1

HIDRAULINI SISTEMI
idraulini sistem je tehniki sistem za pretvaranje i prenos energije i upravljanje njome. U ovom poglavlju se analiziraju:

osnovne funkcije hidraulinog sistema, hidraulini prenosnik, hidraulini prenosnik s prigunim upravljanjem, hidraulini prenosnik sa zapreminskim upravljanjem, osnovne hidrauline promenljive, osnovni energetski proraun i prikazivanje hidraulinih sistema

1.1 Osnovne funkcije hidraulinog sistema

Funkcije hidraulinog sistema su: pretvaranje mehanike energije u hidraulinu (iobrnuto), prenos energije s jedne lokacije na drugu i odgovarajue upravljanje. Medijum za pretvaranje i prenos energije je tenost. U hidraulinim sistemima koriste se nestiljive tenosti ija se zapremina ne sme znaajno menjati pod delovanjem spoljne sile. Razlikuju se hidrodinamiki i hidrostatiki sistemi. Hidrodinamiki sistem prenosi energiju posredstvom kinetike energije struje radne tenosti. Uee energije pritiska je zanemarivo. Hidrostatiki sistem prenosi energiju posredstvom energije pritiska struje radne tenosti. Uee kinetike energije pri tome je vrlo malo (ispod 0,5%). U ovoj knjizi se analiziraju hidrostatiki sistemi za koje se koristi naziv hidraulini sistemi.

2 Hidraulika: uvod sa primerima upravljanja

Poznato je (Paskalov zakon) da se poremeaj izazvan dejstvom spoljne sile na mirnu tenost u zatvorenom sudu prostire na sve strane jednako i ima istu vrednost (to vai za svaku esticu tenosti).
F

klip A p radna tenost

Slika 1.1 Stvaranje pritiska u zatvorenom cilindru.

Ako se deluje spoljnom silom F na pokretni klip cilindra (ematski prikazano na slici 1.1) u tenosti ispred klipa stvara se pritisak p. Njegovu veliinu odreuje sila F koja deluje na povrinu pokretnog klipa A (aktivna povrina klipa koja je u direkt nom kontaktu sa tenou): , gde su: p [Pa] pritisak, F [N] sila i A [m2] aktivna povrina klipa. Hidrostatiki pritisak, proporcionalan visini stuba tenosti u cilindru, zanemaruje se jer mu je vrednost mala. Merna jedinica za pritisak u SI sistemu je Paskal [Pa]. Meutim, u tehnikoj praksi se koriste i druge jedinice (Tabela 1.1). Tabela 1.1 Merne jedinice za pritisak Pa [N/m2]
Pa [N/m2] bar [daN/cm2] 1 105

bar [daN/cm2]
10-5 1

MPa [N/mm2]
10-6 0,1

at [kp/cm2]
1,0210-5 1,02

m H2O
1,0210-4 10,2

psi [lb/in2]
1,4510-4 1,45

Poglavlje 1 Hidraulini sistemi 3

Tabela 1.1 Merne jedinice za pritisak (nastavak) Pa [N/m2]

MPa [N/mm2] at [kp/cm2] m H2O psi [lb/in2] 106 9,81105 9,81103 6,9103

bar [daN/cm2]
10 0,981 9,8110-2 6,910-2

MPa [N/mm2]
1 9,8110-2 9,8110-3 6,910-3

at [kp/cm2]
10,2 1 0,1 0,07

m H2O
102 10 1 0,7

psi [lb/in2]
145 14,2 1,42 1

Karakteristian hidraulini sistem koji se koristi kao presa ili dizalica prikazan je na slici 1.2. Dva cilindra sa pokretnim klipovima spojena su kanalima ispunjenim radnom tenou, preko jednosmernih ventila. Klip manjeg cilindra (aktivna povrina klipa A) moe se pomerati pod dejstvom spoljne sile FA. Potrebna koliina radne tenosti nalazi se u rezervoaru iznad manjeg klipa.
FB L

FA

B A

radna tenost

Slika 1.2 Hidraulini sistem hidraulina dizalica.

