Matematika (Opširno)

Skupovi
Page 1 of 230
Svaki skup sastoji se od razliitih objekata koje emo nazivati njegovim elementima. Skupovi se oznaavaju najee velikim slovima , , , ... a elementi malim slovima , , , ... Neki element moe pripadati datom skupu . , ako svaki element skupa imaju neko karakteristino , to se , to se oznaava sa , ili ne pripadati
istom skupu, to se oznaava sa Kaemo da je
i piemo ili podskup skupa pripada istovremeno i skupu ; znai, elementi skupa
svojstvo, oznaimo ga sa moe napisati u obliku:
, po kome se razlikuju od svih ostalih elemenata skupa
ima svojstvo U sluaju da nijedan element prazan skup. Primer: ne poseduje dato svojstvo
. , tada je - tzv.
, , bio . - jer ne postoji nijedan realan broj iji bi kvadrat
Napomena: Jedan objekat moe istovremeno biti element nekog skupa i predstavljati skup nekih elemenata. i Def: Dva skupa element skupa Primer: su jednaka ako svaki element skupa istovremeno pripada i skupu , , Ako skupovi osim toga, niti je neuporedivi. Def: Partitivni skup i , , . . . Ako je i meusobno i, . pripada i skupu i ako svaki
nisu jednaki, tj. ako su razliiti piemo da je , niti , tada kaemo su skupovi
datog skupa
je skup .
. Oigledno je
ako i samo ako je
file://C:\Documents and Settings\Emir2\Desktop\skripta\final.html
08/11/2005
Skupovi
Page 2 of 230
Primer:
Operacije sa skupovima
Def: Unijom dva skupa skupu i nazivamo skup koji se sastoji od elemenata koji pripadaju i se oznaava sa , zatim od elemenata skupa ; dakle Primer: , . ; , njihova unija je: , kao i od elemenata koji pripadaju i jednom i
drugom skupu (ukoliko takvi elementi postoje). Unija skupova
U optem sluaju, kada imamo konano mnogo skupova
Unija beskonano mnogo skupova
, se pie u obliku:
Operacija uniranja skupova ima sledea svojstva: 1. 2. 3. Def: Presekom skupova i ; - svojstvo komutativnosti; - svojstvo asocijativnosti; naziva se skup i skupu koji obrazuju samo oni elementi koji ; dakle, moe se napisati da je: . i prazan: , tada su ta dva skupa disjunktna. Def: Ako je presek dva skupa Za familiju skupova kaemo da je disjunktna ako je bilo koji par date familije disjunktan. Primer: Neka je data familija skupova , gde je . Oigledno je da bilo koja dva razliita skupa ove familije imaju prazan presek. Slino kao i unija skupova, i presek skupova ima svojstva:
pripadaju istovremeno i skupu
08/11/2005
Skupovi
Page 3 of 230
1. 2. 3.
; - svojstvo komutativnosti; - svojstvo asocijativnosti; njihov presek se oznaava na sledei
Ako je dato konano mnogo skupova nain:
Teorema: Vai distributivni zakon za operaciju preseka skupova u odnosu na operaciju uniranja, tj. . Napomena: Ako su i proizvoljni realni brojevi i ako je, recimo, nazvati skup skup , predstavlja skup svih onih elemenata , tada emo: ,
- otvorenim intervalom - a zatvorenim intervalom
i , obeleava se Def: Razlika skupova skupa koji ne pripadaju skupu , tj.
Za razliku skupova ne vai svojstvo komutativnosti, tj. ako je . Primer: Na skupu realnih brojeva dati su intervali razlike skupova imamo da je U sluaju kada skupovi i ,a i
tada je
. Prema definiciji . , tada je:
nemaju zajednikih taaka, tj. kada je , odnosno . : . i . , tj.
Iz prethodne definicije neposredno sledi da je za svaki skup i Def: Simetrina razlika skupova i je unija skupova
Ako su skupovi
disjunktni, tj. ako je
, tada vai:
08/11/2005
Skupovi
Page 4 of 230
, jer je u tom sluaju Oigledno je da za simetrinu razliku skupova i
vai svojstvo komutativnosti jer: .
Primer: Skupovi
su predstavljeni intervalima na skupu realnih brojeva:
. Tada imamo da je: . Kako je . Komplement skupa Def: Neka je skupa ) je skup: to je u odnosu na skup (ili dopuna skupa . do
. Za svaki skup imamo da je: i jer je i .
nazivamo ureenim parom (ili ureenom dvojkom) ako je tano Def: Par elemenata odreeno koji je element na prvom, a koji na drugom mestu. Ureeni parovi parovi Primer: Taka i i su jednaki ako i samo ako je mogu biti jednaki samo za . apscisa, a i ; znai da ureeni
u realnoj ravni predstavlja ureeni par jer se tano zna da je .
ordinata take
Dekartov proizvod
i naziva se skup sastavljen od svih Def: Dekartovim proizvodom skupova ureenih parova u kojima element koji je na prvom mestu pripada skupu , a element koji je na drugom mestu pripada skupu :
Primer: Dati su skupovi .
. Odrediti Dekartove proizvode
08/11/2005
Skupovi
Page 5 of 230
Oigledno je komutativnosti. Dekartov proizvod realnu ravan, tj.
, to znai da za Dekartov proizvod skupova ne vai svojstvo
se oznaava sa
; Dekartov proizvod
predstavlja
. Ako su data tri skupa skupu , tj. . Dekartov proizvod trodimenzionom prostoru: se oznaava sa i predstavlja skup svih taaka u realnom , , , tada njihov Dekartov proizvod , drugi element skupu predstavlja skup , a trei element
ureenih trojki kod kojih prvi element pripada skupu
. U optem sluaju, kada je dato skupova , tada njihov Dekartov proizvod:
predstavlja skup svih ... , -ti element skupu taaka u
-torki u kojima prvi element pripada skupu . Dekartov proizvod
, drugi element skupu predstavlja skup svih
-dimenzionom prostoru.
Def: Svaka reenica koja je istinita ili lana naziva se iskazom ili izjavom. Ako je neki iskaz, obeleimo ga sa ili . Dakle, svakom iskazu , istinit, tada se kae da je njegova logika vrednost laan, tada je njegova logika vrednost ili se pridruuje odgovarajua logika vrednost:
, a ako je iskaz
08/11/2005
Skupovi
Page 6 of 230
Ako je dat neki iskaz iskaz
, tada se negacija iskaza
oznaava sa oznaava da je
. Na primer, ako je dat .
, tada negacija tog iskaza
Ukoliko je iskaz istinit, iskaz odgovara sledea tablica istinitosti:
je laan (i obrnuto). Prema tome, negaciji iskaza
Def: Ako je
ureeni par iskaza tada se reenica " i . Konjunkcija
" , oznaava se
, naziva
konjunkcijom iskaza iskaza:
je istinita ako i samo ako su istinita oba
Def: Ako je
ureeni par iskaza tada reenica " i . Disjunkcija
ili
" , oznaava se
predstavlja disjunkciju iskaza iskaza:
je lana samo ako su lana oba
ureen par iskaza. Logikom uslovljenou ili implikacijom nazivamo Def: Neka je sledeu pogodbenu reenicu:
08/11/2005
Skupovi
Page 7 of 230
"Ako je Tablica istinitosti za implikaciju
, tada je i
", to se oznaava
ima sledei oblik:
U reenici
je pretpostavka (hipoteza), a
je posledica ili teza implikacije. Reenica , iz sledi , je dovoljan
se moe itati i kao: uslovljava , uslov za , je neophodan uslov za , itd.
implicira
i , tada se kae da su iskazi i logiki Def: Ako vae implikacije . Znak za logi ku ekvivalenciju iskaza i , , ita se kao: vai ekvivalentni ako i samo ako vai , je ekvivalentno sa , itd. Tablica istinitosti za ekvivalenciju :
Neodreeni iskazi kao, na primer, svaki, bilo koji, bar jedan, neki, svi, itd., nazivaju se kvantorima ili kvantifikatorima. Najei su: jedan". - "svaki", - "bar jedan" ili "postoji", - "postoji tano
08/11/2005
Skupovi
Page 8 of 230
Aksioma indukcije: Ako neki skup 1. 2. ako tada je Posledica ove aksiome je takozvani
(tj. podskup skupa prirodnih brojeva) ima svojstva:
Princip matematike indukcije: Ako je neko tvrenje dokazano za prirodni broj broj brojeve . i ako se, uz pretpostavku da , dokae da ono vai i za
u kome figurie prirodni broj vai za proizvoljan prirodni vai za sve prirodne
, tada tvrenje
Osobine skupa prirodnih brojeva

1) Ureenost skupa prirodnih brojeva pomou binarnih relacija poretka " koja ima sledea svojstva: za proizvoljna dva prirodna broja " i strogog poretka " "
vai samo jedan od odnosa:
- svojstvo trihotomije
ako su
proizvoljni prirodni brojevi, tada u sluaju da je - svojstvo tranzitivnosti.
2) Za svaki broj
3) Na skupu prirodnih brojeva se neogranieno i jednoznano mogu primenjivati sabiranje, mnoenje i stepenovanje prirodnim brojem rezultat e uvek biti prirodan broj; pri tome sabiranje i mnoenje imaju sledea svojstva: 4) Neutralni element za mnoenje je : - komutativnost - asocijativnost - distributivnost. .
5) Skup prirodnih brojeva je ogranien s donje strane, a nije ogranien s gornje strane, tj. postoji najmanji prirodni broj , a ne postoji najvei. 6) Jednaina , nema reenja u skupu prirodnih brojeva ako je ,
08/11/2005
Skupovi
Page 9 of 230
jer tada
. , , , skup prirodnih brojeva se mora proiriti tj. , dovodi do proirenja skupa na skup .
Da bi se reila jednaina operacija oduzimanja
Osobine skupa celih brojeva

1) Ureenost skupa brojeva). (pomou relacija poretka i strogog poretka kao i kod skupa prirodnih
2) Na skupu celih brojeva se neogranieno i jednoznano mogu primenjivati sabiranje, oduzimanje, mnoenje i stepenovanje prirodnim brojem 3) Sabiranje i mnoenje imaju svojstva komutativnosti, asocijativnosti i distributivnosti. 4) 5) Neutralni element za sabiranje je , a neutralni element za mnoenje je . 6) Za svaki ceo broj postoji suprotan broj . 7) Skup celih brojeva je neogranien kako s donje (leve), tako i s gornje (desne) strane, tj. u skupu ne postoji ni najmanji ni najvei ceo broj. 8) Jednaina Reavanje jednaine racionalnih brojeva : , nema reenja u skupu celih brojeva. , odnosno operacija deljenja, proiruje skup celih brojeva na skup takav da, ako je , tj. .
ili
Osobine skupa racionalnih brojeva

1) Ureenost skupa (na isti nain kao i kod prirodnih i celih brojeva).
2) Na skupu racionalnih brojeva se neogranieno i jednoznano mogu primenjivati sabiranje, oduzimanje, mnoenje, stepenovanje celim brojem - rezultat e uvek biti racionalan broj. i deljenje
08/11/2005
Skupovi
Page 10 of 230
3) Skup racionalnih brojeva je svugde gust skup, to znai da izmeu svaka dva racionalana broja postoji beskonano mnogo racionalnih brojeva. Ako i , tada je
Na slian nain moemo obrazovati i aritmetiku sredinu racionalnih brojeva odnosno i ; tada bi smo dobili da je
, jer je , itd.
Produujui ovakav proces dobijamo beskonano mnogo racionalnih brojeva koji lee unutar intervala , to znai da je skup racionalnih brojeva svugde gust. 4) Skup racionalnih brojeva je neogranien s obe strane, tj. ne postoji ni najmanji ni najvei racionalan broj. 5) Neutralni element za sabiranje je , a neutralni element za mnoenje je . 6) Za svaki racionalan broj . Def: Dedekindovim presekom i Svaki element donje klase je manji od bilo kojeg elementa gornje klase . na skupu racionalnih brojeva nazivamo par skupova , postoji inverzni element za mnoenje , tj.
(tzv. donja i gornja klasa) koji imaju sledea svojstva:
Na skupu racionalnih brojeva, Dedekindov presek 1. Postoji najvei element u klasi ; 2. Klasa ne sadri najvei element, ali klasa ; , a klasa
pripada jednom od sledea tri tipa: ne sadri najmanji element
sadri najmanji element
08/11/2005
Skupovi
Page 11 of 230
3. Ne postoji najvei element u klasi .
niti postoji najmanji element u klasi
Prva dva tipa definiu racionalan broj, dok trei definie iracionalan broj. 7) Geometrijska interpretacija racionalnih brojeva na brojnoj pravoj. 8) Operacije sa racionalnim brojevima koje su inverzne stepenovanju korenovanje: logaritmovanje: daju u optem sluaju iracionalne brojeve.
Skup realnih brojeva

Svi racionalni i svi iracionalni brojevi obrazuju skup realnih brojeva ( brojeva ima sledee osobine: ). Skup realnih
1) Skup realnih brojeva je svugde gust i ureen skup (pomou binarnih relacija poretka i strogog poretka). 2) Dedekindov presek na skupu realnih brojeva daje uvek realan broj i ima samo dva tipa: , a klasa ne sadri najmanji element
1. Postoji najvei element u klasi ; 2. Klasa
ne sadri najvei element, ali klasa ;
sadri najmanji element
3) Skup realnih brojeva je neprebrojiv skup. Def: Kaemo da je skup takav da je Najmanje od gornjih ogranienja , ogranien s gornje strane ako postoji realan broj . skupa nazivamo supremum skupa :
Ako je . Def: Za skup je
, tada kaemo da je
najvei (maksimalni) element u skupu
kae se da je ogranien odozdo ako postoji takav realan broj .
da
08/11/2005
Skupovi
Page 12 of 230
Najvee od donjih ogranienja
skupa
naziva se infimum skupa
Ako je .
, tada se kae da je
najmanji (minimalni) element u skupu
Operacije sa apsolutnim vrednostima realnih brojeva. Def: Ako je proizvoljan realan broj, tada je apsolutna vrednost od :
Svojstva apsolutnih vrednosti: 1. 2. ako je 3. 4. 5. 6. 7. ili , ili
8.
Nejednakosti. Na skupu realnih brojeva za nejednakosti vae sledea svojstva: 1. 2. 3. Kao posledice navedenih osobina mogu se dokazati sledea svojstva: 4.
08/11/2005
Skupovi
Page 13 of 230
5. 6.
7.
8.
9. Bernulijeva nejednakost vai za svaki realan broj i svaki prirodan broj :
Skup kompleksnih brojeva

Def: Skup svih ureenih parova realnih brojeva u kojem su jednakost, sabiranje i mnoenje definisani na sledei nain: naziva se skupom kompleksnih brojeva kompleksan broj jedinica , a svaki takav ureen par naziva se zove se imaginarna
. Reenje jednaine
. Kompleksan broj se esto pie i u algebarskom obliku: . Skup kompleksnih brojeva predstavlja podskup Dekartovog proizvoda sa gore navedenim osobinama.
08/11/2005
Skupovi
Page 14 of 230
Def: Svakom kompleksnom broju
odgovara konjugovano kompleksni broj , odnosno
Operacije sa kompleksnim brojevima. Neka su data dva kompleksna broja ; tada se mogu uvesti sledee operacije: 1. Sabiranje: 2. Oduzimanje: tj. s obzirom da je oduzimanje operacija inverzna sabiranju, ako je pomou njihovog zbira. , onda je
, to znai da se razlika dva kompleksna broja geometrijski moe interpretirati
3. Mnoenje: 4. Deljenje se uvodi kao operacija inverzna mnoenju:
08/11/2005
Skupovi
Page 15 of 230
, tj.
odakle dobijamo sistem od dve jednaine sa dve nepoznate:
Reavanjem ove dve jednaine dobija se
, tj.
5. Stepenovanje kompleksnog broja prirodnim brojem se izvodi pomou operacija mnoenja:
Napomena. Imamo da je
; uopte:
Trigonometrijski oblik kompleksnog broja. Kompleksan broj ravni jer je , predstavlja modul kompleksnog broja
predstavlja taku u
. Ako se uvede sistem polarnih koordinata u ravni , rastojanje take : od koordinatnog poetka . Ugao koji du obrazuje
sa apscisnom osom zove se argument kompleksnog broja broja : ; za ugao koji je vei od koristi se oznaka . Oigledno je broj moe napisati u trigonometrijskom obliku: , , te se kompleksan
gde je
, tj.
08/11/2005
Skupovi
Page 16 of 230
U trigonometrijskom obliku se znatno pojednostavljuje mnoenje, deljenje i stepenovanje kompleksnih brojeva. Neka su data dva kompleksna broja . Mnoenje: modul proizvoda dva kompleksna broja jednak proizvodu modula . , to znai da je i
, a argument proizvoda jednak zbiru argumenata
Deljenje:
Stepenovanje:
, U sluaju kada je dobija se Moavrova formula: . Trigonometrijski oblik kompleksnog broja omoguuje da se na skupu kompleksnih brojeva uvede operacija korenovanja. Neka je dat kompleksan broj . Kaemo da je je . Znai, ako je -ti koren broja , tada . Dva kompleksna broja e biti jednaka ako imaju jednake module i jednake argumente: , ako
08/11/2005
Skupovi
Page 17 of 230
i znai da je
, tj. , odnosno ,i
, to
. Dakle,
S obzirom da su ima
periodine funkcije sa periodom
to znai da
razliitih vrednosti. kompleksnim brojem . Ako je imaginarni deo realan broj, tada za stepen vae poznata
Eksponencijalni oblik kompleksnog broja. Stepenovanje broja definie se jednakou kompleksnog broja jednak nuli, tj. ako je svojstva stepena sa realnim eksponentom:
Ako je realni deo kompleksnog broja jednak nuli a imaginarni deo oznaimo sa tzv. Ojlerovu formulu: , na osnovu koje kompleksan broj eksponencijalnom obliku: moe da se napie u
, dobijamo
ili, imajui u vidu da je
odnosno , jer je .
Primer:
08/11/2005
Skupovi
Page 18 of 230
Pojam binarne relacije. Relacija ekvivalencije i poretka.

i proizvoljni skupovi. Svaki podskup Dekartovog proizvoda Def: Neka su predstavlja binarnu relaciju (oznaiemo je sa ). Binarna relacija se najee zadaje ukazivanjem nekog zajednikog svojstva, karakteristinog za sve one elemente Dekartovog proizvoda koji joj pripadaju. Primer: Dati su skupovi binarnu relaciju je deljivo sa i na sledei nain: ureen par , tj. . Dakle, imamo da je ; definiimo na skupu (ili, to je isto, ) ako
Def: Za binarnu relaciju . Def: Binarna relacija . Def: Binarna relacija . Def: Binarna relacija simetrina i tranzitivna. Def: Binarna relacija .
kaemo da je refleksivna ako
ureen par
je simetrina ako
je tranzitivna ako
se naziva relacijom ekvivalencije ako je refleksivna,
je antisimetrina ako
Def: Binarna relacija koja poseduje svojstva refleksivnosti, tranzitivnosti i antisimetrinosti naziva se relacijom poretka. Teorema: Svakom razlaganju skupa Dekartovom proizvodu na klase odgovara neka relacija ekvivalencije na , i obrnuto, svakoj relaciji ekvivalencije zadatoj na skupu na klase.
odgovara neko razlaganje skupa
08/11/2005
Skupovi
Page 19 of 230
Pojam binarne operacije. Algebarske strukture.

Def: Binarna algebarska operacija na nekom skupu ureenom paru predstavlja zakon po kome se svakom . korespondira po jedan i samo jedan element iz
na kome je zadata jedna ili vie unutranjih operacija i, eventualno, jedna Def: Neprazan skup ili vie spoljanjih operacija, naziva se algebarskom strukturom.
Algebarske strukture sa jednom binarnom operacijom. Grupoid, polugrupa, grupa, Abelova grupa.
Def: Skup na kome je zadata binarna algebarska operacija naziva se grupoid. Osobine operacija. Ako je u nekom grupoidu je kompozicija elemenata i . i operacija , , , , , tj. . , to emo oznaavati sa ;
Primer: Neka je dat dvolani skup Znai, imamo da je je grupoid.
Def: Za operaciju kaemo da je komutativna ako za proizvoljne elemente . Def: Operacija je asocijativna ako za proizvoljne elemente . , i vai:
vai:
Def: Grupoid sa asocijativnom operacijom zove se asocijativni grupoid ili polugrupa. Def: Element je neutralni element za datu operaciju ako za svaki element . vai:
Primer: Za operaciju uniranja skupova, neutralni element je prazan skup:
Teorema: Operacija na grupoidu moe imati samo jedan neutralni element. Dokaz: (pps)
Def: Neka je da je
asocijativni grupoid sa neutralnim elementom i neka su inverzni element elementa ako je: .
. Kaemo
Teorema: Proizvoljni element
moe imati samo jedan inverzni element.
08/11/2005
Skupovi
Page 20 of 230
Def: Asocijativni grupoid
koji sadri neutralni element zove se grupa ako za svaki element : pie . ) i grupa se u
, postoji inverzan element
Operacija u grupi se najee naziva mnoenjem (pa se umesto tom sluaju naziva multiplikativnom. Primer: Proverimo da li skup prirodnih brojeva obrazuje grupu.
sa operacijom mnoenja prirodnih brojeva , i njihov
je grupoid jer, za proizvoljne elemente
proizvod . Mnoenje prirodnih brojeva je asocijativna operacija, a broj predstavlja neutralni element za mnoenje. Preostaje jo da proverimo da li postoji inverzan element. Ako je proizvoljan prirodan broj i pri tom , tada ne postoji takav prirodan broj da bi vailo
je racionalan broj). Dakle,
nije grupa. , tada se grupa
komutativna, tj. Def: Ako je operacija u grupi naziva komutativnom ili Abelovom. Kod Abelovih grupa operacija se esto naziva sabiranjem (umesto grupa se naziva aditivnom. Primer: Neka je skup celih brojeva. Dokaimo da je
pie se
), a
Abelova grupa. Poto je, za bilo
koja dva cela broja i , njihov zbir takoe ceo broj, to je na skupu definisana operacija sabiranja, koja je, kao to znamo komutativna i asocijativna. Osim toga, predstavlja neutralni element za sabiranje, a za svaki ceo broj postoji njemu suprotan broj
Prema tome, Def: Ako je ako skup
je Abelova grupa. , tada kaemo da je grupe . podgrupa grupe . Svaka podgrupa
grupa i skup
obrazuje grupu s obzirom na operaciju
sadri neutralni element grupe Osobine grupe: 1) Ako u grupi elementa element element . 1) Ako je u Abelovoj grupi element elementa :
ima inverzni element
, tada je inverzni element
. Ova osobina sledi iz relacije
suprotan element elementa upravo element . , tj.
, tada je suprotan , to sledi iz relacije
08/11/2005
Skupovi
Page 21 of 230
2) U grupi
svaka od jednaina .
, ima jedinstveno reenje
, odnosno
2) U Abelovoj grupi svaka od jednaina reenje 3) U grupi . (Zbog komutativnosti je , iz jednakosti . . .
, ima jedinstveno ).
3) U Abelovoj grupi iz jednakosti 4) U svakoj grupi vai jednakost 4) U svakoj Abelovoj grupi vai jednakost Def: Element nazivamo razlikom elemenata i ( , i
. su elementi Abelove grupe)
ako je , to oznaavamo sa oduzimanja, koja je inverzna operaciji sabiranja.
; razlika elemenata definie operaciju
Algebarske strukture sa dve binarne operacije. Prsten, telo, polje.

Def: Prstenom nazivamo skup snabdeven sa dve operacije "sabiranje" i "mnoenje" tako da je Abelova grupa i da, osim toga, za sabiranje i mnoenje vae zakoni distributivnosti:
Svojstva prstena: 1) U svakom prstenu je predstavlja tzv. pravilo otvaranja zagrada. 2) Ako su , i proizvoljni elementi prestena je . , , . , tada je , to
3) Za svaki element
4) U svakom prstenu vae jednakosti Ako je operacija mnoenja komutativna: je operacija mnoenja asocijativna:
, tada se prsten naziva komutativnim, a ako , tada se prsten naziva asocijativnim. ,
Ako postoji neutralni element za operaciju mnoenja, nazivaemo ga jedinicom, a odgovarajui prsten prsten sa jedinicom. Primer: Prsten
je asocijativan i komutativan prsten sa jedinicom jer je operacija
08/11/2005
Skupovi
Page 22 of 230
mnoenja na skupu celih brojeva asocijativna i komutativna, a element za mnoenje. Skup parnih celih brojeva sabiranja i mnoenja obrazuje asocijativni i komutativni prsten elementa, jer .
predstavlja neutralni
sa operacijama bez jedininog
Def: Ako u asocijativnom i nekomutativnom prstenu sa jedinicom svaki element, izuzev nule, ima inverzan element za mnoenje, tada se takav prsten naziva telo. Def: Ako svi elementi nekog prstena, izuzev nule, obrazuju multiplikativnu grupu, tada takav prsten predstavlja telo. Def: Ako u komutativnom i asocijativnom prstenu sa jedinicom svaki element, izuzev nule, ima svoj inverzan element za mnoenje, tada se takav prsten naziva polje. Def: Prsten je polje ako svi njegovi elementi osim nule obrazuju komutativnu grupu za mnoenje.
Izomorfizam
Def: Grupoide preslikavanje . Preslikavanje sa ovim svojstvima naziva se izomorfnim preslikavanjem. Svojstvo izomorfnosti grupoida je simetrino (jer preslikavanje inverzno izomorfnom preslikavanju je takoe izomorfno), refleksivno (na primer identino preslikavanje grupoida na samog sebe) i tranzitivno. Ako su grupoidi i izomorfni, to oznaavamo sa: i nazivamo izomorfnim ako postoji takvo uzajamno jednoznano , da za bilo koja dva elementa , vai:
Pri izomorfnom preslikavanju se uvaju sva svojstva grupoida (ili bilo koje druge algebarske strukture), kao to su komutativnost, asocijativnost, egzistencija jedininog ili inverznog elementa. Primer: Neka je je ( je komutativan grupoid. Dakle, izomorfna slika polugrupe (asocijativnog grupoida) je polugrupa, izomorfna slika grupe je grupa, dok je izomorfna slika Abelove grupe Abelova grupa. Dva prstena e biti izomorfna ako izmeu njih moe da se uspostavi uzajamno jednoznano preslikavanje koje e predstavljati izomorfizam kako za njihove aditivne grupe tako i za njihove multiplikativne grupoide. komutativni grupoid a izomorfno preslikavanje grupoida i , sledi da je na grupoid , tada , tj.
. Ako elementi
a elementi
. S obzirom na svojstvo komutativnosti grupoida ) i jednoznanost izomorfnog preslikavanja
Bulova algebra
08/11/2005
Skupovi
Page 23 of 230
Bulova algebra predstavlja neki neprazan skup unija i presek ( podskupa Sistem aksioma. (A1) (A2) (A3) (A4) i
u kome su definisane dve binarne operacije:
) kao i jedna unarna operacija uzimanje komplementa nekog proizvoljnog . Ove operacije zovu se Bulove operacije.
(A5) Def: Bulova algebra predstavlja neprazan skup i snabdeven sa tri operacije ,
, koje zadovoljavaju aksiome (A1) (A5).
Def: Neka su skupa
proizvoljni skupovi. Funkcija . i
predstavlja zakon dodeljuje neki element
korespondencije pomou koga se proizvoljnom elementu skupa
Da bi se zadala konkretna funkcija potrebno je dati skupove
i zakon korespondencije i
izmeu elemenata tih skupova, koji predstavlja ili nabrajanje ili opte pravilo. Ako su skupovi beskonani, tada se zakon korespondencije moe zadati samo nekim optim pravilom. Primer: Dat je skup prirodnih brojeva. Svakom prirodnom broju ; time je definisana funkcija Teorema: Svaka funkcija Primer: Ako je data funkcija , tj. . dodeliemo broj .
definie neku binarnu relaciju na skupu , , imamo da je
08/11/2005
Skupovi
Page 24 of 230
. Odgovarajua binarna relacija je . Def: Za funkciju kaemo da je jednoznana ako se bilo kojem elementu iz skupa . ne mora biti
korespondira najvie jedan element iz skupa
Iz ove definicije sledi da u optem sluaju nekim elementima skupa korespondiran nijedan element iz skupa Primer: Data je funkcija napisati da je . . ,
pomou pravila
; tada se moe
Osobine funkcija
Def: Funkcija neki element skupa Def: Skup . kojima su korespondirani elementi skupa , ili domen te funkcije. (tj. ako se njena oblast naziva je svugde definisana ako svakom elementu skupa odgovara
onih elemenata iz
se oblast definisanosti funkcije Funkcija je svugde definisana ako je ). , znai funkciju
definisanosti podudara sa skupom Primer: Neka je skup
, a skup
, tj
. Definiimo na skupu
. Oblast definisanosti date funkcije je definisana za vrednost Ako je funkcija . svugde definisana, to znai da je svakom elementu ; ako je funkcija uz to i korespondiran po jedan i samo jedan jer logaritamska funkcija nije
korespondiran bar po jedan element jednoznana, tada je svakom elementu element , tj.
. Def: Ako je funkcija preslikavanjem skupa Def: Kaemo da je jednoznana i svugde definisana tada takvu funkciju nazivamo u skup . ako je svaki element skupa
funkcija na skupu
08/11/2005
Skupovi
Page 25 of 230
korespondiran nekom elementu skupa skupu Skup .
; u suprotnom kaemo da je
funkcija u
iji su elementi korespondirani elementima skupa . e biti funkcija na skupu podudara sa skupom , tj. ako je
naziva se skup (oblast)
vrednosti funkcije Funkcija
ako i samo ako se skup vrednosti funkcije .
Def: Funkcija
se naziva injektivnom ako je svaki element skupa . odgovaraju razliiti , tada je
korespondiran samo po jednom elementu skupa Znai elementi skupa
je injektivna funkcija ako razliitim elementima skupa , tj. ako su i proizvoljni elementi skupa i , tj. i
Ako je
injektivna funkcija na celom skupu .
, tada je svaki element skupa
korespondiran jednom i samo jednom elementu skupa
Inverzna funkcija
Def: Neka je proizvoljna funkcija definisana na skupu zadatu na skupu zakonom korespondencije: . Tako definisana funkcija je inverzna funkcija date funkcije , zadat je zakon data . Dakle, dobili smo . upravo polazna . . Razmotrimo funkciju
Primer: Na skupu pozitivnih realnih brojeva, koji emo oznaavati sa korespondencije je zakonom inverznu funkciju ; oznaimo . Inverzna funkcija
Iz prethodne definicije sledi da je funkcija inverzna funkciji funkcija .
Teorema: Ako je funkcija
svugde definisana, tada je inverzna funkcija funkcija na celom skupu . i svuda definisana funkcija;
Dokaz:
Neka je
proizvoljan element skupa
08/11/2005
Skupovi
Page 26 of 230
tada postoji takav element da je u funkciji elementu iz Teorema: Ako je
da je
. U tom sluaju je proizvoljni element
, to znai korespondiran nekom
; odatle sledi da je funkcija na celom skupu svugde definisana.
funkcija na celom skupu , tada je inverzna funkcija
Teorema: Inverzna funkcija injektivna.
je jednoznana ako i samo ako je polazna funkcija
Kompozicija funkcija
Def: Kompozicijom dve funkcije i naziva se funkcija zadaje na sledei nain: . Teorema: Za kompoziciju funkcija vai asocijativni zakon, tj. ako su date tri funkcije , i , tada je: .
, iji se zakon korespondencije
Uzajamno jednoznana korespondencija skupova

