1

SADRAJ: 03 .... UVODNA RE 04 .... MASONOLOGIJA 11 .... DA LI STE ZNALI DA... 12 .... DVANAEST TAAKA RITUALA 1. STEPENA 14 .... JEDAN, DVA TRI ... 16 .... NE SAMO DOJMOVI 19 .... VRAT PREREZAN 22 .... ELEK GODU 24 .... EGIPATSKI KOD 26 .... VAKANJE CRVENE KRPE 31 .... ARHITEKTURA I MASONERIJA 35 .... KATEDRALA SANTJAGO DI KOMPOSTELA 40 .... INICIJACIJA U SVETLU JEDNOG NASLEA 43 .... STRUKTURA D.I.O.M.M. I IZLAZAK U DAN 45 .... TEOLOGIJA MEMFISA

Broj 3. Privatno elektronsko izdanje. Svi tekstovi su vlasnitvo autora. Proleni Ekvinocij 2014.e.v.

Slobodno Zidarstvo, kako se naziva, u samom svom "imenu" definie dva pojma koji odreuju sutinu i smisao postojanja. Sloboda je na prvom mestu. Odmah se zapitamo: Kakva i ija je to sloboda? Sloboda oveka, sloboda naroda, porodice, civilizacije i odmah vidimo da Sloboda predstavlja ideal, a ne samo injenicu postojanja. Jer, kako smo slobodni, ako vidimo da vei deo sveta robuje beskrajnim manjim i veim vezanostima, za materiju, elje, ideale, raznolike fiks ideje, politici, religiji, biznisu, korporacijama i sl.? Sloboda je dakle uslov kvalitetnog ivljenja - a ono ta pretpostavljamo kao koncept ljudskog ivota predoeno je u samoj Povelji o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija. Ljudi imaju pravo na Slobodu. Ta Sloboda podrazumeva da svako treba i moe da realizuje svoju prirodu, da se razvija (u postojeim uslovima), da ima zdrav i ispunjen ivot - kroz spoznaju o svojoj prirodi kakva jeste, kao Volja koju treba da ispolji u ovom svetu - i da u skladu sa tom prirodom izvri svoj "zadatak" za koji je roen/a. Imamo li utisak, nakon ovog kratkog uvoda, da je sve oko Slobode, u dananjem svetu vrlo komplikovano zameateljstvo? Ljudi su ispleli razne mree ne-slobode, sputavanja, vezanosti i ogranienja. Reklo bi se da je prvi korak na putu Spoznaje samo shvatanje da nismo slobodni. Taj uvid izaziva potrebu da se izvri Promena koja e prouzrokovati Slobodu. Masonerija postavlja nain sprovoenja te Promene - "Zidanje". U toj rei je sadran ceo sistem, cela struktura simbolike, alegorija i pouka kako da spoznamo sebe i kako da zaista doivimo i ivimo "Slobodu".

Zidanje (u masonskoj operativnoj i spekulativnoj liniji izraavanja) podrazumeva izvestan "graevinski" simbolizam kroz koji se ovek ui o samome sebi, ali i o svetu. Jer svaki "alat" i "deo graevine" za Zidanje predstavlja i deo oveka i deo Sveta - gde predpostavljamo da u konanoj instanci i nema razlike. Svo ivljenje bez saznanja o Slobodi i bez potrebe za Zidanjem jeste "profano" - izvan polja dejstva Slobode i Zidanja, dakle podlono svim moguim ogranienjima, voljno i nevoljno. Stupanjem u Slobodno Zidarstvo dua oveka - Mukarca i ene kree na put Slobode tako to Zida sebe. Ideja i ideal Slobode se razvija kako Zidanje napreduje. Obrada jedne kamene kocke prvi je rad - obrada sebe samoga do savrene Kocke koja treba da se uklopi u veliku graevinu - Hram ovenosti - simbol savrenog oveanstva osloboenog zidanjem i uspostavljanjem svetlosti "bratskog lanca" koji povezuje ceo svet - sve pojedince, sve "narode", sve grupe ljudi - u doivljaj da Sloboda koliko je imperativ toliko je potpuno ljudsko pravo i uslov za zdrav i "normalan" ivot. Svi vidimo da "normalan" ivot ne postoji svuda u svetu, tako da vie stotina godina Zidanja i dalje nije dalo savren rezultat. Ceo svet i dalje nije Slobodan i ceo svet treba da se ukljui u Zidanje. Ovo je kompleksan "problem" podran od nekih spontano, od nekih voljno, osporavan, spreavan - ljudske osobenosti u "profanom" svetu imaju razne "razloge" zato bi se suprotstavili Slobodi i Zid anju. Stoga postoji uvena diskrecija i tajnovitost Masonskog reda. Rad na prosvetljavanju svih ljudi ne moe da se sprovede na silu. Svaki pojedinac mora da shvati svoja ogranienja i da poeli tu Promenu kroz koju e stupiti na put Samo -Spoznaje. Zidanje, kako to znaju "graevinci", pretpostavlja planiranje, organizovanje, sastavljanje radnih grupa, sprovoenje radova, "nabavku" materijala - a taj materijal su ljudi - simboliki postavlja temelje, gradi stubove i zidove, vrata i prozore, krov ... sve ono ta Kuu i Hram treba i moe da ini. Simbolino izraeno, a stvarno kao Delo. Ideal Slobode nije ogranien na odreen cilj - cilj jeste Sloboda, ali ne kao taka konanog dosezanja, ve kao kontinuum ivljenja. Samo ako elimo dosei slobodu beskrajnog neba i zvezde imamo mogunost generisanja svih ivotnih sila, materijala, znanja i svesti da na Hram Slobode bude savren. Sloboda je stanje svesti, a Zidanje je Rad. ... zato, na ovim stranicama koje slede nedete saznati o onima koji su preuzeli na seb e ovaj Rad, ved ete, u njihovoj elji da slue dobrobiti svih, saznati vie i jasnije o Slobodnom Zidarstvu.

se niko nije pozabavio masonologijom, kao posebnom i sveobuhvatnom disciplinom, pa ovaj tekst predstavlja "kamen temeljac" formiranja svesti o postojanju masonologije na ovim prostorima. U domaoj publicistici termin masonologija se pojavljuje sporadino, uglavnom napisan pod apostrofima ("masonologija", "masonolog") uz preovlaujui peorativni prizvuk. Kovanica masonologija u svetskoj masonskoj publicistici poinje da se koristi u drugoj polovini 20. veka, spajanjem pojmova "mason" i "logos" ( - vieznana grka re - um, zakon, re, nauka, smisao...). Nije poznato ko je tvorac ovog izraza, ali je injenica da se on veoma brzo proirio planetom. Do kraja 20. veka njegova sdrina nije bila jasno definisana, ali 21. vek donosi sve saglasnije definisanje pojma, sadraja, sutine i pogotovo znaaja masonologije. NASTANAK TERMINA "MASONOLOGIJA" Tek nakon Drugog svetskog rata klasina i masonska istorija poinju da "sarauju", te "pravi istoriari" sa punom panjom uzimaju u razmatranje razliite masonske izvore, koji im pomau da na jasniji nain shvate odreene drutveno -istorijske pojave i dogaaje. Takoe, masonski istoriari prilikom pisanja svojih dela poinju da koriste "isto" istorijske izvore u cilju pojanjenja istorijskog konteksta ili rekonstruisanja masonske pripadnosti odreenih istorijskih linosti, za koje ne postoje relevantn i masonski izvori. Ovaj princip je korien u gotovo svim domaim publikacijama koje se bave pitanjem da li su Karaore, Dositej Obradovi, Njego... bili Slobodni Zidari. Nepoznati autor, u svom tekstu "The Petitioner Knocks" 1 iz 1971. godine, maso nologiju definie kao "znanje o doktrini, principima, simbolizmu i istoriji Masonerije ", a kao jedan od uslova za prijem u Bratstvo nalae da kandidat mora biti "intelektualno sposoban da izuava masonologiju i razume svrhu i doktrinu Slobodnog Zidarstva ".

Imamo retku privilegiju da prisustvujemo i uestvujemo u stvaranju jedne nove nauke. Neophodno je da se to pre uputimo u njene sfere delovanja, sadrinu, naune metode, i naravno, u njen cilj i znaaj za irenje ideja Slobodnog Zidarstva na ovim balkanskim prostorima
Uprkos konstantnom razvoju Slobodnog Zidarstva na ex-YU prostorima u poslednjih etvrt veka, kao i sve veem broju objavljenih knjiga, rasprava i lanaka domaih autora koji se na manje ili vie ozbiljan nain bave masonskom tematikom, do sada

Ovaj zanimljivi lanak opisuje potrebne uslove za prijem kandidata, i u duhu 20. veka tumai odreene odredbe Andersonove konstitucije. Moe se nai na vie mesta na internetu, npr. www.masonicworld.com/education/files/artnov02/petitioner_knock s.htm

Istraivaka radionica "Philalethes" iz Feniksa, Arizona, (koja postoji ve skoro 70 godina) je 1979. u okviru svog istraivanja, na godinjem seminaru imala temu: "Masonology - A Challange" (Masonologija kao izazov) 2. Tadanji predsednik Dwight L. Smith u pozivnom pismu navodi: "...tema ove radionice bie masonologija, nova re koja e predstavljati izazov za Brau". Uvodni rererat "Masonology" podneo je Dr George H.T. French 3, u kome aktivnosti Masonerije deli na tri velike oblasti: korporativna masonerija (koja se bavi organizacionim pitanjima), ceremonijalna masonerija (izuavanje i pravilna primena masonskih rituala) i masonologija - koju definie kao sveukupnu masonsku edukaciju i smatra je pandanom teologiji. French dalje preporuuje to ee korienje izraza "masonologija", kako bi ovaj zaiveo u praksi i uticao da se to vei broj Brae posveti izuavanju Slobodnog Zidarstva, umesto pukog memorisanja tekstova iz rituala. Korienjem ovog termina Masoni e se u veoj meri spoznati da je Slobodno Zidarstvo mnogo vie od masonskih zakona i pravila, rituala i neformalnog druenja. Na ovaj nain ak e i sama re masonologija postati koristan masonski alat, dodaje French. U svom godinjem izvetaju za 1988. 4 Masoni iz Velike Loe Minesote masonsko delovanje dele, ne kao Dr Drench na tri, ve na pet oblasti: 1) administrativna organizacija, 2) odnosi sa javnou (PR), 3) interna komunikacija, 4) masonologija ili masonska edukacija, i 5) masonska filozofija i filantropija. ini se da je korienje termina "masonologija", kao sinonim za masonsku edukaciju ili njen sastavni deo, preesta greka u razumevanju njene sutine, koja se naroito ispoljava u amerikoj masonskoj terminologiji i praksi, na alost, i do dananjih dana. asopis "Scottish Rite News" 5 u broju iz 2011. postavlja pitanje: "kako e Masoni ispravno praktikovati ono to nisu nauili kroz masonologiju ili masonsku edukaciju?"

uveni masonski pisac i doktor pravnih nauka Pol Nodon 6, u svojoj novijoj knjizi "The Secret History Of Freemasonry" 7 kae: "veliki procvat masonske literature, objavljene nakon Drugog svetskog rata, koja na ozbiljan nain istrauje istoriju Masonerije, dovela je do toga da danas pozdravljamo raanje nove discipline, koju moemo nazvati masonologijom". PRVI MEUNARODNI MASONOLOKI SIMPOZIJUM Kao dokaz da je i kod samih Masona svest o postojanju masonologije kao zasebne discipline stvorena tek u najskorije vreme, svedoi da je prvi meunarodni masonoloki simpozijum (International Masonology Symposium) odran tek 2009. godine (23. oktobra u Ankari) u organizaciji VL Turske, pod imenom "Masonerija i Bratstvo". Tek na ovom simpozijumu na ispravan nain je definisan termin "masonologija", za ta zasluge pripadaju Velikom Majstoru Velike Loe Turske M. Remzi Sanver -u, koji u uvodnom govoru navodi: "...masonologija nije limitirana istorijskom dimenzijom Masonerije, na isti nain kao to u drugoj polovini 20. veka filozofija, sociologija, pravo, psihologija i politike nauke ukljuuju Slobodno Zidarstvo u sfere svog akademskog prouavanja. Do skora masonologija je shvatana kao "istraivanje masonske istorije naunim metodama", ali danas je masonologija postala "proavanje svih aspekata Masonerije naunim metodama". Svrha masonologije nije dokazivanje da je Slobodno Zidarstvo - nauka, ve elja da se svi masonski sadraji, aspekti i uticaji istrae naunim metodama". 8 Iako je ovaj simpozijum naiao na veliki odjek u masonskoj zajednici irom sveta, izostala je ira podrka, pa je organizacija preputena turskim Masonima, koji su odrali jo dva simpozijuma (poslednji u Izmiru 27. aprila 2013.), ali bez nekog veeg odjeka i rezultata. DEFINISANJE POJMA I SADRAJA MASONOLOGIJE Mislim da se moemo sloiti sa jednostavnom, a sveobuhvatnom definicijom masonologije kao "prouavanja svih aspekata Slobodnog Zidarstva naunim metodama". Ovde je posebno znaajno razjasniti ta su to "svi aspekti" i "nauni

radove sa ovog seminara moete u celosti proitati na Philalethes internet prezentaciji http://www.phoenixmasonry.org/50_years_of_philalethes.htm 3 profesor na stomatolokom fakultetu Univerziteta u Teksasu, Past Master Holland Lodge No.1 iz Hjustona; Past Master i aktuelni Sekretar Texas Lodge of Research i Past Master King Edward Vll Lodge No. 3504 iz Buenos Ajresa, koja radi pod zatitom Ujedinjene Velike Loe Engleske (UGLE) 4 Proceedings of the Grand Lodge of Minnesota 1988, str.29-30, na internet adresi: http://www.mn-masons.org/sites/mnmasons.org/files/1988%20Proceedings.pdf 5 Scottish Rite News for the Valley of Dallas - summer 2011 edition, str.13 (The Dallas Scottish Rite, Dalas, Teksas, 2011)

kod nas poznat preko visoko-tirane knjige La franc-maonerrie iz 1967, koja je u Srbiji objavljena pod naslovom "Masoni" (Plato, Beograd, 1997) 7 Paul Naudon - The Secret History Of Freemasonry; Its Origins and Connection to the Knights Templar (Inner Traditions, Roester, 2005) 8 izvetaj sa simpozijuma se moe pronai na vie mesta na internetu, npr. na adresi http://www.freemasonsfreemasonry.com/International_Brotherhood.html

metodi". Definisanjem ovih pojmova doi emo i do sadraja masonologije, njene metodologije i naunih principa koje masonolozi moraju primenjivati u svojim istraivanjima. Slobodno Zidarstvo, kao "Kraljevska Umetnost" u svojoj doktrini i sutini sadri veoma razliite i brojne aspekte ljudskog delovanja. Oblasti od posebnog interesa za Masoneriju su: istorija Masonstva kao ideje i filosofskog sistema istorija Masonskih bratstava, loa i organizacija istorija Masonerije u svetlu njenog uticaja na drutvene procese (politika, nauka, ljudska prava i dr.) masonski ritual (tumaenje, izvoenje, simbolika) filosofija i metafizika Slobodnog Zidarstva masonska simbolika i simbologija masonska ezoterija operativna Masonerija sagledana iz arhitektonskog, tehnolokog i graevinskog ugla masonsko pravo i jurisprudencija masonska umetnost (knjievnost, muzika, slikarstvo...) menadment masonskih organizacija masonska futurologija (razvoj Masonerije u budunosti, njen smisao i cilj u vremenima koja dolaze i dr.)

Posle ovakvog razmatranja postaje jasnije da je masonologija jedna zasebna, specifina disciplina koja u sebi sadri (u odreenom opsegu) gotovo sve naune discipline, ne pretendujui nikako da bude "nauka nad naukama", ve jednostavno - zasebna oblast koja u svom istraivanju koristi celokupnu naunu zaostavtinu ljudskog roda u procesu izuavanja svih mnogobrojnih aspekata Slobodnog Zidarstva, a u cilju boljeg razumevanja Masonerije kao takve, ali i celokupnog Univerzuma. Jasno je da ne postoji osoba koja e imati adekvatna znanja iz svih naunih oblasti koje koristi masonologija. Meutim, to ne treba da obeshrabri dananje i budue masonologe, ve da im da podstrek da akcenat stavljaju na masonoloke pod -discipline za koje imaju znanja iz profanog okruenja, kao i da pored svog osnovnog obrazovanja istrauju i druge naune oblasti. Naravno, poeljno je (ali ne i nuno!) da masonolog bude dobro upoznat sa Masonerijom na najdirektniji nain (ili srpski reeno - da bude Mason). Neki od poznatih autora koje moemo svrstati u masonologe u vreme kada su pisali svoja najznaajnija dela, nisu bili Masoni (npr. Menli Palmer Hol, zatim Don Robinson, pisac bestselera "Roeni u krvi" i dr.). MASONOLOKI METODI

Na prvi pogled reklo bi se da masonolozi moraju imati odreena struna znanja iz istorije, prava, filosofije, sociologije, teologije (posebno uporedne) i politike ekonomije. Meutim, zar nisu potrebna znanja hemije, fizike i medicine u tumaenju alhemijskih aspekata u Masoneriji? Zar nije potrebno znanje lingvistike i etimologije u pokuajima odgonetanja nastanka odreenih masonskih izraza, ili znanje tehnikih nauka u prouavanju graevinskih metoda koje su implementirali upravo Masoni? Zar nije potrebno znanje astronomije, geometrije i generalno matematike za razumevanje brojnih segmenata masonske doktrine? Kako e masonolog istraiv ati bez znanja koja pruaju arheologija, bibliotekarstvo, geografija, demografija, strani jezici, psihologija, geografija, antropologija, logika, pa i muzikologija i istorija umetnosti? Naravno, bez poznavanja kompjutera (informatika) sve e ii mnogo tee , a krajnji rezultat nee biti adekvatan ako se u pisanju ne primenjuju stilske i jezike norme koje odreuju knjievnost i gramatika. Komunikologija e biti veoma bitna u izuavanju npr. anti -masonske propagande, a kibernetika u izuavanju organizacionog funkcionisanja "Masonske piramide". Takoe, odreene (danas) para -naune oblasti poput numerologije, hiromantije, astrologije, alhemije, magike, ili bilo koje druge ezoterine oblasti, mogu biti od velikog znaaja za razumevanje ili tumaenje odreenih aspekata masonskog delovanja. Uostalom, mnoge oblasti koje su nekad smatrane magijom, danas predstavljaju ozbiljne naune discipline.

Nije svako pisanje, promiljanje ili istraivanje odreenih pojava vezanih za Masoneriju - masonologija. Ono to masonologa razlikuje od senzacionalistikog novinara bulevarske tampe, ili od publiciste koji jednostavno belei odreene dogaaje iz mas onskog delovanja, je upravo metod i pristup koji masonolog MORA imati u svom radu. Iako ne postoji apsolutno prihvaena definicija nauke, sloiemo se da ona predstavlja sistematizovan skup znanja iz odreene oblasti, o zakonitostima, uzrocima, inje nicama i pojavama u stvarnosti. Nauna dostignua moraju biti proverljiva i zasnovana na odrivim logikim i teorijskim premisama. Ili kako je to veliki fiziar Albert Ajntajn definisao: " Vrhunski domet

celokupne nauke je da to vie empirijskih injenica obuhvati logikim rasuivanjem iz to manjeg broja hipoteza i aksioma ".
Masonolog, kao naunik, u svom radu se mora drati sledea dva osnovna principa, zajednika za sve naune discipline: Njegov rad, ideje i dostignua moraju biti proverljivi.

Zbog toga je neobino vano pravilno citiranje izvora, sa obeleavanjem autora, izdavaa, godine izdavanja, kada je potrebno i stranice gde se odreeni navod nalazi, ili arhiva, biblioteke ili internet stranice gde se odreeni dokument moe pronai. Treba izbegavati fraze tipa "smatra se" (ko to smatra?),

"nesumnjiva je injenica" (bez navoenja i jednog relevantnog izvora), "gotovo je sigurno" (bez navoenja autora koji se ne slau sa tim stavom) itd.
Masonolog mora pristati da u svetlu novih dokazanih injenica izmeni svoje dosadanje stavove bazirane na do tad opte prihvaenim injenicama.

Ne sme se robovati autoritetima ili "autoritetima", stavovima koje iznose Braa najviih stepena ili renomirani i tirani autori, jer traganje za Istinom je osnovni z adatak svakog naunika, a pogotovo masonologa. Takoe, novopronaene injenice koje su otkrili drugi masonolozi treba odmah uvrstiti u svoje radove (uz obavezno navoenje rada kolege masonologa, kao reference), a ve postojee izmeniti u narednim izdanjima , u svetlu novih injenica
Uprkos specifinostima svake zasebne nauke, postoje zajedniki momenti na osnovu kojih i razlikujemo nauni od nenaunog principa, prilaza ili metoda u istraivanju, a koje moemo saeti u narednih par koraka: definisanje problema i kljunih momenata u odreenom istraivakom projektu; prikupljanje svih raspoloivih podataka i njihovo razvrstavanje po verodostojnosti i znaaju; formulisanje hipoteze kao smera i ideje istraivanja; posmatranje, testiranje hipoteze i njena eksperimentalna i svaka druga provera; definisanje naunog doprinosa i njegovo pozicioniranje u dotadanji sistem prihvaenog naunog znanja; zakljuak, koji mora biti jasan, ne samo slino edukovanom masonologu, ve svakom prosenom itaocu ili korisniku naunog dela.

se neki dogaaj desio... predstavljaju veoma verodostojnu grau za razum evanje i rekonstrukciju nekog dogaaja i/ili razumevanje njegovih posledica. Tercijarni izvoru saimaju i sumiraju sekundarne izvore (npr. enciklopedije, zbornici i dr.) i nemaju naroitu teinu, ali slue kao dobar putokaz za ozbiljnije istraivanje. Naravno, svaki artifakt, slika, fotografija, zapis, dokument, knjiga... predstavljaju izvor, ali je zadatak masonologa da se prema njima odnosi na kritiki nain. Izvore moemo podeliti i na usmene i pismene. Usmeni su pesme, predanja, legende, iskazi svedoka..., mada se prosean masonolog i sa njima susree u pismenoj formi, tj. najee tek kada ih je neko posle izvesnog protoka vremena zapisao. I ovakvi izvori mogu u odreenim situacijama biti od koristi, ali je bitno naglasiti odreenu rezervu u zavis nosti od procene relevantnosti izvora. Kljuna stvar u masonologiji, a to se u tolikoj meri ne ispoljava u drugim naunim disciplinama, je meusobno poverenje i pouzdavanje u radove drugih masonologa . Zbog specifinosti Masonerije kao "drutva sa tajnama" veoma je teko, pa nekad i nemogue (pogotovo za profane masonologe), istraivati arhive odreenih inostranih (pa i domaih) loa, a upravo se tamo kriju "glavni dokazi" za odreenu oblast istraivanja. Tu masonolog MORA da poveri veru radovima svojih prethodnika koji su imali pristup odreenoj arhivi (koja je moda i unitena, i ne postoji vie, usled rata ili brojnih masonskih pogroma). Ovim odgovornost svakog masonologa za napisanu re postaje ogromna, jer izneseno moe biti prihvaeno kao injenica i osnov (teza) neke budue hipoteze. Na pogrenom ili loem temelju se loe i gradi, ili to bi veliki pravnik Valtazar Bogii rekao: "to se grdo rodi, vrijeme ne ispravi". NAUKA ILI NAUNA DISCIPLINA Ovde u pokuati da dam odgovor iz naslova o vog masonolokog rada. Da bi neka oblast bila "nauna disciplina" ili "nauna grana", ona mora imati svoju matinu "nauku". Tako u meni najbliim naukama - pravu i fizici, postoje naune discipline koje prouavaju samo odreene oblasti tih nauka, npr. pravo privatnosti, sudsko-organizaciono pravo, javno-beleniko pravo, ili fizika kondenzujuih stanja, laserska fizika i sl. U naem sluaju, ne moe se rei da je masonologija deo sociologije, istorije ili bilo koje druge nauke, iz ega logiki sledi da je re o posebnoj nauci, ili makar zasebnoj i novoj, jo uvek nepozicioniranoj naunoj oblasti.

U masonolokim istraivanjima od najveeg znaaja su istorijski izvori, koje delimo u tri kategorije: na primarne, sekundarne i tercijarne. Primarni izvori su ostaci prolosti koji na najdirektniji nain svedoe o nekim dogaajima (npr. u naem sluaj u to bi bila masonska kecelja ora Vajferta, video snimak sa nekog masonskog kongresa, Arhitektonska tabla sa nekog znaajnog masonskog rada i sl.). Sekundarni izvori se odnose na citate ili tumaenja primarnih izvora, i oni su za masonologiju od podjednakog znaaja kao i primarni. Memoarski zapisi, tekstovi savremenika, zapisana miljenja uesnika nekih dogaaja od strane njihovih roaka ili prijatelja, knjige objavljene u vreme kada

sagledavanju i istraivanju stvarnosti maksimalno korespondira sa osnovnim masonskim principima. Masonolog esto zalazi u nepoznate i neistraene predele ( terra incognita) gde jednostavno ne postoje odgovarajue "karike" koje

bi povezale odreene dogaaje ili unele vie svetla u razjanjenje pojedinih istorijskih deavanja. Tu je od velike koristi poznavanje logikih vetina, kao i tumaenje pravnih normi u oblastima "pravnih praznina". U ovim situacijama masonolog naoruan pomenutim alatima i voen VNSS-a, moe postii mnogo bolje rezultate od naunika iz drugih oblasti. Posebno korisna "orua" (ili oruja!) mogu biti sistematsko i teleoloko tumaenje, kao i analogija, argumentum a contrario, usko tumaenje izuzetaka, pravilo lex specialis derogat legi generali i dr. Kombinacija vie "alata", npr. holistikog pristupa, deduktivne metode i teleolokog tumaenja, uz direktno poznavanje masonske organizacione strukture, mogu dovesti do fascinantnih zakljuaka koji sa naunom utemeljenou premouju odreene "rupe" stvorene nedostatkom istorijske grae. U ovakvim situacijama posebno je bitno jasno opisati polazne osnove, nain razmiljanja, eventualne stranputice u istraivanju, a nove logike tvorevine detaljno i argumentovano obrazloiti. Ovakva umna tvorevina moe biti jak temelj za buduu masonoloku gradnju. Po miljenju ovog masonologa, masonologija je zasebna nauka, a ne nauna disciplina. Istina, ona kao takva jo uvek nije ire priznata, to nikako ne utie na njen znaaj i nezaustavivi razvoj. Vremenom e se iz nje izdvojiti zasebne naune discipline poput masonske jurisprudencije, masonske simbologije, masonske metafizike, a moda i masonske matematike, masonske kibernetike ili masonske komunikologije. OSNOVNI PROBLEMI SPRSKE MASONOLOGIJE Domai istraivai Slobodnog Zidarstva prvenstveno moraju razviti svest o tome da je njihov rad - nauni rad iz oblasti koja se zove masonologija, a ne puko pisanje i prezentovanje prikupljenih podataka. Moraju uvrstiti ovaj izraz u svoj renik i svojim nauno zasnovanim tekstovima iskoreniti posprdni prizvuk odrednice "masonolog", te ga to ee koristiti u cilju njegovog breg instaliranja u govorni i "akademski" jezik.

