SADRAJ

UVOD..3 1.POJAM DEFLACIJE.....4 2.UZROCI I FAKTORI DEFLACIJE.4 3.POSLEDICE I OBLICI DELOVANJA DEFLACIJE6 4.DEFLACIJA I EKONOMSKI RAZVOJ.8 ZAKLJUAK..10 LITERATURA.....11

1. UVOD

Deflacija je istorijski posmatrano retka pojava, daleko rea od inflacije. Najvea i najtea deflacija u istoriji kapitalizma bila je za vreme velike ekonomske krize 1929 1933. godine. I danas se svet suoava sa velikom recesijom i deflacijom, koja bi po mnogim pretpostavkama i parametrima, ak mogla da prevazie prethodnu. U sistemu zlatnog vaenja, sniavanje i pad tranje vezani su za odliv zlata (deviza); smanjenje zlatne podloge koja iz toga nastaje dovodi i do suavanja opticaja, najee kroz restrikciju kredita banaka.U principu, deflacija je monetarni aspekt depresije, a nastaje kao jedna faza u konjukturnom ciklusu kroz koji se kree kapitalistika privreda. Deflacija se u XIX veku, pa sve do velike ekonomske krize, tretirala kao metod jaanja kupovne snage novca i jaanje njegove vrednosti (revalviranje vrednosti novca). U savremenoj teoriji deflaciju karakterie proces kontrakcije novanog volumena i posmatra se kao proces opadanja efektivne tranje, uz njeno sve vee vezivanje za ciklino kretanje kapitalistike privrede. Meutim, savremena deflacija obino nije vie vezana za pad cena. Cene stalno rastu i u uslovima otrih restrikcija novane mase i u uslovima depresione faze ciklusa kapitalistike privrede,to je opta zakonitost u kretanju savremenih privreda. Otra restriktivna kreditna politika usko je povezana s politikom stabilizacije. Kao takva, ona

esto dovodi do nezaposlenih kapaciteta, nezaposlene radne snage i pada proizvodnje i nacionalnog dohotka. Zbog svega navedenog, otra deflaciona kreditna politika se izbegava kao kurs ka stabilizaciji privrede. Mnoge kapitalistike privrede (Japan, Francuska, V. Britanija i dr.) pokuale su u razdoblju od 1974. do 1976. godine da sprovedu politiku stabilizacije privrede, sniavanjem cena i jaanjem kupovne snage novca kroz restriktivnu kreditnu politiku, ali su doivele pad stope ekonomskog rasta, porast nezaposlenosti rada i kapaciteta, uz dalje zadravanje inflacije na visokom nivou. Deflacija, kao sredstvo u borbi protiv inflacije, danas ne daje gotovo nikakve rezultate u razvijenim privredama i odnosima odreenih snaga i struktura u njima.

2. Istorijski pregled

Deflacija je bila esta dok je novac imao zlatnu podlogu. Poetkom industrijske revolucije i legalizacijom slobodnog delovanja razvojnih mehanizama, tj. trinog mehanizma selekcije i mehanizama za udruivanje ideja i sredstava dolo je do naglog porasta produktivnosti i proizvodnje. Vea proizvodnja dovela je do naglog poveanja koliine roba na tritu. Proizvodnja zlata nije mogla pratiti taj tempo rasta pa je zlato vaeno iz trezora da bi se koliina novca izjednaila s koliinom roba tj. da bi cene ostale stabilne. U trenutku kad su zalihe zlata tj. novca presuile dolazilo je do pomanjkanja novca i smanjenja cena. Posledica toga je bila: gomilanje robe na skladitu; nemogunost prodaje; smanjenje proizvodnje; otputanje radnika ; nastojanje da se sve vrednosti pretvore u zlato; gomilanje zlata u trezorima.

