Lidija Stefanović - Integrali - Krivolinijski, Dvojni, Trojni, Površinski (II Deo)

dr Lidija Stefanovi c
INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI

ZA STUDENTE TEHNICKIH FAKULTETA;
II DEO
SKC Ni s, 2009.
dr Lidija Stefanovi c INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI ZA STUDENTE TEHNICKIH FAKULTETA; II DEO
I izdanje, Ni s, 2009.
Recenzenti: dr Slad c, docent Elektronskog fakulteta u Ni su, ana Marinkovi dr Vladimir Pavlovi c, docent PMFa u Ni su Izdava c: Studentski kulturni centar Ni s Za izdava ca: Miroslav Jovi c, direktor Urednik: Aleksandar Blagojevi c Tehni cka obrada: dr Lidija Stefanovi c, dipl. ing. Biljana Dord c evi Stampa: Petrograf Ni s Tira z: 100 primeraka
ISBN 9788677571542
Bilo kakvo umno zavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pisanog odobrenja autora.
PREDGOVOR
Ovo je zbirka zadataka koja je prvobitno zami sljena kao sastavni i poslednji deo knjige Integrali: krivolinijski, dvojni, trojni, povr sinski za studente tehni ckih fakulteta; I deo, autora prof. dr Lidije Stefanovi c (Studentski kulturni centar Ni s, Ni s, 2008). Iako sa knjigom cini skoro neraskidivu celinu, oformljena je kao posebna celina zbog obimnosti i zna caja prezentovane materije. Zbirka u potpunosti podr zava istoimenu knjigu, kako u pogledu sadr zine, tako i u svakom drugom pogledu (navod enje oznaka formula i teorema, pozivanje na primere i napomene, citiranje bibliografskih jedinica i sli cno). Primedbe iznete u Predgovoru knjige, koje se odnose na prikazivanje prostornih objekata, va ze i u ovom slu caju. Tekst zbirke je urad cu programskog paketa MIKTEX (verzija en pomo Amstex 2.0), a slike pomo cu programskog paketa Corel Draw (verzija 11). Svi zadaci su testirani pomo cu programskog paketa MATHEMATICA (verzija 6.0). Autor se zahvaljuje asistentu Elektronskog fakulteta u Ni su, mr Marjanu Mateji cu, koji je zadatke testirao i formulisao Prilog. Takod e se zahvaljuje recenzentima, doc. dr Slad c i doc. dr Vladimiru Pavlovi cu, a ani Marinkovi posebno prvom od njih, na predanom is citavanju i ispravljanju materijalnih gre saka u tekstu, kao i na pomo ci u izboru zadataka.
Ni s, 2009. g.
Autor
iii
SADRZAJ
KRIVOLINIJSKI INTEGRALI
Krivolinijski integrali po luku (I vrste) 1 Zadaci 1 7 Krivolinijski integrali po koordinatama (II vrste) Zadaci 8 18 VISESTRUKI INTEGRALI 27
Dvojni integrali 27 Zadaci 19 21 Trojni integrali 32 Zadaci 22 23 Smena promenljivih u dvojnim integralima 35 Zadaci 24 37 Smena promenljivih u trojnim integralima 53 Zadaci 38 48 GreenRiemannova teorema 65 Zadaci 49 52 POVRSINSKI INTEGRALI 71
Povr sinski integrali po povr si (I vrste) 71 Zadaci 53 62 Povr sinski integrali po koordinatama (II vrste) 85 Zadaci 63 67 Veza izmed sinskih integrala I i II vrste 95 u povr Zadaci 68 70 Teorema Ostrogradskog 102 Zadaci 71 77
vi
SADRZAJ
Stokesova teorema 117 Zadaci 78 85 Nezavisnost krivolinijskog integrala od puta integracije Zadaci 86 90 PRILOG 133
126
Krivolinijski integrali po luku (I vrste)

Ako je L: tada je
x = x(t) , y = y (t) , z = z (t) ;
t [, ] ,
H (x, y, z ) d =
L
H x(t), y (t), z (t)
x 2 (t) + y 2 (t) + z 2 (t) dt .
1.
Izra cunati du zinu dela krive L1 , koja je presek povr si S1 : (x y )2 = 3(x + y ) , S2 : x2 y 2 = 9 2 z , 8
izmed caka O(0, 0, 0) i B (3, 0, 8). u ta

Re senje. Neka je L = OB deo krive L1 i l du zina za L. Prvo nalazimo parametarske jedna cine krive L. Svaka ta cka X (x, y, z ) L1 pripada istovremeno i povr si S1 i povr si S2 , pa njene koordinate zadovoljavaju sistem jedna cina (x y )2 = 3(x + y ) , x2 y 2 = Smenom u=xy , v =x+y u prethodni sistem, dobija se novi sistem u2 = 3v , uv = 9 2 z . 8 9 2 z . 8
INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo
Stavljaju ci u = t, iz prethodnog sistema je v= i, prema uvedenoj smeni, x= pa je X 1 1 1 1 2 2 2 (u + v ) = 3t + t2 , y = (v u) = t 3t , z = t t , 2 6 2 6 3 3
1 2 2 2 t , z= t t 3 3 3
3t + t
Za ta cku O(0, 0, 0) je t = u = x y = 0 0 = 0, a za ta cku B (3, 0, 8) je t = u = x y = 3 0 = 3. Zato za ta cke X L L1 va zi t [0, 3] i parametarske jedna cine krive L glase L: Kako je 1 1 2 (3 + 2t) , y (t) = (2t 3) , z (t) = t; 6 6 3 1 2 2 2 (2t + 3)2 , x (t) + y (t) + z (t) = 18 x (t) = du zina l krive L je l=
3G d = x 2 (t) + y 2 (t) + z 2 (t) dt L 0 H 3 3 1 1 1 (2t + 3) dt = t2 + 3t = (2t + 3)2 dt = 18 3 2 0 3 2 0
1 2 2 2 , t 3t , t t . 6 3 3
x=
1 2 1 2 2 3t + t2 , y = t 3t , z = t t ; 6 6 3 3
t [0, 3] .
3 0
=3 2.
2.
Izra cunati du zinu dela krive L1 , koja je presek povr si S1 : x2 = 3y , S2 : 2xy = 9z ,
izmed caka O(0, 0, 0) i B (3, 3, 2). u ta

Re senje. Neka je L = OB deo krive L1 , ciju du zinu l treba izra cunati. Stavljaju ci x = t, iz jedna cina povr si S1 i S2 sledi y= 1 2 2 3 t , z= t . 3 27
Za ta cku O(0, 0, 0) je t = x = 0, a za ta cku B (3, 3, 2) je t = x = 3. Zato su parametarske jedna cine krive 2 3 1 t ; t [0, 3] L : x = t , y = t2 , z = 3 27
KRIVOLINIJSKI INTEGRALI ili, sto je isto, L: Kako je 2 2 x , z (x) = x2 ; 3 9 4 4 4 1 2 2 1 + y (x) + z (x) = 1 + x2 + x = 2x2 + 9 9 81 81 y (x) = du zina l krive L je
3
y=
1 2 2 3 x , z= x ; 3 27
x [0, 3] .
l=
L
d =
0 3 0
1 + y 2 (x) + z 2 (x) dx
1
x3 2 + 9x 9 3
3 0
1 9
2x2 + 9 dx =
=5.
3.
Izra cunati du zinu krive (astroida) L: x2/3 + y 2/3 = a2/3 , z = 0 ,
gde je a > 0.
Re senje. Zamenom y = 0 u implicitnu jedna cinu krive L sledi x = a, pa L se ce xosu u ta ckama (a, 0, 0), (a, 0, 0) i analogno, L se ce y osu (x = 0, z = 0) u ta ckama (0, a, 0), (0, a, 0). Astroida L je prikazana na slede coj slici. Zbog simetrije u odnosu na x i y osu, posmatramo samo deo u I kvadrantu xy ravni (z = 0) za koji je x, y 0.
y a L a 0 a
Da bismo odredili parametarske jedna cine krive L, prelazimo na uop stene polarne koordinate pomo cu x = r cos3 , y = r sin3 . Smena je oblika (1.4.6) sa neparnim brojem n = 3, pa je 0 2 maksimalni raspon koordinate . Zamenom ovako iskazanih x i y u zadatu implicitnu jedna cinu krive, nalazimo r2/3 = a2/3 , r2 = a2 i r = a > 0, sto ne name ce ograni cenja koordinati . Zato su parametarske jedna cine krive L: x = a cos3 , y = a sin3 , z = 0 ; [0, 2 ] .
a x
INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo Kako je x () = 3a cos2 sin , y () = 3a sin2 cos , z () = 0 ; x () + y () + z () = 9a2 cos2 sin2
2 2 2
i kako za x, y 0 iz uvedene smene sledi cos 0, sin 0, to je [0, /2] u I kvadrantu i za du zinu l krive L se dobija
1
/2
l=
L
d = 4
0 /2
x 2 () + y 2 () + z 2 () d
/2
=4
0
3a | cos sin | d = 12a

/2
cos sin d = 6a .
= 12a
0
sin d(sin ) = 12a
0 sin2 /2
Vrednosti parametra za deo krive L u I kvadrantu smo mogli da dobijemo kao u Zadacima 1 i 2, na osnovu grani cnih ta caka (a, 0, 0), (0, a, 0) tog dela. Preciznije, za ta cku (a, 0, 0) iz parametarskih jedna cina krive L sledi a = a cos3 , 0 = a sin3 , tj. 1 = cos3 , 0 = sin3 i cos = 1, sin = 0, pa ovoj ta cki odgovara = 0. Analogno, za ta cku (0, a, 0) je cos = 0, sin = 1 i = /2.
4.
Izra cunati du zinu dela krive L1 , koja je presek povr si S1 : x2/3 + y 2/3 = a2/3 , S2 : z = a 1 /3 x 2 /3 + y 2 /3 ,
za x, y 0 i a > 0.
Re senje. Neka je L deo krive L1 , ciju du zinu l treba izra cunati. Zbog uslova x, y 0, iz jedna cine povr si S2 sledi z 0, pa se kriva L nalazi u I oktantu. Povr s S1 je cilindri cna, sa direktrisom u xy ravni (z = 0) i izvodnicama paralelnim z osi. Direktrisa ima istu jedna cinu kao S1 , pa je to astroida iz Zadatka 3. Citava cilindri cna povr s, a time i kriva L koja joj pripada, projektuje se na direktrisu (3 iz Napomene 2.3.5). Zato je projekcija Lxy krive L na xy ravan deo astroide u I kvadrantu te ravni. Prema Zadatku 3, parametarske jedna cine projekcije su Lxy : x = a cos3 , y = a sin3 , z = 0 ;
D E 0, . 2
Ta cke sa krive L i njihove projekcije sa krive Lxy imaju iste koordinate x i y . Kako kriva L pripada povr si S2 , koordinate njenih ta caka zadovoljavaju jedna cinu ove povr si. Zamenom x, y iz parametarskih jedna cina za Lxy u jedna cinu za S2 dobija se z = a1/3 a2/3 cos2 + a2/3 sin2 = a , sto je tre ca koordinata z ta caka sa krive L, pa su parametarske jedna cine L: x = a cos3 , y = a sin3 , z = a ;
D E 0, . 2
KRIVOLINIJSKI INTEGRALI Budu ci da je z = a konstanta, to je z () = 0 i du zina l= se izra cunava kao u Zadatku 3. 3 a 2
Prema rezultatu iz Zadatka 3, du zina projekcije Lxy je 6a/4 = 3a/2. Sve ta cke sa krive L imaju istu tre cu koordinatu z = a, sto zna ci da se L nalazi u ravni z = a, koja je paralelna xy ravni. Zato kriva L i njena projekcija Lxy imaju istu du zinu.
5.
Izra cunati povr sinu dela cilindri cne povr si S3 : x2 + y 2 = a2
koji se nalazi izmed si u povr S1 : pri cemu je a > 0.

Re senje. Neka je cilindri cna povr s S deo zadate cilindri cne povr si S3 , ciju povr sinu m treba izra cunati. Takod si S koji nastaju u e, neka je L direktrisa, a L1 i L2 bazisi povr preseku S3 sa S1 i S3 sa S2 redom. Povr s S1 je paraboloid, a S2 konus sa z osom kao osovinom.
z = x2 + y 2 ,
S2 :
z=
x2 + y 2 ,
z L2 S L x L1
Povr sinu m izra cunavamo kao zbir m = m1 + m2 , gde je m1 povr sina onog dela povr si S koji se nalazi ispod xy ravni (z 0) , a m2 povr sina dela iznad xy ravni (z 0). Kako je bazis L1 na paraboloidu, a bazis L2 na konusu, uz oznake F S1 : z = f1 (x, y ) = x2 + y 2 0 , S2 : z = f2 (x, y ) = x2 + y 2 0 i prema geometrijskom tuma cenju krivolinijskog integrala I vrste, dobijamo 1 1 1 1 F m1 = f1 (x, y ) d = x2 + y 2 d , m2 = f2 (x, y ) d = x2 + y 2 d .
L L L L
S3 S2 a S1 y
INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo Direktrisa L: x2 + y 2 = a2 , z = 0
je centralna kru znica u xy ravni (z = 0) polupre cnika a. Uvod enjem polarnih koordinata sa x = r cos , y = r sin , iz jedna cine kru znice sledi r = a i njene parametarske jedna cine glase L: Odred ci uju x2 () + y 2 () = a2 ; x () = a sin , y () = a cos , z () = 0 ; x () + y () + z () = a2 , nalazimo dalje
2 2 2 2
x = a cos , y = a sin , z = 0 ;
[0, 2 ] .
m1 = =
x2 () + y 2 ()
G x 2 () + y 2 () + z 2 () d
2 0
0 2 0 2
a2 a2 d = a3
= 2a3 ,
m2 = =
G G x2 () + y 2 () x 2 () + y 2 () + z 2 () d
0 2 0
a2 a2 d = a2
2 0
= 2a2 ,
pa je m = 2a3 + 2a2 = 2a2 (a + 1) .
6.
Izra cunati krivolinijski integral I vrste I=

L
|y | d ,
gde je L kriva (lemniskata) L: i a > 0.

x2 Re senje. U implicitnoj jedna cini krive L je x2 + y 2 0, pa mora da bude i y 2 0, odakle je redom: y 2 x2 , |y | |x|, |x| y |x| i x y x , x 0 ; x y x , x 0 .
2
x2 + y 2
= a2 x2 y 2 , z = 0
Dakle, kriva L se nalazi u xy ravni (z = 0) iznad prave y = x i ispod prave y = x za x 0, a obrnuto za x 0. Dalje, za y = 0 iz jedna cine krive L sledi x2 x2 a2 = 0 i x = 0, x = a, pa L se ce y osu u ta ckama (0, 0, 0), (a, 0, 0), (a, 0, 0). Za x = 0 se dobija y 4 = a2 y 2 i y = 0, pa je (0, 0, 0) prese cna ta cka krive L i y ose. Kriva L je dobro poznata Bernoullieva lemniskata.
3 4 L2 a
y y x L1 0 y
x
5 4
Sa slike vidimo da lemniskata L nije zatvorena prosta kriva u smislu Denicije 1.1.9. U stvari, lemniskata se sastoji od dve zatvorene krive L1 i L2 sa zajedni ckom ta ckom (0, 0, 0). Ova ta cka je singularna ta cka implicitne jedna cine i to dvostruka ta cka ([2], str. 97). Uvod enjem polarnih koordinata sa x = r cos , y = r sin , iz jedna cine krive L sledi r2 = a2 cos 2. Kako je r2 0, to mora da bude cos 2 0, a ovo va zi za 2 [/2, /2] [3/2, 5/2], tj.
D E D 3 5 E , , , 4 4 4 4
sto je u skladu sa prethodnim zaklju ckom o polo zaju krive L u xy ravni. Zbog a > 0, u navedenim segmentima je F r = a cos 2 , pa je L = L1 L2 , gde L1 i L2 imaju parametarske jedna cine L1 : L2 : x = a cos x = a cos
F F cos 2 , y = a sin cos 2 , z = 0 ; F F cos 2 , y = a sin cos 2 , z = 0 ; D E , , 4 4 D 3 5 E , . 4 4
Objedinjene, ove jedna cine se smatraju parametarskim jedna cinama krive L:

F F x = a cos cos 2 , y = a sin cos 2 , z = 0 ; D E D 3 5 E , , . 4 4 4 4
Integral I postaje I = I1 + I2 , gde je I1 =

1
L1
|y | d , I2 =
|y | d .
L2
Kako je x () + y () + z () = i |y | = a| sin | cos 2, sin 0 , to je

0 2 2 2
a2 ; d = cos 2
a x 2 () + y 2 () + z 2 () d = d cos 2
D E D 3 E , ; 0, 4 4
sin 0 ,
D E D 5 E , 0 , , 4 4
I1 =
a sin
/4 0 /4
F a cos 2 d + cos 2
/4 0
/4 0
F a a sin cos 2 d cos 2

0 /4
= a2
sin d + a2
sin d = a2 cos
a2 cos
/4 0
= (2 2)a2 ,
I2 =
a sin
3/4 3/4
F a cos 2 d + cos 2
5/4
5/4
F a a sin cos 2 d cos 2

3/4
= a2
sin d a2
sin d = a2 cos
+a2 cos
5/4
= (2 2)a2 i kona cno
I = I1 + I2 = 2(2
2)a2 .
7.
Izra cunati krivolinijski integral I vrste I=

L
x2 + y 2 d ,
gde je L kriva L: i a > 0.
x2 + y 2 = ax , z = 0
Uputstvo. U Primeru 2.3.2 smo ve c na sli parametarske jedna cine krive L: i odredili Zato je
/2
x = a cos2 , y = a cos sin , z = 0 ;
D E , 2 2
2
x2 () + y 2 () = a2 cos2 () ; x () + y () + z () = a2 .
I=
/2
a| cos | a d = a2
/2 /2
cos d = a2 sin
/2 /2
= 2a2 .
Krivolinijski integrali po koordinatama (II vrste)

Ako je L: tada je P (x, y, z ) dx + Q(x, y, z ) dy + R(x, y, z ) dz
L+
x = x(t) , y = y (t) , z = z (t) ;
t [, ] ,
P x(t), y (t), z (t) x (t) + Q x(t), y (t), z (t) y (t)
+ R x(t), y (t), z (t) z (t) dt . 8. Izra cunati potpuni krivolinijski integral II vrste I=
L
x3 dx + 3y 2 z dy x2 y dz ,
gde je L deo prave izmed caka A(1, 2, 3) i B (1, 2, 1), orijentisan od ta cke u ta A ka ta cki B .
Re senje. Neka je L1 prava koja prolazi kroz ta cke A i B . Simetri cni oblik jedna cine prave kroz dve ta cke (x1 , y1 , z1 ) i (x2 , y2 , z2 ) je ([3], str. 274) x x1 y y1 z z1 = = . x2 x1 y2 y1 z2 z1 Stavljaju ci (x1 , y1 , z1 ) = (1, 2, 3), (x2 , y2 , z2 ) = (1, 2, 1) i ozna cavaju ci razlomke sa t, dobija se y2 z3 x1 = = =t, 2 0 2 odakle slede parametarske jedna cine prave L1 : x = 1 2t , y = 2 , z = 3 2t ; tR.
Za ta cku A je x = 1, z = 3, pa je t = 0. Za ta cku B je x = 1, z = 1, pa je t = 1. Zato L ima parametarske jedna cine L: x = 1 2t , y = 2 , z = 3 2t ; t [0, 1] .
S obzirom na orijentaciju od A ka B , parametar t se menja od t = 0 do t = 1. Nalaze ci x (t) = 2 , y (t) = 0 , z (t) = 2 ,
10
integral I postaje
1
I=
0 1
x3 (t)x (t) + 3y 2 (t)z (t)y (t) x2 (t)y (t)z (t) dt 2(1 2t)3 + 4(1 2t)2 dt = 2
0 1
=
0
1 2t 4t2 + 8t3 dt =
4 . 3
9.
Izra cunati potpuni krivolinijski integral II vrste I=

L
y dx + x dy , x2 + (y 6)2
gde je L deo kru znice L1 : x2 + y 2 12y + 18 = 0 , z = 0
izmed caka A(3, 3, 0) i B (3, 9, 0), orijentisan od ta cke B ka ta cki A. u ta

Re senje. Integral I je potpuni krivolinijski (2.2.3) sa R(x, y, z ) 0. Kru znica L1 : x2 + (y 6)2 = 18 , z = 0
je u xy ravni (z = 0), sa centrom u ta cki (0, 6, 0) i polupre cnika 3 2.
y L1 6 B
y L
A 0 3 2 x 3 0 3
x
Kako je L1 pomerena kru znica, uvodimo smenu x = r cos , y 6 = r sin i dobijamo r = 3 2, kao i parametarske jedna cine L1 : x = 3 2 cos , y = 6 + 3 2 sin , z = 0 ; [, ] .
Za ta cku A(3, 3, 0) je
3 = 3 2 cos , 3 = 6 + 3 2 sin , odakle je cos = 2/2, sin = 2/2, pa je = /4. Za ta cku B (3, 9, 0) je 3 = 3 2 cos , 9 = 6 + 3 2 sin ,
11
odakle je cos = 2/2, sin = 2/2 i = 3/4. Dakle, parametarske jedna cine krive L su D 3 E , L : x = 3 2 cos , y = 6 + 3 2 sin , z = 0 ; , 4 4 pri cemu se za zadatu orijentaciju parametar menja od = 3/4 do = /4. Nalaze ci x () = 3 2 sin , y () = 3 2 cos , z () = 0 i sred ci podintegralni izraz, dobija se uju
/4
I=
3/4
y ()x () + x()y () x2 () + y () 6
2
/4
d =
3/4
(1 +
2 sin ) d = (2 + ) .
10.

L
y dx 2x dy ,
gde je L = L1 L2 , kriva L1 je deo kru znice L3 : x2 + y 2 = 2x , z = 0
koji se nalazi van kruga ograni cenog kru znicom L4 : x2 + y 2 = 2y , z = 0 ,
a kriva L2 je deo kru znice L4 koji je van kruga ograni cenog sa L3 . Posmatrano sa pozitivnog dela z ose, L je negativno orijentisana.
Re senje. Kru znice L3 i L4 pripadaju xy ravni (z = 0). Re savanjem sistema x2 + y 2 = 2x , x2 + y 2 = 2y nalazimo njihove prese cne ta cke (0, 0, 0), (1, 1, 0), koje le ze na pravoj y = x. S obzirom na L3 : (x 1)2 + y 2 = 1 , L4 : x2 + (y 1)2 = 1 , kru znica L3 ima centar u ta cki (1, 0, 0) na xosi, a L4 ima centar u ta cki (0, 1, 0) na y osi.
y L4 1
y x L2
4
1
1 L3
x L1
12
Obe kru znice imaju centar na nekoj od koordinatnih osa i prolaze kroz koordinatni po cetak, pa mogu direktno da se uvedu polarne koordinate smenom x = r cos , y = r sin , posle koje se iz jedna cina kru znica dobija r = 2 cos za L3 i r = 2 sin za L4 . Kako je L1 deo kru znice L3 ispod, a L2 deo kru znice L4 iznad prave y = x i kako pravoj y = x odgovara ugao = /4, dobijamo parametarske jedna cine D E L1 : x = 2 cos2 , y = 2 cos sin , z = 0 ; , , D 2 E4 L2 : x = 2 cos sin , y = 2 sin2 , z = 0 ; , . 4 Zbog negativne orijentacije krive L, ugao se menja od = /4 do = /2 za krivu L1 i od = do = /4 za krivu L2 . Kriva L = L1 L2 nema jedinstvenu parametrizaciju. Zato integral I rastavljamo na dva integrala po delovima krive I = I1 + I2 , gde je I1 = Za krivu L1 je x () = 4 cos sin , y () = 2 sin2 + 2 cos2 , a za krivu L2 je x () = 2 sin2 + 2 cos2 , y () = 4 cos sin , pa sred ivanjem podintegralnih izraza sledi
/2 /2 L1
y dx 2x dy , I2 =
y dx 2x dy .
L2
I1 =
y ()x () 2x()y () d = 8
/4 /4 /4
cos4 d ,
I2 = 4
sin4 + 3 cos2 sin2 d .
Sukcesivnom primenom jednakosti cos2 = transformi semo izraze cos4 = cos2 = sin4 = = cos2 sin2 = =
2
1 cos 2 1 + cos 2 , sin2 = 2 2 =
1 + cos 2 2
1 = 1 + 2 cos 2 + cos2 2 2 4 1 1 1 1 + cos 4 3 1 1 + cos 2 + = + cos 2 + cos 4 , 4 2 4 2 8 2 8

1 cos 2 2 1 2 2 sin = = 1 2 cos 2 + cos2 2 2 4 3 1 1 cos 2 + cos 4 , 8 2 8 1 + cos 2 1 cos 2 1 1 = 1 cos2 2 = sin2 2 2 2 4 4 1 1 cos 4 1 1 = cos 4 4 2 8 8
KRIVOLINIJSKI INTEGRALI i za integrale I1 , I2 dobijamo I1 = 8 = 3

/4 /2
3 /4 /2
13
1 1 cos 2 + cos 4 d 2 8
/2 /2
d 4
/4 /2 /2 /4
cos 2 d
/4
cos 4 d
/2
= 3 =
2
/4
cos 2 d(2)
1 4
cos 4 d(4)
/4
/2 1 /2 9 9 2 sin 2 sin 4 =2+ , /4 /4 4 4 4 /4

3 1 1 I2 = 4 cos 2 cos 4 d 4 2 4
3 /4 9 1 1 = 4 sin 2 sin 4 =1+ . 4 4 16 4
Kona cno je I = I1 + I2 = 3 +
9 . 2
11.

L
y 2 dx x2 dy + z 2 dz ,
gde je kriva L presek povr si S: x2 + y + z 2 = 1
sa koordinatnim ravnima za x, y, z 0. Posmatrano sa pozitivnog dela xose, L je pozitivno orijentisana.

Re senje. Ako jedna cinu povr si S zapi semo u obliku S: y = x2 + z 2 + 1 ,
vidimo da je S paraboloid sa y osom kao osovinom, pomeren udesno za 1 du z y ose. Kako su jedna cine y ose x = 0, z = 0, re savanjem sistema x2 + y + z 2 = 1 , x = 0 , z = 0 , tj. zamenom x = 0, z = 0 u jedna cinu x2 + y + z 2 = 1, sledi y = 1 i prese cna (zajedni cka) ta cka y ose i paraboloida (0, 1, 0). Analogno, smenama y = 0, z = 0 i x = 0, y = 0 u x2 + y + z 2 = 1 slede prese cne ta cke (1, 0, 0) i (0, 0, 1) paraboloida sa x i z osom redom. Neka su L1 , L2 i L3 prese cne krive paraboloida S sa xy , yz i zxkoordinatnom ravni redom u I oktantu (x 0, y 0, z 0). Paraboloid S i zatvorena kriva L = L1 L2 L3 su prikazani na slede cim slikama. Zadata orijentacija krive L se odnosi, u stvari, na
14
orijentaciju njene projekcije na yz ravan, a kriva L je orijentisana samo saglasno projekciji (Slika 1.2.9 i komentar uz nju).
z S L3 0 x 1 y x 1
z 1
L2 0 L1 1 y
Jedna cina xy ravni je z = 0, pa se jedna cina krive L1 nalazi zamenom z = 0 u jedna cinu paraboloida x2 + y + z 2 = 1. Pri tome je x 0, y 0. Takod e, zamenom x = 0 i y = 0 u x2 + y + z 2 = 1, slede jedna cine krivih L2 za y 0, z 0 i L3 za x 0, z 0. Dobijaju se implicitne jedna cine: L1 : x2 + y = 1 , z = 0 , L2 : y + z2 = 1 , x = 0 , L3 : x2 + z 2 = 1 , y = 0 .
Eksplicitne jedna cine krivih L1 i L2 su L1 : y = 1 x2 , z = 0 , L2 : y = 1 z2 , x = 0 ,
sto zna ci da se radi o delovima parabola u xy i yz koordinatnoj ravni redom. Kriva L3 je deo centralne kru znice u zxravni. Imaju ci u vidu poslednju sliku i ograni cenja x [0, 1], z [0, 1], kao i Napomenu 1.4.3, parametarske jedna cine krivih L1 i L2 su L1 : L2 : y = 1 x2 , z = 0 ; x = 0 , y = 1 z2 ; x [0, 1] , z [0, 1] ,
pri cemu je za parametar izabrana Descartesova koordinata x u slu caju L1 i z u slu caju L2 . Uvode ci polarne koordinate u zxravni sa z = r cos , x = r sin i po stuju ci ograni cenje [0, /2] u posmatranoj situaciji, iz jedna cine krive L3 sledi r = 1 i njene parametarske jedna cine glase L3 : x = sin , y = 0 , z = cos ;
D E 0, . 2
Za zadatu orijentaciju krive L, izabrani parametri x, z i se menjaju od x = 1 do x = 0, od z = 0 do z = 1 i od = 0 do = /2. Za krivu L1 je y (x) = 2x , z (x) = 0 , za krivu L2 x (z ) = 0 , y (z ) = 2z i za krivu L3 x () = cos , y () = 0 , z () = sin .
KRIVOLINIJSKI INTEGRALI Zato je I1 = =

1
15
y 2 dx x2 dy + z 2 dz
L1 0
y 2 (x) x2 y (x) + z 2 (x) z (x) dx =

1
1 2x2 + x4 + 2x3 dx =
31 , 30
I2 = =
y 2 dx x2 dy + z 2 dz
L2 1 0
y 2 (z ) x (z ) x2 (z ) y (z ) + z 2 dz =
0
z 2 dz =
1 , 3
I3 = =
y dx x dy + z dz
L3 /2 0 /2
y 2 () x () x2 () y () + z 2 () z () d cos2 sin d =
0 /2
=
0
cos2 d(cos ) =
cos3 3
/2 0
1 3
i, s obzirom na L = L1 L2 L3 , I = I1 + I2 + I3 = 31 . 30
Krivu L3 smo mogli da parametrizujemo kao i krive L1 , L2 , pomo cu neke od Descartesovih koordinata x ili z , npr. F L3 : x = 1 z 2 , y = 0 ; z [0, 1] , pri cemu se parametar z za zadatu orijentaciju menja od z = 1 do z = 0. Posmatrana u celini, kriva L je prostorna. Sastavljana je od delova L1 , L2 , L3 sa razli citom parametrizacijom (4 iz Napomene 2.3.5). Svaki od delova pripada nekoj od koordinatnih ravni i poklapa se sa svojom projekcijom na tu koordinatnu ravan.
12.