Pretpostavimo da je funkcija :
1. 2. 3. 4.
jednoznana, svugde definisana, na celom skupu , injektivna. svugde definisana i jednoznana, tada svakom elementu . Takoe, a obzirom da je , to se svaki element skupa ( ). U tom sluaju
Kako je funkcija
odgovara po jedan i samo jedan element injektivna funkcija na celom skupu kaemo da je izmeu skupova Def: Funkcija i
korespondira po jednom i samo jednom elementu skupa
uspostavljena uzajamno jednoznana korespondencija. i
realizuje uzajamno jednoznanu korespondenciju skupova .
ako je svugde definisana, jednoznana, injektivna i na celom skupu Primer: Neka je skup prirodnih brojeva, a
skup parnih brojeva.
08/11/2005
Skupovi
Page 27 of 230
Definiimo funkciju
; time je izmeu skupa svih prirodnih brojeva i
skupa svih parnih brojeva uspostavljena uzajamno jednoznana korespondencija. Teorema: Ako funkcije i uspostavljaju uzajamno jednoznanu .
korespondenciju, tada to isto vai i za njihovu kompoziciju
i se kae da su ekvivalentni, oznaava se sa , ako se Def: Za dva skupa izmeu njihovih elemenata moe uspostaviti uzajamno jednoznana korespondencija. Ekvivalencija skupova je binarna relacija za koju vae svojstva refleksivnosti, simetrinosti i tranzitivnosti, tj. predstavlja relaciju ekvivalencije. i Def: Ako za skupove kaemo da skupovi postoji bar jedno uzajamno jednoznano preslikavanje, tada i imaju jednaku mo.
GLAVA 1 POJAM BROJA, ALGEBARSKE STRUKTURE, POJAM FUNKCIJE

1.1 Skupovi 1.1.1 Operacije sa skupovima 1.1.2 Dekartov proizvod 1.2 Elementi matematike logike 1.3 Pojam broja 1.3.1 Osobine skupa prirodnih brojeva 1.3.2 Osobine skupa celih brojeva 1.3.3 Osobine skupa racionalnih brojeva 1.3.4 Skup realnih brojeva 1.3.5 Skup kompleksnih brojeva 1.4 Algebarske strukture 1.4.1 Pojam binarne relacije. Relacija ekvivalencije i poretka 1.4.2 Pojam binarne operacije. Algebarske strukture 1.4.3 Algebarske strukture sa jednom binarnom operacijom. Grupoid, polugrupa, grupa, Abelova grupa 1.4.4 Algebarske strukture sa dve binarne operacije. Prsten, telo, polje 1.4.5 Izomorfizam 1.4.6 Bulova algebra 1.5 Pojam funkcije 1.5.1 Osobine funkcija 1.5.2 Inverzna funkcija 1.5.3 Kompozicija funkcija 1.5.4 Uzajamno jednoznana korespondencija skupova
08/11/2005
Skupovi
Page 28 of 230
Pojam vektora. Osnovne operacije s vektorima.

Def: Vektori su veliine odreene svojom duinom (brojnom vrednou), svojim pravcem i smerom. Vektor se predstavlja ureenim parom taaka, npr. . Def: Za dva vektora kaemo da su jednaki ako imaju istu duinu, isti pravac i isti smer. Def: Slobodnim vektorom se naziva vektor koji se sme pomerati tako da mu se pri tom ne menja ni duina, ni pravac, ni smer; takvo pomeranje se naziva translacija. Duina vektora (intenzitet, modul, ili apsolutna vrednost) oznaava se sa ili . i oznaava se sa
Nula-vektor je vektor ija je duina jednaka nuli; samim tim pravac mu nije odreen; oznaava se sa . Vektor ija je duina zove se jedinini vektor ili ort. Kaemo da je i . ako vektor
ima istu poetnu taku, isti pravac i smer kao i vektor
Sabiranje vektora. Neka su i dva proizvoljna vektora (razliita od nula-vektora); ako se vektor translatorno pomeri tako da mu se poetna taka poklopi sa krajem vektora , dobiemo nadovezane vektore
08/11/2005
Skupovi
Page 29 of 230
. i je trei vektor . kome je poetak u poetnoj
Def: Zbir dva nadovezana vektora taki vektora
, a kraj u krajnjoj taki vektora
Dva slobodna vektora se mogu sabirati i po tzv. principu paralelograma sila, ako se prethodno jedan od njih translatorno pomeri tako da mu se poetna taka podudari sa poetnom takom drugog vektora; vektori koje sabiramo zovu se komponente, a njihov zbir rezultanta. Definicija zbira dva vektora proiruje se na zbir konano mnogo nadovezanih vektora: . Sabiranje vektora ima sledea svojstva: 1. 2. 3. 4. - komutativnost - asocijativnost je neutralni vektor pri sabiranju postoji suprotan vektor , koji ima istu
- za svaki vektor
duinu i pravac, ali suprotan smer. Dakle, skup svih vektora sa operacijom sabiranja vektora obrazuje Abelovu grupu. Na osnovu svojstva 4. uvodi se operacija oduzimanja vektora kao operacija suprotna operaciji sabiranja, tj. razliku dva proizvoljna vektora i definiemo kao zbir vektora i vektora , suprotnog vektoru :
Razlika dva vektora
, koji imaju zajedniki poetak je vektor
08/11/2005
Skupovi
Page 30 of 230
Mnoenje vektora skalarom. Def: Ako je , modul je i realan broj , tada je vektor iji je pravac isti kao i pravac vektora ako je , odnosno
, a smer mu je isti kao i smer vektora ako je .
suprotan smeru vektora Za svaki vektor
moemo napisati da je: .
Mnoenje vektora realnim brojem ima sledea svojstva: 1. 2. 3. 4. ; ; ; .
i (oznaka: ) nazivamo najmanji ugao za koji jedan Def: Uglom izmeu dva vektora od tih vektora treba da se obrne oko zajednike poetne take da bi se poklopio sa drugim vektorom. Dakle, za proizvoljne vektore i uvek je , a za kolinearne vektore je taj ugao ili .
08/11/2005
Skupovi
Page 31 of 230
Def: Orijentisanom pravom ili osom nazivamo pravu za ije se bilo koje dve take zna koja je prethodna a koja sledea, tj. za koju je utvren pozitivan smer. Osa se moe okarakterisati i svojim jedininim vektorom. Osa na kojoj je utvrena poetna taka zove se koordinatna osa. Def: Algebarska vrednost vektora i taka ije je odstojanje od poetne take jednako
na datoj osi je broj ako je smer vektora
ako je smer vektora suprotan smeru
isto kao i smer ose, odnosno broj ose. Def: Projekcija vektora je poetak .
na orijentisanu ili neorijentisanu pravu ili ravan je vektor ,a projekcija krajnje take
iji
projekcija poetne take
datog vektora
Linearna zavisnost i nezavisnost vektora

Def: Za dva vektora i kaemo da su kolinearni ako imaju isti pravac, tj. i , , da je: ,
ili, drugaije reeno, ako postoje takvi skalari
, tj.
Def: Za tri ili vie vektora kaemo da su komplanarni ako lee u jednoj ravni (ili ako lee u paralelnim ravnima). Da bi tri vektora , i bili komplanarni treba da postoje takvi skalari , i (pri tom bar jedan od njih razliit od nule) da je zadovoljena jednakost: . Napomena: Zbir , odnosno predstavlja tzv. linearnu kombinaciju
08/11/2005
Skupovi
Page 32 of 230
vektora
, odnosno vektora
. i (koji nisu
i kaemo da su linearno zavisni ako postoje takvi skalari Def: Za vektore istovremeno jednaki nuli) da je zadovoljena jednakost:
, tj.
Prema tome, dva vektora su linearno zavisna ako i samo ako su kolinearna. U optem sluaju kaemo da su vektori nuli: linearno zavisni ako postoje takvi skalari
(koji nisu svi jednaki nuli) da je odgovarajua linearna kombinacija uvek jednaka
U suprotnom kaemo da su vektori linearno nezavisni. Dakle, dva linearno zavisna vektora su kolinearna, a dva linearno nezavisna vektora su nekolinearna (obrazuju kos ugao).
Vektorski prostor
nazivamo vektorskim prostorom ako je za sve elemente skupa koji Def: Skup predstavljaju vektore, odnosno elemente ma kakve prirode, definisana operacija sabiranja: , i mnoenja skalarom: svojstva: 1. 2. 3. 4. Znai 5. 6. ; - komutativnost; - asocijativnost; - egzistencija neutralnog elementa; - egzistencija suprotnog elementa; je Abelova grupa. je neutral za mnoenje; , i ako ove operacije imaju sledea
7.
- zakoni distributivnosti.
08/11/2005
Skupovi
Page 33 of 230
, najvei broj meu sobom linearno nezavisnih vektora odreuje Def: Za dati vektorski prostor tog prostora. U -dimenzionom vektorskom prostoru svaki skup od linearno dimenziju nezavisnih vektora predstavlja bazu tog prostora. Def: Baza datog vektorskog prostora je skup takvih linearno nezavisnih vektora da se svaki vektor tog prostora moe predstaviti kao linearna kombinacija vektora koji odreuju datu bazu. u -dimenzionom vektorskom prostoru moe se na tano jedan Teorema: Svaki vektor nain predstaviti linearnom kombinacijom od linearno nezavisnih vektora vektorskog prostora naziva se razlaganjem vektora . Takvo predstavljanje datog vektora : po bazi koju obrazuju vektori
gde skalari
, nisu svi istovremeno jednaki nuli.
Def: Koeficijenti razlaganja datog vektora po datoj bazi predstavljaju koordinate vektora u odnosu na tu bazu. Vektor se pomou svojih koordinata moe napisati u sledeem obliku: ili .
Ortogonalnu bazu obrazuju uzajamno ortogonalni vektori; normiranu bazu obrazuju vektori duine , dok ortonormiranu bazu obrazuju meusobno ortogonalni jedinini vektori. Afinu bazu obrazuju vektori razliite duine koji nisu svi uzajamno ortogonalni. Uobiajeno je da se vektori ortonormirane baze u ravni (tj. u dvodimenzionom prostoru) oznaavaju sa , a baza sa , dok se vektori ortonormirane baze u trodimenzionom prostoru oznaavaju sa , i , a baza sa .
Svaka tri linearno nezavisna vektora obrazuju triedar (trostrani rogalj). Pretpostavimo da triedar obrazuju tri jedinina vektora iji pravci odreuju koordinatne ose, dok im je zajedniki poetak koordinatni poetak. Ako su, osim toga, ovi jedinini vektori i uzajamno ortogonalni, onda oni obrazuju trodimenzioni pravougli Dekartov koordinatni sistem. Uobiajeno je da se trodimenzioni pravougli koordinatni sistem odreuje jedininim vektorima koji respektivno lee na osama (koje se nazivaju apscisna osa, ordinatna osa i osa aplikata).
08/11/2005
Skupovi
Page 34 of 230
Skalarni proizvod
Def: Skalarnim (unutranjim) proizvodom dva vektora nazivamo proizvod njihovih modula i kosinusa ugla odreenog tim vektorima. Skalarni proizvod vektora i je skalar i oznaavamo ga sa , ili . Dakle:
Primetimo da skalarni proizvod moemo napisati u obliku:
odnosno
gde je
algebarska vrednost projekcije vektora algebarska vrednost projekcije vektora
na vektor .
, dok je
na vektor
Def: Skalarni proizvod dva vektora je proizvod modula jednog vektora i algebarske vrednosti projekcije drugog vektora na prvi vektor. Svojstva skalarnog proizvoda: 1. 2. 3. 4. 5. Ako je dat proizvoljni vektor bazu biti: , gde su baze. , i uglovi koje vektor , obrazuje redom sa vektorima , i , ortonormirane , tada e algebarske vrednosti njegovih projekcija na ortonormiranu - uslov ortogonalnosti - distributivnost u odnosu na sabiranje vektora - komutativnost
08/11/2005
Skupovi
Page 35 of 230
Uslov ortogonalnosti vektora
glasi:
. skalarni proizvod vektora
U Dekartovom koordinatnom sistemu sa bazom i je:
, stoga je za : ,
tj. modul vektora
je
. -dimenzionom prostoru je skalarni proizvod vektora :
U ortonormiranom koordinatnom sistemu u i
a modul vektora
Vektorski proizvod
Def: Vektorski (spoljanji) proizvod dva nekolinearna vektora - modul jednak povrini paralelograma koji odreuju - pravac ortogonalan na vektore - smer takav da vektori , i i obrazuju desni triedar. i i je vektor koji ima:
08/11/2005
Skupovi
Page 36 of 230
Vektorski proizvod vektora , tada je:
se oznaava sa
(ili
). Dakle, ako je
Ako je Svojstva vektorskog proizvoda: 1. 2. 3. 4. 5. Ako su : i (pri tom je , za svaki skalar
, tj. tada su vektori
kolinearni.
) - ne vai komutativnost
. dva proizvoljna vektora zadata svojim koordinatama u ortonormiranoj bazi , , tada je vektorski proizvod vektora i :
tj.
koordinate vektorskog proizvoda datih vektora su:
08/11/2005
Skupovi
Page 37 of 230
Vidimo da vektorski proizvod vektora
predstavlja vektor
koji svojim
pravcem odreuje poloaj, svojim smerom orijentaciju, a svojim modulom veliinu (povrinu) paralelograma koji obrazuju vektori i . Dakle, povrina orijentisanog paralelograma moe se predstaviti pomou odreenog normalnog vektora .
Meoviti proizvod tri vektora

Def: Meoviti proizvod tri vektora vektorima tada je Neka je Dakle, ,a ,a , i , i , je skalar koji oznaavamo sa paralelopipeda obrazovanog nad , desne orijentacije, a ako je leve orijentacije, i koji je jednak zapremini ako je triedar . , tj. je merni broj ; moemo napisati da je povrine paralelograma nad vektorima i .
, gde je ; pri tom je ako je osnovom . , gde znak skalara zavisi od orijentacije ureene trojke , i . algebarska vrednost projekcije vektora ako je (tj. , i (tj. , i na pravac jedininog vektora
obrazuju desni triedar), i je visina paralelopipeda sa
obrazuju levi triedar), a
08/11/2005
Skupovi
Page 38 of 230
Svojstva meovitog proizvoda: 1. 2. 3. 4. ciklina promena mesta vektora u meovitom proizvodu ne menja njegovu vrednost jer je svejedno koju stranu paralelopipeda uzimamo za osnovu, pod uslovom da odgovarajui triedar ne menja orijentaciju:
5. Uslov komplanarnosti tri vektora jednak nuli: .
je da je njihov meoviti proizvod
Pojam matrice
Def: Matricom nazivamo pravougaonu tablicu (shemu) sa vrsta i kolona: elemenata rasporeenih u
08/11/2005
Skupovi
Page 39 of 230
Matrice se oznaavaju velikim slovima latinice: Proizvoljni element matrice sledei nain: ili pripada
, ...
-toj vrsti i
-toj koloni pa matricu moemo oznaiti i na
Matrica iji su svi elementi nule naziva se nula-matrica. Za matricu sa vrsta i kolona kae da ima dimenziju .
jednake su ako i samo ako su im odgovarajui elementi Def: Dve matrice istog tipa jednaki. Takve matrice nazivamo i konformne matrice. Ako je, u matrici , tada imamo matricu vrstu:
Ako je
, tada imamo matricu kolonu:
Ako je broj vrsta jednak broju kolona, tada imamo kvadratnu matricu:
Elementi
lee na glavnoj dijagonali kvadratne matrice, dok elementi pripadaju sporednoj dijagonali.
Zbir svih elemenata na glavnoj dijagonali kvadratne matrice
zove se trag matrice i oznaava:
08/11/2005
Skupovi
Page 40 of 230
Kvadratna matrica u kojoj su svi elementi van glavne dijagonale nula, a elementi na glavnoj dijagonali nisu svi nula, zove se dijagonalna matrica:
Ako su u dijagonalnoj matrici svi elementi na glavnoj dijagonali jednaki skalarnu matricu:
, imamo
koja se za
zove jedinina matrica:
Koristei tzv. Kronekerov simbol:
dijagonalnu, skalarnu i jedininu matricu
-tog reda moemo predstaviti u obliku:
Sabiranje matrica. Mnoenje matrice brojem.

Def: Dve konformne matrice ako je: i su jednake: , ako i samo
08/11/2005
Skupovi
Page 41 of 230
Jednakost matrica ima sledea svojstva: 1. refleksivnost: 2. simetrinost: 3. tranzitivnost: Dakle, jednakost matrica je relacija ekvivalencije. Def: Kaemo da je matrica dimezije, tj. jednaka zbiru matrica , , i ako su matrice , i iste
i ako je osim toga:
Sabiranje matrica ima sledea svojstva: 1. komutativnost: 2. asocijativnost: 3. nula-matrica je neutralni element za sabiranje: 4. za proizvoljnu matricu postoji suprotna matrica :
Posledica. Postoji operacija inverzna sabiranju, tj. za dve date matrice postoji matrica takva da je: , tj. matrica se zove razlika matrica i . , a matrica
uvek
Def: Mnoenje matrice brojem. Ako je
, tada je:
to znai da se matrica mnoi brojem tako to se svaki njen element pomnoi tim brojem. Odatle sledi da: , . Operacija mnoenja matrice brojem ima sledea svojstva: 1. komutativnost: 2. asocijativnost: 3. distributivnost s obzirom na zbir brojeva:
08/11/2005
Skupovi
Page 42 of 230
4. distributivnost s obzirom na zbir matrica: Sve konformne matrice obrazuju vektorski prostor iji su oni elementi.
Determinante
Poimo od sistema od dve linearne algebarske jednaine sa dve promenljive:
gde koeficijenti uz promeljive nisu sistema pomnoimo sa
, a slobodni lanovi nisu oba
. Ako prvu jednainu tog a drugu sa
, a drugu sa
i oduzmemo od prve, dobiemo
; ako pak prvu jedaninu pomnoimo sa i oduzmemo je od prve dobiemo
. Dakle dobili smo:
Zajedniki faktor uz promeljive obrazuju koeficijenti uz i :
moemo napisati u obliku kvadratne sheme (tablice) koju
Takva shema zove se determinanta sistema. Ako se u determinanti promenljivu , odnosno zamene slobodnim lanovima i
koeficijenti koji stoje uz , dobijaju se determinante:
Pomou determinanata
sistem ekvivalentan datom sistemu piemo u obliku: ,
Odatle, pod pretpostavkom da je determinanta sistema
, dobijamo reenje sistema:
Razlikujemo sledee tri mogunosti:
08/11/2005
Skupovi
Page 43 of 230
1. Ako je determinanta sistema 2. Ako je , tj. i
, tada ovaj sistem ima jedinstveno reenje. , a bar jedna od determinanata i . i . , tada sistem ima beskonano i zadovoljavaju i takvi
razliita od nule, tada sistem nema reenje jer ne postoje realni brojevi da bi bilo ispunjeno 3. Ako je jedna7. ine , a takoe i i
mnogo reenja jer beskonano mnogo realnih brojeva
Geometrijski svaka od jednaina sistema predstavlja po jednu pravu u Dekartovom koordinatnom sistemu. Ako je , , postoji jedinstveno reenje, tj. prave se seku u taki . , gde je
Ako je
,a
, tada je
, tj. prave su paralelne.
Ako je
, tada je
, tj. sistem obrazuju dve prave koje se
poklapaju (dve identine prave). Def: Kvadratna shema od elemenata rasporeenih u vrsta i kolona zove se
08/11/2005
Skupovi
Page 44 of 230
determinanata
-tog reda. Vrste i kolone zovu se jednim imenom redovi determinante.
Determinanata drugog reda ima oblik:
a determinanta treeg reda:
Vrednost determinante drugog reda se izraunava po pravilu:
Vrednost determinante treeg reda kao i determinanate optem pravilu. Neka je data determinanta treeg reda:
-tog reda
, izraunava se po
Ako se izostavi jedna vrsta i jedna kolona u datoj detrminanti, preostali elementi e obrazovati jednu determinantu drugog reda; svaku detrminantu koju na pomenuti nain dobijamo iz date determinante nazivamo minorom. Oigledno, data detreminanta treeg reda ima onoliko minora koliko i elemenata, tj. . Na primer, elementima , i odgovaraju minori:
Def: Vrednost determinante treeg reda jednaka je: . Za ovako napisanu determinantu treeg reda kaemo da je razvijena po elementima prve vrste. Pri razvijanju determinante svaki element se mnoi odgovarajuim minorom i brojem gde oznaava red vrste, a red kolone. Determinanta se moe razviti po elementima bilo koje vrste ili kolone vrednost e uvek biti ista. Na primer:
Sada se moe formulisati pravilo izraunavanja determinante
-tog reda:
08/11/2005
Skupovi
Page 45 of 230
Ako ovu determinantu razvijemo po elementima
-te vrste dobijamo
gde smo minore Ako umesto minora
obeleili sa
. elemenata , :
uvedemo kofaktor
imaemo (kada se
razvije po elementima
-te vrste):
Primer:
Svojstva determinante: 1. Ako u proizvoljnoj determinanti dva paralelna reda uzajamno promene mesto, tada determinanata menja znak, a zadrava istu apsolutnu vrednost. Na primer:
2. Determinanat se mnoi brojem tako to se svi elementi jednog njenog reda pomnoe tim brojem, i obrnuto, zajedniki faktor svih elemenata jednog reda determinante je istovremeno mnoilac cele determinante, pa se moe izdvojiti i napisati ispred determinante:
08/11/2005
Skupovi
Page 46 of 230
Posledica: Ako su svi elementi jednog reda determinante
jednaki nuli, tada je i
3. Ako su u determinanti dva paralelna reda identina ili proporcionalna tada je vrednost determinante :
4. Ako sve vrste ili sve kolone date determinante reda determinanta ne menja svoju vrednost:
ciklino promene mesta, tada
5. Determinanta ne menja svoju vrednost ako se svim elementima jednog njenog reda dodaju odgovarajui elementi nekog drugog paralelnog reda, pomnoeni jednim istim brojem:
6. Ako su elementi jedne vrste ili kolone date determinante zbirovi od dva ili vie sabiraka, tada se ta determinanta moe razloiti na zbir od dve ili vie determinanata:
7. Ako su svi elementi jednog reda date determinante
linearna kombinacija odgovarajuih .
elemenata dvaju ili vie drugih paralelnih redova, tada je vrednost determinante
Rang matrice
U proizvoljnoj matrici moemo uoiti determinanate, poev od onih prvog reda (to su , gde je -tog , sastavljenu od elemenata
sami elementi matrice), pa zatim drugog reda, ... , sve do determinante reda . Svaku takvu detereminantu reda
koji lee u preseku vrsta i kolona, nazivamo minorom date matrice. Detereminanta reda koja sadri sve elemente kvadratne matrice -tog reda zove se detereminanta kvadratne matrice i oznaava ; dakle, za je:
08/11/2005
Skupovi
Page 47 of 230
Kvadratna matrica
je regularna ako je
, tj. ako je .
jednak redu te
matrice, a neregularna (singularna) ako je
Def: Rang matrice je najvei red detereminanata razliitih od nule koje pripadaju datoj matrici, tj. rang matrice je najvei red minora te matrice koji je razliit od nule; oznaava se sa ili . je prirodan broj, jedino je rang nula-matrice jednak nuli.
Dakle, rang bilo koje matrice
Odreivanje ranga matrice. Pri odreivanju ranga matrice polazi se od minora najnieg reda (tj. od onih prvog i drugog reda), dok se ne utvrdi najnii red onih minora koji su svi jednaki nuli; u tom sluaju je rang razmatrane matrice . Def: U elementarne transormacije, tj. u transformacije koje ne menjaju rang polazne matrice spadaju: 1. Mnoenje svih elemenata nekog reda matrice jednim istim brojem 2. Uzajamna promena mesta dvaju paralelnih redova. 3. Prikljuivanje novog reda iji su svi elementi nule. 4. Iskljuivanje reda iji su svi elementi nule. 5. Dodavanje elementima jednog reda odgovarajuih elemenata nekog drugog paralelnog reda pomnoenih jednim istim brojem . 6. Transponovanje, tj zamena mesta svih vrsta sa odgovarajuim kolonama ili obrnuto; to znai da, ako je data neka matrica oblik matrica (ako je polazna matrica e biti dimenzije ). transponovana matrica e biti matrica , njena transponovana matrica e imati dimenzije , njena transponovana .
Primer: Za matricu vrstu kolona:
Kvadratna matrica koja je jednaka svojoj transponovanoj matrici zove se simetrina matrica, tj. matrica je simetrina ako i samo ako .
08/11/2005
Skupovi
Page 48 of 230
Teorema: Elementarne transformacije konano mnogo puta primenjene na datu matricu ne menjaju rang matrice. i su ekvivalentne, piemo , ako i samo ako se jedna od njih Def: Dve matrice moe prevesti u drugu pomou konano mnogo uzastopnih elementarnih transformacija, tj. ako je .
Mnoenje matrice matricom

