KAKO NAPISATI SEMINARSKI RAD

Seminarski rad predstavlja nivo samostalnog nauno-istraivakog rada studenata na zadatu temu.
U njemu student obrauje neku pojavu ili proces posmatrajui problem sa razliitih aspekata i koristei
nauni stil (koncizno i jasno izraavanje uz upotrebu naune terminologije). Seminarski rad pokazuje
koliko je student ovladao ne samo datom materijom ve i! ve"tinom pismenog izraavanja znanjem
da prepozna zakonitosti koje postoje izmeu razliitih sistema metodologijom analitikih i sintetikih
naunih metoda. #ad treba da bude originalno delo autora "to podrazumeva kori"enja literature uz
njeno pravilno navoenje ali i dozu samostalnog komentara datog procesa$pojave. Svako kori"enje
tekstova ili delova tekstova podataka i injenica koje nisu proizvod sopstvenog istraivanja a koji nisu
adekvatno citirani ine dati red plagijatom%
Kako odabrati temu za seminarski rad?
&edna od prvih dilema koja se pred studentom ukazuje jeste pitanje odabira teme na koju e student
pisati seminarski rad. Uobiajeno je da nastavnik studentima da odreen spisak tema od kojih studenti
mogu odabrati onu za koju smatraju da je mogu najbolje obraditi. 'ostoji uvek mogunost da pored
navedenih tema student sam predloi nastavniku odreenu temu$problem za ije je izuavanje
posebno zainteresovan a da potom uz nastavnikovu pomo precizno de(ini"e sam naslov svog
seminarskog rada.
'rilikom odabira teme za seminarski rad studenti treba da se rukovode prvenstveno time koliko data
tema zadovoljava ono "to je nastavnim planom predmeta oblast rada ali i njihovu
potrebu$zainteresovanost kao istraivaa. )straivaki rad koji studenti preduzimaju prilikom pisanja
seminarskog rada ini da oni datu temu izue znatno dublje i podrobnije nego "to je ona obraena u
preporuenoj udbenikoj literaturi. *sim toga studenti treba da vode rauna o obimu istraivanja kao
i o mogunosti dolaenja do podataka za dato istraivanje. +ekada su odreene teme veoma atraktivne
ali je njihovo istraivanje u na"im uslovima veoma te"ko (ogranien pristup podacima nedostatak
podataka i sl). ,bog toga se studentima preporuuje da pre nego izaberu temu svog seminarskog rada
naprave za sebe jedan kratak pregled dostupnosti istraivakog materijala za datu oblast.
Faze u izradi seminarskog rada
+akon odabira teme (prijave kod nastavnika) kandidat (student) treba da pristupi istraivanu
literature za oblast kojom se data tema bavi. -a bi se dobili verodostojni rezultati u istraivanju i
izveli kvalitetni zakljuci neophodno je do!ro u"o#nati "ret$odna istraivana na #adatu temu
(prikupljanje i prouavanje literature o datoj temi). 'rikupljena literatura je osnova za pisanje
kvalitetnog seminarskog rada. .ek nakon ove (aze kandidat je spreman da se okrene sledeoj a to je
konsultacija sa nastavnikom oko strukture rada.
+astavnik kandidatu prua pomo ne samo u odabiru teme rada ve i u vezi kon%e"ta samog
rada&istraivana. +akon "to se upoznao sa literaturom koja se odnosi na datu problematiku kandidat
treba sam da kreira predlog koncepta svog istraivanja$rada i da sa tim doe kod nastavnika.
,ahvaljujui upoznavanju sa prethodnim istraivanjima kandidat je u prilici da sa nastavnikom
ravnopravno uestvuje u diskusiji oko odreivanja osnovnih pravaca istraivanja i koncipiranju glavnih
poglavlja budueg seminarskog rada.