L
y 2 dx x2 dy + z 2 dz ,
gde je kriva L presek povr si S: y =1 x2 + z 2

Uputstvo. Koriste ci iste oznake i postupaju ci kao u Zadatku 11, dobija se L1 : L2 : L3 : y =1x , z =0 ; z =1y , x=0 ; x [0, 1] , y [0, 1] ,
D E 0, , 2
z = cos , x = sin , y = 0 ;
16
pri cemu se izabrani parametri menjaju od x = 1 do x = 0, od y = 1 do y = 0 i od = 0 do = /2. Dobija se I1 = 2 1 1 2 , I2 = , I3 = ; I = . 3 3 3 3
13.

L
y dx + x2 dy + z dz ,
gde je kriva L presek povr si S1 : x2 + y 2 = 2(x + y ) , S2 : 1 z= 2 x2 + y 2 .
Posmatrano sa pozitivnog dela z ose, L je pozitivno orijentisana.

Re senje. Povr s S1 je cilindri cna sa direktrisom u xy ravni (z = 0) i izvodnicama paralelnim z osi. Povr s S2 je konus sa z osom kao osovinom.
S1
S2 y x L xy
Direktrisa cilindri cne povr si je istovremeno i projekcija Lxy krive L na xy ravan (3 iz Napomene 2.3.5). Zato je Lxy : sto je pomerena kru znica Lxy : (x 1)2 + (y 1)2 = 2 , 2. Uvod enjem smene x2 + y 2 = 2(x + y ) , z = 0 ,
sa centrom u ta cki (1, 1, 0) i polupre cnika
x 1 = r cos , y 1 = r sin , sledi r = 2 i parametarske jedna cine glase Lxy : x = 1 + 2 cos , y = 1 + 2 sin , z = 0 ;
[0, 2 ] .
17
Kriva L pripada konusu S2 , pa koordinate njenih ta caka zadovoljavaju jedna cinu konusa. Takod cke na krivoj L i njihove projekcije na Lxy imaju iste koordinate x i y . Zamenom e, ta x, y iz parametarskih jedna cina projekcije u jedna cinu konusa dobijamo i z koordinatu G 1 F 2 x + y 2 = 2 + 2 (cos + sin ) . z= 2 Parametarske jedna cine krive L su L: x=1+ 2 cos , y = 1 +
G 2 sin , z = 2 + 2 (cos + sin ) ;
[0, 2 ] .
Zadata orijentacija krive L, kao saglasna pozitivnoj orijentaciji njene projekcije Lxy , name ce promenu parametra od = 0 do = 2 . Nalaze ci cos sin 2 G x () = 2 sin , y () = 2 cos , z () = 2 2 + 2 (cos + sin ) i sred ci podintegralni izraz, integral I postaje uju I= y ()x () + x2 ()y () + z ()z () d 2
3 2 3 2 = cos sin + 4 cos2 2 sin2 + 2 2 cos3 d . 2 2 0
0 2
Kako je
cos3 = 1 sin2 cos = cos cos sin2
i, prema formulama navedenim u Zadatku 10, 4 cos2 2 sin2 = 1 + 3 cos 2 , dobija se I= 7 2 3 2 1+ cos sin + 3 cos 2 2 2 cos sin2 d 2 2 0
2 2 7 2 3 2 3 2 2 sin2 d(sin ) = + sin + cos + sin 2 0 2 2 2 0 sin3 2 = 2 2 2 = 2 . 0 3
2
14.

L
y 2 dx + z 2 dy + x2 dz ,
gde je kriva L (Vivianieva) presek povr si S1 : x2 + y 2 = ax , S2 : x2 + y 2 + z 2 = a2
18
za z 0 i a > 0. Posmatrano sa pozitivnog dela z ose, L je pozitivno orijentisana.

Re senje. Povr si S1 i S2 su iste kao u Primeru 2.3.2, pa je na slede coj slici izdvojen samo onaj deo sa Slike 2.3.4 koji je zna cajan za ovaj zadatak. Sa Lxy je ozna cena projekcija krive L na xy ravan, koja je istovremeno i direktrisa cilindri cne povr si S1 (3 iz Napomene 2.3.5).
z a L
0 L xy
Parametarske jedna cine projekcije (kriva L iz Primera 2.3.2 i Zadatka 7) smo ve c odredili D E . Lxy : x = a cos2 , y = a cos sin , z = 0 ; , 2 2 Ovako iskazane x, y smenjujemo u jedna cinu sfere i dobijamo z 2 = a2 a2 cos4 a2 cos2 sin2 = a2 a2 cos2 = a2 sin2 , odakle je z = a| sin | zbog uslova z 0. Parametarske jedna cine krive L su L: x = a cos2 , y = a cos sin , z = a| sin | ;
D E , . 2 2
Za zadatu orijentaciju krive L, tj. orijentaciju projekcije Lxy , parametar se menja od = /2 do = /2. Radi jednostavnosti zapisivanja, potpuni krivolinijski integral II vrste rastavljamo na integrale po koordinatama I = I1 + I2 + I3 , gde je I1 = Kako je x () = 2a cos sin , y () = a cos2 sin2 , integrali I1 , I2 postaju
/2
1
L
y 2 dx , I2 =
1
L
z 2 dy , I3 =
1
L
x2 dz .
I1 = I2 =
y 2 () x () d = 2a3 z 2 () y () d = a3
/2 /2
cos3 sin3 d ,
/2 /2 /2
/2 /2
cos2 sin2 sin4 d .
19
Funkcija cos3 sin3 je neparna, funkcije cos2 sin2 i sin4 su parne, a segment [/2, /2] je simetri can. Zato je I1 = 0 , I2 = 2a3
/2 0
cos2 sin2 sin4 d .
Koriste ci formule izvedene u Zadatku 10, za integral I2 dobijamo I2 = 2a3

/2
0
1 1 1 1 + cos 2 cos 4 d = a3 . 4 2 4 4
Iz z = a| sin |, [/2, /2] sledi z = a sin ako je [/2, 0] i z = a sin ako je [0, /2]. Jo s je z () = a cos , pa integral I3 postaje
0
D E ,0 ; 2
z () = a cos ,
D E 0, , 2
I3 =
x2 () z () d +
0 0 /2
/2
x2 () z () d cos5 d = 0 .
/2
= a3
cos5 d + a3
0
/2
Poslednja jednakost je posledica cinjenice da za parnu funkciju cos5 va zi

0 /2
cos5 d =
0
/2
cos5 d .
Kona cno je I = I1 + I2 + I3 =
1 3 a . 4
15.

L
z dx + x dy + y dz ,
gde je kriva L presek povr si S1 : x2 + y 2 + z = 4 , S2 : x2 + y 2 + z 2 = 4z .

Re senje. Povr s S1 je paraboloid S1 : z = x2 + y 2 + 4
20
sa z osom kao osovinom, koji z osu se ce u ta cki (0, 0, 4). Povr s S2 je sfera S2 : x2 + y 2 + (z 2)2 = 4
sa centrom u ta cki (0, 0, 2) i polupre cnika 2.
z 4
S2
S1 2 L 1 0 x L xy
Kriva L se bijektivno projektuje samo na xy ravan (1 iz Napomene 2.3.5). Jedna cinu projekcije Lxy krive L na xy ravan dobijamo eliminacijom z koordinate iz jedna cina povr si S1 i S2 (Napomena 2.3.3). Iz jedna cine paraboloida je z 2 = 2 x2 + y 2 , sto zamenom u jedna cinu sfere daje 3 x2 + y 2 + x2 + y 2 i, deobom sa x2 + y 2 = 0, jedna cinu projekcije Lxy : x2 + y 2 = 3 , z = 0 .
2
=0
Parametarske jedna cine kru znice Lxy su Lxy : x= 3 cos , y = 3 sin , z = 0 ; [0, 2 ] ,
gde je r = 3 polarni radijus i polarni ugao. Povratkom u bilo koju od jedna cina sfere ili paraboloida sledi z = 1, pa su parametarske jedna cine krive L: x= 3 cos , y = 3 sin , z = 1 ; [0, 2 ] ,
pri cemu se za zadatu orijentaciju krive L parametar menja od = 0 do = 2 . Kako je x () = 3 sin , y () = 3 cos , z () = 0 , to je
2
I=
0
3 sin + 3 cos2 d =
0
2
3
3 3 sin + cos 2 d = 3 . 2
21
16.

L
gde je kriva L presek povr si S: sa povr sima S1,2 : z= z = x2 + y 2 3 |y | . 4

Re senje. Povr s S je paraboloid sa z osom kao osovinom. Iz jedna cine z = 3/4 |y | slede jedna cine povr si S1 za y 0 i S2 za y 0, S1 : z= 3 y , 4 S2 : z= 3 +y , 4
pa su S1 i S2 poluravni (cilindri cne povr si) paralelne xosi. Ako su L1 i L2 prese cne krive poluravni S1 i S2 sa paraboloidom S , tada je L = L1 L2 zatvorena kriva. Sa L1xy i L2xy ozna cimo projekcije za L1 i L2 na xy ravan (z = 0).
z y S 3 4 L2 L1 S2 x
Jedna cinu projekcije L1xy krive L1 na xy ravan nalazimo eliminacijom z koordinate iz jedna cina povr si S i S1 . Dobija se 3/4 y = x2 + y 2 , tj. L1xy :
1 2 x2 + y + =1, z=0, 2
1 2 L 1 xy S1 A 1 L 2 xy 2 B x
y
pri cemu je y 0. Analogno, iz jedna cina povr si S i S2 za y 0 sledi jedna cina projekcije L2xy :
1 2 x2 + y =1, z=0. 2
22
Dakle, projekcije su delovi pomerenih kru znica sa centrima (0, 1/2, 0), (0, 1/2, 0) na y osi i polupre cnika 1. Za y = 0 iz jedna cina krivih L1xy , L2xy sledi x2 = 3/4 i x = 3/2, pa se radi o delovima izmed caka A( 3/2, 0), B ( 3/2, 0). Smenama u ta x = r cos , y + 1 1 = r sin ; x = r cos , y = r sin 2 2
u jedna cine krivih L1xy i L2xy redom, dobijaju se njihove parametarske jedna cine L1xy : L2xy : x = cos , y = x = cos , y = 1 + sin , z = 0 ; 2
D 5 E , , 6 6 D 5 E , . 6 6
1 + sin , z = 0 ; 2
Granice parametra cno kao u Zadatku 9. U slu caju krive cku ene sli su odred L1xy , za ta A je cos = 3/2, sin = 1/2 i = 5/6, a za ta cku B je cos = 3/2, sin = 1/2 i = /6. Analogno, u slu caju krive L2xy , ta cki A odgovara vrednost = 5/6, a ta cki B vrednost = /6. Kako je L1 S1 i L2 S2 , iz jedna cina povr si S1 i S2 dalje sledi z=
3 3
1 5 3 3
1 5 y = + sin = sin , z = + y = + + sin = + sin , 4 4 2 4 4 4 2 4
pa su parametarske jedna cine krivih L1 i L2 date sa L1 : L2 :

D 5 E 5 1 + sin , z = sin ; , , 2 4 6 6 D E 1 5 5 x = cos , y = + sin , z = + sin ; , . 2 4 6 6
x = cos , y =
Kako je L S , z koordinate ta caka krivih L1 i L2 mogu da se odrede i iz jedna cine paraboloida. Zadatoj orijentaciji krive L, odnosno krivih L1 i L2 , odgovara promena parametra od = /6 do = 5/6 za L1 i od = 5/6 do = /6 za L2 . Izra cunavanjem odgovaraju cih izvoda i sred ivanjem podintegralnih izraza, dobija se I1 = z dx + x dy + y dz =
L1 5/6
/6
1+
2 5 3 + , = 4 3 I2 = z dx + x dy + y dz =
L2
1 5 1 cos sin sin 2 d 2 4 2
/6
1 5 3 = + 2 4 i, s obzirom na L = L1 L2 ,
5/6
cos
5 1 sin + cos 2 + sin 2 d 4 2
I = I1 + I2 =
1 2 + . 2 3
Kriva L se sastoji od delova sa razli citom parametrizacijom (4 iz Napomene 2.3.5). Delove L1 , L2 nismo projektovali na yz ravan iz slede ceg razloga. Projekcije krivih L1 i L2 na yz ravan jesu poznate kao direktrise cilindri cnih povr si S1 i S2 (3 iz Napomene 2.3.5),
23
ali ovo projektovanje nije bijekcija ni za jednu od krivih. Krive L1 , L2 se bijektivno projektuju i na zxravan (2 iz Napomene 2.3.5). Njihove parametarske jedna cine se nalaze sli cno kao u slu caju projektovanja na xy ravan, samo unekoliko jednostavnije jer L1 i L2 imaju istu projekciju.
17.

L
2 2y 2 + x2 dx + (x + z ) dy + y dz ,
gde je kriva L presek povr si S1 : z = y2 , S2 : x2 + y 2 = 4 z .

Re senje. Povr s S1 je cilindri cna sa direktrisom u yz ravni i izvodnicama paralelnim x osi, a S2 je paraboloid sa z osom kao osovinom, koji z osu se ce u ta cki (0, 0, 4). Direktrisa povr si S1 je parabola.
z 4 S1
y L x
Kriva L se bijektivno projektuje samo na xy ravan (1 iz Napomene 2.3.5). Jedna cinu projekcije Lxy nalazimo eliminacijom z koordinate iz jedna cina povr si S1 i S2 . Zamenom z = y 2 u x2 + y 2 = 4 z dobija se x2 + 2y 2 = 4, sto je centralna elipsa Lxy : sa poluosama 2 i x2 y2 + =1 4 2
S2
2 po x i y osi redom. Uvod stenih polarnih koordinata sa enjem uop x = 2r cos , y = 2 r sin ,
iz implicitne jedna cine elipse sledi r = 1, kao i parametarske jedna cine Lxy : x = 2 cos , y = 2 sin , z = 0 ; [0, 2 ] .
Dalje, npr. iz jedna cine povr si S1 je z = y 2 = 2 sin2 , pa su parametarske jedna cine krive L : x = 2 cos , y = 2 sin , z = 2 sin2 ; [0, 2 ] ,
24
pri cemu se menja od = 0 do = 2 za zadatu orijentaciju krive L. Odred ivanjem x (), y (), z () i sred ivanjem podintegralnog izraza, dobija se
2
I=
0
16 sin + 2 2 cos2 + 6 2 cos sin2 d = 2 2 .
18.

L
(y z ) dx + (z x) dy + (x y ) dz ,
gde je kriva L presek povr si S1 : y = x tan , S2 : x2 + y 2 + z 2 = a2
i (0, /2) konstantan ugao. Posmatrano sa pozitivnog dela xose, L je pozitivno orijentisana.
Re senje. Povr s S1 je cilindri cna sa direktrisom L1 u xy ravni (z = 0) i izvodnicama paralelnim z osi, a S2 je centralna sfera polupre cnika a. Direktrisa L1 je prava y = x tan koja prolazi kroz koordinatni po cetak, pa je S1 ravan koja prolazi kroz z osu i se ce sferu S2 po kru znici L. Koecijent pravca prave L1 je tan , sto zna ci da je ugao koji L1 zaklapa sa pozitivnim delom xose.
z S2
S1
a L3 x
Zadatak re savamo na dva na cina.
L2
L1
Eliminacijom xkoordinate iz jedna cina povr si S1 , S2 i kori s cenjem jednakosti tan = sin , cos
dobija se jedna cina projekcije kru znice L na yz ravan Lyz : y2 z2 + 2 =1. 2 a sin
a2
25
Kako je sin > 0 za (0, /2), projekcija je centralna elipsa sa poluosama a sin i a po y i z osi redom. Uvod stenih polarnih koordinata sa enjem uop y = a sin r cos , z = ar sin , iz jedna cine elipse sledi r = 1, pa su parametarske jedna cine Lyz : y = a sin cos , z = a sin ; [0, 2 ] .
Povratkom, npr., u jedna cinu ravni S1 sledi izraz za xkoordinatu ta caka kru znice L i njene parametarske jedna cine L: x = a cos cos , y = a sin cos , z = a sin ; [0, 2 ] .
Parametar se menja od = 0 do = 2 za zadatu orijentaciju krive L. Odred ivanjem x (), y (), z () i sred ivanjem podintegralnog izraza, dobija se
2
I=
0
a2 (cos sin ) d = 2a2 (cos sin ) .
Ako krivu L projektujemo na zxravan, sli cno se nalaze parametarske jedna cine L: x = a cos sin , y = a sin sin , z = a cos ; [0, 2 ] ,
sa promenom parametra od = 2 do = 0 (2 iz Napomene 2.3.5). Projektovanje na xy ravan nije bijekcija. Kako je Lyz centralna elipsa, prethodni postupak je isto sto i nala zenje parametarskih jedna cina krive pomo cu odgovaraju cih uop stenih cilindri cnih koordinata (Napomena 2.3.4). U ovom slu caju uop stene cilindri cne koordinate se uvode sa x = x , y = a sin r cos , z = ar sin . Zamenom u sistem formiran od jedna cina povr si S1 i S2 , dobija se novi sistem x = ar cos cos , x2 + a2 r2 sin2 cos2 + sin2 = a2 , cijim re savanjem sledi r = 1 i x = a cos cos , a zatim i parametarske jedna cine za L. Drugi na cin re savanja zadatka je zasnovan na upotrebi sfernih koordinata. Sferne koordinate uvodimo sa x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin i zamenom u jedna cine povr si S1 , S2 dobijamo tan = tan , r = a . Kako je 0 2 maksimalni raspon koordinate i (0, /2), iz prve jednakosti je = ili = + . Do istog zaklju cka se dolazi i na osnovu zna cenja sferne koordinate . Dve razli cite vrednosti za name cu deobu krive L na dva dela. Neka je L = L2 L3 , pri cemu = odgovara delu L2 , a = + = delu L3 . S obzirom na zna cenje sferne
26
koordinate , za oba dela uzima vrednosti iz maksimalnog raspona /2 /2, pa parametarske jedna cine krivih L2 , L3 glase L2 : L3 : x = a cos cos , y = a sin cos , z = a sin ; x = a cos cos , y = a sin cos , z = a sin ;
D E , , 2 2E D , . 2 2
Prema zadatoj orijentaciji krive L, parametar se menja od = /2 do = /2 za L2 i od = /2 do = /2 za L3 . Imaju ci u vidu cos = cos( + ) = cos , sin = sin( + ) = sin , iz nad cina sledi enih parametarskih jedna x ( ) = a cos sin , y () = a sin sin , z () = a cos u slu caju krive L2 i x () = a cos sin , y () = a sin sin , z () = a cos u slu caju krive L3 . Zato je, posle sred ivanja podintegralnog izraza, I1 = =
/2
(y z ) dx + (z x) dy + (x y ) dz
L2 /2
a2 (cos sin ) d = a2 (cos sin ) ,
I2 = =
(y z ) dx + (z x) dy + (x y ) dz
L3 /2 /2
a2 (cos sin ) d = a2 (cos sin )
i, zbog L = L2 L3 ,
I = I1 + I2 = 2a2 (cos sin ) .
VISESTRUKI INTEGRALI
Dvojni integrali
Ako je D: tada je
b y2 (x)
a x b , y1 (x) y y2 (x) ,
f (x, y ) dxdy =
D a
dx
y1 (x)
f (x, y ) dy .
19.
Izra cunati povr sinu manjeg dela kruga u xy ravni (z = 0) D1 : x2 + y 2 2x , y =2x .
koji odseca prava L1 :

Re senje. Neka je D manji od dva kru zna odse cka, ciju povr sinu d treba izra cunati i L2 : x2 + y 2 = 2x , L3 : x=1.
Kriva L2 je kru znica (x 1)2 + y 2 = 1, a L3 je prava paralelna y osi. Zamenom y = 0 u jedna cinu prave L1 sledi x = 2, pa je (2, 0) prese cna ta cka prave L1 sa xosom. Analogno, za x = 0 se dobija prese cna ta cka (0, 2) prave L1 sa y osom, a za x = 1 prese cna ta cka A(1, 1) pravih L1 i L3 . Koordinate ta cke A zadovoljavaju jedna cinu kru znice L2 , pa je A L2 , sto je prikazano na slede coj slici.
y 2 1 0 1 L3 A D 2 L1 x L2
27
28
Prvo nalazimo opis oblasti D. Iz jedna cine kru znice L2 sledi y = 2x x2 ili F x = 1 1 y 2 . Za deo kru znice, koji ulazi u sastav granice oblasti D, va zi y 0 i x 1, pa taj deo L2 ima eksplicitne jedna cine L2 : y=
F
2x x2 ,
L2 :
x=1+
F 1 y2 .
Uzimaju ci, npr., promenljivu x u konstantnim, a promenljivu y u funkcionalnim granicama, opis oblasti D je D: 1x2 , 2xy
F
2x x2 .
Prelaskom sa dvojnog na dvostruki integral, za povr sinu d oblasti D se dobija

2
dx
2xx2
d=
dxdy =
D 2F 1
dy =
2x 2 2 1
F 2x x2 2 + x dx
2 1
x2 = 2x x2 dx 2x + 1 2 1 2G 1 = + 1 (x 1)2 dx . 2 1 Poslednji odred sava smenom eni integral se re
1 = + 1 2
2x x2 dx
x 1 = sin t . Kako je sin t = 0 i t = 0 za x = 1, sin t = 1 i t = /2 za x = 2 i cos t 0 za t [0, /2], to je

2 1
G 1 (x 1)2 dx =
0
/2
/2
| cos t| cos t dt =
0 /2
cos2 t dt + 1 sin 2t 4
/2 0
=
0
1 + cos 2t 1 dt = t 2 2
/2 0
1 , 4
pa je tra zena povr sina d=
1 1 1 + = ( 2) . 2 4 4
F 1 y2 , 0 y 1 ,
Ako je y u konstantnim, a x u funkcionalnim granicama, oblast D se opisuje sa D: 2y x1+
pri cemu je x = 2 y jedna cina prave L1 . Odgovaraju ci dvostruki integral se re sava na isti na cin.
20.
Izra cunati dvojni integral I=

D
sin(x + y ) dxdy ,
29
gde je D oblast u xy ravni (z = 0) opisana sa D: 0 x , 0 y 2 .
Re senje. Za ta cke (x, y ) D je 0 x + y 3 , pa za funkciju sin(x + y ) va zi sin(x + y ) 0 , sin(x + y ) 0 , x + y [0, ] [2, 3 ] ; x + y [, 2 ] .
Po sto funkcija sin(x + y ) menja znak na oblasti D, zavisno od njenog znaka podintegralna funkcija je | sin(x + y )| = sin(x + y ). Zato oblast D delimo na podoblasti tako da na svakoj od njih sin(x + y ) ima stalan znak. Neka je D = D1 D2 D3 , gde je D1 onaj deo oblasti D za koji je 0 x + y , D2 deo za x + y 2 i D3 deo za 2 x + y 3 . Delovi D1 i D2 imaju zajedni cke ta cke (x, y ) D za koje je x + y = , a to su ta cke sa prave L1 : y = x + .
Analogno, zajedni cke ta cke delova D2 i D3 pripadaju pravoj L2 : y = x + 2 .
Kako je, jo s, y x + za D1 , x + y x + 2 za D2 i y x + 2 za D3 , deo D1 je ispod prave L1 , deo D2 izmed u pravih L1 i L2 , a D3 je iznad prave L2 .
y 2 D3 D2 D1 0 L1
Prema prethodnom, opisi oblasti D1 , D2 i D3 su: D1 : D2 : D3 : 0 x , 0 y x + , 0 x , x + y x + 2 , 0 x , x + 2 y 2 .
L2
x
Za podintegralnu funkciju va zi sin(x + y ) = sin(x + y ) , sin(x + y ) = sin(x + y ) , pa je I = I1 + I2 + I3 , (x, y ) D1 D3 ; (x, y ) D2 ,
30
gde je
x+
I1 = I2 = I3 = Kako je
sin(x + y ) dxdy =
D1 0
dx
0
sin(x + y ) dy ,
x+2
sin(x + y ) dxdy =
D2 0
dx
x+ 2
sin(x + y ) dy , sin(x + y ) dy .
sin(x + y ) dxdy =
D3 0
dx
x+2
sin(x + y ) dy =
sin(x + y ) d(x + y ) = cos(x + y ) ,
cos(x + 2 ) = cos x , dalje je
I1 = =
0
cos(x + y )
0
y =x+ y =0
dx =
0 0
(cos cos x) dx
(1 + cos x) dx = (x + sin x)
= ,
I2 =
cos(x + y )
0
y =x+2 y =x+ y =2
dx =
0
(cos 2 cos ) dx = 2
0
dx = 2 ,
I3 = =
0
cos(x + y )
0
y =x+2
dx =
0 0
cos(x + 2 ) cos 2 dx
(1 cos x) dx = (x sin x)
i kona cno I = 4 .
21.
Izra cunati dvostruki integral

a a
a2 y 2
I=
0
dy
0
xy ln(x + a) dx , (x a)2
gde je a > 0.
Re senje. Unutra snji integral u zadatom dvostrukom integralu se te sko re sava, pa prelazimo na odgovaraju ci dvojni integral. Neka je D oblast u xy ravni (z = 0) opisana sa D: Tada va zi jednakost I=
D
0xa
a2 y 2 , 0 y a .
xy ln(x + a) dxdy . (x a)2
31
Iz prethodnog opisa vidimo da je oblast D ograni cena y osom (x = 0), krivom F L : x = a a2 y 2 , F xosom (y = 0) i pravom y = a. Kako iz x = a a2 y 2 sledi (x a)2 + y 2 = a2 , kriva L je polukru znica za koju je x a.
y
a
y a D
a x
0 L
Oblast D opisujemo druga cije, tako sto promenljivu x uzimamo u konstantnim, a promenljivu y u funkcionalnim granicama. Za deo polukru znice L, koji ulazi u sastav granice oblasti D, va zi y 0, pa taj deo ima jedna cinu F L : y = 2ax x2 i opis oblasti D glasi D: 0xa,
F 2ax x2 y a .
Prema novom opisu, dvojni integral postaje

a a
I=
0 a
dx
2axx2
xy ln(x + a) dy (x a)2
y =a y=
=
0
x ln(x + a) y 2 (x a)2 2
2axx2
dx =
1 2
x ln(x + a) dx .
0
Poslednji odred sava metodom parcijalne integracije eni integral se re

a 0
u dv = uv
0 0
v du
sa u = ln(x + a), dv = x dx, odakle je du = dx/(x + a), v = x2 /2. Dobija se

a
x ln(x + a) dx =
0
a x2 ln(x + a) 0 2
a 0
x2 dx 2(x + a)
= = = = =
1 2 1 2 1 2 1 2 1 4
1 a (x + a a)2 a2 ln 2a dx 2 0 x+a 1 a (x + a)2 2a(x + a) + a2 a2 ln 2a dx 2 0 x+a 1 a

a2 xa+ a2 ln 2a dx 2 0 x+a E a 1 D x2 a2 ln 2a ax + a2 ln(x + a) 0 2 2 1 2 1 2 2 a + a ln a = a (1 + 2 ln a) 2 4
32
i kona cno
1 2 a (1 + 2 ln a) . 8 Dakle, dvostruki integral koji se te sko re sava smo mnogo jednostavnije re sili kao drugi dvostruki integral, sa izmenjenim redosledom integracije. Zahvaljuju ci dvojnom integralu i njegovoj vezi sa dvostrukim integralima, jedan dvostruki uvek mo ze da se zameni odgovaraju cim dvostrukim integralom (integralima) sa promenjenim redosledom integracije (Napomena 3.3.3). Med savanja, sto zavisi utim, to ne dovodi uvek i do jednostavnijeg re od oblika oblasti integracije u dvojnom integralu (Primer 3.3.3). I=
Trojni integrali
Ako je D: tada je
b y2 (x) z2 (x,y )
a x b , y1 (x) y y2 (x) , z1 (x, y ) z z2 (x, y ) ,
f (x, y, z ) dxdydz =
D a
dx
y1 (x)
dy
z1 (x,y )
f (x, y, z ) dz .
22. S1 :
Izra cunati zapreminu prostorne oblasti ograni cene povr sima y2 = x , S2 : y 2 = 4x , S3 : z=0, S4 : x+z =4
za y 0.
Re senje. Neka je D prostorna oblast ciju zapreminu d treba izra cunati. Povr si S1 i S2 su cilindri cne sa izvodnicama paralelnim z osi. Direktrise ovih povr si su parabole L1 , L2 u xy ravni, simetri cne u odnosu na xosu. Povr s S3 je xy ravan, dok je S4 ravan paralelna y osi. Ravan S4 se ce x i z osu u ta ckama (4, 0, 0), (0, 0, 4), a xy ravan du z prave L3 . Od dve ograni cene oblasti izmed u S1 , S2 , S3 i S4 , oblast D je ona za koju je y 0. Projekcija oblasti D na xy ravan je ravna oblast Dxy izmed u L1 , L2 i L3 .
z 4 S4 D S1 S2 L3 0 y
4 x L1
D xy L2
33
S obzirom na uslov y 0, delovi parabola L1 , L2 koji ograni cavaju oblast Dxy i prava L3 iz xy ravni (z = 0) imaju jedna cine L1 : y= x, L2 : y=2 x, L3 : x=4,
pa je oblast Dxy opisana sa Dxy : 0x4, xy2 x.
Zapisuju ci jedna cinu ravni S4 u obliku S4 : dobijamo i opis oblasti D, D: 0x4, x y 2 x , 0 z x + 4 . z = x + 4 ,
Prelaskom sa trojnog na trostruki integral, zapremina d oblasti D postaje

4 2 x x+4
d=
D 4
dxdydz =
2 x x 0
dx
dy
0 4
dz
2 x
=
0 4
dx
z =x+4 z =0 y =2 x y= x
dy =
0 4
dx
(x + 4) dy
x
=
0
(x + 4)y
dx =
0
(x + 4) x dx .
Poslednji odred sava smenom eni integral se re x = t2 , za koju je dx = 2t dt i t = 0 kad je x = 0, t = 2 kad je x = 4, pa je dalje
2
d=2
0
t5 t3 t2 + 4 t2 dt = 2 + 4 5 3
2 0
27 128 = . 15 15
Tra zena zapremina mo ze da se odredi i na osnovu geometrijskog tuma cenja dvojnog integrala
4 2 x
d=
Dxy
f (x, y ) dxdy =
Dxy
(x + 4) dxdy =
0
dx
(x + 4) dy ,
gde je z = f (x, y ) = x + 4 jedna cina ravni S4 .
23.
Izra cunati trojni integral I=

D
y dxdydz ,
34
gde je D prostorna oblast ograni cena koordinatnim ravnima i povr sima S1 : x+y =1 , S2 : z = 2x 2 + y 2 + 1 .
Re senje. Povr s S1 je cilindri cna povr s cije su izvodnice paralelne z osi, a direktrisa je prava L1 : x + y = 1 , z = 0 . Dakle, S1 je ravan paralelna z osi, a L1 je presek S1 sa xy ravni. Jo s, L1 se ce x i y osu u ta ckama (1, 0, 0) i (0, 1, 0). Povr s S2 je elipti cki paraboloid sa z osom kao osovinom ([4], str. 204206). Paraboloid se ce z osu u ta cki (0, 0, 1), pa za sve ta cke (x, y, z ) S2 va zi z 1.
z S1 S2
1 D xy
D 1
L1 y
1 x
Projekcija oblasti D na xy ravan je Dxy :
0 x 1 , 0 y x + 1 ,
gde je y = x + 1 jedna cina prave L1 . Imaju ci u vidu jedna cinu povr si S2 , oblast D ima opis D : 0 x 1 , 0 y x + 1 , 0 z 2x2 + y 2 + 1 . Prevod savanjem sledi enjem trojnog na trostruki integral i re
1 x+1 2x2 +y 2 +1 1 x+1
I=
0
dx
0 1
y dy
0 x+1
dz =
0
dx
0
y 2x2 + y 2 + 1 dy
= =
1 2 1 2
dx
0 1 0 0 2x2 +
2x2 + y 2 + 1 d 2x2 + y 2 + 1
2 y =x+1 y =0
y2 + 1 2
dx =
1 4
1D 0
3x2 2x + 2
2x2 + 1
dx .
Sred ivanjem podintegralne funkcije, za integral I se dobija I= 1 4

1 0
5x4 12x3 + 12x2 8x + 3 dx =
1 5 x 3x4 + 4x3 4x2 + 3x 4
1 0
1 . 4
35
Smena promenljivih u dvojnim integralima

Ako je x = x(u, v ) , y = y (u, v ) ; J = J (u, v ) = tada je f (x, y ) dxdy =
D D
xu yu
xv yv
f x(u, v ), y (u, v ) J (u, v ) dudv .
Naj ce s ce su polarne i uop stene polarne koordinate u = r, v = , za koje je redom: x = r cos , y = r sin ; J = r , x = ar cos , y = br sin ; J = abr . 24. Izra cunati dvojni integral I=
D
xy dxdy ,
gde je D oblast u xy ravni (z = 0) ograni cena krivama L1 : xy = 1 , L2 : xy = 2 , L3 : y=x, L4 : y = 4x
za x > 0.
Re senje. Krive L1 , L2 su hiperbole, a L3 , L4 prave. Zbog uslova x > 0, iz jedna cina krivih sledi y > 0, pa je oblast D u I kvadrantu. Jedna cine hiperbola L1 , L2 s jedne i pravih L3 , L4 s druge strane sugeri su smenu u = xy , v = Iz ove smene je x= i jakobijan postaje 1 2 uv v 2 uv
H 1 u 2v v 1 = . H 2v 1 u 2 v H
y . x
u , y = uv , v
J=
xu yu
xv = yv
36
Zbog x, y > 0 je u, v > 0, pa je J neprekidna funkcija i va zi J > 0. Zato se granica 5 54 = L = 4 L oblasti D iz xy ravni preslikava u granicu L i i=1 i=1 Li oblasti D iz uv ravni, gde je L 1 : u=1, L 2 : u=2, L 3 : v=1, L 4 : v=4.
Oblast D je pravougaona, sa opisom D : 1u2, 1v4.
L4 L3 D L1 L2
v 4
L1 L 2 L4 D
1 0
1 1 1 2 2
L3 1 2
u
Prelaze ci prvo na dvojni integral po novoj oblasti D , a zatim na odgovaraju ci dvostruki integral, sledi I=
4 1 1 u 1 2 dudv = u du dv 2 2 1 D v 1 v 4 1 1 u2 2 3 3 3 ln |v | = (4 1)(ln 4 ln 1) = ln 4 = ln 22 = ln 2 . = 1 2 2 1 4 4 4 2
Zadatak mo ze da 5 se re si i direktno, pomo cu promenljivih x, y , ali tada oblast D mora D , s to zahteva dodatna izra cunavanja radi opisa oblasti Di da se deli na D = 3 i i=1 (i = 1, 2, 3), kao i re savanje ve ceg broja dvostrukih integrala.
25.