Proizvod dve matrice ima smisla samo u sluaju ako su matrice reda , a matrica reda i . je matrica : , koja i saglasne, to znai da je matrica Def: Proizvod
saglasnih matrica
ima onoliko vrsta koliko ih ima matrica
i onoliko kolona koliko ih ima matrica
pri tom se elementi
matrice
formiraju po zakonu:
Dakle, element matrice
matrice
, koji se nalazi na preseku
-te vrste i
-te kolone, obrazuje se -te kolone
tako to se elementi
-te vrste matrice
pomnoe odgovarajuim elementima
i dobijeni proizvodi saberu.
Primer: Nai proizvod dve date matrice:
Poto je
, to je
Znai:
Mnoenje matrica u optem sluaju nije komutativna operacija, tj:
08/11/2005
Skupovi
Page 49 of 230
Izuzetak je mnoenje proizvoljne kvadratne matrice jedininom matricom i nula-matricom: i .
Kod mnoenja veeg broja matrica neophodno je da svake dve susedne matrice budu saglasne, tj. da budu saglasne u nizu. Na primer, ako su date matrice , i , tada se moe obrazovati proizvod datih .
matrica samo u navedenom poretku, tj. Def: Mnoenje matrica je asocijativna operacija:
Teorema: Proizvod dve kvadratne matrice istog reda bie regularna matrica ako i samo ako su obe matrice regularne.
Inverzna matrica
Zbog nekomutativnosti mnoenja ( operacija, jer kolinik matrica i za koju je (pri tom je odnosno levi i desni kolinik. ), deljenje nije jednoznano definisana moe biti i matrica takva da je , i matrica ). Dakle, postoji deljenje sleva i deljenje zdesna,
Kolinik dve kvadratne matrice ne mora uvek postojati, jer ako je, recimo, regularna matrica, tada su proizvodi , to znai da za date matrice , odnosno Def: Matrica . i i ne postoje matrice i
neregularna, a i takve da je
neregularne matrice, te je
je inverzna matrica regularne kvadratne matrice .
ako je:
Iz definicije sledi da je kvadratna matrica istog reda kao i Neregularna matrica nema inverznu matricu. Teorema: Za datu regularnu kvadratnu matricu . Dokaz:
i takoe regularna matrica.
postoji jedna i samo jedna inverzna matrica
(pps) Regularna kvadratna matrica ima dve inverzne matrice: definicije sledi:
. Na osnovu
Pomnoimo obe jednakosti sa
sleva i primenimo zakon asocijacije:
08/11/2005
Skupovi
Page 50 of 230
Dobijamo:
tj.
. njena
Takoe, moemo zakljuiti da, ako je data regularna kvadratna matrica, tada je inverzna matrica. Imajui to u vidu, neposredno se dokazuje da je: . Primer: Odrediti inverznu matricu matrice:
Svojstva mnoenja matrice matricom: 1. 2. 3. 4. moguno i kada je i , na primer: (u optem sluaju)
5.
08/11/2005
Skupovi
Page 51 of 230
Def: Jednaina sa
promenljivih
oblika:
gde koeficijenti
nisu svi istovremeno nula, nazivamo linearnom algebarskom promenljivih. Skup reenja koje tu jednainu -torki brojeva
jednainom; njena leva strana predstavlja linearnu formu sa ove jednaine je skup svih ureenih identiki zadovoljavaju. Def: Sistem od :
linearnih algebarskih jednaina sa
promenljivih
nazivamo nehomogenim sistemom ako slobodni lanovi nisu svi jednaki nuli, a homogenim sistemom ako su svi slobodni lanovi jednaki nuli. Skup reenja ovog sistema je skup ureenih -torki brojeva koje sve jednaine sistema identiki zadovoljavaju. Sistem se pie u saetom obliku:
a u matrinom obliku:
08/11/2005
Skupovi
Page 52 of 230
, odnosno
gde je Matrica
zove se matrica sistema. Ako se ovoj matrici dopiu zdesna slobodni lanovi koji obrazuju matricu , dobija se proirena matrica sistema:
Pri tom je je ili ili
,a
ne moe biti manji od ranga matrice, ve .
U pogledu reavanja sistema postoje sledee mogunosti: 1. Sistem nema ni jedno reenje 2. Sistem ima jedinstveno reenje 3. Sistem ima beskonano mnogo reenja U prvom sluaju kaemo da je sistem nesaglasan (inkompatibilan), dok je u preostala dva sluaja sistem saglasan (komplatibilan). Teorema: (Kroneker-Kapelijeva) Sistem linearnih algebarskih jednaina je saglasan ako i samo ako je: . Posledica: Sistem linearnih algebarskih jednaina nema reenja ako i samo ako je: .
08/11/2005
Skupovi
Page 53 of 230
Reavanje nehomogenog sistema linearnih algebarskih jednaina

Dat je sistem:
gde slobodni lanovi
nisu svi jednaki nuli i u optem sluaju je
Razmatraemo samo saglasan sistem, tj. kada je
, jer u sluaju kada je
unapred znamo da je sistem nesaglasan, tj. nema reenja. Za saglasan sistem 1. 2. U prvom sluaju je oigledno , tako da na levoj strani imamo linearno nezavisnih i linearno zavisnih linearnih formi; koeficijenti tih linearnih formi obrazuju regularnu kvadratnu matricu -tog reda. Kako je, po pretpostavci, , to je u ovom sluaju posmatrani sistem od jednaina sa promenljivih ( ) ekvivalentan nehomogenom sistemu od jednaina sa promenljivih i sa regularnom matricom. Zato se odmah reava nehomogeni sistem: postoje sledee mogunosti:
gde je , tj. U matrinom obliku taj sistem glasi: .
. Ovu matrinu jednainu reavamo mnoei je prvo sleva sa :
08/11/2005
Skupovi
Page 54 of 230
. Dakle, da bi se odredili elementi traene matrice . Za odreivanje jedne nepoznate, recimo , iz polaznog sistema, potrebno je eliminisati sve , uzetim sa odgovarajuim znakom , potrebno je prvo nai inverznu matricu
ostale promenljive. Prvo emo pomnoiti sve jednaine tog sistema odgovarajuim kofaktorima odnosno minorima elemenata ( ):
a zatim, grupiui koeficijente uz odgovarajue promenljive, sabrati dobijene jednaine:
()
Na levoj strani ove jednaine imamo u zagradama izraze:
, za
,i
dok je na desnoj strani izraz:
koji se dobija kada se koeficijenti slobodnim lanovima :
(koji stoje uz promenljivu
u polaznom sistemu) zamene
08/11/2005
Skupovi
Page 55 of 230
Prema tome, jednaina () moe se napisati u obliku:
odakle je
ime je dobijeno reenje
polaznog sistema. Zbog jednoznanosti operacije
deljenja brojem razliitim od nule u skupu realnih brojeva, dobijeno reenje je jedinstveno. nehomogenih linearnih algebarskih Teorema: (Kramerova) Ako je determinanta sistema od jednaina sa promenljivih razliita od nule, tada taj sistem ima jedinstveno reenje dato formulom:
gde je
determinanta tog sistema, a
determinanta dobijena tako to su u .
koeficijenti uz S obzirom da vai da je:
zamenjeni, redom, slobodnim lanovima
to jest
tada reenje sistema moemo napisati u obliku:
Kvadratna matrica na desnoj strani zove se adjungovana matrica matrice . S obzirom na to je:
i oznaava:
Neposredno zakljuujemo da je inverzna matrica
matrice
08/11/2005
Skupovi
Page 56 of 230
Matrica
dobija se tako to se, prvo, matrica
transponuje, pa se zatim, polazei od:
od kofaktora njenih elemenata formira
Reavanje homogenog sistema linearnih algebarskih jednaina

Dat je sistem od homogenih jednaina sa promenljivih:
Kod homogenog sistema uvek je saglasan. Sistem oigledno uvak ima trivijalno reenje:
, to znai da je takav sistem uvek
Treba, meutim, ispitati da li taj sistem osim trivijalnog ima i netrivijalna reenja. Razlikujemo sledee sluajeve: 1. Ako je (znai ), tada je u sistemu sadran podsistem od saglasnih
homogenih jednaina sa promenljivih, pa je determinanta tog podsistema . Prema, tome, na osnovu Kramerove teoreme, takav sistem ima samo jedno reenje, tj. osim trivijalnog drugih reenja nema. Napomena: Sve determinante koje se obrazuju zamenom koeficijenata uz slobodnim
lanovima, bie jednake nuli jer su svi slobodni lanovi jednaki nuli.
08/11/2005
Skupovi
Page 57 of 230
2. Ako je
, tada postoji
slobodnih promenljivih kojima moemo davati
proizvoljne vrednosti, te u tom sluaju sistem osim trivijalnih ima i beskonano mnogo netrivijalnih reenja. U datom sistemu je sadran saglasan podsistem:
ije su vezane promenljive
date formulom:
a opte reenje je
ili u matrinom obliku:
ili krae:
To je opte reenje homogenog sistema u kome, u poreenju sa optim reenjem nehomogenog sistema, nedostaje (trivijalno reenje); ine fundamentalni sistem reenja. Dakle, svako netrivijalno reenje homogenog sistema (pod uslovom: ) je linearna kombinacija njegovih fundamentalnih reenja. Primer: Reiti homogeni sistem jednaina:
08/11/2005
Skupovi
Page 58 of 230
Lako je videti da je trea jednaina posledica prvih dveju, te da je dati sistem ekvivalentan sistemu koji ine prve dve jednaine i koji se moe napisati u obliku:
Opte reenje datog homogenog sistema je:
ili u matrinom obliku:
Gausov algoritam
Sistem od nehomogenih linearnih jednaina sa promenljivih ( ):
jednostavno se reava u matrinom obliku ako je i ,
, naime imamo:
poto je matrica sistema, za , regularna. Meutim, ako je matrica visokog reda, tada je izraunavanje inverzne matrice pozamaan posao, te vei praktini znaaj imaju neke druge metode reavanja sistema. Jedna od takvih je Gausova metoda koja se sastoji u sukcesivnom eliminisanju nepoznatih iz sistema. Pretpostavimo da je koeficijent koeficijentom). Iskljuimo nepoznatu (u sluaju da je poelo bi se nekim drugim
iz svih jednaina sistema osim prve. Da bi smo to i dodati ih drugoj i dodati ih treoj jednaini, -toj jednaini. Na
realizovali potrebno je obe strane prve jednaine pomnoiti sa jednaini, zatim obe strane prve jednaine pomnoiti sa
itd. i na kraju obe strane prve jednaine pomnoiti sa i dodati ih taj nain se umesto polaznog sistema dobija ekvivalentan sistem:
08/11/2005
Skupovi
Page 59 of 230
pri tom se koeficijenti uz promenljive i slobodni lanovi u poslednjih odreuju formulama:
jednaina sistema
Ako sada pretpostavimo da je iz poslednjih
, primeniemo isti postupak za iskljuivanje promenljive
jednaina sistema i dobiemo ekvivalentan sistem jednaina:
gde je
Na slian nain bismo, uz pretpostavku da je
, iskljuili promenljivu
iz poslednjih
jednaina sistema, a zatim produili isti postupak. Ako se u navedenom postupku doe do sistema u kome jedna od jednaina ima slobodni lan razliit od nule, a svi njeni koeficijenti na levoj strani su jednaki nuli, tada je polazni sistem nesaglasan. Ako to nije sluaj, tada Gausov algoritam dovodi do sistema, ekvivalentnog polaznom sistemu:
pri tom je
, a prema tome i
08/11/2005
Skupovi
Page 60 of 230
U tom sluaju sistem je saglasan; ako je
, sistem ima jedinstveno reenje, a ako je , sistem ima oblik:
, sistem ima beskonano mnogo reenja. Zaista, ako je
Poslednja jednaina sistema jednoznano odreuje promenljivu
; kada se vrednost za
uvrsti u pretposlednju jednainu, jednoznano se odreuje promenljiva , itd. Nastavljajui ovaj postupak nalazimo da sistem, a to znai i njemu ekvivalentan polazni sistem, u sluaju kad je ima jedinstveno reenje. Ako je , tada su slobodne promenljive koje prenosimo na desnu stranu, a
zatim se, kao i u prethodnom sluaju, odreuju vezane promenljive . S obzirom na to da slobodne promenljive mogu imati proizvoljne vrednosti, sistem u ovom sluaju ima beskonano mnogo reenja. Kao to smo videli, homogen sistem linearnih jednaina uvek je saglasan jer postoji bar jedno, trivijalno reenje . Ako je , sistem nema netrivijalnih reenja, a ako je , Gausovim algoritmom se polazni sistem svodi na sistem sa stepenastom matricom, koji osim trivijalnog ima jo i beskonano mnogo netrivijalnih reenja. Primer: Reiti sistem pomou Gausovog algoritma:
Napiimo proirenu matricu sistema i primenimo Gausov algoritam:
to znai da smo polazni sistem doveli na oblik:
odakle se neposredno dobija jedinstveno reenje: .
08/11/2005
Skupovi
Page 61 of 230
Jednaina prave u ravni

Ako je zadata proizvoljna taka takom i vektorom . Ako je u datoj ravni, i proizvoljni vektor , tada je , i ortogonalna , tada je
definisana prava koja prolazi kroz taku proizvoljna taka posmatrane prave, ortogonalan na vektor
je na dati vektor vektor nuli, tj.
, te je njihov skalarni proizvod jednak
ili
(gde je konstanta je ako je prava je paralelna osi
) to predstavlja opti oblik jednaine prave u ravni. Ako , ako je , tada je ova prava paralelna osi ,a
, tada prava prolazi kroz koordinatni poetak.
08/11/2005
Skupovi
Page 62 of 230
Primetimo da jednaina prave koja prolazi kroz koordinatni poetak moe da se napie u obliku:
je ugao koji prava obrazuje sa pozitivnim pravcem apscisne ose, u optem sluaju (to sledi iz opteg oblika jednaine prave):
koeficijent pravca prave; ili
to predstavlja eksplicitni oblik jednaine prave u ravni.
Ako je data taka
i pravac, tj. koeficijent pravca :
, tada je jednaina prave koja u
zadatom pravcu prolazi kroz taku
jer je
gde je
proizvoljna taka posmatrane prave.
08/11/2005
Skupovi
Page 63 of 230
Ako su date dve take take i
, tada se jednaina prave kroz dve date proizvoljna taka prave, tada je:
izvodi na sledei nain: ako je
tj. ako koeficijent pravca oznaimo sa
tada je prava koja prolazi kroz dve date take
data jednainom:
Ukoliko prava na koordinatnim osama odseca segmente i znacima), tada se dobija segmentni oblik jednaine prave:
(pri tom se vodi rauna o
08/11/2005
Skupovi
Page 64 of 230
Iz eksplicitnog oblika se lako prelazi na segmentni, naime jednaina napisati u obliku:
moe se
Neka je prava zadata svojim pravcem i rastojanjem prave od koordinatnog poetka, koje emo oznaiti sa oznaiemo sa vektor ima koordinate oznaimo vektor jedininog vektora . Kako je . Apsolutnu vrednost vektora koji je ortogonalan na posmatranu pravu , to znai da ovaj jedinini proizvoljna taka date prave, projekcija vektora i na pravac , dobijamo: - to je tzv. poteg; neka je . Ako je
, stavivi u skalarni proizvod koordinate vektora ,
to predstavlja normalni oblik jednaine prave.
Odstojanje od take do prave. Neka su taka prave. Treba odrediti odstojanje take
i koordinatni poetak sa razliitih strana date od prave.
08/11/2005
Skupovi
Page 65 of 230
Kako je
to je odstojanje
take
od prave:
Ako bi taka
i koordinatni poetak bili sa iste strane prave tada bismo imali da je:
Ugao izmeu dve prave. Date su jednaine dve prave u optem obliku: i Ugao izmeu datih pravih je jednak uglu izmeu vektora , tj. i , tj. .
, odnosno
Jednaina ravni u prostoru

Ravan je odreena takom ako uvedemo oznake s obzirom da je i normalnim vektorom , . Ako je proizvoljna taka ravni, i tada je
ili
to predstavlja opti oblik jednaine ravni.
08/11/2005
Skupovi
Page 66 of 230
Ako su date tri proizvoljne take ravni
, ,
, ,
, tada iz uslova komplanarnosti vektora dobijamo
tj.
jednainu ravni kroz tri date take.
Neka je
rastojanje ravni od koordinatnog poetka, a oznaimo sa . Poto je
normalni vektor,
Ako apsolutnu vrednost vektora ravni u vektorskom obliku
, tada moemo napisati jednainu , ,
to predstavlja normalni oblik jednaine ravni.
08/11/2005
Skupovi
Page 67 of 230
Prelazak sa opteg na normalni oblik jednaine ravni. Neka je ravan data u optem obliku:
gde normalni vektor vektori i
ima koordinate
. Ako stavimo da je , a ako imaju razliit smer, tada je , tada je
(ako
imaju isti smer tada je ), gde je
to znai da je
odnosno normalni oblik jednaine ravni e biti
gde je
(bira se znak suprotan znaku slobodnog lana
Neka je data jednaina ravni u optem obliku . Ako je jednaine sa , dobijamo:
ili
, tada podelivi i levu i desnu stranu prethodne
08/11/2005
Skupovi
Page 68 of 230
tj.
to predstavlja segmentni oblik jednaine ravni. ( osama , i .
oznaavaju odseke na koordinatnim
Ako ravan prolazi kroz dve date take pravom iji pravac odreuje vektor
i , tada su vektori ,
i paralelna je sa i
komplanarni, te je njihov meoviti proizvod jednak koja je paralelna datom vektoru glasi:
, odnosno jednaina ravni kroz dve take
Odstojanje take od ravni. Odstojanje take predstavlja algebarsku vrednost vektora
od ravni
koje emo oznaiti sa :
koji je ortogonalan na ravan .
Oznaimo sa
; ako je
normalni jedinini vektor ravni
, tada je
08/11/2005
Skupovi
Page 69 of 230
tj.
gde je
odstojanje ravni
od koordinatnog poetka
. Iz prethodne relacije dobijamo
odstojanje take
od ravni:
tj.
Meusobni poloaj dveju ravni

Neka su date jednaine dveju ravni i u optem obliku:
gde su
odgovarajui normalni vektori ravni
. Razlikujemo sledee sluajeve: 1. Ako su date ravni paralelene ( uslova kolinearnosti, ), tada su odgovarajui vektori i kolinearni; iz
, neposredno sledi uslov paralelnosti datih ravni:
2. Uslov da se dve ravni
poklapaju bie:
3. Ako se dve ravni kolinearni, tj.
seku, tada odgovarajui normalni vektori , to znai da je:
ne mogu biti
ili
4. Ako su dve ravni i ortogonalne, tada e i odgovarajui normalni vektori takoe biti meusobno ortogonalni: tj. .
08/11/2005
Skupovi
Page 70 of 230
Ugao izmeu dveju ravni predstavlja ugao izmeu odgovarajuih normalnih vektora:
Jednaina prave u prostoru

Poloaj prave u prostoru jednoznano je odreen takom kroz koju prava prolazi i vektorom istog pravca koji emo oznaiti sa posmatrana prava prolazi, a i . Ako je data taka kroz koju proizvoljna taka prave, tada, ako stavimo da je i , jednainu
, dobijamo, s obzirom na kolinearnost vektora
prave u vektorskom bliku: ili .
Iz prethodne jednaine neposredno se dobija kanonski oblik jednaine prave:
Iz vektorskog oblika jednaine prave se neposredno moe izvesti i parametarski oblik jednaine prave. Naime, ako vektorski oblik jednaine prave napiemo u obliku: , odnosno gde je zamenjeno parametrom , dobijamo
08/11/2005
Skupovi
Page 71 of 230
Jednaina prave kroz dve date take
i i
. Ako je kolinearni,
proizvoljna taka posmatrane prave, tada su vektori tj. jednaina date prave e biti ili odnosno , tj.
Ako je vektor jedinini vektor, tada je za pravu koja prolazi kroz dve take imamo da je:
, tako da
gde su
koordinate odgovarajueg jedininog vektora.
Prava se moe posmatrati i kao presek dveju ravni:
gde je , i ,a matrica sistema. Sistem predstavlja jednainu prave u optem obliku.
, gde je
Da bismo sa opteg preli na kanonski oblik, treba odrediti koordinate proizvoljne take koju posmatrana prava prolazi, i vektora je:
kroz
koji je paralelan sa datom pravom. Pretpostavimo da
08/11/2005
Skupovi
Page 72 of 230
U tom sluaju jednaine kojima je posmatrana prava definisana moemo napisati u obliku:
gde su
koordinate traene take
. Sistem se moe reiti ako se promenljiva , tada dobijamo da je
proglasi za slobodnu nepoznatu. Ako stavimo da je recimo
ime je odreena taka
posmatrane prave. Vektor
koji odreuje pravac date , te je
prave je ortogonalan kako na vektor tako i na vektor znai kolinearan sa vektorskim proizvodom ova dva vektora, tj.
odakle sledi da je prava data u optem obliku transformisana u kanonski oblik:
Meusobni poloaj dveju pravih u prostoru

Neka su date jednaine pravih i u kanonskom obliku:
08/11/2005
Skupovi
Page 73 of 230
gde je prava dok je prava
odreena takom odreena takom
i pravcem vektora i pravcem vektora
, .
Razlikujemo sledee mogunosti: 1. Prave i su paralelne; tada je i , , tj.
odakle dobijamo uslove za paralelnost dveju pravih
2. Ako su prave
identine, tada je
, tj.
odakle dobijamo uslove za identinost pravih
3. Dve prave koje se seku odreuju ravan, jer su tada vektori jeste:
i i
komplanarni, to seku
znai da je njihov meoviti proizvod jednak nuli. Dakle, uslov da se prave
tj.
08/11/2005
Skupovi
Page 74 of 230
Razmatrane prave
se mogu zadati i u optem obliku:
vektor koji odreuje pravac prave
je
a vektor koji odreuje pravac prave
je
Presena taka dveju pravih se odreuje iz optih jednaina pravih iz kojih se od etiri ravni uzmu proizvoljne tri i odredi njihova zajednika taka. 4. Mimoilazne prave ne lee u jednoj ravni; ako je prava , prava taka prave ,a vektorom odreena vektorom , ako je proizvoljna taka prave proizvoljna , tada vektori i ,
i ne pripadaju istoj ravni tj. nisu komplanarni, te je uslov da se prave mimoilaze:
08/11/2005
Skupovi
Page 75 of 230
5. Ako su dve prave meusobno ortogonalne, tada su i vektori ortogonalnosti: , tj. Ugao izmeu dveju pravih i i , te je .
, koji odreuju pravce datih pravi, takoe meusobno ortogonalni, te je uslov
predstavlja ugao izmeu odgovarajuih vektora
, tj.
Meusobni poloaj prave i ravni

Neka su date prava jednainom u kanonskom obliku i ravan jednainom u optem obliku:
Prava 1. Prava vektor ravni
i ravan
mogu imati jedan od sledeih meusobnih poloaja: ako je vektor koji odreuje pravac prave , oznaimo je sa ortogonalan na , pripada
lei u ravni ravni
, i ako bilo koja taka prave
, znai: tj. ,
08/11/2005
Skupovi
Page 76 of 230
odakle dobijamo uslov da prava
lei u ravni:
2. Prava ako prava
i ravan i ravan
su meusobno paralelne ako su vektori nemaju zajednikih taaka; ako sa , tada je: tj.
meusobno ortogonalni i oznaimo
proizvoljnu taku prave
to znai da e prava
i ravan
biti paralelne ako je:
3. Prava
e prodirati kroz ravan i ravni
ako je , taka prodora
, tj. ako postoji samo jedna , i ako je u parametarskom obliku: , tj.
zajednika taka prave
. Napiimo jednainu prave
Taka prodora
prave
kroz ravan
mora zadovoljavati jednainu ravni dobijamo:
; znai ako u
optoj jednaini ravni
stavimo vrednosti iz jednaine prave
08/11/2005
Skupovi
Page 77 of 230
odnosno
odakle se pomou dobijene vrednosti za parametar , zamenom u jednaini prave.
odreuju koordinate take prodora
Ugao prave prema ravni. Def: Ugao izmeu prave tu ravan. i ravni predstavlja ugao izmeu prave i njene projekcije na
Primetimo da je
, te je:
odnosno ugao
izmeu prave
i ravni
je dat izrazom:
Ako je prava
ortogonalna na ravan
, tada je
, odnosno vektori
su kolinearni
08/11/2005
Skupovi
Page 78 of 230
tj.
, to znai da je uslov ortogonalnosti prave
i ravni .
Pojam hiper-ravni
Def: Hiper-ravan vektorskog prostora ije koordinate predstavlja skup taaka zadovoljavaju linearnu jednainu
u kojoj je bar jedan od koeficijenata predstavlja jednainu hiper-ravni. U jednodimenzionom prostoru
, razliit od nule; prethodna relacija
(znai na pravoj), odgovarajua hiper-ravan e imati oblik
, tj. predstavljae taku. Za prostoru Ako je , relacija ima oblik (odnosno u ravni) predstavlja pravu. , tada relacija ima oblik predstavlja ravan. , hiper-ravan e predstavljati ravan dimenzije taka hiper-ravni , tada koordinate take . to znai da hiper-ravan , tj. hiper-ravan u dvodimenzionom
u trodimenzionom prostoru U -dimenzionom prostoru
Ako je taka zadovoljavaju jednainu:
, a ako je jednaina: . proizvoljna taka iste hiper-ravni, tada i za njene koordinate vai
Oduzevi prvu jednainu od druge, dobijamo da za bilo koje dve take vai:
hiper-ravni
08/11/2005
Skupovi
Page 79 of 230
tj. ako je
normalni vektor huper-ravni
, tada je proizvoljni vektor ortogonalan na normalni vektor hiper-ravni
, tj.
to predstavlja vektorsku jednainu hiper-ravni.
GLAVA 2 ELEMENTI LINEARNE ALGEBRE I ANALITIKE GEOMETRIJE

