3

ALTERNATIVNA MEDICINA
Lekari putaju oveka da umre, a arlatani ga ubijaju (La Bruyere)

Termin Alternativna medicina odskora je u upotrebi, kao politiki prihvatljiva zamena za neto to je nosilo naziv nadrilekarstvo. Sam termin je netaan - ono to danas nazivamo alternativnom medicinom, hiljadama godina bilo je jedini nain leenja a onda je, kao alternativa, poela da se razvija nauna medicina. Teko je rei zato su zagovornici tradicionalne medicine (ili nadrilekarstva) lansirali ovaj termin kojim sebe dobrovoljno svrstavaju u drugi plan. Nema sumnje da je alternativna medicina deo irokog socijalnog trenda, danas veoma aktivnog, koji je ve osvojio veliki deo publike i sada pokuava da - ako ve ne moe da odbaci nauku i da preuzme njeno mesto u zvaninim institucijama - bar stane rame uz rame s njom. Zato postoji i izraz komplementarna medicina, to je samo varijanta alternativne, kad se koristi kao dopuna uz naunu medicinu. Osnovna razlika izmeu naune i alternativne medicine jeste u tome to je u naunoj osnovni princip da proces leenja mora da bude dokazano efikasan i nekodljiv (ili bar da teta bude manja od koristi), to znai da se teite stavlja na istraivanje, testove i eksperimentalni rad. Savremena medicina pokuava da objasni kakvi se hemijski procesi dogaaju u digestivnom traktu dok varimo hranu, koje biofizike sile pokreu miie dok se penjemo uz stepenice, pa i proces miljenja - kako se u mozgu aktiviraju milijarde minijaturnih elijskih baterija koje obrauju i memoriu informacije. Ipak, mnogim ljudima je ovakav pogled na svoje telo stran i teko shvatljiv. Za njih je loginija pretpostavka da kroz njih tee i da ih proima neka tajanstvena i nepoznata ivotna energija, koju u Japanu zovu ki, u Kini i (ne85

ki izgovaraju ki, ci ili i), u Indiji prana, u Grkoj pneuma, na polinezijskom se kae mana a na hebrejskom rua (Brennen je naveo 98 razliitih imena ovog pojma za isto toliko svetskih kultura). Pristalice homeopatije nazivaju je vitalna energija, bioenergetiari aura, zagovornici filozofije Novog Doba istu energiju dovode u vezu sa astralnim telom a vernici sa duhovnim biem, ali svi su sloni u tvrdnjama da je to ono to upravlja telom i da je poremeaj te energije ono to izaziva bolest. Zato e svako na svoj nain leiti taj poremeaj: akupunkturisti ubadanjem igala, homeopati malim dozama beskrajno razblaene supstance, refleksolozi masiranjem stopala, aromaterapeuti miriljavim uljima, bioenergetiari mahanjem rukama iznad tela a makrobiotiari selektivnom ishranom. Uporedo sa razvojem nauke, rasla su i oekivanja da e misteriozna ivotna energija biti objanjena. Poto je Isak Njutn (Isaac Newton) objavio svoje zakone mehanike, optike i gravitacije, proveo je godine u alhemijskoj laboratoriji gde je izvodio eksperimente pokuavajui da pronae sutinu i izvor ivota. Njegov nauni duh usmerio ga je ka ideji materijalistike teorije o ivotu i svesti, ali da bi se pomerio sa mrtve take, nedostajalo mu je znanje koje je mnogo kasnije stvorila kvantna mehanika. U osamnaestom veku Anton Mesmer je doao na ideju da tajanstvenu ivotnu energiju dovede u vezu sa isto tako tajanstvenim magnetizmom. Zato je mnoge bolesti leio magnetima, to se ponegde i danas praktikuje. On je zastupao ideju da u naem telu postoji energija koju je prozvao animalni magnetizam i da ona moe da se prenese u drugo telo. Pacijenti su zaista pokazivali burne reakcije kad im je prenosio svoju energiju tako to je usmeravao prst ka njima, to je tada proglaeno za nesumnjiv dokaz ove teorije. Mesmerizam se danas vie povezuje sa hipnozom nego sa animalnim magnetizmom, ali Mesmerove ideje i dalje postoje u raznim varijantama holistikih teorija (neomesmerizam). Krajem devetnaestog veka Viljem Kruks (William Crookes) i Oliver Lod (Oliver Lodge) okupili su grupu naunika s kojima su tragali za dokazima o postojanju ivotne energije kao psihike sile, smatrajui je zaslunom za efekte, tada veoma popularnih, spiritistikih seansi. Njihova pretpostavka bila je da se ove sile ire pomou elektromagnetskih etarskih talasa, slino tek otkrivenoj beinoj telegrafiji. U to vreme logian zakljuak bio je da, ako je mogua beina telegrafija, zato ne bi bila mogua i beina telepatija? Dalji razvoj dogaaja ipak nije iao na ruku nosiocima ove ideje, jer je beina telegrafija uskoro evoluirala u radio - komunikacije, a beina telepatija ostala je tamo gde je bila na poetku. Verovatno je, ipak, da se sa ovim nee sloiti veliki broj ljudi koji smatraju da je otkrie telepatske komunikacije samo stvar vremena. 86