U deflacijskim krizama odvijao se brzi proces poveanja zaliha zlata na skladitima, tj., zlata (novca) je na tritu bilo premalo, a u trezorima previe. Rezultat tog skladitenja zlata je pad cena veini roba, te je nakon nekog vremena dolazilo do stabilizacije cena roba na znatno nioj visini. im su se zalihe roba smanjile, a zalihe zlata poveale, dolazilo je do

oporavka privrede i novograzvojnog ciklusa. Ovakve cikline promene privrednog razvoja i kriza bile su redovne u svim zemljama gdje je postojao brz razvoj produktivnosti i proizvodnje. Razdoblja punjenja i pranjenja zlatnih trezora prestala su onda kad su drave ukinule zlatno vaenje novca, i kad su poele novac koristiti kao regulator cena. Uvoenjem nominalne vrednosti novca deflacijske krize postale su retkost, ali su zato inflacijske krize postale este, bilo zbog prevelike potronje, bilo zbog ulaska drave u valutni rat sa drugim dravama, kako bi poveali domau konkurentnost. Deflacijska kriza moe nastati i zbog finansijske agresije od strane drugih drava, a monetarne vlasti se ne usude ili ne ele ui u valutni rat protiv takve agresije. Kad politiari shvate kako novac u privrednom sastavu ima ulogu slinu ulozi ulja u motoru automobila, vrlo lako mogu izgraditi mehanizme koji efikasno kontroliu njegovu koliinu na tritu.

3. POJAM DEFLACIJE

Deflacija je bazni poremeaj monetarne ravnotee u potpunosti suprotan inflaciji. Ona predstavlja takvo stanje u privredi u kojem je ponuda vea od efektivne tranje (P > T), to , po pravilu, treba da utie i na opte sniavanje cena u privredi . Deflacione tendencije se najvie ispoljavaju u nezaposlenosti proizvodnih kapaciteta, nezaposlenosti i otputanju radne snage, padu proizvodnje i nacionalnog dohotka, ali i sve ree do pada cena. Otra deflaciona kreditna politika, stoga se gotovo redovno izbegava kao kurs ka stabilizaciji privrede. Stoga deflacija, kao sredstvo u borbi protiv inflacije, danas ne daje gotovo nikakve rezultate u razvijenim privredama i u odnosima odreenih snaga i struktura u njima. Deflacioni proces, iako predstavlja tee oboljenje od inflacije, ipak se lake lei nego to je to sluaj sa inflacijom. Glavno sidro u leenju deflacione neravnotee nalazi se u monetarnim merama (ubrizgavanje novca u privredu).

4. UZROCI I FAKTORI DEFLACIJE

Deflacija, kao i inflacija, javlja se kao monetarni fenomen i moe biti izazvana brojnim i razliitim tokovima, koje klasifikujemo u etiri grupe : - monetarni faktori - finansijski faktori - realni faktori reprodukcije - politiki (neekonomski) faktori.

Deflacija izazavana monetarnim faktorima vezana je za smanjenje volumena novane mase, kao i brzinu opticaja novane mase na tritu. Deflacija koja nastaje otrom, restriktivnom monetarnom politikom (stezanje kredita) obino se sprovodi: - putem restriktivne kreditne politike - smanjuju se krediti privredi i stanovnitvu,to uzrokuje smanjenje efektivne novane tranje. Padanje efektivne novane tranje, uz date robne fondove, dovodi do pada cena i realizacije; - Povlaenjem kredita od strane centralne banke (primarnog novca), kroz proces negativnog monetarnog multiplikatora, a koji stvara viestruko smanjenje novane mase u privredi; - Blokiranjem delova novane mase i njegovim prelivanjem u nelikvidna sredstva (sterilizacija); - Odlivom kapitala u druge zemlje u kojima postoji vea sigurnost za ostvarivanje profita (pravna sigurnost) i vee kamatne stope; - Putem tezauracije novca tednja za sebe kao psiholoki faktor i to od strane posednika novca; - Deflacija se moe sprovoditi i radi jaanja (revalvacije) nacionalne valute.

Finansijski faktori deflacije se mogu javiti u sledeem obliku: - raspisivanje unutranjih dravnih zajmova za stanovnitvo i sektor privrednih subjekata, te sterilizacija prikupljenih sredstava u budetu (stvaranje budetskog suficita ili smanjenje prethodnih deficita) - vraanje ranijih dugova centralnoj banci, odnosno vraanje inostranih dugova preko sredstava prikupljenih unutranjim dugom - naglim poveanjem poreza i odvoenjem novanih dohodaka u budet, bez odgovarajueg poveanja javnih rashoda (to je vezano za budetski suficit ili smanjenje deficita, ukoliko je ranije postojao) i sl.