Savremene tendencije diktiraju interdisciplinarna istraivanja stvarnosti gde se briu granice izmeu nauka, pa se i poeljnim smatra prilaenje problemu sa ( do tada) veoma udaljenih polazita. Moderna fizika u prouavanju svemira pokuavajui da otkrije nain nastanka univerzuma konsultuje filosofe i teologe. Dobar advokat mora u svom telefonskom imeniku (ili jo bolje u krugu prijatelja) imati fiziare, hemiare, umare, inenjere... jer se u razliitim krivinim i parninim postupcima znaju pojaviti problemi iz ovih oblasti i sl. Generalno, holistiki pristup 9 naunom

Termin "holizam" je prvi upotrebio Den Smats (Jan Smuts, 1870-1950) u svom delu "Holizam i evolucija". Smats se pored

naunog rada bavio i politikom u Junoafrikoj republici (dva puta je bio i premijer), uestvovao u Burskom i Prvom svetskom ratu. Njegov osnovni princip je da celina predstavlja vie od zbira sastavnih delova pa se zato zalagao za sveobuhvatni pristup u istraivanju odreenog pitanja. Nisam prouavao Smatsovu biografiju, ali je veoma mogue da je bio Mason - pa eto jo jedne izazovne teme za masonoloko istraivanje pod radnim naslovom "Holizam i Masonerija"!

I dalje se ispoljava apsolutna nekritinost u prihvatanju odreenih masonskih izvora. Jo uvek se smatra gotovo blasfeminim opovrgnuti neke stavove barda sr pske masonologije Sretena - Srete Stojkovia 10 (a i on je navodio pogrene informacije o dogaajima iz srpske masonske istorije), ili dokazati da neki stavovi izneseni u predratnim masonskim asopisima "Neimaru" i "estaru" nisu tani, ili makar najtaniji. Takoe, nedostatak istorijskog otklona prema delu najznaajnijeg srpskog masonologa Zorana Nenezia (a isto je i sa njegovim hrvatskim parnjakom Ivanom Muiem, takoe jednim od prvih masonologa na ex-YU prostorima u periodu nakon Drugog svetskog rata), dovodi do toga da se ili njegovi stavovi bezrezervno prihvataju bez proveravanja kao "apsolutna istina", ili se odbacuju i minimizuju zbog linih animoziteta. Sa naunog stanovita je nedopustivo ne pomenuti njegov rad (kao izvor) i pogotovo dokumente, koje je on "iskopao" i time moda spasao od unitenja, u bilo kojoj knjizi koja se bavi istorijom ovdanje Masonerije. A bilo je takvih knjiga, pa ak i luksuznih monografija. Sa druge strane, ne treba se libiti da se ukae na odreene greke ili nejasnoe u Nenezievim knjigama, pritom realno sagledavajui da zbog ogromne oblasti istraivanja sa kojom se "uhvatio u kotac", nije mogao podjednaku panju posveivati svim, mada nekada veoma bitnim, detaljima. Autor ove masonoloke studije upravo radi na istraivanju segmenta istorije srpske Masonerije koji se odnosi na drugu tursku lou u Beogradu (koja je radila sredinom 19. veka) koju je Nenezi, bez ikakvih proverljivih naunih utemeljenja i bez odgovarajue ograde ili rezerve, definisao kao masonsku (to je upitno), navodei joj ime (Ali Ko - iako je to veoma diskutabilno), i pominjui lanove (to je jo upitnije). Domai masonolozi to prihvataju "zdravo za gotovo", pa ak na tome grade i nove hipoteze. Da stvar bude tea, ali i bitnija za razumevanje pitanja odgovornosti masonologa i poverenja u radove prethodnika , pogrene informacije o vremenu osnivanja i imenu beogradske turske masonske loe se, ne samo vertikalno - kroz vreme, ve i horizontalno - kroz prostor, prenose irom sveta. Jedan od vodeih

turskih masonologa Celil Layiktez 11, u tekstu iz 2001. u kome se osvre na istoriju turske masonerije 12, pozivajui se na Nenezia pravi iste greke. Danas je poslednji trenutak da se "pretresu" s vi dosadanji masonski izvori relevantni za rekonstrukciju istorije ovdanje Masonerije, kako i budue generacije masonologa ne bi morale da se vraaju unazad i ponovo istrauju oblasti koje su ve vie puta istraene, ali esto na povran nain. Uporedo, mora se stvoriti meusobno poverenje i pouzdavanje u podatke koje iznose drugi autori, kako bi se masonolozi skoncentrisali na istraivanja u manje istraenim oblastima, gde e koristiti radove svojih kolega, kao relevantne i tane reference i polazne osno ve. Izvore treba paljivo citirati, a za sve novopronaene injenice treba dati jasne reference. Dokumenta treba objavljivati u publikacijama, kako bi se drugim masonolozima utedelo vreme (a i novac) i kako ne bi troili vreme na "kopanje" po arhivi ma koji su ve obraeni. Mora se stvoriti i makar kakva-takva povezanost i solidarnost izmeu domaih masonologa, koja bi se (makar) izraavala u meusobnom razmenjivanju objavljenih publikacija, ako ve ne i u omoguavanju pristupa linim arhivama koje su u posedu malobrojnih, ali razjedinjenih dananjih masonologa. Dananji srpski (ili hrvatski, slovenaki, bosanski...) masonolog po pravilu radi sam, svoja istraivanja, a esto i objavljivanja i tampanja, finansira iz svog depa, i u ovu delatnost ulae velika sredstva i vreme, bez mogunosti (koje imaju npr. engleske, amerike i francuske kolege) da mu se makar uloeni novac vrati preko prodaje knjiga, koje ovde veoma retko dostiu etvorocifreni tira. Zbog toga dometi ovdanje masonologije nemaju reciprocitet sa uloenom energijom, strau, emocijama, eljama i novcem. ZAKLJUAK Ovaj tekst je svesno pisan na suvoparan, "nezanimljiv" i rigidno-nauni nain, iako mu se moglo prii iz drugog ugla koji bi bio mnogo zanimljiviji iroj italakoj publici. Svesno su navoeni

11

10

Prvi srpski masonolog, pisac prve knjige na srpskom jeziku u kojoj se na nauni nain razmatra srpska masonska istorija, osnovni masonski principi i dr. ("Slobodno zidarstvo - njegov cilj i principi, njegova sadanjost i prolost" (Loa "Pobratim", Beograd , 1893). Inae profesor matematike i tehnikih predmeta, putopisac, publicista i jedan od najvrednijih i najuvaavanijih srpskim Masona na prelazu 19. i 20. veka.

nekadanji zamenik VM VL Turske i urednik tamonjeg masonskog asopisa "Tesvyye", uesnik i organizator pomenutog Internacionalnog masonolokog simpozijuma, publicista, prevodilac i jedan od (meunarodno) najaktivnijih turskih Masona. 12 Layiktez, Celil - Lodge AL KO - The Role Of Freemasonry In The Liberation Of Serbia And The Poslish Indenpedence Movement. Ovaj tekst je objavljen u vie masonskih glasila, a najlake se moe nai na internet adresi web portala "Pietre Stones, Review Of Freemasonry" - www.freemasonsfreemasonry.com

izvori i tamo gde to nije neophodno, a sve u iskrenoj elji da masonologija bude prvo prihvaena kao realnost kod domaih autora/masonologa, a nakon toga i od ire, pa i akademske, zajednice. Cilj ovog rada je dobronamerni pokuaj uticaja na svest i oseaja za odgovornost ovdanjih masonologa, uz pokuaj ukazivanja znaaja implementacije naunog pristupa u svim radovima koji se odnose na Masoneriju. Takoe, ovaj pionirski poduhvat iz "masonske metodologije" (eto jo jedne naune discipline koja proistie iz masonologije!) ima za cilj da i naunike iz drugih oblasti uveri u opravdanost ukljuivanja masonologije u "porodicu nauka". Istine radi, ovo nije prvi domai tekst o masonologiji. Pre par godina (11.03.2010.) nepoznati autor na jednom hrvatskom blogu je postavio krai tekst o masonologiji pod naslovom "Masonologija, nova i poslednja drutvena znanost" 13, koji ovde u celosti prenosim: "Sazrila su vremena za uspostavu nove znanstvene discipline koja

P.S. Potrebito ie luiti masonologiju i masonstvo. Masonologija razotkriva masonstvo i prouava njegov utjecaj na svijet. Masonolog je osoba koja nije dio masonskoga zverinjaka."
Ex- jugoslovenska Masonerija (kao i turska, grka, rumunska, pa i nemaka i mnoge druge irom sveta) pate od problema nepostojanja relevantnih i neporecivih istorijskih izvora. Brojni ratovi, progoni Masona, revolucije, paljenje masonskih arhiva... ine istorijske izvore iz pojedinih razdoblja ili oblasti malobrojnim. Zbog toga se njihovom prouavanju mora pristupiti sa poveanom panjom. Istovremeno sa istraivanjem TA u nekom dokumentu (ili knjizi) pie, potrebno je istraiti KO je tvorac tog izvora (njegov lini ivot, obrazovanje, politiku pripadnost, objavljene ra dove iz drugih oblasti, masonski status...) - u cilju pravilnog utvrivanja relevantnosti izvora. Takoe, kada ve nemamo relevantne izvore, moramo se detaljno pozabaviti istorijskim kontekstom (npr. u sluaju prve dve "turske" beogradske loe treba istra iti odnos jevrejske sa turskom i srpskom zajednicom, jer se kao lanovi nigde ne pominju Jevreji, a oni su bili znaajan faktor u razvoju Masonerije na ovim prostorima u svim kasnijim periodima; posebno treba istraiti bektaizam kao derviki red i preovlaujue religijsko uverenje janiara, ali i sufizam kao teoloko -filozofski sistem, a treba ukljuiti i "spoljnje faktore" kao npr. kugu, koja je harala Beogradom u doba kada se navodi da je postojala prva loa, i koja je tada odnosila i po 3000 ivota meseno). Rezultati ovakvog naunog pristupa mogu biti od odluujue pomoi u otkrivanju zatamnjenih ili nepoznatih mesta u srpskoj masonskoj istoriji, a pogotovo u interpolaciji i postavljanju hipoteza. Generalno gledano, osnovni cilj masonerije je "dvosmerna ulica". Jedan smer vodi "ka unutra", tj. jedan od ciljeva masonologije je usmeren ka edukaciji i prosveivanju pripadnika masonskog Bratstva. Drugi je usmeren "ka spolja", tj. prema celokupnom drutvu, radi irenja, pojanjavanja i olakavanja prihvatanja masonskih ideja i ideala, a sve u svrhu izgradnje jedne humanije, bolje i lepe stvarnosti. Br.B. R., Or. Beograd, februar 2014.

se treba zvati masonologija. Potrebito je otvoriti enciklopediju masonskih pojmova... To je jedna grana drutvenih znanosti koja nastaje na temeljima zakonodavnoga sustava UN (10-BZ). Crpi svoje osobine po sustavnom promatranju drutvenih pojava u svijetu. Srodna je sociologiji i politikim znanostima koje su se pedesetih godina prologa stoljea izdvojile kao zasebna grana. Crpi spoznaje arheologije, povjesti, psihologije, teologije, ali i drugih znanstvenih podruja kao to su artimetika, matematika i neka druga. Sada se podie pitanje masonologije koja sustavno nije nikada javno prouavana u hrvatskom narodu. To je jedna osebujna disciplina koja razotkriva znanstvenu logiku tisuljetnih organiziranih nereda u svijetu. Sveobuhvatno razrijeiti najzahtjevniju zagonetku nae civilizacije moe se samo odgovornim djelovanjem znanstvenika. Biti znanstvenik masonolog povlai potrebu poznavanja svih bitnih vidljivih i nevidljivih imbenika u drutvu. Jednoga dana kada se oslobodi svijet natruha suhe racionalnosti kao pokret aa materijalnoga i nematerijalnoga oko nas, kada se rastvore sve zavjese ljudskih tajni i masonologija e biti prihvaena i u Hrvatskoj kao znanost "par exelence". Do tada jedna avantura zdravoga razuma initi e vie nego zadovoljstvo ljudima otvorenoga duha.

13

Anonimous - Masonologija, nova i poslednja drutvena znanost, blog, na internet adresi http://blog.dnevnik.hr/hercegland/2010/03/1627309547/masonolo gija-nova-i-posljednja-drushtvena-znanost.html

10

Najstariji poznati masonski rukopis, Regius rukopis ili "Poema moralnih dunosti", otkriven je kao masonski dokument od strane ne-masona, J.O. Halliwell-a, 1839. Napisan je 1390 i dobio je naziv "Regius" jer je pronaen u kraljevskoj biblioteci engleske. Sada je deo Britanskog muzeja. Neki uobiajeni masonski ritualni termini u upotrebi danas, se mogu nai u njemu. Jedan od njih je " Neka tako bude (So Mote It Be)". U Kini, oko 300. pne, Mencius je napisao "A Majstor Mason, pri uenju svojih egrta, uvodi znaenja libele i estara. Oni koji tee mudrosti moraju nauiti znaenje libele i estara. " Osim toga, u knjizi pod nazivom Veliko uenje (Great Learning), 500. pne, nalazimo da "ovek treba da se uzdri od injenja drugima o noga to ne bi da drugi ine njemu, a to se naziva princip ponaanja po libeli." U Christchurch-u na Novom Zelandu, postoje dva prirodno erodirana kamena stuba na ulazu u Tumbledown luku. Gledajui sa kopna, onaj na levoj strani se zove Boaz, a drugi na desnoj strani se zove Jakin. Ovo vodi ka verovanju da su osnivai naseobine bili lanovi Bratstva. Po drevnom obiaju, kralj je uvek imao pokrivenu glavu, a njegovi podanici nikada nisu pokriveni u njegovom prisustvu. Ameriki obiaj Velikog Majstora loe da nosi kapu kao simbol njegove vlasti je rezultat tog drevnog obiaja. "'3 PUTA 3 '- U drevna vremena stepen uenika je uglavnom prevladavao u prvim loama, jer ni jedan Brat nije mogao biti uzdignut bilo gde osim u Velikoj (Grand) Loi, a samo nekolicina su imala tu privilegiju. Stoga su imali samo jedan znak, jedan hvat i jednu re, a ova tri predstavljalo je poast (Honor). Ali lanovi Velike Loe su imali tri znaka, tri hvata, i tri rei, i zbog toga, tri puta tri su nazvani Velike poasti (Grand Honor s). " Najranije poznato pojavljivanje slova "G" unutar uglomera i estara se moe nai na fotografiji bakropisa u delu "Slobodno zidarstvo putovanje kroz ritual i simbole" od Kirk MacNulty-ja. Godina koja se vidi na bakropisu je "5776", za koju mi masoni znamo da je 1776 u standardnom datumskom obliku. Jo jedno vrlo rano pojavljivanje je na livenoj bronzanoj ploi od Pola Rivira iz 1796. Do godine 1800. u toj kombinaciji simboli su se pojavili u Engleskoj uvezeni na keceljama. U jeziku nekih zemalja, slovo "G" ne stoji ni za "Bog" ili "Geometrija", tako da nije deo njihovih osnovnih simbola masonerije.

Sveta Knjiga mora biti otvorena na oltaru pre nego to masonska Loa bude otvorena. Slobodno zidarstvo se ne bavi doktrinama, dogmama, sektama ili denominacijom , ve samo "prirodnom religijom oko koje se svi ljudi slau". Stoga Sveta Knjiga i se naziva V.S.L. ili Volume of Sacred Law - Knjiga Svetog Zakona. Ukoliko je lan loe Hrianin, Musliman, Jevrej ili Budista, Knjiga Svetog Zakona njihovog uverenja je otvorena na oltaru . Knjiga Svetog Zakona je simbol volje i uenja Velikog Arhitekte Svemira imena pod kojim svaki mason moe oboavati to Boanstvo i u koje on polae svoju veru i poverenje. Ispitivanje kandidata za strunost u prethodnom s tepenu prvi put je uvedeno 1850. u Luizijani. Obred savrenstva (The Rite of Perfection) koji je nastao Francuskoj u prvoj polovini 18. veka je uveden od strane Velike Loe Francuske u Bordou, u najstarijem pokrajinskom masonskom centru u Francuskoj. Ben Frenklin je objavio prvu masonsku knjigu godine 1734, to je bio reprint Andersonove Knjige konstitucija. Tokom perioda kojeg je panija bila pod vlau generala Franka, Slobodno Zidarstvo je bilo zloin i masoni su zatvarani na broj godina odgovarajui njihovom stepenu koji su posedovali. Obligacija i Zakletva: Obligacija je obeanje koje daje kandidat lanovima svoje loe i Bratstvu. Zakletva je izjava "Tako mi Bog pomogao!" koja prati Obligaciju. Re " Freemason - Slobodni zidar " pojavljuje se prvi put u Statutima engleske koji datiraju od 1487. Termin Majstor Mason se prvi put pojavio pratei ime Vilijama Orarda iz Magdalen Koleda 1479. Izvor http://www.masonicfacts.org/. Sa engleskog preveo i adaptirao Br. D.P.

11

Sledeih 12 taaka rada loe 1. stepena u uskoj je vezi sa Starim zavetom i hebrejskom Biblijom ili Tanakom jer predstavljaju 12 sinova Jakova, treeg patrijarha ili oca jevrejskog naroda, sina drugog patrijarha Isaka i Rebeke i unuka prvog patrijarha Avrama i njegove ene Sare. Od 10 plemena i teritorije koje su zaposeli stvoren je Izrael, a plemena Jude i Venjamina tvorila su Judeju. U slobodnom zidarstvu, dolenavedene take ine simboliku celinu putovanja kandidata kroz 1. stepen Jovanovske loe i uglavnom su u pounoj suprotnosti sa dogaajima koji su u Knjigama Mojsijevim navedeni u odnosu na Jakova i njegove sinove. Smatramo da se u simbolici Jakova i njegovih sinova krije velika mudrost slobodnog zidarstva prema psihologiji uenja i sveukupnom sticanju znanja kroz sredstva simbolike. Ritual 1. stepena je, zapravo, korekcija surovog, neobraenog delova nja profanog sveta na one koji u njemu ive i samo njime se rukovode. Uz bratsku pomo, inicijantu se ukazuje na svu pogrenost grubosti i surovosti profanog i svu blagodet spoznaje sebe i bratskog saveza u cilju mira i istote odnosa prema svojim blinjima. Na poetku duhovnog puteestvija, uenje na negativnim primerima, uz simboliko ukazivanje na njihovu suprotnost, jeste upeatljivije od fluidnog i vanulnog, verbalnog nauka samo pozitivnih primera. Dakle, ovo su faze rituala 1. stepena:

1. OTVARANJE LOE: Simboliku nosi pleme Ruvima, prvoroenog sina Jakovova aluzija na naviranje snage, zaee i roenje prvog sina. Bez otvaranja, tj. fizike i duhovne snage ne bi bilo loe. 2. PRIPREMA KANDIDATA: Simbolizuje ga pleme Simeonovo, jer je Simeon pripremio sredstva za masakr stanovnika grada ehema (dananjeg Nablusa u Palestini) kao osvetu za obeaenje sestre Dine od strane princa ehema. Simbolizam nije potpun, ali izraava slobodnozidarsko uasavanje od surovosti, predstavljeno tim dogaajem. Kandidat se tu liava svih predmeta od metala. 3. IZVETAJ Pripremajueg Majstora: Odnosi se na pleme Levije. Po legedni, Levija je nagovestio svom bratu Simeonu masakr ehema. Slobodno zidarstvo osuuje surovost prema bespomonom narodu. Pripremajui majstor izvetava brau o pripremljenosti kandidata, koji dolazi u miru, bez metalnih predmeta i spreman da se podvrgne ritualu koji e dobrog oveka na dobrom glasu usmeriti u pravcu moralnosti i humanosti. 4. ULAZAK KANDIDATA U LOU: Simbolizuje pleme Judino, jer je ono bilo prvo koje je prelo reku Jordan. To je aluzija na prelaz kandidata iz divljine mraka u zemlju svetla i slobode. 5. MOLITVA I/ILI GOVOR STAREINE: Simbolizuje pleme Zavulona jer su molitve i Jakovov blagoslov dati iz potovanja prema prijemivosti Zavulonovog brata Isahara da prihvati nauk, pomo i usmeravanja voe. 6. CIRKUMAMBULACIJA (obilaenje oko radnog tepiha u centralnom delu loe) Odnosi se na pleme Isahara, koje je, budui pomalo neambiciozno, trebalo

12

posebnog vou koji e ih uvesti u isti rang sa ostalim plemenima. To su tri putovanja i simbolike spoznaje vatre, vode i zemlje, kao i vostva stareine. 7. PRILAZ SLOBODNOZIDARSKOM OLTARU: Simbolizuje pleme Dan. Pokazuje nam da bismo trebali da, ne asei asa, prilazimo istini i svetosti, a ne idolatriji, kako je to inilo pleme Dan. 8. OBAVEZA: Odnosi se na pleme Gada i aluzija je na sveanu zakletvu Jeftaja, sudije Izraela i lana tog plemena, zakletvu koja se mora ispotovati po svaku cenu. Naime, Jeftaj zamoli Boga da mu da pobedu nad neprijateljem, a Bog mu to podari pod uslovom da mu, po povratku sa vojevanja, prinese na rtvu prvo ljudsko bie koje mu iz njegove kue pred oi izae. U Knjizi o sudijama o tome se kae: "A kad se vraae Jeftaj kui svojoj u Mispu, gle, ki njegova izie mu na susret s bubnjevima i sviralama; ona mu bee jedinica, i osim nje ne imae ni sina ni keri... (11:34) A on joj ree: Idi. I pusti je na dva meseca, i ona otide s drugama svojim i oplakiva devojatvo svoje po gorama. A kad prooe dva meseca, vrati se k ocu svom; i on svri na njoj zavet svoj koji bee zavetovao. A ona ne pozna oveka...." (11:38-39) 9. POVERAVANJE MISTERIJA SLOBODNO ZIDARSKOG SAVEZA: Simbolizuje ga pleme Asira, jer su tom plemenu darovani svi plodovi slobodnozidarskog znanja. To je upoznavanje inicijanta sa tajnom rei, hvatom, ritmom kucanja, uenikim korakom. 10. INVESTITURA JAGNJEE KOE: Odnosi se na pleme Naftalima, jer je tom plemenu Mojsije dodelio naroitu slobodu u proroanstvu: Naftalima Gospod naklonou svojom siti i obasipa blagoslovom svojim. Zauzmi zapad i jug!. Inicijant prima kecelju od jagnjee koe, simbol mira, istote i humanih vrednosti. 11. SVEANOST U SEVEROISTONOM UGLU: Odnosi se na pleme Josifovo i njegova dva sina, Jefrema i Manasiju, poglavara dvaju

plemena. Josif, koga su njegova braa prodala u ropstvo, dolazi sa svom mudrou po kojoj je poznat u profanom svetu i biva prihvaen i blagosloven, kao i njegovi sinovi Jefrem i Manasija, od strane ostarelog Jakova. Iako drugoroeni, Jakov stavlja Jefrema ispred Manasije jer u njemu vidi bolju perspektivu za narod Izraela. 12. ZATVARANJE LOE: Odnosi se na pleme Venjaminovo, najmlaeg sina Jakova, dovodei tako njegovu snagu do smiraja. Sa engleskog preveo i dopunio Br. K.H.

13

1. Dokopa se neki namjernik ekia. Podigne ga, zagleda, baci u zrak, prati pogledom kako udara o kamen pri zemlji. Frca sitno na sve strane, i po njegovoj nozi. Ljutito ga odigne, vrti u ruci, ne baci ga ve zadjene za ps, moda poslui. Nedaleko odatle naie putnik na dlijeto. Jednako zagleda u nj, prazna pogleda, no ne baci ga, osta mu u ruci, te nastavi hodajui dalje. Ne gledajui pred sebe opali golom nogom po kamenu, te refleksno udari onim to mu je u ruci, dlijetom, po kamenu. Zabole ga ruka od udarca, a sitno od kamena mu opet raskrvari nogu.

Ista reakcija od oba alata, zlo i naopako, same nevolje. Od bijesa mu se oba nau u rukama, dlijeto lijevo a eki desno...gleda! Kuc, kuc, jedno o drugo, pa jednim pa drugim po kamenu, lagano, Hm ....! Poloi dlijeto na kamen, vrsto stisne lijevu ruku, promisli, zamahne lagano desnicom i ekiem po dlijetu zada odmjeren udarac. I gle, skoro planiran komad kamena se odvali. Nastavi tako dalje i dalje, no spusti se no. Odloi alat, gotovo nasmijan i zadovolja n zaspe, jedva ekajui da svane kako bi njegove zamisli oko kamena, ugledale svjetlo dana! Osjeti neizmjernu ljubav prema jo nezavrenom, a planiranom djelu.

14

2. ... od sino do jutra mnogo toga se dogodilo u svijesti naega namjernika. Usnuvi san, vidio je uda neviena: razne graevine, hramove, majstorska djela od kamena pod zvijezdama, mnoge umjetnike, slikare, pjesnike i glazbenike kako slijede djela muza i naunika. Ugledavi jutarnje sunce, protegne se, baci pogled na stranu i vidi eki i dlijeto. Jo mu se mijeaju dojmovi sna, promilja kako s alatima dosegnuti snove! Uzme dlijeto izmeu palca i kaiprsta, a ono se zaljulja, hvatajui okomicu. Proiri pogled te zamijeti kako je dlijeto usporedno s drvetom u blizini... ista okomica na tlo! U mislima drvo mu se predoi kao stup, stub, zid... kao u snu. Odmah zatim uhvati eki u drugu ruku, jednako kao i dlijeto, s kladivom prema dolje, oekujui to e mu to pokazati. Kad se prestao ljuljati, eki svojim kladivom poklopi horizontalu obzora. To odmah ukae na grede, razne nosae, stubita... vezano za prethodne okomice, nastaju graevine, kao u snu! Pogledavi na kamen od juer, uhvati ga tuga, toliko toga vienog, toliko toga eljenog, a jo ni osnovni kamen nije uglaen. Sjedne, sabire misli, volja, um i elja, ovdje su. Mjere ispravnog kozmikog djelovanja, pod pravim kutom jednakosti, nivele, takoer. Pa, gotovo je sve tu to je potrebno kako bi gradio elemente graevina. Odmah se prihvati nedovrene kocke, odredi okomice i ravnine, uskladi prave kuteve u svim pravcima djelovanja. Toliko ga obuze ljepota rada da mu snage ne nedostaje... Kad zastane odmoriti se od napornog rada, zauje da zvukovi obrade kamena ne prestaju! Odloi alat i krene u smjeru zvuka. Kad je zamaknuo iza stijene, ugleda nekolicinu ljudi kako se mui lupanjem po kamenju. Doavi blie, oni ga pogledae, a on im ukae na nain dranja alata, koje nisu koristili ispravno te ih podui kako valjano ravnati stranice kocke. Tako su, zajedno u radu, doekali kraj dana. Taj dan bio je ispunjen do maksimuma, napravili su toliko lijepih kocki da su o tome priali dugo u no. Neki su ve razmiljali kako slagati zidove uzdu i uvis, pod kutom da se ne urue!