Vekovima su religiozne dogme zabranjivale ljudima da se meaju u boije stvari, da ispituju i pokuaju da utvrde ta ini ivotnu energiju i kako ona funkcionie. Zato alternativna medicina prvenstveno poiva na metafizikim verovanjima i raznim filozofijama bolesti i zdravlja od kojih mnoge imaju duhovnu i magijsku prirodu - kao to se, recimo, makrobiotika ne zasniva samo na prostim jelovnicima koji odreuju ta jesti a ta ne, nego su ta pravila zapravo deo irokog filozofskog i duhovnog sistema. Ovakav pristup leenju naiao je na veoma dobar odziv kod iroke publike. Mnogi potovaoci istonjakog stila ivota, kada im zatreba medicinska nega, naputaju udobnost savremenih bolnica i otiskuju se u avanture da bi potraili izleenje. Prva lekcija koju tamo naue glasi da je borba protiv bolesti postupak koji se ne svodi na prosto davanje leka ovekovom fizikom biu, nego je to filozofski i duhovni proces koji zahteva sagledavanje uzroka bolesti, kako bi, esto uz pomo religije, bilo mogue uhvatiti se u kotac s njom. Ne svodi se alternativna medicina samo na tradicionalne i metafizike teorije i postupke; naprotiv, ona nudi sve to je trite spremno da prihvati. Tako je u novije vreme jednim delom poela da podraava i naunu medicinu, ali ne u metodologiji rada nego u nastupu pred javnou: pojavljuju se razne amajlije kojima se falsifikuju radovi naunih autoriteta, elektronski kvazidijagnostiki ureaji, razni laserski kristali, magneti koji lee i tako dalje. Reklo bi se da su ovakvi hibridi kod iroke publike najbolje primljeni. Mogli bismo da kaemo da je medicinski postupak alternativan ako se zasniva na principima i metodima koji nisu verifikovani od strane nauke. Danas postoje ljudi koji misle da su neke grane ove medicine po svojoj efikasnosti konkurentne ili ak superiorne u odnosu na naunu medicinu, ali veina e se sloiti sloiti sa ocenom da u haosu raznih alternativnih tehnika i postupaka ima i dosta lova u mutnom i zloupotrebe poverenja pacijenata. Ipak, bez obzira na to kakav stav imamo o alternativnoj medicini, nema sumnje da je ona u narodu veoma popularna. Prema ispitivanjima koje je obavila Svetska zdravstvena organizacija, u SAD 35% ljudi koristi bar jedan od oblika alternativne medicine. U Nemakoj, Holandiji i Belgiji taj procenat je oko 60% a u Velikoj Britaniji ak 74%. Za ovo ima dosta razloga. Kod velikog broja ljudi postoji istinski strah od lekova i hirurkih intervencija. Ovaj strah se potkrepljuje priama o pacijentima ije je zdravstveno stanje pogorano posle bolnike terapije ili koji su ak ivotom platili greke medicinskog osoblja. Svakako da su mnoge od ovih pria tane; i lekari su ljudi sa svojim manama, pa se i njima potkrade greka ili neznanje koje pacijent plaa ivotom. S druge strane, niko ne pria o milionima uspeno izleenih i medicinski zbrinutih ljudi koji bi bez lekarske pomoi bili izgubljeni, jer to nije tako atraktivno kao prie o zaboravljeAlternativna medicina