Pretpostavlja se sledee: radna tenost je nestiljiva, nema deformacija zidova cilindara, nema curenja radne tenosti, nema trenja pri kretanju klipova i masa klipova se moe zanemariti.

4 Hidraulika: uvod sa primerima upravljanja

Kad spoljna sila FA deluje na manji klip, on se pomera udesno. U tenosti nastaje pritisak p. elo klipa potiskuje tenost kroz jednosmerni ventil u vei cilindar (aktivna povrina klipa B). On se pomera nagore i generie silu FB. Primer 1.1 Potrebno je odrediti vrednost pritiska p u sistemu prikazanom na slici 1.2, ako je aktivna povrina klipa A= 3 cm2 i na klip A deluje sila FA = 2250 N. Reenje Uvrtavanjem datih vrednosti dobija se:

Hidraulini sistem prenosi energiju s jedne lokacije na drugu tako to fiziki pomera zahvaenu zapreminu tenosti (klipovi u cilindrima A i B, prikazani na slici 1.2, pokretni su). Primer 1.2 Kolika sila FB deluje na klip B ako je njegova aktivna povrina B = 65 cm2, a pritisak p = 75 105 Pa? Delovanje sila trenja na mestu dodira pokretnog klipa i zida cilindra se zanemaruje. Reenje Uvrtavanjem vrednosti za povrinu i pritisak, dobija se: FB = p B = 75,00 105 65,00 10-4 = 48750,00 N Dobijena je vea sila na klipu povrine B od sile FA na pokretnom klipu povrine A. Upotrebom due poluge L (slika 1.2), moe se stvoriti vii pritisak u cilindru sa klipom povrine A. Naravno, zahvaljujui mehanikom pojaanju koje definie odnos krakova poluge L i maloj povrini klipa. Ako je l1 = 250 mm a l2 = 25 mm, tada je mehaniko pojaanje: k = l1/l2 = 250/25 = 10. Pod pretpostavkom da nema gubitaka energije u hidraulinom sistemu prikazanom na slici 1.2, prenos energije se moe opisati pojednostavljeno. Klip manjeg cilindra (povrine klipa A) pomeri se za veliinu x kad na njega deluje sila FA. Pri tome u tenosti nastaje pritisak p = FA/A, a elo klipa potisne zapreminu tenosti

Poglavlje 1 Hidraulini sistemi 5

V= A x. Istovremeno, klip u veem cilindru (povrine klipa B) pomera se za veliinu y usled delovanja sile FB = p B nastale zbog pritiska u hidraulinom sistemu (Paskalov zakon, zatvoren sud ispunjen nestiljivom tenou). Prenoenje energije sa klipa A na klip B ostvareno je fizikim premetanjem zapremine tenosti: V=A x = B y. Odnos duina hoda klipova proporcionalan je aktivnim povrinama x/y = B/A Primer 1.3 Koliki je hod y klipa povrine B = 65 cm2 (slika 1.2), ako je aktivna povrina klipa A = 3 cm2 a njegov hod x = 30 mm? Reenje Hod y klipa je:

Manji klip pree 21,7 puta dui put od veeg da bi obavio isti rad. Navedeni primeri ilustruju osnovne funkcije ovog jednostavnog hidraulinog sistema: pretvara ulaznu mehaniku energiju u hidraulinu (manji cilindar i pokretni klip generiu pritisak p zbog delovanja sile FA na aktivnu povrinu A), prenosi energiju (cilindri su zatvoreni spojeni sudovi ispunjeni nestiljivom tenou), pretvara hidraulinu energiju u mehaniku (vei cilindar i pokretni klip generiu silu FB zbog delovanja pritiska p na aktivnu povrinu B) i pojaanje sile (FB > FA).