3. ... dok su jo svi spavali, na pomonik ustane, pogleda oko sebe, zadovoljno se nasmijei kad je vidio koliko gotovih kocki ima. Odeta kroz umarak do oblinjeg jezera podno visokih planina. Odjednom shvati kakav je red ustrojen oko njega, kako je priroda savreno usklaena, od male travke do najviih vrhunaca, od mrava i pele do jastreba na nebu. Savreni sklad. Sve funkcionira samo po sebi ... samo po sebi? Nemogue, netko to mora voditi, upravljati! Uhvati ga nemo, kako, to, zato, ... toliko zna, a nita ne zna, klone od nemoi na travnatu ledinu. Neznajui ni sam koliko je dugo tako leao, osjeti kako ga sigurna ruka podie i privija u naruje. uvi na uho njene rijei, otvori oi i ugleda svijet ljepi nego ikad. Sve je isto, a ipak nije. Tada obrati panju na osobu koja mu je jo uvijek drala ruku. Iz oiju mu sijala iskra Mudrosti, blag pogled pun razumijevanja i znanja. Teko je bilo ne posluati ga. Pitao ga je o svemu, od prvih dana do danas. Njegov prijatelj i brat pokazao mu je kako sve djeluje po Zakonima boanskog Stvoritelja, kakav je pravocrtan put po Knjizi Sv. Zakona, kako su naa djela biljeena i promatrana te koje su granice polarnosti pojavnog svijeta i kako se u tim okvirima kretati ne zanemarujui Njegove n aredbe. Tada mu majstor urui alate kojima moe postii upravo ovo, prije izreeno. pagu na iljku, olovku i estar. Prije nego je krenuo svojim putem, Majstor mu dadne crtau tablu i podui ga kako da koristei ove alate, konstruira graevinu i izvede n jenu gradnju, kako bi izgledala isto kao i one u njegovim snovima. Za uspomenu i dugo sjeanje pokloni mu mistriju, zidarsku licu te ukae na sastav veziva koje e licom nanositi izmeu ulatenih kocki, gradei Hram, duhovni Hram vjenosti. Nije mu dugo trebalo da organizira Rad, kad se vratio meu svoje pomonike i uenike. Ubrzo su postavljeni temelji i Hram je rastao iz dana u dan. Mnogi su krenuli njegovim putem. Mnogi su Hramovi izgraeni. Mnogi su ve na Vjenom Istoku! Br. E.Z. L. Hermes Or. Zagreb

15

Ovu uvodnu reenicu piem na kraju, kad sam piui o svojim impresijama recepcije sam konano shvatio na to se ti dojmovi svode: moja je inicijacija, kao duhovni dogaaj koji je zauvijek presudio moj ivot, za mene bila intenzivno tjelesno iskustvo. Pokuat u obrazloiti ovu naizgled zaudnu misao onim redom kojim su moje misli tekle kad sam poeo zapisivati natuknice to su tvorile skicu ovog crtea:

finalna opaska da sam sada mason i da mi to vie nitko ne moe oduzeti, te da u pregau sa so bom u grob ponijeti, bilo je imanentno ritualu: postajao sam sasvim svjestan da je ovaj poetak kraj drame mojih napora da to i postignem, a da je kraj tih nadanja istinski poetak kudikamo ozbiljnijega rada no to sam to izvana pretpostavljao. Ako o dojmovima treba, prvi je dojam bio taj: silne ozbiljnosti.

Alfa i Omega, poetak i kraj Sve o emu u govoriti, o emu piem, a to mi se zbilo, dogodilo se izmeu dva repera, koji su za mene Alfa i Omega ukupne simbolike drame inicijacije, meaa koji naoko nisu odve vidljiv rub zbivanja, ali ga svejednako kao mjera ograniuju i neminovno tvore svako reflektirano iskustvo masonskog uenika: svako iskustvo koje je o sebi promislilo - a samo je reflektirano iskustvo autentino iskustvo, jer se inae ni ne moe konstituirati kao iskustvo, ostaje li ne razini neposrednog dodira sa stvarnou mora dospjeti do te instance ve na poetku: mora u toj drami u kojoj uzima uee upoznati i njen i svoj poetak i kraj. Poetak i kraj koji za neofita nisu isprva pregledni: oni mu se ukazuju tek post festum, kad u miru, u duhu, cijeli taj put ponovi, kad o svemu to je vidio i uglavnom uo, a u emu je sudjelovao, raz misli. Jer, gdje je poetak tog uvoenja u ritual, a gdje kraj? Recimo da je ulazak u mrak poetak, a odlazak iz Loe kraj, ali, ima li neto to se u tom rasponu bitno zbilo kao poetak i kraj, kao mjera te stvari preko koje ni sama stvar ne moe? Rekao bih da sam ja imao sreu, moda rijetku, a moda se ona svakom nadaje na naroit nain, da mi se odgovor ponudi izravno, u obraanju asnoga brata. Br. T. mi je rekao: Sada si mason i to ti vie nitko ne moe oduzeti. To je poetak. Kraj pak, on pada u ree nicu: Pregau e sa sobom ponijeti u grob. I tu, na tom mjestu, neto ritualno, neto formalno, postaje sadrajno, postaje stvarno: sama forma inicijacijskog rituala postaje njegov sadraj, i time neto simboliko u isti mah postaje realno: ja sam stvarno postao mason i, zaista, tu u pregau sa sobom ponijeti u grob. I tu, na tom mjestu kruenje hodoaa prestaje biti ritualno i postaje moj ivot: sveto je posvetilo svjetovno, profano je dotaklo sveto. Ritualnost je u ciklizmu, a u kruenju loom postao sam svjestan da moja ljudska drama postajanja masonom koincidira s ciklizmom simbolike drame neofita, da je ta ritualna poistovjeenost ivota i koreografije recepcije postala simbolom: simbol je ono to znai, veli Schelling, i shvatio sam da se ovdje ui stinu s mojim ivotom zbiva neto to je po taj ivot presudno: ta inicijacija nije bila samo znak, postala je u isti mah realnost, i ono to je njoj uslijedilo,

Povjerenje u jednog: vodi Ono bitno, na poetku, bilo je ono to nisam vidio: jasno, mrak. Jest, znam ja te lekcije odlino, o tom iskonskom mraku koji je tohu va bohu, o toj tami to se sterala nad bezdanom, ali ovdje je mrak postao tjelesan, i tu poinje moja somatizacija inicijacije: ja naime imam visoki tlak, i gubljenje orijentacije i provokacija srednjeg uha bila je okida nevolje koja je porodila veliki dobitak. Vi znadete da je soma sema, da je tijelo grob iako to nije ni Pavlova ni moja teologija, ta antika pa gnostika pa katarska mistika proienja i ako se ovdje radilo o mojoj metanoji, o nekom preporodu i uskrsnuu iz mraka neznanja u svjetlo ili sjeverni polumrak spoznaje, moram kazati da me je ta moja grobna tjelesnost, jer mene tlak stalno iznova opominje da sam samo ovjek dopustite samoironiju, ali to je jedini zdrav nain da se rugam bolesti i da u kao prah zavriti, zapravo paradoksalno senzibilizirala za jedno od najupeatljivijih duhovnih iskustava moga ivota. Ono naime to sam vidio, ono svjetlo to se s Fiat lux! za mene u Loi iznenada rasvijetlilo, olako bi bilo opisati razumijevanjem moje novonastale pozicije: toga biti mason. Kudikamo svrsishodnije jest postupno to iskustvo razloiti kako je nadolazilo u etapama koje su privikavanju oiju na svijetlo novoga svijeta prethodile; vratimo se na kronoloki poetak puta: mrak dakle, gubljenje orijentacije i boravak u Dvorani izgubljenih koraka koji u tom rituali nikako nisu sasvim izgubljeni. Recimo, ja nisam htio pogledati kroz zavjesu van, znati gdje sam, zabrani sam to sebi, jer je to jedini nain da se postupi asno, po prvi puta u predvorju novoga Svijeta, u novom Drutvu, u Novom ivotu: nitko me ne bi vidio, ali time bih iznevjerio i sebe i brau i smisao svega to se zbivalo: ostalo, atmosfera, mirisi, Biblija, psalmi i memento mori, bilo od manjega znaaja: sve je to prizivalo moje znanje, svu izvornost utiska posredovalo je moje dotadanje duhovno iskustvo, moje davnanje lekcije, teoloke i ikonoloke, moji studiji, i ta radoznalost koja je bila prije intelektualna no duhovna, koja se pitala zato ba ovi psalmi oko 130 -toga nadalje a ne neki drugi, postupno je ustupala mjesto onim impresijama koji su se utiskivali u vosak moga pamenja po prvi puta: otkrito rame, poderana

16

arapa koja me je podsjetila na Hegela, konopac oko vrata to me paradoksalno, pomalo morbidno veselio ( jer je konano poinjao real thing ) i istovremeno kontrapunkt nevjerojatne ozbiljnosti: svi s kojima sam dolazio u dodir, unato svojim godinama, odavali su autentinu, nehinjenu, izvornu ozbiljnost, ozbiljnost koja me je zatekla, koja je dolazila, nesumnjivo, iz njih, ali i iz nekog izmjetenog arita, izvan njih samih, iz neke toke koj a na sve ovo baca svjetlo prigueno kao govor brae i sestara s kojima sam prvi puta doao u kontakt. A onda dolazi to oslanjanje na drugog, taj osjeaj nevjerojatne prisnosti: nisam znao, nagaao sam, koliko me ljudi gleda, i u jednom trenutku outio sam nelagodu: morio me je tlak, bio sam moda vie no drugi optereen svojom karnalnou koja je odvraala panju, i takav sam se zabrinuo da ne ostavljam dojam teturajueg, dojam moebitne nervoze, neugodan dojam, sve u svemu. U tomu trenu rame brata koji me je vodio za mene je zaista, doslovno, bilo spasovan oslonac, ne u smislu voenja u i upute o pravom smjeru, ve u smislu elementarnog ljudskog kontakta, dodira koji me je umirivao: kao da sam bio nekako neobino spokojan kad god bih dodirnuo svoga vodia. Bilo bi sada lako kazati: psihopomp, i evocirati razne avatare Beatrice i inih vodia dua, ali ovdje, u drami o kruenju moje due, kruenju kojemu je - a eto, ta mi se misao javljala mogue ime i enciklopedija, jer je smisao te rijei en kyklos paideia, u sebi kruee obrazovanje, pa otud i drugi spomen na Hegela, ja sam vie no logikom te duevne spirale bio zaokupljen fenomenologijom duha, cum grano salis, to jest: tjelesnou koja me je as morila, as krijepila: svaka postaja, zaustavljanje pred Starjeinom ili oltarom, svaka rije, bila je kao aa vode tijekom maratona, jer sam u meuvremenu, kao maratonac, bio zaokupljen borbom sa samim sobom, s pitanjem hou li naprosto izdrati do kraja, u emu moda i jest i smisao toga kruenja: u borbi sa sobom samime, zar ne, u kojoj moda i nije smisao pobijediti, nego je izdrati sve. Nije li to ta gigantomahija koja je psihomahija? Tu je zaista moja stvarna muka pratila simboliku: Oprez!, povik Br. M., nije bio samo simboliko upozorenje. Bilo je stvarno. Nainimo elipsu: progledavi, osjetio sam intenzivnu prihvaenost; nisam gledao znatieljno samo ja; vidio sam u oima brae jednaku znatielju: ja sam gledao isprva koliko je tu ljudi; potom tko sve prisustvuje, a mene su opet gledale oi koje su bile r edom nasmijane, i koje su gledale kako doivljavam taj

novi svijet, kako po prvi puta gledam u svome ivotu neto to nikada nisam vidio, a toga se ivota tako bitno tie. Mislim da je to silno udo inicijacije: mi stvarno, jer uistinu emo pregau ponijet i u grob, po prvi puta u svome ivotu vidimo presudnu odluku svoga ivota u svoj njenoj ceremonijalnoj sveanosti i veliajnosti . ovjek rijetko kada u svijetu vidi ono to je nutarnje, ono to tvori njegov svijet duha: ovdje je taj svijet u svom sveanom ruhu sjedio sa svih strana svijeta, gledajui me nasmijeeno, kao kad se gleda

17

novoroene. Biti i nekom pripadati , rekao je Kafka. Ja sam po svojoj prirodi, a i socijalno, ekstremno pristupana, drueljubiva, inkluzivna, ali istovremeno jednako tako ekskluzivna osoba: lako u svoje drutvo priputam sve ljude, ali vrlo teko sasvim putam u intimu svoga ivota blinje. Takve osobe esto su same. Stoga pripadati slobodnom zidarstvu za mene je znailo uvijek jedno: pripadati dijakroniji, onoj vertikali koju tvore i Voltaire i Friedrich II i Washington i Mozart; manje sam raunao na sinkroniju, na suvremenike, oprostite, ali iskreno priznajem. U dvorani u kojoj sam po prvi puta ugledao ono to je sada moje najintimnije, po prvi sam puta osjetio enormnu privrenost svima koji su se tu zatekli, osjeajui beskrajno iskreno i snano prihvaanje. Prihvaenost, eto dojma.

Vjerovanje svima: postanak malim Ta zaokupljenost sobom u trenutku stjecanja povjerenja u okupljene za uinak je imala obrat u svoju protivtinu: kako je jenjao napor, kako je prestajala okupiranost sobom, tako je odjednom nahrupio nenadan osjeaj nevanosti moga imena: sve ono to sam izvan ovog Novog svijeta pedeset godina bio, pa i zato jer me veina okupljenih nije poznavala i nema nikakvu predstavu o meni, bilo je nevano, odjednom - i meni. Postalo je vano jedino to da sam na neki nain gol, da sam ovjek bez ikakvih drugih svojstav a, da nemam nikakve steevine, ni zasluga, ni titula, jer stvarno, veina za njih i ne zna, a ipak, unato tome, tako mi se radosno smijee: sestre iz Slovenije koje se nekaju pa onda ipak uzimaju rije, govore, taj udan zavretak: Rekao sam! , to iskreno estitanje, i taj osjeaj da sam silno malen, da sam neznatan, jer sam odjednom ovdje na poetku, u drutvu onih koji su ve dobrano na putu odmakli, mora da su odmakli, vidi im se po ruhu, ali bez obzira na to tako me dobronamjerno prihvaaju i s takvom ljubaznou oslovljavaju. Po prvi puta nakon vojnikog glajhaltunga osjetio sam se neznatan, to tamo simbolizira esto oianost na nulu, ali za razliku od oaja toga osjeaja nihiliranosti, ovdje sam osjetio da biti samo ovjek u drutvu ljudi koji to doista jesu, jest neopisivo ugodan osjeaj. Dojam da biti bie svedeno na svoju zgoljnu bit, biti ovjek naprosto, biti najmanji meu ljudima nije neugodan doivljaj, rijetko bih to priznao prije toga, bio je dobar osjeaj. Znaci i simboli, liturgijski met e Svidio mi se konopac, iskreno sam priznao. Ja sam i inae Got, pa mi se svidjelo i ono odrubljivanje glave, vrat prerezan, da pravo kaem, iako mi se ni za ivu glavu ne svia povod tomu: naroito je efektan onaj beskrajno duhovit lirski dodatak o pije sku pliine i plimi i oseci, koji tako romantino umiruje potencijalnog izdajnika. O tome u napisti i zaseban rad. to mogu, volim takve scenske

efekte, i moram priznati da me je izostanak nekog lijesa ili skrajnje gotskog rekvizita razoarao; lubanja mi je bila odve oekivana i rutinska. Ono to me se najvie dojmilo, u tom smislu, desilo se u trenutku najveeg napora: kad mi je bilo najtee, kad sam bratu s lijeve strane aptao da mi je loe i da me mui tlak, sjedei u onom poloaju u kojemu bih naredi o da se odvijaju sjednice Sabora i Vlade, drao sam lijevom rukom a desnom pritisnuo, bojei se da mi ih netko ne otme, u tom trenutku zaista tri najdragocjenije stvari na svijetu. To je sada izmeu mene i Boga, i nadilazi ak i povjerenje izmeu mene i brae i sestara: u tom trenutku da mi je netko pokuao uzeti Knjigu, estar i Kutnik, ne bi u tome uspio. Imao sam dojam da ih drim istovremeno djeje, vrsto, s takvim egoizmom da bih briznuo u pla da mi ih bilo tko ma i pokua uzeti iz ruku, a opet silno briljivo, kao kad majka dri dijete, ili jo bolje: otac, on je nespretniji. U tom trenutku, ako vrijeme doaramo prostorno, a prostor slikom, nalazi se teinica u kojoj se sabirala sva teina mog duhovnog iskustva: to ti jesi, glasila bi ifra toga iskustava. U tom trenutku biti mason bilo je fizika injenica. Sve to se dogaalo prije i poslije, sva znanja o simbolici cipela ili logino objanjenje prisutnosti pijevca koji najavljuje zoru koja je buenje, pa ak i ono Fiat lux! koje je presudno u cjelini predstave i kroz svu sloenost simbolike, ali i kroz naroit znaaj za stupanj uenika, bilo je manje dojmljivo: to dranje novoga ivota u svojim rukama, ta haptika izvjesnost ostvarene elje, nezaboravna je i jedinstvena kao okus jagode ili osjeaj blizine mora: prostruji tijelom. I tu bi moda i trebalo stati, jer tu sam na poetku: tu mi je na kraju krajeva postalo jasno da je moj doivljaj duhovnoga puta koji sam ritualno prelazio posve tjelesno iskustvo, da somatiziram tu duhovnost, da je put koji moja dua prolazi u svom spektaklu novih simbola, znakova, u nunoj liturgijskoj pometenosti Benjamina u susretu s preobiljem formulainih prizora, gesti, rijei, zakletvi, kretanja, mirisa, slika u konanici prostora i ljudi u njemu, stvaran put moga ivota, i da se u mom ivotu nepovratno, ireverzibilno zbila promjena koja sasvim stvarno, a ne samo ritualno taj ivot mijenja na neoekivan nain. asnom Bratu Darku rekao sam par dana potom, tek kasnije shvativi i do pojma dovodei tu promjenu, da je nj ena prva i najvea konzekvenca u mome ivotu utnja. Molim vas da mi na rije vjerujete da se ne igram rijeima: ako je neto presudno slobodnozidarsko motto moje uenike inicijacije, onda je to: Tace, onoga Audi, Vide, Tace. Odjednom sam, prihvaen, us red te ozbiljnosti shvaajui svu dramatinost rituala koji sam proao, poeo o svemu utjeti. Ne mislim tu samo na utnju o svemu to sam vidio i uo, to sam doivio. Mislim i na neobian popratni efekt da ve danima ni ne piem, iako to gotovo cijeli ivot inim svakodnevno. Sve do ovog zapisa, kad sam prvi puta, pa i samome sebi, o tome to mi se zbilo progovorio. Br.R.B. L. Hermes Or. Zagreb

18

vrat ima, kako mi tvrde, sasvim striktno kabalistiko znaenje vezano uz Drvo ivota, budui da je porijeklo ove plime i oseke i pliaka u sasvim drugoj prii, onoj pitagorejskoj, koju sam, velim, uz ine primjere ve objavio, mislim da ne bi bilo zgorega napisati ovakav rad. Dakle, evo ga: Prapria Priu o Hiramu Abifu bilo bi ovdje nepristojno prepriavati; pretpostavlja se. Ono to bi trebalo kazati jest da iako njena uloga u treem stupnju nije puno starija od 250 godina - prvi zabiljeeni spomen je u 1723. godini sama je hiramika legenda, ini se, kudikamo starija: Graham rukopis tako spominje dogaaje iz trinaestog stoljea, ali i sline legende povezane s Noom i Bezalelom, koje koriste isti dramski obrazac: u njemu, konstitutivan je uloga izdajnika, da bi prie kojoj je konzekvenca, izmeu ostaloga, i Izgubljena Rije, uope bilo. Ovo je ne samo tekstualna, nego i alegorijska, simbolika, no i ontoloka razina rasprave o smislu utemeljujue slobo dnozidarske naracije. Ta razina ima svoj odraz i u sociopolitikoj, egzoternoj, ali i u ezoternoj, unutarnjoj povijesti slobodnoga zidarstva. Ta se zrcalina nahodi u onome da masoni rade u sigurnosti . Nastajui kao odgovor na ekstremnu razinu nasilja u engleskomu drutvu koliko i prethodnu potrebu da se klasno razliiti sjedine i kao slobodni ljudi bratski izjednae te tu pojavu prevladaju, slobodno zidarstvo od poetka je suoeno s osporavanjem takve ideje i izravnom ugrozom. Stoga Dvernik, recimo, ili po engleski tyler, odnosno krovopokriva, stavlja zadnji crijep, time zatvarajui objekt u kojemu se rad odrava: mjera je to opreza i rada u posvemanjoj ilegali. Ve i ta simbolika zatvaranja loe svjedoi o opasnosti: ne samo o opasnosti od izvanjskog, profanog svijeta, ve i o opasnosti od izdaje onog nutarnjeg, masonske tajne ili tajne o masonima vanjskomu svijetu. Oito, masonstvo ima i u svojoj sri i u povijesnom zbivanju svoje sudbine svijest o izdaji, ali i unaprijed uraunat moment vlastita osporav anja, involviran moment svoga nihiliranja: kao to tri izdajnika pokuavi saznati Tajnu nuno moraju odigrati rolu da bi alegorijske drame o Hiramu Abifu uope bilo, tako se i tajna ne samo kao feudalni preostatak tradicije, jer za razliku od graanske dihotomije javno privatno, feudalno poznaje dualitet javnoga i tajnog u praktinom smislu uva kroz povijest slobodnog zidarstva gotovo kao samoreferencijalna: tajna je tajnoga drutva samo njegovo postojanje; paradoks je u tome da je svojevrsna izdaja to se za tajno drutvo uope zna, mada je upravo to znanje ono koje omoguuje postojanje tajne: ta, zar nije prva tajna sama injenica postojanja takvoga drutva? Tko ini to drutvo, koja mu je svrha, oko ega se okupilo, to je za javnost

Uvod U biljekama jedne od knjiga koje uenik dobije na itanje kako bi se uputio u osnove Slobodnog zidarstva, kae se: U nekim Loama, na rijei vrat prerezan, jedan od lanova prijee svojom rukom preko kandidatova vrata: ponekada i maem. Grozan primjer posljedica koje su usl ijedile nakon krenja ovoga naela predan nam je u obliku prie o Hiparhu, Pitagorejcu koji je iz jada i srdbe prekrio vie drutvenih dunosti. Na njega se poelo gledati s najveim gnuanjem, bio je izbaen iz kole kao najzloglasnija i naputena osoba; i grob je bio podignut za njega kao da je umro jer je bio smatran mrtvim u oima naela, vrlina i Filozofije. Sramota i nemilost koji su pravedno popratili tako velik proboj istine i vjernosti, doveli su tog jadnog nesretnika do takvoga oaja da je ispao sam svoj krvnik. ak i sjeanje na njega izazivalo je zgraanje, do te mjere da su mu uskraeni pogrebni obredi i ceremonije uobiajeni za to vrijeme. Umjesto toga, tijelo mu je preputeno da lei na pijesku pliaka otoka Samosa, kako bi ga izjedali grabeljivci. Theo. Phil., svezak i, str. 246-7.3 Bizaran izbor teme mog treeg rada, ovo: vrat prerezan, ili jednostavno: izdaju kao konstitutivni koncept masonstva, ovako sam objasnio Starjeini i Bratu D.: zagledan u te svoje dojmove o inicijaciji koju s am proao, shvatio sam da sam davno napisao masonski rad ni ne znajui da to inim: on je dapae i objavljen, i sad bih ga adaptirao. Ne inim to da bi meni bilo lake, jer meni pisati nije teko, nego zato da bi brai bilo zanimljivije. Rad je to naime o onome: Vrat prerezan! O izdaji. O tome e ionako rijetko tko napisati rad, pa je to tim zanimljivije, jer, uostalom, izdaja dotie Prapriu naega Reda. Ona je njen inherentni i neizostavan dio. Kao to bez Jude nema Krista, tako je i u prii o Hiramu Abifu koncept izdaje konstitutivan. Iako prerezan

19

tajna, koja se umnaa, kao mise en abme, srnom tajnom o Izgubljenoj Rijei. Ergo, dijalektika tajne i izdaje u masona je od presudne vanosti, i stoga je ve ta Prapria Slobodnoga zidarstva spominje kao konstitutivnu. Donosim par primjera klasine obrade te teme: dva antika, jedan biblijski i, konano, jedan arhetipski.