87

nim hirurkim instrumentima u telu operisanog pacijenta, o zdravim udovima koji su grekom amputirani ili o lekaru koji je na odeljenju intenzivne nege iskljuio ureaj za odravanje ivota jer nije imao gde da ukljui punja baterije za mobilni telefon. Neke od ovih pria zasnovane su na istinitim dogaajima, ali svakako ima i takvih koje su iste anegdote, ispriane tek radi zabave u drutvu. ak ni kad lekarski tim dobro obavi svoj posao i kad se medikamenti uzimaju u propisanim dozama, strah od lekova nije bez osnova jer se dogaa da ljudski organizam nepredvidljivo reaguje na neke od njih (ili, kako lekari esto kau, u medicini 1 i 1 nisu uvek 2). Primer za ovo je penicilinski ok, koji je netipina reakcija na neke antibiotike, a koji bez hitne i strune intervencije moe da se zavri i smru pacijenta. Lakonsko pitanje medicinske sestre u ambulanti ili farmaceuta u apoteci da li ste ranije uzimali penicilin? ne nudi garanciju da se penicilinski ok nee pojaviti ba toga puta. Jedini siguran postupak bio bi da se pre primanja leka ispita alergijska reakcija pacijenta na taj lek i da on posle svakog primanja penicilina provede neko vreme pored strunog osoblja koje zna kako da ga zatiti od eventualne neeljene reakcije. Ali ipak niko od nas ne radi tako. S druge strane, alternativna medicina esto (ali ne i uvek) nema nikakvih negativnih efekata jer ona najee i ne deluje na pacijenta. Za razliku od leenja medikamentima i od rizinih hirurkih intervencija, ovakvi terapijski postupci zapravo su mala predstava za pacijenta bez direktnog uticaja (ako se izuzme dejstvo sugestije) na njegov organizam. A ako se ne preduzme nita - onda, naravno, ne moe ni da se pogrei. Ovo ipak ne znai da ovakva terapija ne moe da nakodi, samo to ta teta najee ne nastupa zbog neega to je uinjeno, nego zbog neega to nije na vreme uinjeno. Naime, za leenje mnogih tekih bolesti nauna medicina moe da bude efikasna samo ako se sa terapijom otpone odmah, a terapija kod alternativca esto odnese mnogo dragocenog vremena, pa kad se pacijent konano obrati lekaru, to bude prekasno. Za nevolju, razvoj dogaaja je takav da ovi pacijenti u ranoj fazi bolesti doivljavaju kratkotrajne remisije (poboljanja zdravstvenog stanja), a najtee i najbeznadenije dane kasnije provedu u bolnici. To doprinosi daljem irenju verovanja da je nauna medicina nemona i neefikasna. Naravno da tada na red dolazi komentar: dok ga je leio iscelitelj bilo mu je dobro, a kada je preao kod lekara, oni ga upropastie. Osim posredne tete, koja nastupa zbog odlaganja terapije, alternativna medicina moe da bude i direktno opasna za zdravlje i ivot pacijenata. Poetkom 20. veka, na primer, u modi je bilo leenje svih bolesti pijenjem rastvora radioaktivnih supstanci. Ljudi o njihovom tetnom efektu nisu znali nita pa su zakljuili da, kad ve tako lepo sijaju u mraku, sigurno poseduju 88

i dovoljno energije da odagnaju svaku bolest. Tako su u blaenom neznanju ubijali ili unakaavali sebe i svoje potomstvo. Mada je oigledno da nauna medicina nije bez rizika, ak i fatalnih, ipak je nerazumno odbaciti je. Veliki broj dijabetiara danas skoro normalno ivi zahvaljujui insulinu, a mnoge zarazne bolesti su pobeene jer su se ljudi na vreme vakcinisali. Ne treba ni pominjati milione onih koji duguju ivot hirurgiji, transfuziji ili antibioticima. Sada se rutinski lee mnoge bolesti koje su do pre jednog veka znaile sigurnu smrt pacijenta. Karl Segan (Karl Sagan) je rekao: ako elite da zatitite dete od deje paralize, moete da se molite ili da ga vakciniete... ipak, opredelite se za nauku. Drugi razlog za poverenje koje ljudi gaje prema alternativnoj medicini zasniva se na stavu terapeuta prema pacijentu. Nauna medicina uglavnom se oslanja na biologiju, hemiju i fiziku u tretiranju ovekovog materijalnog tela, koje je sloen nelinearni sistem sastavljen od istih atoma i molekula koji ine i neive stvari - recimo, automobile ili kompjutere. Tako se razlika izmeu lekara i mehaniara shvata kao formalna, jer i jedan i drugi popravljaju pokvarene delove - u ljudima ili mainama, svejedno. Kada neko ode u bolnicu, prikopavaju ga na razne ureaje koji mere krvni pritisak, srani puls, temperaturu i mnoge druge fizike veliine. Istovremeno poinje i terapija medikamentima kojima se utie na telesnu hemiju. esto se pacijentu od ovoga popravi zdravstveno stanje, ponekad se i pogora, ali mu boravak u bolnici uglavnom ne ostaje u prijatnom seanju. Zbog toga e svako radije da saslua praktiara koji se slui alternativnom medicinskom terapijom i koji se postavlja iznad materijalnog i mehanicistikog pogleda na pacijenta. On nee popravljati obolele organe nego mnogo vaniji deo ovekovog bia - ivotnu energiju. oveku je lake da ouva samopotovanje ako mu se kae da nije sastavljen od molekula i atoma, nego da ga pokree neki nevidljivi fluid ili bioenergetsko polje koje ga sjedinjuje s Bogom i sa kosmosom. Stigli smo i do najznaajnije prednosti koju alternativci imaju nad lekarima. Lekar u bolnici ili ambulanti dnevno mora da vodi rauna o desetinama ili stotinama bolesnika, a ovaj inilac nikako nije bez uticaja na kvalitet komunikacije. On ne moe, a esto nema ni volje da se bavi uzrocima bolesti i da edukuje pacijenta; sve se najee svodi na to da utvrdi fizike simptome, upita bolesnika o subjektivnom stanju i da u karton upie terapiju. Pacijent koji bi eleo da blie upozna prirodu svoje bolesti ima slabe anse da naie na razumevanje lekara. Zato je tu iscelitelj koji ima i vremena i volje (a i finansijskog motiva) da se najpre bavi pacijentom pa tek onda boleu. On e prvo da ga upozna, da ga umiri i, to je najvanije, da mu ulije nadu i optiAlternativna medicina

