http://ekapija.ba/Vijest/kapital/causevic-za-izlazak-iz-krize-uz-projekte-nuzne-iinvesticije-/11579 auevi: Za izlazak iz krize uz projekte nune i investicije Izvor: Fena, 5.! . !1" !9:19:5!

# $o%u&nosti zaustavljanja pa'a ekono$skih aktivnosti u (i), ulozi bankarsko% sektora, posebno 'o$a&ih razvojnih banaka, te ve&e$ su'jelovanju 'o$a&ih ko$panija u veliki$ projekti$a koji se *inansiraju pute$ kre'ita $e+unaro'nih *inansijskih institucija u intervjuu za ,%enciju F-., %ovori pro*esor -kono$sko% *akulteta u /arajevu pro*.'r. Fikret 0au1evi&. S obzirom na nastavak pada ekonomskih aktivnosti u BiH strunjaci ve pro noziraju produbljavanje ekonomske krize! a time i nastavak pada kreditnih aktivnosti" #oji bi po $ama bili prvi od ovori na te najave% 0au1evi&: -kono$ska kriza u (osni i )erce%ovini 2(i)3 je 'ru1tveno-ekono$ski proble$ koji je %eneriran je'ni$ 'ijelo$ u (i), a 'ru%i$ 'ijelo$ u ze$lja$a -vropske unije, o'nosno evrozone. 4ario 5ra%hi, pre'sje'nik -vropske centralne banke, je u intervjuu 6.. 'ato$ toko$ 7orl' -cono$ic Foru$a u 5avosu kraje$ januara ove %o'ine, bio bla%i opti$ist u po%le'u postepeno% oporavka u 'ru%oj polovici teku&e %o'ine. 8a'atak pre'sje'nika -6(-a je, iz$e+u ostalo%, s$irivanje poslovne javnosti, o'nosno preveniranje *or$iranja na%la1eno pesi$isti9nih o9ekivanja u po%le'u ekono$sko% rasta. -*ekat relaksiranja za'ovoljavanja novouspostavljenih likvi'nosnih kriterija po (azelu III, o'nosno pro'u:avanje roka za za'ovoljavanje likvi'nosnih kriterija s !15. na !19. o$o%u&io je veliki$ banka$a iz evrozone, kao i veliki$ banka$a iz ostalih 'ijelova svijeta, 'a pove&aju investicije, iz$e+u ostalo%, i u 'r:avne vrije'nosne papire ze$alja ju%a evrozone u poslje'nje$ kvartalu pro1le i u prvo$ $jesecu ove %o'ine. ;i$e je veliki pritisak na opstojnost evrozone privre$eno otklonjen i 'jeli$i9no je vra&en opti$iza$ ula%a9a. <ro1lo%o'i1nja kretanja u *inansijsko$ sektoru ze$alja evrozone neposre'no su se re*lektovala na kre'itnu aktivnost banaka u ze$lja$a zapa'no% (alkana, uklju9uju&i (i). =re'itna aktivnost banaka u (i) u !1 . nije bila u silazno$ tren'u > 'akle, nije zabilje:en pa' kre'itne aktivnosti. 4e+uti$, velika opreznost banaka u (i), proistekla iz velike neizvjesnosti u po%le'u za'ovoljavanja likvi'nosnih kriterija banaka-$ajki u prvoj polovici !1 ., i$ala je za poslje'icu vrlo opreznu politiku o'obravanja kre'ita. 4o%u&nosti za pretvaranje ne%ativnih ekono$skih tren'ova u (i) nalaze se u nastavku i intenziviranju iz%ra'nje in*rastrukturnih objekata, posebno autoceste na kori'oru 5-6. 