2.1 Vektori 2.1.1 Pojam vektora. Osnovne operacije s vektorima 2.1.2 Linearna zavisnost i nezavisnost vektora 2.1.3 Vektorski prostor 2.1.4 Skalarni proizvod 2.1.5 Vektorski proizvod 2.1.6 Meoviti proizvod tri vektora 2.2 Matrice i determinante 2.2.1 Pojam matrice 2.2.2 Sabiranje matrica. Mnoenje matrice brojem 2.2.3 Determinante 2.2.4 Rang matrice 2.2.5 Mnoenje matrice matricom 2.2.6 Inverzna matrica 2.3 Sistemi linearnih algebarskih jednaina 2.3.1 Reavanje nehomogenog sistema linearnih algebarskih jednaina 2.3.2 Reavanje homogenog sistema linearnih algebarskih jednaina 2.3.3 Gausov algoritam 2.4 Elementi analitike geometrije 2.4.1 Jednaina prave u ravni 2.4.2 Jednaina ravni u prostoru 2.4.3 Meusobni poloaj dveju ravni 2.4.4 Jednaina prave u prostoru 2.4.5 Meusobni poloaj dveju pravih u prostoru 2.4.6 Meusobni poloaj prave i ravni 2.4.7 Pojam hiper-ravni
08/11/2005
Skupovi
Page 80 of 230
Razmatraju se klase funkcija kod kojih su i oblast definisanosti i skup vrednosti mnotva realnih brojeva, , tj. takozvane realne funkcije realne promenljive. Ako po zakonu korespondencije realnom broju odgovara realni broj , , piemo - zavisno i nazivamo nezavisno promenljivom ili argumentom funkcije, dok je promenljiva.
Skup svih vrednosti koje se mogu davati nezavisno promenljivoj naziva se oblast definisanosti funkcije, ili domen funkcije, a odgovarajue vrednosti koje moe dobijati zavisno promenljiva predstavljaju skup vrednosti funkcije. Primer: Funkcija ili je svuda definisana, tj. na skupu svih realnih
brojeva, a takoe je to funkcija na celom skupu realnih brojeva jer je svaki realni broj korespondiran broju , tj. skup realnih brojeva, tj. ; navedena funkcija je injektivna jer, ako je . Dakle, funkcija . tada je
preslikava skup realnih brojeva na
Nain zadavanja funkcije

1. Tablini nain zadavanja funkcije 2. Zadavanje funkcije njenim grafikom 3. Zadavanje funkcije analitikim izrazom Primer: Funkcija ima sledei analitiki izraz:
08/11/2005
Skupovi
Page 81 of 230
4. Zadavanje funkcije pomou parametara
Primer: Neka je data funkcija
Eliminacijom parametra
dobijamo funkciju
Operacije na skupu realnih funkcija

1) Zbir. Neka su date dve realne funkcije jedne nezavisno promenljive ove dve funkcije e biti funkcija koja svakom realnom broju tj. . Ako je definisanosti funkcije - oblast definisanosti funkcije ,a , - oblast i . Zbir korespondira broj
, tada e oblast definisanosti funkcije , biti:
08/11/2005
Skupovi
Page 82 of 230
. 2) Proizvod funkcija korespondira broj , tj. predstavlja funkciju koja svakom realnom broju
Za funkciju
oblast definisanosti
e biti: .
Osnovne elementarne funkcije

1. Stepene funkcije: 2. Eksponencijalne funkcije: 3. Logaritamske funkcije: 4. Trigonometrijske funkcije: 5. Inverzne trigonometrijske funkcije:
Def: Elementarnim funkcijama nazivaju se funkcije koje se mogu zadati analitikim izrazom , dobijenim iz osnovnih elementarnih funkcija i konstanti pomou konano mnogo operacija sabiranja, oduzimanja, mnoenja, deljenja i kompozicije funkcija.
Def: Ureeni skup elemenata
obrazuje niz ako se svakom prirodnom broju
08/11/2005
Skupovi
Page 83 of 230
po nekom zakonu korespondira po jedan i samo jedan element
Dakle, niz je funkcija prirodnog argumenta tj. funkcija ija je oblast definisanosti skup prirodnih brojeva . Niz je dat ako su mu poznati svi lanovi ili kad je data formula (odnosno zakon korespondencije sa . ) po kojoj se moe odrediti bilo koji lan niza . Niz se oznaava
Primer:
Aritmetiki niz se moe predstaviti pomou prvog lana :
i konstantne razlike (diferencije)
Razlika dva uzastopna lana je konstantna: Geometrijski niz se moe predstaviti pomou prvog lana i konstantnog kolinika :
Kolinik dva uzastopna lana je konstantan:
, i pri tome je
Def: Monotono rastuim nizom naziva se niz opadajuim nizom se naziva niz neopadajui niz nizu Def: Za niz . je niz u kome je
u kome je
; monotono ; monotono , dok je u monotono nerastuem
kod koga je
se kae da je ogranien ako postoje takvi brojevi ; predstavlja donje ogranienje niza
, da je , dok je gornje
ogranienje niza. Def: Niz je ogranien ako postoji takav broj kaemo da je niz , da je neogranien. . Ako ne
postoji takav broj
Primer: Dat je niz
iji je opti lan
; s obzirom da je
dati niz je ogranien. Def: Za dva niza i se kae da su jednaki ako je .
08/11/2005
Skupovi
Page 84 of 230
Def: Niz
predstavlja zbir nizova . Ako je
ako je , tada kaemo da je niz .
proizvod nizova Def: Ako je take
proizvoljni realni broj i
neka taka na brojnoj pravoj, tada
-okolinom
nazivamo skup taaka brojne prave:
drugim reima
je otvoreni interval duine
s centrom u taki .
, tj.
Def: Skup odgovarajua odnosno
taaka na brojnoj pravoj naziva se okolinom take , ako postoji dovoljno mali pozitivni realni broj -okolina take sadrana u skupu , tj. , takav da je ,
. Def: Skup taaka na brojnoj pravoj se naziva otvorenim ako predstavlja okolinu svake postoji dovoljno mali pozitivni realni broj , takav da je . Def: Taka na brojnoj pravoj u ijoj se svakoj - okolini nalazi beskonano mnogo lanova niza naziva se takom nagomilavanja tog niza. Niz moe imati jednu, dve, uopte konano ili beskonano mnogo taaka nagomilavanja. Ako je za sve prirodne brojeve poev od nekog broja , tada je taka jedinstvena taka nagomilavanja datog niza. na brojnoj pravoj, takva da za svako ,( ima samo konano mnogo
svoje take, tj. za svako
Def: Taka nagomilavanja lanova niza
ija je vrednost vea od
je proizvoljan, unapred dati mali ija je vrednost vea od i oznaava sa: .
pozitivan broj), a beskonano mnogo lanova niza naziva se gornjom takom nagomilavanja niza
Def: Ako je
takva taka nagomilavanja niza
na brojnoj pravoj da za svako , tada predstavlja donju taku
ima
samo konano mnogo lanova datog niza ija je vrednost manja od mnogo lanova niza ija je vrednost manja od
, a beskonano
08/11/2005
Skupovi
Page 85 of 230
nagomilavanja niza
i oznaava se sa: .
Pojam konvergencije niza

Def: Niz koji ima samo jednu taku nagomilavanja, i to konanu, naziva se konvergentnim nizom; niz koji ima taku nagomilavanja u beskonanosti, ili ima dve ili vie taaka nagomilavanja naziva se divergentnim nizom, i to odreeno divergentnim ako ima jednu taku nagomilavanja u beskonanosti, a neodreeno divergentnim ako ima vie taaka nagomilavanja. Def: Broj se naziva graninom vrednou niza , moe da se nae prirodni broj , ako za svaki unapred dati proizvoljno , takav da je ,
mali pozitivni broj
to oznaavamo sa Teorema: Ako niz Dokaz: Neka je takav prirodan broj
, ili
ima graninu vrednost, tada je taj niz ogranien. . Ako uzmemo proizvoljno malo da je za sve ; kako je skup lanova , tada postoji , tj. koji po
apsolutnoj vrednosti ne moraju biti manji od broja veliki realni broj sa razmatrani niz , takav da je moemo zakljuiti da je je ogranien niz.
, ogranien, to postoji dovoljno . Oznaimo li . Dakle,
Obrnuto tvrenje, meutim, ne vai, to pokazuje primer niza koji je ogranien jer je Pretpostavimo da je niz . Ako je niza , ali nije konvergentan.
monotono neopadajui, tj. najmanje od svih gornjih ogranienja, tj.
i da je je gornja mea datog
, to oznaavamo sa:
, tada moemo dokazati sledeu teoremu: monotono rastui (neopadajui) i ogranien s gornje strane, tada Teorema: Ako je niz postoji njegova granina vrednost:
08/11/2005
Skupovi
Page 86 of 230
Dokaz:
Kako je niz
ogranien s gornje strane, tj. , tj. za proizvoljno (jer je
, to postoji niza da je
, postoji takav lan
najmanje od svih gornjih ogranienja skupa iji su elementi
lanovi niza tada je
). Kako je, po pretpostavci, dati niz monotono rastui (neopadajui), , tj.
ili Ako je niz
, tj.
monotono opadajui (nerastui) i ako je ogranien s donje strane, , i ako je najvee od svih donjih ogranienja, ili, drukije reeno, je donja
mea niza
, to obeleavamo sa: ,
tada se na slian nain kao i prethodna, dokazuje i monotono opadajui (nerastui) i ogranien s donje strane, tada Teorema: Ako je niz postoji njegova granina vrednost:
Teorema: Niz koji je monoton i ogranien uvek je konvergentan.
Primer: Niz
je monotono opadajui i ogranien je s donje
strane, te je
, to znai da postoji granina vrednost ovog niza:
Beskonano male veliine

Def: Niz predstavlja beskonano malu veliinu (funkciju), ako tako da je ( je , tj.
proizvoljno mali broj), postoji prirodni broj
. Niz ija je granina vrednost jednaka nuli naziva se i nula-nizom. Teorema: Proizvod beskonane male veliine i ograniene veliine je beskonano mala veliina.
08/11/2005
Skupovi
Page 87 of 230
Dokaz:
Neka su dati nizovi proizvoljno mali broj
,i
. Uzmimo da je:
; tada postoji takav prirodan broj
to znai, s obzirom da je i
proizvoljno mali broj, da: ,
tj.
je takoe beskonano mala veliina.
Teorema: Zbir konano mnogo beskonano malih veliina predstavlja beskonano malu veliinu. Napomena: Ako je , tada opti lan niza , gde je Zaista, ako je da je je . Obrnuto, ako je i , tj. Teorema: Granina vrednost zbira (razlike) dva konvergentna niza jednaka je zbiru (razlici) graninih vrednosti tih nizova. Dokaz: Neka je i . Dokaimo da je , tada je ,i : , . , tada je , jer . , tj. moemo napisati u obliku . ,
opti lan nekog nula-niza
proizvoljno mali broj, tada postoji takav prirodni broj . Stavivi da je je nula-niz. Dakle, niz
, tada imamo da moe se
predstaviti u obliku zbira (razlike) svoje granine vrednosti i nekog nula-niza, tj.
S obzirom da moemo napisati da je
tj.
Teorema: Granina vrednost proizvoda dva konvergentna niza jednaka je proizvodu njihovih graninih vrednosti.
08/11/2005
Skupovi
Page 88 of 230
Teorema: Granina vrednost kolinika dva konvergentna niza jednaka je koliniku njihovih graninih vrednosti (pod uslovom da je granina vrednost niza koji se nalazi u imeniocu razliita od nule):
(ako je
).
Beskonano velike veliine

Def: Niz se naziva beskonano velikom veliinom (funkcijom) ako za svaki realni broj postoji takav prirodni broj piemo da je . da je, za sve ; u tom sluaju
Teorema: Ako je niz
beskonano velika veliina, tada je niz
beskonano mala veliina.
Dokaz:
Ako je proizvoljno mali broj
, tada je i
. S obzirom da je
to postoji prirodni broj
tako da je
, tj.
; kako je
, imamo da
, tj.
Teorema: Ako je niz
beskonano mala veliina, tada niz .
predstavlja
beskonano veliku veliinu kad
Teorema: (Kantorov princip umetnutih odseaka) Ako je dat beskonani niz umetnutih odseaka:
u kome je svaki sledei sadran u prethodnom, i ako duina tih odseaka tei nuli kad indeks neogranieno raste, , tada postoji jedinstvena taka .
08/11/2005
Skupovi
Page 89 of 230
Dokaz:
vai uslov , to znai da levi krajevi niza umetnutih odseaka obrazuju monotono rastui, s gornje strane ogranieni niz tome vai da: , . , a da desni krajevi datog niza umetnutih odseaka . Prema odseaka obrazuju monotono opadajui, s donje strane ogranieni niz
Kako je po pretpostavci broj
, tj. za svaki proizvoljno mali, pozitivni , takav da je:
postoji odgovarajui dovoljno veliki prirodni broj ,
a pri tom
jer je ,
, to je:
to znai da je
, ime je dokaz zavren.
Teorema: (Bolcano-Vajertrasova) Svaki ogranieni beskonani niz ima bar jednu taku nagomilavanja. Dokaz: Ako je lanovi niza ogranieni beskonani niz, tada postoji odseak . Podelimo odseak na kome lee svi
na dva jednaka dela; tada bar jedna od . Oznaimo je sa
te dve polovine sadri beskonano mnogo elemenata niza
, i podelimo je na dva jednaka dela od kojih bar jedan sadri beskonano mnogo lanova niza ; oznaiemo ga sa . Nastavimo li ovaj postupak
dobiemo niz umetnutih odseaka niza . Dokaimo da se duina odseka
koji sadre beskonano mnogo elemenata moe uiniti manjom od , za dovoljno veliko . Naime,
proizvoljno malog pozitivnog realnog broja kako je
, tj.
to znai da
tj.
08/11/2005
Skupovi
Page 90 of 230
Na osnovu Kantorovog principa umetnutih odseaka postoji samo jedna taka . Poto odseak lanova niza , za koje je , tj. gde je proizvoljno mali pozitivan realni broj, to je taka . , taka nagomilavanja sadri beskonano mnogo
ogranienog beskonanog niza
Kriterijumi konvergencije za nizove

Teorema: Niz je konvergentan ako su mu gornja i donja taka nagomilavanja . , tada postoji beskonano mnogo lanova niza , tj. . Takoe, ako je , tj. . Uzmemo li da je , tada i i oznaimo li , , , tada je beskonano mnogo lanova niza manje od koji i
konane i ako je pri tom Dokaz: Ako je su vei od
, dobijamo da za svaki proizvoljno mali pozitivni broj , da je ,
postoji takav dovoljno veliki prirodni broj
to znai da
, odnosno da je niz
konvergentan.
Teorema: (Koijev kriterijum konvergencije) Neophodan i dovoljan uslov za konvergenciju niza jeste da za svako proizvoljno malo , postoji takav prirodni broj , da je kad god su brojevi . Niz za koji je
zadovoljen navedeni uslov naziva se Koijevim nizom. Teorema: Ako su nizovi i konvergentni i imaju istu graninu vrednost ,i , , tada je i .
08/11/2005
Skupovi
Page 91 of 230
Asimptotska proporcionalnost nizova

Def: Za dva niza i , koji ne moraju biti konvergentni, a iji kolinik
kae se da su asimptotski proporcionalni, to se oznaava sa: . Specijalno, ako je
kae se da su nizovi
asimptotski jednaki i pie se: .
Primer: Niz koji predstavlja aritmetiku progresiju prirodnih brojeva asimptotski je proporcionalan nizu kvadrata prirodnih brojeva, tj. .
Zaista, s obzirom da je
, imamo da je:
Primer:
jer je:
08/11/2005
Skupovi
Page 92 of 230
Beskonano male funkcije (veliine) i njihova osnovna svojstva

Def: Neka je funkcija Funkcija definisana u nekoj okolini take kad argument , izuzev moda u samoj taki , to oznaavamo sa postoji takav odgovarajui , .
ima graninu vrednost
, ako za svako proizvoljno malo pozitivno pozitivan broj
, da je za sve vrednosti argumenta za koje vai uslov .
ispunjena nejednakost
Ako se unapred zada
, tada sve vrednosti funkcije i

. Uzmimo
koje zadovoljavaju nejednakost . Za sve vrednosti argumenta . Njegovu
lee u pojasu izmeu , duinu oznaimo sa . Tada imamo:
krai od intervala
. Teorema: Ako postoji granina vrednost , onda je ta granina vrednost jedinstvena.
08/11/2005
Skupovi
Page 93 of 230
Dokaz:
(PPS): i da:
, to znai da za svako
, postoje
Ako stavimo
, tada
a sa obzirom da je Teorema: Ako je funkcija je
proizvoljan mali broj to je definisana u nekoj okolini take
. izuzev u samoj taki i ako
tada se kae da je funkcija beskonano mala veliina kad , ,
, tj. .
Teorema: Ako postoji
, tada moemo napisati da je
, gde je
neka beskonano mala veliina, tj. .
Dokaz:
Poto
, tada
, ako stavimo da je , ime je teorema dokazana.
, , tj ,
, , imamo da ,
Teorema: Zbir dve beskonano male veliine je takoe beskonano mala veliina, tj. .
08/11/2005
Skupovi
Page 94 of 230
Dokaz:
Ako je
, tada:
Neka je
. Tada imamo da je:
Teorema: Proizvod dve beskonano male veliine je beskonano mala veliina. Dokaz:
Neka je
. Tada imamo:
kad god je dovoljno mali broj, tj. Def: Za funkciju se kae da je ograniena na odseku da je
. ako postoji ,
. Def: Funkcija se naziva ogranienom kad argument u kojoj je data funkcija ograniena. Teorema: Proizvod beskonano male veliine , je beskonano mala veliina. Dokaz: Za , , . i ograniene funkcije ako postoji okolina take
Za
Neka je
. Tada
08/11/2005
Skupovi
Page 95 of 230
to znai da je .
Osnovne teoreme o graninim vrednostima funkcije

Teorema: Ako funkcije i imaju granine vrednosti kad argument i tada je , tj. granina vrednost zbira datih funkcija jednaka je zbiru njihovih graninih vrednosti. Dokaz: Moemo napisati da je , znai ,i , : , , a to upravo znai da je . Napomena: Oevidno je da se prethodna teorema moe proiriti i na graninu vrednost razlike funkcija. Takoe, ona se moe uoptiti ina zbir, odnosno razliku, konano mnogo funkcija koje imaju graninu vrednost kad . Teorema: Ako funkcije i imaju granine vrednosti kad argument i tada je , tj. granina vrednost proizvoda datih funkcija jednaka je zbiru njihovih graninih vrednosti. , , tj. , , , tj.
08/11/2005
Skupovi
Page 96 of 230
Dokaz:
Moemo napisati da je , , , znai:
to jest: .
Teorema: Ako je
, tada je i
. Dokaz:
()
Neka je
. U tom sluaju iz relacija () i pretpostavke sledi: , .
Teorema: Ako funkcije
imaju granine vrednosti kad argument i ,
, tj.
tada je
tj. granina vrednost kolinika datih funkcija jednaka je zbiru njihovih graninih vrednosti, ako je granina vrednost imenioca razliita od nule. Dokaz: , , , znai:
08/11/2005
Skupovi
Page 97 of 230
to jest:
, ako je
Leva i desna granina vrednost funkcije

Def: Kaemo da je broj A desna granina vrednost funkcije , u taki , tj.
ako
, u taki , , tj.
, dok broj A
predstavlja levu graninu vrednost funkcije
ako:
i one su Napomena: Ako funkcija ima i levu i desnu graninu vrednost u nekoj taki meusobno jednake tada postoji i granina vrednost funkcije u toj taki.
Granina vrednost funkcije kad argument

Def: Kaemo da funkcija ima graninu vrednost kad neogranieno raste, tj.
ako za svako proizvoljno malo , tj. ,
, postoji takav broj
da je za sve
08/11/2005
Skupovi
Page 98 of 230
Ako se zada proizvoljno mali realni broj vrednosti argumenta nalaze unutar pojasa jer:
, tada se moe nai takav broj
da se za sve
koje su po apsolutnoj vrednosti vee od
odgovarajue vrednosti
. Def: Funkcija je beskonano mala veliina kad argument , Napomena: , ako , . , , ako: .
, ako
Beskonano velike funkcije (veliine)

Def: Funkcija se naziva beskonano velikom veliinom za postoji , da je za , ako za svaki , .
dovoljno velik broj
Teorema: Ako je funkcija
beskonano mala veliina kad .
, tada je
beskonano velika velina kad Def: Funkcija , postoji
je beskonano velika veliina kad , da je , tj.
ako za svaki proizvoljno veliki
08/11/2005
Skupovi
Page 99 of 230
Def: Funkcija
za koju je
naziva se parnom funkcijom njen grafik je , a ukoliko je , tada se takva funkcija .
simetrian u odnosu na osu
naziva neparnom; njen grafik je simetrian u odnosu na koordinatni poetak
Uporeivanje beskonano malih veliina

i beskonano male veliine kad Def: Ako su granina vrednost kolinika, i ako postoji konana
tada se kae da su Def: Ako su i
dve beskonano male istog reda. i ako
beskonano male veliine kad
onda je
beskonano mala vieg reda u odnosu na tj. .
Ako je
onda je
beskonano mala vieg reda u odnosu na tj. .
Def: Funkcija je:
predstavlja beskonano malu veliinu k-tog reda u odnosu na
ako
tj. ako su funkcije Def: Funkcije i
istog reda.
predstavljaju ekvivalentne beskonano male veliine ako vai:
08/11/2005
Skupovi
Page 100 of 230
Def: Ako i
kad
ne tei nikakvoj odreenoj vrednosti ni beskonanosti tada su
neuporedive.
Teorema: Ako reda u odnosu ili na tj. Dokaz:
tada je njihova razlika ili na , , odnosno:
beskonano mala vieg
Def: Funkcija je neprekidna u taki
ako postoji njena granina vrednost kad .
i ako je ta granina vrednost jednaka vrednosti funcije u toj taki, tj. Uslovi neprekidnosti:
1. 2.
, tj. funkcija je definisana u taki , tj postoji leva i desna granina vrednost i one su jednake
08/11/2005
Skupovi
Page 101 of 230
3.
, tj granina vrednost je jednaka vrednosti funkcije u toj taki . moe da se , tj.
Ako nije ispunjen bilo koji uslov funkcija je prekidna u taki Def: Funkcija nae je neprekidna u taki tako da je za , , ,
ako za svako prizvoljno malo ispunjen uslov
Mada je ova definicija na prvi pogled veoma slina definiciji granine vrednosti funkcije u datoj taki , ipak postoji jedna bitna razlika izmeu te dve definicije. Naime, kod definicije zahteva se da , , : , granine vrednosti funkcije u taki
i u tom sluaju se kae da je definisana u taki definisana u taki
, tj. ne pretpostavlja se da data funkcija mora biti neophodno da funkcija bude
, dok je za neprekidnost funkcije i da je .
Def: Funkcija je neprekidna u intervalu Def: Funkcija je neprekidna na odseku , tj. ako je u taki
ako je neprekidna u svakoj taki tog intervala. ako je neprekidna u svakoj taki intervala neprekidna s leva: .
neprekidna s desna a u taki i
Def: Priratajem argumenta
naziva se razlika
izmeu bilo koje vrednosti
i polazne vrednosti
, dok je odgovarajui prirataj funkcije
tj.
jer je
08/11/2005
Skupovi
Page 102 of 230
Def: Funkcija
je neprekidna u taki kad tj. kad
ako , .
Vrste prekida
u taki ima prekid prve vrste ako u toj taki ima i levu i desnu graninu Def: Funkcija vrednost ali su one razliite ili su jednake a razlikuju se od vrednosti funkcije u toj taki: ili .
Funkcija koja ima prekid prve vrste u taki kae se da u toj taki ima konaan skok. Svaka taka prekida koja nije prve vrste naziva se takom prekida druge vrste. Def: Funkcija ima prekid druge vrste u taki taki ako ne postoji njena granina vrenost u ili obe predstavljaju u taki ima
. Ako leva ili desna granina vrednost funkcije
beskonano veliku veliinu kad beskonaan skok: ili Primer:
tada se kae da funkcija
ili
08/11/2005
Skupovi
Page 103 of 230
Def: Funkcija
ima otklonjiv prekid u taki
ukoliko postoji granina vrednost funkcije u ili
toj taki ali pritom ili funkcija nije definisana u
Operacije sa neprekidnim funkcijama

Teorema: Ako su dve funkcije i neprekidne u nekoj taki , tada je i njihov zbir
08/11/2005
Skupovi
Page 104 of 230
(odnosno razlika) Dokaz: Poto su i
takoe neprekidna u
neprekidne funkcije, to postoje granine vrednosti i
a to znai da je: .
Teorema: Ako su dve funkcije proizvod Dokaz: Poto su i
neprekidne u nekoj taki .
, tada je i njihov
takoe neprekidna u
a to znai da je: .
Teorema: Ako su dve funkcije
neprekidne u nekoj taki , ako je .
, tada je i njihov kolinik
takoe neprekidna u
Dokaz:
Poto su
a to znai da je:
Teorema: Ako su
neprekidne u nekoj taki i
tada je i funkcija . je
rezultat superpozicije funkcija Dokaz: neprekidna u napiimo kao pa je
takoe neprekidna u taki . Funkcija
, odnosno
08/11/2005
Skupovi
Page 105 of 230
Poto je
imamo da kad u taki , dobijamo da ako
i s obzirom , tj. ako
na neprekidnost funkcije
tj.
Neprekidnost elementarnih funkcija

1. svako 2.
za , to znai da kad , pa je funkcija neprekidna
, te je
neprekidno za
3.
, proizvod dve neprekidne funkcije, pa je i
neprekidna za indukcijom se dokazuje da je neprekidna za 4. 5. Kako je neprekidna za , to je i svaki polinom oblika: neprekidan za 6. Svaka racionalna funkcija koja u optem sluaju predstavlja kolinik dva polinoma
i : , je neprekidna u svim takama kad je ,
7.
, jer je
Dakle,
, te je
neprekidna za
8. Takoe se moe dokazati i da je eksponencijalna funkcija

neprekidna za , neprekidna za odnosno da je logaritamska funkcija
, ,
, ,
08/11/2005
Skupovi
Page 106 of 230
Teorema: Svaka osnovna elementarna funkcija je neprekidna u svakoj taki u kojoj je definisana.
Svojstva funkcija neprekidnih na odseku

Teorema: Ako je funkcija neprekidna na , tada je ona ograniena na tom odseku. , tada postoji i
Teorema: (Vajertrasova teorema) Ako je funkcija neprekidna na odseku njena najvea i najmanja vrednost na tom odseku. Teorema: Ako je . neprekidna u i , tada je
i u nekoj okolini take
Dokaz:
Poto je
, to je i
Funkcija
je neprekidna u taki
, tj.
pa i za
, tj.
ili
tj. neprekidna na odseku Teorema: (Prva Koi-Bolcanova teorema) Ako je krajevima odseka ima vrednosti razliitog znaka tada postoji taka u kojoj je . a na ,
08/11/2005
Skupovi
Page 107 of 230
Dokaz:
Neka je podelimo
i pretpostavimo da je na dva jednaka dela.
Ako je
, tada je
, jer
Ako je
, oznaimo
Ako je
, oznaimo
Podelimo zatim odseak sa odsekom
na dva jednaka dela i ponovimo isti postupak kao i
. Sprovodei postupak doi emo do niza umetnutih odseaka ,
u kome duina odseka
, kad
S obzirom da je na krajevima odseka , tada ili postoji takva taka ,a ,
da je za odreeno
ili ako takva taka ne postoji tada je ogranien a
monotono rastui sa gornje strane
monotono opadajui s donje strane ogranien niz i i
te na osnovu Kantorovog principa umetnutih odseaka postoji jedinstvena taka , i ,
s obzirom na pretpostavku o neprekidnosti funkcije. Teorema: (Druga Koi-Bolcanova teorema) Neka je funkcija i neka je i , neprekidna na odseku . Ako je bilo koji broj izmeu
08/11/2005
Skupovi
Page 108 of 230
i Dokaz:
, tj.
, tada postoji takva taka
da je
Obrazujmo pomonu funkciju odseku
. Oigledno je ona neprekidna na
, a na krajevima odseka ima vrednost: i .
Dakle, stvoreni su uslovi za primenu prve Koi-Bolcanove teoreme, tj. postoji taka , u kojoj je , tj: . Teorema: Neka je neprekidna i monotono rastua (opadajua) u intervalu . U tom
sluaju postoji njena inverzna funkcija (opadajua) u intervalu .
koja je neprekidna i monotono rastua - koji predstavlja skup vrednosti funkcije
Ravnomerna (uniformna) neprekidnost