89

mizam u najteim sluajevima. Nairoko e mu izlagati svoju teoriju kako je bolest nastala i kako e je izleiti, i logian rezon pacijenta bie da iscelitelj dobro zna ta radi, im mu posveuje toliko vremena. Ova teorija uglavnom e biti netana, ali to pacijentu u tom trenutku nije ni vano jer je ve stvoren prisan kontakt koji sam po sebi deluje na njegovo subjektivno stanje. Zato e se on odmah osetiti bolje; u mnogim sluajevima to e biti samo privremeno, ali je i to dovoljno za stvaranje mita o uspenosti terapije. Volja da se stupi u prisan kontakt sa pacijentom, koju alternativac ima u velikim koliinama, nije rezultat nepotenog pristupa poslu niti je deo svesnog scenarija obmane. Naprotiv, ljudi koji se nenauno bave isceliteljstvom, uz malobrojne izuzetke, duboko su uvereni da je njihova teorija ispravna, da je terapija uspena i da im mnogi pacijenti zaista duguju ivot. Oni nastupaju sa pozicija humanizma, a to svoje usluge solidno naplauju, to ne samo oni ve i pacijenti smatraju pravednim. Zato nadrilekari mogu da budu dobar izbor za hipohondre (ljude koji su uobrazili da su bolesni) i one koji pate od lakih akutnih psihikih poremeaja ili psihosomatskih bolesti. Njihov uzrok je u ovekovom psihikom biu, pa je alternativna medicina dobro mesto za poetak terapije. Ipak, na organske bolesti ova narodska psihoterapija po pravilu nema odluujueg uticaja. Za neka oboljenja dovoljno je samo saekati da proe neko vreme dok imunoloki sistem organizma sam ne pobedi bolest, a onda sebe prosto proglasiti isceliteljem. Ako se bolest ipak zavri fatalno, iscelitelju ostaje mogunost da za lo ishod optui nekog drugog - samog pacijenta to se nije na vreme obratio ili to nije u potpunosti verovao u izleenje, lekare koji su upropastili pacijenta, neko prokletstvo u familiji, crnu magiju i tako dalje. U ovome e mu pomoi rodbina i prijatelji bolesnika, koje je iscelitelj ve pridobio svojim nastupom i injenicom da mu je bolesnik iskreno verovao. Sledei inilac koji doprinosi popularnosti alternativne medicine je opredeljenje za prirodnu terapiju. Prosean savremeni ovek ivi u strahu od produkata civilizacije, to naravno nije bez osnova, ali ga to dovodi u pogreno uverenje da je prirodno uvek bolje, sigurnije i efikasnije od bilo kakve hemije. Osim toga, alternativna medicina se oslanja na magijsko, u ta veliki broj ljudi veruje, a magijsko po definiciji ini uda. Nauna medicina nikada sebe nije proglasila za udotvornu (mada esto i ona ini uda u drugom znaenju), a to joj oduzima atraktivnost. Jo jedan vaan poen u pridobijanju publike alternativna medicina dobija zahvaljujui nekritikom i neodgovornom stavu medija. Setimo se samo kako je krajem osamdesetih godina jedan beogradski nedeljnik u seriji lana90

ka davao savete itaocima da se lee na taj nain to e objavljenu fotografiju ruskog iscelitelja Alana umaka skuvati u vodi i redovno piti tako spremljen aj! Osim ovakvog prikrivenog marketinga, iscelitelji ne zaziru ni od klasine reklame. Nauna medicina, posebno u okviru drutvene delatnosti, najmanje obraa panju na marketing jer je organizacija drutva takva da je ona najmanje zainteresovana za borbu protiv konkurencije. Nadrilekarima ta situacija ide na ruku, tim pre to se njihova medicinska praksa uglavnom ne ograniava zakonom (izuzeci su Francuska, Italija, Grka, Belgija i panija). Razlog je prost: zakon je politiko, a ne nauno orue. Malo koji zakonodavac e konsultovati naunike pre nego to proglasi novi zakon, ali e mu zato biti itekako vaan stav javnosti. Jo jedan inilac koji pomae irenju poverenja u alternativnu medicinu jeste postojanje raznih svetskih institucija koje se bave njenim direktnim izuavanjem i primenom (u Velikoj Britaniji, recimo, postoji ak pet specijalizovanih bolnica koje u svojoj ponudi imaju iskljuivo alternativnu medicinu). Ovaj fenomen bi mogao da bude predmet posebne socioloke studije, jer se na ova istraivanja troe ogromna sredstva. Mada nauka u principu ne prihvata ove institucije i odbija da verifikuje njihov rad, ipak se one same deklariu kao naune, to im osigurava jak propagandni efekat. Ma koliko je zanimljivo razgovarati o linim iskustvima sa praktiarima alternativne medicine, toliko je prouavanje njihovih udbenika zaludan posao, jer je stil izlaganja u njima zapravo teka meavina folklora, anegdotskog svedoenja, spiritizma i fantazije. Sve je to deo mitologije Novog Doba koja se ve u svom konceptu uspeno titi od bilo kakve smislene i argumentovane diskusije, pa je tako svaka kritika unapred osuena na neuspeh. Evo jednog primera iz knjige Bolest kao varka, u kojoj nas autori Fjuler Rojal (Fuller Royal) i Gregori Olson (Gregory Olson) uveravaju da bolest ne postoji u stvarnosti, nego je stvorena mentalnom obmanom u svesti koja nije u vezi sa nervnim sistemom nego je locirana u svakom atomu naeg tela: Homeopatski medikamenti su uzorci nelinearnih talasa koji rezonuju sa slinim mentalnim programima lociranim u memorijskom polju podsvesti i sa perturbacijama u svesnom polju uma. Ovi lekovi su u stanju da izbriu lane programe u memorijskom polju koji slue kao osnova za bolest.
Alternativna medicina