4e+uti$, intenziviranje iz%ra'nje in*rastrukturnih objekata nije sa$o po sebi 'ovoljno za izlazak iz krize. #no je va:an pre'uslov, ali 'a bis$o bili u $o%u&nosti pove&ati 'evizne prilive ili s$anjiti 'evizne o'live upore'o s iz%ra'njo$ cestovne in*rastrukture neopho'ne su investicije na principu javno-privatno% partnerstva ra'i pove&anja pro'uktivnih potencijala bh. ekono$ije u proizvo'nji robe za izvoz, o'nosno supstituciji uvozne robe. & kojim konkretno oblastima bh" ekonomija ima najvee anse za bri rast%

0au1evi&: ? ovo$ kontekstu (i) i$a razvojne 1anse u a%robiznisu, ali za siste$ati9niji pristup razvoju ovo% se%$enta ekono$ije neopho'no je ulo:iti zna9ajna sre'stva u iz%ra'nju skla'i1nih kapaciteta kao i u siste$e navo'njavanja, te iz%ra'nje $o'ernijih plastenika koji $o%u iz'r:ati ekstre$ne vre$enske nepo%o'e. ;ako+er razvoj 'rvnoprera+iva9ko% klastera u (i) i nje%ovo% ve&e% u9e1&a u proizvo'nji robe sre'nje ili vi1e 'o'ate vrije'nosti je prilika za pove&anje 'evizno% priliva. 4e+uti$, je'an o' klju9nih *aktora za pove&anje pro'uktivnosti u ovo$ se%$entu bh. ekono$ije jeste otklanjanje a'$inistrativnih barijera iz kojih proisti9e vrlo neracionalno %az'ovanje u oblasti 1u$arstva i pri$arne prera'e 'rveta. ? $etaloprera+iva9koj in'ustriji i$a$o $o%u&nosti pove&anja stepena obra'e i 'ora'e nekih o' proizvo'a. (u'u&i 'a ,lu$inij 4ostar proizvo'i je'an o' najkvalitetnijih alu$inija u -vropi, kori1tenje ovo% proizvo'a za otvaranje niza $alih pre'uze&a u koji$a bi bili proizvo+eni proizvo'i po9ev1i o' vijaka i alu$inijske bravarije 2koje, tako+er, uvozi$o3 'o proizvo'a o' alu$inija vi1ih *aza obra'e jeste, tako+er, je'na o' realnih $o%u&nosti. <re'uze&e F-,@ iz Airoko% (rije%a je o'li9an pri$jer $o%u&nosti pove&anja 'o'atne vrije'nosti u%ra+ene u proizvo'e o' alu$inija u (i) i njihovo% izvoza u susje'ne ili evropske ze$lje. 4e+uti$, takvih pre'uze&a na$ je potrebno vi1e. 'ako se bankarski sektor u BiH smatra najstabilnijim se ementom bh" ekonomije koliko je on ustvari u (unkciji ukupno ekonomsko razvoja% 0au1evi&:(ankarski sektor u (i) jeste je'an o' najstabilnijih se%$enata bh. ekono$ije, kako ste naveli u Va1e$ pitanju. Bast kvaliteta poslovanja i stabilnosti sektora ko$ercijalno% bankarstva korespon'irao je u perio'u nakon usvajanja 8akona o politici stranih 'irektnih investicija u (i), nakon uvo+enja je'instvene valute u (i) 2=43, te nakon usvajanja $jera *inansijske liberalizacije u oba bh. entiteta u po%le'u potpune slobo'e *or$iranja ka$atnih stopa u skla'u s o'nosi$a ponu'e i tra:nje za *inansijski$ sre'stvi$a, bez uplitanja 'r:ave. ;ako+er, $jera$a *inansijske liberalizacije nerezi'enti$a je o$o%u&eno 'a $o%u kupovati 'o$a&e banke 2'r:avne ili privatne3, kao i osnivati nove banke. ? perio'u !!!.- !!C. ve&ina sa'a 'o$inantnih banaka je 'o1la u (i) i unaprije'ila tehnolo%iju poslovanja bankarsko% sektora te povezala sektor ko$ercijalno% bankarstva (i) s banaka$a iz zapa'ne -vrope. .akon 'olaska stranih banaka u (i), ka$atne stope su zna9ajno s$anjene u perio'u !!!.- !!7. 1to je 'ovelo 'o rasta tra:nje za kre'iti$a %enerirano% iz poslovno% sektora. Bekor'an porast kre'ita o'obrenih pre'uze&i$a zabilje:en je !!D. 21,C $ilijar'i =43, ali je i u perio'u !! .