Def: Ako za svako proizvoljno malo , kad god je , tada kaemo da je funkcija intervalu . Znai: , kad god je . Teorema: Ako je na . ravnomerno je neprekidna funkcija na tada je ona ravnomerno neprekidna : moe da se nae , takvo da je
i ako to vai za svaki par taaka ravnomerno neprekidna u
Teorema: (Kantorova teorema) Svaka funkcija definisana i neprekidna na neprekidna na .
08/11/2005
Skupovi
Page 109 of 230
Problem odreivanja brzine kretanja
- preeni put
- srednja brzina u vremenskom intervalu
. Dakle,
Def: Brzina kretanja u momentu u intervalu kad
(trenutna brzina) predstavlja graninu vrednost srednje brzine , tj.
Def: Neka je funkcija
definisana i neprekidna u okolini take
. Ako postoji:
tada se ta granina vrednost zove izvod funkcije
u datoj taki
i oznaava sa:
08/11/2005
Skupovi
Page 110 of 230
Primer:
,
,
tj.
, pa je:
Geometrijsko znaenje izvoda

Tangenta prave krive u taki predstavlja granini poloaj seice pribliava taki idui du . (odnosno
ukoliko postoji), kad se taka
Ako
, tada
Ako
(tj.
) tada
tj
, odnosno:
, tj.
Teorema: Ako funkcija
ima izvod u nekoj taki
, tada je ona i neprekidna u toj taki.
Izvodi elementarnih funkcija

1. :
08/11/2005
Skupovi
Page 111 of 230
pa je
, tj:
2.
, te je
3.
, pa je , pa je
, tj.
. 4. :
, tj.
to znai da je
, pa je
08/11/2005
Skupovi
Page 112 of 230
: 5. :
, te je
Ako pomnoimo i podelimo ovu jednakost sa
dobijamo:
, to znai da je
. Preko smene , tada , te je:
, dobijamo da kada
, pa je:
6.
: Primetimo da je Njena inverzna funkcija , , jednoznana i injektivna funkcija. ima izvod za . Prema formuli
08/11/2005
Skupovi
Page 113 of 230
izvod funkcije
je
to znai da je izvod funkcije
S obzirom da je:
()
moemo napisati da je
a odatle prema () dobijamo da je:
, tj.
: 7. :
. Ova funkcija je jednoznana i injektivna za , to znai da je , te je , odnosno
. Ako je
Iz uslova
i . Poto ,
nalazimo da je , pa je
, tj. , tj.
08/11/2005
Skupovi
Page 114 of 230
tj.
Izvod zbira, razlike, proizvoda i kolinika funkcija

Teorema: Neka su funkcije i . Tada je . Dokaz: , diferencijabilne u proizvoljnoj taki i neka je
, tj.
jer su po pretpostavci funkcije
diferencijabilne u taki
, tj.
Napomena: Na isti nain se dokazuje da je . Teorema: Neka su funkcije i . Tada je . Dokaz: , te je , diferencijabilne u proizvoljnoj taki i neka je
odakle sledi da je
08/11/2005
Skupovi
Page 115 of 230
S obzirom da je funkcija neprekidna u toj taki, tj.
diferencijabilna u taki ako
, to je ova funkcija i
, to znai da je
pa je prema tome, , tj. . Teorema: Neka su funkcije ,i i , diferencijabilne u proizvoljnoj taki . Tada je i neka je
Dokaz:
S obzirom da je ,i , bie
tj.
te je
08/11/2005
Skupovi
Page 116 of 230
s obzirom da u brojiocu i imeniocu poslednjeg izraza imamo neprekidne funkcije, dobijamo da
tj.
Izvod inverzne funkcije

Teorema: Ako je neprekidna funkcija u taki ima izvod injektivna i njena inverzna funkcija , tada u odgovarajuoj taki funkcija
ima izvod koji se dobija po formuli
Dokaz:
Ako je funkcija
injektivna, to znai da razliitim vrednostima argumenta te ako je mora biti i (jer , to znai da funkcije nije injektivna). U tom
odgovaraju razliite vrednosti funkcije bi u suprotnom bilo sluaju moemo napisati da je
tj.
Tablica izvoda
, ;
08/11/2005
Skupovi
Page 117 of 230
Stepena funkcija: , , (dokazano je u sluaju );
specijalni sluajevi stepene funkcije:
eksponencijalna funkcija: , specijalni sluajevi eksponencijalne funkcije: , logaritamska funkcija: ; ;
specijalni sluaj logaritamske funkcije:
trigonometrijske funkcije: , , , ,
inverzne trigonometrijske funkcije:
08/11/2005
Skupovi
Page 118 of 230
Izvod sloene funkcije

Teorema: Neka je data funkcija i , tj. diferencijabilne, tada je . Dokaz: Prirataj date funkcije moe se napisati u obliku , kad . , . Ako su funkcije
Funkcija tom sluaju i
je diferencijabilna te je i neprekidna to znai da , tj. dobijamo da je
, te u
Izvodi vieg reda

Def: Izvod prvog izvoda funkcije sa , odnosno . Napomena: Izvod drugog izvoda naziva se treim izvodom date funkcije: . Uopte, izvod izvoda -tog reda funkcije -og reda date funkcije: predstavlja izvod (prvog reda) od naziva se drugim izvodom funkcije i oznaava se
08/11/2005
Skupovi
Page 119 of 230
, tj.
Mehaniko znaenje drugog izvoda

Videli smo da je preeni put prvi izvod funkcije , tj. . Neka je brzina u momentu ravnomerno; za vreme jednaka i predpostavimo da razmatrano kretanje nije . bie funkcija vremena, , a da brzina u momentu predstavlja
prirataj brzine e biti
Srednje ubrzanje na vremenskom intervalu duine
Granina vrednost srednjeg ubrzanja kad
predstavljae ubrzanje u momentu
Dakle, ubrzanje u momentu
predstavlja drugi izvod funkcije
Tangenta i normala krive

Data je kriva i neka taka , koja lei na datoj krivoj. Treba odrediti .
jednaine tangente i normale na datu krivu koje prolaze kroz taku
08/11/2005
Skupovi
Page 120 of 230
Jednaina prave koja prolazi kroz datu taku
ima oblik
, gde je . Dakle, jednaina tangente e
tangens ugla koji prava obrazuje sa pozitivnim smerom ose imati oblik , tj. , gde je ,a
ugao tangente prema pozitivnom smeru ose
Normala e prema osi
obrazovati ugao
, te e koeficijent pravca normale
biti
Poto je
, imamo da je
to znai da e normala na krivu
u taki , tj.
imati jednainu
Diferencijal funkcije
Def: Ako funkcija date funkcije u taki u nekoj taki ima prvi izvod, glavni deo prirataja funkcije koji je , izraz naziva se diferencijalom imamo
linearan u odnosu na prirataj argumenta
. Oznaivi diferencijal funkcije sa .
Moemo zakljuiti da diferencijal ima sledea svojstva:
1. Diferencijal funkcije je proporcionalan prirataju argumenta , razlika izmeu prirataja funkcije i diferencijala funkcije predstavlja 2. Ako je
beskonano malu vieg reda u odnosu na prirataj argumenta , kad :
08/11/2005
Skupovi
Page 121 of 230
Znai, moe se uzeti da je
, tj.
, , to je veoma znaajno poto je u veini sluajeva mnogo jednostavnije odrediti diferencijal date funkcije umesto njenog prirataja.
Mehanika i geometrijska interpretacija diferencijala
Neka tangenta na krivu ose . Oznaimo sa
u taki taku krive
obrazuje ugao ije su koordinate ,a
sa pozitivnim smerom
. U tom sluaju imamo da je
poto je , Dakle, diferencijal funkcije u taki . Pri tome je .
jednak je prirataju ordinate tangente na krivu
kad
Osnovna pravila za izraunavanje diferencijala

Teorema: Ako su funkcije i diferencijabilne u nekoj taki , tada e vaiti formule:
08/11/2005
Skupovi
Page 122 of 230
()
Dokaz:
Poto su odgovarajue formule vaile za izvode funkcija
, tj.
()
tada mnoei i levu u desnu stranu relacija () sa ().
dobijamo pravila diferenciranja
Diferencijal sloene funkcije

Neka je data funkcija postoje izvodi . Moemo napisati da je i , gde je , . Kao to je poznato, ako
, tada e postojati i izvod sloene funkcije
, tj.
dakle, () jer je ,
, to znai da je formula () za diferencijal sloene funkcije
invarijantna u odnosu na zamenu nezavisno promenljive. Formulu () moemo napisati u obliku
08/11/2005
Skupovi
Page 123 of 230
Diferencijali vieg reda

Def: Diferencijal od diferencijala funkcije , pri konstantnoj vrednosti prirataja
, naziva se diferencijalom drugog reda i oznaava sa . Diferencijal drugog diferencijala funkcije date funkcije naziva se diferencijalom treeg reda
, i uopte, diferencijal -og reda: . Teorema: Ako funkcija ima u nekoj taki izvod -tog reda , tada e u -tog reda da te funkcije predstavlja diferencijal od diferencijala
istoj toj taki postojati i diferencijal ()
-tog reda i imati vrednost . pie njen
Napomena: U formuli () obino se umesto prirataja nezavisno promenljive diferencijal , tj. vai formula . Na osnovu prethodne formule moemo pisati da je
()
, ... ,
Napomena: Formule () i () vae samo usluaju kad je sloene funkcije , tj. i
nezavisno promenljiva, jer u sluaju , , imaemo: . ), pa se ne moe izvui
Meutim, u ovom sluaju je (zavisi od izvan zagrade u kojoj se obavlja diferenciranje, te je , tj. ,
08/11/2005
Skupovi
Page 124 of 230
Teorema: (Rolova teorema) Ako je funkcija diferencijabilna u intervalu , u kojoj je i ako je .
neprekidna na odseku tada postoji taka
i ,
Dokaz:
Tvrenje ove teoreme je intuitivno jasno, jer ako funkcija krajevima odseka , tj. , tj. . Ako je , tada je , Zato pretpostavimo da je . takvo da je tangenta na krivu u taki sa apscisom
ima istu vrednost na , , paralelna sa osom
, tada sigurno postoji
. U tom sluaju, s obzirom da je funkcija
neprekidna na zatvorenom intervalu , ona mora na tom intervalu biti i ograniena, te prema Vajertrasovoj teoremi postoji najmanja i najvea vrednost funkcije na odseku . Pretpostavimo recimo da je , , ; u tom sluaju je , tj.
. to znai da je
08/11/2005
Skupovi
Page 125 of 230
tj.
() gde smo u relacijama () proizvoljnu taku Pretpostavili smo da postoji izvod Prema tome, s obzirom da postoji , sledi da je napisali u obliku . .
date funkcije u svakoj taki
Teorema: (Lagranova teorema) Ako je funkcija diferencijabilna u intervalu .
neprekidna na odseku , da je
tada postoji takva taka
Dokaz:
Oznaimo sa
taku
, sa
taku
i stavimo da je
Lagranova teorema utvruje da postoji taka sa koordinatama pravac, tj. paralelna je sa tetivom
, tj. taka na krivoj ima isti
, u kojoj tangenta na krivu
. Da bi to dokazali, obrazujmo pomonu funkciju .
Oigledno je da je uvedena funkcija diferencijabilna u intervalu funkcija
neprekidna na odseku i
, da je . Dakle,
i da je, osim toga,
zadovoljava sve uslove za primenu Rolove teoreme, te prema tome
08/11/2005
Skupovi
Page 126 of 230
postoji
, takvo da je
. S obzirom da je ,
imamo da je , tj. odnosno ,
, ili
Teorema: (Koijeva teorema) Neka su funkcije diferencijabilne u intervalu postoji takvo , i , da je
neprekidne na odseku , za sve
. U tom sluaju
Dokaz:
Primetimo, prvo, da mora biti funkciju imali da je
, jer bi se u suprotnom sluaju na , , ,
mogla primeniti Rolova teorema, te bi, znai, za neko , to je u suprotnosti sa pretpostavkom da je . Oznaimo
i uvedimo pomonu funkciju . Funkcija intervalu da postoji , je, oigledno, neprekidna na odseku i na krjjevima odseka : , tj. dobijamo da je , diferencijabilna u . ; u tom sluaju dobijamo
zadovoljava uslov . Poto je ,
Dakle, moemo primeniti Rolovu teoremu na funkciju
, tj.
Teorema: (Lopitalova teorema) Neka funkcija
kad
(ili
08/11/2005
Skupovi
Page 127 of 230
istovremeno tee 0 ili beskonanosti. Ako postoji vaie
, tada e postojati i
,i
Dokaz:
Dokaimo ovu teoremu najpre u sluaju kada je . Predpostaviemo da su funkcije diferencijabilne u nekoj okolini take Prema Koijevoj teoremi postoji odn. , takvo da je i neprekidne i
, to znai da je , tj.
, tj.
jer je da je
. Primetimo da, ako , (odnosno
, da tada i
, s obzirom , da
) i da, ako postoji
tada postoji i
, to znai da vai
tj.
08/11/2005
Skupovi
Page 128 of 230
esto je u reavanju praktinih problema vano da se funkcija ije vrednosti treba izraunavati u okolini neke take zameni nekom jednostavnijom funkcijom koja e je dovoljno dobro aproksimirati u nekoj okolini date take. Od svih elementarnih funkcija najprostiji su polinomi. Neka je na nekom intervalu koji sadri taku ima sve neprekidne izvode do izvoda reda () podudara se u taki sa funkcijom , a takoe u taki ima izvod jednak u taki . data neprekidna funkcija . Polinom prvog stepena koja
izvodu funkcije u toj taki; grafik polinoma () je tangenta krive Isto tako, polinom drugog stepena
ima u taki
istu vrednost kao i funkcija i funkcije
, a takoe su su toj taki vrednosti prvih i jednake; grafik polinoma nego grafik polinoma koji u taki se u okolini . Prirodno
drugih izvoda polinoma take
jo vie priljubljuje uz grafik funkcije
je oekivati da, ako se konstruie polinom zakljuno do izvoda
ima sve neprekidne izvode u toj taki, tada nego u nekoj
-tog reda jednake odgovarajuim izvodima funkcije bolje aproksimirati u okolini take
e se takvim polinomom funkcija
polinomom nieg reda. Na taj nain dobija se priblina jednakost za sve vrednosti okolini tae :
Dakle, takav polinom
koji priblino predstavlja funkciju ,
u nekoj okolini take , ... , ; takav polinom .
, moe se odrediti ako su poznate vrednosti zove se Tejlorov polinom za funkciju Priblino predstavljanje funkcije nazivamo aproksimacijom funkcije
u nekoj okolini take
u nekoj okolini take
njenim Tejlorovim polinomom
tim polinomom. Izraunavajui vrednost
pomou polinoma dobijamo za odgovarajuu priblinu vrednost; razlika izmeu tane i pribline vrednost funkcije zove se ostatak ili greka aproksimacije i obeleava se sa : . Kako je odatle , imaemo tzv. Tejlorovu formulu:
08/11/2005
Skupovi
Page 129 of 230
gde je ostatak (u Langranevom obliku)
a taka , .
Izrazi za ostatak Tejlorove formule mogu se dobiti u nekoliko razliitih oblika; najee se, pored Lagranevog oblika ostatka, koristi Koijev oblik ostatka Tejlorove formule:
Specijalno ako je
tada iz Tejlorove formule dobijamo tzv. Maklorenovu formulu:
gde je sada
ostatak u Lagranevom obliku, dok je
ostatak u Koijevom obliku. Napomena: Tejlorov polinom daje utoliko bolju aproksimaciju funkcije ukoliko je njegov stepen formule manji) i kada ostatak vei (tj. ukoliko je ostatak u nekoj okolini take Tejlorove
, tada u nekoj dovoljno maloj okolini take . U tom sluaju iz Tejlorove formule dobijamo:
te se kae da je funkcija
razvijena u beskonaan Tejlorov red
08/11/2005
Skupovi
Page 130 of 230
po rastuim stepenima od okolini take . Ako je
. Taj red predstavlja funkciju
u nekoj
, odgovarajui red zove se Maklorenov red.
Rastenje i opadanje funkcije

Teorema: Ako funkcija Ako je funkcija intervalu . Teorema: Ako diferencijabilna funkcija . Ako je , . ako je za svako za svako koje ,i neprekidna na odseku , tada opada na odseku , tada je , i koja je neprekidna na odseku , koja je neprekidna na odseku , i diferencijabilna u intervalu . i diferencijabilna u
raste na tom odseku, tada je
, tada ta funkcija raste na odseku
opada na odseku Def: Funkcija
imae maksimum u taki
dovoljno malo po apsolutnoj vrednosti, odnosno ako je pripada nekoj okolini take Def: Funkcija . ako je
imae minimum u taki
za svako za svako koje
dovoljno malo po apsolutnoj vrednosti, odnosno ako je pripada nekoj okolini take .
08/11/2005
Skupovi
Page 131 of 230
Napomena: Prethodne dve definicije odnose se na tzv. lokalni ili relativni maksimum (odn. minimum), vezan za neku dovoljno malu okolinu datih taaka. Moe se zakljuiti da tako definisani maksimum, odn. minimum ne moraju istovremeno predstavljati najveu, odn. najmanju vrednost date funkcije na celom odseku . Maksimum i minimum funkcije u prethodne dve definicije nazivaju se ekstremumima ili ekstremnim vrednostima date funkcije. Teorema: (neophodni uslov za ekstremum) Ako diferencijabilna funkcija taki ekstremum (maksimum ili minimum), tada je u toj taki . Dokaz: Pretpostavimo da u taki dovoljno mali prirataj da je , data funkcija ima maksimum; u tom sluaju za , imamo da je . Prema tome, u zavisnosti od znaka prirataja , tj. , sledi ima u
()
Osim toga, s obzirom da je po pretpostavci funkcija taki
diferencijabilna, njen izvod u
ne zavisi od toga na koji nain , ako i pri tom i pri tom
. Meutim iz relacija ( ) sledi da je , odnosno , ako odreena vrednost, . To znai, s obzirom da je
08/11/2005
Skupovi
Page 132 of 230
da je
Iz navedene teoreme sledi da, ako je funkcija diferencijabilna, da tada ona moe imati ekstremum samo u takama u kojima je njen izvod jednak nuli; obratan zakljuak ne vai. Naime, ako je , ne mora znaiti da ta taka predstavlja ekstremum funkcije. S druge strane funkcija moe imati ekstremum i u takama u kojima ne postoji njen izvod (tj. u takama u kojima izvodna funkcija ima prekid). Take u kojima funkcija nema izvod kao i take u kojima je , predstavljaju tzv.
. Dakle, funkcija moe imati ekstremum samo u svojim kritinim kritine take funkcije takama, a svaka kritina taka ne mora biti taka ekstremuma funkcije. esto se take u kojima je nazivaju stacionarnim takama. Teorema: (dovoljan uslov za ekstremum) Ako je funkcija koji sadri kritinu taku u samoj taki , , ), i ako je ,i ,i , , , tada je , tada je ; (bilo da je , neprekidna u nekom intervalu
tog intervala i diferencijabilna u tom intervalu (osim moda
dakle, ako izvodna funkcija ili da . Dokaz: Pretpostavimo da je ,
menja znak pri prolasku kroz taku ne postoji), tada funkcija
ima ekstremum u taki
,i
. Iskoristimo li
Lagranovu teoremu, dobijamo da je , Ako je , tj. , tada je , odnosno . () Ako je , tj. , tada je , odnosno . () Na osnovu dobijenih nejednakosti () i () zakljuujemo da je vrednost funkcije za sve vrednosti vrednosti koje su u nekoj dovoljno maloj okolini take , te je, prema tome . , manja od i , tj. i . , tj.
Napomena: Na slian nain se dokazuje da prethodna teorema predstavlja dovoljan uslov za
08/11/2005
Skupovi
Page 133 of 230
minimum funkcije. Dakle, pri ispitivanju ekstremuma funkcije pomou prvog izvoda:
1. prvo treba nai 2. zatim odrediti kritine take, tj. stacionarne take
funkcije
i take prekida izvodne
s obe strane kritinih taaka 3. ispituje se znak izvoda za svaku od kritinih taaka 4. na kraju se izraunava vrednost funkcije
Ispitivanje ekstremuma funkcije pomou drugog izvoda

Pretpostavimo da je Teorema: Neka je taki , tj. , tj. i i da je ; ako je neprekidna funkcija u nekoj okolini take , tada funkcija , a ako je . ; kako je, po pretpostavci, neprekidna u ima maksimum u , tada je taka .
minimuma funkcije Dokaz: Neka je funkcija u okolini take kome je , tj.
, tada e se nai neki mali interval koji sadri taku . Znai, izvodna funkcija ; kako je , tj. izvod rast, a za , sledi da je opada na , za
otseku koji sadri taku i , dakle za ,
menja znak pri prolasku kroz taku opada, to znai da je
funkcija .
Napomena: Analogno se dokazuje da, ako je .
, da je tada
Dakle, da bi se naao maksimum (minimum) date funkcije na datom odseku, treba nai sve lokalne maksimume (minimume), zatim treba odrediti vrednosti funkcije na krajevima odseka, i iz svih naenih vrednosti izabrati najveu (najmanju) vrednost funkcije. Tako dobijena vrednost e biti maksimum (minimum) funkcije na odseku.
Konveksnost krive. Prevojne take
08/11/2005
Skupovi
Page 134 of 230
Def: Za krivu odseku
se kae da je konveksna na gore na odseku
ako sve take lee .
ispod bilo koje njene tangente na tom intervalu: kriva
je konveksna na dole na
ako sve njene take lee iznad proizvoljne tangente na intervalu
Razume se da se u ovoj definiciji izuzima taka u kojoj odgovarajua tangenta dodiruje krivu. Teorema: Ako je u svim takama intervala konveksna na gore na intervalu Teorema: Ako je u svim takama intervala konveksna na dole na intervalu . . , tada je kriva , tada je kriva
naziva Def: Taka koja razdvaja konveksni na gore deo od konveksnog na dole dela krive se prevojnom takom date krive (tangenta u toj taki postoji i preseca datu krivu jer je s jedne strane prevojne take iznad a sa druge strane ispod da te krive). Teorema: Data je kriva kroz vrednost prevojna taka krive ; ako je drugi izvod . ili ako ne postoji, i pri prolasku
menja znak, tada je taka
Asimptote krive
Def: Prava rastojanje se naziva asimptotom krive od promenljive take ili definisane jednainom do prave ili ako i i ako ).
tei nuli kad se taka
udaljava u beskonanost (tj. ako
08/11/2005
Skupovi
Page 135 of 230
Razlikovaemo sledee tipove asimptota: 1. Vertikalne asimptote. Iz prethodne definicije sledi da se prava asimptotom u odnosu na osu krive ako je naziva vertikalnom
2. Horizontalne asimptote. Prava na osu krive ako je
e predstavljati horizontalnu asimptotu u odnosu
3. Kose asimptote. Neka je prava izmeu promenljive take ordinata krive asimptota krive i prave ako je , tj. Da bi odredili kosu asimptotu () imamo da je
asimptota krive date krive i prave . Dakle, prava
. Ako rastojanje tei nuli kad e biti kosa
, tada je oigledno da e teiti nuli i razlika izmeu odgovarajuih vrednosti
. () , potrebno je nai koeficijente i . Iz uslova
Shema ispitivanja funkcije i konstruisanje grafika

Na osnovu onoga to je dosad izloeno, moemo zakljuiti da je prilikom ispitivanja funkcije potrebno:
1. odrediti oblast definisanosti date funkcije i take prekida 2. nai tzv. nule funkcije, tj. vrednosti za koje je 3. odrediti intervale u kojima funkcija raste, odnosno opada i ispitati ponaanje funkcije na
08/11/2005
Skupovi
Page 136 of 230
4. 5. 6. 7.
krajevima intervala definisanosti nai ekstremne vrednosti funkcije ispitati konveksnost funkcije i nai prevojne take proveriti da li data funkcija ima asimptote i odrediti ih ukoliko ih ima na osnovu dobijenih podataka nacrtati grafik funkcije.
GLAVA 3 DIFERENCIJALNI RAUN FUNKCIJA JEDNE PROMENLJIVE

3.1 Funkcije jedne promenljive 3.1.1 Nain zadavanja funkcije 3.1.2 Operacije na skupu realnih funkcija 3.1.3 Osnovne elementarne funkcije 3.2 Nizovi 3.2.1 Pojam konvergencije niza 3.2.2 Beskonano male velicine 3.2.3 Beskonano velike velicine 3.2.4 Kriterijumi konvergencije za nizove 3.2.5 Asimptotska proporcionalnost nizova 3.3 Granina vrednost funkcije 3.3.1 Beskonano male funkcije (veliine) i njihova osnovna svojstva 3.3.2 Osnovne teoreme o graninim vrednostima funkcije 3.3.3 Leva i desna granina vrednost funkcije 3.3.4 Granina vrednost funkcije kad argument 3.3.5 Beskonano velike funkcije (veliine) 3.3.6 Uporeivanje beskonano malih veliina 3.4 Neprekidnost funkcije 3.4.1 Vrste prekida 3.4.2 Operacije sa neprekidnim funkcijama 3.4.3 Neprekidnost elementarnih funkcija 3.4.4 Svojstva funkcija neprekidnih na odseku 3.4.5 Ravnomerna (uniformna) neprekidnost 3.5 Izvod funkcije 3.5.1 Problem odreivanja brzine kretanja 3.5.2 Geometrijsko znaenje izvoda 3.5.3 Izvodi elementarnih funkcija 3.5.4 Izvod zbira, razlike, proizvoda i kolinika funkcija 3.5.5 Izvod inverzne funkcije 3.5.6 Tablica izvoda 3.5.7 Izvod sloene funkcije 3.5.8 Izvodi vieg reda
08/11/2005
Skupovi
Page 137 of 230
3.5.9 Mehaniko znaenje drugog izvoda 3.5.10 Tangenta i normala krive 3.5.11 Diferencijal funkcije 3.5.12 Mehanika i geometrijska interpretacija diferencijala 3.5.13 Osnovna pravila za izraunavanje diferencijala 3.5.14 Diferencijal sloene funkcije 3.5.15 Diferencijali vieg reda 3.6 Osnovne teoreme diferencijalnog rauna 3.7 Tejlorova formula 3.8 Ispitivanje ponaanja funkcije 3.8.1 Rastenje i opadanje funkcije 3.8.2 Ispitivanje ekstremuma funkcije pomou drugog izvoda 3.8.3 Konveksnost krive. Prevojne take 3.8.4 Asimptote krive 3.8.5 Shema ispitivanja funkcije i konstruisanje grafika
Osnovni pojmovi
Def: Veliina naziva se funkcijom promenljivih veliina : i na skupu , ako svakom ureenom paru vrednost promenljive po nekom zakonu korespondencije odgovara neka odreena
Kako je
i .
, imamo da
Def: Skup svih ureenih parova odgovarajui realni broj . Def: Skup svih realnih brojeva moguim ureenim parovima ,
za koje u smislu zakona korespondencije
postoji
, naziva se oblast definisanosti funkcije
koji u smislu zakona korespondencije iz oblasti definisanosti funkcije .
odgovaraju svim
predstavlja tzv. skup vrednosti funkcije
08/11/2005
Skupovi
Page 138 of 230
Def: Funkcija
je jednoznana ako .
Def: Ako svakoj ureenoj
-torki ,
po zakonu korespondencije
odgovara odreeni realan broj
, kaemo da je veliina funkcija promenljivih . Dakle, .
Granina vrednost funkcije dveju promenljivih

