tajac.
Traper je priao anku.
Ima li ovde pia, krmaru?
Alerd mu doturi flau i au.
Tako ljudi, a sada u vam rei
ta se u onom bedn&m lokalu preko
dogodilo poe traper uz irok os
meh. Meni moete da verujete e
rife, ja sa vama iz ravnica nemam
niega zajednikog.
Stari lovac je poeo priu na du-
gaiko i na iroko, od nevanog po
etka, ne proipustivi ni injenicu
da je ubacio novi u muziki auto
mat. Zavrio je naravno sa sedam
lampi razbijenih mecima.
erif Braun je odmahnuo sa olak
anjem.
Hovlidej je mirno sluao pri^u. Ka
da je zavrena, upitao je tiho:
Izgleda da vam nisam vie po
treban?
Braun se poea iza uha.
Moda je ipak bolje ako odja-
ite, Dok rekao je, gledajui mi
rno Dordijanca.
I ostali gosti u lokalu poee izu
zetno da se bave svojim aama.
Pogled hladnih kockarevih oiju
klizio je od jedne do druge oborene
glave. Podrugljiv osmeh zaigrao mu
je na usnama. Nije nita rekao na
erif ov savet, nego j'e upitao Alerda:
Mogu li da dobijem klju od
sobe, krmaru?
Krmar skide kljueve sa eksera,
besno ih tresnu na ank. Ni sam ni
je znao. na koga je besan, na sebe,
erifa, itav grad ili Doka Holiideja.
Hvala - ree kockar utivo,
dodirnu obod eira i lagano poe
uz stepenice.
Svi su za njim gledaJi kao za ut-
vairom.
Kova Maj^ Tauer se nakalja i
ree glasno, tako da svi euju:
Dentlmeni, u Pueblo je stigaQ
ovek.
*
U gradu na obroncima planina,
joe uvek je carevala no.
Na ulicama je bilo tiho. I posled
nje svetio davno je ugaeno.
61
Kid Bel, potar, otiao je na po
inak jo im se mrak spustio. To je
inio zbog toga, to se retko dea
valo da ga nou ne uznemiravaju.
Uspravio se u postelji kada je 5uo
kucanje na vratima.
U prvom trenutku niije znao da M
je to san ili java.
Kucanje se ponovilo, ovog puta
glasnije i nestrpljivi je.
Bel ustade, ,prie prozoiru i otvori
ga.
Sta je? ^ povikao )e u no.
To sam ja, Floving! Otvorite,
moram da poaljem telegram.
Ranerov glas je bid ustar i za-
povednlki kao uvek.
Sada, u sred noi? mrmljao
je potar, prilazei vratima i skida
jui rezu.
Don Floving ue u potu.
^ Upalite svetio! promrsio je.
Polako, polako, sada u uz-
ivrarti mu Bel.
Topla, uta svetlost ispuni prosto
riju.
Bel pogleda ranera upitno. Seo je
Za pult i drao pero u ruci.
Ponite.
Don Floving mravom rukom
protrlja elo. Delovao je deset go
dina stariji.
r Piite ' poeo je.
Mister Dek Fargo, Kolorado
Springs. Oekujem vas veernjim
vozom, Floving.
Kid Bel nije pisao. Per-O' mu je
ispalo iz ruke. Pogledao je ranera
uasnuto.
Ne miislite to valjda ozbiljno,
mister Floving? Neete valjda toga
razbojjnika pozvati na grad?
Raner nestrpljivo odmahnu ru
kom.
Nisam vas pitao za miljenje,
Bel. Poaljite taj telegram.
Potar je bio uporan.
To ne moete uiniti, mister
Floving.
Predajte taj telegram na
redi raner i prie pultu. Oi su mu
opasno sevale.
Kid Bel napisa sad.raj telegrama.
Moda to ne bi uinio da je znao
ta se te veeri dogodilo u gradu.
Don Floving je ostao da stoji uz
njega sve dok potar nije poslao te
legram u Kolorado Springs.
Potar bespomono ustade sa svo
ga mesta.
Odakle znate da se Fargo na
lazi ba u Kolorado Springsu? U
celoj zemlji se nalaze poternice za
njim. Iz potarevih rei izbijala
je oajnika nada.
Raner prosikta kroz Ziube.
Vi ste izvrili moj nalog, mister
Bel i nita vie. Ja poznajem zakon
i znam da ste duni da uti te. Ako
biste samo unuli. . .
Kid Bel je tano znao ta bi se u
tom sluaju dogodilo.
U redu, u redu rekao je re
zignirano. U redu. Neu'^o tome
govoriti, mada vas, priznajem, ne
shvatam.
Nije ni- potrebno uzvrati
mu Floving hladno i izae.
Potar je stajao iza pulta obore
nih ramena i gledao u vrata. Dugo
je tako stajao, a onda ug^io lampu.
Te noi vie nije mogao da zaspi.
Dugo je stajao na 'jednom od dva
prozora i posmatrao uliou.
B2
u Pueblu je postalo tiho. Gasile
su se i poslednje svetiljike.
Dok Holidej je otvorio prozor i
pripalio cigaretu. Posmatrao je za
miljeno dim cigarete. Kao olovna
kugla teka bolest nagrizala mu je
i pritiskivala grudi. Osetio je njen
podmukli pohod ba u trenutku ka
da se nalazio na nianu Meksikan-
eve vinesterke. Nekoliko sekundi
pred oima mu je igrala crvenkasta
magla. Za malo je izgubio svest.
Bila mu je potrebna ogromna snaga
volje da se odri. Uspeo je ak da
sve to se snjim zbiva proe nepri-
meepo. Niko u velikoj krmi nije
ni naslutio ta mu je.
Napad je bio surov. Zjioj mu je
rosio elo, koulja miu se lepila uz
telo, a kolena pretila da otkazu po
slunost. Nije smeo da pokae sla
bost, inae bi bio izgubljen. Ljudi u
Koral salunu bili su paralizovani
snagom njegove linosti. Da je samo
za dlaku popustio, to bi bio njegov
kraj.
Verovali su da je u stanju da iaii
neverovaitne stvari, da puca dz sva
kog ugla, da ne moe da promai, da
ima oi na leima. No, kako se takva
slava moe prokockati!
Napad je bio esitok i dioao je iz
nenada. Isto tako je iznenada i pro
ao. Kano i Munait su leali mirtvi na
podiu Horfime i pri padiu njiiihoviih tela
praSim-a se uiskoviitlala.
Uisamlaen ovek na prazam nigasi
opuiak i obrisa Ice. Pomovo m je
znoj nosio elo.
Ne bi iirebalo da puiSim, bila mu je
prva miilsao. Sta bi se time izme-
ndtto? Keo lekar doibro je poznavao
sivoju boleist fcoja nagriza i unitava
organdizam kao termM niajitvre drvo
i MilSta je ne moe zaiuistavitii. Boleeft
je pamiulklo mesecima ojmela da se!
pritaji i umiri, i to samo zato, da bi
novom, veom snagom napadala. Ka-i
da bi se to, dogodilo, morao je dahi^
ma da lei u bedniim boitelsikm soban
ma i bori se sa njom. Borio se uiveSs
spreman ina uasan kraj.
Nilkog'a u talfcvim satiima, danima,
a pre svega u uasnim noima nije
video. Niko nije imao pojma o ovom
jadu, nevoljli koja mu uniStava iiivoit
i koja ga izbaou(je daniima iz toolo-i:
seka> KoiMkio god se obuadavao, iiibn
stvenli otrov u nj^oivim girudii^a sive
ee i ee je ositavlIjaJo tragove na
njegovom licu-, inei ga tvrim od-
kamena.
Vremenom se manjalo i njegovo
lice, a i njegov karakter. Istina, oai
nalkada nije bio buian, radositan o-*
vek, ali iisto tako ni toliko krt na
reima, osobenjak, ovek mramaniiog;
lica- od koga su svi strahovali. Ne,
takav je postao. Preko, u Bostonu,
smaitran je dobrim lekarom i mnogi
su traili njegovu pomo. Kada je
prillikom jednog atentata na giuivexi
nera ovaj ispao iz koije, naleteo je
na ziid na kejiu i slomio vilicu. Od-i
mah je pozvan mladi doktar Holl'!^
dej. 2to.alo se da ima zlartne ruke, da
je veoma miran i hladnofforvan i da
je odiliKam hiruirg.
Ono lfco ga je ekalo kada je
ao u boilmicu, nije bio samo obiafli
prelom viline kositi. Guiveimeru je
ta koBit bila gotovo snwisikana. Operin
sao je puma tri oaisa. Dogodatto se obm*
to niko nije smatrao moguini: giiH
vemer je ozdravio i opet je moga|
normalno da govori.
Ta viremena su bila zabaravUgena
Zaboravljen je sipoisoiban lekar, koji
je tako blisitavo poeo karijeani, pao
je u zaborav iaueeitno initelgenitan
63
m m LEfiENumofi erifa divues
u m m
ove^k iz Doirdije. Isezao je negde
na dalekom Zapadu i ponovo se po
javio kao potpuino drugi ovek.' Je
dino to mu je biilo zajedniko sa ne-
kadainjiim lekarom iz Bostona bilo je
ime.
Druigi ivot doiktora Dona Holi
deja, potpuno je sahranio njegov
prvi ivot. Bolest, kbj'u je dobio lee-
i satima jednog pacijenta, prodii-
rala ga je nezadrivo. Ta bolest mu
je polako, ali siguirno uniitavala
ivot.
Dva meseca se uopte nije javljala
niti je osetio. Kao i prilikom svake
pauze, tako je i sada ponovo gajio,
majunu nadu da e ipaik moda
ozdraviti. Konano, bio je gotovo ne
vero vatno jake konstitucije.
Na alost, kao i ranije, i ovog pu
ta se vratila. Duboko razoaran gle
dao je kroz prozor nisike krovove
drvenih kua i preko njih daleko u
savanu.
Za trenutak je pomislio da moda
nije smeo da. pije.
Naravno, ne. No, brendi nije mo
gao nita da izmemji.
Ili moda ipak?
Rasipinjan oajanjem i samopreba-
civanjem naslonio se na proizoT i za
tvorio oi.
Iznenada ga obuze neopisiv strah.
Kao usijana ica proimalo mu je
sve nerve.
Ne simem da ostanem ovde! Ne
smem da ostanem ovako bolestan u
voj bednoj postelji. Oni e me nai
takvog,. videe kaiko bespornono le
im.
Moram da odem!
Ve 'dva puta je u sred noi u pa
ninom strahu iz istih razloga be-
ao, iskradao se. Nije mogao nita
uasnije da zamisli, ne^o da ga pro
tivnici vide kako lei bespomoan.
Uzeo je novac iz opasaa, spustio
ga na noni ormani,'Zapako-vao svo
je Sit vari i isikrao se naipolje.
Dok je sitajao na vratima oseao
je kako ga obuzima nesvestica.
Uhvatio se za vrat. Graike anoja iz
bijale SIUmu na sve pore.
Sklopio je oi.
Nisam bolestan ponavljao je
muklo kroz zube. , Nisam bole
stan . . .
Nesiguinnim koracima izAao je u
hodnik, siiao niz stepenice i oseao
kako mu noge otkazuju poslunost.
Iscrpljen naslonio se na jedna kola
u dvoriitu, ije je metaMe delove
mogao da primeti kako svetlucaju u
mraku. Pritisak u gruidima i gue
nje nateralo ga je da spusti glavu.