- !!7. prosje9an rast kre'ita bio vrlo zna9ajan i iznosio je pribli:no 9!! $iliona =4. -*ektivna zaposlenost u (i) u proizvo'no$ sektoru bh. ekono$ije porasla je u nave'enih pet %o'ina za pribli:no tre&inu. 4ora$ na%lasiti 'a u po%le'u $jerenja zaposlenosti postoji jako velika zabuna u (i), bu'u&i 'a se nezaposlenost $jeri po broju *or$alno prijavljenih na biroi$a za zapo1ljavanje, s je'ne strane, o'nosno zaposlenost po osnovu *or$alno prikazanih zaposlenih u pre'uze&i$a, s 'ru%e strane. .iti je'an niti 'ru%i po'atak nisu ta9ni. .a biroi$a za zapo1ljavanje, zbo% nerije1eno% siste$a socijalne za1tite u 'ijelu privatnih pre'uze&a, evi'entiran je 'io osoba koje e*ektivno ra'e ali na ne*or$alni$ tr:i1ti$a ra'a i posebno u oblasti %ra+evinarstva, u%ostiteljstva i hotelijerstva, kao i tr%ovine. ;ako+er, je'an broj zaposlenih u pri$arnoj poljoprivre'noj proizvo'nji 2poro'i9ne *ar$e3 nisu prikazani u zvani9ni$ statistika$a zaposlenosti $a'a intervjuo$ s 15 najve&ih pre'uze&a u oblasti prehra$bene in'ustrije u (i) nije te1ko 'o&i 'o po'atka 'a ta pre'uze&a i$aju oko 5!.!!! stalnih kooperanata i !.!!! sezonskih. (ez

zaposlenih osoba na poro'i9ni$ *ar$a$a ne bi bilo $o%u&e razvijati a%robiznis u (i) i, sto%a, ovo pitanje bi trebalo rije1iti na siste$atski na9in > i zbo% razvoja a%robiznisa ali i zbo% socijalno% osi%uranja poljoprivre'nih proizvo+a9a. 8a1to, navo'i$ ovaj pri$jerE Fe'nostavno zbo% to%a 1to u veliko$ broju ze$alja u tranziciji, uklju9uju&i i (i), u perio'u !!!.- !!D. ostvarene su raz$jerno visoke stope ekono$sko% rasta, ali taj ekono$ski rast, u ve&ini slu9ajeva, nije pretvoren u Gvi1i kvalitetH > ekono$ski razvoj, je'ni$ 'ijelo$ i zbo% to%a 1to su siste$i socijalne za1tite asi$etri9no raspore+eni i njih vi1e po'nose pre'uze&a iz proizvo'nih 'jelatnosti i za njih vezanih pre'uze&a iz uslu:ne 'jelatnosti, u o'nosu na 'jelatnosti u koji$a postoji veliko sivo tr:i1te ra'a koje potkopava siste$ socijalne za1tite. ;ako su, 'ijelo$ i zbo% pretho'no nave'enih proble$a, ko$ercijalne banke u (i) bile i, naravno, ostale rukovo+ene pro*itni$ $otivi$a, a u peri'ou *inansijske i ekono$ske krize 2o' !!9. 'o 'anas3 i vrlo visoki$ opreznosni$ $otivi$a zbo% ranije spo$enutih likvi'nosnih kriterija. ? to$ s$islu, 'obro or%anizovanu, kooperativnu i e*ikasnu institucionalnu strukturu, baziranu na pro*esionalni$ vla'a$a ra'i os$i1ljavanja i po'sticanja ekono$sko% razvoja ne $o:e za$ijeniti niti &e ika'a $o&i za$ijeniti bilo kakva privatna pro*itno orijentisana institucija, uklju9uju&i i ko$ercijalne banke. & domaem bankarskom sektoru dominantan uticaj ima strani kapital" #ako! osim lo ine orijentacije to kapitala na vlastiti pro(it! pojaati interes i aktivnosti to kapitala u razvoj domaih privrednih kapaciteta% 