1.2 Hidraulini prenosnik

Idealan hidraulini prenosnik je hidraulini sistem ije su funkcije pretvaranje i prenos energije; pojednostavljeno je prikazan na slici 1.3. Osnovni elementi hidraulinog prenosnika su: hidraulina pumpa, radna tenost, cevovod i hidraulini motor.

6 Hidraulika: uvod sa primerima upravljanja hidraulina pumpa F1 v1 zaptiva cevovod radna tenost A1 radna tenost p2 hidraulini motor F2 v2

p1

A2 zaptiva Slika 1.3 Idealan hidraulini prenosnik.

Pretpostavlja se da je radna tenost idealna (nije stiljiva ni viskozna) i da se u hidraulinom prenosniku ne gubi energija. Klip hidrauline pumpe povrine A1 pod delovanjem sile F1 potiskuje ispred sebe radnu tenost i stvara pritisak p1 u njoj. Istisnuta tenost iz pumpe kroz cevovod dolazi u hidromotor i potiskuje klip hidromotora povrine A2. Pritisak na pumpi, p1, jednak je pritisku p2 na hidromotoru (idealni uslovi rada, nema gubitaka energije).

Sila F2 na klipu cilindra motora ima vrednost:

Odnos aktivnih povrina klipa motora i pumpe, A2/A1, jeste koeficijent pojaanja sile u hidraulinom prenosniku. Kako su pretpostavljeni idealni uslovi, ispred klipa hidromotora dospeva sva istisnuta tenost iz hidrauline pumpe, tj. postoji jednakost zapremina. v1 A1 = v2 A2 gde su v1 i v2 [m/s] brzina klipa pumpe i motora. Brzina klipa motora, v2, izraena je formulom:

Poglavlje 1 Hidraulini sistemi 7

Odnos aktivnih povrina klipa motora i pumpe, A1/A2, jeste koeficijent pojaanja sile u ovom prenosniku. Za praktinu realizaciju funkcije upravljanja hidraulinom energijom u hidraulinom sistemu (hidraulinom prenosniku) primenjuju se dva naina: priguivanje protoka radne tenosti pre ulaska u hidraulini motor (priguno upravljanje), promena radne zapremine hidrauline pumpe ili motora u toku procesa prenoenja energije (zapreminsko upravljanje).

1.3 Hidraulini sistem s prigunim upravljanjem

Pojednostavljen prikaz hidraulinog sistema s priguivanjem protoka dat je ematski na slici 1.4. Sistem se sastoji od: rezervoara s radnom tenou, hidrauline pumpe, jednosmernog ventila, ventila za ogranienje pritiska, manometra za merenje i prikazivanje vrednosti pritiska, prigunog ventila protoka, razvodnog ventila i dvoradnog hidraulinog cilindra. Svi elementi sistema su spojeni cevima i ispunjeni radnom tenou.
hidraulini cilindar radna tenost cevovod

ON/OFF elektromagnet A

cevovod

razvodni ventil priguni ventil manometar

filtar

ventil za ogranienje pritiska jednosmerni ventil

radna tenost

hidraulina pumpa rezervoar

Slika 1.4 Pojednostavljen prikaz hidraulinog sistema s prigunim upravljanjem.