Ja nisam bolestan . . .
Sav jad i bol ovog sveta kao da se
sruio na ovog nesrenog oveka.
Obuzela ga je uasna groziriica, tako
da je ispustio metalne delove kola
i Skijokao se na zemlju.
Nije osetio pad na kameniito tle
dvorita.
Ne oseajui niSta leao je na ze
mlje i razrogaenih oiju piljici u
rielao.
Da li to pada kia? inilo mu se
da je sve oko njega mokro. Gore iz
meu crno sivih oblaka, zaisvetluca
jedna majuna zvezda svojom neo
binom bledom svetlou.
Jupite!
Da, to je bio Jupiter, zvezda koja
se nalazila na nebu u trenutku nje
govog roenja i koja je trebala da
mu donese sreu.
Kaiko j^ ono rekao stari astrolog,
koji je bio u'prijateljiSitvu sS Holide
jevim ocem i u gradi ui
vao veliki ugled
5 Dok Hoiidej 1
Bie to ovek iilje e ime svako
poznavati!
Da, to predsikazanje se obiistiinilo,
Obistiniilo na jedan uasan nain.
Roditelji su verovaili i nadali se da
e moda jednoga dana svi u zemlji
znati ime lekara Doiiia Holideja.
Meutim, ime kioje su svi poznavali
glasilo je Dok Holidej, revolvera!
Lekar je ustupio mesto revolvera-
u. Postao je uveni strelac koltoim.
Covek zbog ijih su se streljakih
sposobnoisibi i hladnoe svi pribo-ja-
vali, ovek o kome e se joi sto go
dina govoriti u elom svetu. Eto ta
kav je postao doktor Don Hemri
flolidej, dvostruki ddktor, zubni le
kar i vidar.
Da li je uopte bio sdavan? Moda
pre ozloglaen! Zar' njegovi nadale
ko ^uveni revolveri nisu .doprineli
istovremeno da bude odbaen iz gra
anskog .drutva.
Usamlj-enik iz Doipdije leao je
ispod kola kao mrtvac i gledao u
svetlucavu zvezidu koju samo to ni
su zaklonili crni oblaci.
Moda to iipak nije Juipiitor? Jeisite,
mora da buide. Covek koji je leao
na zemlji dobro je poiznavao njegovu
svetlost. Jo kao deak esto je sa
ocem kroz prozori na tavaniu po
smatrao nebo. Njegov otac je dobro
poznavao daleki svet zvezda. U i
votu Dona Holideja bilo je to naj-
lepe doba. Sada mu se inilo da je
Bd omda proteklo nekoliko stolea.
Oajanje se uvuklo u srce, Holideja
0ok je nepomino leao na zemlji.
Strah, je ieaao i uistupio mesito bes
krajnoj praznini.
Da li sada konano ve dolazi ta
uasna smrt? Hoe li mu doneti olak
anje?
Cesto je ovako leao. U golim, bez
linim sobama hotela, ili napolju, u
visokoj bfalo travi, onda kada mu
j^ jo uisipevalo da se izvue iz grada
pre nqgo to ga bolest sasvim sa
vlada.
Da li je to kucniuo zadnji as?
Cesto je zamiljao smrt. Zamiljao
je kao olakanje, razreenje. U mati
je dolazila i podizala ga sa neudob
nog leaja ili tvrde zemlje i odvo--
dilla u svet iz koga, sreom, povratka
nije bilo. Tamo je sve bilo znatno
lake, mogao je da die punim plu
ima.
Moida je trebalo dri*gije da po-
situpi, razmiljao je groiznicawo. Mo
da je trebalo da ostane gore u Bo
stonu i pokuia da naeto pluano kri
lo izbaci iz grudi. Moda bi to itispe-
lo doktoiru Benzoldu, njegovom sta
rijem kolegi i prijatelju, ija je ve-
tina bila nadaleko uvena.
Ne,' to bi bilo uzaluid. Poitpuno
besmiisileno. Ljiui koiji su operisali
naeto pluino krilo' svi su do jedniog
umrli, ak mnogo bre od onih koji
se nisu operisali.
Iznenada se trgao, nesposoban da
pokrene i prst. Jedna orna senka
preletela je preko njega i skoila na
kola. Dve svetlucave take bile su
uperene na njega.
Zver! RaamiiSljao je groKniiiaivo.
Grabljiva zver! Moda puma, naijo-
pasnija od svih. Zver kojja ivi ti sa
vani i na obroncima planina.
Prdkletstvo! Dvorina kapija je bi
la otvarana to je dobro anaio. Krenuo
je bio prema otvorenoj kapiji, kada
ga je slabost savladala i snuila kraj
kola. Crna puma je mogla mimo da
ue u dvorite i napadne koga hoe.
Da li je to simirt? Moda je uzela
taikav oblik oblije puime?
66
Krv miu se ledila u ilama. Onida
je osetio pokret, koiji mu je gotovo
rastrgao nerve. Zver koja je sedela
na kolima sada se spustila na nje
gove gruidi.
Maka! VeMika, crna maka! Kao
teret od sto kilogirama ' pritiskivala
mu je grudi. Odjedinom napetost je
pop'Uistila i talas olakanja prostru-
jao mu telom. Cuo je tiho predenje.
To kao da mu je pomogli? da se po
krene. Lagano se uspravio i pomi
lovao veliku maikiu po sviienastoj
dlaci. Predenje je postalo joj glasni
je. Nekoliko trenuitaka drao je ma
ku u naruju.
Dola si u pravom trenutku,
crna proaputao je muklim gla
som. Grlo mu je bilo suvo, a u usti
ma je oseao neki neprijatan ufkus.
Uzdiui se, uspravio, uzeo eSir,
toirbu i bisage i krenuo prema kapdiji.
Tu je jo jednom zasitao, veliika ma
ka je pola za njim i trljala s^ o nje-
giove noge. Holidej je smogao snage
da se sagine i jo jedinom je pomi-
lilje. Onda je iz levog deipa izv^ukao
sat otvorio pdkloipac da oislune ku
canje. I maku kao da je zaintere-
sovao neobian, ravnomernd zvuk.
Prestala je da prede.
Kockar vrati sat u dep i pirihvati
torbu sa instrumentima.
Srean put, Bletki!
Polako je iao niiz uliou prema
konjiuniici, u kojoj mu je kong bio
smeSten. Kod jednog izvora, gde je
srebrnasta voda tefcla krpe kamen u
malo lone, zastao je odloio torbe
i napi^ se.
Divina svea voda mu je prdijala.
Njenu sveinu ni jedan brendi na
svetu nije mogao da zameni. Kada
se ponovo uisipravtio, inilo mu se da
je ova iizvoirsika vod^ uspela da mti
vrati snagu.
Skinuo je eir, proao pestima
kroz gustu crnu kosu i pogledao niz
ulicu.
Tiu je jo uvek ivot! I ako je
prizor iivota pred njim bio tako su^
moran i bezbojan, odjednom mu se
inilo da zbog nijega vredi postojati,
ak kao da je bio i-primamljiv.
Zato da jai dalje? Ponovo je
zdrav, u svakom sluaju napad je
prebrodio ovog puta. Pred njdm je
ivoit!
ivot je bio svet, vidiik, koji miu
je u ovom trenutku pruao grad uto
nuo u no, jedna sumorna ulica po
krivena dugim senkama kao odro
nima, sa drvenim kuama na obe
strane i krovovima ispod kojih su
spavali ljudi, svi do jednog neprija-
teljsiki raspoloeni prema nje^iu. Svi
do jednog su se bojali usamljenika
iz Dordije i sigurno bi odahnuli
s olakanjem, ako ' ujutru napusti
grad.
No, kud da krene? U neiki drugi
grad, dalje? U susret novom erifu,
do nove grupe lupea, koji su se si
gurno svi ustremili na njega, u novu
borbu, koja mu moe doneti smrt
ili, na- nesreu, sakatost.
Ovde je isa borbom zavreno, tako
je baT verovao.
Negde u nekom .uda^ljenom dvorin
tu oglasio se pas. Jedan veliki pa-
cov izlete na uMcu. Brzi strelac je
ve drao otkoen revolver u levici.
Ogroman pacoiv nije imao nikakvu
ansu.
No; HoiMdej promeni odlulku i vra
ti revolver u futrolu. Zbog jednog
pac<Jva nee da budi graane iz sna.
67
-----, - - T
m w
m i m m m M
Uasavao se i jednih i drugih, gra
ana i pacova: U ivotu koji mu se
.pre nekoliik trenutaka' vratio posto
jali su i jedni i drugi.
Sa ka.pije hoitela. ulo. se komea-
nje. Cika, .kotrijamje., ta se dogo
dilo? Veliki pacov je izbegao^ metak,
ali ne: i crnog maka. Neoprezno mu
je prepreio put, bila je to kratka
borba. Ma koliko se grazniavo i
oajniki pacoV borio, maak je bio
jai.
Lagaoiio, kao da se nita nije' do-
goidiio, maak izae na tilicu i poe
prema izvo.ru.
ivot? Eto i to je ivot!
Holidej je stajao na istom mestu,
a maak proao kraj njega, ne pri-
meujuci ga.
U glavnoij udici Puebla ponovo je
zavladala tiina. Iz jedne kue je
uskoro d.oipro neni glas ene kroz
otvorenii proizor. ena se obraala
jednom oveku.
Ljubav! To treba da je smisao i
vota. Ohrabrujui, topao oiseaj pro-
struja srcem oveka naslonjenog na
izvor.
Ostae ovde, OiVde u ovom gradu
u kome se izborio za svoje mesto.
Konano, ljudi koiji su mu se suproit-
stavili i stali mu na put, bili su raz
bojnici, ubdce, slini Krojdonovima
i svim ostalim kaji su hteli da, ga
poalju sa ovog sveta.
Lagano je podigao prtljaj i vra
tio se. Neiprimeen se uvukao u - ho
tel, svukao i spustio na tvrdu po-
steliju.
Nesreni ovek je ponovo utonuo
u san o ivotu, u iju varljivost i
besmisao nije hteo da veruje. Nije
ni slutio da je mravi, mali razboj
nik raner Don Floving smislio no
vi nain kako da ga poalje u
smrt. . .
Novi dan koji se, pomaljao
istoku bio . je siy i sumoran kap i
ialeki obrisi planinskih, vrhova. Ki-
ini oblai, navlaili su se sa zapada-,
samo su im ivice bile sumorno ute.
Kia je ,lila pretvarajui prainu u
blato i dobuij'ui raVinomerno, po kro
vovima. Ulice su se pretvorile u pra-
ra kalj uglu.
Daleko iza planina ula se grmlja
vina,. Kao iscrpljena, umorna ivo
tinja, dan se polako uvlaio u grad.
Ponovo se spustilo vee.
Dok Holidej je stajao na prozo,iHi
svoje sobe i posmatrao ul'icu. 'Kia
je obovala po oknima i u malim
potocima klizila niz Staklo.
Da li da ostaije u ovom gradu?
Nemiran ivot poslednjih meseci
teko mu je padao. Negde konano
mora da ostane, radi i. ivi kao nor
malan ovek.
Hteo je da pokua,, jednostavno
morao je da pokua.
Umornim pokretom uz,eo je ciga
retu iz depa i stavio je u zube.
Kresnuo je palirvce a iviciu pro
zora i preneo plamiak sigareti.