D
arctan
y dxdy , x
gde je D oblast u xy ravni (z = 0) ograni cena krivama L1 : L3 : za x > 0.

Re senje. Krive L1 , L2 su kru znice, a L3 , L4 prave. Iz jedna cina pravih za x > 0 sledi y > 0, pa je oblast D deo kru znog ise cka u I kvadrantu.
x2 + y 2 = 1 , 1 y= x, 3
L2 : L4 :
x2 + y 2 = 9 , y= 3x
37
L4 L3 D
L 2 L1
0
3 x
Zadatak re savamo na dva na cina. Jedna cine krivih Li (i = 1, 2, 3, 4) sugeri su smenu u = x2 + y 2 , v = za koju je x=
H H
y , x
u , y=v 1 + v2
u 1 ; J= >0. 1 + v2 2 1 + v2
Zbog J > 0, granica oblasti D prelazi u granicu oblasti D , sastavljenu od L 1 : u=1, L 2 : u=9, L 3 : 1 v= , 3 L 4 : v= 3,
a oblast D u pravougaonu oblast D : Integral I postaje I= =4 1 1 arctan v dudv = 2 2 1 + v2

9 3
1 1u9, v 3. 3
D 3
du
1
1/ 3
arctan v d(arctan v ) = 2 arctan2 v
dv arctan v 1 + v2 1/ 3 D
2
2 E 3 =2 1/ 3 3 6
1 2 . 6
Zadatak sada re savamo pomo cu polarnih koordinata, tj. pomo cu smene x = r cos , y = r sin , za koju je J = r. Oblast D ne sadr zi ta cku (0, 0), kojoj odgovara r = 0, pa je J > 0. Granica oblasti D prelazi u granicu oblasti D . Krive L1 , L2 se preslikavaju u L 1 : r=1, L 2 : r=3.
Za pravu L3 je koecijent pravca tan = y/x = 1/ 3 i = /6, a za pravu L4 je tan = 3 i = /3, pa je L 3 : = , 6 L 4 : = 3
38
i oblast D prelazi u pravougaonu oblast D : Integral I postaje I= =

/6
1r3,
. 6 3
D /3
arctan d
r sin r drd = r cos

3
arctan(tan )r drd = = 1 2 . 6
r drd
r dr =
1
2 2
/3 /6
r2 2
3 1
53
Rade ci sa Descartesovim koordinatama x, y , oblast D bi morala da se deli na D = D , a svaki od unutra snjih integrala u odgovaraju cim dvostrukim integralima da se i i=1 re sava metodom parcijalne integracije.
26.

D
x2 z 2 dzdx ,
gde je D oblast u zxravni (y = 0) ograni cena krivama L1 : x2 + z 2 = 1 , L2 : x2 + z 2 = 4 .
Re senje. Oblast D je kru zni prsten izmed znica L1 i L2 . u kru
D L1 2 1 0 1
L2 2 z
Zamenjujemo Descartesove z , x polarnim r, koordinatama pomo cu z = r cos , x = r sin i utvrd / D. ujemo J = r > 0 jer (0, 0) Kru znice L1 , L2 se preslikavaju u L 1 : r=1, L 2 : r=2,
a oblast D iz zxravni u pravougaonu oblast D iz rravni, D : 1 r 2 , 0 2 .
39
Prelaskom na dvojni integral po oblasti D i re savanjem odgovaraju ceg dvostrukog integrala, uz upotrebu formula izvedenih u Zadatku 10, dobija se I= =
1
D 2 5
(r sin )2 (r cos )2 r drd =

2 0
r dr
2 0
cos2 sin2 d =
D r6 2 2
1
r5 cos2 sin2 drd

1 cos 4 d 8
21 = 16
21 (1 cos 4) d = . 8
Kru zni prsten D je dvostruko povezana oblast (Slika 1.1.1). Da bi se dvojni integral po ovakvoj oblasti re savao bez smene promenljivih, oblast mora da se deli na vi se prosto 5 povezanih podoblasti, konkretno na D = 4 i=1 Di . Smenom promenljivih je dvostruko povezana oblast D transformisana u prosto povezanu D . Takod e, smena promenljivih bitno pojednostavljuje re savanje odred sta enih integrala na koje se dvojni prevodi, u citalac mo ze i sam da se uveri. Sli cna je situacija i kod dvojnih integrala po vi sestruko povezanim oblastima. Prime cujemo da se granica L = L1 L2 oblasti D preslikava u deo L 1 L2 , a ne u 5 oblasti D , gde je celu granicu L = 4 L i=1 i L 3 : =0, L 4 : = 2 .
Zato se na prvi pogled cini da uslov J = 0 kod dvostruko povezanih oblasti ne zna ci ni sta. Med zemo da tretiramo kao prosto povezanu ako je rase cemo du z utim, oblast D mo pozitivnig dela z ose i taj deo ose joj pridru zimo kao delove L3 , L4 granice. Tada se L3 , sto je omogu ceno upravo uslovom J = 0. Ina ce, u zadatku smo L4 preslikavaju u L 3 , L4 , do opisa oblasti D jednostavno do sli na osnovu zna cenja polarnih koordinata, sto cemo i nadalje da radimo bez nagla savanja.
27.

D
a2 x2 y 2 dxdy ,
gde je D deo xy ravni (z = 0) ograni cen lemniskatom L: za x 0 i a > 0.

Re senje. Lemniskata L je ista kao u Zadatku 6, pa koristimo ve c dobijene rezultate. Uvod enjem polarnih koordinata sa x = r cos , y = r sin , za koje je J = r 0, kriva L se preslikava u L : r=a
F cos 2 ,
x2 + y 2
= a2 x2 y 2
40
a oblast D u oblast D : Integral I postaje I= = = =

F a2 r2 r drd =
/4 a cos 2 /4 a cos 2
0ra
cos 2 ,
. 4 4
F
d
/4 0
a2 r2 r dr
1 2 1 3
d
/4 /4 /4 0
F a2 r 2 d a2 r 2
r =a cos 2 r =0
a2 r 2
a2 r2
1 3 /4 a 2 2 sin2 | sin | 1 d 3 /4 /4 4 2 3 /4 1 1 4 2 3 = a sin3 d + a3 d = a3 a 3 3 6 3 0 /4 Koriste ci jednakost sin3 = 1 cos2 sin = sin cos2 sin , dalje je
/4 0
sin3 d .
/4 /4 4 2 3
1 3 cos2 d(cos ) a cos I = a + 0 6 3 0
1 3 1 4 2 3 cos3 /4 4 2 3
2 1 2 2 = a + = a3 + a 1 a 1 + 0 6 3 2 3 6 3 2 12 3 D1 E 3 2 2 1 3 3 + (5 4 2 ) a . = a + (5 4 2 )a = 6 9 6 9
28.
Izra cunati povr sinu dela xy ravni (z = 0) ograni cenog krivama L1 : x2 + y 2 = a2 , L2 : x2 + y 2

2
= 2a2 x2 y 2
za |x| a i a > 0.
Re senje. Neka je D deo xy ravni ciju povr sinu d treba izra cunati. Kriva L1 je kru znica, a kriva L2 lemniskata (Zadatak 6). Kako je |x| a, D je van kru znice L1 i sastoji se od oblasti D1 za x a i D2 za x a, tj. D = D1 D2 . Zbog simetrije u odnosu na x i y osu, posmatramo samo deo D3 oblasti D1 u I kvadrantu.
y L1 L2 L3 0 D2 a D1 D3 6
2a
VISESTRUKI INTEGRALI Uvod enjem polarnih koordinata sa x = r cos , y = r sin , krive L1 , L2 se transformi su u L 1 : r=a, L 2 : r= F 2 a cos 2 .
41
Budu ci da smo se ograni cili na I kvadrant za koji je 0 /2, re savanjem jedna cine a = 2 a cos 2 dobija se redom: cos 2 = 1/2, 2 = /3, = /6, pa se krive L 1 , L2 seku u ta cki (r, ) = (a, /6). Zato se oblast D3 preslikava u oblast
D3 :
ar
2a
F cos 2 , 0 . 6
Vrednost = /6 smo mogli da nad savanjem sistema jedna cina emo i u xy ravni. Re 2 x2 + y 2 = a2 , x2 + y 2 = 2a2 x2 y 2 uz uslov x, y > 0, odred cna uje se prese ta cka (x, y ) = ( 3 a/ 2 , a/ 2) krivih L i L u I kvadrantu, pa je tan = y/x = 1 / 3, 1 2 = arctan 1/ 3 = /6. Tra zena povr sina je sada
/6 2 a cos 2
d=
D
dxdy = 4
dxdy = 4
=4
(2 cos 2 1) d

3 /6 3 3 2 = 2a2 sin a . = 2a2 (sin 2 ) = 2a2 = 0 3 6 2 6 3
0
D3 /6 r 2 r = 2 acos 2
D3
r drd = 4
0 /6 0
d
a
r dr
r =a
d = 2a2
Primetimo da (0, 0) / D i da je J = r > 0. Ako je L3 oznaka xose, prethodni uslov 53 5 garantuje da se granica 3 i=1 Li oblasti D3 , gde i=1 Li oblasti D3 preslikava u granicu je = 0 jedna cina za L3 .
29. Izra cunati povr sinu oblasti D u xy ravni (z = 0) ograni cenu zatvorenom krivom L: x2 + y 2
3
= x4 + y 4 ;
(x, y ) = (0, 0) .
Re senje. Ta cka (0, 0), koja zadovoljava implicitnu jedna cinu, je singularna ta cka jedna cine i to izolovana ta cka ([2], str. 96). Uklonjena je iz jedna cine uslovom (x, y ) = (0, 0). Implicitna jedna cina nema drugih ograni cenja, pa je L u svim kvadrantima, sto zna ci da je (0, 0) D, iako (0, 0) / L. Kriva L i oblast D ograni cena njome imaju izgled sa slede ce slike, dobijen upotrebom ra cunara (Napomena 3.4.1).
y L D 0
x
42
INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo Uvod enjem polarnih koordinata sa x = r cos , y = r sin
i imaju ci u vidu da je r = 0 za ta cku (0, 0) D, J = r 0, kriva L se preslikava u G L : r = cos4 + sin4 , a oblast D u D : Tra zena povr sina je
2
0r
G cos4 + sin4 , 0 2 .
d
0
cos4 +sin4
d=
D
dxdy = 1 2
2 0
r drd =
0
r dr
cos4 + sin4 d =
3 , 4
pri cemu je poslednji odred sen pomo cu formula iz Zadatka 10. eni integral re Da bismo izbegli ponavljanje u kasnijem tekstu, ovde napominjemo da su slike iz Zadataka 3135, 37 takod cu ra cunara. e dobijene pomo
30. Izra cunati povr sinu oblasti u xy ravni (z = 0) ograni cenu zatvorenom krivom x2 y2 L: + =x+y , a2 b2 gde je a, b > 0.
Re senje. Neka je D oblast ciju povr sinu d treba izra cunati. Kriva L sadr zi ta cku (x, y ) = (0, 0), pa je (0, 0) D. Zadatak re savamo na dva na cina. Transformi semo jedna cinu krive L u x2 i dobijamo a2 a2 x y2 b2 b2 y

a2 2 b 2 2 x y 1 2 2 2 =0, + = a + b2 a2 b2 4
a2 2 b2 2 y 2 2 L:
a 2 +
b 2 = 1 . 2 2 2 a +b a + b2 2 2 Poslednja jedna cina zna ci da je L pomerena elipsa koja prolazi kroz koordinatni po cetak.
y L D 0 Lt
x
VISESTRUKI INTEGRALI Uvode ci smenu x= za koju je a 2 a + b2 cos 2 b 2 a + b2 sin 2 L : a 2 a + b2 r sin 2 1 ab a2 + b2 r 0 , 4 a2 aF 2 b2 bF 2 + a + b2 r cos , y = + a + b2 r sin , 2 2 2 2
43
J=
xr yr
x = y
b 2 a + b2 r cos 2 r=1,
elipsa L se preslikava u a oblast D u pravougaonu oblast D : Povr sina d se lako izra cunava, d=
D
0 r 1 , 0 2 .
dxdy =
1 ab a2 + b2 4
r drd =
1 ab a2 + b2 4
d
0 0
r dr
1 ab a2 + b2 . 4
Zadatak re savamo na drugi na cin. Pretpostavimo da krivu L ne prepoznajemo kao elipsu na osnovu zadate jedna cine, pa jedna cinu ne dovodimo na uobi cajeni oblik. Zadata jedna cina sugeri se smenu kojom se sa Descartesovih x, y prelazi na uop stene polarne koordinate r, . Kako nam zna cenje koordinate u xy ravni nije poznato, komplikovanu diskusiju izbegavamo tako sto ovu smenu realizujemo kao kompoziciju dve smene (Napomena 1.4.4). Prva smena je x = au , y = bv , za koju je J (u, v ) = i kojom se kriva L preslikava u L : u2 + v 2 = au + bv . xu yu xv a = yv 0 0 = ab > 0 b
Kriva L prolazi kroz koordinatni po cetak (u, v ) = (0, 0) i zadovoljava uslov au + bv 0, tj. v (a/b)u. Tangentu L krive L kroz ta cku (0, 0) tra zimo u obliku v = ku. Neka t je v = ku jedna cina bilo koje prave L1 kroz ta cku (0, 0). Zamenom v = ku u jedna cinu krive L sledi 1 + k2 u2 (a + bk)u = 0 , odakle su u1 = 0, u2 = (a + bk)/ 1 + k2 prve koordinate prese cnih ta caka za L1 i L . Da bi L1 bila tangenta L , prese c na ta c ka mora da bude dvostruka (ta c ka dodira), pa je t u2 = u1 = 0, a + bk = 0 i k = a/b. Dakle, jedna cina tangente je L t : v= a u. b
44
Na osnovu dosada snjeg ispitivanja mo zemo da skiciramo krivu L i oblast D ograni cenu njome (prva slika), sto je dovoljno za dalji rad. Med se. Kriva L je utim, znamo i vi pomerena kru znica (druga slika) L :
a 2
b 2 1 2 u + v = a + b2 . 2 2 4
v D 0 Lt
Druga smena je
v D
u
0 Lt
u = r cos , v = r sin , kojom sa promenljivih u, v prelazimo na polarne koordinate r, u uv ravni i za koju je J (r, ) = r 0. Kriva L se preslikava u L : r = a cos + b sin .
Ozna cavaju ci sa 0 [/2, 0] ugao izmed u L t i pozitivnog dela uose, dobijamo tan 0 = v/u = a/b i
a a 0 = arctan = arctan . b b
Kako je L t tangenta krive L koja prolazi kroz (0, 0) i polarni ugao u uv ravni, znamo da je [0 , 0 + ]. Jo s je (u, v ) = (0, 0) L , tj. (0, 0) D , pa se oblast D transformi se u
D : Tra zena povr sina je d=

D
0 r a cos + b sin , [0 , 0 + ] .
dxdy = ab
0 + 0
D a cos +b sin
dudv = ab
r drd
0 + 0
= ab =
d
0
r dr =
1 ab 2
(a cos + b sin )2 d 1 3 ab 2
0 + 0
0 + 1 3 a b cos2 d + a2 b2 2 0 1 = ab a2 + b2 . 4
0 + 0
cos sin d +
sin2 d
Pri smeni granica u odred s cene jednakosti navedene u Zadatku 18, enim integralima su kori kao i sin( + 2 ) = sin ( = 20 ) . Drugi na cin re savanja zadatka potvrd zanja iz Napomene 1.4.1, cak i u jednosuje zapa tavnijem slu caju kru znice L koja prolazi kroz koordinatni po cetak.
45
Primetimo i ovde da polarne i uop stene polarne koordinate ta caka nemaju isto zna cenje, a time ni iste vrednosti u xy ravni. Uop stena polarna koordinata jeste polarni ugao, ali za ta cke iz uv , a ne iz xy ravni i za krivu L uzima vrednosti [ arctan(a/b), arctan(a/b) + ]. Ako je polarni ugao u xy ravni, za krivu L je [/4, 3/4], sto sledi iz jedna cine njene tangente Lt : y = x ,
koja se dobija sli cno kao L t . Opseg ugla je isti za proizvoljne brojeve a, b, dok se opseg koordinate menja u zavisnosti od ovih brojeva.
31.
Izra cunati povr sinu dela xy ravni (z = 0) ograni cenog krivom L: x y + a b

4
= 4xy ,
gde je a, b > 0.
Re senje. Neka je D deo xy ravni ciju povr sinu d treba izra cunati. U jedna cini krive L je (x/a + y/b)4 0, pa mora da bude i xy 0, tj. x, y 0 ili x, y 0. Ove nejednakosti va ze u I i III kvadrantu i odnose se na dve zatvorene krive L1 i L2 , sa zajedni ckom ta ckom (0, 0). Ta cka (0, 0) L je singularna i to dvostruka ta cka jedna cine. Sli cno lemniskati (Zadatak 6), L nije zatvorena prosta kriva u smislu Denicije 1.1.9, ve c je L = L1 L2 , a D se sastoji od oblasti D1 i D2 , tj. D = D1 D2 . Zbog simetrije u odnosu na koordinatni po cetak (0, 0), oblasti D1 i D2 imaju jednake povr sine, pa posmatramo samo krivu L1 i oblast ograni cenu njome D1 u I kvadrantu. Za D1 va zi x, y 0 i (0, 0) D1 .
y D1 L1
x
0 0
D2 L2
Uvodimo uop stene polarne koordinate sa
x = ar cos2 , y = br sin2 , sto je mogu ce zbog x, y 0. Prethodna smena je oblika (1.4.6) sa parnim brojem n = 2, pa je 0 /2 maksimalni raspon za . Zato va zi cos 0, sin 0 i J= xr yr x a cos2 = y b sin2 2ar cos sin = 2abr cos sin 0 , 2br sin cos
pri cemu J mo ze i odmah da se odredi pomo cu (3.4.8). Kriva L1 se preslikava u krivu L 1 : r = 2 ab cos sin ,
46
koja je denisana za svako [0, /2], a oblast D1 u

D1 :
0 r 2 ab cos sin , 0 . 2
Koriste ci jednakosti 2 cos sin = sin 2 , 1 1 1 1 cos3 sin3 = sin3 2 = 1 cos2 2 sin 2 = sin 2 cos2 2 sin 2 , 8 8 8 8 za tra zenu povr sinu se dobija d=
D /2
dxdy = 2
D1
dxdy = 4ab
2 ab cos sin 0
D1
r cos sin drd r dr = 8a2 b2

0 /2
= 4ab
0
cos sin d
cos3 sin3 d
1 /2 /2 1 = a2 b2 cos 2 + cos2 2 d(cos 2) 0 2 2 0 cos3 2 /2 2 1 2 2

= a2 b2 . = a b 2+ 0 2 3 3
32. Izra cunati povr sinu oblasti u xy ravni (z = 0) ograni cene koordinatnim osama i jednom od krivih L1,2 : za x, y 0 i a, b > 0.
Re senje. Neka je D oblast ciju povr sinu d treba izra cunati. Data implicitna jedna cina objedinjuje jedna cine dveju krivih, koje nemaju zajedni ckih ta caka i simetri cne su u odnosu na koordinatni po cetak (0, 0). Ta cka (0, 0), koja zadovoljava implicitnu jedna cinu, je singularna i to izolovana ta cka jedna cine. Odstranjena je uslovom (x, y ) = (0, 0). Zbog x, y 0 treba imati u vidu samo krivu koja prolazi kroz I kvadrant, na slici ozna cenu sa L1 . Dakle, oblast D je ograni cena koordinatnim osama i krivom L1 .
x y + a b
= x2 + y 2 ;
(x, y ) = (0, 0)
L1 y
2
b L2 0
D a2
x
Uvodimo uop stene polarne koordinate sa x = ar cos2 , y = br sin2 ,
47
sto je mogu ce zbog x, y 0. Smena je ista kao u Zadatku 31, pa je [0, /2], cos 0, sin 0 i J = 2abr cos sin 0 . Iz jedna cine krive L1 sledi r2 = a2 cos4 + b2 sin4 , pa se L1 preslikava u krivu L 1 :
G
r=
a2 cos4 + b2 sin4 ,
koja je denisana za svako [0, /2]. Ta cki (0, 0) D odgovara r = 0 i oblast D prelazi u G D : 0 r a2 cos4 + b2 sin4 , 0 . 2 Tra zena povr sina je d=
D /2
dxdy = 2ab
r cos sin drd

0
a2 cos4 +b2 sin4
= 2ab
0 /2
cos sin d cos sin a2 cos4 + b2 sin4 d cos5 d(cos ) + ab3

0 /2 0 /2
r dr
= ab
0
= a3 b
0
/2
sin5 d(sin )
= a3 b
cos6 6
+ab3
sin6 6
/2 0
1 3 1 1 a b + ab3 = ab a2 + b2 . 6 6 6
33. Izra cunati povr sinu oblasti u xy ravni (z = 0) ograni cene xosom i krivom x y 2 x y L1 : + = a b a b za y 0 i a, b > 0.
Re senje. Neka je D oblast ciju povr sinu d treba izra cunati. U jedna cini krive L1 je (x/a + y/b)2 0, pa mora da bude x/a y/b 0, tj. y (b/a)x, odakle je x 0 za y 0. Kako L1 se ce xosu (y = 0) samo u ta ckama (0, 0) i (a, 0), oblast D se nalazi u I kvadrantu izmed u xose i prave x = a, a ispod prave y = (b/a)x. Pozicija oblasti D je prikazana na prvoj od slede cih slika, a ta can izgled na drugoj slici.
y y
x a y bx a
x a
y bx a
D L2 0 b
a x L1
Zadatak re savamo na dva na cina.
48
INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo Uvodimo uop stene polarne koordinate sa x = ar cos2 , y = br sin2 ,
za koje je [0, /2] i J = 2abr cos sin 0 . Kriva L1 se preslikava u L 1 : r = cos 2
i denisana je za cos 2 0, tj. 2 [/2, /2], odnosno [/4, /4]. S obzirom na maksimalni raspon [0, /2] promenljive , treba uzeti deo [0, /4]. Oblast D se transformi se u D : 0 r cos 2 , 0 . 4 Primenom jednakosti navedene u Zadatku 31, tra zena povr sina postaje
/4 cos 2
d=
D
dxdy = 2ab 1 ab 2
/4 0
r cos sin d = 2ab

0
cos sin
0
r dr 1 ab . 12
sin 2 cos2 2 d =
1 ab 4
/4 0
cos2 2 d(cos 2) =
Elegantniji, ali manje uobi cajen na cin re savanja zadatka se sastoji u uvod enju smene u= iz koje je a b (u + v ) , y = (u v ) , 2 2 1 a/2 a/2 xu xv = ab < 0 = J= b/2 b/2 yu yv 2 x= i |J | = ab/2. Neka je L2 oznaka xose (y = 0). Zbog J = 0, granica L = L1 L2 oblasti D iz xy ravni se preslikava u granicu L = L 1 L2 oblasti D iz uv ravni, gde je L 1 : v = u2 , L 2 : v=u. x y x y + , v= , a b a b
Kriva L savanjem sistema jedna cina v = u2 , v = u, 1 je parabola, a L2 je prava. Re dobijaju se prese cne ta cke ovih krivih (u, v ) = (0, 0) i (u, v ) = (1, 1), pa je opis oblasti D dat sa D : 0 u 1 , u2 v u .
L1
v L2 1 D 0 1
u
VISESTRUKI INTEGRALI Tra zena povr sina je d=

D
49
dxdy =
1 ab 2
dudv =
1 ab 2
du
0
u2
dv =
1 ab 2
1 0
u u2 du =
1 ab . 12
34.
Izra cunati povr sinu dela xy ravni (z = 0) ograni cenog krivom L: |x| + |y |
12
= xy .
Re senje. Neka je D deo xy ravni ciju povr sinu d treba izra cunati. Sli cno kao u Zadatku 31, kriva L je denisana za x, y 0 ili x, y 0, tj. u I i III kvadrantu. Ta cka (0, 0) je singularna i to dvostruka ta cka jedna cine. Va zi L = L 1 L 2 i D = D 1 D 2 . Izmed cetak, pa u L1 i L2 , odnosno D1 i D2 , postoji simetrija u odnosu na koordinatni po posmatramo samo D1 u I kvadrantu za koji je x, y 0 i (0, 0) D1 .
y L1 D1 D2 0 L2
Uvodimo uop stene polarne koordinate sa x = r cos4 , y = r sin4 , za koje je [0, /2], cos 0, sin 0 i J= xr yr x cos4 = y sin4 4r cos3 sin = 4r cos3 sin3 0 . 4r sin3 cos
Prethodna smena odgovara uslovu x, y 0. 12 Za uvedenu smenu je x+ y = r6 = r2 cos4 sin4 , pa kriva L1 prelazi u L 1 :
ima opis i oblast D1 D1 :
r = cos sin
0 r cos sin , 0
. 2
Sli cno kao u Zadatku 31 nalazimo cos5 sin5 = 1 sin 2 2 cos2 2 sin 2 + cos4 2 sin 2 32
i za povr sinu d dela xy ravni D dobijamo d=

D /2
dxdy = 2
D1
dxdy = 8
D1
r cos3 sin3 d
/2
=8
0
cos3 sin3 d
/2 0 0 /2
cos sin
r dr = 4
0
cos5 sin5 d
/2 0
1
1 cos 2 8 2
+
0
cos2 2 d(cos 2)
1 2
1 cos4 2 d(cos 2) = . 15
50 35.

D
x +
y dxdy ,
gde je D oblast u xy ravni (z = 0) ograni cena koordinatnim osama i krivom L: x + y=1.
Re senje. Kriva L je denisana za x 0, y 0, pa se oblast D nalazi u II kvadrantu.
y 1 D 0
Smenom Descartesovih koordinata uop stenim polarnim koordinatama pomo cu x = r cos4 , y = r sin4 , dobijamo [0, /2], cos 0, sin 0, J= xr yr x cos4 = y sin4 4r cos3 sin = 4r cos3 sin3 0 4r sin3 cos
i |J | = 4r cos3 sin3 . Smena odgovara uslovu x 0, y 0. Za uvedenu smenu je x + y = r = 1, pa kriva L prelazi u L : i oblast D ima opis D : 0r1, 0 r=1 . 2
Postupaju ci kao u Zadatku 31, izra cunavamo integral I=4 = 16 9 4

D /2 0
r r cos3 sin3 drd = 4

0
r5/4 dr
0
/2
cos3 sin3 d
cos3 sin3 d =
4 . 27
36. Izra cunati povr sinu oblasti u xy ravni (z = 0) ograni cene zatvorenom krivom (petlja Descartesovog lista) L: x3 + y 3 = 3axy ; x, y 0 ,
51
gde je a > 0.
Re senje. Neka je D oblast ciju povr sinu d treba izra cunati. Va zi (0, 0) L i (0, 0) D . Kriva L je deo (petlja) dobro poznatog Descartesovog lista L1 : x3 + y 3 = 3axy .
Descartesov list L1 je simetri can u odnosu na pravu y = x, kosa asimptota mu je prava y = x a i ima izgled sa slede ce slike.
y y x y
x a
D a a
Uvodimo uop stene polarne koordinate sa
L
x
0 L1
x = r cos2/3 , y = r sin2/3 . Smena je oblika (1.4.6) sa racionalnim brojem n = 2/3. Kako je cos2 0, sin2 0 za svako [0, 2 ], ova smena mo ze da se uvede samo za x, y 0 i pona sa se kao (1.4.6) sa parnim brojem n = 2. Zato je 0 /2 maksimalni raspon koordinate i va zi cos 0, sin 0. Prema (3.4.8), dalje je J= 2 r cos1/3 sin1/3 0 . 3
Vrednost J = 0 se dobija za r = 0 i = 0, = /2. Za = 0 ili = /2 i istovremeno r = 0 jakobijan je neodred en, dok za = 0 ili = /2 i r = 0 nije denisan. Kriva L se preslikava u L : r = 3a cos2/3 sin2/3 . 2
i denisana je za svako [0, /2], a oblast D u D : 0 r 3a cos2/3 sin2/3 , 0
Ta cke (r, 0), (r, /2) za r = 0, u kojima jakobijan nije denisan, nas ne interesuju jer nisu iz oblasti D . Ta cke (r, 0), (r, /2) za r = 0 pripadaju granici oblasti D i u njima jakobijan mo ze neprekidno da se produ zi tako da je J (0, 0) = J (0, /2) = 0. Zato (3.4.5), (3.4.6) va zi i u ovom slu caju ([1], str. 272273), pa je povr sina d=
D
dxdy = 2 3
/2 0 /2
2 3
r cos1/3 sin1/3 drd

3a cos2/3 sin2/3
cos1/3 sin1/3 d
0
r dr
= 3a2
0
cos sin d =
3 2 a . 2
52
Interesantno je da je povr sina dela xy ravni izmed u Descartesovog lista i njegove asimptote jednaka nad sini 3a2 /2 dela ograni cenog petljom ([7], str. 104). enoj povr
37.