91

Ima li svrhe izraziti sumnju ili, jo gore, krenuti u baznadeno obaranje tvrdnje formulisane na ovakav nain?

Zato lekari ne ele saradnju?

Prostor koji u tampi ili na televiziji dobijaju iscelitelji i nadrilekari po pravilu je plaen (to se teko ili nikako ne vidi sa pozicije itaoca i gledaoca), a ispunjen je iznoenjem line teorije o delovanju njihove moi i nizom hvalospeva o uspesima, o emu svedoe brojna pisma izleenih i srenih ljudi. Prikaz se redovno zavrava time kako stupiti u kontakt sa isceliteljem. Ovde privlai panju jedan naoko nevaan, mada indikativan, detalj. To je pria o kontaktu iscelitelja sa lekarima i medicinskim institucijama kojima on nesebino nudi svoju pomo i demonstraciju koja e strunjake uveriti u njegove natprirodne moi. Lekari su, naravno, pokazali nerazumevanje i nisu se odazvali, to iscelitelj uglavnom iskoristi da bi njihov profesionalizam proglasio za elitizam. Svejedno - on e im, evo, i ovom prilikom uputiti poziv... itd. Po pravilu su ovakvi iscelitelji ljudi koji nemaju formalnog medicinskog obrazovanja, ali ovu injenicu uglavnom pretvaraju u svoje preimustvo, jer odmah izvode zakljuak da je lekarima neprijatno da priznaju da jedan samouki iscelitelj moe neto to oni ne mogu. Da li je to tano? Moda emo rasvetliti problem ako ga pogledamo i iz pozicije lekara. Da se posluimo prostim poreenjem: bilo kojim poslom da se bavimo, moemo da zamislimo da nam se obraa ovek koji nije kolovan za taj posao, i da tvrdi da e ga on bolje uraditi. Ja u zamisliti, recimo, da sam voza autobusa i da mi jedan od putnika garantuje da e on moj autobus voziti zatvorenih oiju; on, dodue, ne poznaje saobraajna pravila i nema poloen vozaki ispit, ali mi navodi imena ljudi koji e potvrditi (valjda bi trebalo da ih ja pronaem) da je on po serpentinama iznad najopasnije provalije vozio autobus tri kilometra unazad zavezanih oiju. Jasno je ta bih mu odgovorio, ali zamislite kakav bi utisak na prisutne ostavio njegov komentar: Naravno, ne pristaje zato to bi onda svi videli da vozim bolje od njega...

Razlika izmeu naunog i arlatanskog postupka

U raspravama oko toga koliko je leenje alternativnim postupcima efikasno, moe da padne mnogo tekih rei a da opet niko ne odstupi od svojih stavova. Najbolji nain da se utvrdi istina jeste objektivna provera u praksi, kod koje nee biti mogue falsifikovati ili pristrasno tumaiti rezultate. Kako svoju praksu sprovode predstavnici savremene medicine, a kako alternativni iscelitelji? 92