Kroz plaviasti. 'duvanski dim i
vlana prozorska okna iznenada ie;
Uigledao visokog, inravog oveka na
suprotnoj strani uliice. Sa eljeznike
stanice, u tom trenutku, prodorno
zazvdda lokomotiva.
69
Veernjli voz je napuStao grad, dio-
nevi u Peublo opasan teret.
Dek Fargo!
Covek iz planina, revolvera Sije
je ime predstavljalo strah i trepet u
cel'om Koloradu.
Holidej ga je posmatrao iie slutei
ko je.
Nepoznati je zastao. Lice niu je
bilo sivo kao atenovite planine i
iispresecano bezbojnim borama. Go
dine mu je bilo vw>ma teko odire-
dliiti: trideset pet, etrdeset, a moda
i vie.
Da li je to bila puka sl^ajsjost
to je Dek Fargo upravio pogled
prema prozoru na kome je stajao
Dok Holidej.
Jeste. Revolvera jo uvek niije
mao zboig ega ga je Don Floving
pozvao u Pueblo. Jedino to je pret
postavljao, bilo je to da je pozvan
0 0 I M M
zbog dvoboja revolverima. Meutim,
da e* mu Dok Holidej biti prortlivniik
nije imao pojma.
Dordijanac se uidaljliio od pro
zora. Video je oveka na suprotooj
strani ulice, ali na nj^a nije obrai-
tio posebnu panju.
Po ovakvom pltjo^u ulica je bila
gotovo pusta. Tako je i Dek Fargo
stigao neprimeen do kue Dona
Flovimga. Pre nego to je stupio
unutra oprezno je pogledao oko se
be, a onda brzo mugnuo unutra.
Don Floving je nestrpljivo oeki
vao revolveraa. I on je uo zviMulk
lokomiotiive i priao prozoru. NeSto
kasnije uo je i laku kripu aa-ki
na ulaznim vraibima.
NekoJiko sekuiidi kasnije stajali
su jedan prema drugome.
Bilo je to prvi put da dva lupea
sklapaju poisaoJ Poznavali su se dna-
oe ve godinama, pa je zaihvalgu-
jui tome Flovding znao gde moe da
nae revolveraa.
Ranier zloinac je bio bled i ne
ispavan. Dogaaji iz prethodnog da
na i noi ostavili su neiizbrisive tra
gove na ovom mravom i slabom o
veku. Mrava ramena visila su mu
oputena, a sStaa, ptiija glava jed
va se drala na iiziboranom vraibu.
Dobro je to si konano stigao
pozdravio je revolveraa i zatvo
rio vrata za njim.
Pairgo piiie prozoru i pogleda ni*
uiicii.
70
PrOkleto estdka stvax doi
ovde u sred bela dana.
N ^ o j da lupa glavu time.
Stari Braun te nee ni dotai. Bi
Srean ak da mu ti nita ne uini.
Revolvera prsinu u grohotan
smeh.
U Kolorado Springisu je jedan
od te bratije ak poikuao.
I?
Revolvera napravi znaajn po
kret rukom.
To e ti verovaitno Braun moi
da ispria. Dogodilo se u Kolorado
Spriingisu. Najverovatnije je uredno
odtampano i Visi na njegovom zidu.
Floving se suvo nakalja. Bio je to
bolestan, neprijatan kaalj.
Sutra ujutru moe da diCezne.
ISTajmljeni revolvera se buno
spusti na sitoficu ispruivi noge.
Govori konano, Fteving, ko je
ovog puta na redu.
Raner je nervozno krio ruke.
Ovog puta u pitanju je vrlo ne
obina ptiica.
Ne uvijaj. Kako se taj ovek
zove?
Raner prie na pola koiraka re-
volverau.
Holidej.
Dek Fargo gkoi sa stolice kao da
ga je ugrizao otrovni paiuk.
Ne valjda Dok Holidej?
Ba on.
Sada je revolvers krupnim kora
cima etaio gore dole. Bili su to od
luni koraci oveka naviklog da gazi
sive to mu se nae na pu'tu. Floving
ga je pralo pogledom.
Prokletis;tvo, reci konano ne-
to!
Fargo zaistade ispred ranera. Bio
je Vii od mjeiga gotovo za pola j arde.
Sta ti im'a sa Dokom HoMe-
jem? Uvek sam verovao da je on
jedan od nas.
Da, to su uvek verovaili obojica
razbojnika i to ne samo oni. Meu
tim, iisaml'jeni ovek iz Dordije
nije pripadao njima, nije bio lan
legije onih koji su odbacivali za
kon.
Nekoliko godina kasnije Holidej e
postati prijatelj velikog erifa Va-
jata Erpa. To e biti nemo prija
teljstvo zbog koga e uveni Erp
esto biti napadan. Meutim, nita
nee uspeti da ga pokoleba, naprotiv,
pri'jateljs'tvo e se samo kaliti kroz
kiu metaka raznih razbojnikih
bandi, u borbama koje e ova dva
tako razliita oveka voditi rame uz
rame.
Bez obzira na to, glas revolveraa
Holideja ostae za uvek. Zbog toga
e ga izbacivati iz gradova, goniti
da vodi nemiran ivot. Ostao je svu
da i veito stranac, bez doma.
Don Floving se naslonio na pro
zor. U njegovim sitnim, neprijatnim
oima ogledala se bezgraniina
mrnja dok je govorio o Holideju.
On nije jedan od nas, Dek.
Duva u isti rog sa starom budalom
od erifa. Hoe da me likvidira.
Ispriao je Fargu ta se u Pueblu
sve dogodilo. Jedino to je preutao
bila je injenica da Doka Holideja
od ranije poznaje. Konano, sada je
bio bogata, moan, pa mu je bijlo
muno i neprijatno da Deli Fargo
sazna kako su ga izbacili iz voza.
Ukoliko je u prvom trenutku ran
er strahovao da e revolvera od
biti njegov nalog', veoma se preva-r
rio.
71
Dek Fargo, je nastavio svoju ner
voznu etnju. Poeo je da govori
sebi u bradu.
Dakle, Doik Holidej. Proklet
stvo, konano pravi kalibar za jed
nog Deka Fariga. Iz njegovih rei
izbijala je neka vrsta ponosa. Onda
je rekao glasno i odreeno:
Ja u ga izazvati rekao je
odluno, raunajui jasno i s tim da
to treba da uini ?a raun i novac
Dona Flovinga.
Ovaj <3wboj ga je neodoljivo pri
vlaio jer je eleo dvostruku korist:
slavu i novac. Zbog toga je upitao
oprezno:
Koliko za tebe ta stvar vredi,
Dione?
Kada je novac bio u pitanju, Flo
ving je uvek pravio kiselo lice. Bio
je neopisivi krtac.
Mislio sam tri stotine dolara.
To je priiliina suma, ali i Holidej
vredi.
Dek Fargo se grohotom nasmeja.
Tri stotine bednih dolara? Ne,
amigo, ne sa Dekom Fargom. Mo-
rae da smisli neto bolje.
Revolvera kresnu palirvce o
on izme i pripali cigaretu.
" Neemo' da se cenkamo, Flo
ving, hiljadu, ili u protivnom odla
zim sledeim vozom.
Raner razvue lice kao da je za
grizao limun. U sebi je ve raunao
sa gotovo tolikom sumom, ali se na
dao da e nekako nadmudriti Farga.
Sloio se teka srca.
r Kako to misli da izvede? ^
upitao je.
To prepusti meni. Mogu li da
ostanem ovde dok mrak ne padne?
Raner se saglasio.
Bie bolje da te ne vide. Istina,
ne verujem da bi erif neto pre-
diizeo kada bi saznao da si u gra
du. Ipak, ovako je sigurnije.
Ja mislim da me niko nije pre
poznao. Kako stoji stvar sa pota
rom?
Taj e drati jezik za zubima
uveravao ga je raner znaajno se
osmehujui.
U redu, Gde stanuje Dok Ho
lidej?'
Floving prie zajedno sa revol-
veraom prozoru i pokaza na suprot
nu stranu ulice.
Preko, kod Alerda. Tamo se
saikuplja cela banda.
Koja banda?
ljam iz grada. Oseaju se sa
da monim i snanim ;0d kafeo je on
u Pueblu. Ogavni ljam.
Fargo odmeri ranera od glave do
pete. Otre razmetljive rei zvuale
su iz njegovih usta u najmanju ru
ku udno. Uvek je umeo veito da
se prikriva iza lea svojih ljudi.
Da je nekim udom Don Floving
samo n^lutio da/se Holidej za nje
ga uopte i ne interesuje, sve bi se
drugaije odigralo.
to se Dordijanca tie, smrt mla
dog Genana je bilo osveena. ta ga
se raner uopte tie? Istina, kada
bi mu taj ovek sluajno presekao
put, Holidej bi mu rekao svoje mi
ljenje. Inae, preputao je graani
ma Puebla da se s tim pohlepnim i
osionim ranerom sami nose.
O svemu tome Don Floving nije
imao pojma.
72
Konj je bio nepsedlan, mokre gri
ve i mokrih sapi.
Tamnoputi jaha bio je taikoe
mokar do gole koe. Kia mu je i
bala staro lice i nakvasila sedu kosu.
Stari Sem je na ranu saznao ta
se u gradu dogodilo.
Veoma retko se deavalo da Crnac
dolazi u Pueblo. Ovoiga puta nije
poao da nabavlja namirnice za svo
ju kuhinju. U grad ga je poteraila
luda,. sumanuta ideja.
Osloboeni crnaki rob Sem hteo
je da pomogne svom gospodaru.
Obuzeo ga je uasan strah da e po
novo ostati bez doma. Na ovaj po
duhvat naterala ga je vernosit pre
tuenog psa. Doka Holideja nije po
znavao, samo je uo ta o njemu pri
aju kauboji.
Ljudi sa velikog Rver rana
nisu videli kad je starac napustio
kuu..Tajno je umakao.
Veliki vojni revolver u njegovom
depu bio je teak kao olovo.
Crni Sem jo uvek nije imao poj
ma kako e svoju nameru da spro
vede u delo, iako je doneo vrstu
odluku da toga Doka Holideja ubije.
Verovao je da e samo na taj nain
moi da pomogne svome gospodaru.
Hcilidej je leao u postelji. Puio
je. Pepeljara pored njega bila je
puna opuaka.
Kia je monotono dobovala o okna..
Odozdo, )iz saluna, dopirao je pri
gueni agor gostiju.
Holidej je u podne siao na ruaik.
Posluio ga je Alerd lino. Krmar
je bio veoma ljubazan i predusret-
Ijiv. Meutim, nije mnogo govorio.
Sluio se jednoslonicama.
Dordijanac'je upravo to i oeki
vao. Ljudi su s njim uvek tako raz
govarali kada su prieljkivali da ga
se otresu. Na alost imao je veBkog
iskustva u tome.
Umornim poikretom izvukao je sat
iz depa i otvorio poklopac.
Bilo je blizu est.
Na nekoMko trenutaka pogled Ho-
lidejevih oiju omeka. Oitao je" rei'
ugravirane na poklopcu:
,,Naem dragom sinu, doktoru
Donu Ho'lideju .
Koliko je vremena od tada p r o
teklo? Venost! U meuvremenu se
svet nekada punog nade mladog le-
kara sruio.
Holidej spusti poklopac i vraiti sat
u dep.