D
x2 y 2
1 x3 y 3 dxdy ,
gde je D oblast u xy ravni (z = 0) ograni cena koordinatnim osama i krivom L: x3 + y 3 = 1 .
Re senje. Kriva L se ce xosu (y = 0) u ta cki (1, 0), a y osu (x = 0) u ta cki (0, 1) i ima izgled sa slede ce slike. Oblast D je u I kvadrantu.
y L 1 D 0 1
x
Uvode ci istu smenu i koriste ci rezultate iz Zadatka 36, dobijamo D : i dalje I= 2 3

0
0r1, 0
2 = 3
D 1 F 5
r4 cos4/3 sin4/3 1 r3 dr
0 /2
F 1 r3 r cos1/3 sin1/3 drd
cos sin d =
1 3
1 0
r5
1 r3 dr .
Poslednji odred sava smenom eni integral se re 1 r3 = t2 , za koju je r3 = 1 t2 , 3r2 dr = 2t dt i r5 dr = r3 r2 dr = (2/3)t 1 t2 dt. Jo s je t = 1 za r = 0 i t = 0 za r = 1, pa je I= 2 9
0 1
t2 1 t2 dt =
4 . 135
Zadatak mo ze da se re si i pomo cu Descartesovih koordinata. Kako je F 3 L : y = 1 x3 , F 3 D : 0 x 1 , 0 y 1 x3 ,
VISESTRUKI INTEGRALI to je
1
53
3 dx
0 1
1x3
I=
0
= =
1 3
x y 3
0
2 2
1 x3 y 3 dy =
0
3 x dx
0 2
1x3
y2
F 1 x3 y 3 dy
2 9 2 = 27
1 x3 y 3 d 1 x3 y 3 3 3 1 2 1 2 3/2 y = 1x 3/2 dx = x2 1 x3 y 3 x 1 x3 dx y =0 9 0 0 1 4 4 3/2 5/2 1 1 x3 d 1 x3 = 1 x3 . = 0 135 135 0

0
x2 dx
1x3
Smena promenljivih u trojnim integralima

Ako je x = x(u, v, w) , y = y (u, v, w) , z = z (u, v, w) ; xu J = J (u, v, w) = yu zu tada je f (x, y, z ) dxdydz
D
xv yv zv
xw yw zw
=
D
f x(u, v, w), y (u, v, w), z (u, v, w) J (u, v, w) dudvdw .
Naj ce s ce su cilindri cne i uop stene cilindri cne koordinate u = r, v = , w = z , sferne i uop stene sferne koordinate u = r, v = , w = , za koje je redom: x = r cos , y = r sin , z = z ; J = r , x = ar cos , y = br sin , z = z ; J = abr , x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin ; J = r2 cos , x = ar cos cos , y = br sin cos , z = cr sin ; J = abcr2 cos . 38. Izra cunati trojni integral I=
D
xyz dxdydz ,
54
gde je D prostorna oblast ograni cena povr sima S1 : S5 : xy = 1 , S2 : xy = 9 , S6 : S3 : y=x, S4 : y = 2x , 2z = x2 + y 2 , 4z = x2 + y 2
za x, y > 0 i b > a > 0.

Re senje. Povr si Si (i = 1, 2, 3, 4) su cilindri cne sa izvodnicama paralelnim z osi, a S5 , S6 su paraboloidi sa z osom kao osovinom. Zbog x, y > 0, iz jedna cina povr si S5 , S6 sledi z > 0, pa je D u I oktantu. Jedna cine povr si Si (i = 1, 2, . . . , 6) sugeri su smenu u = xy , v = iz koje je x=
H
y x2 + y 2 , w= , x z
H 1 1 u 0 2 uv 2v v H xu xv xw 1 u v 0 J = yu yv yw = 2 uv 2 v zu zv zw u 1 + v2 1 + v2 u v2 1 2 vw v w vw2 H 1 1 u u 1 + v2 u 1 + v2 2 uv 2v H v = = . v 1 u vw2 2v 2 w2 2 uv 2 v
u 1 + v2 u , y = uv , z = v vw
Kako je x, y, z > 0, to je u, v, w > 0, pa je J neprekidna funkcija i va zi |J | = u 1 + v2 2v 2 w2 >0.
56 5 Zato se granica S = 6 i=1 Si i=1 Si oblasti D iz xyz sistema preslikava u granicu S = oblasti D iz uvwsistema, gde je
S1 : S5
u=1, w=2, D :
S2 : S6
u=9, w=4.
S3 :
v=1,
S4 :
v=2,
Oblast
je oblast kvadra, sa opisom 1u9, 1v2, 2w4.
Prelaze ci prvo na trojni integral po novoj oblasti D , a zatim na odgovaraju ci trostruki integral, sledi I= 1 2 u2 1 + v 2
D
u 1 + v2 v 2 w2
2
vw
dudvdw =
1 2
u3
1 + v2 v3
1 dudvdw w3
2 1 + v2 4 1 1 9 3 u du dv dw = 3 3 2 1 v 1 2 w 1 4
1 1 u4 9
v2 2 2 + 2 ln |v | + = 2 2 4 1 2w 2v 2
2 1
615 (15 + 16 ln 2) . 64
55
39.
Izra cunati trojni integral I=

D
z dxdydz ,
gde je D prostorna oblast ograni cena povr sima S1 : i a, c > 0.

Re senje. Povr s S1 je konusna sa z osom kao osovinom i sastoji se od konusa S3 : z= cF 2 x + y2 , a S4 : z= cF 2 x + y2 , a
z2 =
c2 2 x + y2 , a2
S2 :
z=c
dok je S2 ravan paralelna xy ravni. Zbog c > 0, ravan S2 je iznad xy ravni, pa je oblast D ograni cena sa S2 i S3 . Neka je L prese cna kriva povr si S2 i S3 , a Lxy njena projekcija na xy ravan. Eliminacijom z iz jedna cina povr si S2 , S3 nalazimo jedna cinu projekcije Lxy : x2 + y 2 = a2 , z = 0 .
Projekcija oblasti D na xy ravan je oblast Dxy ograni cena sa Lxy .
z L S3 c D D xy x L xy S4 a y S2
Descartesove koordinate zamenjujemo cilindri cnim koordinatama pomo cu x = r cos , y = r sin , z = z . Jakobijan za ove koordinate je J = r 0. Povr si S2 , S3 i kru znica Lxy se preslikavaju u
S2 :
z=c,
S3 :
z=
c r; a
L xy :
r=a, z=0.
Imaju ci u vidu zna cenje cilindri cnih koordinata i Napomenu 3.4.3, za Lxy va zi [0, 2 ], pa oblast Dxy prelazi u
Dxy :
0 r a , 0 2 ,
56
a oblast D u D : Integral I postaje

2 a
0 r a , 0 2 ,
c rzc. a
I= = 2
D a 1 0
zr drddz =
0
d
0
r dr
z dz
(c/a)r c2 r4 a 0

r2 c2 r c2 2 r2 dr = c2 2 2 a 2 a 4
1 2 2 a c . 4
40.
Izra cunati zapreminu prostorne oblasti ograni cene povr sima S1 : x2 + y 2 = az , S2 : x2 + y 2 + z 2 = a2
za z 0 i a > 0.
Re senje. Neka je D oblast ciju zapreminu d treba izra cunati. Povr s S1 je paraboloid sa z osom kao osovinom, a S2 je centralna sfera polupre cnika a. Zbog uslova z 0, oblast D je iznad xy ravni i predstavlja manju od dve oblasti koje S1 i S2 ograni cavaju. Neka je L prese cna kriva za S1 i S2 , a Lxy njena projekcija na xy ravan. Smenjuju ci z = x2 + y 2 /a 2 iz jedna cine paraboloida u jedna cinu sfere sledi x2 + y 2 + a2 x2 + y 2 a4 = 0. Za t = x2 + y 2 0 poslednja jedna cina je kvadratna t2 + a2 t a4 = 0 i ima re senje t = a2 ( 5 1)/2. Zato je projekcija Lxy kru znica Lxy : x2 + y 2 = 51 2 a , z=0. 2
Kru znica Lxy je granica projekcije Dxy oblasti D na xy ravan.
z D L D xy L xy x S2
Uvod cnih koordinata sa enjem cilindri x = r cos , y = r sin , z = z , za koje je J = r 0, povr si S1 , S2 i kriva Lxy se preslikavaju u
S1 :
S1
A a
1 z = r2 , a
S2 :
z=
a2 r2 ;
L xy :
I 51 r=a , z=0. 2
VISESTRUKI INTEGRALI Kako za Lxy va zi [0, 2 ], Dxy se preslikava u

Dxy :
57
0 r A , 0 2 ,
a oblast D u D : gde je 0 r A , 0 2 ,
I F 1 2 r z a2 r 2 , a
A=a Za zapreminu se dobija
51 . 2
r dr
a2 r 2
d= = 2
dxdydz =
D A
F 1 a2 r2 r2 dr a 0 AF 2 A 3 2 r dr = a2 r 2 d a r 2 a 0 0 F A 2 4 A = a2 r 2 a2 r2 r 0 0 3 2a G D 2 F 1 A4 E 2 3 1
2 2 2 2 = a A a A + a = 3 5 8 9 4 5 1 a3 . 3 3 2 a 12
r drddz =
0
d
0
r 2 /a
dz
Uo cavaju ci da je
G 9 4 5 = ( 5 2)2 = 5 2 ,
poslednji rezultat se svodi na d= 5 (3 5 )a3 . 12
41.
Izra cunati zapreminu prostorne oblasti ograni cene povr sima S1 : x2 + y 2 = 2 z , S2 : x2 + y 2 = z .
Re senje. Neka je D oblast ciju zapreminu d treba izra cunati. Povr si S1 i S2 su paraboloidi sa z osom kao osovinom. Paraboloid S1 se ce z osu u ta cki (0, 0, 2). Eliminacijom z iz jedna cina za S1 , S2 sledi jedna cina projekcije Lxy prese cne krive L, Lxy : x2 + y 2 = 1 , z = 0 .
Kru znica Lxy je granica projekcije Dxy oblasti D na xy ravan.
58
z 2 D S1 L S2 D xy x
Uvod cnih koordinata sa enjem cilindri x = r cos , y = r sin , z = z , dobija se J = r 0 i
S1 :
1 L xy
z = 2 r2 , : r=1, z=0,
S2 :
z = r2 ;
Dxy
L xy Zapremina je
:
2
0 r 1 , 0 2 ;
D :
0 r 1 , 0 2 , r z 2 r2 .
2r 2
d=
D 1
dxdydz =
r drddz =
0
d
0
r dr
r2
dz
= 4
0
r 1 r2 dr = .
42.
Izra cunati zapreminu prostorne oblasti ograni cene povr sima S1 : z = x2 + y 2 , S2 : z =x+y .
Re senje. Neka je D oblast ciju zapreminu d treba izra cunati. Povr s S1 je paraboloid sa z osom kao osovinom, a S2 je ravan koja prolazi kroz koordinatni po cetak (0, 0, 0). Ravan S2 se ce yz ravan (x = 0) du z prave z = y , zxravan (y = 0) du z prave x = z , a paraboloid S1 du z krive L. Eliminacijom koordinate z iz jedna cina za S1 i S2 sledi x2 + y 2 = x + y , sto je jedna cina projekcije Lxy krive L na xy ravan. Ovu jedna cinu transformi semo i dobijamo Lxy :
1 2
1 2 1 + y = , z=0, 2 2 2
odakle vidimo da je Lxy pomerena kru znica sa centrom u ta cki (1/2, 1/2, 0) i polupre c nika 1/ 2. Projekcija oblasti D na xy ravan je oblast Dxy ograni cena sa Lxy .
59
z S2 x z L D z y
S1 y
D xy x
Uvod enjem smene x= 1 1 + r cos , y = + r sin , z = z , 2 2
L xy
za koju je J = r 0, povr si S1 , S2 i kriva Lxy prelaze u

S1 :
z=
L xy :
1 + r(cos + sin ) + r2 , 2 2 r= , z=0. 2

Dxy :
S2 :
z = 1 + r(cos + sin ) ;
Kriva L xy je denisana za svako [0, 2 ], pa se oblast Dxy preslikava u 0r 2 , 0 2 , 2
a oblast D u D : gde je z1 (r, ) = 1 + r(cos + sin ) + r2 , z2 (r, ) = 1 + r(cos + sin ) . 2

2/2
2 0r , 0 2 , z1 (r, ) z z2 (r, ) , 2
Tra zena zapremina je

2
d=
D 2
dxdydz =
0 2/2
r drddz =
0
d
0
r dr
z2 (r,) z1 (r,)
dz
=
0
1 r2 dr = . 2 8
Uvedena smena je prostorni analogon smene (1.4.20) u xy koordinatnoj ravni jer predstavlja kompoziciju smena 1 1 , y=v+ , z=w ; 2 2 u = r cos , v = r sin , w = w , x=u+
60
pri cemu je prva smena translacija xyz sistema u uvwsistem, a drugom se uvode cilindri cne koordinate u uvwsistemu.
43.
Izra cunati zapreminu prostorne oblasti ograni cene povr sima S1 : z = 3y 2 , S2 : z = 4 x2 + y 2 .
Re senje. Neka je D oblast ciju zapreminu d treba izra cunati. Povr s S1 je cilindri cna sa izvodnicama paralelnim xosi i direktrisom koja je parabola u yz ravni. Povr s S2 je paraboloid sa z osom kao osovinom, koji z osu se ce u ta cki (0, 0, 4). Eliminacijom z iz jedna cina povr si S1 i S2 sledi jedna cina projekcije Lxy prese cne krive L (slika iz Zadatka 17), x2 Lxy : + y2 = 1 , z = 0 . 4 Oblast Dxy , ograni cena elipsom Lxy , je projekcija oblasti D na xy ravan. Uvodimo uop stene cilindri cne koordinate sa x = 2r cos , y = r sin , z = z i dobijamo J = 2r 0,
S1 :
z = 3r2 sin2 ,
S2 :
z = 4 r2 4 cos2 +sin2 ;
L xy :
r=1, z =0.
Kriva L xy je denisana za svako [0, 2 ], pa je

Dxy :
0 r 1 , 0 2 , 0 r 1 , 0 2 , z1 (r, ) z z2 (r, ) ,
D : gde je
z1 (r, ) = 3r2 sin2 , z2 (r, ) = 4 r2 4 cos2 + sin2 .
Zapremina je
2 1
d=
D 2
dxdydz = 2
1
r drddz = 2
0 1 0
d
0
r dr
z2 (r,) z1 (r,)
dz
=2
0
d
0
4r 1 r2 dr = 16
r 1 r2 dr = 4 .
44.
Izra cunati zapreminu prostorne oblasti ograni cene povr sima S1 : x2 + y 2 + z 2 = a2 , S2 : z= 3 x2 + y 2 ,
gde je a > 0.
Re senje. Neka je D oblast ciju zapreminu d treba izra cunati. Povr s S1 je centralna sfera, a S2 je konus sa z osom kao osovinom, koji je iznad xy ravni zbog z 0. Projekcija prese cne krive L povr si S1 i S2 na xy ravan je kru znica Lxy : x2 + y 2 = a2 , z=0, 4
VISESTRUKI INTEGRALI a projekcija oblasti D je krug Dxy ograni cen sa Lxy .
61
z D L D xy L xy x
Zadatak re savamo na dva na cina. Zamenom Descartesovih cilindri cnim koordinatama pomo cu x = r cos , y = r sin , z = z , sledi J = r 0 i
S1 :
S2
a
2
a S1
a2 r2 , S2 : z = 3r ; a a , z=0, Dxy : 0r , 0 2 ; L r= xy : 2 2 F a D : 0 r , 0 2 , 3 r z a2 r2 . 2 z=
Sli cno kao u Zadatku 40, za zapreminu se dobija

2 a/2
r dr
a2 r 2
d= = 2
0
dxdydz =
D a/2
r drddz =
0
d
0
dz
3r
F 2 3 3 a . a2 r2 3 r dr = 3
Drugi na cin se sastoji u upotrebi sfernih koordinata. Descartesove koordinate zamenjujemo sfernim pomo cu x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin . Jakobijan za ove koordinate je J = r2 cos 0. Iz jedna cine si S1 je r = a. Iz jedna cine povr si S2 je r sin = 3 r cos , tan = povr sin / cos = 3 i = /3. Zato se S1 , S2 preslikavaju u
S1 :
r=a,
S2 :
. 3
Imaju ci u vidu zna cenje sfernih koordinata i Napomenu 3.4.3, za Lxy i Dxy je [0, 2 ]. Jo s, ta cki (0, 0, 0) D odgovara r = 0, pa se oblast D se preslikava u D : 0 r a , 0 2 , . 3 2
62
INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo Tra zena zapremina je d=

D
dxdydz =
/2 r3 a a3
3 2 3 3 = 2 sin = 2 1 = a . /3 3 0 3 2 3
r2 cos drdd =
0
d
0
r2 dr
/2
cos d
/3
Re savanje zadatka pomo cu sfernih koordinata je jednostavnije jer su konusi i sfere koordinatne povr si u sfernom koordinatnom sistemu, dok za cilindri cni koordinatni sistem to nisu karakteristi cne povr si.
45.
Izra cunati zapreminu prostorne oblasti ograni cene povr sima S1 : S3 : x2 + y 2 + z 2 = a2 , y= x2 + z 2 , S2 : x2 + y 2 + z 2 = b2 ,
gde je b > a > 0.

Re senje. Neka je D oblast ciju zapreminu d treba izra cunati. Povr si S1 i S2 su centralne sfere, a S3 je konus sa y osom kao osovinom, za koji je y 0.
z S3 S2 S1 D 0 y
x
Descartesove koordinate zamenjujemo sfernim pomo cu z = r cos cos , x = r sin cos , y = r sin , gde je r du zina potega ta cke (x, y, z ), ugao izmed u potega projekcije (x, 0, z ) na zx ravan i pozitivnog dela z ose, a ugao izmed cke (x, y, z ) i zxravni. Jakobijan u potega ta za ovako uvedene sferne koordinate je zr J = xr yr z x y z x = r2 cos 0 . y
Povr si Si (i = 1, 2, 3) se preslikavaju u
S1 :
r=a,
S2 :
r=b,
S3 :
. 4
VISESTRUKI INTEGRALI S obzirom na izneto zna cenje sfernih koordinata, oblast D se preslikava u D : Tra zena zapremina je d=
D
63
a r b , 0 2 ,
. 2 4
dxdydz =
/4 r3 b 2 2 3 = 2 b a3 . sin = /2 3 a 3
r2 cos drdd =
0
d
a
r2 dr
/4
cos d
/2
46. Izra cunati zapreminu prostorne oblasti ograni cene zatvorenom povr si S: gde je a > 0.
Re senje. Neka je D oblast ciju zapreminu d treba izra cunati. Iz jedna cine povr si S sledi z 0 i (0, 0, 0) S , sto zna ci da se D nalazi iznad xy ravni, tj. u I, II, III, IV oktantu, kao i da je (0, 0, 0) D. Za sferne koordinate, uvedene sa x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin , u navedenim oktantima va zi [0, 2 ] i [0, /2]. Do istog zaklju cka se dolazi i diskusijom uslova z = r sin 0, tj. sin 0. Jakobijan je J = r2 cos 0. Povr s S se preslikava u povr s S : r = a sin cos2 ,
x2 + y 2 + z 2
= az x2 + y 2 ,
koja je denisana za svako [0, /2]. Takod cini povr si S ne guri se koordie, u jedna nata , pa je S denisana i za svako [0, 2 ]. Jo s, ta cki (0, 0, 0) D odgovara r = 0. Oblast D se preslikava u D : Zapremina je d=
D
0 r a sin cos2 , 0 2 , 0
. 2
dxdydz =
r2 cos drdd =
0 /2 0
/2
a sin cos2
d
0
cos d
0
r2 dr
/2 2 3 2 a sin3 cos7 d = a3 3 3 0 2 3
1 1 3 = a . = a 3 40 60
1 cos2 cos7 d(cos )
47. Izra cunati zapreminu prostorne oblasti ograni cene zatvorenom povr si S: x2 + y 2 + z 2
2
= a2 x2 + y 2 ,
64
gde je a > 0.
Re senje. Neka je D oblast ciju zapreminu d treba izra cunati. Jedna cina povr si S ne name ce nikakva ograni cenja, pa se S , a time i D, nalazi u svim oktantima. Jo s je (0, 0, 0) S , tj. (0, 0, 0) D. Prelaskom na sferne koordinate pomo cu x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin , povr s S se preslikava u povr s S :
r = a cos ,
koja je denisana za svako [/2, /2] i svako [0, 2 ]. Kako je (0, 0, 0) D , oblast D se transformi se u D : 0 r a cos , 0 2 , . 2 2
S obzirom na J = r2 cos 0 i jednakost navedenu u Zadatku 10, zapremina je d=

D
dxdydz = 2 3
/2 /2
r2 cos drdd =
0
/2
a cos
d
/2
cos d
0
r2 dr
a3 cos4 d =
4 3 a 3
/2 0
cos4 d =
1 3 2 a . 4
48.
Izra cunati zapreminu elipsoidne oblasti ograni cene elipsoidom S: (x x0 )2 (y y0 )2 (z z0 )2 + + =1, a2 b2 c2
gde je a, b, c > 0.
Re senje. Neka je D elipsoidna oblast i d njena zapremina. Zapremina d ne zavisi od polo zaja oblasti D, ve c samo od njenog oblika, uslovljenog poluosama a, b, c. Zato oblast D ima istu zapreminu kao i oblast D1 , ograni cena centralnim elipsoidom (Slika 1.4.33) S1 : Umesto smene x = x0 + r cos cos , y = y0 + r sin cos , z = z0 + r sin uvodimo uop stene sferne koordinate pomo cu jednostavnije smene x = ar cos cos , y = br sin cos , z = cr sin . Za centralni elipsoid S1 uvedene koordinate i imaju maksimalni raspon [0, 2 ], [/2, /2] i va zi J = abcr 2 cos 0. Takod e je (0, 0, 0) D1 . Elipsoid S1 se preslikava u S1 : r=1, x2 y2 z2 + 2 + 2 =1. 2 a b c
VISESTRUKI INTEGRALI a oblast D1 u

D1 :
65
0 r 1 , 0 2 ,
. 2 2
Tra zena zapremina je d=

D1 2 1
dxdydz = d
0 0
D1
abcr2 cos drdd cos d = 4 abc , 3
= abc
r2 dr
/2 /2
sto je dobro poznati obrazac iz ranijih kurseva matematike.
GreenRiemannova teorema
Ako je D prosto povezana ravna oblast i L njena kontura, tada je P (x, y ) dx + Q(x, y ) dy =
L+ D
Q P x y
dxdy .
49.

L
ex arctan y + 2y dx +
ex 1 dy , 1 + y2
gde je L deo negativno orijentisane kru znice L1 : za x 0.

Re senje. Kako je L1 :
1 2 1 x2 + y = , 2 4
x2 + y 2 = y , z = 0
kru znica L1 ima centar na y osi u ta cki (0, 1/2) i polupre cnik 1/2. Zbog uslova x 0, deo L kru znice L1 je polukru znica u I kvadrantu. Polukru znica L zadr zava orijentaciju celine L1 , sto nagla savamo oznakom L . Posmatramo suprotno orijentisanu polukru znicu L+ . Ako je L2 deo y ose izmed caka (0, 0) i (0, 1), orijentisan od ta cke (0, 1) ka ta cki (0, 0), u ta kriva L3 = L+ L2 je pozitivno orijentisana kontura. Oblast D u xy ravni, ograni cena sa L3 , je prosto povezana.
66
y 1 L1
-
L2 0
Sa I + , I2 , I3 ozna cimo krivolinijske integrale du z L+ , L2 i L3 redom, koji imaju isti + podintegralni izraz kao integral I . Tada je I = I , I3 = I + + I2 = I + I2 i I = I2 I3 . Prvo izra cunavamo integral I3 primenom GreenRiemannove teoreme. Stavljaju ci P (x, y ) = ex arctan y + 2y , Q(x, y ) = dobijamo ex 1 , 1 + y2
P ex Q ex = + 2 , = , y 1 + y2 x 1 + y2
pa su funkcije P (x, y ), Q(x, y ), P/y , Q/x neprekidne u celoj xy ravni, a time i u oblasti D. Uslovi GreenRiemannove teoreme su ispunjeni, pa va zi 1 1
ex I3 = P (x, y ) dx + Q(x, y ) dy = ex arctan y + 2y dx + 1 dy 2 + + 1+y L3 L3
Q P 1 dxdy = 2d = , = dxdy = 2 y 4 D x D gde je d = R2 /2 = /8 povr sina polukruga D polupre cnika R = 1/2 (Primer 3.5.1). Izra cunavamo sada integral I2 . Kako je L2 : x = x(y ) = 0 , z = 0 ; y [0, 1] ,
pri cemu se za uvedenu orijentaciju parametar menja od y = 1 do y = 0, to je ex = 1, dx = 0 i I2 = = Kona cno je ex arctan y + 2y dx +

L2 0
1
ex 1 dy 2 1+y
0 1
1 1 dy = (arctan y y ) 1 + y2
1 +1 . 4
1 1 +1+ =1 . 4 4 Za razliku od re savanja pomo cu GreenRiemannove teoreme, direktno re savanje integrala I kao krivolinijskog je izuzetno te sko. Primena GreenRiemannove teoreme je olak sana time sto je kriva L mogla da se dopuni do zatvorene krive L3 delom L2 y ose (Napomena 3.5.1). I = I2 I3 =
67
50.