Uobiajeni nauni postupak ispitivanja svakog novog leka, kome je prethodilo uspeno pretkliniko ispitivanje, poinje odabiranjem dveju grupa ispitanika (dobrovoljaca). Jednoj grupi, koja se zove eksperimentalna, daje se novi lek u propisanoj dozi, a drugoj (kontrolnoj) daju se standardni lekovi kojima se odgovarajua bolest uobiajeno lei. Na kraju testa porede se rezultati istraivanja u obema grupama i donose statistiki zakljuci o oekivanoj prednosti novog leka u odnosu na stare. Uzmimo, na primer, da u ispitivanju novog medikamenta za leenje odreene vrste epilepsije, koji je ve proao kroz standardno laboratorijsko testiranje na ivotinjama i na paljivo kontrolisanoj grupi hospitalizovanih pacijenata, uestvuje 100 bolesnika podeljenih u dve jednake grupe. Neka 50 pacijenata eksperimentalne grupe uzima novi lek u propisanoj dozi, a ostalih 50 iz kontrolne grupe lee se na uobiajeni nain. Kontrola rezultata leenja vrila bi se utvrivanjem broja epileptinih napada u toku odgovarajueg vremenskog perioda. Oekuje se da e se u toku leenja broj epileptikih napada u obema grupama smanjivati. Ako se broj ovih napada kod pacijenata koji su uzimali novi lek statistiki znaajno smanjio u odnosu na broj napada kod pacijenata koji su se leili na klasian nain, donosi se zakljuak da je novi lek efikasniji; takav lek tada dobija licencni broj koji se utiskuje na svako pakovanje a samim tim i dozvolu da moe da se upotrebljava. Kod alternativne medicine postupak zakljuivanja je daleko jednostavniji: od ukupnog broja obolelih, do poboljanja je dolo kod izvesnog broja bolesnika bez obzira da li su neki od njih istovremeno bili i pod nekom drugom terapijom, dakle nema sumnje da je leenje uspeno. A da li bi isti (ili moda i bolji) ishod bio i bez alternativne terapije? To niko ne zna, a nije ni vano. Za neuspene sluajeve se pronalaze ili ne pronalaze objanjenja, ali se oni najradije i ne pominju. Tako bi u ispitivanju, koje smo uzeli za primer, terapeut iza sebe imao odreeni broj ljudi koji e u svakom trenutku posvedoiti da mu duguju zahvalnost za svoje zdravlje ili ak ivot. Na ispitivanje se stavlja taka, eljena teza je dokazana i rezultati govore sami za sebe. Nauka, s druge strane, mora do kraja da ispita svaku mogunost. Pretpostavimo da je do poboljanja dolo kod mnogo veeg broja uesnika u eksperimentalnoj nego u kontrolnoj grupi. Da li to znai da je lek efikasan? Moda jeste, a moda i nije - jedna od mogunosti je da je psiholoki mehanizam, izazvan milju da se lek uzima ili ne uzima, doveo do poboljanja. Da li je ovo mogue? Znamo da sugestija moe da izazove subjektivan oseaj poboljanja stanja, ali je jo zanimljivije pitanje da li ona moe da dovede do organskih promena i do izmene klinike slike bolesti.

Alternativna medicina

93

Funkcija stvara organ

Izmeu maine i ljudskog tela postoji bitna razlika: prva se troi upotrebom, a drugo neupotrebom. Svaki na organ e atrofirati ako se ne koristi u dovoljnoj meri. Posle dugotrajnog mirovanja zbog povrede, pacijent e morati da se vraa u formu, esto i uz pomo fizioterapeuta, da bi postigao normalnu opteretivost kotanog i miinog tkiva. Taj problem imaju i kosmonauti koji po povratku iz vasione prolaze kroz poseban medicinski tretman kako bi mogli da stanu na noge, jer su njihove kosti u uslovima dugog besteinskog stanja izgubile veliku koliinu kalcijuma i postale lomljive kao kreda. Slino je i sa nervnim sistemom. Medicina poznaje sluajeve kod kojih je, posle teih povreda, ovek fiziki izleen ali se i dalje ponaa i osea kao invalid. Njegov nervni sistem je nauio da povreeni organ ne funkcionie, da umesto njega treba koristiti protezu i da treba mirovati jer je i najmanji pokret nekad izazivao bol. ak i ako biste takvom pacijentu objasnili da je prepreka psihike prirode i ako bi on u to iskreno poverovao, time problem ne bi bio reen jer je blokada nastupila na nivou nesvesnog, gde razumne odluke nemaju oekivano dejstvo. Zato se ovakvi pacijenti upuuju psihijatru ali je, i pored injenice da se pacijent (ak i bukvalno) nalazi samo na jedan korak od izleenja, uspeh neizvestan. U ovakvim sluajevima samo je potrebno nekako probiti led, napraviti bar jedan pokret nepokretnim delom tela. esto je dovoljan i psihiki ok ili snano subjektivno ubeenje da e doi do izleenja; mnogi udotvorci proslavili su se na ovakvim sluajevima. Atraktivnost ovog ozdravljenja je takva da su u udo ubeeni ne samo pacijent i svedoci nego i sam iscelitelj. injenica da on ne poznaje mehanizam kojim je bolest izleena ipak ne umanjuje uspeh; uostalom, ni nauna medicina ne bi mogla da do detalja objasni kako se udo dogodilo. Bilo bi nepravedno prema pacijentu (a on je ovde jedino vaan) zakljuiti da put koji je u ovom sluaju doveo do cilja nije dobar, ak i ako je taj put graen na neznanju, pa i na prevari. Upravo smo stigli do veoma vanog pojma, koji je kljuan za razumevanje fenomena alternativne medicine: placebo efekat.