'otom kandidat "ristu"a istraivanu samog "redmeta "rouavana. U tome se oslanja na
prikupljenu literaturu ali i na podatke koje moe prikupiti iz primarnih i sekundarnih izvora. *brada
statistike grae moe se izvr"iti u nekom od statistikih programa ili u /0cel1u. 'oeljno je da
kandidat rezultate statistike obrade prikae kroz gra(ike priloge (mape gra(ike gra(ikone pa i
tabele) dok odreene (orme moe ostaviti u izvornom obliku u Prilozima koji se nalaze na kraju rada.
#ezultati do kojih kandidat doe zajedno sa steenim saznanjima iz prethodnih istraivanja omogui
e kandidatu da potvrdi ili opovrgne prethodno postavljene hipoteze u istraivanju odnosno omoguie
mu da jasno de(ini"e zakljuke svog istraivanja.
.ek nakon zavr"enog istraivakog postupka i sagledavanja rezultata kandidat pristupa "isanu
'akluka( odnosno )voda svog seminarskog rada. U toku procesa prikupljanja grae kandidat treba
da popi"e celokupnu literaturu i izvore koje je koristio i da ih navede na odreeni nain u literaturi na
kraju rada.
ta to svaki seminarski rad treba da ima?
Naslovna strana rada treba da bude u odreenoj standardnoj (ormi. *sim standardnih in(ormacija ona
ne treba da sadri bilo kakve druge in(ormacije ili gra(ike elemente. +aslov rada se pi"e velikim
slovima (23'S 4*25) bold dok je naziv vrste naunog rad uvek napisan malim slovima i stoji ispod
ili iznad samog naslova ((ont 67pt ne1bold). +a vrhu strane treba da stoji institucija u kojoj se rad brani
(naziv (akulteta i univerziteta) dok su imena mentora i kandidata sme"tena u donji deo! levo ime
mentora a desno ime kandidata uz ije ime treba da stoji i broj indeksa. +a kraju stranice stoji 8eograd
i period u kome je rad predat (mesec i godina).
Sadra je obavezni element rada. *n obuhvata nazive poglavlja potpoglavlja i njihovih celina (ako
postoje) numerisane i sa obeleenim brojem strane na kome dato poglavlje zapoinje. *vde je vano
naglasiti da se u sadrau "i*u na#ivi na isti nain na koi su na"isani i u kro# tekst (veliina tip i
/5*+*9S5) :35U4./.
U+);/#,)./.3 U 8/*<#3-U
EKONOMSKO-+EO+RA,SKI ASPEKTI
SPO-.NE TR+O/INE MA0ARSKE
Seminarski rad
9entor! 5andidat!
.............. 111111111111

8eograd maj 7=66
karakter (onta). .ako na primer ako je poglavlje pisano (ontom 6>pt bold onda tako treba da stoji i u
sadraju i sl.
)vod podrazumeva krai uvodni tekst kao svojevrstan osvrt na predmet istraivanja. 5andidat ovde
treba da kroz prikaz geogra(skog prostora koji je predmet istraivanja itaoca ?uvede@ u problematiku
kojom e se baviti u radu. U uvodu se moe dati osvrt i na metodologiju istraivanja (kod diplomskog
rada e"e) odnosno nain na koji je koncipiran sam rad. 'reporuka je da se Uvod pi"e nakon "to se
obavi samo istraivanje i sagledaju dobijeni rezultati (nakon "to se napi"e glavni deo rada) jer e
kandidatu na taj nain biti olak"ano da sagleda celinu i koncizno napi"e uvodni deo u dato istraivanje.