0au1evi&: ?koliko 'r:ava, a u na1e$ slu9aju entiteti potpuno liberaliziraju *inansijsko tr:i1te, oni %ube instru$ente koji$a $o%u GprisiljavatiH banke na pove&anje kre'itne aktivnosti. Fe'ini na9in 'a banke u takvi$ okolnosti$a pove&aju kre'itnu aktivnost jeste u jasno$ i ne'vojbeno$ o're+enju vla'a oba entiteta, i svih 'eset kantona u F(i), uklju9uju&i i 5istrkt (r9ko, prezentiraju o'lu9nu spre$nost 'a ne 'ovo'e u pitanje politi9ku i institucionalnu stabilnost i bu'u&nost (i), 'a u o'nosu pre$a $e+unaro'noj zaje'nici nastupaju s jasni$ zaje'ni9ki$ stavovi$a opre'ijeljeni$ ka uzaja$noj sara'nji i spre$nosti 'a realiziraju zaje'ni9ke projekte, pa bi na taj na9in s$anjili institucionalno-politi9ki rizik, pove&ali interes 'o$a&ih i stranih ula%a9a, uklju9uju&i i eli$inaciju bespotrebnih a'$inistrativnih barijera za obavljanje biznisa. ? $aloj ekono$iji, kakva je (i), ne postoji alternativa ovakvo$ 'jelovanju. & BiH postoje u oba entiteta i domae razvojne banke koliko su one u (unkciji privrede! otvaranja novih radnih mjesta i zapoljavanja! odnosno koliko su sredstva kojima raspolau dovoljna za vee ekonomske aktivnosti% 0au1evi&: ?9e1&e zbirne aktive 'viju razvojnih banaka u (i) u pore+enju s vrije'no1&u ukupne aktive bankarsko% sektora u (i) u prosjeku u poslje'nje tri %o'ine nije bilo ve&e o' ,7 posto. / 'ru%e strane, u9e1&e zbirne aktive triju najve&ih ko$ercijalnih banaka 2bankarske %rupacije3 u (i) bilo je pribli:no I5 posto. #bje razvojne banke u (i) su potrebne i njihova ulo%a u razvoju $o:e biti velika. 4e+uti$, raspolo:ivi kapitali i izvori *inansiranja za razvojne projekte su, $e+uti$, vrlo skro$ni. 5a bi obje razvojne banke i$ale znatno ve&i uticaj na s$anjivanje re%ionalnih razlika u (i), koje su veo$a velike, one bi $orale i$ati kapitale znatno ve&e o' postoje&ih, te stabilne 'u%oro9ne izvore *inansiranja uz ni:e/niske ka$atne stope, uklju9uju&i i e$isiju njihovih 'eseto%o'i1njih ili petnaesto%o'i1njih obveznica. .a razvojno bankarstvo u (i)

u 'osa'a1nje$ perio'u 'o$inantan uticaj su i$ale vo'e&e politi9ke stranke, 1to je sputavalo slobo'u 'ono1enja o'luka o razvojno$ *inansiranju ovih banaka o' njihovo% osnivanja 'o 'anas. 5a bi se taj proble$ otklonio je'an o' na9ina bi bilo privla9enje -vropske banke za obnovu i razvoj 2-(B53, -vropske investicijske banke 2-I(3 i, po:eljno, je'ne o' najzna9ajnijih nacionalnih razvojnih banaka u -vropi 2=*73 kao suvlasnika 'viju razvojnih banka u (i). .a taj na9in bi kapitali ovih banaka u relativno kratko$ perio'u $o%li biti u'vostru9eni ili utrostru9eni, kre'itne linije koje o'obravaju ove banke bi bile zna9ajan izvor sre'stava za razvojno *inansiranje u (i) pute$ na1ih razvojnih banaka, politi9ki pritisci u 'ono1enju o'luka o kre'itiranju bi bili eli$inisani, -vropska unija bi i$ala svoje pre'stavnike u upravlja9ki$ struktura$a obiju razvojnih