udesni placebo
Placebo je bilo koja neaktivna supstanca koju pacijent ili uesnik eksperimenta uzima u uverenju da je to lek, u cilju postizanja psiholokog efekta. Mehanizam njegovog delovanja na prvi pogled je jednostavan: pacijent je prevaren da je dobio lek, zbog ega nervni sistem oekuje ozdravljenje i poinje da se 94

ponaa kao zdrav. Reklo bi se da je ovaj efekat znatno ei i jai nego to se to obino misli. Na taj nain mogue je sugerisati oveku ne samo ozdravljenje nego i pogoranje zdravstvenog stanja (to se zove nocebo efekat). Recimo, ako nekome date da proguta tabletu groanog eera (koji se obino koristi kao placebo) pa mu kaete da e ta tableta izazvati glavobolju, postoji mogunost da on uskoro zaista oseti glavobolju. Pod naslovom Tajna tablete eera, J. S. Tornton (Thornton) je u strunom biltenu Razmena medicinskih podataka (Medical data exchange) napisao: Anti-placebo reakcija (nocebo) dokumentovana je jo u amanskim kulturama u kojima je vra bacao prokletstvo na zdravog oveka i rtva je umirala u beznadenom oekivanju kazne. Placebo je nezamenljiv u eksperimentima u kojima treba odvojiti stvarni efekat leka od mehanizma sugestije: eksperimentalnoj grupi se daje pravi lek, a kontrolnoj lek koji izgleda isto, a zapravo je placebo. Tako su sa psiholokog gledita svi uesnici u eksperimentu ravnopravni. Nijedan pacijent nema uvida u to kojoj grupi pripada i zato se ovakav test zove slepi test. U savremenim ispitivanjima ak se insistira na tome da ni medicinsko osoblje ne zna ko je u eksperimentalnoj a ko u kontrolnoj grupi, a podela se ne vri svesno uz ljudski faktor nego nasumino, iskljuivo kockarskim metodama. Ovo se uglavnom poverava random-generatorima (generatorima sluajnih brojeva) u kompjuterima kojima se vodi administrativni deo eksperimenta, pa tako niko osim kompjutera sve do kraja testa nee znati kako je izvrena podela. Upotrebom automatskih, kompjuterski upravljanih dozatora lekova eliminie se i poslednja kritina karika u lancu - osoba koja deli medikamente uesnicima. Tako niko ne moe da pogrei ili da svesno utie na rezultat eksperimenta; ovakav test se zove dvostruko slepi test i on ini standard kojim se danas eksperimentalno ispituje svaki novi lek pre nego to se odlui da li e dobiti dozvolu za izlazak na trite. H. K. Beecher je poetkom pedesetih godina izvrio niz opsenih eksperimenata koje je svrstao u 24 detaljno obraene studije, to je 1955. godine objavio u knjizi Moni Placebo (The powerful placebo). I sam autor ovih studija bio je iznenaen rezultatom svojih eksperimenata, jer je vie od jedne treine uesnika u eksperimentima pokazalo merljivo poboljanje zdravstvenog stanja izazvano istim placebom. Ovo je bio do te mere okantan rezultat za tadanju naunu javnost da je veliki broj institucija u svetu ponovio eksperiment. Rezultat ne samo da je potvren nego je bio ak i neto izraeniji u korist placebo efekta. Jo uvek nije do detalja poznat mehanizam koji omoguava da neaktivne supstance budu tako efikasne, ali se zna da oekivanje i verovanje u povoljan ishod leenja izaziva neke biohemijske promene u telu. Verovatno da ovde nije re o fizikom ili molekulskom delovanju, nego o prostoj promeAlternativna medicina