+lavni deo je najznaajniji i najvei deo rada. *n sadri celine (poglavlja) koje kandidat koncipirao uz
pomo nastavnika i koje treba da su u vezi (direktnoj ili indirektnoj) sa naslovom rada. Uobiajeno je
da prva poglavlja budu teorijska u kome se kandidat osvre na teorijsko1metodolo"ki okvir istraivanja
(prethodna istraivanja metodologija njegovog istraivanja prostorni okvir istraivanja A sve ovo je u
veem obimu zastupljeno kod diplomskog rada) a da se u narednim poglavljima bavi konkretnim
istraivanjem primenjujui razliite metode i da na osnovu dobijenih rezultata sublimira zakljuke
(doprinos kandidata). Svako poglavlje moe se podeliti na manje celini. Stil pisanja je veoma vaan
element i treba da je nauni ali se sugeri"e kandidatima da u svoj renik unose minimalan broj stranih
rei i izraza (samo tamo gde je to neophodno). .akoe potrebno je stil prilagoditi itaocu tako da ono
"to je napisano ipak bude i razumljivo.
'akluak se pi"e na kraju i ima (ormu sinteznog teksta. *vde kandidat treba da obuhvati ono do ega
su prethodna istraivanja do"la kao svoju polaznu taku pa da potom rezultate prikae imajui na umu
osnovni cilj istraivanja. 9etodolo"ki posmatrano svaki zakljuak ima neke tri osnovne celine! prvi deo
koji se odnosi na kratak rezime onoga "to je napred u tekstu reeno drugi deo koji se bavi rezultatima
istraivanja i buduim tendencijama u razvoju datog procesa$pojaveB trei deo kao lini osvrt samog
istraivaa (sopstveni stav o odreenim pitanjima "to je naje"i deo diplomskog rada).
-iteratura podrazumeva spisak kori"enje literature i izvoda. 'osebno bi trebalo naglasiti da je veoma
est sluaj da studenti svode pisanje seminarskog rada na pregled i kopiranje tekstova sa nekoliko
sajtova sa interenta. .o je potpuno pogre"an pristup u pisanju seminarskog rada jer je ovde re o
samostalnom nauno1istraivankom radu studenata. .o upuuje na potrebu da se student upozna i sa
prethodnim istraivanjima iz date oblasti (kada nije bilo elektronskih publikacija) ali i sa onim
savremenim sadrajima koji se ne mogu nai na interentu (knjige i asopisi koji se ne objavljuju u
elektronskom vidu). -akle potrebno je prouiti odreenu literaturu koja je svakako mnogo "ira od C1>
internet sajta. ) jo" jedna napomena! primetno je veoma esto kori"enje sajta otvorene enciklopedije
?;ikipedija@. *vim putem jo" jednom skreemo studentima panju da je re o (ormi u kojoj je otvoren
pristup za postavljanje tekstova eto bez strunih recenzija zbog ega se moe dogoditi da se tu nau
tekstovi koji su netani ili nedovoljno kvalitetni.
'o"to se u pisanju rada koriste razliiti i#vori i literatura( literatura treba da bude sre1ena "o
odre1enim "rin%i"ima2
Uobiajeno da se literatura slae "o a#!unom ili a!e%ednom redu a da se i#vori sa interenta
navode na krau spisak literature2 3ko postoji vi"e navoda od istog autora onda se oni hronolo"ki
slau prema godinama izdanja. 4iteratura se pi"e u originalu bez skraenica a ako je dati navod pisan
na stranom jeziku (nekom od nestandardnih jezika) onda treba ili da se napi"e i u originalu i u prevodu
ili samo u prevodu. 'osebno je vano da se navodi koi se %itirau u tekstu na1u u s"isku literature
i o!ratno( da oni koji se nalaze u spisku literature budu citirani u tekstu.
'isanje literature je jedna od oblasti u kojoj postoji najvee ?"arenilo@. +a prvi pogled studentima
izgleda kao da tu nema nikakvog pravila i da svako moe da napi"e izvor kakao on misli da treba.
9eutim to nije tano. 'ravila postoje i ona su opredelila nekoliko naina pisanja spiska literature. .i
naini su ravnopravni ali se meusobno ne smeju me"ati. +ave"emo jedan od njih!
5ada navodimo knjigu!
'rezime i poetno slovo imena autora (u zagradi godina izdanja). Naslov dela. Naziv izdavaa 9esto
izdanja.