Realni faktori (uzroci) deflacije mogu se javiti u sledeem obliku : - Porastom robnih fondova uz smanjenje kupovne snage ili zadravanje postojee (manje) kupovne snage, ili rastom novane tranje, ali sporije od rasta robnih fondova. U ovoj situaciji se mogu javiti dva sluaja: prvi, poveanje robnih fondova kroz bri rast produktivnosti rada, i drugi, bolje korienje ve postojeih kapaciteta. - Nagli rast uvoza roba u odnosu na izvoz. Porast uvoza deluje deflaciono s jedne strane preko poveane ponude roba na domaem tritu, a sa druge zbog toga to se za plaanje uvoza moraju kupovati devize, te to dovodi do smanjenja domaeg novanog opticaja. - "Uvezena deflacija": preko poveanog uvoza iz zemalja u kojima vlada niska tranja i nie cene u odnosu na domae trite; uvoz se ini povoljnim, i to moe biti uzrok preteranom uvozu u odnosu na "uvozni kapacitet domae privrede". - Intervencija iz dravnih materijalnih rezervi u ponudi roba na domaem tritu. - Izmena u strukturi finalne tranje. Ako doe do pada tranje na sektoru robe iroke potronje, tada e se akceleratorski preneti na pad investicija, odnosno, preko procesa multiplikacije investicija e doi do viestrukog pada nacionalnog dohotka i zaposlenosti. To e se ponovo preneti (s jaim efektom) na novi pad tranje sredstava potronje, pa e privreda iz deflacije prei u kriznu fazu ciklusa. Politiki uzroci (faktori) deflacije mogu se vezati: - za namerno sprovoenje deflacije u svrhu revalvacije valute, - radi smanjenja deficita platnog bilansa, - zatim korienje deflacije kao metode borbe protiv inflacije.

Postoji mogunost politikog pritiska vie zemalja na odreenu zemlju da sprovodi deflacionu politiku zbog "jaanja" vlastitog meunarodnog poloaja i konkurentnosti na svetskom tritu, posebno kada se radi o valuti koja ima odreeni meunarodni znaaj (na primer, dolar, funta, franak i dr.).

5. Posledice i oblici delovanja deflacije

Deflacija je u finansijskoj teoriji karakteristina po nekoliko elemenata: padu cena, uz odgovarajui rast kupovne snage novca, porastu kamatne stope, padu investicija i realizacije, uz smanjenje stepena korienja kapaciteta i zaposlenosti rada, neizvesnosti u poslovima, pojavi gubitaka.

Deflacija izaziva potpuno suprotne posledice nego inflacija. Zbog suavanja novanog opticaja i kreditnog volumena u privredi, ak i uz nepromenjenu proizvodnju, dolazi do pada tranje i sniavanja cena. Novac poskupljuje, jer, kamatna stopa raste. Rentabilnost opada, proizvodnja stagnira ili opada, a esto se potpuno prekida. Dolazi do porasta nezaposlenosti, to dalje redukuje tranju na tritu. Posebne tekoe deflacija donosi dravi, jer joj prihodi opadaju, a dugovi i obaveze realno se poveavaju, mada nominalno stanje ostaje isto. Banke se u toku deflacije uzdravaju od odobravanja novih kredita, jer i one, kao i stanovnitvo, oprezno vode politiku poveane likvidnosti (koja je i njima postala poseban problem zbog opadanja priliva novca u banke). Deflacija gotovo na isti nain pogaa proizvoae, banke, potroae i sve ostale subjekte u privredi. Jer su u meusobnim odnosima svi oni istovremeno i dunici i poverioci. Ako banka ne moe naplatiti kredit zbog toga to je dunik pao pod steaj, onda ni ona ne moe podmiriti svoju obavezu prema verovnicima, verovnici, opet, ne mogu izvriti svoje obaveze itd. Zato je proces propadanja, obustave proizvodnje, steaj vrlo est u deflaciji. Deflacija kao sloen proces i kao specifina bolest privrede moe dovesti do nesagledivih tekih posledica u privredi. Posledice mogu biti direktne, kao: 1. Pad realizacije robe, 2. Porast zaliha, 3. Pad proizvodnje i zaposlenosti, 4. Poveanje izvoza i opadanje uvoza (no, ovo nije izraz zdravog stanja ekonomije, ve njenog zastoja, odnosno mrtvila i pada tranje privredne aktivnosti), 5. Snienje cena na domaem tritu (to vodi pojavi gubitaka slabih poslovnih izgleda uzdravanja od poslova i investicija; prema tome, pad cena nevodi poveanju realizacije - ve daljem gomilanju zaliha), 6. Bankrotstvo bankara i preduzea, i dr. Posledice mogu biti i indirektnog karaktera, a pre svega kroz preraspodelu dohotka u privredi, najee prema neproizvodnim i rentijerskim slojevima u drutvima.