No, dok drugi apostoli jednostavno nisu uspjeli shvatiti svoga uitelja, Juda je imao drskosti pretpostaviti se da je on shvatio svrhu Krista potpunije nego Krist.
Thomas de Quincey Dva primjera klasine starine 2. svibnja 2008. godine umro je najomiljeniji hrvatski filozof, Marjan Cipra. Na svome blogu, Vaseljeni, napisao sam In memoriam, izmeu ostaloga spomenuvi i legendarno prvo Ciprino predavanje po povratku na fakultet: ...pun amfiteatar, Cipra u crnoj perlerini, slua se valcer, a on obrazlae trotakt, Marsilia Ficina, pitagorejce i kako iz onoga hen nastaje pola, korijen iz dva, neodreena dvojina - mnotvo! Hippasus iz Metapontuma otkrio je da je taj broj iracionalan, ali, Hippasus iz Metapontuma otkrio je i ine tajne pitagorejaca: bratstvo mu je za ivota podiglo nadgrobni spomenik! Jedan je trokut dozivao drugi: hipotenuza koja je neodreena dvojina ubrzo je presijecala katete inei hipotenuzu inverznog trokuta i odjednom je pred nama stajao Solomonov peat! Tu je negdje u dvoranu uao korpsukularni Marsilio Ficino.... Te veeri Cipra je spomenuo i Hipasov kraj, literariziravi ili eufemiziravi ga: kazao je da je Hipasu Bratstvo podiglo nadgrobni spomenik za ivota; nije rekao da su ga utopili u m oru. Zbog izdaje. Uasne, i uasavajuce izdaje. Evo o emu je rije: Grci su poznavali jedan od temeljnih matematikih pojmova: sumjerljivost duina. Danas bi osnovnokolski uitelj matematike kazao da su dvije zadane duine duljina a i b sumjerljive ako postoji broj r vei od nule tako da su a i b cjelobrojni viekratnici od r. Hrvatski kazano, sumjerljivost duina znai da je omjer njihovih duljina racionalan broj. Ali, isti ti stari Grci znali su i za postojanje nesumjerljivih duina. Tu u povijest ulazi spomenuti Pitagorin uenik Hipas: oko 430. godine prije Krista, Hipas je shvatio da osnovica i dijagonala kvadrata nisu sumjerljive duine, jer je omjer njihovih duljina korijen iz dva, a taj je broj iracionalan. Naravno da su pitagorejci na sam spomen mogunosti postojanja iracionalnih brojeva posve poludjeli, ali su se ubrzo stavili u pamet i otkrie poeli uvati kao najstrou tajnu. Naravno, cijela ta matematika afera u oblanom Metapontumu ima i svoju metafiziku pozadinu: taj banalni pravokutni, jednakokrani trokut sa stranicama 1 i hipotenuzom koja je korijen iz dva, zapravo je prikaz Pada: emanacije Jednoga u Mnotvo. Oito, stvar postaje

IZDAJA

ozbiljna: Hipas je svjetini odao Tajnu nastanka svijeta. Obrazloenje - da ne odbijam itatelja kojega je neka nenadana radost odbila od metafizike moemo saeti na sljedei nain: Pitagorejci ue da je u temelju svega Monada, broj Jedan. Monada nije broj ve princip, poelo i naelo izvan nae sublunarne sfere. U nju, Jedan emanira umanjujui se: Dva nije dvostruko vie od Jedan, ve dvostruko manje! Monada se unizila, kao to se etiri stoljea kasnije Rije ponizila do karnalnosti i Boanstvo do muke Kria. Oito, rije je o Padu, o Iskonskom grijehu, o diobi Jednoga na Dobro i Zlo. Jedno se ponizilo do Neodreene Dvojine, do Mnotva, zapadajui u kal grijeha. Obrazlaui ovo uenje izvan pitagorejskog ezoterikog kruga, Hipas je poinio neoprostiv grijeh veleizdaje: osporio je ne samo sam temelj Pitagorina nauka, razglasivi postojanje iracionalnih brojeva, nego je unio u Svijet nemir, navevi na pomisao na njegovu nepopravljivu nerazumnost. Bratstvo koje e ieznuti u pokolju, udavilo ga je u moru. Ili mu je, kako je Cipra rekao, za ivota podiglo nadgrobni spomenik. Svejedno kaznilo ga je kao izdajnika. Stoga ne udi da se za Hipasa iz Metapontuma gotovo ni ne zna: izdajice ne vole ni oni koji od njih imaju koristi. ovjeanstvo tu nikako nije iznimka; ta, ljudski je rod ionako prirodna aberacija. Drugi primjer, naravno, rimski je, tovie rimski kol iko to samo moe biti: tie se okultnog imena Rima, i onoga koji ga je razglasio, dakle izdao, najkulturnijeg meu onima koji nose togu, kako ga je oslovio Ciceron Kvinta Valerija Sorana. 82. godine prije Krista, u godini svoje smrti, taj je rimski pjesnik i gramatiar bio tribunus plebis, narodni tribun. O Soranovoj smrti i izdaji pie Servije; spominje ga i Plinije Stariji kao i Plutarh; navodno da je Soran tajno ime Rima odao u svome djelu Epoptides, pod nerazjanjenim okolnostima i, najvjerojatnije, iz politikih motiva. Varo govori o tome da je razapet na kri, to je malo vjerojatno, jer je nesretni Valerije ipak bio tribun. Opet, pitanje je je li kao tribun uope mogao znati tajno ime Rima. Jedni govore da je to ime bilo Amor; drugi, ne manje neuvjerljivi, da je to ime Angerone, tajanstvene boice zatitnice Rima i uvarice njegova tajnog imena, ija se statua, s prstom na ustima, nalazila u hramu Volupie, boice uitka. Znati neije tajno ime, znailo je starima imati mo nad imenovanim, osobom ili gradom, svejedno. Rimljani bi se zakleli na sluaj Kartage, u prilog ovom vjerovanju. Zapravo, vjerovanje je starodrevno, a studenti kunsthistorije tu lekciju naue uei o Egiptu: evokacija imena je magijski in: zaziv imena izaziva odaziv imenovanog, ko ji se podinjava onome koji baca ini. Strah Rimljana od izdaje tajnog imena grada bio je razumljiv: sam se Valerije Soran iz Ostie udio kako Rim i dalje stoji na svojih sedam breuljaka, unato njegovoj glasnoj izdaji. Nesretni Varelije Soran imao je vie sree s posthumnom slavom: za razliku od Hipasa, Valerija Sorana pamtimo, makar kao izdajnika. Dokaz je tome i pria Tri tumaenja Jude. ujmo je ukratko.

20

U obranu Jude Thomas de Quincey pie da dok drugi apostoli jednostavno nisu uspjeli shvatiti svoga uitelja, Juda je imao drskosti pretpostaviti se da je on shvatio svrhu Krista potpunije nego Krist. U spomenutoj prii J.L.Borges ovaj motiv varira do briljantne hule: Bog je dokraja postao ovjek, ali ovjek do gnusobe, ovjek do prokletstva i bezdana. Da nas spasi, mogao je odabrati bilo koju od sudbina to pletu kolebljivu mreu povijesti; mogao je biti Aleksandar ili Pitagora ili Rurik ili Isus. Odabrao je najgoru sudbinu: bio je Juda. Zamrena i dosadna teologija kojoj je jedina svrha pojmu sin a dodati obiljeja zla i nesree? Mogue, ali i besmrtna apologija izdaje koju nije mogue prepriati svojim rijeima, a da je ne okrnjimo; posluajmo je u izvorniku: Nakon stanovitog Nijemca, de Quincey je iznio teoriju da je Juda izdao Isusa kako bi ga primorao da objavi svoju boansku narav i pokrene iroki ustanak protiv rimskog jarma. Runeberg predlae metafiziko obrazloenje. On najprije umjeno naglaava izlinost Judina ina. Napominje (kao Robertson) da za prepoznavanje uitelja, koji je svakodnevno propovijedao u sinagogi i inio udesa pred tisuama ljudi, nije potrebna izdaja jednog apostola. Pa ipak, tako se dogodilo. Pretpostavka da je posrijedi pogreka u Svetom pismu ne dolazi u obzir; pogotovo ne dolazi u obzir mogunost da se u najznaajniji dogaaj svjetske povijesti uplete sluajnost. Ergo, Judina izdaja nije bila sluajna; ona je bila predodreen in koji zauzima tajanstveno mjesto u ustrojstvu otkupljenja. Runeberg dalje razvija misao: kad je postala tijelom, prela je iz posvudanjosti u prostor, iz vjenosti u povijest, iz bezgraninog blaenstva u mijenu i smrt; da bi se uzvratilo toj rtvi, trebalo je da jedan ovjek, u ime svih ljudi, podnese istovrsnu rtvu. Taj je ovjek bio Juda Iskariotski. Juda je jedini meu apostolima naslutio skrovitu boansku narav i uasnu nakanu Isusovu. Rije se ponizila dotle da je postala smrtna; Juda, sljedbenik Rijei, mogao se srozati na potkazivaa (najgori prijestup to ga doputa gnusoba) i stanara neugasivog ognja. Nii poredak zrcalo je vieg poretka; oblici na zemlji odgovaraju oblicima na nebu; mrlje na koi zemljovid su nepromjenljivih zvijezda; Juda, na stanovit nain, odraava Isusa. Stoga onih trideset srebrnjaka i poljubac; stoga dobrovoljna smrt, da lake stekne vjeno prokletstvo. Tako je Nils Runeberg razjasnio Judinu zagonetku. Dante e Judu staviti u deveti krug Pakla; da podsjetimo, tu su izdajice koji su zaleeni u ledu: izdajice rodbine, izdajice politikih kolega, izdajice gostiju, izdajice dobroinitelja. Cijela ova izdajnika ekipa, liena oprosnica, boravi u ledu rijeke K okit, rijeke jadikovanja. Naime, nakon pobune zlih anela protiv Boga, Lucifer je padom na Zemlju u Jerusalemu otvorio pukotinu u obliku

lijevka. Luonoa je na dnu Pakla, gdje maui krilima izaziva zamrzavanje rijeke Kokit. Pola mu je tijela u zaleenom jezeru. Lucifer ima tri glave i u svakoj vae po jednog od najveih svijetskih grenika: Judu koji je izdao Isusa, Kasija i Bruta koji su izdali Julija Cezara. Borges za Judu ima vie razumijevanja: Valerije Soran umro je jer je razglasio tajno ime Rima. Kakvu je bezgraninu kaznu on sam zasluio, zato to je otkrio i razglasio uasno ime Boje? Ako literatura ima ma i najposrednije veze s Istinom, kazne se ne bi trebao bojati samo Runeberg. Borges nije vjerovao u Raj i Pakao, iako je o potonjem napisao briljantne stranice. Pretpostavimo, ipak, na tren da je njegova opaska o Runebergu utemeljena: a to ako je Jorge razglasio uasno ime Boje? Luonoa Zanimljivo je uvijek iznova objasniti gdje se to u Bibliji smjeta Pad i otpadnitvo Lucifera: tohu va bohu, tama koja se stere nad bezdanom, to je mjesto. Poslije stvaranja, onoga generatio, i prije obnove, onoga regeneratio, dogaa se degeneratio stvorenog. No to se zbiva s tim Luonoom, koji je iz gordosti poelio biti na mjestu Boga? Kakvu to sudbinu ima Praizdajnik, onaj koji je iz tatine odbio Ljubav boju, izdavi njegovu milost? Jednom davno uili su me da u hebrejskom doetak el oznaava i plodnost, kreaciju: imaju ga svi arhaneli: Rafael, Mihael, itd... Iako su po definiciji iste inteligencije, spomenuti su i kreativni: regbi, stvaraoci su, dodue ne kao Stvoritelj, ali, nalik njemu. Satanel, padom, gubitkom ovog el, nije vie u poziciji stvarati: stoga moe biti teolog, ali ne i umjetnik! Satan je i dalje inteligentan, ali neplodan, jalov, i to je njegov osobni pakao. No Lucifer uva neto zajedniko svim izdajnicima: neku perverznu volju da vjeno eli zlo, a ini dobro. Ili je ta volja u samom inu pervertirana, pa se neki dobar naum promee u zloin? Jer, vidite, na zgradi Oca Domovine nalazi se ba jedan takav aneo luonoa. Zar nije indikativno da je ba ta zgrada u proteklom desetljeu bila Dom za koji su bili spremni deki u crni m kouljama? Hou rei, udno je to s Anelom Prosvjete, Luonoom i Iluminatorom: u cinina vremena poput dananjih, kad Ideologija zna svoju la i kad se usprkos tome ponaamo kao da ne znamo to inimo, u vremena prosvijeene ideologije, da cinizam nazovem njegovim imenom, aneo zatitnik postaje upravo Lucifer: donosioc svjetla, koje baca novo svjetlo na stvari, zatitnik je svih otpadnika i izdajnika, onih koji su do juer snivali zlo, a sada bi uznastojali oko opeg dobra. Sasvim primjeren Aneo za zla vremena. Br.R.B. L. Hermes Or. Zagreb

21

Prvi stareina somborskog slobodnozidarskog venia FILANTROPIJA, osnovanog 06. februara 1897.
Roen je 1849. ili 1853. godine u mestu Eri u centralnoj Maarskoj u rumunsko -maarsko-srpsko-makedonskoj porodici, ali je detinjstvo proveo uglavnom u Temivaru. Tu je stekao i osnovno obrazovanje, gimnaziju je zavrio u Mikolcu, a prava studirao u Budimpeti. Po zavretku studija, posveuje se pisanju, prvo kao saradnik lista Nezavisnost, a kasnije postaje zapaen kao vrstan pripoveda. 1880. godine mu se tampa prvi roman Zlatokosa ena, a dve godine kasnije i Magla, koji oduevljava ne samo iru italaku publiku ve nailazi na odlian prijem i kod kritiara. toga to je ispit polagao sa jednim kolegom, blago reeno ogranienih moi shvatanja zbilje, pa se zarekao ako taj kolega ikad poloi ispit, da on svoju titulu nikad nee koristiti. Kako je to bivalo u svim vremenima, tako i tada. Kolegi su snani ve trovi podrke razvili jedro, te je glatko poloio doktorski ispit, a Elek, budui ovek prav i od rei, drao se obeanja koje je sebi dao sve do 26. maja 1919., dana kada se iz Temivara uputio na veni Istok. Te 1885. godine prekomandovan je u Belu Crkvu gde postaje zamenik tuioca, gde se upoznaje sa slobodnim zidarstvom. Vraa se u Budimpetu gde biva iniciran, navodno u loi Demokratia, istoj onoj iji lanovi 1890. postaju ore Vajfert, Andra orevi, Stevan Mokranjac i beogradski advokat Tiho mir Markovi. 1889. godine u svojstvu kraljevskog tuioca odlazi u Erdelj, u Karansebe, a 1892. vri istu dunost u Temivaru. Te godine, tampa mu se zbirka od 9 pripovedaka Tantal. 1908. godine Elek Godu pie svoju prvu dramu, Polubog, koja mu se p remijerno izvodi u somborskom Narodnom pozoritu. Delo je bilo znatno ispred svog vremena, pa nije nailazilo na takav oduevljen prijem kao njegovi romani i pripovetke. Njegova druga drama, Karijera izlazi u obliku knjige i nije se nikad izvela na sceni. Krajem 19. i poetkom 20. veka postojala je neka tajna veza izmeu Temivara i Sombora, pogotovo na polju prava i literature. U temivarskim listovima esto se pisalo o Somboru, a mnogi predstavnici zakonodavnih vlasti iz Temivara premetani su u Sombor. Tako i Godu dospeva u Ravangrad, kako Sombor jo nazivaju, kao kraljevski tuilac i predsednik suda 1897. godine. Imao je tu i neke korene. Iz Monografije grada Debrecina saznajemo da se njegov praded, Anton Godu, vinarski trgovac, iz Mikolca doselio u Sombor 1725. godine. Podaci potiu iz Mikolcske grke kompanije. Elekov otac ore bio je upravitelj dobara grofova Sinva i Vipfen, ali je na prilino nepoznat nain, navodno usled dve elementarne nepogode, izgubio svoj imetak, pa se kao siromaak, ali ovek na dobrom glasu, odselio u Eri i oenio lepoticu Anastaziju Margo, devojku sa solidnim mirazom ali pretedljivu, poreklom iz bogate trgovake porodice, i sa njom izrodio sina Eleka i tri keri. Dolazak Godua u Sombor unosi veliku ivost u kulturni ivot grada i pospeuje odnose izmeu pripadnika raznih nacionalnosti i veroispovesti. Zahvaljujui svojim vezama, u somborsko pozorite

Karolj Kerntok, Portret Eleka Godua, 1905. 1885. godine vraa se svom originalnom pozivu poloivi pravosudni ispit, tj. istovremeno je poloio i sudijski i advokatski ispit, za ta se u tadanjoj Maarskoj dobijala titula doktora. Tu titulu Godu nikad nije koristio ispred svog imena, navodno zbog

22

dovodi poznate glumce i predstave, te organizuje izlobe vrsnih umetnikih dela iz budimpetanskog Muzeja lep ih umetnosti, izlobu dela srpskih slikara, kao i prezentaciju ikonostasa temivarske Saborne crkve koji je izradio Konstantin Danil. Prijatelj je sa Lazom Kostiem, Veljkom Petroviem, Dr. Radivojem Simonoviem, ulom Revickijem i glavnim inenjerom upa nije urom Stankoviem, lan je Istorijskog drutva babodroke upanije, koje 1897. broji vie od hiljadu redovnih i poasnih lanova, sa Dr. Janoem Duhonom, prvim stareinom somborske loe Budunost, u koju se unosi svetlo 22. novembra 1908. godine, osniva Slobodni licej i dri mnogobrojna predavanja iz umetnosti i knjievnosti. U toku njegovog devetogodinjeg boravka u Somboru, grad poinje da se budi iz letargije u koju je u zadnjoj dekadi 19. veka zapao. Koliko je Godu uloio energije u uzdizanje i oivljavanje somborske kulturne scene, ne ostavljajui mu vremena za pisanje, svedoi i injenica da je u Somboru, za sveg svog boravka, napisao samo 4 pripovetke. Elek Godu je bio prvi stareina venia Filantropija, a kasnije i zamenik stareine loe Domoljublje u Baji, kuda su se mnogi somborski slobodni zidari preselili 1903. godine. Po odlasku iz Sombora sarauje u asopisu SVLM Istok.

nepreglednom mnotvu koje juri glavom bez obzira u fatalnu povrnost. Bio je tako prohladnog srca, toliko rezervisan u tom dobu samozadovoljnih verbalno- junakih hvalospeva da su s e svi koji su i nameravali da osuju paljbu na njega po bilo kom osnovu, osetili razoruani i bez municije. Hteo je da postane pisac, a postao je i vie od toga prometejski plamen jedne perspektivne sredine kojoj je oduvek falilo samopouzdanje. Bio je o vek istine i injenica, trezvenih pogleda na sebe, okolinu i budunost. Iako je u poznim godinama kroz pesme otkrio pritajenu, neostvarenu svoju ljubav prema Ani Vajs, uinio je to elegantno, bez erbetske romantike onako kako samo jedna nadasve iskrena i integrisana linost to ume.

Naa bata do Boga, korespondencija Eleka Godua i Ane Vajs

1906-915 Br. K.H. Spisak lanove SZ venia Filantropija (br. 5 - Elek Godu) Kao linost, bio je tih, usamljen, koraao je vrstim, ali otsutnim koracima, udubljen u misli, udei se duboko u sebi tom

23

Stari i Novi Zavet potiu iz Egipta. Sve Biblijske linosti, direktno su povezane sa lozom Tutmozisa, koji je vladao izmeu petanaestog i esnaestog veka pre nove ere. Kralj David i patrijarh Abraham, bili su savremenici, koji su delili istu enu, Saru, postavi preci Izraelskog plemena, blisko povezanog sa Egipatskom kraljevskom porodicom. U istom periodu, dolo je do velike religiozne i filozofske revolucije, kada je faraon Akenaten prepoznao mo iza razliitih bogova, nebeskih manifestacija u svetlu Atena ili Adonaia, a njegov e naslednik Tutankamon identifikovati ljudski Duh kao deo venog Duha Boijeg. Meutim svet tada nije bio spreman da deli njegovu viziju.
Nakon Amarna perioda, seanje na ove velike lidere je u Egiptu potisnuto i kompletno zaboravljeno u Izraelu. Egipani su restaurirali drevne kultove, a Izraelci su adaptirali Kananitske bogove poput Atoret i Bala. Jedino tokom Vavilonskog egzila u estom veku pre nove ere, osam vekova nakon smrti njihovog lidera, Jevrejski pisari restaurirali su Mojsijevo-Akenatenovo ime i njegovo uenje, jo uvek poriui nasilnu smrt njegovog naslednika Joue. Egipani su za razliku od njih, sauvali seanje na Tutankamona-Jouu, povezavi ga sa Ozirisom, Hermesom i Serapisom, pre nego to su preuzeli ime Isus, pratei prevod Biblije na Grki u Aleksandriji. Isus je ime dato Mojsijevom nasledniku u Bibliji. Dve odvojene grupe Jevrejsko-hrianski eseni u Judeji i Jerusalimu, i gnostici u Egiptu i Aleksandriji, bili su inicirani u Egipatske Misterije. 70. godine nove ere, padom Jerusalima, Egipatska Crkva, se podelila i u manjim grupama rairila Rimskom Imperijom.

24

Egipatski religiozni pokret postao je pretnja Rimskom autoritetu, ali je Aleksandrija uprkos tome ostala internacionalni religiozni centar. Kada su Oevi Rimske Crkve eleli da uspostave hijerarhijski eklezijastiki sistem, bili su onemogueni od strane politike moi Rima. Kako bi dobili blagoslov, posluili su se lukavstvom, tvrdei da se Hrist objavio svojim apostolima u telu, fiziki a ne u spiritualnoj formi. Meutim, Sv. Pavle je u Poslanici Galaanima, jasno stavio do znanja da je njegov susret sa Isusom bio spiritualne a ne fizike prirode. Meutim u sve se umeao Petar, objasnivi kako je on na udan, misteriozna nain bio osloboen iz tamnice, usput obrazlaui svoj autoritet, koji je po njemu poticao od samom Hrista. To je Crkvenim Ocima u Rimu bilo sasvim dovoljno, da proglase kako je Isus bio poreklom iz Izraela, roen u Vitlejemu i razapet u vreme Pontija Pilata. Ptolomej I je uspostavio novi religiozni kult Serapisa, podigavi Serapeum u Aleksandriji, koji je postao njegov centar. Prevodom knjiga Starog Zaveta na Grki, omoguilo se sagledavanje teolokog konflikta izmeu Egipana i Jevreja, to je rezultovalo definisanjem nove Hrianske teolog ije. Tako je Serapeum postao centar gnostikog Hrianstva. Iz Aleksandrije se Hrianstvo proirilo do Rima i u druge delove Rimskog Carstva. Niko ne zna kako je Rimska Crkva uspostavljena. Niti to pominju rani Crkveni Oci niti drugi spisi, kako i na koji nain su Hriani stigli u Rim. Seutonius, Rimski istoriar, pominje dolazak sledbenika Hrestusa, tokom vladavine Imperatora Klaudija, 4050. godine nove ere. Za vreme vladavine Nerona 54-68. godine nove ere, Hrianska komuna u Rimu dostigla je veliku brojnost. Ali opet, kako su u to vreme Hriani mogli da dou u Rim? Postoje samo dve mogunosti, preko Jevrejskih robova iz Judeje ili iz Egipta, odakle su se Rimski vojnici vraali sa odsluenog vojnog roka, ili dolaskom Egipatskog misterijskog kulta. Jedina mogua ruta jeste iz Aleksandrije. Misterije Serapisa i Izide dole su u Rim oko 100. godine pre

nove ere, a njihovi hramovi su podignuti u Kampus Martiusu, u neposrednoj blizini uvenog Panteona. Na tom mestu danas, podignuta je Crkva St.Ignacio. Po put Hrista, Serapis je leio bolesne, a poznato je da su prvi Hriani bili poklonici njegovog kulta, pa je tako bilo lako da prihvate i Hrista. Tokom prve polovine prvog veka, nove ere, kultovi Izide i Serapisa su u Rimu bili najpopularniji. Uprkos tome to je nova vera dola u Rim iz Aleksandrije, nije pomoglo zbliavanju dve Crkve, naprotiv dolo je do konflikta oko vostva. Tek 200. godine nove ere, dolo je do uspostavljanja hijerarhijske institucije. Kada su Gnostiki hriani odbili da prihvate Ri mski autoritet, Hrianski pokret se podelio na dve grupe, Rimsku Pravovernu i Egipatsku Gnostiku. Gnostiki uitelji nastavili su da osporavaju novi pokret, tvrdei da Rimski Crkveni Oci nemaju autoritet, a da je spasenje rezultat linog iskustva. Rimski Biskup, optuio je gnostike da su jeretici. Sukob Petra i Pavla, tako je zamenjen novim konfliktom izmeu Rima i Aleksandrije. Aleksandrijski pokret je naalost poraen za vreme vladavine Imperatora Teodosija I, kada je Teofilus, Aleksandrijski biskup unitio Serapeum, i religiozni centar imperije premestio u Vatikan. Aleksandrijska biblioteka je spaljena, svi spisi proglaeni jeretikim a religiozni uitelji ubijeni i proterani. Deset vekova nakon ovoga, jedino su Biblija i Crkveno uenje dozvoljeni kao i zvor edukacije i znanja. Tako je poreklo Hrianstva sakriveno, nekih esnaest vekova i vie. Zaista hvala arheolozima, kopijama izgubljenog znanja poput Svitaka sa Mrtvog Mora i Nag Egipatsko

Hamadi

Biblioteke
ponovo

koji su otkriveni.

Sada je prava istorija iza Biblije razotkrivena.

25

Kad Luonoa krene kroz svet, na dodir njegove svetlosti bujaju ume, cvetaju rue, nie svea trava; ali on prolazi i nastavlja dalje, i kad proe, senke ispune svaku napuklinu u srcu nae nade i vere. Da bismo bili u prisustvu Svetla Istine, moramo i sami postati Luonoe. Postavlja se pitanje, ko je oveka ubedio u njegovu prosenost, pa ak, da je ispod proseka, kada sva uenja antike ukazuju na to da ovek poseduje onu skrivenu prirodu, onu skrivenu bit, ono mistino tkanje koje izmie poimanju fizkih oiju. ovek je stvoren po liku boijem; pa ko je onda oveka uino medijokritetom. On sam, moda? Filozofija starog doba bazi ra se na injenici odvojenosti oveka od svog vieg bia. Ovu vievekovnu la fabrikovali su, potkrepljeni financijskim magnatima, svi centri moi kroz nama poznatu istoriju. Pa je Put ka Bogu, na put Slobode, iskljuivo zavisio od posrednika, s jedne strane, i potpunog odricanja od telesne ulnosti sa druge strane. Ova la izfabrikovana je jo na poetku ere Vremena, a svoju konanu formu je poprimila s pojavom politizovanog Hrianstva. Formula krsta postala je izopaenje drevnih afro- atlantianskih misterija, a slika ljudi patnje, bola i alosti jeste slika izopaenja ove formule, koju su centri moi nametali kroz vekove. Istina je zamaskirana zbog ega, s kojim ciljem i u kojem cilju... Da li je tragalac za Istinom, isti onaj ovek koji ose a neodoljivu e svog Sopstva, da li je to isti onaj ovek koji filozofira u toplini svog doma, zavaljen u fotelju ispred TV-a, vrsto vezan egzistencijalnim i porodinim obavezama, da li je to onaj isti ovek koji unutar Loe zaziva boanska imena pokuavajui dosei Gnozu? Da li je to isti onaj tragalac za Istinom ili je vremenom popustio pod teretom svojih tenji, utiao zov svog Sopstva, sakrivi svoj rad pod odoru medijokriteta, dajui svom Sopstvu tek onoliko prostora koliko je neophodno za jednu pobonu osobu. Da li su oni koji tragaju za Sopstvom, naposletku, prilagodili svoju potragu potrebama tzv. politiko-ekonomskih centara moi, ili su ostali dosledni u beskompromisnom poniranju u Spoznaji, pa makar to znailo ponitenje njihovih materijalnih oslonaca, ljubavnih iluzija, i sopstvenih ogranienja; pa makar u toj potrazi pronali i samu Smrt. Ko u nama kae ovde stani, pomisli na enu, na decu, na imovinu...kada se jednom ego nae pred ponitenjem. Ovo ponitenje nalik je na psihodelino iskustvu, kada jednom pree prag, nita vie posle toga nije isto. U suprotnom, mi svet

nastavljamo da posmatramo s tihim sufliranjem naeg kompromisa na putu ponitenja ega. Ovo je Novo Doba koje se odvija po planu Nebeske Loe. Ako su zvezde gore, na zemlji su to Probueni, pojedinci po kojima zalutali koordiniraju i naviguju svoj let kroz dolinu senki. Mi svi, najpre treba da pribegavamo, zakonu Slobode, a to bi znailo, da ivimo ono to smo spoznali, da uimo iz lekcija evolucije, vie da uporeujemo nego to sudimo. Jer kada sa nas spadnu sve maske ega, drugo ljudsko bie u nama moe ogledati Lepotu sopstvenih tenji. Pitanje, koje se namee svakome ko je stigao da se probudi pravog sebe, jeste; da li e taj neko imati hrabrosti, znanja i volje da ivi ono to je spoznao, da bude apostol valastite spoznaje, prorok sopstvenog puta Slobode; i moda vie od toga, da li e se uzdati u svoje Delo kao u promisao samog Nebeskog Plana. Odgovori na ova pitanja u mnogo mogu uticati na iri krug ljudi, naivo reeno, moda na oveanstvo u celini, jer u odgovorima na ova pitanja krije se traak sudbine ljudi koji e, ili da budu voeni ka viziji Smaragdnog grada Nikole Tesle ili e svet skliznuti u koliziji drutveno-politikih suprotnosti. Spoznaja jeste poziv na stavljanje vlastitih popstignua i talenata u svrhu i ivot jednog Univerzalnog oveka, jer naposletku, samo onaj koji ivi Spoznaju, doprinosi kolektivnom suoavanju sa avetima evolutivnog mulja iz kojeg je izraslo stablo oveanstva. ovek Novog Doba u svakom pogledu nadilazi svog prethodnika iz 20. veka u poimanju stvarnosti i do hiljadu puta vie. Sa svakom novom generacijom napredak postaje drastian, ali svaka nova generacija znai i to, da se oveanstvo udaljava od svog izvora. Ljudi postaju tehnoloki napredniji, ali duhovno prazni i to predstavlja opasnost po svakoga, jer se Svet pretvara u roba tehnolokog napretka. Svuda oko sebe vidim mlade ljude kojima ice vire iz uiju....ko se imalo razume u elektro -magnetnu, da tako kaem, filozofiju, upoznat je sa uticajem frekvencija na modane talase ljudi. Nismo sveni da je KONTROLA ve tu, ispred ekrana, na mobilnom telefonu, u mikro i nano tehnologiji, koja je u rukama upravo onih centara moi zbog kojih su naunici pisali u iframa, nastojei da sakriju svoja nauna dostignua, ba kao to je to primer u okultizmu, gde su mnogobrojne tajne skrivene pod okriljem alhemijskih alegorija od zloupotrebe profanih ljudi sklonih zloupotrebi moi. A upravo ovakvi ljudi jesu izvrne sile centara moi koji nastoje vekovima da unapreuju ljudsko neznanje i podstiu ivot ljudi u tamnom vilajetu. Ako se iko od nas upitao KO SAM JA, ta je sutina ivota, zna, da od odgovora na ova pitanja, najee, zavisi punoa i kvalitet