2viji &. (6DEE)! 3alkansko "oluostrvo. ?Zavod za udbenike i nastavna sredstava Beograd@
8eograd
5ada navodimo lanak iz asopisa!
'rezime i poetno slovo imena autora (u zagradi godina izdanja). Naslov lanka. ?+aziv asopisa@
volumen broj Naziv izdavaa 9esto izdanja broj strane lanka u asopisu.
2viji &. (6D67)! O dana*nem stanu na*e nauke2 ?<lasnik S<-@, br. 6 ?Srpsko geografsko
drutvo@ 8eograd str. 617>.
5ada navodimo lanke iz zbornika radova ili monogra(ija!
'rezime i poetno slovo imena autora (u zagradi godina izdanja). Naslov lanka&rada. U ?+aziv
zornika$monogra(ije@ (urednici tako "to se pi"e samo ur! ...) Naziv izdavaa 9esto izdanja broj
strane lanka$rada u knjizi.
Stojanovi F. 9ani /. (7==G). Odrivost i diver#i4ika%ia ruralne ekonomie 5 anali#a
mogu6nosti ra#voa ekoturi#ma2 U ?9ulti(unkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj ())) A ouvanje
ruralnih vrednosti@ prva knjiga (ur! 2vijanovi -. Hamovi ;. Subi &.) Institut za ekonomiku
poljoprivrede Beograd Srbija, !P" +ovi sad A 8eograd str. CCC1C>6.
5ada se navode zakoni statistika graa kolektivna izdanja!
Na#iv dela. (ako postoji neki broj i sl) Izdava, 9esto izdanja godina izdanja.
Strategia i "olitika trgovine Re"u!like Sr!ie. NI#$% $konomski fakultet u Beogradu 8eograd
7==I.
'akon o i#gradni i "rostornom "laniranu. ?Slubeni glasnik !S@ JE$=D 8eograd.
5ad navodimo interenet sajtove!
)nternet!
Sajt 9inistarstva za nauku i tehnolo"ki razvoj #epublike Srbije KKK.mntr.gov.rs pregledan
dana ....
Sajt ...
+apomena! 5ada sa interneta preuzmemo odreene dokumente knjige delove knjiga lanke iz
asopisa autorske tekstove objavljene u nekim publikacijama i sl onda su nam te publikacije izvori a
ne sajt na kome se oni nalaze.
Prilog se stavlja nakon spiska literature a predstavlja tabelarne gra(ike kartogra(ske ili neke druge
materijale koji su kori"eni u pisanju rada. ali su bili preobimni da se stave unutar samog teksta rada.
3ko postoji vi"e materijala u prilogu onda se oni prvo sloe sadrinski tako da se moe organizovati
vi"e priloga a svaki mora biti numerisan i imati svoj naslov. #edosled priloga treba da prati redosled
strukturnih celina na koje se odnosi. 'rilozi su vi"e karakteristini za pisanje diplomskog rada.
7itirane i#vora u tekstu je posebno vano metodolo*ko "itane. Seminarski rad je nauni rad i kao
takav podrazumeva oslanjanje na naunu literaturu. Svakako da se oekuje doprinos studenta u
segmentu izvoenja rezultata i njihove sinteze ali kod kori"enja literature treba naroito biti oprezan.
+episano je pravilo da do maksimalno 89: svakog naunog rada moe biti preuzeto od strane
razliitih izvora dok preostalih J=L treba da bude doprinos samog autora. U sluaju seminarskog rada
na"ih studenata taj procenat nije tako kruto postavljen ali ono "to se ne sme prekr"iti jeste citiranje1
navoenje izvora u tekstu (odakle je kandidat preuzimao odreene podatke injenice tvrdnje
materijale i slino). .o zovemo citiranjem literature. 9eutim esto studenti gre"e mislei da je
citiranje samo ono "to stavljamo pod navodnike. .o jeste citiranje i primenjujemo ga u sluaju da od
rei do rei prepisujemo neki tekst. .ada je neophodno da osim standardnog naina citiranja literature
obavezno navedemo broj strane knjige$asopisa ili datum kada smo ne"to preuzeli sa interneta. 3li ako
ne"to prepriavamo onda to ne stavljamo pod navodnike ali se na kraju pozivamo na izvor odakle je to
preuzeto. .o pozivanje na izvore moe biti izraeno na dva naina!