6. Deflacija i ekonomski razvoj

Deflacija pogaa stopu rasta i zaposlenosti, a to su danas uglavnom osnovni ciljevi ekonomske politike svake zemlje. Postavlja se pitanje; da li je korisno prisustvo deflacije, odnosno da li je preporuljivo koristiti deflaciju kao sredstvo ekonomske politike i privrednog razvoja. Padanje stope rasta, nezaposlenost, bankrotstvo, zastoj u realizaciji i druge posledice koje izaziva deflacija, teraju sve zemlje da spree pojavu deflacije, odnosno: - ako do nje doe - da brzo i efikasno provode otru antideflacionu politiku. Mere koje se mogu preduzeti identine su merama antiinflacione politike, samo sa suprotnim delovanjem. To su sledee mere navedenih osnovnih podruja: 1. Monetarne politike (poveanje kredita privredi i stanovnitvu, smanjenje kamatne i eskontne stope, ekspanzivna politika otvorenog trita, smanjenje stope obavezne rezerve i rezerve likvidnosti, oslobaanje ranije ogranienih uslova kreditiranja, destimulacija tednje i tezauracije i dr.) 2. Finansijske politike (poveanje javnih rashoda, posebno neproizvodnog karaktera, smanjenje poreza, ukidanje plaanja poreza unapred, vraanje javnih zajmova stanovnitvu i preduzeima, zaduivanje kod emisione banke, stvaranje budetskog deficita). 3. Trino-politike mere unutar privrede (kupovina drave na tritu, porast vlastitih dohodaka, stimulisanje investicija i potronje i dr.). 4. Spoljnotrgovinske i devizne politike (liberalizacija spoljne trgovine, ukidanje deviznih ogranienja i otplata duga inostranstva, podsticanje izvoza i dr.). 5. Politika cena i dohodaka (poveanje dohodaka u javnom sektoru, porast dohodaka iznad rasta produktivnosti rada, dravni otkup uz garantovane cene, selektivna politika cena). 6. Strukturna i planska ekonomska politika (naravno, sve sa suprotnim pravcem delovanja). Zapravo deflacioni proces lake se otklanja i lei isto monetarnim merama nego proces inflacije.

Najee se zbog toga upotrebljavaju mere monetarno-kreditne politike, dakle ubrizgavanje novca u privredu i prometne kanale, a ovo treba da dovede do poveanja efektivne novane tranje. Poveanje efektivne novane tranje, dalje, treba da dovede do porasta realizacije (prodaje), smanjenja nagomilanih zaliha, oslobaanja zamrznutih sredstava reprodukcije, popravljanja poslovnih izgleda i perspektive, porasta interesa investitora za novim ulaganjima, porasta investicija, porasta korienja kapaciteta i zaposlenosti, odnosno do porasta tranje sredstava iroke potronje i opreme, te do novih investicija. Privreda se kree ka uzlaznoj fazi ciklusa. To je put izlaska iz deflacije i depresije. Zbog toga je deflacija samo monetarni izraz krize ili depresije. Finansijsko-politike mere su u deflaciji pokazale manju efikasnost. Monetarnom infuzijom u privredi preko ekspanzivne monetarne politike u borbi protiv recesije, kao i ostalim komplementarnim merama makroekonomske politike, moe se relativno brzo i lako i u vrlo kratkom roku obnoviti agregatna tranja, a time i dovesti do uravnoteenja agregatne ponude i tranje. Meutim, stabilnost i ravnotea na dui rok ne mogu se odrati bez ekonomskog rasta, a time i poveanja agregatne ponude. Iz navedenog razloga dugorone mere makroekonomske (posebno monetarne) politike biti koncentrisane na porast proizvodnje i ponude robnih fondova. U manje razvijenim privredama, bez razvijenog finansijskog trita, slabo monetizovanim privredama, neelastinosti faktora razvoja na monetarne infuzije, dakle ekscesivan monetarni rast uglavnom se iscrpljuje u poveanju cena. Proizvodnja pri tome obino ostaje rezistentna, esto i opadanju.