L
y dx + x dy , x2 + y 2
gde je L pozitivno orijentisana spoljna kontura dvostruko povezane oblasti u xy ravni (z = 0), cija je unutra snja kontura L1 : x2 + y 2 = 1 , z = 0 .
Re senje. Dvostruko povezanu oblast ozna cimo sa D i njenu unutra snju konturu L1 orijenti simo negativno.
y
+
L1 0
D 1
Funkcije P (x, y ) = Q y 2 x2 y x P = = , Q(x, y ) = 2 ; 2 x2 + y 2 x + y2 y x x2 + y 2
su neprekidne u oblasti D jer (0, 0) / D . Zato mo ze da se primeni Teorema 3.5.2 i sledi

1
L+
y dx + x dy + x2 + y 2
1
L 1
y dx + x dy = x2 + y 2
Q
D
P dxdy = 0 , y
odakle je
1
I=
L+
y dx + x dy = x2 + y 2
1
L 1
y dx + x dy = x2 + y 2
1
L+ 1
y dx + x dy . x2 + y 2
Parametarske jedna cine kru znice L1 su L1 : pa je I= x = cos , y = sin , z = 0 ;

1
L+ 1 2
[0, 2 ] ,
y dx + x dy = x2 + y 2
d = 2 .
0
Po sto je kontura L proizvoljna, krivolinijski integral ima istu vrednost I = 2 du z svake konture (zatvorena kriva) u xy ravni za koju je (0, 0) int L. Ukoliko (0, 0) / L int L, prema GreenRiemannovoj teoremi je I = 0. Dakle, I ne zavisi od oblika konture L, ve c samo od njenog polo zaja u koordinatnoj ravni, tj. od navedenog uslova.
68
51. Izra cunati povr sinu oblasti u xy ravni (z = 0) ograni cene zatvorenom krivom L: x= 3t 3t2 , y = , z=0; 1 + t3 1 + t3 t [0, +) .
Re senje. Neka je D oblast ciju povr sinu d treba izra cunati. Kriva L je petlja Descartesovog lista (slika iz Zadatka 36 za a = 1). Oblast D je prosto povezana. Kako je L zadata parametarski, povr sinu d nalazimo posredstvom GreenRiemannove teoreme (Napomena 3.5.2). Od jednakosti (3.5.5)(3.5.8) najpogodnija je (3.5.8) zbog y/x = t, tj. 1
y 1 d= x2 d . 2 L+ x Pozitivnoj orijentaciji krive L odgovara promena parametra od t = 0 do t = +, sto se lako proverava kretanjem po krivoj za konkretan izbor vrednosti parametra, npr. t = 0, t = 1, t = 2. Zato je dalje d= 1 2
+ 0
9t2 1+
2 t3
dt =
3 2
+ 0
1 1+
2 t3
d 1 + t3 =
3 1 2 1 + t3
+ 0
3 , 2
uz napomenu da je odred sili, nesvojstven ([4], str. 269 eni integral, koji smo upravo re 270). Da je petlja Descartesovog lista zadata implicitno i da smo parametrizaciju vr sili pomo cu uop stenih polarnih koordinata r, (Zadatak 36), dobili bismo L: x = 3a cos4/3 sin2/3 , y = 3a cos2/3 sin4/3 , z = 0 ;
D E 0, , 2
odakle je o cigledno da parametri t i nisu isti. Re savanje zadatka pomo cu bilo koje od formula (3.5.5)(3.5.8) je zna cajno te ze sa parametrom zbog neophodnosti sred ivanja odgovaraju cih podintegralnih izraza. Takod savanje pomo cu dvojnog integrala (Zae, re datak 36) je prostije nego pomo cu krivolinijskog sa parametrom (Napomena 3.5.2).
52.
Izra cunati povr sinu dela xy ravni (z = 0) ograni cenog krivom L: x2 + y 2

2
= ax x2 3y 2 , z = 0 ,
gde je a > 0.
Re senje. Neka je D deo xy ravni ciju povr sinu d treba izra cunati. U jedna cini krive 2 L je x2 + y 2 0, pa mora da bude i x x2 3y 2 = x(x 3 y )(x + 3 y ) 0. Ne sto du zom diskusijom se utvrd zi u slu cajevima uje da poslednja nejednakost va 1 1 1 1 x 0 , x y x ; x 0 , y x ; x 0 , y < x . 3 3 3 3 Sli cno lemniskati (Zadatak 6), navedeni slu cajevi se odnose na tri zatvorene krive L1 , L2 i L3 , sa zajedni ckom ta ckom (0, 0) L, koja je singularna i to trostruka ta cka jedna cine
69
([2], str. 98). Dakle, L nije zatvorena prosta kriva u smislu Denicije 1.1.9, ve c je L = L1 L2 L3 . Oblasti Di ograni cene sa Li (i = 1, 2, 3) imaju jednake povr sine, pa posmatramo samo krivu L1 i oblast D1 , znaju ci da je (0, 0) D1 .
y L2 D2 L D1 a D3 L3
+ 1
y
x
1 x 3 1 x 3
Povr sinu d nalazimo pomo cu jednakosti (3.5.5), koja je posledica GreenRiemannove teoreme, 1 3 d= x dy y dx . 2 L+ 1 Uvodimo polarne koordinate sa x = r cos , y = r sin . Za pravu y = (1/ 3 )x je tan = 1/ 3 i = /6, a za pravu y = (1/ 3 )x je tan = 1/ 3 i = /6. Takod cine krive L sledi e, iz jedna r = a cos cos2 3 sin2 = a cos cos2 sin2 2 sin2 = a cos cos 2 2 sin2 = a(cos cos 2 2 cos sin sin ) = a(cos cos 2 sin sin 2) = a cos 3 , gde je upotrebljena adiciona formula cos( + ) = cos cos sin sin Zato su parametarske jedna cine krive L1 date sa L1 : x = a cos cos 3 , y = a sin cos 3 , z = 0 ;
D E , . 6 6
( = , = 2) .
Za pozitivnu orijentaciju krive L1 parametar se kre ce od = /6 do = /6. Kako je x () = a(sin cos 3 + 3 cos sin 3) , y () = a(cos cos 3 3 sin sin 3) , posle sred ivanja je i za povr sinu se dobija d= 3 2 a 2
/6 /6
x dy y dx = a2 cos2 3 d
cos2 3 d = 3a2
0
/6
cos2 3 d = 3a2
0
/6
1 1 + cos 6 d = a2 . 2 4
70
Zadatak se re sava lak se pomo cu dvojnog integrala (Napomena 3.5.2) jer nala zenje izvoda x (), y () i sred cnije, kriva L1 i oblast ivanje izraza x dy y dx nije potrebno. Ta D1 se preslikavaju u L 1 : D : i odmah se dobija
/6 a cos 3
r = a cos 3 , 0 r a cos 3 , 6 6
d=3
D1
dxdy = 3
D1
r drd = 3
/6
d
0
r dr =
3 2 a 2
/6 /6
cos2 3 d .
Primetimo da smo polo zaj krive L mogli jednostavnije da utvrdimo diskutuju ci njenu jedna cinu u polarnim koordinatama r = a cos 3 . Za [0, 2 ] je 3 [0, 6 ], pa iz uslova cos 3 0 sledi 3 [/2 + 2k, /2 + 2k ] (k = 0, 1, 2) i [/6 + 2k/3, /6 + 2k/3], tj.
D E D 5 E D 7 3 E , , , . 6 6 2 6 6 2
POVRSINSKI INTEGRALI
Povr sinski integrali po povr si (I vrste)

Ako je S: z = z (x, y ) ; (x, y ) Dxy , z z p= , q= , x y tada je H (x, y, z ) d =
S Dxy
H x, y, z (x, y )
1 + p2 + q 2 dxdy .
53.
Izra cunati povr sinu povr si S: x = u cos v , y = u sin v , z = v ; Duv : (u, v ) Duv ,
gde je 0 u a , 0 v 2 .
Re senje. Neka je s povr sina povr si S . Iz zadatih parametarskih jedna cina povr si S nalazimo xu = cos v , xv = u sin v , yu = sin v , yv = u cos v , zu = 0 , zv = 1 ;
2 2 2 2 2 2 E = x2 u + yu + zu = 1 , G = xv + yv + zv = 1 + u , F = xu xv + yu yv + zu zv = 0 .
Zato je s= =
0
d =
S aF Duv
EG F 2 dudv =
a
F 1 + u2 dudv
Duv
1 + u2 du
0
dv = 2
0
1 + u2 du .
71
72
Dobijeni odred sava hiperboli ckom smenom eni integral se re u = sinh t = et et . 2
Za u = 0 je t = 0, a za u = a je t = A = arcsinh a = ln a + 1 + a2 . Koriste ci osobine hiperboli ckih funkcija ([3], str. 299300, [4], str. 27, 209), dalje je
A
s = 2
0
1 + sinh2 t cosh t dt = 2
0
cosh2 t dt = 2
0
A 1 = (A + sinh A cosh A) = (A + a cosh A) . = t + sinh 2t 0 2 Zamenom t = A = ln a + 1 + a2 u denicioni izraz za cosh t i sred ivanjem sledi
1 + cosh 2t dt 2
a a + 1 + a2 eA + eA a2 + a 1 + a2 + 1 cosh A = = = 2 a + 1 + a2 a + 1 + a2 F F = a + a + 1 + a2 = 1 + a2 , pa je kona cno

D F E F . s = a 1 + a2 + ln a + 1 + a2
a+
1 1 + a2
54.
Izra cunati povr sinu dela ravni S1 : x + 2y + 3z = 6
za x, y, z 0.
Re senje. Neka je S deo ravni S1 u I oktantu, ciju povr sinu s treba izra cunati. Ravan S1 se ce x, y i z osu redom u ta ckama (6, 0, 0), (0, 3, 0), (0, 0, 2), a xy ravan du z prave L: y= 1 x+3 , z =0 . 2
z 2 S 0 D xy x 6 3 L y
Povr s S se bijektivno projektuje na sve tri koordinatne ravni (2 iz Napomene 4.3.2). Projektujemo je, npr., na xy ravan (z = 0). Projekcija je oblast Dxy ograni cena xosom, y osom i pravom L, tj. Dxy : 0x6, 0y 1 x+3 . 2
73
S obzirom na S S1 i projektovanje na xy ravan, iz jedna cine ravni S1 iskazujemo jedna cinu njenog dela S u obliku S: Kako je p= to je s=
S
z = z (x, y ) =
1 2 x y+2 ; 3 3
(x, y ) Dxy .
z 1 z 2 14 = , q= = ; 1 + p2 + q 2 = , x 3 y 3 9
F
Dxy
1 + p2 + q 2 dxdy =
d =
14 3
dxdy .
Dxy
Prema opisu oblasti Dxy , dalje je s= 14 3

6 x/2+3
dx
0 0
dy =
14 3
6
0
x + 3 dx = 3 14 . 2
Zadatak se re sava na isti na cin ako se S projektuje na yz ili zxravan.
55. Izra cunati povr sinu zatvorene povr si S = S1 S2 , gde je S1 manji deo sfere S3 : x2 + y 2 + z 2 = 3a2 koji iseca paraboloid S4 : x2 + y 2 = 2az , a S2 deo paraboloida S4 koji je unutar sfere S3 za a > 0.
Re senje. Neka je s1 povr sina za S1 , a s2 povr sina za S2 . Sfera S3 je centralna, a paraboloid S4 ima z osu za osovinu. Povr si S3 i S4 se seku du z krive L, a njihovi delovi S1 i S2 su iznad xy ravni (z 0).
z S S4 L D xy a 2 x S3
Povr si S1 i S2 se bijektivno projektuju samo na xy ravan (z = 0) u istu oblast Dxy . Da bismo odredili ovu oblast, odred ci x2 + y 2 = 2az ujemo projekciju Lxy krive L. Smenjuju 2 2 2 2 2 2 u x + y + z = 3a sledi z + 2az 3a = 0, odakle je z1 = a > 0, z2 = 3a < 0 i sve ta cke krive L imaju istu tre cu koordinatu z = a. Za z = a jedna cine povr si S3 i S4 postaju x2 + y 2 = 2a2 , pa je Lxy kru znica Lxy : x2 + y 2 = 2a2 , z = 0 .
L xy
a 3
74
Zato je projekcija krug Dxy :
x2 + y 2 2a2 .
Za povr si S1 S3 i S2 S4 je z 0 i projektovanje se vr si na xy ravan, pa jedna cine ovih povr si zapisujemo u obliku F S1 : z = z1 (x, y ) = 3a2 x2 y 2 ; (x, y ) Dxy , 1 S2 : z = z2 (x, y ) = x2 + y 2 ; (x, y ) Dxy . 2a Kako je p1 = p2 = z1 x z1 y = F , q1 = = F ; x y 3a2 x2 y 2 3a2 x2 y 2
z2 x z2 y = , q2 = = ; x a y a 3a2 a2 + x 2 + y 2 2 2 , 1 + p2 , 1 + p2 1 + q1 = 2 + q2 = 2 2 2 3a x y a2 to je
G
s1 = s2 =
d =
S1 Dxy
2 1 + p2 1 + q1 dxdy = 2 1 + p2 2 + q2 dxdy =
3a
Dxy
dxdy 3a2 x2 y 2
d =
S2 Dxy
1 a
F a2 + x2 + y 2 dxdy .
Dxy
Uvod enjem polarnih koordinata sa x = r cos , y = r sin , za koje je |J | = r, oblast Dxy se preslikava u
Dxy :
0r
2 a , 0 2
i sledi s1 = 3a r r2 1 r2 drd = 3a
0 2 2a
= 3 a s2 = = 1 a 1 a
3a2 Dxy 2a
d
0
r dr 3a2 r2
3a2
d 3a2 r2 = 2 3( 3 1)a2 , 1 a
2 2a
Dxy 2a
a2 + r2 drd =
d
0 0
a2 + r2 dr
F 2 a2 + r2 d a2 + r2 = (3 3 1)a2 , 3
odakle je, zbog S = S1 S2 , s = s1 + s2 = 16 2 a . 3
75
Do projekcije Lxy mo ze da se dod cin, eliminacijom z iz jedna cina e na standardan na povr si S3 i S4 . Zamenom z = x2 + y 2 /2a iz jedna cine za S4 u jedna cinu za S3 sledi Lxy : x2 + y 2 x2 + y 2 + 4a2 = 12a4 , z = 0 .
Krivu Lxy prepoznajemo zahvaljuju ci polarnim koordinatama r, za koje je iz prethodne jedna cine r4 + 4a2 r2 12a4 = 0, sto je bikvadratna jedna cina po r. Smenom t = r2 > 0 2 t 12a4 = 0 i ima re 2 2 < 0, ova jedna cina postaje t2 + 4 a s enja t 1 = 2a > 0 i t2 = 6a 2 2 znica polupre cnika r = 2 a. pa je r = t1 = 2a i r = 2 a. Dakle, Lxy je centralna kru Prime cujemo da se povr s S sastoji od delova S1 i S2 sa razli citom parametrizacijom (4 iz Napomene 4.3.2), pri cemu se delovi bijektivno projektuju samo na xy ravan (1 iz Napomene 4.3.2). Povoljna situacija je u tome sto se oba dela projektuju u istu oblast.
56.
Izra cunati povr sinski integral I vrste I=

S
y x + z 2 d ,
gde je S deo konusa S1 : koji iseca cilindri cna povr s S2 : x2 + y 2 = 2y . z = x2 + y 2
Re senje. Konus S1 ima z osu za osovinu i nalazi se ispod xy ravni (z 0). Izvodnice cilindri cne povr si S2 su paralelne z osi, a direktrisa je kru znica L u xy ravni sa centrom u ta cki (0, 1, 0) polupre cnika 1.
z D xy 2 L x S S1 S2
Povr s S se bijektivno projektuje na xy ravan (z = 0) u oblast ograni cenu sa L, tj. u krug Dxy : x2 + y 2 2y i kao deo konusa S1 ima jedna cinu S: z = z (x, y ) =
F x2 + y 2 ;
(x, y ) Dxy .
76
INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo Odred ci uju p= z x z y = F , q= = F ; 1 + p2 + q 2 = 2 , 2 2 2 x y x +y x + y2
integral I postaje I=
Dxy
y x + z 2 (x, y )
1 + p2 + q 2 dxdy =
2
Dxy
y x + x2 + y 2 dxdy .
Uvod enjem polarnih koordinata r, u xy ravni, krug Dxy prelazi u oblast

Dxy :
0 r 2 sin , 0 ,
pa je dalje I= = = 2 2 2
0
Dxy
r2 sin r cos + r2 drd

2 sin
r3 cos sin + r4 sin dr
32 sin6 d 5 0 32 2 32 2 =4 2 sin5 d(sin ) + sin6 d = 5 5 0 0
4 cos sin5 +
sin6 d .
Postupaju ci kao u Zadatku 10, nalazimo sin6 = i dobijamo I= 32 2 5 3 1 3 d cos 2 d cos3 2 d + cos 4 d 5 16 0 8 0 8 0 16 0 32 2 5 1 32 2 5 = 1 sin2 2 d(sin 2) = = 2 2 . 5 16 16 0 5 16 zF zF 4 z2 x 4 z2 . 2 2 3 1 3 5 cos 2 cos3 2 + cos 4 16 8 8 16
Osim na xy ravan, povr s S se bijektivno projektuje i na zxravan u oblast Dzx : 2 z 0 ,
Med ci dvojni integral po oblasti Dzx se znatno te ze re sava, pa u op stem utim, odgovaraju slu caju nije svejedno koje se bijektivno projektovanje koristi za prelazak sa povr sinskog na dvojni integral (2 iz Napomene 4.3.2).
57.

S
y+z+
a2 x2 d ,
77
gde je S: x2 + y 2 = a2 cilindri cna povr s za 0 z c i a, c > 0.

Re senje. Izvodnice cilindri cne povr si S su paralelne z osi, a direktrisa je centralna kru znica u xy ravni polupre cnika a.
z c S2
D zx D zx
S1 y
Projektovanje povr si S na bilo koju od koordinatnih ravni nije bijekcija (3 iz Napomene 4.3.2). Pri tome za projektovanje na yz ili zxravan postoje po dva bijektivna dela povr si S , dok za projektovanje na xy ravan povr s S nema bijektivnih delova. Povr s S projektujemo, npr., na zxravan (y = 0) i u tom cilju je posmatramo kao S = S1 S2 , gde je S1 deo za y 0, a S2 deo za y 0. Oba dela se bijektivno projektuju na istu pravougaonu oblast Dzx : 0 z c , a x a . Budu ci da delove S1 , S2 S projektujemo na zxravan, njihove jedna cine zapisujemo u obliku S1 : S2 : Za povr si S1 , S2 je y1 y1 x = 0 , q1 = = ; z x a2 x 2 y2 x y2 p2 = = 0 , q2 = = ; z x a2 x2 a2 2 2 2 1 + p2 , 1 + q1 = 1 + p2 + q2 = 2 a x2 p1 = pa je I1 = =a I2 = y1 (z, x) + z +
F
y = y1 (z, x) =
F a2 x2 ; (z, x) Dzx , F y = y2 (z, x) = a2 x2 ; (z, x) Dzx .
a2 x2
Dzx
2 1 + p2 1 + q1 dzdx
F 1 z z + 2 a2 x 2 dzdx = a + 2 dzdx , 2 2 2 2 a x a x Dzx Dzx G F z 2 y2 (z, x) + z + a2 x2 1 + p2 dzdx . 2 + q2 dzdx = a a2 x 2 Dzx Dzx
78
Prema opisu oblasti Dzx , dalje je

a
I1 = a
dx
a 0
= 4a2 c + ac2
a z 1 + 2 dz = 4a2 c + ac2 dx 2 2 a x a2 x2 0
x a 1 x a 1 2 2 2 2 H
x 2 d a = 4a c + ac arcsin a 0 = 4a c + 2 ac , 0 1 a
I2 = a
dx
a 0
z a2 x2
dz = ac2
0
1 a2 x2
dx =
1 2 ac 2
i, zbog S = S1 S2 , I = I1 + I2 = 4a2 c + ac2 = ac(4a + c ) . Zadatak se sli cno re sava projektovanjem S na yz ravan.
58.

S
x2 + y 2 + z 2 d ,
gde je S:
x2 + y 2 + z 2 = 1 .
Re senje. Povr s S je centralna sfera polupre cnika 1. Neka je S1 deo sfere S za z 0, a S2 deo za z 0.
z S1 D xy x 1 S2 y
Kako je S zatvorena povr s, nijedno od projektovanja na koordinatne ravni nije bijekcija (3 iz Napomene 4.3.2). Zato S posmatramo kao S = S1 S2 , pri cemu se delovi S1 , S2 bijektivno projektuju na xy ravan (z = 0) u krug Dxy : i imaju jedna cine S1 : S2 : 1 x2 y 2 ; (x, y ) Dxy , F z = z2 (x, y ) = 1 x2 y 2 ; (x, y ) Dxy . z = z1 (x, y ) =
F
x2 + y 2 1
Odred ci pi = zi /x, qi = zi /y (i = 1, 2), nalazimo uju

2 1 + p2 i + qi =
1 , 1 x2 y 2
POVRSINSKI INTEGRALI pa je Ii = x2 + y 2 + z 2 d =
Si Dxy
79
dxdy F . 1 x2 y 2
Uvod enjem polarnih koordinata r, u xy ravni, oblast Dxy prelazi u

Dxy :
0 r 1 , 0 2
i sledi Ii = dakle I = I1 + I2 = 4 . Sli cno je i re savanje zadatka projektovanjem S na ostale koordinatne ravni. Zadatak mo ze da se re si i jednostavnije. Kako je podintegralna funkcija x2 + y 2 + z 2 denisana na S , to mora da va zi x2 + y 2 + z 2 = 1 , pa je I=
S
Dxy
r 1 r2
drd =
0
d
0
r dr = 1 r2
1 1 r2
d 1 r2 = 2 ,
d = s ,
gde je s povr sina sfere S . Primenom dobro poznate formule s = 4R 2 za odred sine sfere polupre cnika R, u konkretnom slu caju R = 1 sledi rezultatat. ivanje povr
59.

S
x d ,
gde je S deo cilindri cne povr si S1 : izmed si u povr S2 : za x 0.

Re senje. Cilindri cna povr s ima za direktrisu parabolu L u xy ravni i izvodnice paralelne z osi (prva slika). Povr si S2 , S3 su ravni paralelne zxravni i za x 0 na S1 isecaju beskona cnu traku, osen cenu na prvoj slici. Povr s S4 je paraboloid sa y osom
y = x2 + 1
y=2,
S3 :
y=3,
S4 :
y = x2 + z 2
80
kao osovinom, koji tu traku se ce du z krivih L1 , L2 i sa nje iseca kona cni deo S (druga slika).
z S1
z S4 L2 S 1 2 3 L S1 y L x L1 y
S2
S3
Po sto je S deo cilindri cne povr si cije su izvodnice paralelne z osi, S mora da se projektuje na yz ili zxravan iz razloga navedenog u Zadatku 57. Oba projektovanja su bijekcije (2 iz Napomene 4.3.2). Neka je Dyz projekcija povr si S na yz ravan (x = 0). Eliminacijom x iz jedna cina povr si S1 i S4 dobijaju se jedna cine projekcija L1yz , L2yz krivih L1 i L2 , L1yz : z = 1 , x = 0 , L2yz : z = 1 , x = 0 . Takod cke sa povr si S i njihove projekcije iz Dyz imaju istu y koordinatu, pa je e, ta 2 y 3 i opis projekcije Dyz glasi Dyz : 2 y 3 , 1 z 1 .
Kako je S S1 za x 0 i kako se projektovanje vr si na yz ravan, jedna cinu povr si S zapisujemo u obliku F S : x = x(y, z ) = y 1 ; (y, z ) Dyz . Nalaze ci p= dobijamo I=
Dyz
1 x 4y 3 x = , q= = 0 ; 1 + p2 + q 2 = , y 2 y1 z 4(y 1)
F 1 x(y, z ) 1 + p2 + q 2 dydz = 2
1 3
F 4y 3 dydz
Dyz
1 2
3 2
F 4y 3 dy
dz =
1 2
4y 3 dy .
Poslednji odred sava smenom eni integral se re 4 y 3 = t2 , za koju je t = 5 kad je y = 2, t = 3 kad je y = 3 i dy = t dt/2, pa je 1 3 2 27 5 5 I= t dt = . 2 5 6
POVRSINSKI INTEGRALI U slu caju projektovanja povr si S na zxravan za projekciju se dobija Dzx : 1 z 1 , 1 x 2 ,
81
pri cemu se granice promenljive x odred cine povr si S1 za y = 2 i y = 3, a uju iz jedna granice za z eliminacijom y iz jedna cina povr si S1 i S4 . Odgovaraju ci dvojni integral po oblasti Dzx se takod sava. e jednostavno re
60.

S
1 + x2 + y 2
3/ 2
d ,
gde je S deo povr si S1 : koji iseca cilindri cna povr s S2 : za x 0 i a > 0. x2 + y 2

2
z=
x2 y2 2 2 = a2 x2 y 2
Re senje. Povr s S1 je hiperboli cki paraboloid ([4], str. 205206). Izvodnice cilindri cne povr si S2 su paralelne z osi, a direktrisa L je deo lemniskate (Zadatak 6) za x 0.
z S2 S D xy x L
Projektovanje povr si S na xy ravan je bijekcija. Pri tome je projekcija Dxy ograni cena sa L, a S ima jedna cinu S: Odred ci uju p= integral I postaje I=
Dxy
S1 y
z = z (x, y ) =
x2 y2 ; 2 2
(x, y ) Dxy .
z z =x, q= = y ; 1 + p2 + q 2 = 1 + x2 + y 2 , x y
1 + x2 + y 2
3/2
F 1 + p2 + q 2 dxdy =
Dxy
1 + x2 + y 2
dxdy .
82
Uvode ci polarne koordinate r, u xy ravni i koriste ci zaklju cke iz Zadatka 6, oblast Dxy se preslikava u F Dxy : 0 r a cos 2 , 4 4 i za integral I se dobija I= = = = 1 2 1 3 r 1 + r2 d
/4 /4 0 /4 0 2 /4 a cos 2
Dxy
drd =
/4
d
0 2
r 1 + r2
dr
/4
a cos 2
1 + r2
d 1 + r2
a6 cos3 2 + 3a2 cos 2 + 3a4 cos2 2 d (1 + cos 4) d

0
/4 1 1 6 /4 1 a 1 sin2 2 d(sin 2) + a2 sin 2 + a4 0 6 2 2 0 1 6 1 2 1 4 1 2 a 8a4 + 9a2 + 36 . = a + a + a = 9 2 8 72
Povr s S se bijektivno projektuje i na yz ravan, ali je projekciju te sko prepoznati i opisati (2 iz Napomene 4.3.2).
61.

S
x2 + y 2 z d ,
gde je S deo sfere S1 : koji odseca konus S2 : z =2 3 3 x2 + y 2 . x2 + y 2 + z 2 = 4
Re senje. Povr s S1 je centralna sfera polupre cnika 2, a S2 je konus sa z osom kao osovinom, koji z osu se ce u ta cki (0, 0, 2 3). Povr si S1 i S2 seku xy ravan (z = 0) po istoj kru znici L1 : x2 + y 2 = 4 , z = 0 ,
pa je L1 jedna prese cna kriva za S1 i S2 . Ako je L2 druga prese cna kriva, povr s S je sferni prsten izmed u krivih L1 i L2 .
83
z 2 3 S2
3
L2 D xy L1 x S1
Jedna cinu krive L2 nalazimo sli cno kao u Zadatku 55. Zamenom x2 + y 2 = 4 z 2 iz 2 jedna c ine za S u jedna c inu za S i kvadriranjem sledi z 3 z = 0, odakle je z1 = 0 i 1 2 z2 = 3. Za z1 = 0 je ve c odred cna kriva L1 . Za z2 = 3 jedna cine povr si S1 i ena prese S2 postaju x2 + y 2 = 1, pa je L2 kru znica L2 : x2 + y 2 = 1 , z = 3.
S 1 2 y
Kru znica L1 i njena projekcija na xy ravan se poklapaju, dok je projekcija kru znice L2 data sa L2xy : x2 + y 2 = 1 , z = 0 . Zato se S bijektivno projektuje na kru zni prsten Dxy , koji je dvostruko povezana oblast sa spoljnom konturom L1 i unutra snjom L2xy . Ostala projektovanja nisu bijekcije (1 iz Napomene 4.3.2). S obzirom na to sto je povr s S S1 iznad xy ravni (z 0), njena jedna cina je F S : z = z (x, y ) = 4 x2 y 2 ; (x, y ) Dxy . Kako je p= x y z z = F = F , q= ; 2 2 x y 4x y 4 x2 y 2 4 1 + p2 + q 2 = , 4 x2 y 2
to je I=
Dxy
F x2 + y 2 z (x, y ) 1 + p2 + q 2 dxdy = 2
Dxy
x2 + y 2 dxdy .
Uvode ci polarne koordinate r, u xy ravni, Dxy se preslikava u

Dxy :
1 r 2 , 0 2
2 1 2
i sledi I=2
Dxy
r3 drd = 2
r3 dr
0
d = 15 .
84
Sferni prsten S je primer dvostrane povr si za koju je u Deniciji 1.1.19 Duv = Dxy dvostruko povezana oblast. Zato povr s S ima dve grani cne konture L1 i L2 .
62.

S
1 3y 2 + 5z 2 + 1
d ,
gde je S deo povr si
x2 + y2 z2 = 1 4 izmed u xy koordinatne ravni i ravni S2 : z = 2 2 . S1 :

Re senje. Povr s S1 je jednograni hiperboloid ([4], str. 202203), a S2 je ravan paralelna xy ravni. Povr s S1 se ce xy ravan (z = 0) du z elipse L1 : a ravan S2 du z krive L2 : x2 + y2 = 1 , z = 0 , 4 x2 + y2 = 9 , z = 2 2 . 4
2 2 L2 S D xy
L1
S2
y S1
x
Elipsa L1 se poklapa sa svojom projekcijom na xy ravan. Zbog paralelnosti S2 sa xy ravni, kriva L2 i njena projekcija L2xy su takod e elipse, tj. L2xy : x2 y2 + =1, z=0. 36 9
Projektovanje povr si S na xy ravan je bijektivno, dok ostala projektovanja to nisu (1 iz Napomene 4.3.2). Projekcija Dxy povr si S je dvostruko povezana oblast sa spoljnom konturom L2xy i unutra snjom L1 . Za povr s S S1 je z 0, pa je S: z = z (x, y ) = 1F 2 x + 4y 2 4 ; 2 (x, y ) Dxy .
POVRSINSKI INTEGRALI Kako je 3y 2 + 5z 2 (x, y ) + 1 = 3y 2 + 5 2 1 x + 4y 2 4 + 1 = 5x2 + 32y 2 16 ; 4 4 z 1 x z 2y p= = F , q= = F ; 2 2 2 x 2 y x + 4y 4 x + 4y 2 4 1 + p2 + q 2 = to je I=

Dxy
85
5x2 + 32y 2 16 , 4 x2 + 4y 2 4
F 1 F 1 + p2 + q 2 dxdy = 3y 2 + 5z 2 (x, y ) + 1
Dxy
dxdy x2 + 4 y 2 4
Uvode ci uop stene polarne koordinate sa x = 2r cos , y = r sin , za koje je |J | = 2r, oblast Dxy se preslikava u
Dxy :
1 r 3 , 0 2 ,
a integral I postaje I= 2r drd = 4r2 4

2 3
Dxy
d
0 1
r dr = 2 2 r 1
3 1
r dr = 4 2 . 2 r 1
Komentar iz Zadatka 61 va zi i u ovom slu caju.
Povr sinski integrali po koordinatama (II vrste)

Ako je S: tada je R(x, y, z ) dxdy =
S+ Dxy
z = z (x, y ) ;
(x, y ) Dxy , R x, y, z (x, y ) dxdy .
63.
Izra cunati potpuni povr sinski integral II vrste I=

S
y dydz + x dzdx + z dxdy ,
gde je S ograni ceni deo ravni S1 : xy+z =1
86
koji isecaju koordinatne ravni. Integracija se vr si po strani povr si S vidljivoj sa pozitivnog dela z ose.
Re senje. Ravan S1 je zadata u segmentnom obliku (Primer 3.3.2) iz kog se o citavaju njene prese cne ta cke (1, 0, 0), (0, 1, 0), (0, 0, 1) sa koordinatnim osama. Zato je deo S u IV oktantu, za koji je x, z 0, y 0. Na stranu povr si S po kojoj se vr si integracija je postavljen normalni vektor (prva slika). Projekcije Dyz , Dzx , Dxy dela S redom na yz , zx i xy ravan su prikazane na ostalim slikama.
z S 1 0 1 x y 1 D yz 1
z L1 1
x 1 D zx
y L3 0 1 z L2 1 x D xy
Potpuni povr sinski integral I rastavljamo na tri povr sinska integrala po koordinatama I = I1 + I2 + I3 , gde je I1 =
S
y dydz , I2 =
x dzdx , I3 =
z dxdy .
S
Svaki od ovih integrala re savamo zasebno. Integral I1 je povr sinski po koordinatama y , z , pa S treba projektovati na yz ravan. Ovo projektovanje je bijekcija. Ravan S1 se ce yz ravan (x = 0) du z prave L1 : Zato se S projektuje na Dyz : 1 y 0 , 0 z y + 1 . z =y+1 , x=0 .
S obzirom na prethodno projektovanje, jedna cinu povr si S zapisujemo u obliku S: x = x(y, z ) = y z + 1 ; (y, z ) Dyz .
Integracija se vr si po strani koja se vidi sa pozitivnog dela xose, pa je to pozitivno orijentisana strana S + u odnosu na bijekciju Dyz S . Integral I1 postaje dvojni I1 = i, prema opisu oblasti Dyz , va zi
0 y +1 0
S+
y dydz =
Dyz
y dydz
I1 =
y dy
1 0
dz =
1
y (y + 1) dy =
1 . 6
87
Integral I2 je povr sinski po koordinatama z , x, pa S projektujemo na zxravan, pri cemu je projektovanje bijekcija. Ravan S1 se ce zxravan (y = 0) du z prave L2 : z = x + 1 , y = 0 .
Zato je projekcija povr si S na zxravan oblast Dzx : 0 z x + 1 , 0 x 1 ,
a odgovaraju ci oblik jedna cine povr si S je S: y = y (z, x) = x + z 1 ; (z, x) Dzx .
Integracija se vr si po strani koja se vidi sa negativnog dela y ose, pa je to negativno orijentisana strana S u odnosu na bijekciju Dzx S . Integral I2 postaje dvojni I2 = i, prema opisu oblasti Dzx , sledi
1 x+1 1
x dzdx =
Dzx
x dzdx
I2 =
x dx
0 0
dz =
0
x(x + 1) dx =
1 . 6
Integral I3 je po koordinatama x, y , pa S treba projektovati na xy ravan. I ovo projektovanje je bijekcija. Kako S1 se ce xy ravan (z = 0) du z prave L3 : projekcija povr si S na xy ravan je Dxy : 0x1 , x1y 0 . y =x1 , z =0 ,
Odgovaraju ci oblik jedna cine povr si S je S: z = z (x, y ) = x + y + 1 ; (x, y ) Dxy .
Integracija se vr si po pozitivno orijentisanoj strani S + u odnosu na bijekciju Dxy S . Integral I3 prelazi u dvojni I3 = z dxdy =
Dxy
S+
z (x, y ) dxdy =
Dxy
(x + y + 1) dxdy .
Prema opisu oblasti Dxy , dalje je

1 0
I3 = Kona cno je
dx
0 x1
(x + y + 1) dy =
1 2
1 0
(x 1)2 dx =
1 . 6
I = I1 + I2 + I3 =
1 1 1 1 + = . 6 6 6 6
88 64.