'isanjem (usnote A kada se izvor odakle smo ne"to preuzeli$prepriali navodi na isti nain kako
se to navodi na kraju u spisku literatureB
'isanjem izvora u samom tekstu u okviru zagrade kada se navode ime autora$a godina
izdanja. )zvor se stavlja na kraju datog teksta i to u zagradi. U ovom sluaju ima nekoliko
dopunskih pravila!
3ko izvor ima dva koautora (2viji &. i /rdeljanovi 9. 6DD=) ako ih ima vi"e (2viji
&. i dr. 6DD6). 3ko se navode dva ili vi"e radova istog autora koji su objavljeni iste
godine onda iza godine izdanja u zagradi treba da stoji abecedni red (2viji &. 6DD=1aB
2viji &. 6DD=1b) i obavezno se u spisku literature dodaju i ova slova kod godine
izdanjaB
Statistiko izdanje kolektivni rad knjiga ili monogra(ija pod jednom zajednikom
redakcijom kao i neki dokumenti navode se u zagradi tako "to se ispisuje samo poetak
1 (Morld /nergN... 7==D) (-emographic Oearbook 7==I) (Strategija... 7==J)
(Statistiki godi"njak #,S 7==G) i slinoB
'eriodina izdanja u kojima se ne navode autori konkretne publikacije navode se u
zagradi tako "to se navedu naziv datum i broj izdanja i stranica u publikaciji (Politika
6C. 6=. 7==D s. G) ($konomist 6D. 6=. 7==I s. J) (Bilten > 7==I)B
)zvori sa )nterneta se navode u zagradama tako "to se navede elektronska adresa
internet stranice zajedno sa ekstenzijama za kori"enje (http!$$KKK. maps1o(1
germanN.co.uk$167.67.7==G g.)B
)n(ormacija iz nepublikovanih beleaka #.; emisija i slino navode se u zagradi tako
"to se navede predava ili govornik datum i godina. Slino se citiraju lekcije pro(esora
('etrovi predavanja 7==I).
Tehniki elementi seminarskog rada
O!im rada je jedno od prvih pitanja koje studenti postave prilikom preuzimanja teme seminarskog
rada. Standardno je da seminarski rad ima oko ednog autorskog ta!aka (6E strana osnovnog teksta)
ne raunajui gra(ike kartogra(ske i tabelarne priloge. &edna standardna stranica kompjuterizovanog
teksta (ormata 3> ima oko 6I==17=== znakova (slova simbola znakova interpunkcije i intervala).
'reporueni tehniki parametri su!
:ormat! 3>
:ont! .imes +eK #oman
;eliina osnovnog teksta! 67 pt
;eliina naslova poglavlja! 6>pt velika slova bold
;eliina potpoglavlja! 67pt mala slova bold
'rored! Single
Stil! +ormal poravnjanje (justi(ied)
9arigine! 7 cm
+eophodno je (ormirati $ierar$iu naslova "oglavla( "ot"oglavla i mani$ %elina pri emu se
svaki numeri"e na dogovarajui nain. Svaka celina se numeri"e obeleavanjem arapskim brojevima i
takama posle svakog broja.
;2 )/OD
<2 PROSTORNI OK/IR 222
<2;2 Anali#a 2222
Svi gra4iki "rilo#i (karte gra(ici gra(ikoni tabele...) se moraju adekvatno obeleavati. 3ko se
gra(iki materijali uklapaju u tekst onda je najbolje tako ih i ostaviti ali ako su po obimu ili veliini
preveliki onda je najbolje staviti ih u 'riloge.