U tom trenutku uo je u hodniku
korake, koji su zamuikli pred njego
vim vratima. Ruka mu je nesvesno
kliznula prema koltu.
ulo se tiho kucanje.
Slobodno!
Kvaka se polako spxttala.
Na vratima je stafate Suzan- G*e-
nan.
Dok Holidej odmah skoM sa po
stelje i popravi crnu somotsteu kra
vatu. Uinio je bespomoan pofcret,
blago se osmehujui.
Izvinite, gospoice, ali nisam
oekivao posetu dame.
Suzan mu prui svoju malu. sna
nu ruku.
73
Ja sam ta koja treba da se i -
vinjava, mister Holidej.
Na usnama joj se pojavio tuan
osmeh.
Dordiiijanae je ponudi da sedme.
Suzama se spustila gotovo na sa
mu ivicu stolice.
ula sam da ste prole noi
imali neprilika. Misllim naom kri
vicom . . .
Nije vredno pomena, gospoi
ce branio se kockar, i U sva
kom sluaju, nije bilo vaom krivi
com.
To vi kaete.
Holidej se ponovo osmehnu.
Na to se ooveik navikne gospo
ice Genan.
Mlada ena spusti pogled svojih
krupnih, tamnih oiju na ozbiljno,
otmeno lice Dordi jamca.
Kakav ste vi zapravo ovek,
doktore Holidej?
Kockar se okrete, prie prozoru i
obrisa zamagljena okna.
Kakav ste vi odgovor oekivali
na to pitanje?
Suzanin pogled je sada poivao na
leima visokog, vitkog oveka.
Nisam' uopte oekivaila odgo
vor nastavila je posle izvesnog vre
mena. Ne treba, valjda, da vam go
vorim da se nalazite u opasnosti.
A kada to nisam? 'uzvratio
je s gorinom.
Don Floving nee mirovati
dok vas ne vidli mrtvog pred svojim
nogama.'
Moe biti.
Suzan Genan ustade i prie pro
doru tako da je morao da je gleda.
Devojka je zbunjeno sklanjala pra
men crne kose sa ela.
- Ja ne bih elela da jo neko
umre. Dok Holidej. Moj ran je sta-
jaro dosta krvi, cena je previsoka.
^ Cena nikada nije previsoka,
kada se zna za koga i za ta se bori.
Zar vi to znate?
Rekla je to i istog asa joj je
odjek sopstvenih rei pritiskivao
sa vest.
Holidej je gledao mimo nje.
Suzan je shvatila da je usamljen
i naputen kao ona, moda ,jo na-
puteniji i sa manje nade.
U hladmim oima Doka Holideja
proitala je usamljenost i neutenost,
nalik na zimsku no nad savanama.
Ta hladnoa gotovo joj je izazvala
fiziki bol. Nevidljiva ruka stezala
joj je srce. Spustila je pogled na
Holidej eve ruke.
Da li su to ruke revoilveraia, pro-
letelo joj je kroz glavu.
Ja suvie pitaim? . rekla je
tiho.
U sobi je zavladao tajac. utanje
je prekinula Suzan.
Ja u sada da idem. Dok, ali
pre toga htela bih da vam zahv.alim.
-r- Ne postoji nita- zbog ega bi
trebalo da mi zahvaljujete, gospo
ice Genan.
Odmafanula je glavom, a na elo
joj je ponovo pao tamni uvojak.
Vi ste pomogli mom braitu.
Loa usluga. On je mrtav.
Ono to se kaSnije dogodilo ni
je vaa krivica.
U tom trentitiku iz hodnika je do
pro udan um. Izgledalo je kao da
se neko umja, neko .ko nema obuu
na nogama.
Promena, koja se' ogledala ne sa
mo na Holidejev om licu, nego i nje
74
govim kretnjamia, bila je tako nnu-
njevita i tafco jaka, da je Suizam. raz
rogaila oi od iznenaenja.
Zar je ovaij ovek uvek spreman
na borbu? Iznenaida se stvorio na
prozoru, ukoen i nepomian kao
drvena statua indijansikog poglavice
koja krasi mnoge salune. U desnici
je ve drao nilklovahi revolver.
Sklonite e s vraita doaip-
nuo je devojci i u dva koiraka se
stvo'ri'o kraj vrata.
Devojka se povuikila do podnoja
postelje.
Sta se to deava? upitala je
tiho.
U tom trenutku ulo se kucanje u
kralikim razmacima.
Slobodno, odazva se Holi
dej prigiuenim glasom.
Vrata su se otvorila i prvo to su
devojka i Holidej videli bila je za
rala cev jednog starog revolvera,
a za njom ruka boje zemlje.
Ruka je upadljivo podrhtavala.
Dordijanac vrati kolt u futrolu
a onda isprui desnicu. Udairio je
nadlanicom kao seivom crnu ruiku
koja se pomolila. Zaralo oruje is
pade s tresikom na pod.
Sem je bio taiko iznenaen da se
nije opirao kada ga je Holidej uvu
kao u sobu i Zfitvorio vrata.
Sem! uzviknu devo'jka izne-
naenio. Zar je i tebe uspeo na to
da navede? Moj otac je uvek govo
rio da si ti jedina pristojna osoba na
River ranu.
Lice staiTog Crnca upadljivo je
prebledeo. Oborio je glavu i stegao
besikrvne usne. Ruke su mu visile
kao krpe niz telo. Starjao je bespo
moan na vratima ne pomiil'ja|j;uii
da bei.
Holidej je stao pred njega. Upiitao
ga je bez otrine u glasu:
Ko te je poslao?
Niko jeknu stari, ne podiui
pog>led.
Nee, dakle, da kae?
Tek sada Crnac podie glaivu. Po
gled mu je bio bez sjaja i uplaen.
Rekao sam istinu, mister. Niko
me nije poslao.
Da 11 ti je on naredio da puca
na mister Holideja? pitala ja Su
zan Genan.
Ne, gaspoice, gaada i ne zna
da sam u graidu uveraivao je sta
rac!
Cuidlio govorila je Suzan
Holideju. Sta li je njemu palo na'
pamet? Ljudi e limoivaiti dM
izae.
Niko neev saiznati da je bio
nvde uzvrati HolMej.
Devojka ga pogleda ianenaaeno,
Ali on je hteo da vas ubije.
Da, hteo je.
Vi ste veoma uidan ovek. Dok
tvrdila je devojka odmahujui
glavo,nu Trebalo bi bas da ga pre-i
date Smfu.
Zbog ega? Neka jai naizad na
rani.
Crnac je napregnuto sluao razgo
vor. Gr na licu je poipuStao. Ni sam
ni'je mogao da shvati ta je uo. Zar
ovaj ovek, surovi revolvera HoK-i
dej?
Vi hoete da me pustite da
idom mister? pitao je.
73
iBEBBi' mm
Sifake di^uge s r e d e u sulm k io s c im a
a, poto mi buide reikao ko te
je ovamo poslao, ili bar zbog ega si
hteo da me ubije.
Stari Sem ovlai jeziikoim usne.
Zbunjeno je gledao u pod. Pod
njegovim irokim stopalima stvorile
su se lokvice.
Vi site ranerov neprijatelj,
Dok. Vi ete ga ubiti, a onda e stari
Sem ostati bez doima.
A ko ti je rekao da hou da
ubijem ranera?
Kauboji to priaju.
Kockar odmahnu glavom. Moigao
je da pretpostavi ta se u glavi ne-
srenog starog Crnca sve deavalo.
Jesi li doao kroiz salun? ras
pitivao se Holidej..
Ne, doao sam okolo 'kroz dvo
rite. Jedan od prozora bio je samo
prisloinjen.
r. '.o, dakle. Onda se vrati is
tim putem i nemoj se vie pojavlji
vati u gradu dok sam ja oivde.
Zar se ne plaite da c pokuati
jo jednom? dobacila je devojka
i podozrivo odmerila Crnca.
Pa mogao bi da pokua
vrati Holidej nemanno, a onda dade
Crncu *nak. Gubi se!
Sem prie vratima, uhvati se za
kvaku, zastade i okrete se.
Ja se neu vratiti. Dok F "
rekao je ustro. Sasvim sigur
no neu ponovo doi.
Vrata su se za njim beumno za
tvorila.
Dordijanac izvadi cigaretu iz
depa i pripali je.
Zato ne napustite grad, Dok?
uo je Suzamin p3a. Rekla sam
vaim da ste u opasnosti.
Ve. sam to znao, gospoice
Genain.
Ne mogu uopte da vas shva
tim. Sta vas to zadrava u ovom bedr
nom gnezdu? Sigurna sam, nita.
Dioindijanac se naglo okrete.
Da, mene nita ne zadraiva. 14
ovom grad'u. Mene nigde nita ne za
drava. Mogu uvek da -Jaim, jaim
dalje, sve dok jednog dana tako, sam
od sebe, ne padnem iz sedla.
Te rei su bile izgovorene sa to
liko gorme, da je mlada ena za-i
boravila odgovor. Ujela se za usnu
Sada je tek shvatila ovog oveka, to
jest, poverovala da ga raizume. Bi*
je umoran, sit tog veitog putovanja
od grada do graida.
Meutim, nije snfieo da ostane. Su^
zan Genan, je bila jedina u gradu-
koja je pouzdano zinaila da nj eri brali'
nije pozvao Doka Holideja u Pueblo.
Covek koga se sve to najvie .ticalor
nije imao pojma. Deriikoa, i krtica'
Don Floving je ak bio spireman dg^.
rtvuje hiljadu dolara da Dok Holi-i
dej nestane sa lica zemlje.
SuEan Genan uini poslednji. pii-
kuaj da ubedi Dordijanca.
Zair ne bi ste meni mogli da
Uinite tu iisl-ugu, Dok govorila
je moleivo. Ja ne, elim da ta
pucnjava traje bez kraja, da se kr\5
i dalje proliva.
'dordijanevo lice je bilo zatvo
reno, gotovo mraino., Obrve su mu
se sastavile iznad oiju. Glais mu ja
zvuao metalno, tvrdo i odbojno:
^ Vaa briga je sauvina, goapoi'^
ce.
To je mlaidu devdjiku rastuilo.
m
Bila je to samo molba nita
vie. Vi najbolje 2m,aite ta inite.
Uputila se'prema vratima. Holidei
3'Oj je oitvoirio:
Zbogom, gospoice Genain.
Joi jednom ga je pogledala, a anida
kirenula niz hodnik.
Nad grad se spuistilo mleano sivilo
predveerja. Pljusak je popastio. -Ki
a je sipila sitnim kapima, gotovo
nalik na vlanu prair.
Kovai Majk Tover zatvori kapiju
svoga dvorita i krete ulicom. Go
tovo je zakraio ptonik sv;J.m krup
nim, $naniim telom. Skinuo je ko
nu kecelju i obuilr^i'^ mlaitneno oidelo
boije pesika. Prolazei pored Flovin-
gove kue, bacio je krartak pogled na
ikitnjastu, prkosnu fasadu.
Iznenada je zaistao kao ukapan na
plAnilku. Za trenutaik je sklopio oi,
a onda pogledao jo jedinom preko.
Grubom akom obrisao je elo kao
da hoe da odagna neko privienje,
pa uriho' i^astavio dalje . . .
U salunu Kona ATp^da, u to vre
me, bilo je samo nekoMIko gostiju.