S
x2 dydz + y dzdx + z 2 dxdy ,
gde je S: z 2 = x2 + y 2 konus za 0 z c. Integracija se vr si po strani povr si S koja se vidi sa negativnog dela z ose.
Re senje. Konus S ima z osu za osovinu i nalazi se iznad xy ravni (z 0). Neka je S = S1 S2 , gde je S1 deo za x 0, a S2 deo za x 0 (prva slika). Takod e, neka je S = S3 S4 , gde je S3 deo za y 0, a S4 deo za y 0 (druga slika). Na strane delova koje odgovaraju strani integracije povr si S su postavljeni normalni vektori. Ostale slike prikazuju projekcije Dyz , Dzx , Dxy povr si S na yz , zx i xy ravan redom.
z S2 c S1 y z c x c D yz 0 c 0 c y c D zx c z S4 x
z c S3 y y
D xy 0 c x
Potpuni povr sinski integral I rastavljamo na povr sinske integrale po koordinatama I1 = x2 dydz , I2 = y dzdx , I3 = z 2 dxdy
S
i svaki od njih re savamo zasebno. Integral I1 je po koordinatama y , z , pa S treba projektovati na yz ravan. Kako ovo projektovanje nije bijekcija, S rastavljamo na bijektivne delove S1 i S2 . Povr s S se ce yz ravan (x = 0) po krivoj L1 : z = | y | , x = 0 . Za z = c iz z = |y | je |y | = c i y = c. Zato se S1 i S2 projektuju na yz ravan u oblast Dyz : c y c , |y | z c .
POVRSINSKI INTEGRALI S obzirom na prethodno projektovanje, jedna cine povr si S1 i S2 zapisujemo u obliku S1 : S2 : z 2 y 2 ; (y, z ) Dyz , F x = x2 (y, z ) = z 2 y 2 ; (y, z ) Dyz . x = x1 (y, z ) =
F
89
Integracija se vr si po strani povr si S1 koja se vidi sa pozitivnog dela xose, pa je to + pozitivno orijentisana strana S1 u odnosu na bijekciju Dyz S1 . Takod si e, strana povr S2 po kojoj se vr si integracija se vidi sa negativnog dela xose, pa se radi o negativno orijentisanoj strani S2 u odnosu na bijekciju Dyz S2 . Integral I1 postaje I1 = =
Dyz
+ S1
x2 dydz +
S2
x2 dydz =
Dyz
x2 1 (y, z ) dydz
Dyz
x2 2 (y, z ) dydz
z 2 y 2 dydz
Dyz
z 2 y 2 dydz = 0 .
Integral I2 je po koordinatama z , x, pa S projektujemo na zxravan. Ni ovo projektovanje nije bijekcija, ali su S3 i S4 bijektivni delovi. Analogno prethodnom slu caju, povr s S se ce zxravan (y = 0) po krivoj L2 : z = |x| , y = 0 ,
odakle je x = c za z = c. Dakle, projekcije povr si S3 i S4 na zxravan su ista oblast Dzx : |x| z c , c x c ,
a jedna cine ovih povr si u odgovaraju cem obliku su S3 : S4 : z 2 x2 ; (z, x) Dzx , F y = y4 (z, x) = z 2 x2 ; (z, x) Dzx . y = y3 (z, x) =
F
+ Integracija se vr si po pozitivno orijentisanoj strani S3 povr si S3 u odnosu na bijekciju Dzx S3 jer se ona vidi sa pozitivnog dela y ose i po negativno orijentisanoj strani S4 povr si S4 u odnosu na bijekciju Dzx S4 jer se ta strana vidi sa negativnog dela y ose. Integral I2 postaje
I2 = =
+ S3
y dzdx +
F z 2 x2 dzdx
Dzx
S4
y dzdx =
Dzx
y3 (z, x) dzdx
F z 2 x2 dzdx = 2
Dzx
y4 (z, x) dzdx
F z 2 x2 dzdx .
Dzx
Dzx
Radi jednostavnijeg re savanja dobijenog dvojnog integrala, a imaju ci u vidu da je z = |x| = x za x [0, c] i z = |x| = x za x [c, 0], oblast Dzx opisujemo druga cije sa Dzx : Zato je I2 = 2
0 c z
0 z c , z x z .
c z
dz
z
z 2 x2 dx = 4
0
dz
0
z 2 x2 dx ,
90
pri cemu je iskori s cena parnost funkcije z 2 x2 po x. Unutra snji integral se re sava smenom x = z sin t , za koju je t = 0 kad je x = 0 i t = /2 kad je x = z . Dobija se
c /2 c
I2 = 4
dz
0 0
|z cos t|z cos t dt = 4

0
z 2 dz
0
/2
cos2 t dt =
1 3 c . 3
Integral I3 je po koordinatama x, y , pa S projektujemo na xy ravan. Ovo projektovanje jeste bijekcija. Ravan z = c je paralelna xy ravni i se ce S po kru znici L: cija je projekcija na xy ravan Lxy : pa je projekcija povr si S krug Dxy : x2 + y 2 c2 . x 2 + y 2 = c2 , z = 0 , x 2 + y 2 = c2 , z = c ,
Odgovaraju ci oblik jedna cine povr si S glasi S: z = z (x, y ) =

F
x2 + y 2 ;
(x, y ) Dxy .
Integracija se vr si po negativno orijentisanoj strani S povr si S u odnosu na bijekciju Dxy S . Integral I3 postaje dvojni I3 = z 2 dxdy =
Dxy
z 2 (x, y ) dxdy =
Dxy
x2 + y 2 dxdy .
Uvode ci polarne koordinate r, u xy ravni, oblast Dxy se preslikava u

Dxy :
0 r c , 0 2
2 c
i dobija se I3 = Kona cno je I = I1 + I2 + I3 =

Dxy
r3 drd =
0
d
0
r3 dr =
1 4 c . 2
1 3 1 1 c c4 = (2 3c)c3 . 3 2 6
65.

S
x dydz + y dzdx + R(x, y, z ) dxdy ,
91
gde je S:
x2 + y 2 = a2
cilindri cna povr s za 0 z c i a > 0, a R(x, y, z ) je proizvoljna funkcija neprekidna na S . Integracija se vr si po unutra snjoj strani povr si S .
Re senje. Povr s S nije zatvorena, pa termin unutra snja strana nije adekvatan i treba ga prihvatiti intuitivno. Bolji opis strane integracije ne mo ze da se da jer S ne mo ze bijektivno da se projektuje ni na jednu koordinatnu ravan. Neka su Si (i = 1, 2, 3, 4) delovi povr si S redom za: x 0, x 0, y 0, y 0. Na strane delova koje odgovaraju strani integracije povr si S su postavljeni normalni vektori.
z S2 c D yz S1 a x y x S4
z c S3 a y D zx
Delovi S1 , S2 se bijektivno projektuju na yz ravan (x = 0), a delovi S3 , S4 na zxravan (y = 0). Projekcije su pravougaone oblasti Dyz : a y a , 0 z c , Dzx : 0 z c , a x a ,
a potrebne jedna cine ovih delova su S1,2 : S3,4 :

F x = x1,2 (y, z ) = a2 y 2 ; F y = y3,4 (z, x) = a2 x2 ;
(y, z ) Dyz , (z, x) Dzx .
+ + Orijentacije strana integracije su S1 , S2 u odnosu na Dyz S1 , Dyz S2 i S3 , S4 u odnosu na Dzx S3 , Dzx S4 . Za integral po koordinatama y , z se dobija
I1 =
S1
x dydz +
F
Dyz a
+ S2
x dydz =
Dyz a a /2 0
x1 (y, z ) dydz +
c
= 2 = 4c
0
a2 y 2 dydz = 2
Dyz
x2 (y, z ) dydz
a2 y 2 dy
0
dz
F a2 y 2 dy = 4a2 c
cos2 t dt = a2 c ,
pri cemu je kori s cena smena y = a sin t. Integral po koordinatama z , x se re sava sli cno kao I1 i dobija se I2 = y dzdx +
F
Dzx
S3
+ S4
y dzdx =
Dzx
y3 (z, x) dzdx +
Dzx
y4 (z, x) dzdx
= 2
a2 x2 dzdx = a2 c .
92
Povr s S ima izvodnice paralelne z osi, pa je bilo koji povr sinski integral po koordinatama x, y jednak nuli (osobina (4.2.4)), tj. I3 = Vrednost integrala I je I = I1 + I2 + I3 = a2 c a2 c + 0 = 2a2 c . R(x, y, z ) dxdy = 0 .
S
66.

S
x dydz + y dzdx + z dxdy x2 + y 2 + z 2 x2 + y 2 + z 2 = a2
gde je S: i a > 0. Integracija se vr si po spoljnoj strani povr si S .

Re senje. Povr s S je centralna sfera polupre cnika a. Sfera je zatvorena povr s, pa ne mo ze bijektivno da se projektuje ni na jednu od koordinatnih ravni. Neka su Si (i = 1, 2, . . . , 6) delovi sfere S redom za: x 0, x 0, y 0, y 0, z 0, z 0. Na strane delova koje odgovaraju spoljnoj strani sfere su postavljeni normalni vektori.
z S2 S4 S1 y x D yz x
z S3 D zx y x D xy
z S5
y S6
Delovi S1 , S2 se bijektivno projektuju na yz ravan (x = 0), delovi S3 , S4 na zxravan (y = 0) i S5 , S6 na xy ravan (z = 0). Projekcije su krugovi Dyz : y 2 + z 2 a2 , Dzx : z 2 + x2 a2 , Dxy : x 2 + y 2 a2 .
Jedna cine delova su S1,2 : S3,4 : S5,6 :

F x = x1,2 (y, z ) = a2 y 2 z 2 ; F y = y3,4 (z, x) = a2 x2 z 2 ; F z = z5,6 (x, y ) = a2 x2 y 2 ;
(y, z ) Dyz , (z, x) Dzx , (x, y ) Dxy .
+ + Orijentacije strana integracije u odnosu na odgovaraju ca projektovanja su: S1 , S2 , S3 , + S4 , S5 , S6 .
POVRSINSKI INTEGRALI Povr sinski integrali po koordinatama sada postaju dvojni I1 = =

Dyz
93
+ S1
x dydz x2 + y2 + z2
S2
x dydz x2 + y2 + z2 x2 (y, z ) dydz G 2 x2 (y, z ) + y 2 + z 2 F a2 y 2 z 2 dydz

Dyz
x1 (y, z ) dydz x2 1 (y, z ) y2 z2
Dyz
1 a
Dyz
2 = a i analogno I2 = I3 =
F F
+ + F 1 a2 y 2 z 2 dydz a F a2 y 2 z 2 dydz
Dyz
y dzdx x2 + y 2 + z 2 z dxdy x2 + y2 + z2
+ S3
+ +
S4
F F
y dzdx x2 + y 2 + z 2 z dxdy x2 + y2 + z2
= =
2 a 2 a
F
Dzx
a2 x2 z 2 dzdx , a2 x2 y 2 dxdy .
F
Dxy
+ S5
S6
Imaju ci u vidu opise oblasti integracije i podintegralne funkcije u dobijenim dvojnim integralima, lako se uo cava da je I1 = I2 = I3 . Zato je dovoljno izra cunati samo jedan od njih, npr. I1 . Uvode ci polarne koordinate sa y = r cos , z = r sin , oblast Dyz prelazi u i sledi I1 = 2 a r
F 2 a2 r2 drd = a
2 a Dyz :
0 r a , 0 2
Dyz
d
0 0
F 4 a2 r2 dr = a2 . 3
Integral I je zbir integrala po koordinatama I = I1 + I2 + I3 = 3I1 = 4a2 .
67.

S
xy dydz + yz dzdx + xz dxdy ,
gde je S = S1 S2 S3 S4 tetraedar sastavljen od delova Si (i = 1, 2, 3) koordinatnih ravni koje iseca ravan S5 : x+y+z =1
94
za x, y, z 0 i ograni cenog dela S4 ravni S5 izmed u koordinatnih ravni. Integracija se vr si po spoljnoj strani tetraedra S .
Re senje. Prema tekstu zadatka, tetraedar S se nalazi u I oktantu. Neka su Si (i = 1, 2, 3) delovi yz , zx i xy koordinatne ravni redom. Na strane delova, koje odgovaraju spoljnoj strani tetraedra, postavljeni su normalni vektori. Ravan S5 se ce koordinatne ose u ta ckama (1, 0, 0), (0, 1, 0), (0, 0, 1), a koordinatne ravni du z pravih L1 : z = y + 1 , x = 0 , L2 : x = z + 1 , y = 0 , L3 : y = x + 1 , z = 0 .
z 1 L2 D zx S4 S2 x 1 S1 D yz L3 1 L y 1 S 3 D xy
Potpuni povr sinski integral I rastavljamo na integrale po koordinatama I1 = xy dydz , I2 = yz dzdx , I3 = xz dxdy .
S
Kako se povr s S sastoji od delova Si (i = 1, 2, 3, 4) sa razli citom parametrizacijom, svaki od prethodnih integrala rastavljamo na integrale po delovima i dobijamo I1 = gde je I1i =
Si 4 : i=1
I1i , I2 =
4 : i=1
I2i , I3 =
4 : i=1
I3i ,
xy dydz , I2i =
Si
yz dzdx , I3i =
xz dxdy .
Si
Povr s S1 mo ze da se tretira dvojako, kao cilindri cna povr s sa direktrisom na z osi i izvodnicama paralelnim y osi ili kao cilindri cna povr s sa direktrisom na y osi i izvodnicama paralelnim z osi. Zato su povr sinski integrali po koordinatama z , x, odnosno x, y , po povr si S1 i sa proizvoljnom podintegralnom funkcijom jednaki nuli (osobina (4.2.4)). Konkretno, va zi I21 = I31 = 0 . Analognim razmatranjem u slu caju povr si S2 i S3 se zaklju cuje I12 = I32 = 0 , I13 = I23 = 0 . Povr si Si (i = 1, 2, 3) se poklapaju sa svojim projekcijama na odgovaraju ce koordinatne ravni. Opis projekcija ne navodimo jer iz jedna cina ovih povr si S1 : x=0, S2 : y=0, S3 : z=0
POVRSINSKI INTEGRALI neposredno sledi I11 = I22 = I33 = 0 .
95
Ostaje jo s da se izra cunaju integrali I14 , I24 i I34 po povr si S4 . Povr s S4 se bijektivno projektuje na sve koordinatne ravni. Opis njenih projekcija glasi Dyz : Dzx : Dxy : 0 y 1 , 0 z y + 1 , 0 z 1 , 0 x z + 1 , 0 x 1 , 0 y x + 1 ,
a potrebni oblici njene jedna cine su S4 : S4 : S4 : x = x(y, z ) = 1 y z ; y = y (z, x) = 1 x z ; z = z (x, y ) = 1 x y ; (y, z ) Dyz , (z, x) Dzx , (x, y ) Dxy .
Spoljnoj strani tetraedra odgovara strana povr si S4 koja se vidi sa pozitivnih delova svih + koordinatnih osa, pa je to pozitivno orijentisana strana S4 u odnosu na svaku od bijekcija Dyz S4 , Dzx S4 , Dxy S4 . Za integrale se dobija I1 = I14 = =
0
+ S4
xy dydz =
Dyz y +1
x(y, z )y dydz =
Dyz
(1 y z )y dydz
y dy
0
(1 y z ) dz =
1 24
i analogno I2 = I24 = I3 = I34 = yz dzdx =

Dzx
+ S4
y (z, x)z dzdx =

Dzx
(1 x z )z dzdx =
1 , 24 1 . 24
+ S4
xz dxdy =
Dxy
xz (x, y ) dxdy =
Dxy
x(1 x y ) dxdy =
Dakle, integral I je I = I1 + I2 + I3 =
3 1 = . 24 8
Veza izmed sinskih integrala I i II vrste u povr

Ako su , , uglovi izmed u normalnog vektora na stranu integracije povr si i pozitivnih delova x, y i z koordinatne ose redom, tada je P (x, y, z ) dydz + Q(x, y, z ) dzdx + R(x, y, z ) dxdy
S
=
S
P (x, y, z ) cos + Q(x, y, z ) cos + R(x, y, z ) cos d .
96 68.

S
x dydz + x dzdx + (1 + z ) dxdy ,
gde je S:
z = 2 x2 + y 2
paraboloid za 2 z 2. Integracija se vr si po strani povr si S koja se vidi sa pozitivnog dela z ose.

Re senje. Paraboloid S ima z osu kao osovinu i nalazi se iznad ravni z = 2 (z 2). Na stranu povr si S po kojoj se vr si integracija je postavljen normalni vektor (prva slika). Na ostalim slikama su prikazane projekcije Dyz , Dxz , Dxy povr si S na yz , zx i xy ravan redom. Neka su Si (i = 1, 2, 3, 4) delovi paraboloida S redom za: x 0, x 0, y 0, y 0.
z 2 S y x 2
z 2
D zx 0 D yz 2 y 2 0 2 z 0
D xy 2 x
Zadatak re savamo na dva na cina, direktno i prelaskom na povr sinski integral I vrste. Direktno re savanje je postupak koji smo dosada primenjivali, a sastoji se u re savanju pojedina cnih povr sinskih integrala po koordinatama I1 = x dydz , I2 = x dzdx , I3 = (1 + z ) dxdy .
S
Delovi S1 i S2 se bijektivno projektuju na yz ravan u oblast Dyz . Kako S se ce yz ravan (x = 0) po paraboli L1 : z = 2 y 2 , x = 0 , za z = 2 je y 2 = 4 i y = 2, pa je Dyz : Odgovaraju ci oblik jedna cina je S1,2 :
F x = x1,2 (y, z ) = 2 y 2 z ;
2 y 2 , 2 z 2 y 2 .
(y, z ) Dyz ,
+ a integracija se vr si po stranama S1 , S2 u odnosu na Dyz S1 , Dyz S2 . Integral I1 postaje dvojni
I1 = =
+ S1
x dydz +
S2
x dydz x2 (y, z ) dydz = 2

F
Dyz
Dyz
x1 (y, z ) dydz
2 y 2 z dydz .
Dyz
POVRSINSKI INTEGRALI Prema opisu oblasti Dyz , dalje je

2 2y 2
97
I1 = 2 = =
dy
2 2 2
2 y 2 z dz = 2
2 3/2 z =2y
2y 2
dy
2 2 2 0
2 y2 z d 2 y2 z dy = 128 3
/2 0
4 3
2 y2 z +
128 3
2 /2
3 0
z =2
dy =
8 3
4 y2
3/2
cos4 t dt
1 1 cos 2t + cos 4t dt = 8 . 2 8
Pri re savanju odred s cena smena y = 2 sin t, kao i formula izvedena u enih integrala je kori Zadatku 10. Delovi S3 i S4 se bijektivno projektuju na zxravan u oblast Dzx . Kako S se ce zx ravan (y = 0) po paraboli L2 : z = 2 x 2 , y = 0 , za z = 2 je x = 2, pa je Dzx : Odgovaraju ci oblik jedna cina je S3,4 : y = y3,4 (z, x) =
F
2 z 2 x2 , 2 x 2 .
2 x2 z ;
(z, x) Dzx ,
+ a integracija se vr si po stranama S3 , S4 u odnosu na Dzx S3 , Dzx S4 . Za integral I2 se dobija
I2 =
+ S3
x dzdx +
S4
x dzdx =
Dzx
x dzdx
Dzx
x dzdx = 0 .
Povr s S se bijektivno projektuje na xy ravan u oblast Dxy . Ravan z = 2 je paralelna xy ravni i se ce S po kru znici L: cija je projekcija na xy ravan Lxy : pa je oblast Dxy krug Dxy : x2 + y 2 = 4 , z = 0 , x2 + y 2 4 . x2 + y 2 = 4 , z = 2 ,
Jedna cina povr si S u potrebnom obliku je S: z = z (x, y ) = 2 x2 + y 2 ; (x, y ) Dxy .
Integracija se vr si po strani S + u odnosu na Dxy S . Za integral I3 se dobija I3 = (1 + z ) dxdy =

Dxy
S+
1 + z (x, y ) dxdy =
Dxy
3 x2 y 2 dxdy .
98
Uvod enjem polarnih koordinata r, u xy ravni, Dxy prelazi u

Dxy :
0 r 2 , 0 2
2 2
i sledi I3 =
Dxy
r 3 r2 drd =
0
d
0
r 3 r2 dr = 4 .
Dakle, integral I ima vrednost I = I1 + I2 + I3 = 8 + 0 + 4 = 12 . Drugi na cin re savanja je zasnovan na vezi izmed sinskih integrala I i II vrste. u povr Ve c smo utvrdili da je projektovanje na xy ravan jedina bijekcija Dxy S . Takod e, odredili smo projekciju Dxy i jedna cinu povr si S smo zapisali u odgovaraju cem obliku. Normalni vektor na stranu integracije zaklapa o star ugao sa pozitivnim delom z ose, pa je cos > 0 i va zi cos = F p 1+ p2 + q2 , cos = F q 1+ p2 + q2 1 , cos = F . 1 + p2 + q 2
Za posmatrani oblik jedna cine povr si je p= z z = 2x , q = = 2y . x y
Integral I postaje povr sinski I vrste, a zatim i dvojni I=

S
x cos + x cos + (1 + z ) cos d px qx + 1 + z (x, y ) dxdy =

Dxy Dxy
x2 y 2 + 2xy + 3 dxdy .
Dvojni integral se re sava uvod s cenjem ve c dobijenog opisa enjem polarnih koordinata i kori i sledi oblasti Dxy I= =
0
Dxy
r3 (cos 2 + sin 2) + 3r drd =

0
d
0
r3 (cos 2 + sin 2) + 3r dr
4(cos 2 + sin 2) + 6 d = 12 .
Vidimo da se zadatak mnogo jednostavnije re sava prelaskom na povr sinski integral I vrste jer je dovoljno projektovati povr s samo na jednu koordinatnu ravan (Napomena 4.4.1). Ovde je to xy ravan u odnosu na koju je projektovanje bijekcija (1 iz Napomene 4.3.2). Analogno va zi i za Zadatke 6366, s tim sto u Zadacima 65 i 66 povr s ipak mora da se deli na bijektivne delove (3 iz Napomene 4.3.2), ali samo u odnosu na jedno od projektovanja.
99
69.

S
x dydz + y dzdx + z dxdy ,
gde je S = S1 S2 zatvorena povr s, S1 je manji deo sfere S3 : koji iseca konus S4 : y= x2 + z 2 , a S2 deo konusa S4 koji je unutar sfere S3 . Integracija se vr si po spoljnoj strani povr si S .
Re senje. Sfera S3 je centralna polupre cnika 2, a konus S4 ima y osu za osovinu. Na strane povr si S1 i S2 , po kojima se vr si integracija, postavljeni su normalni vektori.
x2 + y 2 + z 2 = 4
z S3 2 S4
2
D zx x S2 S1 y
Povr si S1 i S2 se bijektivno projektuju jedino na zxravan (y = 0). Projekciju Lzx prese cne krive povr si S3 i S4 nalazimo sli cno kao u Zadatku 55 i dobijamo Lzx : x2 + z 2 = 2 , y = 0 ,
pa je zajedni cka projekcija za S1 i S2 krug u zxravni Dzx : x2 + z 2 2 .
Kako je y 0 za povr s S , odgovaraju ce jedna cine za S1 i S2 su F S1 : y = y1 (z, x) = 4 x2 z 2 ; (z, x) Dzx , F S2 : y = y2 (z, x) = x2 + z 2 ; (z, x) Dzx . Normalni vektor na povr s S1 zaklapa o star ugao 1 , a normalni vektor na S2 tup ugao 2 sa pozitivnim delom y ose. Zato je cos 1 > 0, cos 2 < 0 i va zi cos 1 = G cos 2 = G q1 1+ p2 1 +
2 q1
, cos 1 = G , cos 2 = G
1 1+ p2 1 +
2 q1
p1 , cos 1 = G ; 2 1 + p2 1 + q1 p2 , cos 2 = G . 2 1 + p2 2 + q2
q2
2 1 + p2 2 + q2
1
2 1 + p2 2 + q2
100
Odred ujemo p1 = y1 z y1 x = , q1 = = ; 2 2 z x 4x z 4 x2 z 2 y2 z y2 x p2 = = , q2 = = 2 2 2 z x x +z x + z2
i izra cunavamo I1 = =
Dzx
x dydz + y dzdx + z dxdy =

S1 S1
(x cos 1 + y cos 1 + z cos 1 ) d

Dzx
q1 x + y1 (z, x) p1 z dzdx =
4 4 x2 z 2
dzdx ,
I2 = =
x dydz + y dzdx + z dxdy =

S2 S2
(x cos 2 + y cos 2 + z cos 2 ) d
Dzx
q2 x y2 (z, x) + p2 z dzdx = 0 .
Uvode ci polarne koordinate r, u zxravni sledi

Dzx :
0r
2 , 0 2
i za integral I1 se dobija I1 = 4 r 4 r2
2 2
Dzx
drd = 4
0
d
0
r 4 r2
dr = 8(2
2 ) .
Zbog S = S1 S2 , integral I je I = I1 + I2 = 8(2 2 ) .
Sli cno kao u Zadatku 55, povr s S se sastoji od delova S1 , S2 sa razli citom parametrizacijom (4 iz Napomene 4.3.2), koji se projektuju na istu koordinatnu ravan. Kada bi se Zadatak 67 re savao prelaskom na povr sinski integral I vrste, delovi Si (i = 1, 2, 3) bi morali da se projektuju na razli cite koordinatne ravni.
70.

S
(y z ) dydz + (z x) dzdx + (x y ) dxdy ,
gde je S deo sfere S1 : koji iseca cilindri cna povr s S2 :
x2 + y 2 + z 2 = 4ax
x2 + y 2 = 2ax
101
za z 0 i a > 0. Integracija se vr si po strani povr si S koja se vidi sa pozitivnog dela z ose.

Re senje. Neka je L prese cna kriva povr si S1 i S2 , a Lxy njena projekcija na xy ravan. Iz jedna cina S1 : (x 2a)2 + y 2 + z 2 = 4a2 , S2 : (x a)2 + y 2 = a2
se vidi da sfera S1 ima centar u ta cki (2a, 0, 0) i polupre cnik 2a, a cilindri cna povr s S2 za direktrisu ima kru znicu Lxy sa centrom u ta cki (a, 0, 0) i polupre cnika a. Na stranu integracije je postavljen normalni vektor.
z
S2
S
S1
L
a
D xy
2a
x
Povr s S se bijektivno projektuje na xy ravan (z = 0) u krug Dxy ograni cen sa Lxy , Dxy : x2 + y 2 2ax .
Zbog z 0, odgovaraju ca jedna cina povr si S glasi F S : z = z (x, y ) = 4ax x2 y 2 ;
(x, y ) Dxy .
Normalni vektor na povr s S zaklapa o star ugao sa pozitivni delom z ose, pa je cos > 0 i sledi p q 1 cos = F , cos = F , cos = F . 1 + p2 + q 2 1 + p2 + q 2 1 + p2 + q 2 Odred ci uju p= z 2a x z y , q= , = F = F x y 4ax x2 y 2 4ax x2 y 2
integral I prevodimo u povr sinski I vrste, a zatim u dvojni I=

S
(y z ) cos + (z x) cos + (x y ) cos d p y z (x, y ) q z (x, y ) x + (x y ) dxdy

Dxy
= = 2a
Dxy
1 F
y 4ax x2 y 2
Dxy
dxdy
= 2a
Dxy 3
dxdy 2a
y F dxdy 4ax x2 y 2
= 2a 2a
Dxy
y F dxdy , 4ax x2 y 2
102
pri cemu je iskori s cena cinjenica da je jedan od dvojnih integrala jednak povr sini kruga polupre cnika a (Primer 3.5.1). Ako oblast Dxy opi semo na na cin Dxy : 0 x 2a ,
F
2ax x2 y
2ax x2 ,
poslednji dvojni integral je

F dxdy = 4ax x2 y 2
2a
dx
2axx2 2axx2
Dxy
y 4ax x2 y 2
dy = 0
zbog neparnosti podintegralne funkcije po y i simetri cnosti granica unutra snjeg integrala. Dakle, rezultat je I = 2a3 . Sli cno kao u Zadatku 56, osim na xy ravan, povr s S se bijektivno projektuje i na yz ravan u oblast Dyz : z F 2 z F 2 4a z 2 y 4a z 2 , 0 z 2a , 2a 2a
ali ovo projektovanje nije pogodno za re savanje odgovaraju ceg dvojnog integrala po oblasti Dyz (2 iz Napomene 4.3.2).
Teorema Ostrogradskog
Ako je D prosto povezana prostorna oblast i S njena grani cna povr s, tada je P (x, y, z ) dydz + Q(x, y, z ) dzdx + R(x, y, z ) dxdy
S+
=
D
P Q R + + dxdydz . x y z
71.

S
5x + y 2 z 3 dydz + z 2 dzdx + (y z ) dxdy ,
gde je S: cilindri cna povr s izmed u ravni S1 :
(x a)2 y2 + =1 a2 b2
z = x ,
S2 :
z=x
103
i a, b > 0. Integracija se vr si po spoljnoj strani povr si S .