26

naeg ivljenja. Odgovori na ova pitanja su deo naeg najintimnijeg Sopstva, unutarnje Spoznaje, bez koje, sva druga znanja su suvina...informativnog karaktera. Probueni ovek zna da je energija sve, i on, pre svega, poseduje znanje stavljanja te energije u pokret, u svrhu, u cilj, dajui tako svojoj Volji oblik; on takoe zna, da ako ova energija nije kanalisana u konstruktivne i humane tokove, onda e ova energija biti kanalisana ili isprojketovana da ide tokovima destrukcije i negativnosti. U jednoj ruci bi Strogosti u drugoj palica Milosti ini ta ti je volja i to neka bude sav zakon! ovek koji je lik boga mora nastojati da otpeati unutar sebe boanske atribute. Otpeaivanjem ovih monih peata, probuena mo ne treba da ga udalji od boga, ili uini poniznim, ili uplaenim, ili zaslepljenim svetlou Istine koju je otkrio u sebi naprotiv; on mora upotrebiti ove boanske darove i moi u svrhu uzdizanja svoje Due do take koja ga ini Graditeljom i Vizionarem, onim kojemu je VID otvoren za oitovanje ireg spektra Stvarnosti. To je mo vienja iznad onog vida. Ovaj Novi ovek nee strepeti od boga, od prirode, od ljudi ne, On e biti glasnik i slika Neba na Zemlji, on e biti Svetlost prirode; brat ljudskom rodu koji jo uvek boravi u dvoranama Tame. Ovaj ovek svoje duhovne Istine nee upotrebljavati u svrhu porobljavanja, obmanjivanja i zastraivanja, svoja tehnoloka dostignua On e staviti u slubu produhovljenja zajednice i sveta uopte, on e udruiti snage sa onima nalik sebi ne bi li omoguio stvaranje Hrama ivog Boga, on e boraviti u Tiini svestan svoje Snage, ali ispunjen Ljubavlju, i nee uniziti i povreivati druge samo zato to je on vii, na posletku, kako vii da mrzi nieg. On moe i mora da ohrabruje druge da slede svoj Put, da otkrivaju Istinu za sebe, da ostvare moi boanskog unutar sebe i na svetlost dana iznedre Graditelja nalik njemu samom. Na nama je da ubrzamo na duhovni rast i idemo iskustvu u susret, jer to otpeauje evolutivne latentnosti i oslobaa veliki potencijal nae Due, i mi se poput drveta granamo rastemo. Svaka funkcija u oveku predstavlja jednu mogunost koju Dua treba da ispolji i dosegne svoj maksimum. Na kraju, ovekov ivot je zbir odnosa njegovih maksimuma i minimuma. Ba kao to i kod drveta u prirodi, nisu sve grane iste duine i na istoj visini, one pri dnu su krae, od onih koje stablo vuku ka vrhovima visini, ali svaka grana kronje drveta ima svoju funkciju i svoj prirodni poloaj u odnosu na SIMETRIJU itavog stabla. Tako i svako od nas mora raditi na ispitivanju s vojih mogunosti i naposletku pruiti odgovarajui maksimum. To je pravi smisao Svetog Rata. Grupa razmilja u okviru jedne ravni, pravolinijski odmerava i ureuje stvarnost. Ova ravan jeste HORIZONTALA poimanja i kretanja grupe prostor i vreme dimenzija unutar koje se odvija tok stvarnosti. Iako je ova ravan vie nalik na povrinu jezera koje

reflektuje meseinu, zbog uzburkanosti ovog polja stvarnosti, NEBO biva izgubljeno za pogled grupe unutar ove ravni ivota. Ovu ravan ini nestabilnom pohlepa i l judski interes; jer interes vodi ka zadovoljenju ula, ula vode ka strahu od gubitka uitka, strah od gubitka uitka vodi ka nagomilavanju bogatstva, nagomilavanja bogatstva vodi ka potrebama ekonomije, ekonomija otvora put ka malverzacijama, malverzacije su kalkulisanje sa Duom, Dua se gubi u ispletenoj mrei interesa, a interes pustoi Svet, ostavljajui oveka ogoljenim, bez Due, smisla i vizije. Ako se unutar grupe pojedinac i probudi, to znai da je otvorio duhobno oko koje je uprto u Nebo; drugim reima, stekao je direktno poimanje nebeskih tokova. On je faktor koji uspostavlja novu dimenziju prostor-vreme ravni. Probueni pojedinac jeste sila Univerzuma kojom se uspostavlja VERTIKALA. On sam vie nije deo grupe, u profanom smislu te rei, i na njega moi prostorvreme dimenzije ne mogu uticati. On izlazi iz grupe, postaje pustinjak, jer ga je njegova lina vidovitost time uinila, ne vie delom kritine mase drutva, ve Individuom. Postao je gospodarom sebe, koji po svemu nadilazi zakon interesa veine. On je, drugim reima, izaao iz glavnog toka i postao izvor za sebe. On je vuk u jagnjeoj koi koji dolazi u stado sa jevaneljem slobode na usnama. On pobuuje stado da potrai odgovore, stoga je on jeretik kojeg treba razapeti. Razapeti nosi krst, ali mudar ostaje prikriven, ostaje budan, na kojeg arolije lanih dogmi nemaju uticaj. Ovaj Probueni poseduje klju, poseduje viziju etvrte kordinate hipotenuze koja spaja vertikalu i horizontalu, to je njegova mo...3141593... Stoga je na put nepredvidivi put Zmije, mistian put koji je kroz milienijume protkan poput nevidljive mustre, u ijim vorovima su upletene tajne vavilonskih graditelja, egipatskih hijerofanata, iranskih sufija, lutajuih jogija, semitskih mistinih rabija, i puteva svih onih muenika Istine, koji se poput traga zmije provlai izmeu minareta muhamedanskog polumeseca i zvezde, koji nestaje u senkama hrianskih bogomolja, koji treperi nad plamenovima jevrejske Minore, i beujno klizi meu paocima budistikog Toka, nestajui pod sraijima ivaitskih sekti... ANATEMA Od malih nogu priaju nam prie o moralu, poune prie o ispravnosti. Ovo sme, ovo ne sme. To nam se usauje od najranijih dana. Idi utabanom stazom, ne skrei sa staze, jer u nesmostrenosti, vreba opasnost, vreba zli vuk. Od najranijih dana se deci usauje strah od bauka. uvaj se opasnost vreba! Deca odlaze u obdanita ve sa tri godine, i ve od tog momenta otpoinje sistematizovan nain usaivanja konvencionalnih pravila. No, obdanite nije oba vezno, pa ipak, ako dete ne krene u obdanite, teko da e moi uhvatiti korak sa

27

vrnjacima kada krene u prvi razred. Ve sa est, predkolsko je obavezno. Sa sedam polazi se u osnovnu kolu. Do 18. godine trajae usaivanje konvencionalnih pravila i zna nja.

SISTEM STVARA KADROVE.

Obrazovani ljudi nisu potrebni sistemu. Sistemu nisu potrebni ljudi od znanja, ve naprotiv, sistemu je potreban posluan i oblikovan kadar po meri tradicionalnih naela vrednosti. Tako moete videti one iji je zadatak da obezbede boljitak celokupnoj naciji, kako istu tu naciju podkradaju obeavajui, laui i svodei vetinu politike na markemtike krilatice. Sve je ROBA. Zar nije i bog sam bio prodat za sitne pare?! Dok sve to nije deo ovog glavnog toka, svodi se na prio o izgubljenom jagnjetu, priu o igu zveri. No, nastavak prie o izgubljenom jagnjetu govori da se ono vraa stadu, ali ne vie kao krotko i pitomo jagnje, ve kao zli vuk. I lovci uz lave pasa idu u hajku na vukove. ta postade krotko jagnje? Divljina ga je uinila da postane zver, samotnjak koji slobodno luta proplancima i uteruje strah lovcima i stadu. Zar i Isus ne ree: Trai i nai e. Da bi pronaao ovek ono to za im odavno traga za sobom samim, za ovekom kojim je nekada bio, najpre treba da napusti granice utvrenih pravila i zakona. Postavlja se pitanje, da li bilo ta moe postojati izvan granica sistema, iza te beskarakterne mainerije, iza tog prepetomobile ljudske uskogrudnosti? Postoji! ANATEMA. Granice ovog sistema, jasno su ucrtane u modane vijuge ljudskog roda. Koliko god milenijuma prolo za nama da li je ijedna institucija posluila svrsi za koju je osmiljena. Glavno naelo na koje se oslanja celokupna konstrukcija civilizacije ljudi jeste da se DOBAR pokorava, a da manje dobar nastoji da ugnjetava. I klatno se klati ve milenijumima. Brak, kolstvo, karijera, religijski stereotipi utiu na nas od malih nogu, postavljaju nevidljive granice izmeu ljudi. Ove granice uvaju MEDIOKRITETI kule straare svakog sistema. Civilizacijska koloteina pored svih vrednosti i nastojanja da se kroz vekove emancipira, na kraju krajeva, obina je povorka slepih i mrtvih.

No, teko se usuuje onaj ije su elje PROGRAMIRANE. Drugim reima, teko je poeleti neto vie to nadilazi ljudsku potrebu za snom, hranom i seksom. Ove tri funkcije unutar bioritma oveka jesu visina, irina i duina njegove stvarnosti. Dok institucije braka, kolstva i crkvenih nazora tu su samo da odre staleke razlike, a ne da potpomognu drutvu u celini. Baviti se pitanjem istinskih vrednosti obino je traenje vremena. Koga jo zanimaju utopijske ideje o nekom humanijem drutvu. Takva pitanja su dosadna, a oni koji imaju takve tedencije bivaju peatirani. Ali zato, raditi za sirotu nadnicu od osam evra na dan; raditi za GAZDE, i doprinosti njihovom ve povelikom bogatsvu, neicrpna je tema tekueg progresa. Ali je istina drugaija. Tek 30 posto drutva osea blagodeti ivota, dok kritinu masu od 70 posto ine oni, kojima, ako ponudite; plivanje; 8 termina meseno 3500din teretana; 1500-2000din meseno muzej, bioskop ili pozorite; 5000din meseno godinji odmor za trolanu porodicu 5000060000din BUS Plus; 3000din meseno Topli obrok; 10000/ 300din po danu teko da e veina ove kritine mase dutva izdvojiti novac od svojih ionako mizernih plata, koja je u proseku 30000 dinara, za ove blagodeti ivota, koje bi po svakom standardu trebale biti dostupne svima. Zato uboga raja ide u dronjcima, slepa i bolesna, i eka svog Godoa. Pa, nije li se i Hrist sam okruio bolesnima, sirotinjom, slepima i kljakavima; u takvom okruenju svako zdrav bi se oseao kao bog. Sarkazmu nikad kraja. Ali zato, kada ovoj kritinoj masi drutva ponudite: 1gr spida 1000din 1gr heroina 2000din 2,5gr marihuana 1000din LSD 1200din Cigarette 200din Alcohol daba Kladionice, realitije, FB zabavu

IZ KOLOTEINE ISTUPIU HRABRO I USPAVANE SNE PROBUDIU TRAJNO.

Inkvizicija, lomae, veala, odescanje glava, nabad anje na kolac, monstruoznosti, da li su za nama, ili su se samo prikrile u nama, ekajui vihor rata da kao gladne zveri zaskoe rtvu u ime neke, toboe, vene ideje. AUTOKRATIJA je trnovu krunu uzela sa glave boga i postavila je na glave nacija, i rekla: ispataj zbog USUDA.

ona e utopiti svoju isfrustriranost, napetost i nezadovoljstvo kroz ogromnu potronju ovih dostupnih instanata zadovoljstva. GAZDE trljaju ruke. Sve se odvija po PLANU. Veoma brzo, bistar ovek shvati, da u drutvenom sistemu sve to je dobro, korisno, na kraju krajeva, zdravo po samog oveka skupo i nedostupno za 70 posto drutven e mase. Ali zato; sve ono najgore je dostupno po izuzetno povoljnoj ceni. To se zove PROGRAMIRANJE. S druge strane, kolstvo nije niti e, niti ima ljude koji su kadri izvesti bilo koju intelegentnu reformu. Ako takvih ljudi ima, oni

SMETI ZNAI HTETI KADA SE OVEK USUDI DA POELI.

28

veoma brzo padaju sa lestvice drutvenih poloaja, jer kao to rekoh, sistemu nisu potrebni ljudi od znanja ve posluan kadar. Vi koji imate, i vi koji nemate decu; pitajte se, po ijem nalogu deca polaze u kolu, tako to ve u predkolskom ih forsiraju na uenje stranog jezika. Dete ne zna ni svoj maternji jezik, ali system ga ve gui sa novim progresivnim znanjima koja samo gue prirodan razvoj deteta. Umesto da se deca prate od strane strunjaka od najmanjih nogu i dogledno vreme upuuju, u skladu sa svojim sklonostima, u specijalizovana odeljenja u kojima e kroz obrazovanje stei ona znanja koja e mu na kraju i biti od koristi, system zatupljuje bespotrebnim gradivom. Dete mora od prvog razreda da savlada 30 glasovnih simbola svog pisma irilice, a usput da ui i pismo stranog jezika. To su dva pisma, velika slova, mala slovato znai, dete mora ukupno da savlada 120 simbola u najkraem roku.Ako ovome dodate da se u kolama praktikuje samo pismena provera znanja, postavlja se pitanje da li su sva deca sklona takvoj proveri znanja. Da, to ne bude malo, pobrinuli su se prosvetitelji kolstva, pa su u petom razredu uveli jo jedan strani jezik. Roditelji iz straha da im deca ne prou golgotu hipokrizije drutva, decu forsiraju da budu mali Bizmarci. Uz to; kolstvo se pobrinulo da upozna budue narataje sa dva stuba svakog drutva; graanskim pravom za one demokratski orijentisane narataje, i veronauku, za one koji tee tradiciji. No, niko niakada nije pomenuo pitanje uvoenje seksualnog obrazovanja, ve po pril ici kad poraste, znae, deca putem interneta utoljavaju po porno sajtevima svoju radoznalost. Seks je u 21. veku tabu, bar na ovim prostorima. Ali, zato, sistem ne cenzurie estradnu bulomentu porno-pevaljki i polupismenih estabiment gurua, koji sa TV-a seju pamet i prefinjenost. To je PROGRAMIRANJE. Namerno zaglupljivanje i zavoenje budueg narataja u odreenu drutvenu masu MEDIJOKRITETE. Brak u svojoj ezoteriji je najsvetija zajednica. Niko ne kae, da je ivot u zajednici lak. Oni koji poriu monogamiju, a veliaju poligamiju na istom su tasu neznanja. Ako je ena riznica likova, nemam nikakvih problema da sa njom provedem venost. No, malo ko razumeva alhemijska naela koja prolonguje brak. Umesto da brak bude zajednica kroz koju par meusobno duhovno nadograuje i sazreva i naposletku nadilazi zemaljske okvire ljubavi; brak je pretvoren u dvogodinju farsu za roditelje i prijatelje. Oni koji odlue da imaju decu kao vid jaanja veze, to je u sutini pogreno, veoma brzo shvate da sistem nema ta da im ponudi; bilo kakav program podrke mladim roditeljima. Ako ubrzo usledi razvod, deca odrastaju izmeu dva roditelja, i odrastaju u TA!!! U pukotinu, koja je nastala meu branim parovima, biva impregnirana LGBT ideja, u koju nevidljivi donatori ulau ogromne napore da zaivi kao dokaz demokratizacije drutva. Ovakav tip demokratizacije drutva na ulicu priziva ultradesniare i hrianske fanatike, koji su i sami daleko od pomiljaja da i sami osnuju svoje porodice i da se okrenu ivotu obinih pokornih vernika. Jer, valjda, po delu se prepoznaje vernik.

Ali u tim golobradim zanesenjacima, jo uvek, nema hrabrosti za takvu promenu postati roditeljem. I onda shvatite, da se sve to odvija po PLANU kojeg su iskreirali oni iza kulisa. Na ovaj plan, crkva ostaje nema. Crkva ve godinama nije iznedrila dubokog mislioca, a kud i kamo, reformatora. Vrata hramova su irom otvorena, ali srca svetenstva i svetih otaca su zatvorena, pusta i hladna; jer su slepi pored svih onih gladnih, bosih i prognanih, koji od njih iekuju javnu kuhinju ispred svojih bogomolja, ako ne svaki dan, bar na one velike praznike koji slave ivot, ljubav i mir. Nita, dipovi zuje...krst se klati.

TEO-REMA
Oni stoje iza IDEJE. Ova ideja je postala realitet, a njima je jasan nain funkcijonisanja ovog realiteta, jer su oni zaetnici IDEJE. U tom svetlu oni poseduju znanje. Od kada je sveta, oni su bili oni pojedinci koji su se izdvajali od drugih svojim uroenim sposobnostima da spoznaju i proniknu u potrebe grupe iz kojih su potekli. To im je dalo prednost nad onima koji su i dalje ostajali vezani vezama i snovima grupe. Ovu svoju prednost onu su iskoristili za sticanje sopstvene koristi, jer njima su bili jasni njihovi lini snovi. Kroz ove snove su im dole vizije o ljud skoj prirodi ne znanju. Njihovi umni kapaciteti su im omoguili da uoblie IDEJU u neto to e postati vodiljom u budunosti. Oni su stvorili sve izme i nastojali da prilagode istinsko uenje velikih duhova ljudi svojim sopstvenim ciljevima i IDEJI. Za svoj simbol su uzeli OKO u TROUGLU. Sada ve kolutate oima. Ali, trenutak, samo. OKO je izvor slike. Ova slika je ograniena sa tri parametra: prostor (materija), vreme i ideja. OKO u TROUGLU 14 je onda simbol SLIKE koju je mogue stvoriti, dizajnirati i ob likovati i na polsetku projektovati u OVDE- SADA momenat. Ova mo ih ini DEMIJURGOM sveta, projektorom slike na platno ljudske svesti. Ova IDEJA je MEHANIKI bog, a njegovi tvorci su KONTROLORI. Porazmislite o sudbini svih onih koji su se oslobodili moi k ontrole ovog mehanikog boga, i koji su nastojali da probude druge. Oni e stvoriti takvu atmosferu u drutvu, koja e podilaziti snovima ljudi kroz viziju opteg PROGRESA, ali e iz senke, nastojati da tu viziju uine na staklenim nogama, tako, to e pothranjivati snove ljudi konstantnim strahom od gubitka ove vizije u vihoru sila haosa. U jednoj ruci palica misloti, a u drugoj bi strogosti. Ova mo im omoguava, da u manjoj ili veoj meri, osujete opstanak ideje opteg progresa. To kod ljudi izaziva jo

14

Ne treba meati sa Okom u Trouglu Adepata Velikog Belog Bratsva, re je o zloupotrebi simbola od strane onih koji poseduju Znanje i Mo podno Bezdana crnom bratsvu. Ove zloupotrebe se kroz istoriju pojavljuju u mnogim sluajevima, primer je hrianska predstava simbolizma Krsta.

29

veu nesigurnost i angauje da ljudski rod bude jo krotkiji, da samostalno prinese svoje srce rtvenom oltaru IDEJE. To znai, stvoren je MEHANIKI bog za kojeg e ljudi raditi, iveti i umirati. Drave i nacije po PLANU, moraju postati stambene jed inice jednog nevidljivog zigurata. Unutar ovog zigurata mora vladati apsolutno uverenje u vladavinu ZAKONA koji brine o ljudima stanovnicima ovog zigurata, i koji je u stanju da sprei sile haosa u njenim namerama. Kada se stekne utisak da je na snazi vladavina ZAKONA, iz prikrajka, dolazi udarac u lea zakona u vidu teroristikog akta. Strah je opet meu ljudima. U odsustvu izvora drugaijih ideja no to je to IDEJA mehanikog boga, informacioni centri odailju u etar ve osmiljenu sliku. Ovi centri ine mreu i predstavljaju nevidljivu kupolu ovog nevidljivog zigurata. Frekvencija je podeena i ONI imaju ulaz u kolektivni um oveanstva. Ulaze, ostavaljaju podesnu sugestiju, i neprimetno nestaju. Sugestija se aktivira u vidu drutveno -politike realnosti kao eho njihove KOMANDE. Oni su GOSPODAR LUTAKA.

...TI SPAVA, TI SPAVA, TI SPAVA.... I na kraju...ta su prepreke Dui na njenom ulasku u Svetilite? To je LA, jer poricati ISTINU znai prizivati LA, prizivati la znai udovoljavati LICEMERJU, udovoljavati licemerju znai podilaziti SUKOBU, sukob zaziva NETRPELJIVOST, netrpeljivost je sestra NEPRIJATELJSTVA, neprijateljstvo je uzrok MRNJE, a mrnja je majka svih NEDAA. I dok ISTINA priziva MIR, mir utire put ka TOLERANCIJI, tolerancija objavljuje dolazak LJUBAVI; onda nije ni udo, zato je Alister Krouli o crnoj brai govorio kao o onima koji MRZE i odbijaju LJUBAV... Br.S.B.

30

Bio je veliki vezir, visoki svetenik Heliopolisa, glavni lektor-svetenik besednik, veliki upravitelj i arhitekta Sakare i Edfua. Kasnije, trijada Memfisa deifikovala ga je kao sina Boijeg zamenivi Nefertuma, Ptahovog sina. U vreme Imhotepa, Heliopoljski kult Amuna postao je primarna filozofija starog kraljevstva Egipta. Oni su formalizovali ovu filozofiju u Tekstovima Piramida, tako zvanih zato to su ih faraoni pete i este Dinastije ispisali unutar sedam piramida. Ove Dinastije vladale su Egiptom u periodu od 2800. do 2470. godine pre.n.e. Sa Imhotepom rasli su i hramovi u Memfisu, Fili i Ostrvu Elefantina. Grci su Imhotepa oboavali pod imenom boga medicina Asklepisusa, sina Apolona. Veliki Imhotep i danas se potuje u medicinskoj profesiji. Samo jedan smrtnik, moe deliti titulu boanskog sa njim, graditelj i arhitekta iz osamnaeste Dinastije, Amen Hotep Sin Hapuov. On je bio nadzornik radova pod Amenhotepom III. Ovo ukljuuje Memnonove kolose, dve velike statue Amenhotepa III koje su isklesane od finog kamena- peara iz Gebel-el-Ahmara. Oni i danas stoje na zapadnoj obali Nila u blizini Luksora, u blizini puta ka zapadnoj pustinji. Ove statue su jedino to je ostalo od posmrtnog hrama Amenhotepa III, najveeg u Tebi. Amen Hotep Sin Hapuov poznat je i po konstrukciji posmrtnih hramova u liticama Zapadne Tebe.

Najpoznatiji antiki arhitekta poznat irom sveta jeste Imhotep iz Egipta. Bio je Glavni ministar faraona Dosera koji vladao od 2630. godine pre n.e. do 2611. godine pre n.e. Sekhemet, koji je vladao oko 2603. godine pre.n.e. poslednji je koji ga je pominjao. Imhotep, takoe zvan Imouthes, imao je mnotvo velikih titula.

31

Slobodni zidari imaju svoju rudimentarnu hronologiju Egipta, koju su 970. godinu pre.n.e. ispisali antiki klesari -masoni u Vadi Hamamatu. Ova lista rival je Manetovoj listi kraljeva, poredei Imhotepa sa prethodnih majstorom graditeljem. Imhotep i Amenhotep Sin Hapuov, arhetipovi su za slobodnozidarskog Hirama Abifa. Tradicionalno se dri da je Hiram Abif bio lan tajnog drutva majstora graditelja poznatih kao Dionizijski Majstori . Pretpostavlja se da su oni podigli Solomonov hram. U Rimu oni su postali Collegia. Arhetipski Hiram Abif bio je Veliki Majstor ovog plemenitog reda graditelja, koji su uzeli ime po Grkom bogu Dionisu. Graditelji su bili organizovani u loe, tvrdei da poseduju tajno znanje, posvetivi sebe plemenitim delima milosra. Rua je vaan simbol Dionisa, a rosalia je bila jedna od najvanijih ceremonija. Dionizijski majstori oblikovali su oveka, od grubog alara u savreni ugaoni kamen, simbol Boga. Svaki ovek postajao je deo ivog i venog hrama, bez zvuka ekia. Svaki alar i svaki ugaoni kamen, predstavlja Boga. Dionizijski Majstori koji su se naselili u Izrael, postali su poznati pod nazivom Casideani ili Asideani. Kasnije su postali Hasidimi. Po Josifu Flaviju, oni su se prikljuili Esenima. Oni su takoe poistoveivani i sa Jonjanima, koji su podigli hram Dijane u Efesu. Ovaj hram bio je jedno od sedam svetskih uda. Dorjani su podigli hram Apolona u Tripoliju. Sva tri arhitektonska drutva graditelja, Jonjani, Dorjani i Dionizijski Majstori, praktikovali su dobrotvorni rad, milosre zajedno sa svojim graditeljskim poduhvatima. Oni su arhetipovi rozenkrojcera. Numa Pompilije, kasnije zvan Pontifex Maximus, prvi je konstituisao Rimske Collegie 703. godine pre.n.e. Masonska tradicija dri da je Cezar Augustus, prvi Imperator Rima od 27. do 14. godine n.e. bio patron masona i veliki majstor Rimske Collegie arhitekti. U Rimsku arhitekturu uneo je novi red, kompozitni, koji se pojavio 19. godine n.e. Istorija poznaje Cezara Augustusa kao Oktavijana, mada mu je pravo ime bilo Gaius Octavius. Kasnije je postao Gaius Julius Caesar, zato to je bio roak Julija Cezara. Julije Cezar je tvrdio da je direktni potomak blizanaca Romula i Rema koji su osnovali Rim. Oni pak potiu od Eneje -Trojanca, princa kraljevske kue Assaracus, koji je sa sobom u Rim doneo svetu statuu od slonovae palladium, postavi glavni Rimski kult, a koju su uvale Vestalske device. Eneja je bio sin Boginje Afrodite i kralja Dardanaca. Arkaani i Trojanci izradili su krinju posveenu bogu Adonisu koji je roen iz drveta tamjana. Poput Horusa, Eneja je sin Boiji. Obojica, Julije Cezar i Cezar Avgust tvrdili su da potiu od njega. Mit o Eneji, postao je vrlo popularan meu rozenkrojcerima u sedamaestom veku. Eneja spada u jednog od devetorice plemenitih ratnika. Fridrih II dokorisao je svoju spavau sobu ezoterinim reljefima Julija Cezara i Avgusta.