Def: Niz taaka . Taka konvergira taki , , ako rastojanje . ,
se u tom sluaju naziva graninom takom niza taaka konvergira taki
Teorema: Neophodan i dovoljan uslov da niz taaka jeste da , Def: Ako za proizvoljan niz taaka odgovarajuih vrednosti funkcije broju u taki .
koji konvergira taki
niz
uvek konvergira jednom istom
, tada se taj broj naziva graninom vrednou funkcije :
Def: Za funkciju taki
koja je definisana u nekoj okolini take kaemo da ima graninu vrednost to piemo kad taka
, izuzev moda u samoj konvergira taki
ako za svaki, proizvoljno mali, pozitivan broj pozitivan broj da je za sve take
postoji takav odgovarajui, dovoljno mali , za koje je ,
08/11/2005
Skupovi
Page 139 of 230
odnosno za sve take samu taku
koje pripadaju
-okolini take -okolini vrednosti
, izuzimajui . ,
, odgovarajua vrednost funkcije pripada
Napomena: Analogno prethodnoj definiciji u kojoj je koriena sferna
-okolina take
mogu se uvesti ekvivalentne definicije u kojima bi bile koriene okoline take kvadratnog ili pravougaonog oblika. Napomena: Analogno prethodnoj definiciji granine vrednosti dveju promenljivih moe se dati definicija granine vrednosti funkcije promenljivih. Def: Za funkciju graninu vrednost oznaavamo sa koja je definisana u nekoj okolini take kad taka konvergira taki , kaemo da ima , to
ako za svaki, proizvoljno mali, pozitivni broj , da je za sve take
postoji takav odgovarajui dovoljno mali broj koje pripadaju ), -okolini take
(izuzimajui eventualno samu taku
, tj-
ispunjen uslov da odgovarajua vrednost funkcije pripada .
-okolini vrednosti
Neprekidnost funkcije dveju promenljivih

Def: Za funkciju definisanu u nekoj taki ako je i nekoj njenoj okolini,
kaemo da je neprekidna u taki
odnosno, ako za svako prizvoljno malo pozitivno da je za sve take iz
postoji takav dovoljno mali pozitivan broj :
-okoline take
tj. da se razlika izmeu vrednosti funkcije u taki proizvoljno malom.
i taki
moe uiniti
08/11/2005
Skupovi
Page 140 of 230
Def: Za funkciju
definisanu u nekoj taki ako je
i nekoj njenoj
okolini, kaemo da je neprekidna u taki
odnosno, ako za svako prizvoljno malo pozitivno da je za sve take iz
postoji takav dovoljno mali pozitivan broj -okoline take :
Def: Za funkciju
se kae da je ravnomerno neprekidna u oblasti i iz oblasti
ako za svaki ije je
proizvoljno mali pozitivni broj , da za bilo koje dve take rastojanje:
, moe da se nae takav odgovarajui dovoljno mali broj
Totalni prirataj funkcija dveju i vie promenljivih

Def: Taka take je unutranja taka oblasti . Ako unutranjost oblasti , ako je u oblasti sadrana i neka okolina tada imamo da . gde je otvorena sfera sa centrom u taki i poluprenikom .
oznaimo sa
Def: Totalnim priratajem funkcije , tj.
u datoj taki
nazivamo razliku .
Napomena: Ukoliko se menja samo jedna od promenljivih dok je druga fiksirana, tada imamo tzv. i : parcijalne prirataje po promenljivim
08/11/2005
Skupovi
Page 141 of 230
Definicija parcijalnih izvoda prvog reda funkcija vie promenljivih

Def: Ako postoje konane granine vrednosti kolinika prirataja funkcije te granine vrednosti nazivaju parcijalnim izvodima funkcije u taki u taki .
sa odgovarajuim priratajima nezavisno promenljivih, takve da tee nuli tada se
Uoptenje na
promenljivih
Napomena: Oznake
treba uzimati kao simbole, a ne kao razlomke.
Geometrijsko znaenje Kriva povri je ravna kriva (lei u ravni i ima jednainu ) i u svim njenim takama je , a lei i na
Prvi izvod te funkcije, pri uslovu dveju promenljivih u taki
, podudara se sa parcijalnim izvodom po
funkcije
, i kao izvod bilo koje funkcije jedne u taki
promenljive odreuje koeficijent pravca (ugaoni koeficijent) tangente krive
08/11/2005
Skupovi
Page 142 of 230
; dakle
gde je
ugao koji tangenta .
krive
obrazuje sa pozitivnim
smerom ose
Na slian nain, ako datu povr koordinatnoj ravni i prolazi kroz taku
preseemo ravni
koja je paralelna , njena jednaina je ,
tada e parcijalni izvod te funkcije po promenljivoj koeficijentu tangente na preseenu krivu , tj
u taki u taki
biti jednak ugaonom
gde je
ugao koji tangenta .
krive
obrazuje sa pozitivnim
smerom ose
Prvi izvodi podudaraju se sa parcijalnim izvodima.
08/11/2005
Skupovi
Page 143 of 230
Parcijalni izvodi vieg reda

Za funkciju parcijalni izvodi po promenljivima i su i .
Parcijalni izvodi parcijalnih izvoda reda po i respektivno.
po promenljivima
su parcijalni izvodi drugog
- parcijalni izvod drugog reda funkcije
po
- parcijalni izvod drugog reda funkcije
po
- meovito parcijalni izvod drugog reda funkcije
po
(parcijalni izvod parcijalnog izvoda
po promenljivoj
Parcijalni izvodi treeg reda po promenljivoj , po promenljivoj , , , , ,
Kod funkcija jedne nezavisne promenljive dokazivali smo da iz pretpostavke o egzistenciji prvog izvoda u nekoj taki sledi i neprekidnost date funkcije u toj taki. Meutim, kod funkcija dve ili vie promenljivih iz egzistencije oba (ili svih ) parcijalnih promenljivih izvoda u nekoj taki ne moe slediti i neprekidnost funkcije u toj taki.
Primer: Funkcija
u svim takama
ima oba parcijalna izvoda. U takama , dok u
imenilac date funkcije kao i imenilac prvih pracijalnih izvoda je razliit od koordinatnom poetku imamo da je
08/11/2005
Skupovi
Page 144 of 230
Meutim, data funkcija ima prekid u taki (0,0) jer je du pravih
Egzistencija parcijalnih izvoda utie na ponaanje funkcije samo u pravcima koordinatnih osa ali ne i u svim ostalim pravcima. Teorema: Ako funkcija u zatvorenoj oblasti ima ograniene parcijalne izvode, , koji ne zavisi od i , takav
to znai da postoji dovoljno veliki realni broj da je i
tada je funkcija Dokaz: Pretpostavimo da take
neprekidna na oblasti
. su take pravolinijskih takoe ,a i ,
ortogonalnih odseaka, koji ove take spajaju sa takom to je sigurno ispunjeno ako je dovoljno mali. unutranja taka oblasti
U tom sluaju totalni prirataj date funkcije moemo napisati u obliku
08/11/2005
Skupovi
Page 145 of 230
Ako na svaki od izraza u zagradama primenimo Lagranovu teoremu o srednjoj vrednosti tretirajui izraz u prvoj zagradi kao prirataj date funkcije po promenljivoj a izraz u drugoj zagradi kao prirataj funkcije po promenljivoj dobijamo
gde se
uzima u nekoj taki vertikalnog odseka koji spaja take ,a u nekoj taki horizontalnog odseka izmeu taaka u jednaini
i dobijamo da je
. Ukoliko sada iskoristimo ogranienja
to znai da totalni prirataj funkcije prirataji nezavisno promenljivih su parcijalni izvodi taki te oblasti. Teorema: Ako su meoviti parcijalni izvodi funkcije po oblasti vai i i i i
moemo uiniti proizvoljno malim ako su dovoljno mali, sledi da funkcija , neprekidna u svakoj iji
ogranieni u zatvorenoj oblasti
parametarske funkcije
neprekidne
u svakoj taki neke oblasti
, tada u svakoj unutranjoj taki te
. Dokaz: Ako je taka i unutranja taka oblasti i take , kao i pravougaonik tada e za dovoljno male prirataje , , leati unutar oblasti .
08/11/2005
Skupovi
Page 146 of 230
Obrazujmo izraz
Uvedimo pomonu funkciju
promenljive
emo smatrati parametrom). U tom sluaju moemo napisati da je
odnosno, posle primene Lagranove teoreme o srednjoj vrednosti
Meutim,
i s obzirom da je u formulaciji ponovnom primenom
teoreme pretpostavljeno da postoji meoviti parcijalni izvod Lagranove teoreme dobija se
tj. . Slino, polazei od moemo uvesti pomonu funkciju po pomenljivoj , gde je parametar, tada je
i primenom Lagranove teoreme dva puta imamo da je . Uporeivanjem jednaina i dobija se da je
odakle uz pretpostavku da neprekidnosti meovitih parcijalnih izvoda i
, a s obzirom na pretpostavku o neposredno sledi da je
Totalni diferencijal funkcije vie promenljivih. Pojam diferencijabilnosti funkcije vie promenljivih
08/11/2005
Skupovi
Page 147 of 230
Analogno formuli funkcije jedne promenljive
imamo Teorema: Ako funkcija izvode koji su u taki funkcije u taki i nekoj njenoj okolini ima parcijalne i tada se totalni prirataj
neprekidni po promenljivim
moe napisati u obliku
gde veliine
zavise od .
kad
Dokaz:
Napiimo
u obliku
Izraz u prvoj zagradi je parcijalni prirataj
po promenljivoj
u taki u taki
, dok je izraz u drugoj zagradi parcijalni prirataj po
. Na svaki od prirataja moemo primeniti Lagranovu teoremu o srednjoj vrednosti funkcije jedne promenljive
Ako transformiemo izraz za
u oblik
uvodei oznake za
dobijamo
jer
zavise od
. Ako
tada
08/11/2005
Skupovi
Page 148 of 230
i neprekidnosti parcijalinih izvoda funkcije
jer su
ogranieni. Iz pretpostavke o u taki i i sledi da
poto argumenti na levim stranama izraza tee ka vrednosti parcijalnih izvoda tee vrednostima i tee nuli kad i .
tada i odgovarajue to znai da
Na osnovu ove teoreme moe se neposredno dokazati i Teorema: Ako su u taki tada je funkcija Dokaz: neprekidani parcijalni izvodi neprekidna u . i funkcije ,
U skladu sa pretpostavkama totalni prirataj je
gde kad
,i
to znai da je
tj. funkcija je neprekidna u taki
Dovoljni uslovi za diferencijabilnost funkcija vie promenljivih

Def: Ako totalni prirataj funkcije u taki moe da se napie u obliku
gde diferencijabilna u taki
kad .
, tada se kae da je funkcija
Na osnovu teoreme neposredno sledi da je svaka funkcija koja u parcijalne izvode, diferencijabilna u toj taki. Pokaimo da kad funkcije u taki i i zbira razlika izmeu totalnih prirataja
ima neprekidne
date
predstavlja beskonano malu
veliinu vieg reda u odnosu na beskonano malu veliinu
gde je
rastojanje izmeu
08/11/2005
Skupovi
Page 149 of 230
Zaista na osnovu
imamo
jer
kad
dakle Def: Za funkciju
. koja je diferencijabilna u taki glavni deo totalnog prirataja
se naziva totalni diferencijal funkcije
u taki
i oznaava se sa
Diferencijalima nezavisno promenljivih nazivamo njihove prirataje kad tee nuli
pa je
tj. , U sluaju funkcije izvodi promenljivih neprekidni u nekoj taki kad i .
, gde se pretpostavlja da su svi parcijalni izraz
08/11/2005
Skupovi
Page 150 of 230
predstavlja glavni deo prirataja funkcije
i zove se totalni diferencijal date
funkcije. Na slian nain pokazuje se da je razlika izmeu totalnog prirataja i totalnog diferencijala beskonano mala veliina vieg reda u odnosu na rastojanje izmeu i
Neposredno se iz prethodne definicije moe dokazati da vae ista pravila za izraunavanje diferencijala, kao i u sluaju funkcije jedne promenljive
Diferencijali vieg reda

Def: Diferencijalom drugog reda funkcije naziva se diferencijal totalnog diferencijala date
. koji se izraunava iz pretpostavke da su : i konstantni. Imamo da je
odnosno uz pretpostavku da su meoviti parcijalni izvodi drugog reda neprekidne funkcije, tj. jednaki, dobijamo da je
08/11/2005
Skupovi
Page 151 of 230
Potreban i dovoljan uslov da diferencijal

Neka su date funkcije i
bude totalni
, neprekidne po obema nezavisno iji je totalni
promenljivim i sa neprekidnim prvim parcijalnim izvodima. Za izraz se kae da predstavlja totalni diferencijal ako postoji takva funkcija diferencijal
Kod funkcija jedne promenljive, za dati izraz postoji funkcija iji je prvi diferencijal
u kome je
neprekidna funkcija uvek
Meutim, u za funkciju dveju promenljivih izraz predstavljati totalni diferencijal neke funkcije promenljivih Teorema: Ako su funkcije i i i .
ne mora uvek
i njihovi prvi i drugi parcijalni izvodi , tada je neophodan i dovoljan uslov da
neprekidne funkcije po promenljivim izraz
bude totalni diferencijal
Dokaz:
Pokaimo prvo da je neophodan. Kako je kao to znamo
to iz relacija
sledi da je
08/11/2005
Skupovi
Page 152 of 230
Odatle sledi da je
s obzirom na teoremu o jednakosti meovitih parcijalnih izvoda sledi
Dokaimo sada da je ovaj uslov i dovoljan. Iz prve jednakosti za dobijamo da je
gde smo integracionu konstantu oznaili sa
, a integraciju vrili po
. Funkciju
emo odabrati tako da vai druga jednakost dobijamo
. Diferenciranjem izraza
tj. s obzirom na
odnosno ili odakle sledi da je
tj.
Dakle iz
dobijamo da je
gde se diferenciranjem
dobija
08/11/2005
Skupovi
Page 153 of 230
Napomenimo da je pri odreivanju funkcije izraza ne zavisi od . Diferenciranjem po
, koriena okolnost da desna strana dobijamo
s obzirom na
Parcijalni izvodi sloenih funkcija

Ako je data funkcija i . Pretpostavimo da funkcija argumenata neprekidne parcijalne izvode po svim argumentima. Ako se fiksira, a dobije prirataj , tada su odgovarajui prirataji i po , tada je sloena imaju
, to znai da je odgovarajui prirataj funkcije
podelivi sa
dobijamo
S obizom na neprekidnost funkcija i i kako je
kada
tada i
dobijamo
08/11/2005
Skupovi
Page 154 of 230
Egzistencija i diferencijabilnost implicitne funkcije

Pretpostavimo da su vrednosti promenljivih i meusobno povezane jednainom oblika
Ako za svaku vrednost promenljive postoji odgovarajua vrednost koja zajedno sa zadovoljava datu jednainu, tada ta jednaina definie jednoznanu ili vieznanu funkciju koja identiki zadovoljava jednakost
Funkcija
se naziva implicitnom, ako je data funkcija jednainom oblika ). Inae, funkcija . se ne moe reiti po da od
(koja
nije reena po promenljivoj neposrednu zavisnost Primer: Jednaina
se naziva eksplicitnom ako izraava
. Meutim,
postavlja se pitanje da li postoji takav odseak odgovarajua vrednost za koju e par
postoji
zadovoljavati tu jednainu. Drugim koja zadovoljava tu jednainu? i ako ima sledea svojstva:
reima, da li postoji implicita funkcija Teorema: Ako je data jednaina
su definisane i neprekidne u pravougaoniku , i za po promenljivoj , je monotono rastua ili monotono opadajua funkcija , - tada e jednainom u pravougaoniku
biti definisana implicitna funkcija koja je neprekidna i neprekidno diferencijabilna u intervalu i pri tom je
08/11/2005
Skupovi
Page 155 of 230
Teorema o egzistenciji implicitne funkcije moe da se uopti i na sluaj funkcija vie promenljivih. Teorema: Ako je funkcija neprekidna funkcija promenljivih i ima neprekidne izvode ,a tada postoji takav interval i takva oblast , koja sadri taku i ako je
-dimenzionog prostora, da jednaina
definie u oblasti
jednoznanu implicitnu funkciju i koja u svakoj taki oblasti
ije
vrednosti pripadaju intervalu zadovoljava jednainu
i .
Tangentna ravan i normala povri

Neka je funkcija neprekidna i diferencijabilna u prosto povezanoj oblasti sa jednainom ravni
: takvoj funkciji odgovara kao grafik povr
pri tome postoji totalni diferencijal
Za takvu povr kaemo da je u svakoj svojoj taki glatka. Def: Neka je glatka povr, a i i krive du kojih ravni , odnosno seku
. Ravan koja sadri tangente jednainom
tih krivih u njihovoj zajednikoj taki u taki i odreena je
zove se tangentna ravan povri
08/11/2005
Skupovi
Page 156 of 230
gde je
projekcija
na
Def: Prava
koja je u datoj dodirnoj taki
glatke povri
i njene tangentne ravni i odreena je jednainom
normalna na ovu ravan zove se normala povri u datoj taki
gde je
projekcija
na
08/11/2005
Skupovi
Page 157 of 230
Tejlorova formula za funkciju vie promenljivih

Postavlja se pitanje da li je i funkciju dve ili vie promenljivih mogue u okolini neke take aproksimirati odgovarajuim Tejlorovim polinomom -tog stepena. Ovaj problem se za funkciju dve promenljive sastoji u sledeem: Za proizvoljno funkciju i aproksimirati Tejlorovim polinomom nezavisno promenljivih. razmatre -
tog stepena u odnosu na prirataje Ako se uvede pomona promenljiva funkcija
i ako se umesto funkcije
tada pri fiksiranim vrednostima
funkcija , taka i
se moe posmatrati kao funkcija e .
jedne promenljive. Pri tom imamo da pripadati odseku ije su krajnje take Neka funkcija promenljivim i sloene funkcije po u nekoj okolini take zakljuno sa izvodima reda dobijamo
ima neprekidne parcijalne izvode po , diferenciranjem funkcije kao
Traeni Tejlorov polinom se dobija korienjem Lagranove teoreme o srednjoj vrednosti za
08/11/2005
Skupovi
Page 158 of 230
funkciju jedne promenljive koja uspostavlja vezu izmeu totalnog prirataja funkcije i parcijalnih izvoda Na intervalu imamo i .
tj.
Za dobijamo formulu koja izraava Lagranovu teoremu o serdnjoj vrednosti za funkciju dve promenljive
ili
gde je taka
neka unutranja taka odseka iji su krajevi take .
Teorema: Ako je u nekoj okolini take parcijalni izvodi u taku u nekoj unutranjoj taki i
funkcija
neprekidna i ako postoje
, tada je totalni prirataj funkcije pri prelasku iz take jednak totalnom diferencijalu date funkcije pravolinijskog odseka . i i ako su
Teorema: Ako u svakoj taki neke oblasti postoje parcijalni izvodi jednaki nuli, tada je funkcija Za funkciju je u toj oblasti konstantna.
napiimo Tejlorovu formulu sa ostatkom u Lagraovom obliku, a zatim stavimo da
, ime se dobija Tejlorova formula za funkciju dve promenljive
08/11/2005
Skupovi
Page 159 of 230
sa ostatkom simboliki napisanim u obliku
gde je
. funkcije -og stepena po polinoma se podudaraju sa
Tejlorovom formulom se izraava totalni prirataj izraen u obliku zbira homogenih polinoma prvog, drugog,..., priratajima nezavisno promenljivih diferencijalima prvog, drugog, ..., i . Prvih
-tog reda, respektivno. Polinom stepena potpuni diferencijal pravolinijskog odseka -og reda u taki .
koji figurie u ostatku
predstavlja ,
Neophodni uslovi ekstremuma

Def: Funkcija u taki ima lokalni minimum ako u svim ima manje vrednosti nego u taki tj.
takama neke oblasti take
Def: Funkcija
u taki
ima lokalni maksimum ako u svim tj.
takama neke oblasti take
ima vee vrednosti nego u taki
08/11/2005
Skupovi
Page 160 of 230
Primer: funkcija dostie najveu vrednost u definicije, jer u svakoj okolini take (take treeg kvadranta) tj. . Meutim, nema lokalni maksimum u smislu ima taaka u kojima funkcija ima veu vrednost
. Ipak, ako funkcija dostie najveu ili najmanju vrednost u nekoj unutranjoj oblasti, tada ta vrednost predstavlja lokalni maksimum ili lokalni minimum.
Neophodni uslovi za ekstremum funkcije vie promenljivih. Dokaz

Teorema: Ako diferencijabilna funkcija dostie ekstremum u taki jednaki nuli.
tada su svi parcijalni izvodi te funkcije u taki
Dokaz:
Fiksirajmo sve promenljive . U tom sluaju funkcija okolini take
izuzev jedne promenljive u , koja treba da
se moe posmatrati kao funkcija jedne promenljive
dostigne ekstremnu vrednost za izvod date funkcije jedne promenljive funkcije tj. po promenljivoj
. Kao to znamo uslov za ekstremum za u taki je parcijalni izvod polazne kada uzima vrednosti od
funkcije jedne promenljive je da je prvi izvod u datoj taki jednak nuli, ako postoji, a prvi
to predstavlja neophodan uslov za ekstremum funkcija vie promenljivih. S obzirom na definiciju totalnog diferencijala funkcije neophodan uslov za za ekstremum funkcije oigledno je da se
promenljivih moe zameniti ekvivalentnim izrazom
Geometrijski smisao
08/11/2005
Skupovi
Page 161 of 230
Ako
u taki u taki
dostie ekstremum tada je tangentna ravan povri . Zaista, iz jednaine tangentne ravni u taki
neophodnog uslova za ekstremum
sledi da je tj. to predstavlja jednainu ravni paralelne Def: Take na rastojanju od nje. jednaki nuli
u kojima su parcijalni izvodi funkcije
zovu se stacionarne take. Da bi se, u optem sluaju, odredilo da li u stacionarnim takama funkcija dostie ekstremum potrebna su dopunska ispitivanja. Meutim, ako funkcija dostie ekstremnu vrednost u nekoj unutranjoj taki svoje oblasti definisanosti i ako sistem jednaina
odreuje jedinstvenu stacionarnu taku svoj ekstemum.
, tada data funkcija u taki
dostie
Def: Take u kojima su svi parcijalni izvodi jednaki nuli ili u kojima bar jedan od izvoda ne postoji zovu se kritine take . Znai, stacionarne take su kritine, ali sve kritine take nisu stacionarne. Dakle, treba nai sve kritine take unutar oblasti i izraunati vrednost funkcije u tim takama. Osim toga, treba uzeti u obzir da funkcija moe dostizati ekstremum na granici oblasti . Na kraju uporeivanjem svih dobijenih vrednosti odreuje se najmanja ili najvea.
08/11/2005
Skupovi
Page 162 of 230
Primer: Odredimo najmanju i najveu vrednost funkcije .
u oblasti
Oblast
je trougao
, pa iz uslova stacionarnosti funkcije
koji su zadovoljeni u takama u kojima je u takama funkcija ima vrednost takama oblasti a) du ivice : (deo prave i od kojih samo
tj. lei unutar
, znai . U toj taki
. Sada prelazimo na ispitivanje funkcije u graninim
) data funkcija predstavlja rastuu funkciju , a najvea ) .
to znai da je najmanja vrednost b) du ivice (deo prave
, to znai da se stacionarne tj. ekstremum se dostie u taki .
take dobijaju iz uslova u kojoj funkcija ima vrednost c) du ivice (deo prave
) dobijamo rastuu funkciju , a najvea .
, ija je
najmanja vrednost
Uporeujui dobijene vrednosti zakljuujemo da u zadanoj oblasti je u taki , a najvea u takama i .
najmanja vrednost funkcije
Dovoljni uslovi za ekstremum
08/11/2005
Skupovi
Page 163 of 230
Teorema: Pretpostavimo da u nekoj oblasti
kojoj pripada taka
funkcija
ima neprekidne parcijalne izvode zakljuno sa izvodima treeg reda i pretpostavimo da je taka stacionarna taka date funkcije tj.
Stavimo da je
1. 2. 3.
i i
tada funkcija ima maksimum u tada funkcija ima minimum u .
tada funkcija nema ni maksimum ni minimum u
4. tada je za odreivanje karaktera stacionarnih taaka potrebno ispitivanje izvoda vieg reda. Dokaz: Aproksimirajmo funkciju take Tejlorovim polinomom drugog reda u okolini
gde
kad
Ako u Tejlorovu formulu unesemo uslove stacionarnosti dobija se
Upotrebimo gornje oznake za dela ose i i odseka ,
i stavimo da je
ugao izmeu pozitivnig . U tom sluaju prirataji
mogu da se izraze preko ugla
08/11/2005
Skupovi
Page 164 of 230
zamenom u prethodnu jednainu dobijamo
Ako pretpostavimo da je
i desnu stranu izraza podelimo sa
dobijamo da je
Razmotrimo sledee sluajeve: 1. - tada je u brojiocu razlomka zbir dve pozitivne veliine
koje ne mogu istovremeno biti jednake nuli jer je
Dakle brojilac je uvek pozitivan, a imenilac negativan, te je ceo razlomak negativan, pa ga moemo oznaiti sa , gde je neki realan broj koji ne zavisi od . Prema tome,
sledi da je za dovoljno malo
tj. za sve take okoline take
vai
to znai da funkcija 2.
ima maksimum u taki , analogno dobijamo
tj.
08/11/2005
Skupovi
Page 165 of 230
to znai da funkcija 3. poluprave koja polazi iz data funkcija raste jer je
ima minimum u taki , tada, recimo, pri kretanju du i obrazuje ugao
sa pozitivnim smerom
dok pri kretanju du poluprave koja sa pozitivnim smerom
obrazuje ugao
za proizvoljno malo to znai da u ovom smeru opada, zato funkkcija nema ni maksimum ni minimum. Slino i kad Ako je poprima oblik funkcija takoe nema ekstremum. , tada je i izraz za totalni prirataj
Za dovoljno male vrednosti
izraz ili
ne menja znak, a . Ako je dovoljno malo menjae
menja znak u zavisnosti da li je tada faktor se u zavisnsti od ekstremiteta. Dakle, ako je minimaks ili sedlastu taku. 4. , tad imamo da je
nee uticati na znak celog izraza. Prema tome, znak , tj. od izbora i , to znai da
ne moe biti taka
, funkcija
nema ni maksimum ima u tzv.
ni minimum i u tom sluju povrina funkcije koja odgovara
08/11/2005
Skupovi
Page 166 of 230
te znak totalnog prirataja zavisi od znaka karaktera ekstemuma u
, to znai da je za utvrivanje
potrebno ispitati parcijalne izvode vieg reda.
Napomena: Do sada smo posmatrali samo stacionarne, a ne sve kritine take. U tim sluajevima karakter ekstremuma se utvruje preko definicija lokalnog maksimuma i lokalnog minimuma.
Ekstremumi funkcije
Pretpostavimo da je funkcija u okolini neke stacionarne take glasi
promenljivih
neprekidna, definisana i da ima izvode I i II reda . Totalni prirataj pomou Tejlorove formule
tj.
, gde je
a parcijalni izvodi II reda su izraunati u nekoj taki iz okoline oznake . Ako se uvedu
pri emu je
gde
kad
08/11/2005
Skupovi
Page 167 of 230
Zbog neprekidnosti drugih parcijalnih izvoda je je totalni prirataj
. U tom sluaju imamo da
Prvi deo prirataja neziva se kvadratnom formom promenljivih
Kvadratna forma se naziva pozitivno definisanom ako ima pozitivne vrednosti, odnosno negativno definisanom ako ima negativne vrednosti za sve mogue vrednosti svojih argumenata koji nisu istovremeno jednaki nuli. Neophodan i dovoljan uslov definisanosti znaka kvadratne forme daje sledea teorema Teorema: (Silvesterov kriterijum) Neka su u simetrinoj matrici
kvadratne forme tzv. glavni minori determinante
Da bi
bilo pozitivno neophodno je i dovoljno da
Da bi znake
bilo negativno neophodno je i dovoljno da glavni minori naizmenino menjaju
08/11/2005
Skupovi
Page 168 of 230
Ako je od svojih argumenata).
je nedefinisanog znaka (tj. menja znak u zavisnosti
Pomou kvadratne forme formuliu se dovoljni uslovi za eksremum funkcije
Teorema: Neka u nekoj okolini stacionarne take parcijalne izvode II reda
funkcija ima neprekidne sve
Ako drugi diferencijal argumenti
predstavlja kvadratnu formu definisanog znaka, iji su , tada ima u taki lokalni
ekstremum. Pri tom ako je kvadratna forma
1. pozitivno definisana, u 2. negativno definisana, u 3. promenljivog znaka, u
funkcija funkcija funkcija
ima minimum ima maksimum nema ekstremum
Dokaz:
Oznaimo li sa i
rastojanje izmeu taaka tada uvodei oznake s obzirom moemo napisati totalni prirataj u obliku
Sve vrednosti
ne mogu istovremeno biti jednake nuli jer je s obzirom na izraz
Ako je uslov
pozitivno, prva suma u izrazu postoji realan broj
uvek ima pozitivan znak, a s obzirom na
, takav da za sve mogue vrednosti
08/11/2005
Skupovi
Page 169 of 230
Kako je ova suma neprekidna funkcija argumenata
u celom
-dimenzionom
prostoru, bie neprekidna na jedininoj sferi sa centrom u taki definisanom izrazom . Saglasno Vajerstrasovoj teoremi neprekidna funkcija u zatvorenoj oblasti moe dostizati svoju najmanju vrednost, koja je zbog neprekidnosti pozitivna i ta vrednost je oznaena sa . Druga suma u izrazu za dovoljno male vrednosti , s obzirom da kad , a znai i da , to znai da u ) totalni prirataj
, po apsolutnoj vrednosti je manja od dovoljno maloj okolini (sferi sa centrom u taki pozitivan, odnosno da u taki funkcija
dostie minimum. negativno tada u taki funkcija
Na slian nain se dokazuje da ako je dostie maksimum, a ako
menja znak tada u taki
nema ekstremuma.
Uslovni ekstremum funkcije vie promenljivih