Z! ank<?m su stajci: erif Braun,
l>il Riipoin i berberin. Neto dalje od
njih, sa strane stajao je Kid Bel, po
tar. Ostavljao je ufeak utuenog
oveka. Pred njim je stajala veliika
aa viskija.
Eid Bel je veoma retflcio naivraao
u salun. Kad bi ipaik doao, proveo
bi celo vee uz malu aicu vilsikija.
Meutim, veeras je ve ispio etiri
velilke ae. Nenavikao na alkohol
bio je potpuno crven u licu, a na sle-
pooonicama su mu iskoile ile de
bele kao konopoi.
Potar je bio neupadljiv ovek
srednjih godina. Imao je bledo,
okruglasto lice) i kovrdavu plavu
'coisu. Ovaj tihi ovek nikri'^a nll.ome
u Pueblu ne bi pao u oi da nije po
vremeno zalazio u kiip i domosio
potanske poilike. Kada bi se to ret
ko dogaalo graani bi zaboravili na
njegovo prisustvo.
On je bio jedini koji je sa svoga
prozora video dolazak Deka Farga.
Bio je obaveL^n da uva tajnu,, da
uti, to ga je pritisikiivalo. Nije smeo
da zucne.
Kada je kova stupio u salun, za
trenutak je podigao pogled, a onda
nastavio da pilji u svoju au.
Majk Tover prie anku, tmo gde
su erif i astali stajali i gnevno uda
ri pesnicom o politirano drvo.
Sta se to deava s tobom?
pitao ga je Kon Alerd. ^Demoliram
e mii ank!
Ukoliko avo nije umeao svoje
prate, pa imam runa privienja, on
da sam malopre video razbojniko
lice Deka Farga u napm gradu.
erif oiloi neispijenu au na
ank.
ta tp ree? Dek Fargo? To
mije mogue! Gde si ga video?
Preko, u Flovingovoj kui. Sta
jao je na prozoru.
Kom Alend zaevidia tiiho kroz zan
be.
Samo nam je jo to nedostaijBilov
Da se ipak niis*! prev.airio?
178
Mo;ra (Ja si se prevario, Majk
umeao se erif Brauin. Fargo se
"ne bi dranuo da se ovde pojavi. U
mojoj kancelariji visi poternica za
njim, veliika gotovo kao vrata.
Ne, ne, sasvim saim siguran
uveraivao je koiva. Prole godine
je kod mene potkivao konja. To lice
nisam njogao zaboraviti.
I ja sam ga video jaivio se s
drugog kraja potar Kid Bel. Izne
nada mu je sinulo da bi to smeo da
uini, da kae da ga je video, a time
ne poivredi slubenu tajnu. Konano
bilo je istina daj je video Deka Far
ga kaiko dolazi sa eljeznike stani
ce.
I to tek sad govori? brec
nu se na njega ariif.
Gde si ga to video?
Stigao je veernjim vozom.
Stajao saim na prozioru kada je pro
lazio.
U sailuinu je nasitao tajac.
Na stepeniicama su se uli koraci.
Bio je to Dordi jamac. Kao svuda i
uvek verovao je da je izsnenada na
stali tajac usloivljen njegovim dola-
sikoim. Na to je uostalom navikao.
Priao jfi! kockarskom stolu poikri
ven om zelenom ojom i seo tako da
moe da motri na ulaz.
Holidej je izvukao pil karata iz
depa, promeao ih i veto slagao
ispred sebe na zeleni sto.
Sasvfim oipuiteno i odsutno igrsio
je sivoj privatnii teko, staru teksaku
sol'o igru kartama, vristu pasijainisa.
Knmar donese flau i au i stavi
iJi pred kodkaira.
Hvala promrsi Holidej,, ne
d'iuoi pogled sa karata.
Alerd zastade za trenutaik kraj ze-^
lenog sitola i ree apatom:
Ako se ne vararaio, Dok, vaaduli
u gradu za vas postao je fiezidrav.
Tako?
Holidej ga poigleida umamo se
osrnehujui.
Jedan revolvera je damats sti-i
gao. Teak tip. Mislim da je njegova
poiseta vama namemjena.
Hoilidej je i dalje mimno slagao
karte. Krmar koiji je i^tajao pored
stola poe da se nervira.
Covee,' zar vam je svejedno,
kad tako neko doe da bi vas iiisitre^
lio?
( Covek iz Dordiiij,e saida malo topi
lice-pogleda okruglo krmarevo llce<
Zar on to hoe?
Da! Proikletistvo, stavilja moju
krmiu na opkladu i spremam sam da
je izgubim, ukoililko Dek Fargo nije
vas radi doao.
Dek Fargo? RaamiiSljao je
kockar. Pa za njim je Raspisana
poternica. To je erif ova ^var, ne
moija.
Spre'tnim, uvebamim pokretima
meao je karte.
erif Brauin se odvoji od anka.
Liice mu je bilo mrano i sivo.
Tano, Holidej, to je moga
stvar. Meutim, da vi niste u gradu
ne bi ni revolvera bio ovde.
Uhapsite ga i isporuite jedno-<
stavno, pa je stvar reena.
Braum je ve bio spremam da nei
to uzvrati, ali se predomislio. Pr<H
mrsio je Ijutito:
Nebesa, otkud jednostavno?
Mite vii preko i izvucite ga.
38
To nije moja stvar, erife, No,
ukoliko ne rnoete u gradu nai o
veka k'oji e da vas prati, onda mi
to bar. recite.
Holidej je iis.p;o aSu brendija na
duaik, a onda pripalio cigaretu.
U saluinu je zavladaila tiina. Holi
dejeva primedba nije ostala bez dej-
stvi. ..
erif se vratio za ainic.
Moram a idem kod njega
rekao je preko volje, uveren da e
mu to biti poslednje to je kao erif
uinio.
Bolje se ostavi toga promrsi
i Majk Tover. Fargo ne daje ni
dva een'ta na tvoju zvezdu.
Braun se sloio.
To znam, ali moram da idem.
U tom pogledu se Don Floving
silno prevario. Stari erif Braun nije
bio kukavica. Ono to je nameravao
da uini bila Je ista ludost, jer Dek
Fargo dobrovoljno nipoto ne bi pri
stao da miU stave lisice na ruke, a
naroito ne da to uini' stari erif
Braun.
Kova ispod oka pogleda Holideja.
' Idem i ja s tobom rekao je
odluno erifu. .
Dil, Ripon, vlasnik'koinjunice se
poea iza uha.
Onda idem i ja.
Krmar Kon Alerd je premetao
ppuafe cigare s kraja na kraj, uisaina.
Nisam toliko lud da dozvolim
da me napune oioyom go,9podo. Pu
stite, Doka Holideja da ide sa- eri-
. fom. On je jedini ovek koji ima
neku ansu protiv Deka Farga.
Kova Tover nije zaboravio Holi-
dejeve rei. Zbog toga je uvreeno
i nerazum.no odbrusio:
Nama stranac ne mora da po^
mae. I bez njega emo izai na kraj.
Kon Alerd prostreli pogledom ko
vaa i prosikta:
- r Razmetljive!
Holidej je mirno sedeo za kockar
skim stolom. Nije ak ni posileao u
pravcu anka. Bilo niu je jasno da
je Floving najmio revolverciSa.
Dordijanac nikad nije sveano
uleteo u dvoboj revo ^ ^ . ' " ' ' . ' R d a
u ivotu nije bez razloga izazvao ne
kog ovtka. Istoriari u kanda za
boravili da to pomehu u svojim si-
sima. Tu tako vanu inienicu, po
kojoj se Holidej bitno i sutinski raz
likovao od divljih strelaca svoga do
ba. Ljudi, koji su pali pogoeni Ho
lidejevim mecima, bili su iskljuivo
ubice, razbojnici ili varalice na' karT
tama. Jedno im je bilo svima zajed
niko: prvi su potezali kolt i svi su
izazvali sukob sa Holidej em.
Ovoga puta je bio spreman da plo
de sa starim erifom, jer je ovaj bio
u pravu. Dek Fargo ne bi doao u
Pueblo da on, Holidej, nije bio u
gradu.
Moda e, ucustaloirn, ovi Ijuda us
peti da uhapse Farga.
Svetloist u sooi oua je prigue'na.
Zeleni tit iznad lampe bacao je
svetlost samo neposredno na okrugli
sto za kojim su sedela dva oveka.
Izmeu njih se nalazila trbusawta fla-'
a viskija i dve ap
pok H olidej .1
81
ilo bi vraki neugodno da te
je nebo video sa proiziora Deik, stra
hovao je Floving. Alko te je taj o
vek pazoao sada pala Puebla zna da
saim te ja pozvao.
Samo mimo, Floving! Sve e
oni to vrlo brzo zaboraviiti, kada Ho
lidej buide leao tri stope ispod zem
lje.
Raneru je u poslednja dvadetset
etiri asa mnogo to ta krenulo na-
dpaikio. VraSkii mnogo za jedan jedini
dan. Nije ni iz daleka vie bio sigu
ran kao nekada. Uostalom, video je
Holideja na dalu i znao kako muinije-
vito rukuje svojim apasniim koitovi-
ma.
Istina, pazjnavao je i Deika Farga,
revolveraia kome do sada riiiko nije
doiskoio.
Flovingu je jedno bilo saisvim ja
sno: ukoliko Fargu ne buide uspelo
da likvidira Holideja, onda je on za
uvek likvidiran u ovoj poterajini. Ni
je vie bio siguran ni u svoje mom
ke. Ono to su kauboji uinili pret-
hoidnog dama, bilo je sasvim dovolj
no da doe do takvog zaklrjuika. U
taku noi siu se mimo njegovog nare
enja vratili na raru.
Ned Grej je pre odllasika feaiiboia
saoipStio kraitkio:
Sve dok god Dok Hol'idej bude
ti gradu, niiko ad nas nee ui u Pu-
ebJIo.
Saoptio je to adlucno i neopozivo.
Jedan jedini dan bio je dovoljan
da mu njegovi momcii oitlkau^poiski-
noist
Dek Fargo je izvulkao koil't iz fut
role, palcem je,povukao okiilda i po
eo da notira dobo. U njemu je bilo
est metaka. Vetim saltom vratio je
oruje u futrolu,
Ako je ve tako apasino, srediu
tog momka rekao je i ustao.
Raner je hitro natoio jo jedan
visiki. Prislonilo je au na uisita i sa
suo sadrinu. Otro pie je uinilo
svoje. Dobio je napad estokog kat-!
lja. Suize su mu navirale na oi. Po
trajalo je viie od jednog miniuita dOk
se maJo priibrao.
Ovaj prokleti otrov ne podno
sim je^kniuo je, a revolvera se
prezrivo nasmej ao.
Vidi se!
Dek Fargo je bio otar, hladno
krvan oovek. Nije podnosio slabie.
itav njegov ivot bio je ispunjen
opasnou. Zakon mu je stalno bio
za petama, bio je gonjen i proganjan
na elom Zapadu. Gde bi se pojavio
izazivao bi strah i uias. Zivotoi put
bio mu je pokriven leevima.
to se ti'e Deika Farga, njije ni za
trenuitaik suimnjaio u iishod predstoje
eg dvoboja.
Iznenada se udo otro kucanje na
uiaizna vraita. Rainier se tre kao bi
em oinuit.
Revolvera je ostao hladan,
Mi, poigiledaj ko je.
Floving je energino odimaihivao
glavom.