Dioklecijan, Imperator od 284. do 305. godine n.e. bio je lan Rimske Collegie, bio je veliki progonitelj hriana, uprkos tome to su mnogi od njih bili lanovi bratstva. Bez obzira, on je pogubio etiri aristokrate-patrona arhitekture, zvanih quatuor qoronati, zajedno sa etvoricom skulptora-masona. Padom Rimske Imperije dolo je do dramatinog gubljenja vetina Collegie. Vitruvije je opisao neverovatnu sposobnost tadanjih neimara-masona, izmeu ostalog i Panteon koji je podignut 110. godine n.e. koji je i danas svedok dostignua velike graditeljske tehnologije. Ipak, vetine su preivele kroz bratstvo Magistri Comacini koje je gradilo katedrale u Francuskoj, a koje svoj nastanak duguje Kralju Luju VII koji je posetio Palestinu, tokom Drugog Krstakog rata 1147. godine. Ubrzo, nakon njegove posete, Kralj Luj je za svoj amblem uzeo fleur-de-lys ili ljiljan, kao lini heraldiki simbol i njegove vojske.

Fleur-de-lys, ije ime potie od cveta fleur-de-luce, jeste sveti narcis ili leirion, bio je simbol antikih boginja Demetre i Persefone.
To je cvet koji je Arhangel Gabrijel dao Mariji. Ljiljan takoe simbolizuje Horusa i filozofski kamen. Astroloki on je korespondentan sa sazveem virgo- device. Sazvee device, celestijalna je mapa za terestrijalnu liniju na kojoj su izgraene Gotike katedrale u zapadnoj Francuskoj, poput Ruana, artra, Laona i Remsa. Najvanija katedrala u svakom smislu u Francuskoj jeste Rems. Poput piramida u Gizi, koje su pretpostavlja se izgraene da na zemlji reflektuju sazvee Oriona, i katedrale izraavaju Hermetiki diktum: Kako gore, tako dole. Po tome virogo-plan u Francuskoj, izraava oekivanje da e sledei Messiah biti Francuske kraljevske krvi. Magistri Comacini, su u Gotike katedrale uklesali tajen Svete geometrije bazirane na ekvilateralnom trouglu, nazvanom ogive, koji simbolino nije nita drugo do vesica piscis. Ove strukturalne inovacije dole su u Pariz izmeu 1140. i 1240. godine. Slinu trigonometriju, poput ogiva, vitezovi templari sakrili su u svom apastom krstu, kako bi izrazili svoju graditeljsku ulogu kao Vitezovi Savrene Piramide i Zlatnog Preseka. Sv. Bernard od Klervoa u templarima je video ikone matematike perfekcije i materice Crkvene regeneracije. Sv. Bernard je motivisao graditelje govorei da je rad molitva. Praktina molitva, izraena kroz katedrale postala je Novi Jerusalim, koji je ponovo nicao u Evropi. Zato je i Crkva izgubila interesovanje za ponovno osvajanje Jerusalima. Tako je i Sv. Bernard insistiro samo na jednom poklonikom putovanju, u Opatiju Klervo. Arhitekte pod patronatom Sv. Bernarda, sledili su put Hirama Abifa i quatuor coronati. Njihovo sastajalite postala je loa, a njihov glavni simbol postao je Solomonov hram, nazvavi sebe novim imenom Deca Solomonova, iji su zatitnici i patroni bili Templari. Ovi cisterijanski masoni i Templari izgradie katedrale irom Evrope, a

32

meu njima se izdvaja katedrala artr, koju su gradili dvadesetest godina. Ova konstrukcija, filozofski je integralno povezana sa alhemijom. Uklesan reljefi, i na drugim katedralama, poput Notr Dama, Remsa, Amijena i Bura, grafiki simbolizuju korake alhemijskog procesa. Za samo sto godina irom Evrope, ovo bratstvo izgradilo je oko sto pedeset katedrala. Samo u Parizu, podignuto je 2700. crkava, kapela u periodu od 1140. do 1240. godine. Pariz bazino u sebi sadri 90 % ranih Gotikih katedrala. Deca Solomonova su takoe izgradili crkvu u Nortambriji, proirivi svoj utica i na Anglo Saksonsku Englesku. Izgleda da postoji i ranija tradicija, Masonskih gildi u Engleskoj, kada je St. Martin podigao svoju Opatiju. Oko 935. godine Atelstan kralj Veseksa uspostavio je prvu Masonsku lou u Jorku. Neki istoriari veruju da je u vreme, antiki uitelj umetnosi, Culdees, kontrolisao masonske loe u Jorku, Kilviningu, Melrozu i Aberdenu. Stara kotska tradicija sugerie da je Arijansko Hrianstvo, sauvano u kotskoj i preivelo vekove posle progona vitezova templara. Ovi masoni nominalno su bili hriani, uprkos tome to su klesali udne simbole i reljefe. Vie od 600. pre-Reformacijskih crkvi u Engleskoj, Irskoj, paniji i Francuskoj imaju u sebi slike z elenog oveka i ela-na-giga isklesanih u kamenu. Na Balkanu, ovo boanstvo zvalo se Zeleni ore. On je bio svetac patron, Sv. Bernardu od Klervoa. Svake godine besmrtni rtveni kralj konzumirao je Sveti brak sa boginjom Mudrosti koja je postala njegova ena. On bi potom umro i uskrsnuo godinu dana kasnije konzumirajui sveti brak ponovo. Masoni su isklesali mnogo pornografskih reprezentacija rune, gole enske figure koja pokazuje svoje genitalije u crkvi. Ovo sugerie na pagansku predstavu majke boginje. Zajedno sa zelenim ovekom, prisustvo ela-na-gig, upuuje da Crkva nije nita drugo do paganska hala za ritual rtvovanja kralja. Simbol Crkve je tako materica, dok je ela-na-gig upuuje na Indijski jogiki tantrizam u istom periodu pre-Reformacije od sedmog do trinaestog veka. Indo-Hititska ikona za asketsku jogiku praksu ili oboavanje vulve, poznata je pod imenom stripuja. Jogi adept fokusirao bi oi na vulvu i svoj um na karmu ili poudu, kako bi probudio svoju seksualnu energiju ili ivotnu energiju kundalini. Ova ivotna sila penje se uz kimu do glave u kojoj ovek konzumira svoj nebeski obrok. Ovo mesto u glavi analogno je oltaru u crkvi, gde se hleb ivota transupstancuje u Boga. Mnotvo poza sa mladim devojkama prikazanih u crkvi, nisu prestava poronosti ve test apstinencije kao deo veih Misterija. Veti inicijati demonstrirali su tako, da mogu kontrolisati svoj seksualni nagon i uivanje u onome to ivot prua. Test karnalne elje, bio je poslednji stepen perfektne inicijacije. Bio je to najvanij e element rituala.

Filozofija alhemiara ula je u Masoneriju ali i u Crkvu. Operativne loe masona kao i staklara negovale su alhemijska verovanja koja su preuzeli od Kompanjona-Compagnonnage. Od njih su alhemijsko znanje preuzeli rozenkrojceri, to je s a astronomijom postalo deo njihovih praktinih tajni. Rozenkrojceri su izrasli iz istog hermetikog drveta, ali skoncentrisani na vii nivo pefekcije ljudskog duha, kroz simbolizam perfekcije metala. Ove dve paralelne grupe, graditelja i alhemiara, bili su upuenici u velike Misterije. Ovi detalji se mogu pronai u knjizi Crata Repoa, koja je tampana 1770. godine u Nemakoj. Ona potie iz ranijeg izvora, Ritual of Initiations od Umberta Maladrinija, tampanoj u Veneciji 1657. godine. Oni zajedno potiu od jednog starijeg izvora, Corpus Hermeticuma, koja jo dalje upuuje na znanje Egipatskih svetenika. Pretvaranje zlata u filozofski kamen , menjanje boja tokom faza rada, od crne do bele, crvene i finalno zelene, vaan je Viim stepenovima kotskog Obreda Masonerije. Po jednoj staroj kotskoj tradicij, vitezovi templari spasili su jednu grupu Sirijskih hriana od Saracena. Ovi hriani bili su sledbenici Rue i Krsta tvrdivi da potiu od Esena. Sepher Toldos Jeshu zabeleila je, da je Ig de Pejen uo istinu o Isusu i ranim hrianima od Teokleta, velikog pontifa Johanitske sekte Reda hrama. Teoklet je inicirao Iga kao svog naslednika. Vitezovi templari inicirali su u viu Johanitsku Misteriju vitezove Palestine. Nazareni Basre u Persiji i dalje imaju tradiciju da su njihova braa u Malti i Evropi restaurirali doktrinu proroka Iohanana-Sv. Jovana, sina Gospodara Jordana, eleminisanog iz srca oveanstva poukama drugih lanih uenja. Sirijski hriani doli su u kotsku, na planinu zvanu Harodim ili Heroden, izmeu zapada i severa kotske, 60. milja od Edinburga. Mnogi veruju da je ovo ostrvo Iona, poznato jo kao Hy, Icolmkill i Innes nan Druidhreah-Ostrvo druida. Kelti su oboavali Ionu jo iz antikih vremena. Pretpostavlja se da je vitez templar, Pjer de Omon, zajedno sa sedmoricom svojih vitezova doao na ovo ostrvo, nazvavi ga Har Adonai ili Boija Planina.

Vitezovi Palestine, postojali su kao Magi u Damijeti, u Egiptu od 5.

godine do 74. godine, uvajui anale reda. Posle Titusovog unitenja Jerusalima 70. godine, re-locirali su se u Skitiju, u misteriozno mesto zvano Tebaid. Johanitska dokumenta vitezova Palestine, takoe se zovu Vitezovi Aurore i Palestine, pohranili su, u tri sanduka, u kriptu Roslinske kapele. Statua emjaze jedino se moe nai u Roslinu, kao simbol blaga koje je tu smeteno. On je samo druga predstava anela Razazela. Roslinski dokumenti, verovatno ukljuuju uveno delo Toledo Jeshu, za koju su Johaniti verovali da je napisano od Apostola Jovana, kao i Mandeansku knjigu Sidra d Jahja, koja kae da je Sv. Jovan odbio da krsti lanog proroka Jeu Mesijaha. Pretpostavlja se da su vitezovi templari ovu verziju Jevanjelja Sv. Jovana kopirali od monaha sa Atosa. U njoj pie, kako je Isus lani Mesija, poslat od snaga

33

mraka, izobliivi doktinu Sv. Jovana. Bogumili su posedovali ovu verziju Jevanjelja, koju su koristili prilikom inicijacije kandidata. Pjer de Amon, ve pomenut, zajedno sa sedmoricom vitezova, uplovili su u luku Ostrva Mul, gde ih je Robert od Brusa uzeo pod svoju zatitu. 24. juna 1314. godine borili su se sa Brusom u bici na Banokbernu, protiv vitezova Edvarda II. U Francuskoj je vostvo reda preuzeo Jovan Marko Larmenijus. 1324. godine Papa Harminius ekskomunicirao je templare u kotskoj. Tajna Arcana i praksa Reda je ipak preivela. Vitezovi templari nauili su osnove Indo-Hititske filozofije kroz kontakte sa mistinim sufijima. Ove ideje odrazile su se i proirile kroz arhitekturu i alhemiju. Arcana templara vidljiva je kroz peat Vitezova Templara Engleske, iz 1302. godine, koji prikazje Bafometa kao Sofiju. Na peatu su vidljivi mesec i zvezda koji su tipini simboli Islama, zajedno sa lavom i petokrakom zvezdom, koji simbolizuju lava sunca i plemena Juda. Dve zvezde su ashima, predstavljaju mesec i mudrost, a anatha znai ljubav. Zajedno sa misterijama Egipta i Persije, vitezovi templari, preuzeli su i Arcane sufija i orfikih misterija. Od Arapa su dobili moan manuskript zvan Picatrix, kao i knjigu Ludog Arapina Al Azifa. Lud ne znai mentalno bolestan, ve go vori da je on mag poreklom iz Medije, dananjeg Azerbejdana. Picatrix je neverovatna kolekcija astralne magije, sa detaljnim objanjenjima i invokacijama. Knijga za osnovu ime uenje Hermesa Trismegistosa, a starija je i od Solomonovog Kljua. Uz knjigu je ila i knjiga Euklidove matematike i prirodnih nauka, koje su neophodne svim alehemiarskim aspirantima. Ona sadri precizne instrukcije za proienje zlata i srebra, kupelacijom. Pominje se i knjiga pod naslovom Necronomicon, koju je napisao Al Azif, koja je napisan jo u antikoj Grkoj, svetilitu mrtvih u Tesprotiji, oko 800. godine pre.n.e. I danas postoje sumnja u postojanje ovog naslova, ali se takoe pretpostavlja da je do njega doao Papa Grgur IX, 1232. godine. Sv. ore ubija zelenog zmaja kao i Parsifal u Arturijanskoj romansi. Njegova boja je kraljevska lila ili purpurna. On je manifestacija filozofskog kamena iji su simboli feniks, orao ili taukrst. Simbol dvoglavog orla jeste antiki feniks, grekom pomean sa orlom. On govori o inicijaciji u dva smera. Amazonke-Skitijske ene, koristile su uvenu sekiru sa dve otrice, labrys, koji je postao popularan Skitijski i Grki simbol smrti u misterijama. Dvostruko seivo predstavlja meseev ciklus. Skiti su svoje inicijate zvali feniksi, koji se iz raaju iz pepela svojih oeva. Feniks je tako postao simbol istonih svetenika-kraljeva. On je insignija patrijarha Pravoslavne Crkve. Ovaj simbol potie od boga Marduka. Dvoglavi orao reprezentuje dvostruko lice Marduka, Janusa i Pana. Orao je takoe simbol Jupitera. On ima sposobnost da gleda u prolost i budunost. Mesec Januar potie od Janusa, koji simbolizuje zimski solsticij, smrt stare godine i doek nove. Janus

je simbol smrti rtvenog kralja kruniui novog kralja koji e donet i agrikulturni prosperitet zemlji. Marduk je instrument divinacije, najvanije karakteristike transcedentnog boga. Bog je uz pomo ovog instrumenta stvorio svet. Tako je razdvojeno svetlo od tame. Marduk deli telo Tiamat na dva dela, stvorivi nebo i zemlju iz voda tame. Svaki rtvovani kralj, pao je pod udarcima sekire sa dve otrice. Ovaj antiki amblem bio je simbol Krianskog suvereniteta. Kombinovao je moi Posejdona i Zevsa. Larys je bio instrument smrt ali i regeneracije, reprezentovan kroz dvoglavu pticu, feniks. U Mesopotamskoj poemi Potomci Inane, boginja putuje u podzemlje u potrazi za svojom sestrom, zmijom haosa Tiamat ili Erekigal. Njen put u podzemlje jeste potraga za mudrou. Inana, poput Izide i Itar, simbolizuje uskrsnue. U podzemlju , Inana upuuje molitve duhovima tame, ljubav postaje smrt. Posle tri dana, tri glasnika ivota otkrivaju Inanino telo, podiui je iz smrti. Inana je simbol ljubavi koja je razapeta, najranija rua na krstu Mesopotamije datira vieo od dve hiljade godina pre nove ere. Slika zmije razapete na drvetu pominje se u Izraelskoj literaturi. Mojsije je postavio bronzanu zmiju na tap zvanu Nehutan, kako bi iscelio bolesne od kuge. Koveg Zaveta, uvao je tap sve dok Kralj Hezekija nije slomio Nehutan u delove. Rozenkrojceri su nehutan uzeli kao simbol velike Misterije. Po legendi, Set je ovaj tap uzeo sa Drveta Znanja iz bate Edena. Mojsije je ovaj tap pretvorio u zmiju kako bi pobedio faraonove magove, a njim je razdvojio Crveno More. U divljini Zin, otvorio je etiri izvora iz stene u Kadeu. Zmija na drvetu, po Jovanu sa Patmosa, simbol je Isusa. Inana, Isus, Sv. ore i Lucifer razapeti su na krstu. Jutarnja zvezda Inana-venera raa se pre sunca predstavljajui i Isusa i Lucifera. Poput Izide koja trai Ozirisa, Inana je u potrazi za uskrsnutim Dumuzom. U genealogiji Sumera i Semitskog Akada, rtveni bog Dumuz je Tamuz. Inanin transcendentni brat je bog sunca Utu, koji je identian bogu suncu amau, a zajedno su deca boginje mesece Nane. Utu-ama je takoe Mitra ili Savreni Vitez Ser Gavejn iz Arturijanske romanse. Dakle, Masonerija je uzela mnogo simbola koji su u relaciji sa alhemijom i mitologijom antikih naroda. Ona u sebi inkorporira znanje Egipatskih hramova, orfikih i mitraistikih m isterija. kotska Masonerija adaptirala je velike Misterije za svoje potrebe. Hebrejska re naha znai zmija. Ista re ima dva znaenja, onaj koji uva Tajne i onaj koji poznaje metale.

Br.B.T

34

Obala Galicije "Kosta del morte" - Obala smrti, dobila je ime po verovanju ljudi da je ovo mesto kraj sveta odakle due umrlih kreu na put ka zvezdama. Za Galiciju se vezuju dva velika mita - jedan od njih je legenda o svetom Jakovu, zatitniku hriana i ubici Mavara. Drugi mit se odnosi na Kelte. Njihovi drevni rituali sauvani su do danas i pomeali su se sa hrianskim obiajima. Stenama i moru pripisuju se natprirodne moi, a kult mrtvih i kult predaka igraju vanu ulogu. Mnogi tamonji ljudi veruju u putujue due, u natprirodne moi i meige - vetice. Tradicija spominje da je nakon vremena provedenog u propovedanju po Galiciji Sv.Jakov odluio da se vrati u Svetu Zemlju - gde je ubrzo obezglavljen. Njegovi sledbenici uspeli su da vrate njegovo telo u Dafu gde su pronali udesni kameni brod kojim su otplovili do mesta Iria Flavia u Galiciji. Tu ih je lokalna paganska kraljica Lupa ("Vuica") zavela da za nju obave zadatak

hvatanja par divljih volova na svetoj planini gde je boravio zmaj. Ipak, pri vienju krsta koji su nosili Jakovovi sledbenici zmaj je eksplodirao, a volovi su se smirili. Nakon toga telo Sv.Jakova je odneto u Kompostelu. Moti i druge relikvije su bile izgubljene neko vreme, a pronaao ih je pustinjak zvani Pelagijus koji je primetio udesna svetla u umi i pozvao biskupa Teodemara koji je voen zvezdom doao do mesta gde je poivao Jakov sa svoja dva sledbenika. Od toga potie naziv Kompostela - Campus Stellae "Zvezdano polje". Polje gde se okupljaju putnici ka zvezdama, po starim verovanjima i mesto gde se okupljaju hrianski hodoasnici u putovanju koje uvruje njihovu veru. Mala crkva je podignuta nad grobnicom Svetog Jakova ubrzo nakon njenog otkria 819.e.v. ali je 997.e.v. uni tena u pohodu El Mensurovih Maora - koji ipak nisu unitili i relikvije.

35

Iako ima baroknu fasadu katedrala u Santijagu di Kompostela je dominantno u stilu romanike. Izgradnja je trajala od 1060. - 1211. godine, a razni elementi su dodavani tokom kasnijih vekova - kulminirajui u dramatinoj baroknoj transformaciji spoljanjosti tokom 18 veka. Iako su ostaci Sv.Jakova nestali poetkom 18 veka, ponovo su pronaeni 1879.godine.

Katedrala je sainjena iz kompleksne veze vie celina ija fasada se uzdie nad velikim platoom "Plaza del Obradorio". Severni i juni deo, kao i ka zapadu su pomoni objekti. Juni deo sadri svetlu i elegantnu arkadu gornjih prozora, a glavna fasada je sainjena od granita sa dva visoka tornja sa zvonicima, koje krase statue Sv.Jakova kao hodoasnika. Levi toranj " Torre da Carraca" nosi lik Zebedeja, Jakovljevog oca, a desni toranj " Torre das Camps" lik sv. Marije Salome, njegove majke. U sredinjem zabatu nalazi se kip sv. Jakova ispod kojega se nalaze njegova dva uenika Atanazije i Teodomir, odeveni kao hodoasnici. Oni stoje bono od prikaza grobnice sv. Jakova iznad koje je zvezda koja je dovela do njenog otkria.

Prilazno stepenite katedrale je etvorostruko nadvieno statuama Davida i Solomona. Ulaz u katedralu je kroz velianstveni "Portico de la Gloria" koji se smatra jednim od najznaajnijih dela srednjeg veka. Obodi, timpanon i arhivolte triju kapija su masivne skulpture koje prikazuju Poslednji sud. Sa obe strane portala su Proroci Starog zaveta, ukljuujui Danijela (koji se smeka), dok su bone strane nad vratima predstavljene kao istilite i Poslednji sud sa Hristom u sreditu. Njega prate etiri jevaneliste koji su okrueni sa 24 starca iz Apokalipse - koji sviraju srednjevekovne instrumente.

36

Pred severnom fasadom zavravao je hodoasniki put sv. Jakova iz smera Francuske, pred romanikim portalom "Francigena" (poznat i kao "vrata raja"). Na vrhu fasade stoji kip sv. Jakova iz 18. veka s dva kralja pred njim u kleeem poloaju Alfonso II Veliki (866.-910.) i Ordono II od Lena (873.-924.) U sredini se nalazi kip personifikacije vere ("Fides").

Istona fasada na "Prazi da Quintana" prikazuje sasvim drugaiji izgled. Ima dva glavna portala, "sveta vrata" i "kraljevska vrata". Sveta vrata otvaraju se samo tokom Jubileja (godine kada dan sv. Jakova 25. jula pada na nedelju). U tim godinama pristupa mu se kroz manja vrata posveena sv. Pelaju, koji je otkrio grob sv. Jakova. Povlasticu odravanja Jubileja u 12. veku je odobrio papa Kaliksto II., a 1179. papinskom bulom " Regis Aeterni" potvrdio papa Aleksandar III. Ova povlastica uzdigla je Santiago de Compostela na isti status kao Rim i Jerusalim.

37

Ispred katedrale nalazi se zlatna koljka, simbol sv. Jakova koju hodoasnici poljube kao znak poasti.

Juna fasada nalazi se na trgu " Praza das Praterias" gde se u prolosti prodavao srebrni nakit. Taj trg sa dve strane okruuju katedrala i samostan. Uz gradsku palatu nalazi se i palata Rahoj. S desne strane nalazi se barokni toranj sa satom - "Torre del Reloj"."Porta das Prateririas" jedan je od najouvanijih portala koji vodi u juni transept. Ovaj dvoluni romaniki portal prikazuje niz nasuprot postavljenih prizora u niskom reljefu. Dva timpana daju neskladan utisak - levi prikazuje temu Hristovog iskuenja u pustinji koji je prikazan delimino, to mu daje prilino arolik izgled. S desne strane timpana nalazi se poluodevena ena uhvaena u preljubi s lobanjom svog ljubavnika u krilu (delo se pripisuje Majstoru Plateriasu). Taj prizor je povezan sa legendom katarskog ili templarskog porekla. Desni timpan u sreditu prikazuje Hristovo bievanje, s desne strane krunisanje trnovom krunom i vraanje vida slepcu. U gornjem delu nalazi se prikaz Tri kralja. Na frizu su uklesani likovi iz prizora Hristovog preobraenja - Krist, Abraham (to je vrlo neuobiajeno), te prizori iz Starog zaveta i etiri anela s trubama.

38

Brod katedrale je u formi krsta, luno zasvoene tavanice, sa dva bona manja prikljuena broda, irokim transeptom, uzdignuem za hor i monumentalne orgulje. Jo jedna izuzetnost krasi ovu katedralu - ogromna kadionica, najvea na svetu, koja kadi i njie se u velikom luku sreditem katedrale tokom propovedi i b ogosluenja.

Svake godine stotine hiljada hodoasnika koji dolaze peke, na biciklu, magarcu ili konju, iz stotinjak zemalja trae potvrdu koja se zove "Kompostela" koji se dodeljuje na osnovu hodoasnikog pasoa ispunjenog peatima gradova kroz koje su proli na svom putu do Santijaga de Kompostele. Paso je dokaz da su proli putem koji je Asocijacija hodoasnika sv.Jakova priznala kao jedini zvanini put, ali ima mnogo hodoasnika koji trae svoju Kompostelu - idui svojim nahoenjem po stazama Mlenog Puta.

39

O inicijaciji se moe govoriti sa razliitih aspekata, i ta tema je stalno otvorena za nova sagledavanja , nove ideje i zakljuke. Ovde emo se baviti inicijacijom koja je prisutna u Slobodnom Zidarstvu uopte, i neto odredjenije u jednoj liniji nasledja Memfis Mizraim obreda. Inicijacija u Slobodno Zidarstvo podrazumeva obostrani pristanak na uee u samom inu - i onaj ko trai, i oni koji primaju moraju biti saglasni sa njime. U stara vremena, dok je Slobodno Zidarstvo bilo vie obavijeno tajnovitou, Red Slobodnih Zidara sticao je nove Uenike delujui u tiini i uglavnom se irei tako to su u ovome uticali oni koji su ve bili primljeni i podrazumevali ovu aktivnost kao jednu od uobiajenih obaveza spram Reda. U dananja vremena brzih i otvorenih komunikacija, i oni koji nameravaju da se iniciraju imaju jedan aktivniji stav spram prijema- postoji mogunost da se oni koji su zainteresovani obaveste o razlitim oblicima u kojima je Red Slobodnih Zidara prisutan u oblasti gde oni ive, i mogu da odluuju da li e aplicirati u regularnu ili liberalnu Lou, i muku, ensku ili meovitu- mnogo toga je dostupno, i to ne samo da daje mogunost izbora buduim Uenicima, nego i u samom Redu iziskuje paljivije i odgovornije odnose sa javnou i onima koji su potencijalno pred vratima Hrama. Da, izbor je , u izvesnoj meri, sada obostran- to je mogue jedan od dokaza da je evolucija u toku, da je Rad prethodnih generacija dao odredjene rezultate. Sa ulaskom u Red Slobodnih Zidara, Ueniku se daje mogunost, i oekuje se da napreduje u skladu sa sopstvenim mogunosti ma i tempom razvoja. Inicijacija koja je proivljena kao dramski ritual daje vremenom rezultate , ako je kandidat istrajan u sopstvenom Radu i ako zaista razvija vrline Uenika, zatim Pomonika, pa na kraju rada u Simbolikoj Loi i Majstora Zanata. To pod razumeva da se izuava simbolika rituala, gestova, predmeta i alata koji se koriste tokom obreda Inicijacije, i slino. To podrazumeva, kao to se stalno podvlai, i nikada ne moe dovoljno da se naglasi, individualni rad iniciranog. Prisustvo radovima u L oi, preuzimanje razliitih oficirskih funkcija, posmatranje rituala Inicijacije stalno i iznova, nain je da se Inicijacija odrava stalno aktivnom u posveeniku, i da deluje kao instrument transformacije. Naravno, delovanje inicijacije i rad na sebi ne iscrpljuje se na ovaj nain, i ne zavrava se u Hramu. Razliiti rituali Inicijacije trae od kandidata da se pozabave samim sobom tako to e razvijati odredjene oblike ponaanja, odredjene vrline, kvalitetne odnose sa drugim ljudima- i sa Sestrama i Braom, ali i sa onima koji su profani- i tek

Inicijacija je, kao to znamo, centralna tema u Slobodnom Zidarstvu, a ire gledano i u hermetikoj, ezoterijskoj, posveenikoj tradiciji. Ona je poetak svakog putovanja, uvodjenje profanog u svet koji se kvalitativno razlikuje od sveta u kome je prethodno boravio. Ona je tok tog putovanja, jer svedoi napredovanju i razvitku onoga ko se odluio da krene putem bez povratka. Ona je i konani ishod putovanja, jer je istinska transformacija i tok u koji se pretapa svako ko se usudio da zakorai kada je prvi put postavio sutinska pitanja.