Ekstremumi koji zadovoljavaju jo neke dopunske uslove nazivaju se uslovnim ekstremumima. Primer: Ako je u problemu . na skupu taaka u kome vai dopunnski uslov
Ako se u jednainu
jedna od promenljivih zameni pomou druge , tj.
promenljive iz navedenog uslova dobija se da je
, to znai da se polazni problem odreivalja uslovnog ekstremuma svodi na problem nalaenja bezuslovnog ekstremuma funkcije jedne promenljive .
08/11/2005
Skupovi
Page 170 of 230
Poto je u taki
i .
funkcija
ima minimum
Ako se u problemu odreivanja uslovnog ekstremuma funkcije dveju promenljive, jednaina koja kroz dopunski uslov daje vezu izmeu nezavisno promenljivih moe predstaviti jednainama u parametarskom obliku funkcije pri uslovima , tada je polazni problem odreivanja ekstremuma svodi se na problem odreivanja .
bezuslovnog ekstremuma sloene funkcije jedne promenljive
Ako oblik dopunskih uslova ne daje mogunost da se jedna nezavisno promenljiva izrazi preko druge, tada je problem odreivanja uslovnog ekstremuma neto sloeniji. Pretpostavimo da u funkciji dopunskog uslova promenljiva zavisi od preko implicitnog
U tom sluaju imamo da je
, dok je u takama ekstremuma
a diferenciranjem dopunskog uslova
dobija se
to inae vai za sve vrednosti Ako se jadnakost dobija se da je
koji zadovoljavaju dopunski uslov i sabere sa jednakou
pomnoi sa nekim neodreenim koeficijentom
odnosno
to vai u svim takama ekstremuma pri uslovu Izaberimo sada tako da bude zadovoljen uslov
08/11/2005
Skupovi
Page 171 of 230
U tom sluaju iz jednakosti ispunjen je i uslov
sledi da za sve vrednosti
za koje vai
Dakle u takama ekstremuma funkcije sistemom jednaina
za koje vai uslov
zadovoljen je
iz koga se odreuju stacionarne take i neodreeni koeficijent ujedno i dokaz sledee teoreme.
. Izloeni postupak predstavlja
Neophodni uslovi za uslovni ekstremum

Teorema: Neophodan uslov da funkcija nekoj taki pri uslovu ima ekstremum u da vrednosti
jeste da postoji takav realan broj zadovoljavaju sistem jednaina
uz pretpostavku da
nisu istovremeno jednaki nuli.
Primetimo da leve strane prvih dveju jednaina u sistemu predstavljaju parcijalne izvode funkcije
08/11/2005
Skupovi
Page 172 of 230
koja se naziva Lagranovom funkcijom razmatranog problema uslovnog ekstremuma. Izloeni metod za odreivanje uslovnih ekstremuma naziva se Metodom Lagraovih multiplikatora koji ima veoma jasan geometrijski smisao. Geometrijski smisao Na slici imamo nivo-liniju funkcije i na kojoj treba da se nalaze take ekstremuma. i krivu koja je zapravo uslov
Taka
u kojoj
see nivo-liniju ne moe biti taka uslovnog ekstremuma jer je sa jedne , a sa druge strane kriva . Ako u kriva dodiruje i nivo linije u lei sa jedne strane nivo-linije, to znai da je
strane nivolinije taka taki
nivo-liniju tada u nekoj okolini take
taka uslovnog ekstremuma. To znai da e uglovni koeficijent krive biti jednaki. Iz uslova imamo
a iz jednaine nivo-linije
sledi
odnosno sistem
Metod lagranovih multiplikatora moe se uoptiti za odreivanje uslovnog ekstremuma funkcije sa proizvoljno mnogo nezavisnih promenljivih. Pretpostavimo da treba odrediti estremum funkcije uz dopunske uslove da za nezavisno promenljive zadovoljeno jednaina ( ): treba da bude
08/11/2005
Skupovi
Page 173 of 230
Teorema: (neophodan uslov za ekstremum) Take ekstremuma funkcije su ispunjeni uslovi predstavljaju stacionarne take Lagranove funkcije
u kojima
tj. take u kojima su parcijalni izvodi od
po
Iz sistema promenljive
jednaina . Sistem
mogu se odrediti
i pomone
predstavlja parcijalne izvode Lagranove funkcije .
po pomonim promenljivim
Dovoljan uslov za uslovni ekstremum

Teorema: (dovoljan uslov za ekstremum) Ako je drugi diferencijal Lagranove funkcije u stacionarnoj taki funkcije , tada u taki , funkcija , tada u taki ima uslovni minimum, a ako je u taki funkcija Primetimo da promenljive , te pri izraunavanju ima uslovni maksimum. Lagranove funkcije treba voditi rauna da je , zavise od
08/11/2005
Skupovi
Page 174 of 230
tj.
jer je
Tako da je oblik drugog diferencijala Lagranove funkcije bile meusobno nezavisne.
isti kao kad bi sve promenljive
GLAVA 4 DIFERENCIJALNI RAUN FUNKCIJA DVEJU I VIE PROMENLJIVIH

4.1 Funkcije vie promenljivih 4.1.1 Osnovni pojmovi 4.1.2 Granina vrednost funkcije dveju promenljivih 4.1.3 Neprekidnost funkcije dveju promenljivih 4.1.4 Totalni prirataj funkcija dveju i vie promenljivih 4.2 Izvodi i diferencijali funkcija vie promenljivih 4.2.1 Definicija parcijalnih izvoda prvog reda funkcija vie promenljivih 4.2.2 Parcijalni izvodi vieg reda 4.2.3 Totalni diferencijal funkcije vie promenljivih. Pojam diferencijabilnosti funkcije vie promenljivih 4.2.4 Dovoljni uslovi za diferencijabilnost funkcija vie promenljivih 4.2.5 Diferencijali vieg reda 4.2.6 Potreban i dovoljan uslov da diferencijal 4.2.7 Parcijalni izvodi sloenih funkcija 4.2.8 Egzistencija i diferencijabilnost implicitne funkcije 4.2.9 Tangentna ravan i normala povri bude totalni
08/11/2005
Skupovi
Page 175 of 230
4.3 Ekstremumi funkcije vie promenljivih 4.3.1 Tejlorova formula za funkciju vie promenljivih 4.3.2 Neophodni uslovi za ekstremum funkcije vie promenljivih. Dokaz 4.3.3 Dovoljni uslovi za ekstremum 4.3.4 Ekstremumi funkcije promenljivih 4.3.5 Uslovni ekstremum funkcije vie promenljivih 4.3.6 Neophodni uslovi za uslovni ekstremum 4.3.7 Dovoljan uslov za uslovni ekstremum
Pojam integralne sume

Def: Krivolinijski trapez predstavlja figuru ogranienu osom prave paralelne sa osom ; odseak je osnovica krivolinijskog trapeza. , linijom s kojom i
mogu da se seku u najvie jednoj taki i pravama
08/11/2005
Skupovi
Page 176 of 230
Neka je krivolinijski trapez sa osnovom neprekidna na i pretpostavimo da je
ogranien nekom linijom
, gde je
. Oznaimo sa . Podelimo . Stavimo da je i oznaimo sa na
i delova (koji ne moraju biti jednaki) takama
Oigledno je da se povrina krivolinijskog trepeza moe napisati kao
Prvi izraz predstavlja donju integralnu sumu, a drugi gornju integralnu sumu. S obzirom da je je 1. , poto je i imamo da
2.
, jer je
3.
, jer je
08/11/2005
Skupovi
Page 177 of 230
pa moemo zakljuiti da je
Definicija odreenog integrala

Na svakom od navedenih odseaka take izaberimo proizvoljne
. U svakoj od tih taaka izraunajmo vrednost funkcije , a zatim sastavimo integralnu sumu za funkciju na odseku
Poto je za proizvoljno
i , odnosno tj. .
, to je,
Def: Neka je
ograniena funkcija na segmentu oznaava integralnu sumu funkcije
i neka na tom segmentu. Ako postoji
jedinstvena granina vrednost
nezavisno od podele segmenta kaemo da je funkcija Broj
na
delova i nezavisno od izbora taaka . na
, tada
integrabilna na segmentu
, tj. granicu integralnih suma, zovemo odreenim integralom funkcije i simboliki ga obeleavamo
segmentu
Broj
zovemo donjom, a broj
gornjom granicom intervala. varijablom integracije.
zovemo podintegralnom
funkcijom ili integrandom, a
Teorema: Svaka ograniena i monotona funkcija integrabilna na tom segmentu. Takoe, na osnovu naina formiranja integralne sume
na segmentu
jeste
sledi
08/11/2005
Skupovi
Page 178 of 230
Ako konstruiemo grafik integranda
i ukoliko je
tada
predstavlja
povrinu krivolinijskog trapeza sa osnovom
Svojstva odreenog integrala

Iz definicije odreenog integrala izvode se sledea svojstva:
U definiciji smo pretpostavili da je tada je
tj. pa je
, ali kada suma ide od
do
08/11/2005
Skupovi
Page 179 of 230
Ako
u intervalu . u intervalu
ne menja znak, tada je
broj koji ima isti znak
kao i funkcija Ako je
tada su svi sabirci odgovarajue integralne sume
nenegativni, to znai da i odreeni integral te funkcije, kao granina vrednost neprekidne funkcije koja je nenegativna, takoe nenegativan. Odatle sledi da je
samo ako je neprekidna funkcija koja ne menja znak Ako na intervalu , tada je funkcije i zadovoljavaju uslov
Razlika
odakle sledi svojstvo
(ocena odreenog integrala) Ako je je gde je neprekidna na , tada
Kako je
to je na osnovu svojstva
imamo da je
08/11/2005
Skupovi
Page 180 of 230
Kako je
i slino svojstvo vai.
i zamenom u predhodnu jednainu pokazujemo da ovo
(teorema o srednjoj vrednosti) Ako je neprekidna na tada postoji takva taka za koju je
Vrednost Ako je
zovemo srednjom vrednou funkcije
na intervalu tada iz svojstva
. sledi
, tj.
kako je
neprekidna na i
to ona prema Koi-Bolcanovoj teoremi uzima sve , te je
vrednosti izmeu
, tj. za neko
(teorema o podeli intervala integracije) Ako taka deli interval integrabilna, tada vai relacija na dva dela, tj. , i funkcija je
Ovo svojsvo je geometrijski jasno jer predstavlja sabiranje povrina.
08/11/2005
Skupovi
Page 181 of 230
Kako granina vrednost integralnih suma ne zavisi od podele intervala integracije na delove, to se moe podeliti na podintervale tako da taka uvek bude taka podele segmenta obrazovati tako da vai . Zato se integralne sume na , i mogu
Prelaskom na limes, pri uslovu da
, dobijamo ovo svojstvo.
Izraunavanje odreenog integrala. Pojam neodreenog integrala.

Def: Neka je zadana funkcija na nekom intervalu , sa svojstvom da je, . Svaku funkciju
zovemo primitivnom (prvobitnom) funkcijom zadane funkcije Primer: Neka je na jer je zadana funkcija
. ,
. Njena primitivna funkcija je
. Teorema: Ako je primitivna funkcija zadane funkcje , tada je i funkcija takoe
njena primitivna funkcija, pri emu je
ma koja realna konstanta.
08/11/2005
Skupovi
Page 182 of 230
Dokaz:
Ako je
primitivna funkcija za , tj. da je
, to znai da je
. Odatle sledi . , onda se one
primitivna funkcija
Teorema: Ako su
dve razliite primitivne funkcije zadane funkcije , tj. .
razlikuju za odreenu realnu konstantu Dokaz: Po pretpostavci funkcija. Dakle, broj. Def: Neka postoji primitivna funkcija i , te je
. Ako je izvod neke funkcije jednak nuli, onda to mora biti konstantna mora biti konstanta, tj. , gde je neki realan
zadane funkcije , svih primitivnih funkcija funkcije
. Skup , nazivamo
neodreeni integral funkcije i krae ga obeleavamo simbolom .
Dakle, prema definiciji je funkcijom. Operaciju kojom od funkcije
, pri emu
zovemo podintegralnom
prelazimo na njen neodreeni integral
zovemo integracijom. Integracija predstavlja inverznu operaciju diferencijaciji.
Veza odreenog i neodreenog integrala

Teorema: (osnovna teorema diferencijalnog i integralnog rauna) Ako je neprekidna funkcija na intervalu , tada je funkcija
jedna primitivna funkcija funkcije
, tj. .
Dokaz:
Prema definiciji izvoda funkcije u taki
Izrazimo promenu integrala, jer je
, funkcije pomou njega i definisana. Kako je
, preko odreenog
08/11/2005
Skupovi
Page 183 of 230
, to je i
pa je
Dakle
Integral na desnoj strani je odreeni integral na intervalu i , takav da je
. Primenjujui , izmeu
na njega teoremu o srednjoj vrednosti, zakljuujemo da postoji neki broj
tj. . Odavde sledi
Ako
, tad
, jer je
, a vrednost fukcije
, budui da je prethodnoj relaciji, dobijamo
neprekidna funkcija. Zato, preemo li na limes u
tj. Dakle,
za svako
iz intervala
je primitivna funkcija funkcije
, to smo i hteli dokazati.
08/11/2005
Skupovi
Page 184 of 230
Teorema: (Njutn-Lajbnicova formula integralnog rauna) Odreeni integral funkcije na intervalu , jednak je razlici vrednosti na granicama intervala integracije.
, zadane koje prima
bilo koja primitivna funkcija
Dokaz:
Neka je
Ako je
bilo koja druga primitivna funkcija , tj.
tada se
razlikuju samo za
odreenu aditivnu konstantu
Za
dobijamo
ime je odreena konstanta
, pa moemo napisati
Uzmimo sada da je
, pa iz predhodne relacije izlazi
, tj.
08/11/2005
Skupovi
Page 185 of 230
Uopteni integrali sa beskonanim intervalom integracije

Neka je funkcija definisana i neprekidna za svaku vrednost argumenata definisan za . Kad se gornja granica menja, tada .
U tom sluaju je integral
ovaj integral predstavlja neprekidnu funkciju gornje granice integracije. Def: Ako postoji konana granina vrednost
tada se ta granina vrednost naziva uoptenim integralom oznaava sa
na intervalu
U tom sluaju se kae da uopteni integral postoji, odnosno da konvergira. Ako integral nema graninu vrednost kad , tada se kae da ovaj integral ne postoji, odnosno da divergira. Geometrijski smisao
Uzmimo da je
. Kako
izraava povrinu krivolinijskog trapeza nad
osnovicom
, moemo smatrati da uopteni integral , prave
predstavlja povrinu i apscisne ose.
neograniene (beskonane) oblasti izmeu krive
08/11/2005
Skupovi
Page 186 of 230
Navedimo nekoliko kriterijuma za proveru konvergencije uoptenog integrala.
Teorema: Ako je za svako
i ako
konvergira, tada e
konvergirati i
i pri tom je
Teorema: Ako je za svako
i ako
divergira, tada e
divergirati i
Ako funkcija menja znak u intervalu
, tada vai
Teorema: Ako
konvergira, tada e konvergirati i
Uopteni integrali sa neogranienim integrandom

Def: Ako je funkcija neprekidna na intervalu i ako postoji konana granina vrednost ,a kad
tada se ta granina vrednost naziva uoptenim integralom funkcije i oznaava se sa
na odseku
08/11/2005
Skupovi
Page 187 of 230
U tom sluaju se kae da uopteni integral postoji, odnosno da konvergira. Ako integral nema graninu vrednost kad , kae se da ovaj integral ne postoji, odnosno da divergira. Na slian nain ako je funkcija granina vrednost neprekidna na intervalu , tada je i ako postoji konana .
Posmatrajmo uoptene integrale
1.
Za
te je u tom sluaju
Meutim za
, integral
divergira, jer je tada
Najzad, ako je
imamo da je
dakle
divergira.
08/11/2005
Skupovi
Page 188 of 230
2.
imamo da je
Oigledno da je za vrednosti
integral
konvergira.
Takoe se neposredno moe zakljuiti da za vrednosti integral konvergira.
uopteni
Integracija elementarnih funkcija

Tablini integrali - odreeni na osnovu definicije neodreenog integrala i uz pomo tablinih izvoda
08/11/2005
Skupovi
Page 189 of 230
Pravila integracije funkcija
Primer: Neka je
, tada je
08/11/2005
Skupovi
Page 190 of 230
Primer: Neka je
, tada je
Integracija metodom smene promenljive

Budui da je neodreeni integral , izraz skup primitivnih funkcija , jer je
je u stvari diferencijal svake funkcije
Pretpostavimo da promenljivu derivabilne funkcije Tada podintegralna funkcija diferencijal .
zamenimo novom promenljivom
pomou strogo monotone,
postaje sloena funkcija promenljive , tj. zameni sa
, tj. . , treba zameniti
,a
u tom sluaju postaje diferencijal funkcije argument
Prema tome, ako se u integralu . Drugim reima, nalaenje primitivne funkcije primitivne funkcije
sa
za funkciju , tj. .
ekvivalentno je traenju
za funkciju
Preciznije govorei, vai sledea teorema Teorema: Ako je strogo monotona diferencijabilna funkcija, tada vai
08/11/2005
Skupovi
Page 191 of 230
Dokaz:
Budui da je Zato je
diferencijabilna i strogo monotona funkcija, postoji
, tj.
Izvod leve strane relacije
daje
Izvod desne strane u
, kao sloene funkcije, daje
Dakle, izvodi po levo i desno u , jednake su, to dokazuje da su neodreeni integrali na obe strane jednaki, a to smo hteli pokazati.
Primer: Izraunajmo integral
. Uvedimo smenu
. Tada sledi da je
,a
diferenciranjem
. Dakle,
Ponekad je podintegralna funkcija takvog oblika da je mogue primeniti neku od sledeih formula na osnovu metoda smene
08/11/2005
Skupovi
Page 192 of 230
Primer:
Primer:
Integrali oblika smene promenljive. Transformirajmo kvadratni trinom
takoe se uspeno reavaju metodom
gde je
Zamenom promenljive
, navedeni integrali se svode na:
08/11/2005
Skupovi
Page 193 of 230
Zavisno od koeficijenata brojem ili ili
integral pod
se svodi na jedan od tablinih integrala pod
, dok se integral pod
se svodi na jedan od tablinih integrala pod brojem
Primer: Izraunajmo integral imamo
. Ovde je
, pa na osnovu
Uvoenjem nove promenljive, sledi
Kako je
dobijamo
08/11/2005
Skupovi
Page 194 of 230
Kombinujui formule oblika
i .
metodom smene promenljive mogue je reiti integral
Oigledno vai transformacija
Integral
reimo po formuli
dok integral
reavamo na ve prikazani nain, prema formuli
08/11/2005
Skupovi
Page 195 of 230
Metoda parcijalne integracije

Neka su intervalu . i diferencijabilne funkcije nezavisne promenljive na nekom
Po pravilu izvoda proizvoda funkcija imamo da je
Integracijom dobijamo
odakle je
ili
Dobijenu formulu zovemo formulom parcijalne integracije. Praktian znaaj formule je u tome da je ponekad pogodno podintegralnu funkciju i izvoda , neke druge funkcije . . Tada se
prikazati kao proizvod neke funkcije reavanje integrala
svodi na reavanje integrala
Integrale oblika integracije.
, takoe, reavamo pravilom parcijalne
08/11/2005
Skupovi
Page 196 of 230
Primer: Izraunajmo integrale dobijamo
. Za
Reavajui analogno integral
, dobijamo
Moemo sada postaviti sistem jednaina
gde su nepoznate
traeni integrali. Reavanjem sistema jednaina dobijamo
Integracija racionalnih funkcija

Neka je racionalna funkcija.
Ako je
, tj. neprava racionalna funkcija, tada deljenjem
sa
moemo
prikazati kao sumu polinoma i prave racionalne funkcije u obliku
Uzmimo da je
prava racionalna funkcija
. Tada se ona moe rastaviti
na zbir parcijalnih razlomaka oblika
08/11/2005
Skupovi
Page 197 of 230
odnosno
pri emu prvi tip razlomka potie od realnih, a drugi od tipa kompleksnih nul-taaka polinoma u imeniocu funkcije .
Prema tome, problem se svodi na reavanje integrala oblika
gde su i neke realne konstante, kompleksno-konjugovane nul-take.
je prirodan broj, a kvadratni trinom
ima
Integrali oblika
Ako je
, onda je
Ako je da je
, onda smenom promenljive
, imamo
Primer: Izraunajmo integral razlomke
. Rastavimo podintegralnu funkciju na parcijalne
Metodom slinosti polinoma dobijamo da je
08/11/2005
Skupovi
Page 198 of 230
Integrali oblika
Integrale ovog oblika smo ve reavali metodom smene
gde je
Integrali oblika
, gde je
08/11/2005
Skupovi
Page 199 of 230
Izvedimo transformaciju podintegralne funkcije
Prvi integral moemo reiti smenom
odakle je , pa dobijamo
Drugi integral oznaimo sa
i izvedimo transformaciju
Uvodei smenu
i oznaku
za
dobijamo
Kombinujui metodu smene promenljive i parcijalnu integraciju, posle niza relacija, dobija se rekurzivna formula za izraunavanje integrala , koju ovde neemo izvoditi, ve je dajemo u gotovom obliku
08/11/2005
Skupovi
Page 200 of 230
. Kako je
, to je
, tako da imenilac nema realnih nul-taaka. Tranformiimo integral
Zamenom u rekurentnu formulu
dobijamo
08/11/2005
Skupovi
Page 201 of 230
pa je
Tako da je konano reenje
Integracija iracionalnih funkcija
Integrali oblika
Napomenimo da su
racionalni eksponenti, a
racionalna funkcija po
Integrali ovog oblika se svode na integrale racionalne funkcije po promenljivoj smene
uvoenjem
pri emu je broj
zajedniki imenilac razlomaka
08/11/2005
Skupovi
Page 202 of 230
Primer: Izraunajmo integral . Uvedimo smenu ,
pa je
Tada je
Dakle, dobili smo integral racionalne funkcije po
koji znamo reiti.
Integrali oblika
Ako je u integralu navedenog oblika racionalna funkcija po argumentu i izrazu
, tada je mogue, tzv. Ojlerovim smenama, svesti takav integral na integral racionalne funkcije po novoj promenljivoj Ako je koeficijent .
, uvodimo tzv. prvu Ojlerovu smenu stavljajui
(radi odreenosti uzmimo dalje
). Iz toga sledi
odakle je
racionalna funkcija od
, pa je i diferencijal
, kao i
racionalno izraen po promenljivoj
08/11/2005
Skupovi
Page 203 of 230
Prema tome, dati integral se transformie u integral racionalne funkcije promenljive
. Smenom
dobijamo
pa je
,a
Prema uvedenoj smeni promenljive izlazi
Ako je koeficijent
, uvodimo tzv. prvu Ojlerovu smenu stavljajui
(radi odreenosti uzmimo dalje
). Odavde sledi
odakle se
izraava kao racionalna funkcija od
, tj.
Kako je i
racionalno po
, to se integral
transformie u integral racionalne funkcije po promenjivoj .
. Kako je
integral moemo
08/11/2005
Skupovi
Page 204 of 230
reiti prvom ili drugom Ojlerovom smenom. Uzmimo drugu smenu stavljajui
Odavde izlazi
pa je
,a
Na osnovu prethodnih transformacija dobijamo da je
Prema tome, dati integral se transformie u integral racionalne funkcije promenljive
Pretpostavimo da trinom je mogua faktorizacija
ima realne nul-take, na primer
. Tada
U tom sluaju uvodimo tzv. treu Ojlerovu smenu
iz koje sledi
a odavde reavanjem po
nalazimo da je
08/11/2005
Skupovi
Page 205 of 230
prema tome, opet se zadani integral transformie u integral racionalne funkcije po promenjivoj .
Primer: Izraunajmo integral trinoma u imeniocu, pa je
. Evidentno je da su
nul-take
Smenom
izlazi
te je
dok je
Na osnovu uzete smene dobijamo reenje
Povratkom na promenljivu
, na osnovu relacije
izlazi konano
08/11/2005
Skupovi
Page 206 of 230
Integracija nekih tipova trigonometrijskih funkcija