Ndisaim poiluideol VSriefli su te
Morae da m^l(glnel knots dvoriSna
vrata-.
Dek Fargo gnevno presee pogle
dom ranera. Oi su miu se pre'tvorille
u dva uziana proseza.
B2
a.voia u to uiiiniti! Deik Far
go ne bei kroz dvoirina vrata.
Einergino kucainje se po.nov)ilo. Sa
ulice je odjeknuo erif ov glas:
Otvoniite, Floving, to sam ja,
Braom!
erif, zar niiisaim rekao? a-
puitao je raner kao da oni napolju
mog'U da ga uju.
ta je postalo od gospodaira ogrotn
niog imanja, bogaitog ranera Dona
FlO'vinga? Jo pre t dana otvorio
bi pcazor i drsko upitao erifa ta
hpe. Sada je sedeo zgren na stolici,
dok SIUmu ruke drhtale* Lice mu je
bilo aveitinjiski bledo.
Konano, posle toliko godina vra
tio se strah.
Ti si vraiiki poipustio, Floving
Opomenu ga revolvera prezrivo.
Ako te vid takvog, ovde si cxdi-
grao svoje.
ilaner je pokuao grevito da se
savlada. Nije mu uspelo da umiri'
ruke.
Ovu buidalatiniu smo sebi mogli
da pniltediimo, da si mugnuo na
sporedna vrata!
Kucainje se ponovilo.
Fargo uidari akom o sto tako da
su ae posk'Ciile.
Otvaraj koinaino ta vrata, inae
idem j a.
Raner je ustao i tihim koracima
pdao prema vratima. No pre nego
to je izaao iz sobe okrenuo se i
Qpreano upitao revolveraia.
Da li bi bar hteo da pree u
drugu sobu?
Izlazi konano!. brecnu se re
volver ai.
Don Floving poikunjeno izae.
Ko bi se pre nekotlfiko dana uiuio
da tako s njim govori? Niko!
Zar mali, mravi covek upaliih
gruidi jo uvek nije uo grmljavinu
u daljini, zar nije video kako se crni
oblaci navlae ha horizont? 2r nije
slutio, da se upravo nalazi na iviici
provalije'!
ak i da je shvatio, bilo je pre
kasno!
Flovirag se uputi prema unaraiim
vratima, dohvaiti veliki klju i otvo
ri.
U meuvremenu se mrak sasvim
s:pu)atio, tako da je raner jedva mo
gao' da r^azre konture trojice ljudi
pred vratima.
Bilo je krajnje vreme, mister
Floving rekao je Ijuitito erif.
Raener je pokuavao da svojim re
ima da nekadanju 'vrsitinu i zaipo-
vedniki ton.
Otvaram svoja vrata kome ho-,
u, zapamtiite to, erife.
Da, to smo ve primetiili. TJosita-
lom,' zaito smo ovde.
0 emu to govorite? Plovin-
gov glas je iziguibio vrstinu.
O Deku Fargiu.
O kome? Trebailo je to toboS
da zvuii iznenMeino.
Opet se javio kovaev bas;
Prestanite s tom komMij'om*
Floving. Video sam Fargovo rafeboj-
niiko lice sa vaeg prozora. Da-
Me.
8a
u tom trenutku na daoi hodiniika
se Jedna vrata naglo otvorie. MrSa-
vai revolveraeva prilika se jasno vi
dela osvetijena veLikom lampom.
Majk Tover nesvesno uvue glavu
u ramena.
Dil Ripo-n se skloni, sa ulaiza i po
vue uz zid kue. Imao je neodoljivu
elju da samog sebe oamari zbog
toga bo je ovamo dolazio;
Saimo je erif stao na uJazu. No
sio je srebrnoi zvezdu. Taj koimad
metala bio mu je tei nego ikada u
ivotu. inilo mu se da ima sto ki
lograma
^ Floving skloni se sa ulaea!
odjeknuo Je revolveraev glas hod
nikom.
Mravi raner nije ekao da mu se
to dva puta ponovi. Odmah je mug-
nuo u udubijerije oblinjih vrata u
, hodniku.
Lagano, zveckajui mamoizama,
Fargo prie ulazu.
Da li je ovde neko rekao raz
bojniko lice ? Nadam se da mi se
to samo uinilo.
Floving je utao. Prebitcivao je sa
mom sebi zato se uop&te uiputao u
sve ovo.
erif Braun sakupi svu svoju od
lunost i ree;
- Moram va uhapsiti, Fargo!
Zloimac prte u usitar, grohotan
smeh.
Ako morate, onda i poteuBajte.
- Ne smete se opiiraiti.
ta kaete na to ako se u'pfkos
svemu budeth opirao?
U tom sluaju moram da upo-
trebim oruje.
Revolvera se jo ee smejaO:.
Goitovo se zagrcnuo.
Odlina ala, erife.
Brausnu je bilo pobpunp jasno da
njegov ivot sada visi" o tankoj niti;
Na tamnom ulazu gotovo da nije
mogao ni da vidi dobro revolveraa
Farga. Prema tome, nije ak znao ni
to da M je ovaj potegao ve oruje
iii nije.
Kao to je poznato, uvar zakona
nije smeo da puca pre nego to ga
napadinu. Caik ni u sluaju kada mil
je .protivnik ubica erifa u drugom
g>radu i "razbojnik za kojim je ra.sni-
rana poternica.
Stairom oveku je teko palo da
ii^ovori sledee rei. Izvukao je kolt
to je bre niogao i najzad prevalio
preko usta:
Dek Fargo, podignite ruke u
vis. Uperio sam revolver na vas.
Ponovo se razlegao smeh.
Nemojte praviti od sebe buda
lu, erife. Pre nego to uspete da o<t-
kooite revolver, biete mrtvi.
Jo uvek u im^ati dovolijno vre
mena da vama zarijem metak meu
rebra, Fargo.
To bi tek pokuaj pokazao, e
rife uzvrati revoilvera. Moc^
ete posluati dobar savet stari o
vee: nemojte ni pofeusavat.
Revolvera je ve drao oruje U
rukama. Otkoio ga je jo pre nego
to je izaao iz sobe.
Stari erif nije imao nikakve an
se protiv ovog zloinca.
Sakupite tu svoju bratijoi i ne-
83
Btandlte to pre naistovio Je Fargo,
Taj savet Je Joi bolji i daleko
zdraviji. Nemam ni najmanju elju
da puicam ni na vas, ni na vae piri-
ij'ateUJe.
DunjOiSt mi je da vas uhapsim.
!Po i sami znate rekao Je Braun
imui^iliim glasom.
Dosta mi Je tog trabunjanja,
enife - prosikta revolvera nestrp-
IJlivo. Alko silom hoete na onaj
Bvet, neka vam bude.
U tom trenutku Dii Ripoaa doap-
Jiiu erifu:
Mo'da je ipak bolje da se iz
gubimo odavde. Ako te bude pogo
dio, svakako ga ne moe uhapsiti.
Riipon je u pravu umea se
fcova apatom. - Ovde smo se po-
stavilli kao mete. Emo mu Dofca Holi
deja, pa neka se s njim nosi,
Najzad postajete raziumni, go
spodo rekao Je podrugljivo revol
vera. Sklonite se sa uilJice i iz sa-
luina.. Obeavam vam da e Dok Ho-
lidaj za najvie etvrt sata biti zaiu-
vek uutkan.
Ovde nemamo nikakvih anisi,
Braun govorio je Tover. Doiista
je bolje da odemo. Moda emo us
peti da ga uhvaffiirao na nekom dru
gom mestu.
Ja ne idem bez njega objai-
ttijavao je erif tvridoglavo. Dok
H'odlidetj me se uopSte ne tie. Ja sa
mo moram da se upravljam prema
zaikoaiu.
E sada je dosta, ovee! ue-
viknu revolvera. - Gubite se odav
de, ili pucam!
To se neete usuditi.
Seirtif nije ni zavrio reenicu, a
metak odjeknu. Svetlucajui prole-
teo je kroz mrak.
Metak je sfciniuo erifu eir sa gla
ve. Zapahnuo ga je oitar barutni
dim, a oi su mu bile zaeiepljene
vatrom iz cevi. Majk Tover je sko
io u stranu a Dil Ripon se bacio na
zemlju. Za' to uopte nije bilo po
trebe, jer ak nije ni bio na nianu.
Prakietsitvo! giovoriio je pri-
lepljen uz zemlju. Trebalo, bi da
se iizgiubimo odavde.
erif nadlainicom obrisa kirv sa e^
la. Metak mu je oStaivio tanak, jedva
,pipimetan krvavi trag u kosii. Uopite
nije oiseao bol. Nije oseao niita
izuzev ogromnog oigoreinja.
Lagano je podigao kp.lt.
Jo uvek nije mogao niiita da vidi^
Pred Oiima su mu poigravali svet-
laci. Lagano Je povukao obara, jed
nom, dva puta, tri puta.
Meci su grmei proiletalli hodnikom
i zarivaili se u vrata sobe.
Onida Je zavladala tiina.
Stari, ogoreni erif zaboravio Je
da se sktoni sa uilaza.
ekao je metak koji e ga dokraj
iti.
Kova ga dokopa za ramena, a on
da -uidarcem pesniice prilepi za zem
lju.
Uinio je to u poiglednjem trenut
ku. Metak prelete iznad njihovih
glava i na siuprptnoj sitrani ulice po
godi stub trema.
Sada Je dosta ale, momci!
odijelkiniuo Je gilas Deka Farga. '
86
Afco sada i'zaem napolje i vidim
?amo potpeticu nakoga od vas, go
tovo je.
Iznenada se sa siuprOitne strane
uHce zaori Alerdov glas. Kada je
puonijava poela, sa jo nekolicinom!
Ijiudi kojd su se tu zatekli, izaao je
pred salun.
^OiStavite ga na miru, Ijiudi! Ne
izazivajite ga, ve emo ga- srediti!
Ispred Koral saluna sitajalo je
nekoliko kauboija, ali to nisu bili
momci sa River rana.
,Dok Holidej je jedini ostao u kr
mi. Sedeo je mirno za sivojim stolom
i igrao tekio.
Napolju su ponovo ulSoom odjek
nuli pucnji. Nekoliko sekundi kasrui-
je otvoriie se pomina vrata i jedan
ovek .ulete u salium. Bio je to Dil
Ripon, vlasnik konjunice.
Neu vie da uestvujem u toj
ludosti! Ako oni ba hioe da budu
ubijeni, neka im bude. Ja imam po-
roidicu.
Lice mu je bilo bleido. Priao je
anku, dokopao flau i naslonio na
uis'ta.
Smem se kladliiti s vama^. Dok,
da e ili sve poiubijaiti. On je avo u
ljudskom obliku.
Kroz no odjeknu pucnjava nailik
ha grmljaivinu. Zidioivi kua vieisitru-
ko su odbijali glats.
Prokletstvo! uzbueno ree
vlasnik konjunice i jo jednom pri
nese flau usnama. Zapravo namera
vao je da to uinji kada se vrata po
novo naglo Citvorie.
Uiaio je krmar. Cigairu koju -je
veito drao u uisinama mora da je
negde izgubio na ulici. Debelo, pod-
bulo lice bilo mu je bledo kao kre.
Desnu ruku je uvio-belom keceljom.
Nebesa, on me je zaikaio!
Holidej je ve bio na nogama.