Re senje. Direktrisa cilindri cne povr si je elipsa L sa centrom u ta cki (a, 0, 0) i poluosama a i b. Neka je S3 deo povr si S za y 0 i S4 deo za y 0. Takod e, neka su S5 i S6 delovi ravni S1 i S2 redom, koji su unutar cilindri cne povr si. Na strane integracije su postavljeni normalni vektori.
S6
S2
S D
a
D xy S1
2a
S5
Zadatak re savamo na dva na cina, prelaskom na povr sinski integral I vrste i primenom Teoreme Ostrogradskog. Delovi S3 , S4 se bijektivno projektuju na zxravan (y = 0) u oblast Dzx : a njihove jedna cine su S3,4 : y = y3,4 (z, x) = bF 2ax x2 ; a (z, x) Dzx . x z x , 0 x 2a ,
Normalni vektor na S3 zaklapa o star ugao 3 , a normalni vektor na S4 tup ugao 4 sa pozitivnim delom y ose. Zato je cos 3 = G cos 4 = G q3 1+ 1+ p2 3 p2 4 + +
2 q3
1 p3 , cos 3 = G , cos 3 = G ; 2 2 2 1 + p3 + q3 1 + p2 + q 3 3 1 p4 , cos 4 = G , cos 4 = G . 2 2 2 1 + p4 + q4 1 + p2 4 + q4
q4
2 q4
Kako je y3 y3 b ax = 0 , q3 = = ; z x a 2ax x2 y4 y4 b ax p4 = = 0 , q4 = = , z x a 2ax x2 p3 =
104
to je
I3 = =
5x + y 2 z 3 dydz + z 2 dzdx + (y z ) dxdy

S3
S3
5x + y 2 z 3 cos 3 + z 2 cos 3 + (y z ) cos 3 d

2 q3 5x + y3 (z, x) z 3 + z 2 p3 y3 (z, x) z 2 (z, x) z 3 + z 2 dzdx , q3 5x + y3
=
Dzx
dzdx
=
Dzx
I4 = =

S4
S4

2 q4 5x + y4 (z, x) z 3 z 2 + p4 y4 (z, x) z 2 q4 5x + y4 (z, x) z 3 z 2 dzdx .
=
Dzx
dzdx
=
Dzx
Imaju ci u vidu S = S3 S4 , kao i y4 (z, x) = y3 (z, x), q4 = q3 , sabiranjem sledi I = I3 + I4 = 2 =2 gde je J1 = J2 =

Dzx 2 q3 5x + y3 (z, x) z 3 dzdx
Dzx
b a
Dzx
xa 2ax x2
5x +
E b2 b 2ax x2 z 3 dzdx = 2 J1 + J2 , 2 a a
xa 2ax x2 xa
5x +
E b2 2ax x2 dzdx , 2 a
Dzx
2ax x2
z 3 dzdx .
Re savamo dvojni integral J1 i dobijamo J1 =

E x b2 dz 2ax x2 dx 2 a 2ax 0 x E 2a x(x a) D b2 =2 5x + 2 2ax x2 dx a 2ax x2 0 2a 2a x2 (x a) F b2 = 10 x(x a) 2ax x2 dx . dx + 2 2 2 a 0 2ax x 0
2a
xa
x2
5x +
U oba odred ena integrala uvodimo smenu x = a + a sin t ,
105
za koju je t = /2 kad je x = 0 i t = /2 kad je x = 2a. Jo s je 2ax x2 = a2 cos2 t, dx = a cos t dt, pa je J1 = 40a3

/2 0
sin2 t dt + 4a2 b2
0
/2
cos2 t sin2 t dt
= 10a3 +
1 2 2 1 a b = a2 40a + b2 . 4 4
Zbog neparnosti podintegralne funkcije z 3 u unutra snjem integralu, dvojni integral J2 je

2a
J2 =
xa 2ax x2
dx
x
z 3 dz = 0 .
Tra zena vrednost integrala I je I=2 b 1 J1 = ab 40a + b2 . a 2
Povr s S smo rastavljali na delove S3 , S4 jer se ona u celini ne projektuje bijektivno ni na jednu od koordinatnih ravni (3 iz Napomene 4.3.2). Prednost je sto se S3 , S4 projektuju na zxravan u istu oblast. Delovi povr si S za x a i x a se bijektivno projektuju na yz ravan, ali u razli cite oblasti, komplikovanijeg opisa od Dzx , cime se umnogome komplikuje i re savanje integrala. Zadatak re savamo na drugi na cin. Povr s S7 = S S5 S6 je zatvorena i ograni cava prostornu oblast D. Ina ce, S7 je cilindar sa bazisima S5 , S6 i omota cem S (Napomena 3.1.1). Integracija se vr si po onim stranama povr si S , S5 , S6 koje odgovaraju spoljnoj strani povr si S7 . U integralu I je P (x, y, z ) = 5x + y 2 z 3 , Q(x, y, z ) = z 2 , R(x, y, z ) = y z , pa je P Q R + + =5+01=4 . x y z
Funkcije P (x, y, z ), Q(x, y, z ), R(x, y, z ), P/x, Q/y , R/z su neprekidne u oblasti D. Uslovi Teoreme Ostrogradskog su ispunjeni i njenom primenom sledi I7 = 5x + y 2 z 3 dydz + z 2 dzdx + (y z ) dxdy = 4
S7 D
dxdydz .
Koriste ci jednakost (3.3.21), dalje je

x
I7 = 4
dxdy
Dxy x
dz = 8
Dxy
x dxdy ,
gde je Dxy projekcija oblasti D na xy ravan (z = 0). Kako je Dxy ograni cena elipsom L, to je (x a)2 y2 Dxy : + 2 1. 2 a b
106
Uvode ci smenu x = a + ar cos , y = br sin , za koju je |J | = abr, oblast Dxy se preslikava u

Dxy :
0 r 1 , 0 2 .
Zato je I7 = 8 abr(a + ar cos ) drd = 8a2 b

0 1 2
Dxy
r dr
0
(1 + r cos ) d = 8a2 b .
Povr si S5 i S6 se bijektivno projektuju na xy ravan u oblast Dxy i imaju jedna cine S5,6 : z = z5,6 (x, y ) = x , (x, y ) Dxy .
Normalan vektor na S5 zaklapa tup ugao 5 , a normalan vektor na S6 o star ugao 6 sa pozitivnim delom z ose i va zi cos 5 = G cos 6 = G p5 1+ p2 5 +
2 q5
q5 1 , cos 5 = G , cos 5 = G ; 2 2 2 1 + p5 + q5 1 + p2 + q 5 5 q6 1 , cos 6 = G , cos 6 = G . 2 2 1 + p2 1 + p2 6 + q6 6 + q6
p6
2 1 + p2 6 + q6
Kako je p5 = to je I5 = =
S5
z5 z5 z6 z6 = 1 , q5 = = 0 ; p6 = = 1 , q6 = =0, x y x y

S5

3 2 p5 5x + y 2 z5 (x, y ) + q5 z5 (x, y ) y z5 (x, y )
=
Dxy
dxdy
=
Dxy
x3 + y 2 + 6x + y dxdy , 5x + y 2 z 3 dydz + z 2 dzdx + (y z ) dxdy

S6
I6 = =
S6

3 2 p6 5x + y 2 z6 (x, y ) q6 z6 (x, y ) + y z6 (x, y )
=
Dxy
dxdy
=
Dxy
x3 y 2 6x + y dxdy
POVRSINSKI INTEGRALI i sabiranjem I5 + I6 = 2 = 2ab

0
107
y 2 + 6x dxdy = 2ab
Dxy 2 1
Dxy
r b2 r2 sin2 + 6a + 6ar cos drd
d
2
1 0
b2 r3 sin2 + 6ar + 6ar2 cos dr
= 2ab
0
1 b2 sin2 + 3a + 2a cos d = ab 24a + b2 . 4 2
Zbog S7 = S S5 S6 va zi I = I7 I5 + I6 = 8a2 b + 1 1 ab 24a + b2 = ab 40a + b2 . 2 2
Na sli can na cin, zatvaranjem otvorene povr si integracije i primenom Teoreme Ostrogradskog, mogu da se re se i Zadaci 64, 65, 68, s tim sto se zatvaranje u njima vr si delovima ravni koje su paralelne xy koordinatnoj ravni, pa je re savanje jednostavnije nego u ovom zadatku (2 iz Napomene 4.6.1). Isto tako, zbog pomenute paralelnosti, Zadaci 64, 65, 68 se jednostavnije re savaju pomo cu Teoreme Ostrogradskog nego prelaskom na povr sinski integral I vrste. U ovom zadatku nema zna cajne razlike izmed cina. u ta dva na
72.

S
x3 y3 z3 dydz + dzdx + dxdy , a2 b2 c2
gde je
x2 y2 z2 + + =1 a2 b2 c2 i a, b, c > 0. Integracija se vr si po spoljnoj strani povr si S . S:

Re senje. Povr s S je centralni elipsoid sa poluosama a, b, c (Slika 1.4.33). Neka je D prostorna oblast ograni cena sa S . U integralu I je P (x, y, z ) = pa je x3 y3 z3 , Q(x, y, z ) = 2 , R(x, y, z ) = 2 , 2 a b c
x2 Q R P y2 z2 + + =3 2 + 2 + 2 . x y z a b c
x2
D
Uslovi Teoreme Ostrogradskog su ispunjeni i va zi I=3 + y2 z2 + 2 dxdydz . 2 b c
a2
Uvod stenih sfernih koordinata sa enjem uop x = ar cos cos , y = br sin cos , z = cr sin ,
108
za koje je |J | = abcr2 cos , oblast D prelazi u D : i integral I postaje I = 3abc r4 cos drdd = 3abc
0 2 1
0 r 1 , 0 2 ,
2 2
d
0
r4 dr
/2
cos d =
/2
12 abc . 5
Ako bi se integral I re savao prelaskom na povr sinski I vrste, elipsoid S bi morao da se deli na dva dela, pa bi taj na cin re savanja bio komplikovaniji (1 iz Napomene 4.6.1). Primetimo da Zadatak 66, u kome je povr s integracije S takod e zatvorena (sfera), ne mo ze da se re si pomo cu Teoreme Ostrogradskog. Uzrok je u tome sto funkcije P (x, y, z ), Q(x, y, z ), R(x, y, z ), P/x, Q/y , R/z , kao i cela podintegralna funkcija odgovaraju ceg trojnog integrala nisu denisane u ta cki (0, 0, 0), koja pripada prostornoj oblasti ograni cenoj sa S .
73.

S
x dydz + 2y dzdx + z dxdy ,
gde je S zatvorena povr s sastavljena od delova paraboloida S1 : 2y 1 = 2 x 2 + z 2 , S2 : 4 y = x2 + z 2
koji su unutar cilindri cne povr si S3 : x2 + z 2 = 1
i dela povr si S3 izmed si po spoljnoj strani povr si u S1 i S2 . Integracija se vr S.

Re senje. Paraboloidi S1 , S2 imaju y osu za osovinu, a cilindri cna povr s S3 ima izvodnice paralelne y osi i kru znicu u zxravni za direktrisu. Radi jednostavnosti, delove ovih povr si, koji formiraju povr s S , ozna cimo isto sa S1 , S2 , S3 . Povr s S je cilindar sa bazisima S1 , S2 i omota cem S3 . Na strane delova koje odgovaraju spoljnoj strani cilindra su postavljeni normalni vektori. Neka je D prostorna oblast ograni cena sa S .
z 1 S1 D zx x
1 2
S3 S2 D 4 y
POVRSINSKI INTEGRALI U integralu I je P (x, y, z ) = x , Q(x, y, z ) = 2y , R(x, y, z ) = z , pa je P Q R + + =4. x y z Uslovi Teoreme Ostrogradskog su ispunjeni i va zi I=4
D
109
dxdydz .
Projekcija oblasti D na zxravan (y = 0) je krug Dzx : Uvod cnih koordinata sa enjem cilindri z = r cos , x = r sin , y = y , za koje je |J | = r, oblast Dzx i povr si S1 , S2 se preslikavaju u
Dzx : S1
x2 + z 2 1 .
0 r 1 , 0 2 , 1 y = r2 + , S2 : y = 4 r2 , 2
pa se oblast D preslikava u D : i trojni integral postaje

1 2 4r 2 1
0 r 1 , 0 2 , r2 +
1 y 4 r2 2
I=4
r drddy = 4
0
r dr
0
r 2 +1/2
dy = 4
0
7r 4r3 dr = 10 .
Povr s S se sastoji od delova sa razli citom parametrizacijom, pa bi izra cunavanje integrala I prelaskom na povr sinski I vrste zahtevalo re savanje bar cetiri povr sinska umesto jednog trojnog integrala. Preciznije, delove S1 i S2 treba projektovati na zxravan, a deo S3 na xy ili yz ravan, s tim sto S3 mora da se deli na dva bijektivna dela (3 , 4 iz Napomene 4.3.2). Prednost Teoreme Ostrogradskog je u ovom slu caju o cigledna (1 iz Napomene 4.6.1). Sli cna je situacija i u Zadacima 67, 69.
74.

S
bx2 dydz + ay 2 dzdx + abz 2 dxdy ,
110
gde je S zatvorena povr s sastavljena od delova povr si S1 : x +z a

2
y +z b
x y + +z a b
S2 :
x y + +z =1 a b
i a, b > 0. Integracija se vr si po spoljnoj strani povr si S .

Re senje. Za P (x, y, z ) = bx2 , Q(x, y, z ) = ay 2 , R(x, y, z ) = abz 2 je P Q R + + = 2(bx + ay + abz ) x y z
x
D
i primenom Teoreme Ostrogradskog sledi I=2

D
(bx + ay + abz ) dxdydz = 2ab
y + z dxdydz , b
gde je D prostorna oblast ograni cena sa S . Uvodimo smenu u= iz koje je x = a(w v ) , y = b(w u) , z = u + v w . Sli cno kao u Zadatku 38 odred si S1 i S2 se transformi su u ujemo |J (u, v, w)| = ab. Povr
S1 :
x y x y +z , v = +z , w = + +z , a b a b
u2 + v 2 = w2 ,
S2 :
w=1.
konus, S ravan paralelna uv ravni, a D oblast ograni U uvwsistemu je S1 cena sa S1 2 i S2 . Za sve ta cke iz D va zi w 0. Uvodimo cilindri cne koordinate sa
u = r cos , v = r sin , w = w i dobijamo |J (r, , w)| = r i

S1 :
w=r ,
S2 :
w=1.
Projekcija oblasti D na uv ravan je krug u2 + v 2 1, pa je nova oblast D opisana sa D : Za integral I se dobija I = 2a2 b2 = 2a2 b2
0
0 r 1 , 0 2 , r w 1 .
D 2
w dudvdw = 2a2 b2
1 1
rw drddw
1 0
d
0
r dr
r
w dw = 2a2 b2
r 1 r2 dr =
1 2 2 a b . 2
111
Da bi se integral I re savao kao povr sinski, mora da se rastavi na integrale po povr sima S1 i S2 . Integral po povr si S2 se lako re sava jer je S2 ravan. Med savanje utim, za re integrala po povr si S1 je potrebno prethodno izvr siti adekvatnu parametrizaciju povr si, uklju cuju ci i nala zenje njene oblasti denisanosti, sto nije jednostavno s obzirom na neprepoznatljivost povr si u xyz sistemu. Ako se tome pridoda i re savanje samog povr sinskog integrala, ovaj postupak je toliko komplikovan da je neupotrebljiv.
75.

S
x z 2 dydz + y + x2 dzdx z + y 2 dxdy ,
gde je S zatvorena povr s S: x2 + y 2 + z 2

2
= a2 x2 + y 2 z 2
i a > 0. Integracija se vr si po spoljnoj strani povr si S .

Re senje. Kako je P (x, y, z ) = x z 2 , Q(x, y, z ) = y + x2 , R(x, y, z ) = z + y 2 , to je
Q R P + + =1 x y z
i prema Teoremi Ostrogradskog I=

D
dxdydz ,
gde je D prostorna oblast ograni cena sa S . Uvod s S se preslikava u enjem sfernih koordinata r, , , za koje je |J | = r2 cos , povr S : r = a cos 2 .
Povr s S je denisana za [/4, /4] i [0, 2 ]. Kako je ta cka (0, 0, 0) S , tj. (0, 0, 0) D, oblast D prelazi u D : Za integral I se dobija I= = r cos drdd =
0 /4 0 2 2 /4 a cos 2
. 0 r a cos 2 , 0 2 , 4 4
d
/4
cos d
0 /4 0
r2 dr
F
4 3 a 3
4 cos cos 2 cos 2 d = a3 3
cos 1 2 sin2
1 2 sin2 d .
112
Poslednji odred sava smenom eni integral se re 2 sin = sin t ,
za s je 1 2 sin2 = cos2 t i koju je t = 0 kad je = 0 i t = /2 kad je = /4. Jo 2 cos d = cos t dt. Kori s cenjem rezultata iz Zadatka 10, kona cno je 4 I = a3 3 2
/2 0
1 cos4 t dt = a3 2 . 4 2
Komentar iz Zadatka 74 va zi i u ovom slu caju.
76.

S
x dydz + y dzdx + z dxdy x2 + y 2 + z 2

3 /2
gde je S zatvorena povr s koja je spoljna granica dvostruko povezane prostorne oblasti, cija je unutra snja granica sfera S1 : x2 + y 2 + z 2 = 1 .
Integracija se vr si po spoljnoj strani povr si S .

Re senje. Neka je D prostorna oblast ograni cena sa S i S1 . Za stranu integracije sfere S1 biramo njenu unutra snju stranu. Na strane integracije povr si S i S1 su postavljeni normalni vektori.
S S1
x
U integralu I je P (x, y, z ) = R(x, y, z ) = pa je x x2 + y2 + z
3/2 z2 3/2
-
D 1
y
, Q(x, y, z ) = ,
y x2 + y2 + z2
3/2
x2 + y 2 + z 2
2x2 + y 2 + z 2 + x2 2y 2 + z 2 + x2 + y 2 2z 2 P Q R + + = =0. x y z x2 + y 2 + z 2
113
Kako (0, 0, 0) / D, funkcije P (x, y, z ), Q(x, y, z ), R(x, y, z ), P/x, Q/y , R/z su neprekidne u oblasti D. Uslovi Teoreme 4.6.2 su ispunjeni i sledi x dydz + y dzdx + z dxdy
S+ 3/2 z2
=
D
x2 + y 2 + Q R + + dxdydz = 0 . x y z
x dydz + y dzdx + z dxdy

S1
x2 + y 2 + z 2
3/2
Izostavljaju ci podintegralni izraz, odavde je I= =

S1
S+
+ S1
+ pri cemu su sa S + i S1 ozna cene spoljne strane povr si S i S1 , a sa S1 unutra snja strana povr si S1 . Neka je S1 = S2 S3 , gde je S2 deo za z 0, a S3 deo za z 0. Oba dela se projektuju na xy ravan (z = 0) u istu oblast
Dxy : i imaju jedna cine S2,3 :
x2 + y 2 1
F z = z2,3 (x, y ) = 1 x2 y 2 .
Normalni vektor na S2 zaklapa o star ugao 2 , a normalni vektor na S3 tup ugao 3 sa pozitivnim delom z ose, pa je cos 2 = G cos 3 = G Jo s je z2 x z2 y = F , q2 = = F ; x y 1 x2 y 2 1 x2 y 2 z3 x y z3 p3 = = F = F , q3 = 2 2 x y 1x y 1 x2 y 2 p2 = i va zi I=
S2
p2
2 1 + p2 2 + q2
, cos 2 = G , cos 3 = G
q2
2 1 + p2 2 + q2
1 , cos 2 = G ; 2 1 + p2 2 + q2 1 , cos 3 = G . 2 1 + p2 3 + q3
p3 1+ p2 3 +
2 q3
q3 1+ p2 3 +
2 q3
x cos 2 + y cos 2 + z cos 2 x2 x2

F
y2
3/2 z2
d +
S3
x cos 3 + y cos 3 + z cos 3 x2 + y 2 + z 2

2 (x, y ) x 2 + y 2 + z3 3/2
=
Dxy
xp2 yq2 + z2 (x, y ) + + dxdy y2

2 (x, y ) 3/2 z2
dxdy +
Dxy
xp3 + yq3 z3 (x, y )

3/2
dxdy
=2
Dxy
1 x2 y 2
Uvod enjem polarnih koordinata u xy ravni sledi

Dxy :
0 r 1 , 0 2
114
i za integral I se dobija
2 1
I=2
0
d
0
r dr = 4 . 1 r2
Po sto je povr s S proizvoljna, povr sinski integral ima istu vrednost I = 4 po svakoj zatvorenoj povr si za koju je (0, 0, 0) int S . Ukoliko (0, 0, 0) / S int S , prema Teoremi Ostrogradskog je I = 0. Dakle, I ne zavisi od oblika povr si S , ve c samo od njenog polo zaja u prostoru, tj. od navedenog uslova.
77.

S
(y + z ) dydz + (z x) dzdx (x + y ) dxdy , x2 + y 2 + z 2
gde je S zatvorena povr s koja je spoljna granica dvostruko povezane prostorne oblasti, cija je unutra snja granica zatvorena povr s S1 . Povr s S1 je sastavljena od delova ravni S2 : z = 1 , S3 : z=1
koji su unutar cilindri cne povr si S4 : x2 + y 2 = 1
i dela povr si S4 izmed si po spoljnoj strani u ravni S2 i S3 . Integracija se vr povr si S .

Re senje. Ravni S2 , S3 su paralelne xy ravni, a cilindri cna povr s S4 ima izvodnice paralelne z osi i kru znicu u xy ravni za direktrisu. Radi jednostavnosti, delove ovih povr si, koji ulaze u sastav povr si S1 , ozna cimo isto sa S2 , S3 , S4 . Dakle, S1 je cilindar sa bazisima S2 , S3 i omota cem S4 . Za stranu integracije biramo unutra snju stranu cilindra. Normalni vektori su postavljeni na strane integracije povr si S i S1 . Neka je D prostorna oblast ograni cena sa S i S1 .
S 1 S1
x
U integralu I je P (x, y, z ) =
-
D 1 1
y
y+z zx (x + y ) , Q(x, y, z ) = 2 , R(x, y, z ) = 2 , x2 + y 2 + z 2 x + y2 + z2 x + y2 + z2
POVRSINSKI INTEGRALI pa je P Q R 2x(y + z ) 2y (z x) + 2z (x + y ) =0. + + = 2 x y z x2 + y 2 + z 2
115
Kako (0, 0, 0) / D, funkcije P (x, y, z ), Q(x, y, z ), R(x, y, z ), P/x, Q/y , R/z su neprekidne u oblasti D. Uslovi Teoreme 4.6.2 su ispunjeni i sledi (y + z ) dydz + (z x) dzdx (x + y ) dxdy x2 + y 2 + z 2 (y + z ) dydz + (z x) dzdx (x + y ) dxdy x2 + y 2 + z 2 S1
P Q R + + dxdydz = 0 . y z D x
S+
+ =
Izostavljaju ci podintegralni izraz, odavde je I= = = ,
S+
S1
+ S1
+ pri cemu su sa S + i S1 ozna cene spoljne strane povr si S i S1 , a sa S1 unutra snja strana povr si S1 . Neka je S4 = S5 S6 , gde je S5 deo za x 0, a S6 deo za x 0. Tada je S1 = S2 S3 S5 S6 i I = I2 + I3 + I5 + I6 .
Integrali I2 , I3 , I5 , I6 su povr sinski po povr sima S2 , S3 , S5 , S6 redom sa podintegralnim izrazom kao u integralu I . Povr si S2 , S3 se bijektivno projektuju na xy ravan (z = 0) u istu oblast Dxy : i imaju jedna cine S2,3 : z = z2,3 (x, y ) = 1 . Jedini cni normalni vektori na strane povr si S2 , S3 , koje odgovaraju spoljnoj strani povr si S1 , su jedini cni vektori sa z ose k = (0, 0, 1) . Zato je cos 2 = 0 , cos 2 = 0 , cos 2 = 1 ; cos 3 = 0 , cos 3 = 0 , cos 3 = 1
2 = z 2 = 1, va i, zbog z2 zi 3
x2 + y 2 1
I2 + I3 = + =
(y + z ) cos 2 + (z x) cos 2 (x + y ) cos 2 d x2 + y 2 + z 2 S2 (y + z ) cos 3 + (z x) cos 3 (x + y ) cos 3 d x2 + y 2 + z 2 S3 x+y x+y dxdy dxdy = 0 . 2 2 2 2 2 2 Dxy x + y + z2 Dxy x + y + z3
116
Povr si S5 , S6 se bijektivno projektuju na yz ravan (x = 0) u istu oblast Dyz : i imaju jedna cine S5,6 : x = x5,6 (y, z ) = 1 y 1 , 1 z 1
F 1 y2 .
Normalni vektor na S5 zaklapa o star ugao 5 , a normalni vektor na S6 tup ugao 6 sa pozitivnim delom xose, pa je cos 5 = G cos 6 = G 1 1+ 1+ p2 5 p2 6 + +
2 q5
, cos 5 = G , cos 6 = G
p5 1+ 1+ p2 5 p2 6 + +
2 q5
q5 , cos 5 = G ; 2 1 + p2 5 + q5 q6 , cos 6 = G . 2 1 + p2 6 + q6
1
2 q6
p6
2 q6
Jo s je p5 = i va zi I5 + I6 = + = +
Dyz
x5 y x5 x6 y x6 = F , q5 = = 0 ; p6 = = F , q6 = =0 y z y z 1 y2 1 y2
(y + z ) cos 5 + (z x) cos 5 (x + y ) cos 5 d x2 + y 2 + z 2 (y + z ) cos 6 + (z x) cos 6 (x + y ) cos 6 d x2 + y 2 + z 2 S6 y + z (z x5 )p5 + (x5 + y )q5 dydz 2 2 x2 Dyz 5+y +z
S5
(y + z ) + (z x6 )p6 (x6 + y )q6 dydz 2 2 x2 6+y +z yz F dydz = 2 1 y2 1 + z2

1 1 1 1 1 1
=2
Dyz
y 1 y2
dy
1
z =0, 1 + z2
pri cemu je
y F dy = 0 , 1 y2
z =0 1 + z2
zbog neparnosti podintegralnih funkcija i simetri cnih segmenata integracije. Po sto je povr s S proizvoljna, povr sinski integral ima istu vrednost I = I2 + I3 + I5 + I6 = 0 po svakoj zatvorenoj povr si za koju je (0, 0, 0) int S . Ukoliko (0, 0, 0) / S int S , prema Teoremi Ostrogradskog je takod caju I ne e I = 0. Za razliku od Zadatka 76, u ovom slu zavisi ni od oblika povr si S , ni od njenog polo zaja u prostoru.
117
Stokesova teorema
Ako je S prostorna povr s i L njena saglasno orijentisana kontura, tada je P (x, y, z ) dx + Q(x, y, z ) dy + R(x, y, z ) dz
L
=
S
cos /x P (x, y, z )
cos cos d . /y /z Q(x, y, z ) R(x, y, z )
78.

L
y dx + x2 dy + z dz ,
gde je kriva L presek povr si S1 : x2 + y 2 = 2(x + y ) , S2 : z = x2 + y 2 .

Re senje. Povr s S1 je cilindri cna sa izvodnicama paralelnim z osi, a S2 je paraboloid sa z osom kao osovinom. Direktrisa povr si S1 je istovremeno projekcija krive L na xy ravan Lxy : (x 1)2 + (y 1)2 = 2 , z = 0 .
Slika za ovaj zadatak bi bila ista kao slika iz Zadatka 13 ako bi se umesto konusa uzeo paraboloid. Neka je S deo paraboloida S2 ograni cen sa L. Za zadatu orijentaciju krive L saglasno je orijentisana strana povr si S koja se vidi sa pozitivnog dela z ose (Slika 1.2.25 i komentar uz nju). U integralu I je P (x, y, z ) = y , Q(x, y, z ) = x2 , R(x, y, z ) = z , pa je cos /x y cos /y x2 cos /z = (2x 1) cos . z
Funkcije P (x, y, z ), Q(x, y, z ), R(x, y, z ) i njihovi odgovaraju ci parcijalni izvodi su neprekidni na povr si S . Uslovi Stokesove teoreme su ispunjeni i njenom primenom sledi I=
S
(2x 1) cos d .
118
Povr s S se bijektivno projektuje na xy ravan (z = 0) u krug Dxy ograni cen sa Lxy (1 iz Napomene 4.3.2), a jedna cina povr si S je S: z = z (x, y ) = x2 + y 2 ; (x, y ) Dxy .
Normalni vektor na stranu integracije povr si S zaklapa o star ugao sa pozitivnim delom z ose. Zato je 1 cos = F 1 + p2 + q 2 i integral I postaje dvojni I=
Dxy
(2x 1) dxdy .
Pomo cu smene x = 1 + r cos , y = 1 + r sin , za koju je |J | = r, oblast Dxy se preslikava u

Dxy :
0r
2 , 0 2 ,
pa je dalje
2 2
I= =
0
Dxy
r(2r cos + 1) drd = 2 cos + 1 d = 2 . 3

0
d
0
2r2 cos + r dr
2
4
Koliko je direktno re savanje krivolinijskog integrala te ze, ostavljamo citaocu da se sam uveri.
79.

L
(y + z ) dx + (z x) dy + (x + y ) dz ,
gde je kriva L presek povr si S1 : x2 + y 2 + z 2 = 4x , S2 : x2 + y 2 = 2 x
za z 0. Posmatrano sa pozitivnog dela z ose, L je pozitivno orijentisana.

Re senje. Povr si S1 , S2 , kriva L, deo S sfere S1 koji je ograni cen sa L i odgovaraju ca slika su isti kao u Zadatku 70 za a = 1. Zadatoj orijentaciji krive L odgovara (saglasno je orijentisana) strana povr si S koja se vidi sa pozitivnog dela z ose. To je strana na koju je postavljen normalni vektor u Zadatku 70. U integralu I je P (x, y, z ) = y + z , Q(x, y, z ) = z x , R(x, y, z ) = x + y ,
POVRSINSKI INTEGRALI pa je cos /x y+z cos /y zx cos /z = 2 cos . x+y
119
Uslovi Stokesove teoreme su ispunjeni i sledi I = 2

S
cos d .
Koriste ci cinjenicu da se povr s S bijektivno projektuje na xy ravan u krug Dxy , kao i ostale rezultate iz Zadatka 70, za integral I se dobija I = 2
Dxy
dxdy = 2d = 2 ,
gde je d = R2 = povr sina kruga Dxy polupre cnika R = 1.
80.

L
y 2 dx x2 dy + z 2 dz ,
gde je kriva L presek povr si S: x2 + y + z 2 = 1

Re senje. Isti integral je ve c re sen direktno u Zadatku 11. Sada ga re savamo primenom Stokesove teoreme. Radi jednostavnosti, za deo povr si S u I oktantu, koji je ograni cen sa L, koristimo istu oznaku S . Zadatoj orijentaciji krive L odgovara strana povr si S koja se vidi sa pozitivnih delova svih koordinatnih osa. U integralu I je P (x, y, z ) = y 2 , Q(x, y, z ) = x2 , R(x, y, z ) = z 2 , pa je cos /x y2 cos /y x2 cos /z = 2(x + y ) cos . z2
Uslovi Stokesove teoreme su ispunjeni i sledi I = 2

S
(x + y ) cos d .
Povr s S se bijektivno projektuje na sve koordinatne ravni (2 iz Napomene 4.3.2). Biramo, npr., xy ravan (z = 0). Koriste ci rezultate iz Zadatka 11, utvrd ujemo da je projekcija oblast Dxy : 0 x 1 , 0 y 1 x2 .
120
Normalni vektor na stranu integracije povr si S zaklapa o star ugao sa pozitivnim delom z ose i integral I postaje
1 1x2
I = 2 = 2
0 1
1 Dxy
(x + y ) dxdy = 2
0
dx
0
(x + y ) dy
+ x x2 x3 +
1 4 31 x dx = . 2 30
Na osnovu Zadatka 11 vidimo da je direktno re savanje krivolinijskog integrala te ze jer zahteva deobu krive L na tri dela.
81.