8 Hidraulika: uvod sa primerima upravljanja

Razvodni ventil (klipni razvodnik) ima etiri hidraulina prikljuka i tri radna poloaja. Krajnji poloaji se postavljaju pomou ON-OFF elektromagneta A i B, a sredinji pomou opruga. Hidraulini sistem ima sledee funkcije: izvlaenje klipnjae cilindra (konstantna ili promenljiva brzina) ukljuen elektromagnet A, uvlaenje klipnjae cilindra (konstantna ili promenljiva brzina) ukljuen elektromagnet B, promena brzine uvlaenja/izvlaenja klipnjae, zaustavljanje klipnjae u eljenom poloaju i osiguranje od preoptereenja. Vratilo hidrauline pumpe preko odgovarajue spojnice dobija pogon od motora (izvor mehanike energije elektromotor ili motor SUS nije prikazan na slici 1.4). Hidraulina pumpa je jednosmerna. Pogonsko vratilo pumpe ima odreen smer rotacije. Usisni vod pumpe spojen je na rezervoar. Na izlazu iz hidrauline pumpe nalazi se jednosmerni ventil. Razvodni ventil je spojen na potisni vod pumpe, rezervoar i hidraulini cilindar. Izmeu pumpe i razvodnog ventila postavljen je ventil za ogranienje pritiska, manometar i priguni ventil protoka. Izlazni kanal ventila za ogranienje pritiska spojen je s rezervoarom. Klip razvodnog ventila postavlja se u potreban radni poloaj pomou ON-OFF elektromagneta A ili B. Kad se uspostavi elektrino kolo napajanja namotaja elektromagneta, kotva potiskuje klip razvodnika. Nulti (sredinji) radni poloaj klipa razvodnika dre dve cilindrine opruge. Dva hidraulina prikljuka (izlazni prikljuci razvodnog ventila) spojena su na radne komore hidraulinog cilindra, a dva (ulazni prikljuci) na hidraulinu pumpu i rezervoar. Radna tenost koju potiskuje pumpa moe se usmeriti u desnu komoru hidraulinog cilindra, levu komoru ili u rezervoar. Dok se jedna komora hidraulinog cilindra napaja radnom tenou iz hidrauline pumpe, suprotna komora se spaja s rezervoarom. To je omogueno zahvaljujui konstrukciji kanala u telu razvodnog ventila.

Poglavlje 1 Hidraulini sistemi 9

cevovod
aktivan ON/OFF elektromagnet A aktivan ON/OFF elektromagnet B

radna tenost

razvodni klip a b

Slika 1.5 Izvlaenje klipnjae hidraulinog cilindra (a) i uvlaenje klipnjae (b).

Slika 1.5 a ematski prikazuje izvlaenje klipnjae hidraulinog cilindra (aktiviran ON/OFF elektromagnet A), a slika 1.5 b uvlaenje klipnjae (aktiviran ON/ OFF elektromagnet B). Manometar meri vrednost pritiska u sistemu i prikazuje ga na skali. Brzina kretanja klipnjae hidraulinog cilindra moe se menjati pomou priguivaa protoka. On moe smanjiti zapreminu (protok) tenosti na ulazu u razvodni ventil tako da deo vraa u rezervoar, zavisno od veliine prigunog otvora. Minimalna brzina kretanja klipnjae hidraulinog cilindra dobija se pri potpuno otvorenom ventilu za priguivanje protoka, a maksimalna pri potpuno zatvorenom. Ventil za ograniavanje pritiska osigurava sistem od preoptereenja koje moe nastati u toku rada (na primer, preoptereenje klipnjae moe izazvati porast pritiska u sistemu). U sluaju preoptereenja ventil se otvara i radna tenost proputa u rezervoar. Ventil za ogranienje pritiska se otvara i kad je razvodni ventil u sredinjem (nultom) poloaju a hidraulina pumpa ukljuena. To je svakako nepovoljan reim rada jer pogonski motor pumpe radi pod maksimalnim optereenjem i hidraulini sistem ne daje korisnu energiju na izlazu (najvei deo energije dovedene u hidraulini sistem pretvara se u toplotnu energiju).

10 Hidraulika: uvod sa primerima upravljanja

1.4 Hidraulini sistem sa zapreminskim upravljanjem

Pojednostavljena ema hidraulinog sistema sa zapreminskim upravljanjem prikazana je na slici 1.6. Hidraulini sistem ima hidraulinu pumpu, hidraulini motor, spojni cevovod i radnu tenost. Hidraulina pumpa sistema je konstruisana tako da se veliina i smer protoka radne tenosti iz pumpe moe podeavati (promenljiva radna zapremina). Protok se moe podesiti od neke minimalne do maksimalne vrednosti. Osnovna funkcija ovog sistema je upravljanje smerom i brzinom rotacije vratila hidraulinog motora.

kuite pumpe

blok cilindra

radna tenost

blok cilindra

cevovod vratilo pumpe razvodna ploa vratilo motora klip klizna kuite ploa motora

klizna ploa

klip

Slika 1.6 Pojednostavljen prikaz hidraulinog sistema sa zapreminskim upravljanjem.