Pokaiite mi rekao je idui
prema Alerdu.
Nije talko opasno birainio se
krmar.
Sreom i nije bilo naroi<to opas
no. Komadi olova zario se Alerdu
u ruku.
Doktor Don Holidej izvadi mali
riioii iiz depa otvori ga i. poli seivo
viskijem.
Kon Alerd je sve ovo netremice
posmaitrao. Bio je podozriv.
Dordijanac naglo dokopa krma
ra za ruku i stee je. Noi sevnu i
krmar vide kako komadi olova pa
da pored njegove debele ake na
anik. Tek tada je kriknuo od bola.
Sipajte viski na raniu, pa se ni
ta nee dogoditi. Je Mjo ko povre
en? upitao je Holidej.
Ne znam. Dok prom,ri Ri
pon.
Pa ko je onda vikao?
Ja postieno uzvrati Alerd
i naisu nekoliko kapi alkohola na ra
nu. Lice mu se razvuklo, a suze gru-
nule na oi. Ipak, bilo ga je stid da
pusti glas od sebe.
U meuvremenu se na bojinom po
lju dogodilo neto krajnje neoeki
vano. Raner Don Floving se prvi
put u sivom ivotu umeao u biitku i
uesitvovao u, njoj.
To je on ispadio samardou s pro
zora svoje kue. Jedan komadi olo
va doikiitao je do krmara. Oseainje
87
beskrajniog ponosa proimalo je sa
da ovog zloinakog ranera. Sam>m
sebi je izgledao kao vitez. Pucanj iz
zasede uinio ga je velikim u sopis-t-
venim oima. injenica da ga je
trzaj pu'Ske bacio riaza'd na pod nije
mu vtmamcjila radost.
Sada je uao po-gi-bljen iza pro
zora sa koga je pucao.
Napoljiu s(u se ulazna vrata zatvo
rila s treskom, a us&oro je u sobu
tiao revoilvera.
Omi e se u-sikoro' povui a-
putao je Fargo. Onda je buno plju-
nao na poid. Odafele vam iznenada
ta samarica?
Uvek stojli u predsoblju. Meu
tim, ja se ba ne snalazim naroito
dobro sa njom.
Uostalom, nije nam ni potreb
na. Sam u sa m-omcima izai na
kraij.
Fargo napuni magacin koita, a on
da stade kraj otvorena prozora.
Oprezno je niainio ulicu.
- Prokletstvo! Kakva pomroiina!
uizviknuto je gnevno. Ne mogu
nii'ita da razaberem. Zapravo ne vidi
se ni pr.st pred okom.
Zar nikoga jo nisi uspeo da
pogodi?
Ne, namerno nisam. Jedino
znam da sam er-ifu sfeinuo eir sa
glave.
Raner je bio iznenaen samouve-
reno'u i sigurnou revolveraa
Farga. Mora biti da im.rf heshvatljivo
ssiguimu ruku.
Kako e sada da se odvijaju
stvari? -r- raspitivao se Floviing.
To e odmah videti.
Revolvera protori cev kolta kroz
prozor i ispali pet metaka nasumce.
Ni povika, ni krika!
Samo su se uli odjeci koraka. Ne
ko je beao ulicom.
Onda je opet zavladala tiina.
Dek Fargo je ponovo napunio
kolt.
Raner prte u meketav smeh.
Ja mislim da je onima ve do
sta svega.
Moda, ali opreznost je bolja,
nego metak meu oima.
Revolvera se sae i pree na dru
gu stranu prozora. Odatle je bolje
mogao da vidi osvetljeni ulaz Aler-
dovog saluna.
Ispred krme su stajali Majk To
ver i erif. Oni su poslednji ostali na
ulici. Svi ostali su se razbeali kud
koji.
Uinili ste to se, uiniti moglo
tvrdio je kova. Sada smo ne
moni. Sakrili su se iza prozora.
Tamo ih ne moemo pogotditti.
erif klimnu glavom. Mesto gde
ga je metaik okrziniuo uasno ga je
peklo.
Idem do doktora Krofta da me
previje.
U redu, Braun. Cenim da e
ova no biti prilino duga.
Moda i nee uzvrati erif,
pun neke sluMje. Umornim koraci
ma krenuo je niz ulicu i nestao u
mrak.
Majk Tover je bacio jo jedan po
gled na ranerovu kuu, a onda uao
u salun.
8P
Opet su bili u separeu Koral sa-
liina.
Don Floving je preturao po veli
kom gvozdenom ormanu, tragajui
za muinicijom za samaricu.
Fargo je sedeo na ivici stola i u
ruci drao veliku au viskija.
Ako ne nae, ta se moe. Mo-
raemo bez toga! U stvari, bilo bi
sasvim dobro, kada bi mogao da
dri ulaz preko na naiamu.
Znam da je muinicija bila ovde
u ormanu uveravao je raner.
Konano je naao. Bila je to mala^
crvena karto^riiska kutija.
Onda moemo u akoiju pro
mrsi revolvera. Uostalom, kraj
nje je vreme.
A ta emo za konja? Mora
odmah da se izgubi odavde.
Ne lupaj time glavu. Uzeu bi
lo kog od kaubojskih konja ispred
sal'una uzvrati Fargo bezobzirno.
Kraa konja na divljem Zapadu
povlaila je za sobom smrtnu kaz
nu. Meuitim, na to razbojnik nije
obraao panju. Ne treba zaboraviti
da je do sada zasluio bar deset pu
ta konopac. Jedan vie ili manje, do
ista nita nije zinailo.
Pomoviu ti jo jednom ta tre
ba da ini govorio je Fargo.
Kada buidem napustio Alerdov sa
lun, mora mi pokrivati lea. Ne
pretpostavljam da e me' bilo ko pra-
tiiiti, ali sigurno je sigurno.
U tom trenutku raner je mMio
iskljuivo na sebe. Sta e mu se do-
godi'^i kada Dek Fargo bude napu
stio grad? Graama e ga liinwa.ii
ili obesiti o prvo drvo.
Revolvera kao da mu je proiitao
misli.
Posle pukaranja i ti treba da
se izgubi za izvetsno vreme. Najbo
lje e biti da odmah krene sa rraiom
u planine. Tamo emo sakupiti mom
ad za tebe. Kada se sa njima bude
vratio u Pueblo, graanima e is^
pasti oi iz glave. Ja, naime, gore
poznajem dosta momaka koji nema-
j'u ta da izgube, a ele da zarade
mnogo.
Dobro, poi u s tobom! od-
govorip je raner sa olakanjem. Ka-
len mu je pao sa srca.
Dok Holidej je bio jeddina mirna
osoba un elom salunu u kome je
vladalo groaniavo uzbuenje.
Majk Tover, Diil Ripon i Kid Bel
Sitajali su 7.a ankom.
Krmar se naslonio na po-licu sa
flaama. Lice mu je bilo bledo, a
nemirne oi svaki as kfciie prema
vratima.
Ljudi su utali.
Holidej je sedeo a koakarsikim
stolom i ispod sputenih kapaka po
smatrao lilaz. Bilo mu je jasno da 6e
Fargo sVakog trenontka naii.
Isto taKo, bilo mu j^ jasno da re-
89
i i I J i l l
SICE SUPE
volvers nee pucati iz zasede, niiti
bez opomene. Ova vrsta revolveraa
je u ime slave plaala pumu ceinu i
izlagala se opasnosti. Poiznati revol
vera ni'kada ne puca svom protiv
niku u lea. Bio je sigurn u svO'ju
brzu ruiku i oislanijao se na nju.
Kova prie Holidejevom stolu
tekiiim koracima. Cak se svojim te
kim akama podboio na sto.
Zar ne bi bilo bo.lije da nesita-
nete odavde?
Dordijainac podie glavu i os-
mehnu se na kovaa.
Ja bih vama savetovao da se
skloini'te, bar od moga stola. Pasitavili
ste se vrlo nezgodno. Miisilim, ukoliko
u salunu postane vrue.
Majik Tover se nesvesno povue
jedan korak naizad.
Nebesa, vi imaite nerve kao bik
Longhoim rase, doktore. Seli gte
tako da sdui'te kao meta!
Fargo e se tome radovati.
Kova Ijutito odmahnu glavom.
Sakupio je svu svoju Ji'rabroist i re
kao:
Vi site prokleta luda! Samoubi-
ca!
Mislite? u/zvratio mu je koc
kar, gotovo s dosadom.
Da, ba to rnisMim. Ustanite bar
i stainiite negde u zaklon, ako tako
ostanete za stolom, neete protiv
nijega ima'tii nikakve anse.
To i ja miisiliim. Dok umeao
se krmar u razgovor. Moj pri
jatelj kova je u pravu. Fargo je
vrakd brz. Ako u'oipte nameravate
da pucate, morate ga oekivati, ali
ne silaui karte, nego sa koltom it
rukama.
Vlaisnik konjunice Riipon se nije
do tada meao u razgoivor. Lag'iino
je ispijao svoj viisiki i pilpo prad se-s
be. Odjednom se uspravio.
Ja uopite ne znam zato mi ov-
de stojimo. Ne elim da bujdem sve-i
dok bilo kakvog obrauna. Dok ,Ho-<
liidej najzad zna ta mu valjja kiiiti^
to se mene tie, ja adoh kui.
Baaio je novi na ank, nabio e
ir na elo i uputio se prema izlazu,
Izaienada je tu zaistao kao ukopan.
Zabacio je glavu u stranu i napreg
nuto oslulkiivao, a onda je uzvaknuo:
On dolaai!
Napolju je odjekivao bat neijiiH
odlunih koraka. Taj bat je. delovao
zloslutno i pretei. Tako hodaijiu ljudi
koii neto ravo smeraju.
U salunun je nastalo komeanije.
Dil Ripon je dotrao nazad doi
anka i postavio se tako da u slua
ju nevolje moe da mugne iza nje-i
ga.
Kid Bel, potar, zavukao se iza
stepenica. Lice mu se belaisalo.
Kova je ostao za anfcom. Izvaidio
je kolt i spustio ga pored sebe. I
krmar je otikoio svoju dvocevku,
koja se uvek nalazila ispod anka,,
na dohvat ruike.
Samo je Dok Holidej sedeo kao i
do tada. Niije potezao oruje i na-i
stavio je da mea karte. Bio je toi
iiaan prizor, gotovo fatalan. Ljude*
koji su ga tako viideli, poidtilila je
jeza.
91
Bat koraka umukao je ispred sa
mih pominih vrata.
U salunu je zavladala grobna ti
ina.
Jedno kriio se lagano otvoriJo.
Sarke su jedva ujno zakripale. Tu
kripu do tada niko nije ni primei-
vao, a sada su se svi od nje stresali.
Pogledi goistiju u salunu bili su
prikovana za visoku mravu revol-
veraevu priliku.
Dek Fargo je stajao -askoraen
na pragu. Kratko je odmerio dvoji
cu ljudi za ankom, a onda mu je
pogled neprijatnih, sivih oiju o^dlu-
tao do Do>ka Holideja.
Po izrazu revolveraevog lica mo
glo se zakljuiti da je bezgranino
i-znenaen.
Ov uveni Dok Holidej? Pa to
nije mogue! U najboljem sluaju,
ovaj ovek u elegantnotm ornom ode
lu moe biti odlian poikera, ali
strelac niikada. Ne, pravi strelac!