banaka i pute$ njih aktivno na'%le'ala ra', ali i 'oprinosila *inansiranju razvojnih projekata, 'ok bi si%urnost i kvalitet *inansijskih instru$enata 2obveznica 'u%o% roka 'ospije&a 'eno$iniranih u =43 o$o%u&ila trajnije izvore *inansiranja razvojnih projekata, s$anjivanje ka$atnih stopa na ove izvore 2zbo% stabilnosti uslje' suvlasni1tva $e+unaro'nih/stranih razvojnih banaka3. ,r%u$ent koji $i je u *ebruaru !!7. Gponu'ioH je'an inostrani ekspert 'a -(B5, -I( ili =*7 nisu zainteresovane 'a participiraju u suvlasni1tvu, je'nostavno nije valjan. .ai$e, -(B5 je 5-postotni suvlasnik 'ru%e najve&e ko$ercijalne banke u susje'noj /rbiji 2=o$ercijalna banka a.'. (eo%ra'3, 'ok su -(B5 i =*7 bili prisutni i kroz osnivanje 4icro-nterprise (ank 2sa'a1nja <ro6re'it (ank3. /uvlasni1tvo u razvojno$ bankarstvu je, tako+er, lo%i9an potez ovih institucija ali je za takvo 1to potreban kontinuirani napor 'o$a&ina i ne'vojbena spre$nost 'a se realiziraju takva partnerstva. )oe li drava uiniti vie na an airanju domaih kompanija kod velikih investicijskih projekata koji se (inansiraju sredstvima *B+,-a! *'B-a! Svjetske banke budui da su postojei uvjeti kod dobijanja tih poslova me.unarodnim tenderima u startu diskriminirajui prema domaim (irmama% 0au1evi&: (u'u&i 'a je je'an o' uslova za pristupanje -vropskoj uniji po1tivanje pravnih tekovina te unije, u na1oj ze$lji je 'onesen 8akon o javni$ nabavka$a. ;aj zakon po'razu$ijeva i 'e*inisanje ten'erskih proce'ura u koji$a se insistira na re*erentnosti aplikanata na ten'eri$a. .a1e ko$panije su bile isklju9ene s $e+unaro'nih tr:i1ta u perio'u 1991.-1995. iz 'obro poznatnih razlo%a, a u postratno$ perio'u su zbo% pristupa privatizaciji i neracionalne institucionalne strukture neke o' najre*erentnijih bh. ko$panija GusitnjeneH i u postratno$ perio'u 'ove'ene u po're+en pola:aj u o'nosu na inostrane konkurente. Izrazit pri$jer 'a strana/evropska ko$panija $o:e napraviti ozbiljne proble$e i sebi ali i na1i$ po'izvo+a9i$a, kako u po%le'u kvaliteta izve'enih ra'ova, tako i po%le'u *inansijskih pro$a1aja, jesu pri$jeri sa slovenski$ %ra+evinski$ ko$panija$a koje su pobije'ile na neki$ o' ten'era za iz%ra'nju in*rastrukture. (ankrot je'ne takve ko$panije 'oveo je u situaciji nekoliko 'o$a&ih ko$panija 'a i$ nije pla&eno za 'obro ura+en posao, 1to je siste$o$ lan9ane reakcije 'ovelo 'o ne$o%u&nosti tih pre'uze&a 'a iz$iruju svoje obaveze, kako pre$a ra'nici$a tako i pre$a 'r:avi. ? ovakvi$ institucionalni$ okolnosti$a vlasti u (i) ne$aju veliki $anevarski prostor u s$islu pre*eriranja 'o$a&ih ko$panija, ali zbo% ve& nave'enih ne%ativnih iskustava, povre$eno postoje $o%u&nosti 'a se pretho'ni pro$a1aji nave'u kao jak ar%u$ent u pre*eriranju 'o$a&ih ko$panija koje su se ve& potvr'ile kvaliteto$ svo% poslovanja 'a $o%u uspje1nije i pravovre$enije realizirati povjerene poslove.