U kuitu hidrauline pumpe smeten je blok cilindara s pokretnim klipovima i ulaznim vratilom pumpe. Blok cilindara se oslanja na razvodnu plou pumpe. Aksijalno kretanje klipova podeava se pomou klizne ploe iji se nagib moe menjati polunim mehanizmom. Veliina radne zapremine hidrauline pumpe zavisi od nagiba klizne ploe. Hidraulini motor ima blok cilindara, razvodnu plou i klipove. Za razliku od hidrauline pumpe sistema, u kuite motora smetena je klizna ploa iji je nagib stalan. Aksijalni hod klipova hidraulinog motora ne moe se menjati (kao kod pumpe). Hidraulini motor ovog sistema ima konstantnu radnu zapreminu. Hidraulina pumpa i motor hidraulino su spojeni (u ovom sluaju cevovodom). Hidraulini sistem je ispunjen radnom tenou. Vratilo hidrauline pumpe pogoni se pomou izvora mehanike energije u jednom smeru. Rotacijom bloka cilindara hidrauline pumpe, klipovi izvode relativno aksijalno kretanje (zavisno od nagiba klizne ploe) i elo klipa pomera radnu tenost (usisava ili potiskuje). Kako su hidraulina pumpa i motor spojeni, tenost iz pumpe do speva u motor i obrnuto.

Poglavlje 1 Hidraulini sistemi 11

Kad klizna ploa nije nagnuta, kao to je ematski prikazano na slici 1.6, nema relativnog aksijalnog pomeranja klipova pumpe, nema protoka tenosti iz prostora pumpe u hidromotor i vratilo hidraulinog motora miruje.

b Slika 1.7 Upravljanje smerom i brzinom rotacije vratila hidromotora (a i b).

Kad se nagne klizna ploa hidrauline pumpe (slika 1.7 a i b), mogu je aksijalni hod klipova pumpe. Klipovi potiskuju tenost prema hidraulinom motoru. Usled prisilnog pomeranja klipova motora (ogranieno aksijalno kretanje) nastaje obrtni moment i vratilo hidraulinog motora rotira u zadatom smeru. Brzina rotacije zavisi od protoka. Kako se protok moe podesiti pomou nagiba klizne ploe na pumpi, brzina rotacije vratila motora moe se podesiti od neke minimalne do maksimalne vrednosti. Ne samo da se moe podesiti brzina rotacije vratila hidraulinog motora, ve se promenom smera nagiba klizne ploe hidrauline pumpe menja i smer njegove rotacije. Budui da se u ovim sistemima, podeavanjem radne zapremine pumpe, u svakom trenutku na hidraulini motor moe dovesti onoliko hidrauline energije koliko je potrebno za obavljanje rada, oni imaju znatno vei stepen iskorienja od hidraulinih sistema s priguivanjem protoka, ali su konstrukciono sloeniji i skuplji.

12 Hidraulika: uvod sa primerima upravljanja

U tehnikoj primeni su i sistemi u kojima se moe menjati radna zapremina hidraulinog motora. Oni su sloeniji utoliko to je mehanizam za podeavanje duine aksijalnog hoda klipova motora potrebno ugraditi u motor (pokretna klizna ploa slino kao u hidraulinoj pumpi).