Za funkciju ako je kae se da je racionalna funkcija sinusa i kosinusa i u kome je . novom promenljivom , prema formuli .
sastavljena iskljuivo racionalnim operacijama od
Pretpostavimo da je zadan integral racionalna funkcija od Uvedimo smenu promenljive i
Tada je
Odavde sledi da je
Budui da je kompozicija racionalnih funkcija, takoe, racionalna funkcija, integral racionalne funkcije po promenljivoj .
je integral
08/11/2005
Skupovi
Page 207 of 230
Ako je u integralu
, tada smena
daje .
Analogno, ako je u integralu smena
, tada
daje .
Ukoliko podintegralna funkcija racionalno zavisi samo od svrsishodna smena . Naime,
(tj. od
), tada je
08/11/2005
Skupovi
Page 208 of 230
Dobijeni integral lako reavamo na nain ve obraen u delu integracija racionalih funkcija. Jedan oblik integrala je i onaj kada je , gde su sluaja. Jedan od brojeva Tada je i je neparan, recimo . i celi brojevi. Tu razlikujemo dva
Uvoenjem promenljive
dobijamo
Brojevi
su parni prirodni brojevi.
Upotrebom trigonometrijskih relacija
izlazi transformacija integrala
08/11/2005
Skupovi
Page 209 of 230
Stepenovanjem i mnoenjem zagrada u podintegralnoj funkciji dobijamo lanove koji sadre parne i neparne stepene od . lanove neparnih eksponenata integriramo metodom pod eksponenata, prema formulama lako reavamo. Na kraju razmotrimo integrale oblika , , dok lanove parnih , koje
svodimo na integrale oblika
, gde su realne konstante. Oni se lako reavaju upotrebom trigonometrijskih formula
Uvoenjem smene i , integrali navedenog oblika prelaze, na osnovu navedenih relacija, u integrale zbira, odnosno razlike, kosinusa i sinusa, koje lako reavamo.
GLAVA 5 INTEGRAL FUNKCIJE JEDNE PROMENLJIVE
08/11/2005
Skupovi
Page 210 of 230
5.1 Odreeni integral 5.1.1 Pojam integralne sume 5.1.2 Definicija odreenog integrala 5.1.3 Svojstva odreenog integrala 5.1.4 Izraunavanje odreenog integrala. Pojam neodreenog integrala 5.1.5 Veza odreenog i neodreenog integrala 5.2 Uopteni (nesvojstveni) integrali 5.2.1 Uopteni integrali sa beskonanim intervalom integracije 5.2.2 Uopteni integrali sa neogranienim integrandom 5.3 Metode integracije 5.3.1 Integracija elementarnih funkcija 5.3.2 Integracija metodom smene promenljive 5.3.3 Metoda parcijalne integracije 5.3.4 Integracija racionalnih funkcija 5.3.5 Integracija iracionalnih funkcija 5.3.6 Integracija nekih tipova trigonometrijskih funkcija
Dvojni i trojni integral

Neka je nain oblast prosto povezana zatvorena oblast u ravni na elementarne oblasti i neka je funkcija . Podelimo na proizvoljan i u svakoj od ovih podoblasti i odgovarajuu vrednost date funkcije: .
definisana i neprekidna u oblasti uoimo po jednu taku
i koju na slici predstavlja povr
08/11/2005
Skupovi
Page 211 of 230
Def: Neka je
neprekidna funkcija u zatvorenoj prosto povezanoj oblasti
i neka je . Ako postoji
na proizvoljan nain podeljena na elementarne oblasti granina vrednost integralne sume
kada najvei prenik elementarnih oblasti ( naziva dvojnim integralom funkcije
) tei nuli, tada se ta granina vrednost na oblasti i oznaava
Neka je oblasti
taka u zatvorenoj prosto povezanoj oblasti , sumu
i neka je
podeljena na , neprekidnu na
elementarne oblasti
; tada za funkciju
nazivamo
-tom integralnom sumom. Ako postoji granina vrednost te sume kad (sa smo oznaili dijametar podoblasti ), odnosno kad , tada je ta granina vrednost:
1. jednodimenzionalni integral
(kada je
linija)
2. dvodimenzionalni integral
(kada je
povr)
08/11/2005
Skupovi
Page 212 of 230
3. trodimenzionalni integral
(kada je
telo)
uopte,
-dimenzionalni integral
(kada je Posebno, ako je
prosto povezana zatvorena
-dimenzionalna oblast) oblast
odseak koordinatne ose imamo obian odreeni integral, ako je telo, imaemo, tzv. trojni integral.
u koordinatnoj ravni, imamo dvojni integral, a ako je Def: Neka je
neprekidna funkcija u zatvorenoj prosto povezanoj oblasti
koja je na
proizvoljan nain podeljena na elementarne oblasti
. Izaberimo proizvoljne take ; ako
i oznaimo odgovarajue vrednosti date funkcije sa postoji granina vrednost sume
kada najvei prenik elementarnih oblasti ( naziva trojnim integralom funkcije
) tei nuli, tada se ta granina vrednost na oblasti i oznaava
Osnovna svojstva dvojnog i trojnog integrala

Teorema: Ako su funkcije povezanoj oblasti , odnosno ako su , tada je neprekidne u zatvorenoj prosto povezanoj oblasti neprekidne u zatvorenoj prosto
08/11/2005
Skupovi
Page 213 of 230
gde je Teorema: Ako je funkcija
, tj. neprekidna u oblasti odnosno u oblasti
. , tada je
Teorema: Ako neprekidna funkcija tada je odnosno
u oblasti
odnosno u oblasti istog znaka kao i
, ne menja znak , .
Teorema: Ako je taaka, tada je
odnosno
, gde
odnosno
nemaju zajednikih
Teorema: (teorema o proceni vrednosti dvojnog integrala) Ako su najvea vrednost funkcije u oblasti ,a
najmanja, odnosno , tada je
povrina oblasti
Teorema: (teorema o proceni vrednosti trojnog integrala) Ako je ,a zapremina trodimenzionalne oblasti
i , tada je
Neposredno iz navedenih teorema sledi da ako je
tada je
, tj. .
08/11/2005
Skupovi
Page 214 of 230
Teorema: (teorema o srednjoj vrednosti dvojnog integrala) Ako je funkcija zatvorenoj oblasti da je ravni , tada postoji takva taka
neprekidna u oblasti
Teorema: (teorema o srednjoj vrednosti dvojnog integrala) Ako je funkcija neprekidna u zatvorenoj trodimenzionalnoj oblasti , tada postoji takva taka oblasti da je
Izraunavanje dvojnog i trojnog integrala

Neka je na nekoj oblasti zadat dvojni integral
gde je neprekidna funkcija . Taj integral se izraunava tako to mu se odrede granice integracije, pa se zatim svede na dvostruki integral. Proces integracije se sastoji u tome da taka proe kroz sve take oblasti .
Neka je, za trenutak, se menja u granicama od , pa je tada
. Tada u dvojnom integralu imamo samo promenljivu do
koja
08/11/2005
Skupovi
Page 215 of 230
povrina krivolinijskog trapeza, tako da je, kada se
menja od
do
Izraunavanje trojnog integrala svodi se na tri integracije, tj. na odreivanje granica integracije i transformisanje u trostruki integral. Smatrajui, za trenutak, da su i konstantne, vri se integracija du prave koja daje presek ravni i ravni . Na taj nain dobijamo
gde je
promenljiva duina odseka . Kada taka ;
iji se krajevi nalaze na donjem, odnosno proe kroz sve take oblasti , odseak
gornjem delu povri
e proi kroz sve take tela
to znai da je
pa je
08/11/2005
Skupovi
Page 216 of 230
tj.
gde je na desnoj strani trostruki integral.
Transformacija promenljivih u dvojnom integralu

Ako umesto Dekartovih koordinata uvedemo nove promenljive , gde su i neprekidne i diferencijabilne funkcije u nekoj oblasti . Pri tom je preko relacija
tj.
u kvadratnoj matrici
su funkcije od
i toj matrici odgovara funkcionalna determinanta
i zove se Jakobijan. Dakle . Na osnovu toga imamo
Transformacija promenljivih u trojnom integralu

Ako umesto Dekartovih koordinata uvedemo nove promenljive preko relacija
08/11/2005
Skupovi
Page 217 of 230
, gde su oblasti , , tada emo imati i neprekidne i diferencijabilne funkcije u nekoj
tj.
u kvadratnoj matrici
su funkcije od
i toj matrici odgovara funkcionalna determinanta
i zove se takoe Jakobijan. U ovom sluaju je oblasti, pa je element zapremine
tzv. koeficijent deformacije trodimenzionalne
, tako da je
Uopteni dvojni i trojni integral

Uopteni integral sa beskonanom oblau integracije.
Neka je u . U tom sluaju je
beskonana oblast, a neka je
konana zatvorena oblast
08/11/2005
Skupovi
Page 218 of 230
gde je
simbolino predstavlja proces proirivanja oblasti
na celu oblast
Neka je u sluaju je
ceo
i neka je
konana zatvorena oblast
. U tom
gde prostor .
simbolino predstavlja proces proirivanja oblasti
na celu oblast
, tj. ceo
Uopteni integrali sa neogranienim integrandom

Integrand unutar oblasti integracije ili na granici integracije te oblasti postaje beskonaan. Tad umesto takve oblasti nijednu od taaka (ili u kojima ) uzima se oblast . Tada je opet (odn. ) koja ne sadri
ako granina vrednost postoji; za razliku od gornjih integrala sada su
konane oblasti.
08/11/2005
Skupovi
Page 219 of 230
GLAVA 6 INTEGRALI FUNKCIJA DVEJU I VIE PROMENLJIVIH

6.1 Dvojni i trojni integral 6.2 Osnovna svojstva dvojnog i trojnog integrala 6.3 Izraunavanje dvojnog i trojnog integrala 6.4 Transformacija promenljivih u dvojnom integralu 6.5 Transformacija promenljivih u trojnom integralu 6.6 Uopteni dvojni i trojni integral 6.7 Uopteni integrali sa neogranienim integrandom
Brojni redovi
Def: Izraz oblika ili odnosno
nazivamo beskonanim brojnim redom (beskonanim redom); beskonanog reda; je opti lan tog reda.
su lanovi
Primer:
Def: Nizom deliminih suma reda
naziva se niz
iji je opti lan
08/11/2005
Skupovi
Page 220 of 230
je delimina (parcijalna suma) tog reda.
Def: Beskonani red
naziva se konvergentnim (divergentnim) ako konvergira (divergira) . Suma konvergentnog reda je broj
niz njegovih deliminih suma
Ako je red
konvergentan i ima sumu
, tada se pie
Teorema: Ako je red
konvergentan, tada njegov opti lan
kad
Teorema: Ako je red
, tada je konvergentan i red
i ima sumu
Teorema: Ako su redovi
konvergentni i imaju sume
tada je i red
Teorema: (Koijev kriterijum konvergencije) Red svako malo pozitivno postoji takav broj
konvergira tada i samo tada ako za , da je za
Teorema: Neka je dat red
,a
neki fiksirani prirodni broj; tada su ekvivalentni iskazi
a) red
konvergira,
08/11/2005
Skupovi
Page 221 of 230
b) red
konvergira.
Ako navedena dva reda konvergiraju, tada se moe napisati da je
Kriterijumi uporeivanja
Teorema: (Kriterijum uporeivanja prve vrste) Neka je red konvergentan, a red
divergentan i neka oba predstavljaju redove sa pozitivnim lanovima. Ako lanovi nekog datog reda zadovoljavaju uslov , sa pozitivnim lanovima za sve
tada je red
konvergentan. Ako, pak, za sve
tada je red
divergentan.
Teorema: (kriterijum uporeivanja druge vrste) Neka je red
konvergentan, a red
divergentan i neka su lanovi oba reda pozitivni. Ako lanovi reda pozitivnim lanovima za
sa
tada je red
konvergentan; ako je za
08/11/2005
Skupovi
Page 222 of 230
tada je red
divergentan.
Teorema: (Dalamberov koliinski kriterijum uporeivanja) Ako poev od nekog indeksa
tada je red
konvergentan. Ako je, meutim, poev od nekog indeksa
tada je red
divergentan.
Teorema: (Koijev koreni kriterijum konvergencije) Ako poev od nekog indeksa , tj. ,
tada je red
konvergentan. Ako je, meutim, poev od nekog indeksa
tada je red
divergentan.
Teorema: (Integralni kriterijum) Ako je lanovima, a takva da je za
dati red sa pozitivnim monotono opadajuim neprekidna pozitivna monotono opadajua funkcija
tada red
konvergira ako i samo ako postoji uopteni integral
08/11/2005
Skupovi
Page 223 of 230
Alternativni redovi
Def: Alternativnim redovima se nazivaju redovi oblika
gde je
monotono opadajui niz pozitivnih brojeva.
Alternativni red u kojem lanovi tee nuli naziva se Lajbnicovim redom. Teorema: (Lajbnicov kriterijum) Lajbnicov red konvergira i njegova je suma .
Apsolutno konvergentni redovi

Teorema: Red je konvergentan ako konvergira odgovarajui red sa pozitivnim lanovima
. Ako je pri tom
,a
, tada je
Def: Ako je osim reda
konvergentan i red
, tada se red
naziva
apsolutno konvergentnim redom. Ako, meutim, red
konvergira, a red
divergira, tada se red
naziva neapsolutno ili uslovno konvergentnim redom.
Navedimo i jednu teoremu koja se odnosi na mnoenje redova.
Teorema: Ako su redovi proizvod-red
apsolutno konvergentni redovi, tada konvergira i njihov
suma ovog reda je proizvod suma redova
Specijalan oblik proizvoda ovih redova je
08/11/2005
Skupovi
Page 224 of 230
u kojem je
Funkcionalni nizovi i funkcionalni redovi

Def: Funkcionalnim nizom naziva se niz iji su lanovi funkcije jedne iste promenljive definisani na skupu realnih brojeva. Def: Ako je na nekom intervalu definisan niz funkcija
koji u svakoj taki
konveragira, tada je tim nizom definisana granina funkcija .
Ako ne postoji granina funkcija niza datoj taki Def: Funkcionalni niz ka funkciji odgovarajui prirodni broj .
, tada se kae da niz
divergira u
definisan na intervalu
konvergira u nekoj taki , postoji
ako za svaki proizvoljno mali pozitivni broj , tako da je u taki .
Def: Niz
ravnomerno konvergira ka svojoj graninoj vrednosti na nekom odseku ako za svaki proizvoljno mali pozitivni broj postoji odgovarajui prirodan broj ,
takav da je
i .
Def: Ako je niz funkcija
definisan na jednom intervalu ose
, tada se izraz
naziva funkcionalnim redom; funkcije
su lanovi ovog reda; pri
08/11/2005
Skupovi
Page 225 of 230
tom je suma
-ta delimina suma ovog reda, a niz Def: Ako niz deliminih suma
je niz njegovih deliminih suma. , tj.
konvergira na nekom intervalu ose ,
tada se kae da i red
konvergira na istom intervalu i da ima sumu
Def: Red
je apsolutno konvergentan na skupu
ako je red
na tom
skupu konvergentan. Teorema: (Koijev kriterijum konvergencije) Neka je niz definisan na odseku .
Neophodan i dovoljan uslov za ravnomernu konvergenciju reda jeste da za svaki proizvoljno mali pozitivan broj da je i i :
na odseku
postoji takav prirodni broj
Teorema: (Vajertrasov kriterijum) Ako su lanovi reda
definisani na odseku
i ako je
, gde je red
konvergentan, tada je red
ravnomerno konvergentan na tom odesku.
Stepeni redovi
Def: Red oblika
08/11/2005
Skupovi
Page 226 of 230
naziva se stepenim redom. Def: Radijus konvergencije stepenog reda predstavlja broj sve vrednosti na skupu taaka na kojima red konvergira. Uopteno, u pogledu radijusa konvergencije stepenog reda na skupu realnih brojeva, razlikuju se tri sluaja koji se meusobno iskljuuju: 1. Stepeni red konvergira u svakoj taki ose beskonano veliki radijus konvergencije 2. Stepeni red konvergira u nekoj taki konvergencije . ; u tom sluaju red ima ; u tom sluaju red ima . ; u tom sluaju red ima radijus , gde uzima
3. Stepeni red konvergira samo u taki razvitka radijus konvergencije Def: Skup taaka ose stepenog reda. .
na kojem stepeni red konvergira zove se interval konvergencije
Teorema: (Abelova teorema) Ako je stepeni red
konvergentan u taki
, tada je konvergentan i u svakoj taki .
u kojoj je
Teorema: Ako je za funkciju
oblika
radijus konvergencije reda, tada je ta funkcija diferencijabilna i integrabilna unutar intervala konvergencije ovoga reda i
odnosno
08/11/2005
Skupovi
Page 227 of 230
GLAVA 7 BESKONANI REDOVI

7.1 Brojni redovi 7.2 Kriterijumi uporeivanja 7.3 Alternativni redovi 7.4 Apsolutno konvergentni redovi 7.5 Funkcionalni nizovi i funkcionalni redovi 7.6 Stepeni redovi
SADRAJ
1. POJAM BROJA, ALGEBARSKE STRUKTURE, POJAM FUNKCIJE 1.1 Skupovi 1.1.1 Operacije sa skupovima 1.1.2 Dekartov proizvod 1.2 Elementi matematike logike 1.3 Pojam broja 1.3.1 Osobine skupa prirodnih brojeva 1.3.2 Osobine skupa celih brojeva 1.3.3 Osobine skupa racionalnih brojeva 1.3.4 Skup realnih brojeva 1.3.5 Skup kompleksnih brojeva 1.4 Algebarske strukture 1.4.1 Pojam binarne relacije. Relacija ekvivalencije i poretka 1.4.2 Pojam binarne operacije. Algebarske strukture 1.4.3 Algebarske strukture sa jednom binarnom operacijom. Grupoid, polugrupa, grupa, Abelova grupa 1.4.4 Algebarske strukture sa dve binarne operacije. Prsten, telo, polje 1.4.5 Izomorfizam 1.4.6 Bulova algebra 1.5 Pojam funkcije 1.5.1 Osobine funkcija
08/11/2005
Skupovi
Page 228 of 230
1.5.2 Inverzna funkcija 1.5.3 Kompozicija funkcija 1.5.4 Uzajamno jednoznana korespondencija skupova 2. ELEMENTI LINEARNE ALGEBRE I ANALITIKE GEOMETRIJE 2.1 Vektori 2.1.1 Pojam vektora. Osnovne operacije s vektorima 2.1.2 Linearna zavisnost i nezavisnost vektora 2.1.3 Vektorski prostor 2.1.4 Skalarni proizvod 2.1.5 Vektorski proizvod 2.1.6 Meoviti proizvod tri vektora 2.2 Matrice i determinante 2.2.1 Pojam matrice 2.2.2 Sabiranje matrica. Mnoenje matrice brojem 2.2.3 Determinante 2.2.4 Rang matrice 2.2.5 Mnoenje matrice matricom 2.2.6 Inverzna matrica 2.3 Sistemi linearnih algebarskih jednaina 2.3.1 Reavanje nehomogenog sistema linearnih algebarskih jednaina 2.3.2 Reavanje homogenog sistema linearnih algebarskih jednaina 2.3.3 Gausov algoritam 2.4 Elementi analitike geometrije 2.4.1 Jednaina prave u ravni 2.4.2 Jednaina ravni u prostoru 2.4.3 Meusobni poloaj dveju ravni 2.4.4 Jednaina prave u prostoru 2.4.5 Meusobni poloaj dveju pravih u prostoru 2.4.6 Meusobni poloaj prave i ravni 2.4.7 Pojam hiper-ravni 3. DIFERENCIJALNI RAUN FUNKCIJA JEDNE PROMENLJIVE 3.1 Funkcije jedne promenljive 3.1.1 Nain zadavanja funkcije 3.1.2 Operacije na skupu realnih funkcija 3.1.3 Osnovne elementarne funkcije 3.2 Nizovi 3.2.1 Pojam konvergencije niza 3.2.2 Beskonano male velicine 3.2.3 Beskonano velike velicine 3.2.4 Kriterijumi konvergencije za nizove 3.2.5 Asimptotska proporcionalnost nizova 3.3 Granina vrednost funkcije 3.3.1 Beskonano male funkcije (veliine) i njihova osnovna svojstva 3.3.2 Osnovne teoreme o graninim vrednostima funkcije 3.3.3 Leva i desna granina vrednost funkcije 3.3.4 Granina vrednost funkcije kad argument 3.3.5 Beskonano velike funkcije (veliine) 3.3.6 Uporeivanje beskonano malih veliina 3.4 Neprekidnost funkcije
08/11/2005
Skupovi
Page 229 of 230
3.4.1 Vrste prekida 3.4.2 Operacije sa neprekidnim funkcijama 3.4.3 Neprekidnost elementarnih funkcija 3.4.4 Svojstva funkcija neprekidnih na odseku 3.4.5 Ravnomerna (uniformna) neprekidnost 3.5 Izvod funkcije 3.5.1 Problem odreivanja brzine kretanja 3.5.2 Geometrijsko znaenje izvoda 3.5.3 Izvodi elementarnih funkcija 3.5.4 Izvod zbira, razlike, proizvoda i kolinika funkcija 3.5.5 Izvod inverzne funkcije 3.5.6 Tablica izvoda 3.5.7 Izvod sloene funkcije 3.5.8 Izvodi vieg reda 3.5.9 Mehaniko znaenje drugog izvoda 3.5.10 Tangenta i normala krive 3.5.11 Diferencijal funkcije 3.5.12 Mehanika i geometrijska interpretacija diferencijala 3.5.13 Osnovna pravila za izraunavanje diferencijala 3.5.14 Diferencijal sloene funkcije 3.5.15 Diferencijali vieg reda 3.6 Osnovne teoreme diferencijalnog rauna 3.7 Tejlorova formula 3.8 Ispitivanje ponaanja funkcije 3.8.1 Rastenje i opadanje funkcije 3.8.2 Ispitivanje ekstremuma funkcije pomou drugog izvoda 3.8.3 Konveksnost krive. Prevojne take 3.8.4 Asimptote krive 3.8.5 Shema ispitivanja funkcije i konstruisanje grafika 4. DIFERENCIJALNI RAUN FUNKCIJA DVEJU I VIE PROMENLJIVIH 4.1 Funkcije vie promenljivih 4.1.1 Osnovni pojmovi 4.1.2 Granina vrednost funkcije dveju promenljivih 4.1.3 Neprekidnost funkcije dveju promenljivih 4.1.4 Totalni prirataj funkcija dveju i vie promenljivih 4.2 Izvodi i diferencijali funkcija vie promenljivih 4.2.1 Definicija parcijalnih izvoda prvog reda funkcija vie promenljivih 4.2.2 Parcijalni izvodi vieg reda 4.2.3 Totalni diferencijal funkcije vie promenljivih. Pojam diferencijabilnosti funkcije vie promenljivih 4.2.4 Dovoljni uslovi za diferencijabilnost funkcija vie promenljivih 4.2.5 Diferencijali vieg reda 4.2.6 Potreban i dovoljan uslov da bude totalni diferencijal 4.2.7 Parcijalni izvodi sloenih funkcija 4.2.8 Egzistencija i diferencijabilnost implicitne funkcije 4.2.9 Tangentna ravan i normala povri 4.3 Ekstremumi funkcije vie promenljivih 4.3.1 Tejlorova formula za funkciju vie promenljivih 4.3.2 Neophodni uslovi za ekstremum funkcije vie promenljivih. Dokaz
08/11/2005
Skupovi
Page 230 of 230
4.3.3 Dovoljni uslovi za ekstremum 4.3.4 Ekstremumi funkcije promenljivih 4.3.5 Uslovni ekstremum funkcije vie promenljivih 4.3.6 Neophodni uslovi za uslovni ekstremum 4.3.7 Dovoljan uslov za uslovni ekstremum 5. INTEGRAL FUNKCIJE JEDNE PROMENLJIVE 5.1 Odreeni integral 5.1.1 Pojam integralne sume 5.1.2 Definicija odreenog integrala 5.1.3 Svojstva odreenog integrala 5.1.4 Izraunavanje odreenog integrala. Pojam neodreenog integrala 5.1.5 Veza odreenog i neodreenog integrala 5.2 Uopteni (nesvojstveni) integrali 5.2.1 Uopteni integrali sa beskonanim intervalom integracije 5.2.2 Uopteni integrali sa neogranienim integrandom 5.3 Metode integracije 5.3.1 Integracija elementarnih funkcija 5.3.2 Integracija metodom smene promenljive 5.3.3 Metoda parcijalne integracije 5.3.4 Integracija racionalnih funkcija 5.3.5 Integracija iracionalnih funkcija 5.3.6 Integracija nekih tipova trigonometrijskih funkcija 6. INTEGRALI FUNKCIJA DVEJU I VIE PROMENLJIVIH 6.1 Dvojni i trojni integral 6.2 Osnovna svojstva dvojnog i trojnog integrala 6.3 Izraunavanje dvojnog i trojnog integrala 6.4 Transformacija promenljivih u dvojnom integralu 6.5 Transformacija promenljivih u trojnom integralu 6.6 Uopteni dvojni i trojni integral 6.7 Uopteni integrali sa neogranienim integrandom 7. BESKONANI REDOVI 7.1 Brojni redovi 7.2 Kriterijumi uporeivanja 7.3 Alternativni redovi 7.4 Apsolutno konvergentni redovi 7.5 Funkcionalni nizovi i funkcionalni redovi 7.6 Stepeni redovi
08/11/2005

Matematika (Opširno)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Matematika (Opširno)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Skupovi

istom skupu, to se oznaava sa Kaemo da je

svojstvo, oznaimo ga sa moe napisati u obliku:

, po kome se razlikuju od svih ostalih elemenata skupa

, , bio . - jer ne postoji nijedan realan broj iji bi kvadrat

ako i samo ako je

file://C:\Documents and Settings\Emir2\Desktop\skripta\final.html

drugom skupu (ukoliko takvi elementi postoje). Unija skupova

U optem sluaju, kada imamo konano mnogo skupova

Unija beskonano mnogo skupova

pripadaju istovremeno i skupu

file://C:\Documents and Settings\Emir2\Desktop\skripta\final.html

; - svojstvo komutativnosti; - svojstvo asocijativnosti; njihov presek se oznaava na sledei

Ako je dato konano mnogo skupova nain:

- otvorenim intervalom - a zatvorenim intervalom

i , obeleava se Def: Razlika skupova skupa koji ne pripadaju skupu , tj.

. Prema definiciji . , tada je:

nemaju zajednikih taaka, tj. kada je , odnosno . : . i . , tj.

disjunktni, tj. ako je

file://C:\Documents and Settings\Emir2\Desktop\skripta\final.html

, jer je u tom sluaju Oigledno je da za simetrinu razliku skupova i

vai svojstvo komutativnosti jer: .

su predstavljeni intervalima na skupu realnih brojeva:

. Za svaki skup imamo da je: i jer je i .

u realnoj ravni predstavlja ureeni par jer se tano zna da je .

Primer: Dati su skupovi .

. Odrediti Dekartove proizvode

file://C:\Documents and Settings\Emir2\Desktop\skripta\final.html

Oigledno je komutativnosti. Dekartov proizvod realnu ravan, tj.

, to znai da za Dekartov proizvod skupova ne vai svojstvo

ureenih trojki kod kojih prvi element pripada skupu

. U optem sluaju, kada je dato skupova , tada njihov Dekartov proizvod:

predstavlja skup svih ... , -ti element skupu taaka u

-torki u kojima prvi element pripada skupu . Dekartov proizvod

, drugi element skupu predstavlja skup svih

file://C:\Documents and Settings\Emir2\Desktop\skripta\final.html

Ako je dat neki iskaz iskaz

, tada se negacija iskaza

. Na primer, ako je dat .

, tada negacija tog iskaza

Ukoliko je iskaz istinit, iskaz odgovara sledea tablica istinitosti:

je laan (i obrnuto). Prema tome, negaciji iskaza

ureeni par iskaza tada se reenica " i . Konjunkcija

konjunkcijom iskaza iskaza:

je istinita ako i samo ako su istinita oba

ureeni par iskaza tada reenica " i . Disjunkcija

predstavlja disjunkciju iskaza iskaza:

je lana samo ako su lana oba

file://C:\Documents and Settings\Emir2\Desktop\skripta\final.html

"Ako je Tablica istinitosti za implikaciju

ima sledei oblik:

je posledica ili teza implikacije. Reenica , iz sledi , je dovoljan

se moe itati i kao: uslovljava , uslov za , je neophodan uslov za , itd.

file://C:\Documents and Settings\Emir2\Desktop\skripta\final.html

(tj. podskup skupa prirodnih brojeva) ima svojstva:

Osobine skupa prirodnih brojeva

vai samo jedan od odnosa:

proizvoljni prirodni brojevi, tada u sluaju da je - svojstvo tranzitivnosti.

file://C:\Documents and Settings\Emir2\Desktop\skripta\final.html

Da bi se reila jednaina operacija oduzimanja

Osobine skupa celih brojeva

Osobine skupa racionalnih brojeva

file://C:\Documents and Settings\Emir2\Desktop\skripta\final.html