40

takvim aktivnim stavom Inicijacija dobija punou jer objedinjuje ritualni i simboliko sa stvarnim i svakodnevnim ivotom. ire gledano, Inicijacija kao obred ili ritual prelaza nije vezana samo sa Slobodnim Zidarstvom ili drugim posveenikm drutvima, nego , naprimer u primitivnim drutvima sa ulaskom u odredjeno ivotno doba, ili u savremenim drutvima sa znaajnim dogadjajima u ivotu pojedinca, na profesionalnom ili privatnom planu; u ovakvim sluajevima , veza izmedju inicijatikog i svakodnevnog ivota je vidljivija i jasnija.U sasvim modernim vremenima i drutvima, neka ponaanja i takozvani obiaji vuku poreklo i imaju koren u ritualima inicijacija koji su praktikovani nekada davno, i danas se praktino i ne prepoznaju kao takvi, praktikuju se bez poznavanja sutine, ali onaj ko je posveen moe da vidi ispod pojavne strane stvari. Da se vratimo, medjutim, temi koja je nagovetena u naslovu. Prva tri stepena Slobodnog Zidarstva izuavaju se u Plavoj ili Simbolikoj Loi i predstavljaju osnovu za rad Masona; neki autori su odreiti i tvrde da se zapravo sve to je neophodo i krije i sadri u ove tri inicijacije , i da su sledei tzv. vii ili boni stepenovi i obredi samo razrada ova tri stepena. Na ovom mestu se ne bismo uputali u komentarisanje ovakvih stavova, jer je to iroka i posebna tema. No, sa aspekta nae prie, trebali bismo da kaemo kako je posle Simbolike Loe Slobodnom Zidaru otvoren put da se usavrava u nekom od obreda kao to su Drevni i Prihvaeni kotski Obred, ili Obred Jorka, ili Obred Memfis Mizraima. Kao to smo na drugim mestima pominjali, Drevni i Prihvaeni kotski Obred i Obred Jorka su , statistiki gledano, najvie rasprostranjeni i upranjava ih najvei broj Slobodnih Zidar a koji su zainteresovani i pozvani da im se pridrue. Obred Memfis Mizraima je neto slabije rasprostranjen, i moe se rei da je u jednom trenutku bio sveden na meru tihog postojanja i teko primetnog rada. Zato je i kako dolo do toga, opet je pitanje za sebe. Sa istorijske take gledita, mogli bismo da kaemo da je ovaj obred- a jo bolje, istorijski oblici koji su mu prethodili, dakle obredi Memfisa i Mizraima, kao posebni tokovi, ujedinjeni tek pred kraj XIX veka, a koji se i danas praktikuju u nekim Loama kao posebni rituali bio neka vrsta tihe opozicije naspram etabliranih drugih, ve pomenutih viih ili bonih obreda, pa je sa te strane imao organizacionih i , da kaemo, legalistikih problema da bude prihvaen kao ravnopravan; i danas je od nos Obreda Memfis Mizraima i recimo regularnog Slobodnog Zidarstva gotovo isti kao i pre nekoliko vekova. Ne treba zaboraviti da je jedan od utemeljivaa ovog obreda, Don Jarker, bio iskljuen iz regularnog Slobodnog Zidarstva, i da je to znatno moglo da iskomplikuje dalje odnose, naroito za one koji su dolazili kasnije u lancu i kojima je do tih odnosa bilo stalo ( morali bismo ovde da kaemo da u svakoj grupi ljudi ima onih koji naginju zajednitvu i uspostavljanju odnosa sa drugim grupama, a i onih koji su sasvim

zadovoljni radom unutar svoje grupe, pa prepoznavanjima, razmenama priznanja i slino).

ne

tee

Sa druge strane, obred Memfis Mizraim od poetka je bio ezoteriniji obred nego to je to recimo Drevni i Prihvaeni kotski obred, jer oni koji su ga praktikovali, nisu bili zadovoljni istraivanjem obreda na simbolikoj ili filozofskoj ravni. Od samih poetaka, dakle negde od kraja XVIII veka, ovaj obred su upranjavali Masoni koji su bili zainteresovani za razliite oblasti ezoterije kao to je astrologija, kabala, numerologija, alhemija, pa i bavljenje razliitim oblastima magikog znanja, bilo da je u pitanju razrada srednjovekovnih ili novijih grimuara koji su istraivali nie oblasti ove tradicije, ili su svedoili i vrhuncima Teurgije razvi jane tokom renesanse u Italiji. Posmatrajui i analizirajui inicijacijske rituale koje su pripisani jednom od mitskih osnivaa obreda, tajanstvenom grofu Kaljostru, lako uoavamo ne samo prenoenje tajnih znanja iz vetine metala, poznavanja zvezdanih sis tema, i razliitih korespodencija, nego i prava ritualna prizivanja boanskih i arhandjeoskih silina. U unutranjim strukturama ovog Obreda koncentrisala su se znanja koja su nadogradjivana istraivanjima novih generacija o suptilinim mehanizmima koji postoje unutar ljudskog tela i due , i o tome kako ova znanja mogu da budu nosai razvoja svesti ka nesluenim granicama. Da bismo sasvim prili glavnom delu nae teme, trebali bismo jo da kaemo da je sve vreme postojanja ovaj obred bio relativno decentralizovan. Povremeno, kao osamdesetih godina XIX veka, ili u prvoj deceniji XX veka, deavala su se susretanja vodeih protagonista ovog Obreda koja su vodila zbliavanju, pokuajima stvaranja jedinstvene organizacije Obreda za sve Loe, ali su se onda , sa razliitih razloga, i na neko vreme, opet stvarale odaljenosti, i tako se to ponavljano vie puta. Neke grane ovog obreda razvijale su se samostalno, i u tiini, i doprinosile su potpuno originalnim reenjima otvaranju novih puteva koji su predstavljali neoekivana reenja u radu. Takva jedna grana Memfis Mizraima stigla je i do nas, posredstvom Misir Loe, koja se razvija uspeno nekoliko poslednjih godina. Ovaj oblik Memfis Mizraima imao je prilino zanimljiv istorijski razvitak, jer je krenuo iz Evrope- iz Francuske- u prvoj deceniji XX veka ka Haitiju, gde je kasnije bio stopljen sa praktikovanjem razliitih formi evropskog hermetikog nasledja, kao to je martinizam, i neke starije forme slobodnozidarskih obreda- a da ne zaboravimo, iz Evrope je poneo i jake uticaje gnostikih tradicija kroz pansko nasledje- a onda jo dobio i uticaje razlitih formi spiritualne tradicije Haiana, nasledjene iz afrike tradicije. Ovaj korpus znanja naroito je nadogradjen poslednjih nekoliko decenija radom uglednog istr aivaa hermetike iz USA, Alena Grinfilda ( Allen Greenfield) , koji je kao Inicijator i uvar obreda iz Loe Sinovi i Keri Arona uticao da se Obred intenizivno iri po svetu. U stvaranju nae Loe, kojoj je on dao

41

blagoslov i peat za rad, uestvovali su i visoki inicijati Memfis Mizraim obreda iz Francuske, Grke i skandinavskih zemalja, ali to je vie tema za jedno istorijsko razmatranje. ta ovu nau liniju nasledja ovog Obreda ini drugaijom? Pre svega, to su specifini oblici inicijacije. Svakako, cenei rad predaka, i uvaavajui ono to su postigli, inicijacija u naoj tradiciji moe biti ritualna, obredna, i to je ono to je svakom Masonu blisko i poznato. Ali, zahvaljujui radovima visokih inicijata naeg Reda, mi smo prihvatili i dalje razvija mo i metodu inicijacija poznatu pod imenom Point de chauds, hot points ili Vrue take, a to je na specifikum i neto to barem za sada ne delimo sa drugima. To nas stavlja u poziciju da budemo istraivai i da sopstvenim radom doprinesemo razvitku znanja za koje smatramo da je dragoceno za sve. Onda, o emu se radi i ta se krije pod imenom vruih taaka? Ovde bismo sada morali da se upustimo u neto ezoterinija tumaenja koja nam daje tradicija generalno i na obred posebno. Smatramo da je ovek slo ena struktura koja se ne sastoji samo od tela koje je vidljivo, nego da ima i takozvane suptilne komponente koje ine energetsku strukturu nas samih, a o kojoj svedoe starije tradicije, poput kineskog sistema akupunkture ili indijskog sistema joge, ili koja je predstavljena slikom Drveta ivota u jevrejskoj i savremenoj Kabali. Ta struktura je dinamina, ona ini sloenu mreu energetskih tokova koji opet u medjusobnom dejstvu tvore samog oveka i stvarnost kojom je okruen. Ova struktura ima svoje tokove, ali na mnogim mestima u telu se ti tokovi ukrtaju, i ta mesta presecanja suptilnih energija se nazivaju vruim takama u naem sistemu. Ta mesta, vrue take, ili arita, kako glasi jo jedan mogui prevod , nisu samo vorita energije , nego i svesnosti, koja je mogue dotai u trenucima kada je naa svakodnevna svest smirena, kada nije obuzeta aktivnostima obinog ivota. Budui da je u pitanju susret sa dubljim nivoima stvarnosti, gde se kriju mone energije, i gde je mogue upoznati sebe iz drugaijih uglova, ovaj oblik rada prua velike mogunosti za razvoj i kompletiranje sebe sa irih pozicija. Simboli , kojima se koristimo , postaju kljuevi kojima se otvaraju skladita u neprepoznatim slojevima sopstva. Sistem vruih taaka je predstavljen kao sistem korespodencija sa sistemom inicijacija Memfis Mizraim obreda i to znai da za svaki stepen obreda postoji po jedna vrua taka , sa njim intimno i sutinski povezana. Inicijaciju je mogue dati i samim budjenjem ove take, to znai da je re o inu koji moe biti vremenski veoma kratak, ali takav nain rada nosi sa sobom i odredjenu dozu opreza. Pre svega, onaj ko daje inicijaciju na ovaj nain sam mora biti posveenik odredjenog ranga Memfis Mizraim obreda, i te take treba da budu i njemu probudjene na odgovarajui nain. Sticanjem 95 stepena u ovom Obredu, inicijat sam postaje Slobodni Inicijator i ima ovlaenja i mogunost da sam inicira i

prenosti stepenove. Na njemu je da proceni a za to je dovoljno pripremljen- da li je kandidat spreman da se prihvati putovanja na ovaj nain. Ovo govorim jer se u naoj Loi praktikuje i klasian, ritualni oblik inicijacija, a esto se kombinuju oba oblika rada kako bi inicijati dobili potpuni utisak tokom inicijacije, i kako bi dobili sve to je neophodno za dalji rad. Jer i ovaj oblik inicijacije, bez obzira to je veoma ezoterian, nije , da tako kaemo, svemoan - ukoliko se posle inicijacije rad sa vruim takama ne nastavi, onda ovi probudjeni oblici svesnosti nakon nekog vremena budu opet potisnuti uobiajenim aktivnostima u drugi plan, i ne dogadja se ono to bi trebalo. Idealno je da svako ko dobije ovu inicijaciju posle toga bude aktivan individualno, i proradjuje materijale koji se urue na inicijaciji, a koji predstavljaju kombinaciju istorijskih lekcija stepenova, uputstva za meditativni rad, kontemplaciju gestova i rei stepenova, simbola stepenova, dakle, itave riznice znanja koja je stvorena radom generacija posveenika pre nas. Oslanjajui se na tradiciju, takodje, vorita energije i svesnos ti na ljudskom telu su korespodentno povezana sa odredjenim oblastima na zemlji, u energetskom ali i istorijskom i filozofskom smislu, to predstavlja mogunost da se rad proiri i dalje. Jo ire, neke od radionica Obreda razvile su i iri pogled na stvari, povezujui u sistem i ire uticaje, sve do treperenja koja do ljudi stiu iz udaljenih zvezdanih prostranstava. Ovo sad predstavlja novi izazov, jer daje mogunosti da ovek irenjem svesnosti nadje svoje mesto ne samo pod ovim Suncem koje je izvor ivo ta, nego i u zajednici zvezda, kuda je na pogled otiao jo u zoru oveanstva. Na ovaj nain, naa linija nasledja Memfis Mizraim obreda spaja tradiciju sa budunou i nudi mogunost da doprinesemo evoluciji ljudi na osoben i nadamo se vredan nain. Sa jedne strane tradicija- uenje o osnovnim kvalitetima oveka, njegovom poboljanju, nadgradnji, o njegovom mestu i ulozi medju ljudima, pozivanje na usavravanje iz dana u dan. Sa druge strane, putokaz da ljudi nisu samo prolazna sena na zemlji, nego da su plod rada Velikog Arhitekte Univerzuma, i da je mogue alatima Zanata stii do njegovih zraenja, a njih onda dovesti ljudima i na taj nain biti u njegovoj aktivnoj slubi - to je ono to ini ideju, teoriju i praksu nae linije nasledja Obreda Memfis Mizraima. Smatramo da vreme za na razvoj tek dolazi. Smatramo da je sve vie onih koji imaju nameru da uzmu uee u svesnoj evoluciji i da tako budu jedan od kamenova u izgradnji Hrama. U porodici onih koji daju svoj doprinos, vidimo sebe kao zalog budunosti. Na Hram je otvoren i mi paljivo oslukujemo kucanje na njegovim vratnicama. Tau Qadosh 33 90 97

42

Na Obred je prihvatio ovu strukturu "kotskog Obreda" kako bi usaglasio delovanje i povezivanje Egipatskog sistema Rada sa dananjim osobenostima ljudi, drutva i civilizacije uopte. Stoga, tek poevi sa 33 stepenom i vie mi zapoinjemo detaljnije pouavanje o Egipatskim znanjima. Dakle, prvi nivo rada jesu cerem onije, koje na fizikom planu povezuju Inicijate sa Egipatskim Tokom Slobodnog Zidarstva - koje je samo "odraz" onog Znanja koje emanira u inicijatskom Toku koji vodi "Izlasku u dan". Sledei nivo, koji se "budi" u svakom stepenu jeste suptilno-energetski - to su poznati radovi i aktivacije "vruih taaka". Prilikom ove aktivacije dolazi do sadejstva samog energetskog mesta i upliva svesne koncentracije korienjem "lozinki", "svetih rei" i "znamenja" koje smo precizno definisali za svaki stepen. Pozici ja "vrue take" nasleena je kroz tradiciju, "lozinke" stepena otvaraju i aktiviraju "taku", dok "sveta re" utvruje samo stanje i povezuje ravan postojanja sa ljudskom sveu, koja prilikom koncentracije koristi "znamenje" da bi usredsredila panju i prisutnost na odreenom nivou/stepenu na kojem se radi. U ovome dolazi do sadejstva Znanja koje je nasleeno kroz tradiciju ouvanja pouka onih Inicijata koji su nam ouvali Obred i preneli steena Znanja, sa Onim segmentima Gnoze koja je iskazana u ouvani m segmentima "Knjige izlaska u dan". Ovakav nain rada proima ljudsku svest na sva "etiri" nivoa poimanja, te omoguava potpunije povezivanje i stabilizaciju realizacije tj. postignua odreenog "stepena". Iz ovoga proizilazi i oslobaanje ljudskog shvatanja ka suptilnim, astralnim regijama "postojanja" te svaki stepen moe (i trebao bi) da bude oplemenjen Vizijom. Ovo se obavlja celokupnim procesom Rada, uz praktikovanje "skrajinga" i drugih meditacija i kontemplacija o prirodi Stepena. Uzimajui u obzir sve postupke sa kojima su inicijati pripremili, osnaili i usavrili sebe do stupanja u "Vrhovni savet" tj. do samog ulaska u polje dejstva Egipatskog Obreda izvreno je fino usaglaavanje Due sa Mudrou koja od ovog nivoa daje veu Snagu i Lepotu celom doivljaju Slobodnog Zidarstva Piramidi Iluminacije oveka i Civilizacije. 33 - Predstavlja 5312 "Kruenja Svetlosti" i nadopunjuje se Himnom Ozirisu, himna slave RA koji se uzdie na istonom delu neba; Nekht, kapetan vojske peva himnu u slavu Ra; himna za Oziris Un-Nefera.

Slojevitost Rada naeg Obreda predstavlja specifinost i oitu Puninu u odnosu na pristup Radu kroz odreene druge Obrede Slobodnog Zidarstva. Ovo se ogleda u posebnosti koju smo realizovali primajui Znanja i Inicijacije Obreda. Svaki stepen D.I.O.M.M. deluje na vie ravni prilikom prijema Inicijacija, kao i asimilacije Znanja i Gnoze stepena. U osnovi moe se rei da sistem prenosa deluje na bazine etiri ravni, koje bi se mogle uporediti sa etiri Kabalistika Sveta. Ovaj tekst je kratak pregled koji omoguava Inicijatima Loe "Misir" da sagledaju pouke date u "Knjizi izlaska u dan" u relaciji sa stepenima koje Rade. Prvi nivo naeg Rada obuhvata ritualno -meditativne radove samih ceremonija svakog stepena. Stepeni "Plave" Loe su u dobroj meri uslovljeni teritorijalnou i vremeno m u kojem se ivi, tako da postoje raznolike "varijacije". Sama "Plava Loa" bi trebala da predstavlja ovovremenost stanja Slobodnog Zidarstva, da izrazom sadanjice prenese osnovne pouke o simbolizmu Masonerije, to se kasnije razvija, ali i "odvaja" od s amog "graevinskog" simbolizma. Stepeni od 4 do 33 predstavljaju "filozofsku" razradu steenih simbolinih Znanja, ali seu i dublje u "vremenu" i rasponu u kojem se Masonsko Znanje emanira.

43

Stepeni od 34 do 43 predstavljaju "Mistini Hram" Hermetikih filozofa, ijem znanju se predoavaju prva poglavlja knjige "Izlaska u dan". Na ovom nivou se Inicijati detaljnije upoznaju sa strukturom "vruih taaka", kako po D IOMM, tako i sa "unutarnjom" strukturom Ezoterinog MM (koji deluje kroz osnovne 32 vrue take i njihove "polarnosti"). Naravno ovi "unutarnji" i "spoljanji" nizovi vruih taaka su kolanje Tokova Energije i Gnoze oko Sredinjeg Stuba (kojeg podravaju S tubovi "Jakin" i "Boaz"), u kojem je Sedam energetskih centara (esto prikazivano simbolikom Masonskih Merdevina). 44 - 47 predstavljaju Rad Konzistorijuma D.I.O.M.M. (na nivou Korenskog energetskog centra) karakteristinu "celinu" budui da su "vrue take" aktivacije energetskog tela Egipatskih Masona izvesno "sputanje Sile", ime nadilaze Hermetike filozofe (43 ) smislom prevazilaenja FiloSofije potencirajui sirovu energiju Zemlje koja se "povezuje" sa Ognjem Zvezdanog neba. 48 - 53 predstavljaju celinu kojom se prolaze iskustva i stanja koja imaju relaciju sa ciklusima ivota i dana, kojima se prolazi od roenja - inicijacije u Masonsko Drutvo do same smrti i preporaanja kroz sagorevanje u Ognju Inicijacije. U ovom segmentu naglasak se daje na shvatanju samih Delova Due (po Egipatskom uenju). 54 - 66 po odreenoj strukturi stepena D.I.O.M.M. IV. serija (44-66) - predstavlja 22 staze Drveta ivota i njihovo detaljno "astralno" i "energetsko" istraivanje, inei veze sa izvoritima Gnoze u regionima Zodijaka i planete Zemlje. irenje svesti u svim pravcima prostiranja Univerzuma. Vrhunac je konsekracija i povezivanje sa Gnostikom Crkvom - Sluiteljima u Gradu Piramida (na 66 se obavljaju Gnostike Biskupske re konsekracije razliitih duhovnih tradicija i naslea). Ovi stepeni predstavljaju 21 Pilon Ozirisove Kue iz Knjige izlaska u Dan - pri emu je 66 "vrhunac" predstavljen astralnim slovom "Alef". Ova grupa stepena je posebno obraena u "ALNILAM lekciji", koja prenosi direktne pouke o Egipatskim Znanjima. Aktivacija Rada ove grupe stepena zapoinje upoznavanjem sa Zvezdom Alnilam, da bi naposletku u svoj kompleksnosti 66 inicijat sebe povezao sa Sazveem Oriona. 67 - 74 - Osmostruka veza sa zracima Sirijusa. Uzdizanje due. Osmostruka Zvezda Sirijusa - Osam Bogova Egipta (Neftis, Oziris, Izis, Set, Geb, Nut, Tefnut i u). Posebna "SIRIUS lekcija" se predaje inicijatima. 74 takoe "upoznaje" inicijate sa "Sudijama u Anuu".

VI serija D.I.O.M.M. 75 - 95 - predstavlja polarnosti sefirota Drveta ivota. Skoncentrisanost na najvie misterije korenskih religija. Pri ovome stepeni od 75 do 86 in e prolazak kroz 12 stadijuma Tuata, (pri tome 83 i 84 povezuju Inicijata sa Drevnim Misterijama kroz "Solarni litaniju" i "Himnu slavljenja RA dok se on uzdie na horizontu" - to predstavlja "polarnosti" Tifareta), a 87 - 90 pristupanje "Arkani Arkanorum" - ova etiri stepena rade sa "polarnostima" Heseda i Binaha na Drvetu ivota. Na ovaj nain moemo sagledati da iskustvom same ceremonije inicijacije, aktivacijom vruih taaka, lozinkama, svetim reima i znamenjima, te poukama stepena svako od ovi h stanja biva u "dubini" Due povezano sa tokom "Egipatskih inicijacija", te 87 predstavlja "Ne umiranje po drugi put", 88 "Ulazak u dvoranu Maat", 89 "Rei uvara peata", a 90 je "Negativna ispovest". Nakon toga sledi 91 sa pozdravljanjem Bogova u Tuatu, 92 u kojem se "uju" obraanja Egipatskih Boanstava, da bi 95 bio uravnoteavanje na etiri strane sveta gde Inicijat, tj. Dua ivi sa Bogovima i izgrauje Savreni Khu. 96 se stavlja u relaciju sa Himnom Ozirisu KhentiAmenti Un-Neferu. 97 nastavlja delovanje Inicijata iz ovog Stepena/Stanja koji slavi Bogove, prenosei Egipatsku Gnozu kao prosvetljeni predstavnik Venosti u svetu. 98 slavi Boginju Hator, koja je vidna pojava Boginje NUIT, dok 99 jesu etiri Korenske Svetlosti Savrenstva. Struktura D.I.O.M.M. je precizno definisana, sadraji Rada su jasni, veza sa Egipatskom Gnozom objavljena i predoena. Upueni ste i dati su Vam "Alati" kojima ete izgraditi Sebe, Spoznati Sebe, Spoznati Svet, Spoznati Svemir i slaviti Velikog Neimara Univerzuma emanirajui Njegovu Svetlost koja jeste Vi.