L
(y z ) dx + (z x) dy + (x y ) dz ,
gde je kriva L presek povr si S1 : x2 y2 x y + = + , 2 2 a b a b S2 : x z + =1 a c
za a, b, c > 0. Posmatrano sa pozitivnog dela z ose, L je negativno orijentisana.

Re senje. Povr s S1 je cilindri cna sa izvodnicama paralelnim z osi, a S2 je ravan paralelna y osi. Direktrisa povr si S1 je i projekcija krive L na xy ravan (3 iz Napomene 2.3.5), a to je elipsa

a 2 b 2 x y 2 2 Lxy :
a 2 +
b 2 = 1 . 2 2 Neka je S deo ravni S2 ograni cen sa L. Zadatoj orijentaciji krive L odgovara strana povr si S koja se vidi sa negativnog dela z ose. Na ovu stranu je postavljen normalni vektor.
S1 L
S2
S y
Kako je P (x, y, z ) = y z , Q(x, y, z ) = z x , R(x, y, z ) = x y ,
POVRSINSKI INTEGRALI to je cos /x yz cos /y zx cos /z = 2(cos + cos + cos ) xy
121
i primenom Stokesove teoreme sledi I = 2

S
(cos + cos + cos ) d .
Povr s S se bijektivno projektuje na xy ravan (z = 0) u oblast Dxy ograni cenu sa Lxy (Napomena 4.3.1), a njena jedna cina je S: z = z (x, y ) = c c x; a (x, y ) Dxy .
Normalni vektor na stranu integracije zaklapa tup ugao sa pozitivnim delom z ose, pa je cos = F gde je p= Integral I prelazi u dvojni I = 2
Dxy
p 1+ p2 + q2
, cos = F
q 1+ p2 + q2
1 = 0 , cos = F , 1 + p2 + q 2
c z z = , q= =0. x a y
(p + q 1) dxdy = 2
a+c a
dxdy .
Dxy
Uvode ci smenu x=
a a b b + r cos , y = + r sin , 2 2 2 2
za koju je |J | = abr/2, oblast Dxy se transformi se u

Dxy :
0 r 1 , 0 2
i dobija se I=2 a+c a ab r drd = (a + c)b 2

1 2
Dxy
r dr
0 0
d = (a + c)b .
82.

L
y 2 dx + z 2 dy + z 2 dz ,
gde je kriva L presek povr si S1 : z = x2 + y 2 , S2 : z = 2y .
122
Posmatrano sa pozitivnog dela z ose, L je negativno orijentisana.

Re senje. Povr s S1 je paraboloid sa z osom kao osovinom, a S2 je ravan koja prolazi kroz xosu i se ce yz ravan du z prave z = 2y , x = 0. Ako je S deo ravni S2 ograni cen sa L, orijentaciji krive L odgovara strana povr si S na koju je postavljen normalni vektor.
S1
S
y
S2 x
Nalazimo cos /x y2 i dobijamo I = 2
S
cos /y z2
cos /z = 2(z cos + y cos ) z2 (z cos + y cos ) d .
Eliminacijom z iz jedna cina povr si S1 i S2 sledi jedna cina projekcije krive L na xy ravan Lxy : x2 + (y 1)2 = 1 , z = 0 , pa se S projektuje na krug Dxy ograni cen sa Lxy . Jedna cina povr si S je S: z = z (x, y ) = 2y ; (x, y ) Dxy .
Normalni vektor na stranu integracije zaklapa tup ugao sa pozitivnim delom z ose. Kako je p = z/x = 0, dalje je I = 2
Dxy
(2yp y ) dxdy = 2
Dxy
y dxdy .
Smenom x = r cos , y = 1 + r sin , za koju je |J | = r, Dxy prelazi u

Dxy :
0 r 1 ,
1
i dobija se I=2
0
r dr
(1 + r sin ) d = 4
0
r dr = 2 .
Za povr s S mo ze da se uzme i deo paraboloida S1 koji je ograni cen sa L, ali je tada odgovaraju ci dvojni integral ne sto te zi za re savanje. Va zi i generalno. Najjednostavniji za re savanje su dvojni integrali koji se dobijaju izborom dela ravni za povr s integracije.
123
Takod s S se bijektivno projektuje i na zxravan (2 iz Napomene 4.3.2), bilo da je e, povr S deo paraboloida S1 ili deo ravni S2 . Projekcija je oblast elipse, pa se i u ovom slu caju dvojni integral te ze re sava.
83.

L
gde je kriva L presek povr si S1 : x2 + y 2 + z 2 = 3a2 , S2 : x2 + y 2 = 2az
za a > 0. Posmatrano sa pozitivnog dela z ose, L je pozitivno orijentisana.

Re senje. Sfera S1 i paraboloid S2 su isti, samo druga cije ozna ceni sa S3 , S4 , kao u Zadatku 55. U istom zadatku je utvrd cke krive L imaju istu tre cu koordinatu eno da sve ta z = a, sto zna ci da L istovremeno pripada i ravni S: z=a.
U skladu sa zaklju ckom iz Zadatka 82, za povr s S biramo deo ravni S3 ograni cen sa L. Orijentaciji krive L odgovara strana povr si S koja se vidi sa pozitivnog dela z ose. Prema Zadatku 55, povr s S se projektuje na xy ravan u krug Dxy polupre cnika 2 a. Jo s, za S va zi p = q = 0 ; cos = cos = 0 , cos = 1 , pa se primenom Stokesove teoreme dobija I=
S
(cos + cos + cos ) d =

Dxy
dxdy = ( 2 a)2 = 2a2 .
84.

L
y dx + z dy + x dz ,
gde je kriva L presek povr si S1 : x2 + y 2 + z 2 = a2 , S2 : x+y+z =0
za a > 0. Posmatrano sa pozitivnog dela z ose, L je negativno orijentisana.

Re senje. Povr s S1 je centralna sfera polupre cnika a, dok je S2 ravan koja prolazi kroz koordinatni po cetak (0, 0, 0). Ravan S2 se ce sferu S1 po kru znici L polupre cnika a. Ako je S deo ravni S2 ograni cen sa L, tada je S krug istog polupre cnika. Orijentaciji krive L
124
odgovara strana kruga S koja se vidi sa negativnog dela z ose. Normalan vektor na ovu stranu je ozna cen sa n.
z
S2 L
S
n
x
Primenom Stokesove teoreme sledi I=
S
S1
(cos + cos + cos ) d .
Op sti oblik jedna cine ravni je ([3], str. 268) Ax + By + Cz + D = 0 , gde su A, B , C koordinate vektora n1 normalnog na ravan. U slu caju ravni S2 , tj. dela ravni S , je A = B = C = 1 i va zi n1 = (1, 1, 1), |n1 | = 3. Ako su 1 , 1 , 1 uglovi koje n1 zaklapa s pozitivnim delovima koordinatnih osa, tada je 1 1 1 cos 1 = , cos 1 = , cos 1 = . 3 3 3 Kako je cos 1 > 0, 1 je o star ugao. S druge strane, vektor n zaklapa tup ugao sa pozitivnim delom z ose i takod e je normalan na S . Dakle, n i n1 su vektori suprotnog smera, pa je n = (1, 1, 1) , |n| = Zato je 1 3 ; cos = cos = cos = . 3
3 I= 3
d =
S
3s =
3 a2 ,
gde je s = R2 = a2 povr sina kruga S polupre cnika R = a. Projekcija kru znice L na bilo koju od koordinatnih ravni je elipsa. Kako ose ovih elipsi nisu paralelne koordinatnim osama, njihova parametrizacija je naporna jer zahteva prethodnu rotaciju koordinatnog sistema ([5], str. 96). Zato se integral I te sko re sava direktno kao krivolinijski. Iz istog razloga je i projekciju kruga S na neku od koordinatnih ravni te sko opisati, zbog cega odgovaraju ci povr sinski integral i nismo re savali prelaskom na dvojni. Povr sinski integral iz Zadatka 83 mo ze analogno da se re si, bez prelaska na dvojni integral. Med caju nema razlike izmed sinskog i dvojnog integrala, utim, u ovom slu u povr d =
S Dxy
dxdy ,
POVRSINSKI INTEGRALI jer su krugovi S i Dxy istog polupre cnika, pa su njihove povr sine jednake.
125
85.

L
y 2 z 2 dx + z 2 x2 dy + x2 y 2 dz ,
gde je kriva L presek povr si S1 : x2 + y 2 + z 2 = a2 , S2 : x+y+z = 3 a 2
za a > 0. Posmatrano sa pozitivnog dela z ose, L je pozitivno orijentisana.

Re senje. Ako je S deo ravni S2 ograni cen sa L, tada je S krug. Orijentaciji krive L odgovara strana kruga S na koju je postavljen normalni vektor.
S2 L
y x
Analogno kao u Zadatku 84, utvrd ujemo da je 1 cos = cos = cos = , 3 pa primenom Stokesove teoreme sledi I = 2
S
S1
(y + z ) cos + (x + z ) cos + (x + y ) cos d 4 (2x + 2y + 2z ) d = 3 S (x + y + z ) d .

S
2 = 3
Kako je podintegralna funkcija x + y + z denisana na S S2 , to mora da va zi x+y+z = pa je dalje 3 a, 2
I = 2 3 a
S
d = 2 3 as ,
gde je s povr sina kruga S . Polupre cnik R kruga S nam nije poznat. Da bismo odredili R, prethodno uo cavamo slede ce cinjenice. Prvo, normala na ravan S2 , koja prolazi kroz koordinatni po cetak
126
(0, 0, 0), istovremeno prolazi i kroz centar kruga S . Drugo, normalno rastojanje proizvoljne ta cke (x0 , y0 , z0 ) od ravni Ax + By + Cz + D = 0 je ([3], str. 271) = |Ax0 + By0 + Cz0 + D| . A2 + B 2 + C 2
U slu caju ravni S2 je A = B = C = 1, D = 3a/2, pa je normalno rastojanje ta cke (0, 0, 0) od S2 3 a 3 2 a. = = 2 3 Tre ce, kru znica L pripada centralnoj sferi S1 polupre cnika a. Zato je rastojanje ta cke (0, 0, 0) od svih ta caka sa L isto i iznosi a. Kona cno, iz pravouglog trougla, cija su temena koordinatni po cetak (0, 0, 0), centar kruga S i bilo koja ta cka kru znice L, sledi 2 + R2 = a2 , R2 = a2 2 = a2 Vrednost integrala I je I= 3 2 1 1 a = a2 , s = R2 = a2 . 4 4 4
3 3 a . 2
Nezavisnost krivolinijskog integrala od puta integracije

Ako je u prosto povezanoj prostornoj oblasti P Q P R Q R = , = , = , y x z x z y tada je
x y z
u(x, y, z ) =
x0
P (x, y, z ) dx +
y0
Q(x0 , y, z ) dy +
z0
R(x0 , y0 , z ) dz + c ,
c = u(x0 , y0 , z0 ) ; P (x, y, z ) dx + Q(x, y, z ) dy + R(x, y, z ) dz = u(B ) u(A) .

AB
86. Neka je D proizvoljna prosto povezana zatvorena oblast u xy ravni (z = 0), takva da (0, 0) / D i A(1, 1), B (2, 2) D. Takod e, neka je I=
L
(x y ) dx + (x + y ) dy x2 + y 2
127
potpuni krivolinijski integral II vrste, u kome je L = AB D proizvoljna kriva i R konstanta. (1 ) Odrediti tako da integral I ne zavisi od puta integracije L. (2 ) Izra cunati integral I za nad enu vrednost .
Re senje. (1 ) Kako je P (x, y ) = to je xy x2 +
y2
, Q(x, y ) =
x+y x2 + y2
P x2 y 2 2xy + 2y 2 Q x2 + y 2 2xy 2x2 = = , . +1 +1 y x x2 + y 2 x2 + y 2
Funkcije P (x, y ), Q(x, y ), P/y , Q/x su neprekidne u oblasti D za svako R zbog (0, 0) / D, pa je Q P = y x dovoljan uslov za nezavisnost krivolinijskog integrala I od puta integracije. Iz poslednje jednakosti sledi (1 ) x2 + y 2 = 0 , odakle je =1. (2 ) Prvo odred ujemo potencijal u(x, y ) prema formuli
x y
u(x, y ) =
x0
P (x, y ) dx +
y0
Q(x0 , y ) dy + c ,
biraju ci konkretnu ta cku (x0 , y0 ) = (0, 1) D. Za = 1 je x+y xy , Q(x, y ) = 2 , P (x, y ) = 2 x + y2 x + y2 pa je Q(0, y ) = 1/y i
x
u(x, y ) =
0
xy dx + x2 + y 2
1 = ln x2 + y 2 2
x x x dx 1 dx dy + c = y + ln |y | + c 2 2 2 2 0 x +y 1 y 0 x +y x=x x x=x 1 x arctan + ln |y | + c = ln x2 + y 2 arctan + c , x=0 x =0 y 2 y
gde je c = u(x0 , y0 ) = u(0, 1). Izra cunavanjem u(A) = u(1, 1) = za integral I se dobija I = u(B ) u(A) = 3 1 ln 2 ln 2 = ln 2 . 2 2 1 3 ln 2 arctan 1 + c , u(B ) = u(2, 2) = ln 2 arctan 1 + c , 2 2
128 87.
Neka je I=
L
f (x + y ) 1 + 3x2 + y 2 dx + 1 + x2 + 3y 2 dy
potpuni krivolinijski integral II vrste, u kome je L proizvoljna kriva iz xy ravni (z = 0) i f (t) realna diferencijabilna funkcija takva da je f (1) = 4. (1 ) Odrediti f (t) tako da integral I ne zavisi od puta integracije L. (2 ) Odrediti potencijal u(x, y ) ako je u(0, 0) = 0. Zatim izra cunati integral I ako je L = AB za A(1, 1), B (1, 1).
Re senje. (1 ) Za P (x, y ) = f (x + y ) 1 + 3x2 + y 2 , Q(x, y ) = f (x + y ) 1 + x2 + 3y 2 nalazimo Q P = f (x + y ) 1 + 3x2 + y 2 + 2yf (x + y ) , = f (x + y ) 1 + x2 + 3y 2 + 2xf (x + y ) y x i izjedna cavanjem parcijalnih izvoda f (x + y ) 1 + 3x2 + y 2 + 2yf (x + y ) = f (x + y ) 1 + x2 + 3y 2 + 2xf (x + y ) . Sred ivanjem poslednje jednakosti sledi (x + y )f (x + y ) f (x + y ) = 0 i, smenom t = x + y , tf (t) f (t) = 0 , f (t) 1 = . f (t) t
Integracijom dobijene jednakosti nalazimo ln |f | = ln |t| + k1 i f (t) = kt, gde je k = exp(k1 ) proizvoljna integraciona konstanta. S obzirom na f (1) = k i uslov f (1) = 4 je k = 4, pa je f (t) = 4t . Zbog neprekidnosti funkcija f (t) = 4t, f (t) = 4 za svako t R i neprekidnosti funkcije t = t(x, y ) = x + y za svako (x, y ) R2 , neprekidne su i funkcije P (x, y ), Q(x, y ), P/y , Q/x za svako (x, y ) R2 . Zato za oblast D, u kojoj integral I ne zavisi od puta integracije, mo ze da se uzme bilo koja prosto povezana zatvorena oblast u xy ravni. (2 ) Za f (t) = 4t je f (x + y ) = 4(x + y ) i P (x, y ) = 4(x + y ) 1 + 3x2 + y 2 , Q(x, y ) = 4(x + y ) 1 + x2 + 3y 2 . Biraju ci (x0 , y0 ) = (0, 0), za potencijal se dobija
x y
u(x, y ) =
0
P (x, y ) dx +
x 0 0
Q(0, y ) dy + c
y 0
=4
(x + y ) 1 + 3x2 + y 2 dx + 4
y 1 + 3y 2 dy + c
= 4xy + 4xy 3 + 2x2 + 2x2 y 2 + 4x3 y + 3x4 + 2y 2 + 3y 4 + c = (x + y )2 3x2 + 3y 2 2xy + 2 + c ,
POVRSINSKI INTEGRALI gde je c = u(0, 0). S obzirom na u(0, 0) = 0, sledi c = 0 i u(x, y ) = (x + y )2 3x2 + 3y 2 2xy + 2 . Kako je u(A) = u(1, 1) = 24 , u(B ) = u(1, 1) = 24 , to je I = u(B ) u(A) = 0 .
129
88.

L
y dx + x dy , x2 + y 2
gde je L proizvoljna pozitivno orijentisana kontura u xy ravni (z = 0).

Re senje. Neka je D prosto povezana zatvorena oblast u xy ravni, ograni cena sa L i takva da (0, 0) / D. Tada su funkcije P (x, y ) = Q y 2 x2 y x P = = , Q(x, y ) = 2 , 2 2 2 +y x +y y x x2 + y 2
x2
neprekidne u oblasti D, pa krivolinijski integral I1 = y dx + x dy x2 + y 2
AB
ne zavisi od puta integracije AB D. Kako je L kontura (zatvorena kriva), prema Teoremi 4.8.1 sledi I=0. Pretpostavimo sada da je (0, 0) D . Funkcije P (x, y ), Q(x, y ), P/y , Q/x su prekidne u ta cki (0, 0), pa ne mo ze da se govori o nezavisnosti krivolinijskog integrala I1 od puta integracije. Zato pribegavamo druga cijem re savanju. Oko ta cke (0, 0) opisujemo proizvoljnu konturu L1 D, takvu da je L1 L = . Tada je L spoljna, a L1 unutra snja kontura dvostruko povezane oblasti D1 . Kako (0, 0) / D1 , mo ze da se primeni postupak i iskoristi zaklju cak iz Zadatka 50, prema kome je I = 2 . S obzirom na Teoremu 4.8.1 i I = 0 u slu caju (0, 0) D, integral I1 zavisi od puta integracije. Do istog zaklju cka se dolazi i bez Teoreme 4.8.1. Ako je L = AX1 B BX2 A, ozna cavaju ci L1 = AX1 B , L2 = AX2 B i izostavljaju ci podintegralni izraz, sledi I=
AX1 B
+
BX2 A
=
L1
L2
= 2 ,
L1
= 2 +
L2
130
pa je u op stem slu caju =

L1 L2
89. Neka je D proizvoljna prosto povezana zatvorena prostorna oblast, takva da je z > 0 za sve ta cke (x, y, z ) D. Izra cunati potpuni krivolinijski integral II vrste x dx + y dy + z dz I= , x2 + y 2 + z 2 L gde je L = AB D proizvoljna kriva, A S1 , B S2 , S1 : i a, b > 0.
Re senje. Imaju ci u vidu da (0, 0, 0) / D, funkcije x y z P (x, y, z ) = F , Q(x, y, z ) = F , R(x, y, z ) = F x2 + y 2 + z 2 x2 + y 2 + z 2 x2 + y 2 + z 2 i njihovi odgovaraju ci parcijalni izvodi zadovoljavaju uslove Teoreme 4.8.3, pa u oblasti D postoji potencijal u(x, y, z ) i odred uje se prema formuli
x y z
x2 + y 2 + z 2 = a2 ,
S2 :
x2 + y 2 + z 2 = b2
u(x, y, z ) =
x0
P (x, y, z ) dx +
y0
Q(x0 , y, z ) dy +
z0
R(x0 , y0 , z ) dz + c .
Za (x0 , y0 , z0 ) = (0, 0, 1) se dobija

x y z
u(x, y, z ) =
0 x
P (x, y, z ) dx +
0
Q(0, y, z ) dy +
y 0 1
R(0, 0, z ) dz + c
z
=
0
F x 2 + y 2 + z 2 + c1 ,
x F dx + 2 x + y2 + z2
y y2 + z2
dy +
1
dz + c
gde je c = u(x0 , y0 , z0 ) = u(0, 0, 1) i c1 = c 1. Kako je A(x1 , y1 , z1 ) S1 , B (x2 , y2 , z2 ) S2 , va zi

2 2 2 2 2 2 2 x2 1 + y1 + z1 = a , x2 + y2 + z2 = b ,
pa je I = u(B ) U (A) =
G G 2 2 + z2 + c 2 x2 + y x2 1 2 2 2 1 + y1 + z1 c1 = b a .
90.

L
f (x2 + y 2 + z 2 )(x dx + y dy + z dz ) ,
131
gde je L proizvoljna kontura i f (t) neprekidna realna funkcija sa neprekidnim izvodom f (t) za svako t R.
Re senje. Kako je P (x, y, z ) = xf x2 + y 2 + z 2 , Q(x, y, z ) = yf x2 + y 2 + z 2 , R(x, y, z ) = zf x2 + y 2 + z 2 , to je P Q P R = = 2xyf x2 + y 2 + z 2 , = = 2xzf x2 + y 2 + z 2 , y x z x Q R = = 2yzf x2 + y 2 + z 2 . z y Funkcije f (t), f (t) i t = t(x, y, z ) = x2 + y 2 + z 2 su neprekidne, pa su neprekidne funkcije P (x, y, z ), Q(x, y, z ), R(x, y, z ), kao i njihovi navedeni izvodi za svako (x, y, z ) R3 . Ako je D prosto povezana oblast, integral f x2 + y 2 + z 2 (x dx + y dy + z dz )
AB
ne zavisi od puta integracije AB D prema Teoremi 4.8.3. Budu ci da je L zatvorena kriva, prema Teoremi 4.8.1 tada je i I=0.
PRILOG
Cesta je pojava odred enih integrala oblika

/2
I=
0
sinm cosn d ,
gde je m, n = 0, 1, 2, 3, . . . . Takvi su, npr., integrali u Zadacima 31 i 34, koje smo re savali transformacijom podintegralne funkcije. U slu caju velikih brojeva m, n, ovakav na cin re savanja je izuzetno naporan. Re savanje je neuporedivo jednostavnije pomo cu beta i gama funkcije ([1], str. 404414), pri cemu m, n 0 mogu da budu proizvoljni realni brojevi.
Beta funkcija ili Eulerov integral drugog reda je odred eni integral
1
B(p, q ) =
0
xp1 (1 x)q1 dx ,
gde su p, q > 0 realni brojevi. Ako su p, q prirodni brojevi, za beta funkciju va zi (p 1)! (q 1)! B(p, q ) = . (p + q 1)!
Gama funkcija ili Eulerov integral prvog reda je nesvojstveni integral (p) =
0 +
xp1 ex dx ,
gde je p > 0 realan broj. Za gama funkciju va zi: 1 = , (1) = 1 , (p + 1) = p (p) 2 (p) = (p 1)! . 133
i, ako je p prirodan broj,
134
PRILOG
Veza izmed s cu u beta i gama funkcije iskazana je jednako B(p, q ) = (p) (q ) . (p + q )
Re savanje integrala I upotrebom beta i gama funkcije ilustrujemo sa tri primera. Primer 1. Uvod enjem smena t = sin i x = t2 redom, integral iz Zadatka 34,
/2
I=
0
sin5 cos5 d ,
postaje
/2
I=
0 1
sin5 cos4 d(sin ) =

0 2
/2
sin5 1 sin2
d(sin )
=
0
t5 1 t2
1 0
dt =
1 2
1 0
x2 (1 x)2 dx 1 2! 2! 1 1 B(3, 3) = = . 2 2 5! 60
1 = 2
x31 (1 x)31 dx =
Umesto smene t = sin mo ze da se koristi smena t = cos . Ove dve smene su ravnopravne. Primer 2. Uvod enjem smena t = sin i x = t2 redom, integral
/2
I=
0
sin4 cos4 d
postaje
/2
I=
0 1
sin4 cos3 d(sin ) =

0 3 /2
/2
sin4 1 sin2
3/ 2
d(sin )
=
0
t4 1 t2
1 0
dt =
1 2
1 0
x3/2 (1 x)3/2 dx
1 = 2
5 5 1 5 5 1 2 2 x5/21 (1 x)5/21 dx = B , = 2 2 2 2 (5)
PRILOG
135
Sukcesivnom primenom osobine (p + 1) = p (p) izra cunavamo 5 3 3 = +1 = 2 2 2 3 1 3 = +1 = 2 2 2 3 4 4!

2
3 2 1 1 3 = , 2 2 4
pa je I= 1 2
3 . 256
Primer 3. Uvod enjem smena t = cos i x = t2 redom, za integral

/2
I=
0
sin6 d
se dobija
/2
I=
0 0
sin5 d(cos ) =
0 5 /2
/2
1 cos2
5 /2
d(cos )
=
1
1 t2
dt =
1 2
1 0
x1/2 (1 x)5/2 dx
1 = 2 Kako je
x
0
1/21
(1 x)
7 /2 1
1 7 1 7 1 2 2 1 = dx = B , 2 2 2 2 (4)
to je
7 5 3 1 15 = = , 2 2 2 2 8 I= 5 . 32
CIP , 517.3 ( 075.8 ) , Integrali: krivolinijski, dvojni, trojni, povrinski, Deo II: za studente tehnikih Fakulteta / Lidija Stefanovi. 1. izd. Ni: Studentski kulturni centar, 2009 ( Ni: Petrograf ). VI, 135 str. : graf. prikazi; 25 cm Tira 100 ISBN 9788677571542 ) COBISS.SRID 154627340

Lidija Stefanović - Integrali - Krivolinijski, Dvojni, Trojni, Površinski (II Deo)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Lidija Stefanović - Integrali - Krivolinijski, Dvojni, Trojni, Površinski (II Deo)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

dr Lidija Stefanovi c

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI

Krivolinijski integrali po luku (I vrste)

x = x(t) , y = y (t) , z = z (t) ;

H x(t), y (t), z (t)

x 2 (t) + y 2 (t) + z 2 (t) dt .

Izra cunati du zinu dela krive L1 , koja je presek povr si S1 : (x y )2 = 3(x + y ) , S2 : x2 y 2 = 9 2 z , 8

izmed caka O(0, 0, 0) i B (3, 0, 8). u ta

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo

Stavljaju ci u = t, iz prethodnog sistema je v= i, prema uvedenoj smeni, x= pa je X 1 1 1 1 2 2 2 (u + v ) = 3t + t2 , y = (v u) = t 3t , z = t t , 2 6 2 6 3 3

Izra cunati du zinu dela krive L1 , koja je presek povr si S1 : x2 = 3y , S2 : 2xy = 9z ,

izmed caka O(0, 0, 0) i B (3, 3, 2). u ta

Izra cunati du zinu krive (astroida) L: x2/3 + y 2/3 = a2/3 , z = 0 ,

3a | cos sin | d = 12a

sin d(sin ) = 12a

KRIVOLINIJSKI INTEGRALI Budu ci da je z = a konstanta, to je z () = 0 i du zina l= se izra cunava kao u Zadatku 3. 3 a 2

Izra cunati povr sinu dela cilindri cne povr si S3 : x2 + y 2 = a2

koji se nalazi izmed si u povr S1 : pri cemu je a > 0.

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo Direktrisa L: x2 + y 2 = a2 , z = 0

pa je m = 2a3 + 2a2 = 2a2 (a + 1) .

Izra cunati krivolinijski integral I vrste I=

gde je L kriva (lemniskata) L: i a > 0.

Objedinjene, ove jedna cine se smatraju parametarskim jedna cinama krive L:

Integral I postaje I = I1 + I2 , gde je I1 =

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo

Kako je x () + y () + z () = i |y | = a| sin | cos 2, sin 0 , to je

F a a sin cos 2 d cos 2

F a a sin cos 2 d cos 2

= (2 2)a2 i kona cno

Izra cunati krivolinijski integral I vrste I=

gde je L kriva L: i a > 0.

x = a cos2 , y = a cos sin , z = 0 ;

Krivolinijski integrali po koordinatama (II vrste)

x = x(t) , y = y (t) , z = z (t) ;

P x(t), y (t), z (t) x (t) + Q x(t), y (t), z (t) y (t)

Za ta cku A je x = 1, z = 3, pa je t = 0. Za ta cku B je x = 1, z = 1, pa je t = 1. Zato L ima parametarske jedna cine L: x = 1 2t , y = 2 , z = 3 2t ; t [0, 1] .

S obzirom na orijentaciju od A ka B , parametar t se menja od t = 0 do t = 1. Nalaze ci x (t) = 2 , y (t) = 0 , z (t) = 2 ,

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo

Izra cunati potpuni krivolinijski integral II vrste I=

gde je L deo kru znice L1 : x2 + y 2 12y + 18 = 0 , z = 0

izmed caka A(3, 3, 0) i B (3, 9, 0), orijentisan od ta cke B ka ta cki A. u ta

je u xy ravni (z = 0), sa centrom u ta cki (0, 6, 0) i polupre cnika 3 2.

Izra cunati potpuni krivolinijski integral II vrste I=

gde je L = L1 L2 , kriva L1 je deo kru znice L3 : x2 + y 2 = 2x , z = 0

koji se nalazi van kruga ograni cenog kru znicom L4 : x2 + y 2 = 2y , z = 0 ,

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo

sin4 + 3 cos2 sin2 d .

1 cos 2 1 + cos 2 , sin2 = 2 2 =

1 = 1 + 2 cos 2 + cos2 2 2 4 1 1 1 1 + cos 4 3 1 1 + cos 2 + = + cos 2 + cos 4 , 4 2 4 2 8 2 8

KRIVOLINIJSKI INTEGRALI i za integrale I1 , I2 dobijamo I1 = 8 = 3

/2 1 /2 9 9 2 sin 2 sin 4 =2+ , /4 /4 4 4 4 /4

Izra cunati potpuni krivolinijski integral II vrste I=

gde je kriva L presek povr si S: x2 + y + z 2 = 1

sa koordinatnim ravnima za x, y, z 0. Posmatrano sa pozitivnog dela xose, L je pozitivno orijentisana.

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo

Eksplicitne jedna cine krivih L1 i L2 su L1 : y = 1 x2 , z = 0 , L2 : y = 1 z2 , x = 0 ,

KRIVOLINIJSKI INTEGRALI Zato je I1 = =

y 2 (x) x2 y (x) + z 2 (x) z (x) dx =

Izra cunati potpuni krivolinijski integral II vrste I=

gde je kriva L presek povr si S: y =1 x2 + z 2

sa koordinatnim ravnima za x, y, z 0. Posmatrano sa pozitivnog dela xose, L je pozitivno orijentisana.

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI; II deo

pri cemu se izabrani parametri menjaju od x = 1 do x = 0, od y = 1 do y = 0 i od = 0 do = /2. Dobija se I1 = 2 1 1 2 , I2 = , I3 = ; I = . 3 3 3 3