1.5 Hidrauline promenljive

Hidraulina energija se dobija posredstvom pokretnih mehanikih delova (klip u cilindru), pretvaranjem iz mehanike energije. To je za sada jedina tehniki prihvatljiva mogunost. Hidraulina energija se moe dobiti i delovanjem magnetskog polja na radnu tenost koja ima feromagnetske osobine; znai, pretvaranjem iz elektrine energije. Takva tenost ne postoji u prirodi ali se moe dobiti vetakim putem. Tenosti s feromagnetskim osobinama veoma su skupe, to ograniava mogunosti eventualne primene za generisanje hidrauline energije.
hidraulina pumpa F v Q radna tenost zaptiva a A Q radna tenost A b zaptiva hidraulini motor F v

Slika 1.8 Elementarna hidraulina pumpa (a) i hidraulini motor (b).

Elementarna hidraulina pumpa (generator hidrauline energije) ima cilindar i pokretni klip sa aktivnom povrinom A, i prikazana je ematski na slici 1.8 a. Prostor ispred klipa ispunjen je radnom tenou. Pritisak p, koji nastaje usled delovanja sile F na klip povrine A, ima vrednost: , gde su: p [Pa] pritisak, F [N] sila i A [m2] aktivna povrina klipa.

Poglavlje 1 Hidraulini sistemi 13

Zapreminski protok Q radne tenosti iz hidrauline pumpe izraava se formulom: Q = v A, gde su: Q [m3/s] protok i v [m/s] brzina kretanja klipa. Hidraulina snaga P je: P = Q p [W] Elementarni hidraulini motor, ematski prikazan na slici 1.8 b, pretvara dovedenu hidraulinu energiju u mehaniki rad. Sila F na klipu hidromotora proporcionalna je pritisku p (koji vlada u tenosti ispred klipa) i veliini aktivne povrine A klipa motora: F=pA Brzina klipa v hidromotora proporcionalna je dovedenom protoku Q i povrini klipa A: . Motorni reim je inverzan generatorskom. Hidraulini motor teorijski moe da radi kao hidraulina pumpa i obratno.

1.6 Osnovni energetski proraun

Idealan hidraulini prenosnik (do sada razmatran) prenosi energiju bez gubitaka. Energija dobijena na hidromotoru jednaka je energiji dovedenoj na pumpu. Takav sistem nije mogue tehniki realizovati. Realni hidraulini prenosnik, ematski prikazan na slici 1.9, ima znaajne gubitke energije. Mehanika energija dobijena na hidromotoru manja je od energije koja se dovodi na hidraulinu pumpu. Radna tenost je stiljiva i viskozna. Izmeu pokretnih delova sistema (klip i cilindar), postoji zazor. Materijali od kojih se prave elementi sistema su elastini itd. Deo radne tenosti gubi se kroz zazor klipa i cilindra na pumpi i hidromotoru. Rezultat toga je da se sva raspoloiva tenost ne prenese sa pumpe na motor, to jest, ne uestvuje u korisnom prenosu energije.

14 Hidraulika: uvod sa primerima upravljanja hidraulina pz pm pumpa F1 v1 zaptiva p1 radna tenost A1 hidraulini mz motor mm p2 radna tenost Slika 1.9 ematski prikaz realnog hidraulinog prenosnika. F2 v2 A2 zaptiva cevovod

Stvarni protok pumpe je manji od teorijskog. Protok koji ulazi u radnu komoru hidromotora vei je od onog koji pomera klip hidromotora. Deo dovedene energije utroi se da se savladaju sile mehanikog trenja pokretnih elemenata, sile trenja slojeva tenosti, sile inercije usled strujanja tenosti itd. Deo energije se nepovratno gubi u hidraulinoj instalaciji od pumpe do motora. To su gubici u cevovodu (curenje na spojevima i zaptivnim ureajima), gubici zbog elastinosti cevovoda, viskoznosti i stiljivosti radne tenosti itd. U energetskim proraunima hidraulinih sistema koristi se stepen iskorienja: zapreminski z, mehaniki m i ukupni . gde je ukupni stepen iskorienja jednak: = z m Stepeni iskorienja su definisani za hidrauline pumpe i motore kao osnovni parametri. Numerika vrednost se odreuje eksperimentalno, a zavisi od tipa pumpe ili motora i kvaliteta izrade. Pored stepena iskorienja, pri dimenzionisanju hidraulinog sistema moraju se uzeti u obzir: gubitak protoka Q na delu cevovoda i gubitak pritiska p.