Ha, ha, ha, dentlmen, strelac
Dok Holidej! Prsnuo je u smeh.
Ja- sam Dek Fargo. Ustaj, mom
e, obaviemo to po kratikorri postup
ku;
Holidej pogleda razbojnika leti
mino, pa ree gotovo ljubazno;
Dobro vee. mister Fargo.
Te rei izgovorio je tako hladno,
a karte meao tako nemarno i mirno,
da je Dek Fargo za trenutak zane-
meo.
Brzo se pribrao i odbrusio:
Nisam doao da sa vama iz<me-
njujem ljubazne pozdrave. Imam . . .
. . . nameru da pucam dopur^i
ga Holidej.
Tano to. Nemam rrmogo vre-
piena.
Kocka.r prsnu u smeh koja je ret
ko ko mogao da uje.
Popijte jedan viskii na mo-j ra
un,^ mister Fargo. Moda ete kas
nije imati tekoe sa gutanjem.
Oi zloinca gnevno su zasijale.
Niko se do sada nije drznuo da mu
tako neto kae.
Potei, Holidej! odjeknuo je
njegov izazov. U isto.m treqiubku kolt
mu je ve bio u ruci.
Dva puonj a odj ek nuS e s alu nom.
Odmah zatim zagluujiui krik.
Holidej je leao na zemlji, ali je
leao tu, pre nego to ga je revolve
raev metak mogao da pogodi. Pucao
je u padu.
Dordijanev metak smrskao je
je DekU Fargu desni lakat.
Revo-lvera je, meutim, bio ilav,
neshvatljivo ilav. Nije vie mogao
da dokopa kolt, oruje rrvu je ode
telo suvie daleko. Panterskim sko
kom preskoio je ank.
Dogodilo se neto uasmo. Fargo
je povreenom ruko-m zakaio veli
ku lampu s^anka. Veliki rezervoar
petroleja se razbio u stotine komada.
Lortiljava stakla zyucala je na asak.
kao krik.
Tiima.
Iza, anka je poeo da lie plamen.
Zaorili su se povici.
Gori! vikao je Alera.
Izlazi odatle!. opkomenu ga
kova uzbueno.
Krmar nije iao sam. Za njim je
hodao ogroiman plamen iz koga su
izbijali krici. Dek Fargo se pretvo
rio u buktinju.
Dordijanac je dejistvovao munje
vito. Bacio se na ,pK>kretnu buktlinju,
sruio se na pod i kotrljao tamo
amo. Meutim, natopje'no odelo bilo
je teko ugasiti.
Protekao je dug, beskrajni minut
92
pre nego to se i poslednji plamiak
ttgasio.
Revolvera je bio bez svesti. Na
usta- mu je izbila pena. Izgledao je
uasno.
Dovedite doktora Krofta! do-
viknu Holidej kovau, a onda pogle
dom potrai krmara.
Kon Alerd se sreno izvukao. Za
palile su mu se samo nogavice i brzo
ugasile. Imao je samo male opeko
tine.
Kid Bel i vlasnik konjunice su
svesrdno gasili vatru iza anika.
Majk Tover je stigao do izlaza i
gurnuo pomina. vrata, ali je u istom
trenutku naglo skoio unazad.
Sa ulice se ula grmljaviina. sama
rice.
Don Floving je. pucao. Odmah je
poznao da salun namerava da na
pusti neko drugi, a ne Fargo. Sre
om, slaba-ni raner nije imao do-
vpljno snage da vrsto dri puku u
rukama. Cev je skrenula na gre,
a 'olovo zasulo fasadu krme iznad
ulaza.
Zahvaljujui tome Tover se izvu
kao neozleen.
-Dok Holidej se u jednom skoku
naao na vratima. Gurnuo je kova
a u stranu i beumno mugntio na
trem. Povijen neujno se uinjao pre-
|co ulice. Na drugoj strani je zastao
i osluOcivao.
Nepunih pet jardi od njega disao
je ovek. Bilo je to isprekidano, uz
bueno disanje. Dordijanac je sa
da bio samo tri koraka iza Dona
Flovinga.
J svom uzbuenju i sitrahu raner
uopte nije primetio da mu se pro-
-tivnik - pribliava. Kada . je osetio
hladnii cev kolta na potiljku, znao
j e ;da. je . igra izgubij:ena.
Bez ikakvog otpora dppusitio je da
ga Holidej vcdi do erifske kance
larije. Na bekstvo niije ni pom^Mjao.
Stari uvar zakona podie pogled
kada su dvojica ljudi stupila u nje
govu kancelariju. Bez rei je ustao,
uzeo, klju sa stola i otvc^rio ^eliju.
Kada su se vrata sa reetkama zat
vorila za ranerom, upitao je-Dor
dijanca:
Deku Fargu, verovatno. su-
dija nije ni potreban?
Umesto odgovora Holidej slee ra->
menima i napusti kancelariju.
Zloinac Dek Fargo, za kojim- je
raspisivano bezbroj poternica sme-
tert je-, u zatvorsku bolnicu- u Kolo,-
rado. Springsu. Poiveo je jo dKa
meseca u' najteim mukama, a onda
podlegao ozledama.
Razbojnik, raner Don Floving
osuen je na dvadeset godina pri
nudnog rada u ozloglaenom( kame
nolomu Seskateva. Nije bilo dokaza
da je poinio ubistvo. Meutim, j'P
na samom suenju pokuao je da
uini poslednje podlatvo.
Sudija Donsoin ga je osuivao da
je nahukao i potkupio ' pomonika
erifa Dona Milera da poini ubi
stvo.
Floving se branio i lagao. Tvrdio
je da je njegov crni sluga Sem, bez
njegovog znanja, ubio mladog Ge
nana.
Niko mu nije poverovao.
Meutim,-stari. Crnac je neoeki
vano griznao ovaj zloin. Smatrao
je da time mioe da pomogne svom
gospodaru.
93
Tako je sudija Donson morao da
osudi i Crnca. Uinio je to na svoj
nain. Sem je zbog neuraunljivosti
smeiSten u duevnu bolnicu.
Na etiri nedelje!
Graani Puebla su odahnuli sa
olakanjem. Dok Holidej je bio he
roj, svi su mu uz duboki poklon ski
dali eir kada bi naiao.
Tako je potrajalo puna tri dana.
Onda 5Use svi setili da je to kockar
i revolvera . . .
Dordijanac se ve nadao da e
moi da ostane u malom gradu u
podnoju Ro'ki planina. Doista je ve
rovao jo jednom da e ovde moi
da stvori mir, egzistenciju, novi i
vot. No, ubrzo je morao, da shvati
da se uasno prevario.
Lj'Udi, koji su jo jue tek odah
nuli sa olakanjem jer j e on sa svo
jim brzim revolverima stao ispred
njih i spasao ih more kakva je bio
Dion Floving, danas su ga ve izbe
gavali. SKlanjali su se od njega kao
od opasne zveri.
Bilo je onako kao to je i ranije
b-ivalo u drugim gradovima. Ostao
je odbaen, tuinac . . .
Bilo je sunano jutro kada je o
vek iz Dordije izjahao iz grada.
Nipoito dan kada je trebalo odlaziti.
Izlazee sunce bacalo je svoje crve
ne zlatne zrake na glavnu ulicu i
davalo posivelim tremovima> krovo
vima i drvenim fasadama pa ak i
pranjavim ulicama prijatan izgled.
Jaha zaustavi konja na zapad
nom kraju grada i jo jednom se
osvrte.
Izgledalo mu je, sada kada je mo
rao da ode, da je Pueblo postao izu
zetno lep grad. Zaboravio je nepri
jateljsko dranje stanovnika, sve je
zaboiravio. Oslobodio ih je jednog ti
ranina i horde bezobzirnih ubica iz
zasede. Umesto zahvalnosti, izbega
vali su ga i odbacili: lepi Pueblo,
sa svojim vrlim graanima. Bilo je
to njihovo pravo, pravo domorodaca
prema strancu, bez obzira kakav on
bio. Tamo preko, obasjana zlatnim
zracima sunca, leala je fasada ho
tela,, njegova soba u kojoj je pre ne
koliko veeri stajala rhlada ena.
Suzan Gen?in!
Dola je k njemu da mu zahvali
i da ga upozori na opasnost.
Prole noi je mlada vlasnica ran
a jo jednom dola kod njega. Bilo
je pola deset, pa tako njen dolazak
niko nije ni primetio. Otvorio j
vrata i utke, zadivljeno posmatrao
mladu enu. Nosila je svetio plavu
haljinu do lanaka, to je njen stas
inilo jo lepim i vitkijim. Tamne,
krupne oi poivale su na njegovom
licu.
Dola je da ga zamoli da ostane
ovde. Uzbuenim, isprekidanim gla
som ispriala mu je ono to je ima
la da mu kae: naime, da sada
ostaje potpuno sama na velikom
ranu i da je sudija dobar deo nov
ca koji je oduzeo Flovingu, a bio je
otet od njene porodice, vratio. Flo
ving je bio optujen za nesreu po
rodice Genan i morao je da plati
odtetu od trideset hiljada dolara.
To je bilo isplaeno Suzan Genan.
Ja sama ne mogu d vodim
94
ran, Dok rekla je devojka hrab
ro i pogledala ga pravo u oi. -
Zar ne biste doli na moje imanje?
Potreban mi je upravnik, oovek koji
je u stanju da dri konce u rukama
i . . . Prekinula je u pola reenice
i oborila glavu a onda nastavila
zbunjeno: Moda biste mogli jed
nog dana . . . mislim . . . Zato da
vam uostalom to i ne kaem, iako je
to devojoi u naem svetu veoma te
ko. Vi mi se dopadate. Moda me
sada ne marite, al i . . .
Svaka re ove lepe, ponosite de
vo jke bila je pravo muenje za Ho
lideja.
Da ne mari nju!? Ovu milu, lepu
Suzan Genan, s krupnim tamnim
oima i lepom bujnom kosom. Vlas
nicu ogromnog rana, veoma bogatu
enu, pravu malu kraljicu u ovom
kraju? No, sme li da prihvati ovu
ponudu? Zar to opet nije ono isto?
Zar nije isto tako, u Valdaremu le
pu i bogatu vlasnicu saluna Doanu
irer morao- da odbije iz istog raz
loga. Isto mu se dogodilo i sa pla-
vookoim erkom bogatog ranera
Fergusona u Natairiju, a i sa ponosi
tom Lolom Martinez iz Virdinija
Sitija. . .
Da li je to* mogao da uini eni
ovek osuen na smrt? Covek koji
svakoga dana mora da rauna s tim
da e podlei bolesti?
Ne!
Uvek isti odgovor.
Meutim, nijednoj od privlanih
ena koje je u svom ivotu sreo, ni
je rekao istinu. Pred svakom se pred
stavljao kao nemiran ovek koji ne
moe da se skrasi na jednom mestu,
iako je svim svojim biem eznuo
ba za tim da se negde za uvek
skrasi.
Napustila ga je potitsena i alo-i
sna. Poto mu, je spustila poljubac
na obraz, na vratima je dodala:
Bez obzira na sve, ja vas neu
zaboraviti, doktor Holidej. Ma gde
vi bi l i . . .
Naglo je okrenuo konja i pogle
dao napred u pravcu planina iji su
se okomiti vrhovi plavili u daljinL
K R A J
9$
OEKUJ U NAGRADE.
i vas oekuje^
runi
DAFVIL