Tau Libero.'. 33 90 96

44

Tau Libero 33 90 96 Shvatimo Egipat, takorei "Khem", kao sveukupnu manifestaciju Univerzuma, kao Krug. Delei Egipat na "Gornji" i "Donji" taj podeljeni krug postaje poznati alhemijski simbol Soli najmaterijalnijeg aspekta sveta - celokupnog stvorenog sveta. Dva druga alhemijska simbola, Merkur i Sumpor su u relaciji sa suptilnom manifestacijom sfera unutar pojavnog, astralnog i mentalnog- umnog sveta. Merkur tj. iva predstavlja sjedinjenje Kruga nad Krstom, pri emu je taj Krug definisan i Takom u sreditu - to je poznati simbol "Sunca", a nad time je polukrug "Meseca". Ovako jasno prepoznajemo da sjedinjenje polarnosti Sunca i Meseca vlada nad Krstom Manifestacije Elemenata. Sumpor je "nasuprotno" tom simbolu prikaz Trojstva koje vlada nad Krstom Elemenata. iva je "vodenog" aspekta Inteligencije - povezuje se sa egipatskim Bogom Mudrosti - Totom, dok je Sumpor "vatreni" element posebno u relaciji sa Horusom. Alhemija je, kao to se nairoko zna, umetnost Bogova Crne Zemlje - Al Khemi, i predstavlja spiritualno gnostiki sistem zaodenut simbolima i alegorijama koji prenose posebne pouke o smislu i strukturi Univerzuma. Sama alhemija je doivela svojevrstan "procvat" u srednjem veku, ali je to u stvari bila bolna devijacija duhovnog toka koji je zbog izvitoperenosti umova zatrovanih iskrivljenom religioznom dogmom i fantazijama o mistici "onostranog" iileo iz memljive podsvesti oveanstva "udesnim radovima" zanesenih "alhemiara". Istinski Tok duhovnosti Alhemije je ostao skriven iza vela, u tajnosti se prenosei samo izabranim i posveenim inicijatima - Egipatskih Misterija. Simboli belih i crvenih lavova i orlova, atanori i kukurbiti, boice i raznolike i arene hemikalije i substance su paljene i kaene, uzgajane i po mranim podrumima "istinskih" alhemiara, koji svi osim jednoga (u to vreme) nisu uspeli da transformiu Olovo u Zlato. arenilo lanih pouka nije sadralo istinsko inicijatsko Znanje, jer tada nisu svi zavreivali to Znanje - razlog je bio jednostavan, gotovo svi su eleli zlato, a ne Zlato. Uenje starog Egipta se tako prenelo dvostrukim tokom, jednim skrivenim, jednim vidnim, do dananjih dana, a tek povremeno su se bljeskovi istinskog svetla pojavljivali na istorijskoj pozornici kako bi usmerili poneke ljude i dogaaje - ka neminovnom cilju - ivotu u Svetlosti Bogova. Slobodno Zidarstvo, kao jedan od ogranaka tajnog drutva je takoe sadrao simbole istinskih Misterija, ali datih na najgrublji "graevinski" nain, kroz materijale i alate starog Zanata. Simboli uzvienog smisla su stalno prisutni u Masonskim Hramovima, ali ima malo posveenika koji razluuju i poznaju duboki i stvarni smisao Misterija Iza Masonerije. *** *** *** Kao projekcija tri Alhemijska simbola u irem smislu religiozna "misao" i shvatanje je i u Egiptu bila trostruka skoncentrisana oko gravitacionih duhovnih Moi tri religiozna centra - Heliopolisa ("On"), Hermopolisa ("Khemenu") i Memfisa ("Men-Nefer"). Gotovo da odmah biva jasna relacija sa alhemijskim simbolima i projekcijama gnoze - Heliopolisom vlada Sunce - Horus - "Sumpor", Hermopolisom vlada Tot - "iva", a Memfisom Ptah "So". Jas no je da Sumpor i iva predstavljaju energiju i svest koji sadejstvuju unutar celokupnog stvorenog postojanja - unutar Svega koje je Stvorio "Veliki Neimar Svih Svetova" - Bog PTAH. Uenje o religioznim shvatanjima celokupne drevne religioznosti je jo "t ada" bilo razdeljeno na ova tri centra te su inicijati morali prvo proi posveenja svojih lokalnih kola Misterija, zatim na viem nivou proi pouke sva tri centra, da bi se u njima sublimiralo posveenje istinskog shvattanja tj. Razumevanja o Jedinstvu ove trostrukosti religije Egipta - i to kroz inicijacije Memfisa. Ne treba se zaboraviti da egipatska re koja predstavlja Boga jeste "NeTeR", u jednini, dok je u mnoini "NuTeRu" od ega potie re Natura, tj. Priroda - Jedan Bog je predstavljan simbolom jednog "barjaka" a mnoina Bogova sa tri "barjaka". Ovi barjaci su kasnije dobili svoju izoblienost sa smislom da je svaki vladar stavljao svoje line egoistino projektovane simbole na barjake kojim je hteo da se povee sa Boanstvenou. Neophodno je jasno izloiti stvarno inicijatsko poimanje Univerzuma i kako se to definie u Izvornom Obliku tj. Drevnom i Izvornom Obredu koji potie iz doba i zemlje Egipta. Jer svaki ispravan Duhovni Sistem u sebi sadri Znanje o Nastanku Svega, Znanje o Postojanju i Smisao procesa kojim se Inicijati "vraaju" Boanskoj sutini, Pra-postojbini Svega. Postanje se izdie kao Ta-Tenen (uzdignuto tle, ostrvo, brdo u raznim Misterijama) iz NUN-a, koji je "haotino" stanje pre samog Postanja, pre Geneze Univerzuma. Ponad ovog svetog brda, po Heliopoliskom uenju, Atum -Ra, kao bog stvaraoc, se manifestovao kao Sunce. Nun je primordijalni "okean" Ne-

45

Stvorenog iz kojeg je Sve nastalo. Po ovom uenju Atum -Ra je sve stvorio pomou svog dlana, falusa i ina onanije, putem emanac ije njegovog semena - iz ega je sve nastalo - zarad njegovog zadovoljstva. Po hermopoljskom uenju izvesna Ogdoada - Osam primordijalnih, nestvorenih "aspekata" Nuna je pred-postojalo i stvorilo uslove za Genezu, a Memfisko uenje definie da je Ptah uobliio primordijalno Jaje Duha, u kojem je "bila" ta Ogdoada, te da je Ptah inicirao, putem svoje namere, delovanje Atum-Ra kroz kojeg je zapoela Geneza i iz ega su prvo stvoreni Osam Bogova, koji sa "vrhovnim" ine poznatu "Eneadu" - Devetku Bogova Egipta. Heliopoliska teologija kae da je iz Nuna kroz Atuma, u vreme Zep-Tepija ("prvo vreme" izvan vremena) stvorena Eneada, dok Hermopoljska teologija to uenje proiruje poukom da je iz Nuna i njegove Ogdoade, Bog Tot izgovarajui Re stvorio Eneadu i sve postojee. U Memfisu pouka je sledea, Ptah je sveobuhvatan, On je i Nun, i Ogdoada, On je i Atum i um-jeziksrce koji su Izrekli Rei Geneze, On je i Eneada i Sve to je manifestovano. Ptah obuhvata Sve i nema nita osim Ptaha, nita stvoreno ni ne stvoreno ne postoji mimo Ptaha, nikakav Bog, sila, stanje, sfera - sve je Ptah i sve je u Ptahu. Ptah je stvorio Sve, odrava Sve i unitava sve. On je svoja Postojanost i Promena. Stoga su ga i inicijati Slobodnog Zidarstva nazivali Velikim Neimarom Svih Svetova. Heliopoljski ritual opisuje kako je Atum-Ra stvorio sebe u "prvo vreme", kako se on razdelio i stvorio Eneadu. Ovo "prvo vreme" zapoinje Atumovim samo -stvaranjem i okonava se ispoljavanjem Atuma izvan Nuna - "kada je prvi zrak Sunca prodro kroz horizont" to se predstavljalo simbolom ptice Ben-Ben. Ovo je izvesna korespodencija sa "kasnijim" kabalistikim uenjem (koje je takoe poteklo iz Egipta, dato iz tajnih kola Misterija) gde se u samoj Kruni Drveta ivota sve stvara u Svetlosti Aciluta, potekavi iz misterioznih Velova Ne-Postojanja koji su "iza" i "izvan" Drveta ivota (koje predstavlja emanirani Univerzum). Atum u svom samostvaranju poseduje Razumevanje, Mudrost ("Sia"), autoritativnu objavu - "Hu" - Veliku Re, magiju ("Heka"), kao i pravdu i istinu ("Maat"). Njegovo veno podmlaivanje je zasnovano na njegovoj sutinskoj prirodi Svetla, koje je veni ivot i obnavljajua sila "Suneve Barke", kojom Ra upravlja, plovei Nilom, po Danu (ivotu univerzuma) i po Noi (podzemnim svetom - kada se dodiruju i sfere primordijalnog haosa pre-stvorenog). Hermopoljska Magija ukazuje da je Tot glaveina pre stvorene Ogdoade, te da je on kao Sveti Ibis, stojei na primordijalnim vodama iz svojih grudi iznedrio Veliku Re koja je otpoela postojanje Univerzuma. Na taj nain je objanjeno da je mistino poreklo univerzuma, sam in stvaranja i sve postojee stavljeno pod upravu Boanskog Uma i Inteligencije, putem

delovanja Rei Svetlosti i naumom Boga Magije. "Khemenu" i predstavlja naziv za "grad osam Bogova" gde su primordijalna Boanstva stvorila svoje uporite i vezu "onostranog" i Stvorenog. Memfisko Jedinstvo svega potie od shvatanja da je Ptah Jedan i Sveobuhvatan. Ptah je Nun, Atum i Ra. Svojim Umom on izgovara Veliku Re i stvara Sve. Ptah je "b io" pre postanka, u doba "prvog vremena" kao i kontinualno svuda, sveprisutno u svakom "delu" stvorenog Kosmosa. Za razliku od shvatanja da je Atum stvorio Sve putem dejstva njegovog semena, Ptah je Velikom Reju iz svog Srca i Jezikom emanirao sve. Nun, kao "vodeni ambis" iz kojeg je sve nastalo je "otac svih bogova", te za razliku od drugih Bogova, nije imao nikakav Kult - jer ne moe se "oboavati" ono to Ne-Postoji - ne moe se niti zamisliti, niti formulisati, niti slaviti ritualima i magijom ono to nema karakteristike u postojeem Univerzumu. Nun se poistoveivao sa "skrivenim", Amunom, te se njegovo ime kasnije prenelo u razne molitvene izreke i poznato je ak i najiroj masi religioznih ne-upuenika kroz ime "Amen" ili "Amin". Na taj nain su istinski inicijati uspeli da i pored izobliene religiozne dogme, sauvaju vibraciju i direktnu vezu sa pravim Izvorom Duhovnosti. Sve tri kosmologije Egipta sadre izvesne "razlike" po posmatranju i poimanju "onoga" ta je bilo pre Postanja, u "prvom vremenu" i u stvarno postojeem stvorenom "istorijskom" manifestovanju Svemira. Ovde se pak ne moe govoriti o nekoliko hiljada godina "istorije" koju je pre-fabrikovala "moderna" arheologija i istoriari (koji su sluitelji onih koji su zatirali istinsku Univerzalnu Religiju), a kao to je poznato i sama istorija Egipta se deli na vremena kada su "Zemljom" vladali Bogovi, nakon ega su vladali Sledbenici Horusa, te tek "kasnije" kada je zapoelo vladanje Bogo-Ljudi, Faraona, kroz njihove dinastije. "Unutar" Nuna nije postojalo previranje, niti sukobi, jer nije postojalo nasuprotnosti, odvojenosti, vezanosti, niti odbojnosti. "Tada" Set i Horus nisu postojali da bi vodili svoje bitke oveka i njegove Senke - jer ovek ne bee stvoren. U Nunu Nebo i Zemlja nisu "bili" odvojeni, Vazduh i Voda - u i Tefnut (Helijum i Vodonik) nisu emanirani iz Beskrajne Svetlosti. Nun je "u" sebi sadrao kao ne-postojee i ne-stvorene sve potencijale svega to moe nastati, ipak bivajui Ne -Postojanje, tj. kako bi "kabalisti" rekli AIN - Nita. Ogdoada "Bogova" koji su Ne-Postojali "unutar" haosa Beskrajnog Prostora Nuna je opisana kao etiri para "Bogova": Nun i Nunet su primordijalne Vode. Hou i Houet su beskraj i neodreenost.

46

Kuk i Kouket su potpuna Tama i potencijal svetlosti. Gereh i Gerhet su odsustvo, negacija, potencijal kreacije. U prvotnom pre-postojanju neograniene inercije haosa - Nuna i Houa, mrak i pasivnost - kao Kuk i Gereh "ne-postoje". Neuslovljeni i nepodeljeni Nun "adri" pritajeno Seme, Kuk i Kouket ("muki" i "enski" princip moi tame Nuna) su odreivali (kasnije) kretanje Sunca. Kuk ("Kekui") je kasnije nazivan onim koji je uzdigao Svetlost, a Kouket onom koja je uzdizala u No. Na taj "nain" u doba "prvog vremena" pojavljuje se Atum iz Nuna i "novo Sunce" svie nad Nilom. Ovo negativno stanje pre postojanja je potpuno nasuprotno emaniranom univerzumu, a naunici naeg doba to pokuavaju nazvati Materijom i Anti materijom. Prva tri "boga haosa" Nunet, Hou i Houet nikada ne istupaju izvan Nuna, stoga su neogranieni, neuslovljeni i "beskrajni". Primordijalni "kvartet" Kuk, Kouket, Gereh i Gerhet pripremaju pojavljivanje Atum-Ra i poetak "prvog vremena". Ipak, oni su takoe s one strane postojanja, stoga mi ne moemo nikada na pravi nain opisati i predoiti reima ljudi tu Misteriju. Nun i primordijalna "ne- postojea" Ogdoada ine haosmatricu koju je Ptah, koji je Sve, Jedno i Nita, uredio po svojoj Volji. Ptah je znan kao Ptah-Nun - Otac koji je stvorio Atuma. Geneza Univerzuma se pojmi jao jedinstveni akt u zvesnom "prvom vremenu" kada je Ptah stvorio Sve, stvorivi postojanje, egzistenciju, sve elemente, materiju - poevi prvobitnim stvaranjem Osam Bogova (koji su u svom savrenstvu odlika boanstvenosti kabalistikog Aciluta). Iz primordijalnog Haosa Ptah je stvorio Red. "Ordo Ab Chao", kako podseaju Slobodni Zidari tumaei to povrno kao zavoenje reda u civilizacijski istorijski "haos", teei da zavedu Red prosvetiteljstva, humanisti i dobroinstva, ne znajui da i iza tih Rei stoji pouka o samom primordijalnom Aktu Stvaranja Geneze Univerzuma, koje je Veliko Delo Velikog Neimara Svih Svetova. Pre Postojanja Univerzuma "bio" je Haos, a Red stvorenog Univerzuma opstoji kroz Ptaha. "Prvo vreme" predstavlja Prizmu kroz koju je Ne-Postojee (Ain, Ain-Sof i Ain-Sof-Aur) pretoilo sebe u Postojee. Ipak, inicijati Memfisa znaju da haos kao prvotna ne- egzistencija proima sve postojee. Ne postoji "odvojenost", niti stvarna podeljenost, postoji forma manifestacije i poimanja svega unutar Beskrajne telesnosti Ptaha. Samo Stvaranje je opisano na razne misteriozne naine.

Svet potie iz kosmikog jajeta koje je snela boanska guska - Velika gakua. U jajetu je bila ptica svetla, Ra, koji e biti stvoritelj sveta. Jaje je sneo ibis ptica koja predstavlja Tota koji je stvorio sam sebe, a da su bogovi Ogdoade njegove due. Jedan je lotosov cvet izronio iz voda Jezera dva horizonta. Kad su se njegove latice rastvorile iz njega se rodio Ra. Lotos se otvorio, a u njemu je bio skarabej koji se preobliio u deaka koji plae - Ra, a od njegovih suza nastali su ljudi. Lotos se poistoveivao s Raovim okom koje on otvara u zoru, a zatvara kad sunce zalazi kao to se i lotos zatvara u predveerje. Apstraktna svojstva koja su omoguila da doe do stvaranja svijeta su "Hu" - autoritativna re, "Sia" - um, savest. Hu i Sia zajedno nose Horusovo oko, a u Memfisu predstavljaju Ptahov jezik i srce. "Sekem" energija i "Heh" (Hehet, enski princip) su vidovi Nuna, praiskonskog okeana. Heha je prikazivan kao ovek koji na glavi nosi savijenu trsku, ui i dri tradicionalne simbole ivota i sree. Egipani su verovali da je nebo boginja Nut - krava koja stoji na zemlji i koju podupiru druga boanstva, a sunev amac joj plovi preko zvezdanog stomaka, svako jutro raa zlatno tele (sunce). Ona je vitka ena koja se nadvija nad zemljom, a podravaju je u, bog vetra ili vazduha (svako vee proguta sunce, a ujutro ga ponovo raa) i lanac planina koje obrubljuju zemlju. Ispod nje lei kruni okean u ijem je sreditu Geb, bog zemlje, koji lei potrbuke, a iz njegovih lea nie rastinje. Vode Nila i okeana tekle su i u podzemni svet koji je bio odraz neba i po kojem je plovilo sunce tokom noi. Prema mitu u i Tefnut su se odvojili od Atuma, a on je poslao svoje oko d a ih trai. Dok je oko trailo ua i Tefnut Atum ga je zamenio drugim. Oko se vratilo s decom, ali se razljutilo na Atuma zbog zamene. Zato ga je Atum uzeo i stavio na svoje elo odakle je moglo vladati celim svetom koji je stvarao. Oko se povezuje s razornom boginjom kobrom Buto, a prikazuje se u obliku Ureusa na elima faraona. Horus, jedan od vidova Ptaha, olien u faraonu, bio je vladar zemlje, ujedinio ju je i dao joj ime Ta-Tenen to je ujedno bilo i ime Ptaha u Memfisu (Ptah praiskonskog brda). Po jednom predanju Horus (srce) i Tot (jezik) su zamenili Atuma kao izvrioca Ptahove volje. Ptah je stvorio sve, ukljuujui i bogove te sve dobre stvari. Bogove je postavio na mesta gde su se odravali njihovi kultovi, te je odredio kakve im se rtve trebaju prinositi. Utemeljio je i gradove i egipatske pokrajine. Ra, kao prvostvorena emanacija Svetlosti i kao prvobitna boanska telesnost je Sunce u njegovoj snazi i njegovo ime jednostavno znai Sunce. Mnoge su prie o njegovu roenju: iz Nuna, iz lotosa, u obliku feniksa, sin Geba i Nut, sin Nut i sebe

47

samog (kao Kamefis). Ljudi su nastali iz suza Raovog oka koje je jednog dana otilo, a kad su ga nali u i Tefnut ono se opiralo te je plakalo. U drugoj pouci Tot je iao u potragu za okom, a ono se razljutilo jer ga je Ra zamenio. U poetku je Ra vladao svemirom koji je stvorio, ali kad je ostario dolo je do pobune meu bogovima i ljudima. Nun je rekao da bi Ra trebao ostati na svojem prestolu i okrenuti svoje oko na buntovnike. Ra je poslao svoje oko u obliku svoje erke Hator (Sekmet), lavice koja je svladala lju de te je htela sve da ih uniti. Nakon toga Ra se, umoran, povukao u obliku krave na Nut, a ona ga je digla u nebo. Drugi su se bogovi prilepili za njen stomak i tako postae zvezde. Tako je stvoren sadanji svet. Bog Ra odrekao se svoga poloaja vladara u korist Tota. Ra se, kao sunce, pomaljao iza Manu, planine sunevog izlaska i prolazei izmeu dve sikomore zapoinjao je svoj put nebom u amcu koji se zvao Manjet - "amac miliona godina". U amcu su bili Geb, Tot (na pramcu unitava neprijatelje) i drugi bogovi, Hu vlast, Sia um, Hike arolija, a ponekad i Horus uz kormilo. Misterije Drevnog i Izvornog Znanja su mnogostruke, a ipak se svode na jednostavnost potovanja Jednog Boga. Znanja koja su nam predata su zabeleena na starim papirusima, na zidovima hramova Egipta i dosta pouka je sroeno od strane visokih inicijata Egipatskih Misterija. Ipak, ove Misterije nisu puko umno i intelektualno prepriavanje, kokodakajue ponavljanje dogmatski sroenih formi znanja. Misterije Egipta se moraju spoznati i iznutra, direktnim Znanjem i Iskustvom Istine obitavanja u Zajednici Bogova. Spoznaj Samoga Sebe - i spoznae Bogove. Nema ni jednog dela oveka koji nije od Bogova. Kao to smo imenovali druge, u um urezujemo Velika Imena Bogova Savrenog Postojanja. u, Tefnut, Geb, Nut, Asar, Aset, Set i Neftis su predvoeni Jednim, Ptahom, inei devetostruku emanaciju Jednoga - elikog Neimara Svih Svetova koje je On stvorio i kojima "vlada" kroz Moi Bogova. Mnoge pouke i znanja o Misterijama koje su date svetu, da ak ni um profanih ne zaboravi odakle potie, date kao potpora onoj aspiraciji ka Boanskom Duhu kuda se Inicijati upuuju u svojoj elji za Spoznajom. Svi Bogovi Memfiske Teologije su epifanije Ptaha. Oni se manifestuju "u" Ptahu, oni su "deo" Ptaha. Sve ("pan") je u ("en") Ptahu ("Theos"), te bi se to definisalo kao "Panenteizam" u emu je svako Ime Boga ujedno i Re Moi kojim Ptah stvara deo i aspekt Univerzuma.

Ne postoji mesto i vreme Postanka - Postanje, Postojanje i Prestajanje su kontinuum - Ptah ini sve To, kako Ptah (s)misli on izgovarajui Rei Moi kroz njih i kreira Univerzum. Atum je oblije Ptaha kroz koje On kreira i ispoljava se kao Sunce-vorite, sfera Plazme - "Heru-Ra-Ha" - Zvezda kao emanacija Sile Svetla oko misterioznog "Hadita" - sredita u svakom delu Beskraja misteriozne "Nuit". Stoga Ptah-Atum-Ra predstavlja "Trojstvo" koje vlada nad svim Elementima, stoga je i u religijama profanih On nazvan TroJednim - koji je "Otac"(Ptah) i "Sveti Duh"(Atum) i "Sin"(Ra-Horus). *** *** *** Znaju li Slobodni Zidari, kao najodaniji sledbenici Zanata stvaranja i gradnje, da prvi elementi Hrama sa kojima se upoznaju prilikom stupanja u Bratstvo predstavljaju znamenja Njihovog Boga? Svi su uli za Dva Stuba Solomonovog Hrama, kao i za Misteriju Majstora Masona koja se saznaje u "sredinjoj sobi" Hrama, no, Inicijati Memfisa su sauvali i druga shvatanja i prikaze koji su Misterije Iza Masonerije, a predstavljaju jasnu vezu i neodvojivost Ptaha od Masonerije. Ptahovo ime znai "Stvoritelj" - "Veliki Neimar" i prikazivan je kao mumificirani ovek koji slobodnim rukama dri skiptar sainjen iz tri dela - prvi je "Vas" i predstavlja Snagu, drugi je "ed" - znai Stabilonst, a trei je "Ank" i predstavlja Besmrtnost due i Veni ivot. Ovo nisu samo Stubovi Hrama ve simbolini Skiptri koji odravaju Postojanost Hrama - Univerzuma to su dva stuba Boaz i Jakin, kao i mistina Re Majstora Masona, koja nikada nije bila izgubljena, ve se samo uvala u Tajnosti, iza Vela, kroz koji su stupali samo najposveeniji i najodaniji Inicijati i to samo iskustvom Istine i ivotom u Svetlu. *** *** *** Ljudi sveta se zanose milju da postoji Jedan Vrhovni Bog koji deluje kao Stvoritelj mnotva Bogova i koji figurira kao jedinstveno Bogooblije ireg panteona Bogova. Postoje i oni koji veruju samo u Jednog Boga ili oni koji veruju da je Bogova mnogo, zatim, tu su i oni koji veruju da Vrhovni Bog ne prevazilazi prirodni poredak, te se proima sa svetom. Ima onih koji veruju da Vrhovno Bie transcendira stvoreni svet, da je ono uinilo svoje i ostavilo svoju kreaciju, te se dalje ne mea u njeno postojanje i prirodne zakone. Postoji, naravno, i uverenje da Vrhovni Bog, ija sutina prevazilazi stvoreni svet, koji jeste Stvoritelj i koji obuhvata Sva mogua stanja Bia i egzistencije ini sve delom sebe. U to su uvereni sledbenici Velikog Neimara Svih Svetova, upravo oni koji Znaju Njegovo Izvorno i Drevno Ime.

48

Memfiska Teologija je zasnovana na Ptahu - nije li zanimljivo da je u grkoj mitologiji on korespodentan, u analogiji sa Bogom Hefestom, boanskim Kovaem, koji je u drevna vremena imao i Ime - Tub Al Kain, a ije su ime Masoni preneli ak i inicijatima simbolikih, najniih stepena, jer Tubalkain je Vladar Vatre - koji je u Ognju iskovao veze Velike Graevine - Hrama Univerzuma. Iz ovoga sledi ideja i pouka da je "Hram Cara Solomona" tvorevina koja predstavlja oveka - u Mikrokosmosu, to je Ljudsko Bie, u Makrokosmosu, to je Arhetipski "Adam Kadmon" - koji su spoljne projekcije gnostikog "onostranog" Boga Abraxos -a. Misterijska pouka o Hramu Cara Solomona je alegorija o Stvaranju Savrenog Sadratelja i uvara - mesta u kojem se "uva", gde obitava Boanski Duh. Nije ni udo da sve profane i izobliene religije pokuavaju da (na silu) vladaju fizikim mestom koje se smatra mestom gradnje te uzviene Graevine. Kako kae uvena pouka - "Kraljevstvo Nebesko je u Vama!", isto znai i da ste upravo Vi sami taj Hram Cara Solomona - to nije hrpa kamenja, niti jedan preostali oplakani zid oaja - To je sve U Vama i oko Vas, upravo Ovde i Sada - jer kau Inicijati Memfisa - Ptah je Sve, sadri Sve i u Svemu se nalazi vidan ili skriven - koliko je Nita i Jedno, "On" je ujedno i Mnotvo. Hramovi Egipta su oduvek bili energetska vorita du Nila, koji je bio Kosmiki Tok energije. Ti Hramovi su sada razrueni, prekriveni peskom, dotaknuti zaboravom. Inicijati Egipta su oduvek znali da se ne vezuju za Hram, mesto i tlo, ve da Inicijacije i Misterije nose u sebi, svom materijalnom i energetskom, astralnom telu. Stvarni Hramovi Inicijacije nisu izgubljeni i zatrti, oni se "premetaju" i re-kreiraju u toku vremena i prostora, budei se, ivei i uspavljujui se po Duhovnoj Promisli Visokih Inicijata i Egipatskih Patrijarha Gnoze. Moete posetiti neka od tih "starih" mesta, uivajui u zamiljanju negdanje lepote i znaaja, gledajui stare simbole, slike i hijeroglife koji su vodili svest Inicijata ka shvatanjima Misterija Duha - biti tamo, mislei o tome, pogodno je, ali nije dovoljno. Samo ivljenje Misterija (sigurnost spoznaje, a ne verovanje) otvara Vrata Svetlosti i vodi ljude ka povezivanju u Bratski Lanac. ovek je Hram Boanskog Duha, sama materija je otelovljeni Duh Boga, Boanstvo nije negde visoko, duboko, daleko, uzvieno, odvo jeno ili skriveno. Vi ste Egipa, Khem, Tamna Zemlja, koja se Alhemijom Inicijacije budi u spoznaju o

neodvojivosti od Velikog Neimara i slobodi ivljenja u Besmrtnosti Svetla koje je Jedno, On, Vi, Sve... *** *** *** Kao to je zapisano, istinski Duhovni Sistem mora posveenicima da razjasni, precizno prikae svoje Znanje o celokupnom Univerzumu - ne samo intelektualnim modelima Znanja, ve i praktinim metodama sticanja direktnog iskustva Istine o Univerzumu. Ovde smo dakle ukazali na Ono ta je "bi lo" pre Postanja, dali smo naznaku o Onome koji je Boanska Svest, Volja i Inteligencija, koji je stvorio Sve, ujedno napominjui da stvoreni Bogovi u Mnotvu ine superlative svakog Elementa postojanja kao to Svete ivotinje predstavljaju animalne osob enosti u samim ljudima i prirodi, ime je ukazano na to da se u uenjima Egipta (i drugih kola Misterija i Hermetizma, koje su sauvale to Drevno Znanje u svojim posebnim oblicima) moe stei uvid i Znanje o Strukturi Svega - Univerzuma i oveka. Sada mora da bude jasno da Knjiga Rituala koji vode Inicijate u Svetlost i ivot sa Bogovima nije"Knjiga mrtvih" ve jasno "Knjiga Izlaska u Dan", te da ona sadri upute, prizive i arolije koje posveenike vode suptilnim regionima svesti do Ultimativne Spoznaje - do Izlaska u Dan. Masonerija, kao jedan konkretan, dosledan i posveen sistem prenosa Drevne Gnoze, u svojim Simbolikim Stepenima deluje u prostorno- vremenskom, drutvenom okviru sadanjice. Kompleksi Viih Stepena vode inicijate dublje i ire, reklo bi se Vie u Svetlo - do onog momenta kada se stupa u Zajednicu Prosvetljenih - Zajednicu Svetaca (Suverenih Velikih Generalnih Inspektora, udno tako nazvanih). "Iznad" tih "crvenih" sistema Inicijacije prostire se dejstvo Drevnog i Izvornog Obreda MemfisMizraim, koji kroz svoje Radove, Rituale i pouke vode Inicijate ka ostvarenju i realizaciji svoje stvarne Prirode - koja je neodvojena i proeta Ptahom - koji je Bogooblije - Apsolutna Boanska Realnost. "Zato" je Simbol ovog Obreda Krilato Jaje Knef sa osmokrakom Zvezdom - jer iz Toga Ptah stvara, u tome Ptah odrava - Tome se Inicijati vraaju - svom Pra-Izvoru - ivotu u Svetlu, Misterijama iza Masonerije, kroz Izlazak u Dan.

49

http://www.uvls.org.rs/

http://www.rgls.org/

http://www.mason.org.rs/

http://www.godf-serbie.org/

http://veliki-orijent-hrvatske.org/

BALKANSKI MASONI https://www.facebook.com/groups/465644020200935/

50

51