Poglavlje 1 Hidraulini sistemi 15

Ako na klip hidromotora deluje sila F2 a brzina klipnjae je v2, pritisak p1 na hidraulinoj pumpi je: , gde su: F2 [N] sila na klipu hidromotora, m2] aktivna povrina klipa hidromotora, A2 [ mm mehaniki stepen iskorienja hidromotora, pm mehaniki stepen iskorienja pumpe i p [Pa]  ukupan gubitak pritiska u hidraulinoj instalaciji od hidrauline pumpe do motora. Potreban protok pumpe, Q1, izraunava se po formuli: [m3/s] , gde su m/s] brzina klipa hidromotora, v2 [ mz zapreminski stepen iskorienja motora, pz zapreminski stepen iskorienja pumpe i ukupan gibitak protoka u hidraulinoj instalaciji od pumpe do Q [m3/s]  hidromotora. Primer 1.4 Za hidraulini sistem prikazan funkcionalnom emom na slici 1.10, poznati su sledei podaci: prenik hidraulinog cilindra, Dc = 125,0 mm, brzina izvlaenja klipnjae, v = 0,1 m/s, sila na klipnjai hidraulinog cilindra, F = 120,00 kN, zapreminski stepen iskorienja hidraulinog cilindra, cz = 0,96, mehaniki stepen iskorienja hidraulinog cilindra, cm = 0,95, ukupan pad pritiska u hidraulinoj instalaciji od hidraulinog cilindra do pumpe, p = 3,5 bar, ukupan gubitak protoka u hidraulinoj instalaciji od hidraulinog cilindra do pumpe, Q = 0,001 l/min. Potrebno je odrediti snagu hidrauline pumpe.

16 Hidraulika: uvod sa primerima upravljanja cz cm

F v

Q p

pz pm

Slika 1.10 Funkcionalna ema hidraulinog sistema.

Reenje

Vrednost pritiska pc u hidraulinom cilindru je: = 92,896 bar Zbog ukupnog gubitka pritiska (pada pritiska) p u hidraulinoj instalaciji, radni pritisak pumpe je: pp = pc + p = 96,396 bar Potreban protok Qc u hidraulinom cilindru za izvlaenje klipnjae brzinom v=0,1m/s: 73,62 l/min

Poglavlje 1 Hidraulini sistemi 17

Stvarni protok Qp iz hidrauline pumpe mora biti vei za vrednost gubitaka protoka, Q. To jest: Qp = Qc + Q = 73,62 l/min Snaga hidrauline pumpe, Pp, iznosi Pp = Qp pp = 11,36 kW

1.7 Prikazivanje hidraulinih sistema

Hidraulini sistemi se prikazuju funkcionalnim emama kao na slici 1.10. Koriste se funkcionalni simboli (grafiki simboli) po standardima SRPS ISO 1219-1 i SRPS ISO 1219-2. Simboli grafiki prikazuju funkciju hidraulinog elementa i sve njegove prikljuke. Funkcionalne eme hidraulinih sistema u tehnikoj praksi nazivaju se hidra uline eme. Funkcionalne (hidrauline) eme grafiki prikazuju sve funkcionalne elemente hidraulinog sistema, hidrauline prikljuke i meusobne veze, kao i sve funkcije hidraulinog sistema. Poznavanje itanja i crtanja funkcionalnih ema predstavlja uslov za komunikaciju u ovoj tehnikoj oblasti. Pregled karakteristinih funkcionalnih simbola prema standardu SRPS ISO 1219-1 dat je u prilogu (Dodatak B).