5ada stoje u tekstu svi gra(iki materijali se numeri"u tako da iznad svake karte tabele gra(ika ili
gra(ikona obavezno stoji broj i naziv. )spod se obavezno mora napisati izvor odakle potie dati
materijal ili ako je re o sopstvenoj obradi treba da stoji! Sopstvena obrada (veliina (onta je 6=pt).
<ra(iki materijali ne slue za ukras u radu ve imaju svoj u (unkciji zbog ega se moraju koristiti oni
koji su dovoljno kvalitetni jasno itljivi (ako ih kandidat preuzima iz nekog izvora) i koje e kandidat
uklopiti u tekst koji prati sadraj priloga.
Karta ;= &eografski poloaj Srbije
)zvor! Sajt /U#*S.3.1a KKK.eurostat.com pregledano dana ....
PPPPPPPPPP
Ta!ela 8= Starosne kategorije stanovnitva indije, '(()
)zvor! ,vanini sajt ;lade #epublike )ndije KKK.indiagov.com pregledano dana....
3ko se dati gra(iki materijali odnose na podatke koji imaju svoju vremensku odrednicu to se
obavezno pi"e u naslovu tako "to se nakon samog naziva tabele$karte$gra(ikona napi"e godina ili
period na koji se podaci odnose. 3ko je gra(iki materijal napravljen od strane studenta onda se kod
izvora pi"e odakle podaci potiu a ispod se obavezno pi"e ?Sopstvena obrada@. 3ko se preuzima
gotova tabela$gra(ikon$karta onda nema sopstvene obrade ve se samo navodi izvor sa koga je dati
materijal preuzet. *vde voditi rauna da se preuzimaju kvalitetni materijali koji su itljivi. 3ko je re o
tabelama koje su date na stranom jeziku one se moraju prevesti (kod seminarskog rada mogue je
ostaviti integralni tekst). .o isto vai i za legende kada su u pitanju gra(ikoni i karte. .oponimi na
kartama se ne moraju prevoditi.
.akoe vano je napomenuti da se kod preuzimanja karta i njihovog eventualno poveanja ili
smanjivanja u tekstu vodi rauna da se to ini proporcionalno jer samo tada nee doi do de(ormacija
odnosa na kartama.
Sa gra(ikim prilozima ne treba preterivati. -opu"teno je i kori"enje (otogra(ija ali veoma ogranieno
i u skladu sa tekstom koji se nalazi na datoj strani. +ije dobro da gra(iki prilozi stoje jedan iza drugog
bez komentara u tekstu. +ije neophodno pozvati se u tekstu na gra(ike priloge ali je neophodno da oni
svojim mestom prate tekst na koji se odnose.
Prelom teksta je obavezan. .o student moe uiniti sam ili uraditi uz pomo strunog lica. 'relom
teksta podrazumeva da su strane prelomljene tako da se oblikuje tekst u odreene celine a da su
naslovi svakog novog "oglavla na novo strani (naslovi potpoglavlja ne treba da stoje na novoj
strani ve tamo gde normalno dolaze redosledom pisanja teksta)2 )zmeu naslova potpoglavlja i
prethodnog teksta treba da postoji prazan prostor (oko dva enter1a). 'relom teksta podrazumeva i
numerisanje strana! prva i druga strana se broje ali se ne ispisuju brojevi a pisanje brojeva strane
poinje od Uvoda odnosno tree strane.
Ukoliko se dogodi da je naslov potpoglavlja ostao na prethodnoj strani treba ga premestiti na sledeu.
Slino treba postupiti ako je re o naslovima gra(ikih priloga. ;oditi rauna da se tabele ne polove i ne
prenose na sledeu stranu kad god je to mogue. .reba izbegavati pojavu prevelikog belog prostor
izmeu pasusa teksta i gra(ikih priloga.