95

ni ponaanja, jer je prihvaeno miljenje da je veza izmeu bolesti i bolesnog ponaanja dvosmerna, dakle ne samo da zdravstveno stanje deluje na ponaanje, nego i obrnuto. Ovo je izraeno ne samo kod ublaavanja bola, ve i kod bolesti kod kojih se simptomi oituju upravo u ponaanju, kao to su poremeaji apetita i nekih seksualnih funkcija, bolesti zavisnosti i tako dalje. Neki lekari veruju da placebo efekat nastaje u odnosu izmeu mozga i tela, ime se jaa odbrambeni mehanizam i ubrzava izleenje (Thorton, J.S. 1993). Delano DuGarm navodi jednostavan primer moi placebo efekta. Dok je bio dete, imao je problema sa muninom i povraanjem svaki put kad je putovao avionom. Jednom mu je stjuardesa rekla da e lako reiti taj problem ako popije Alka-Seltzer pre leta. I uspelo je! Ali poto je ukus tog pia teko podnoljiv za dete, on je sledei put pokuao sa samo pola ae, pa se pokazalo da je i to dovoljno. Neto kasnije utedeo je sebi svaku neprijatnost, jer je ustanovio da i samo sipanje Alka-Seltzera u au ima isti efekat. Veliki broj grana alternativne medicine zasniva se na ovom mehanizmu, pa to ne moemo prosto da proglasimo za prevaru. Ako postupak dovede do izleenja bolesnika onda je to dobar postupak, bez obzira na metode kojima se slui. To je razlog da pri vrednovanju uinka svakog alternativca budemo maksimalno oprezni, jer kao to naivan ovek moe da ga neosnovano preceni, tako i zagrieni skeptik moe da ga potceni. Stotinama godina, lekari su prepisivali mnoge beskorisne i esto opasne lekove. Ali krokodilski izmet, ulje od mrava, magarea kopita i mahovina sastrugana sa kovega rtve nasilja jesu pomagali nekim bolesnicima, bar psihiki (Gifford-Jones, W. 1996). Najpotenije bi bilo ako ne bismo ulazili u motive i u tehnike koje primenjuju iscelitelji, nego ako bismo alternativne medicinske postupke prosto podelili na one koji rade, one koji ne rade i one za koje nismo sigurni. Postoji i etvrta grupa postupaka, a to su oni koji ine tetu zdravlju pacijenta, i to posredstvom placebo efekta, ak i kad nadrilekar nastupa s najboljim namerama. O ovome je 1997. upozoravao J. Dodes: Placebo moe da bude tetan. Placebo reakcija moe da naui hroninu bolest potvrujui i / ili pojaavajui obmanu o (zapravo nepostojeoj) bolesti. Pacijent tako moe da postane zavisan od nestrunog praktikanta koji primenjuje placebo terapiju.

Kako prepoznati alternativni pristup?

U vreme kad nauna medicina nije postojala, jedini lekari bili su vraevi. Oni su za svaku bolest imali lek i poto su ljudi malo znali o svom prirodnom imunolokom mehanizmu, izgledalo je kao da su sueni pauci i krila slepog 96

mia zaista imali efekta. Napretkom medicine dolo je do odvajanja na poklonike tradicionalne i savremene medicine, ali danas ne samo da postoje ta dva tabora, nego i cela lepeza izmeu njih - ljudi koji su se zaglavili negde izmeu plemenskog vraa i savremenog lekara i koji svoju delatnost obavljaju u svom ardaku ni na nebu ni na zemlji. Zaklanjajui se iza imida nauke, oni skupo prodaju svoju elju da se bave medicinom, sputanu neznanjem, nekritikim odnosom prema svojim postupcima i neodgovornou za zdravlje pa i za ivote svojih pacijenata. Za nas, potencijalne pacijente, to je najopasnija grupa. Teko je proitati novine a ne spotaknuti se o oglase kojima se nude lekovi za sve bolesti - razne trave, melemi, ajevi ili preparati za mravljenje, plodnost, jaanje miia, poboljanje seksualne moi, leenje elavosti i tome slino. Nude se i potpuno ezoterina sredstva, kao to su razne amajlije i privesci. Ono to prodaje ovakva sredstva nije njihov kvalitet niti mo da pomognu u ouvanju zdravlja, nego sposobnost da ostave utisak na potencijalne kupce. Struni kreatori marketinkog nastupa umeju da se poslue i vrlo perfidnim laima, izreenim u formi istine; recimo, ako na pakovanju ipsa proitate da je proizvod bez holesterola, okrenite poleinu pakovanja pa proitajte sastojke natampane malim slovima. Videete da sam ips zaista ne sadri holesterol, ali zato sadri zasiene masti koje e se pretvoriti u holesterol kad ih pojedete. U poslednje vreme, proizvoaima i uvoznicima u obmani pomae i struno medicinsko osoblje, ak i lekari koji su cenjeni u svojoj struci. Mogli smo da vidimo reklamu (koja zauzima celu stranicu u novinama) za papiri sa natampanim krstom koji treba da kupimo i da samo gledamo u njega pa e doslovno svi nai problemi biti reeni; ko ne veruje, u to e ga ubediti (dodue, pomalo indirektno) detaljno citirana izjava i fotografija jednog uvaenog psihologa. Takoe, videli smo i reklamu koja to moda ne kae direktno, ali iz koje emo lako izvesti netaan zakljuak da treba samo da koristimo odreenu vakau gumu i vie nema potrebe da peremo zube; ovu tvrdnju potpisuje predsednik jedne nae medicinske institucije. Oigledno je da je u kriznom vremenu erozija morala uinila da vie ne postoji institucija koja je sposobna i voljna da zatiti nas, obine ljude. ta onda svako moe da uini da se zatiti sam? Jedina sigurna zatita protiv nadrilekarstva i pseudonauke jeste ispravan kritiki stav. Njega nije lako izgraditi, jer se pseudonauka veto preruava u nauku, pa treba imati zaista otro oko da bi se izbegle sve zamke i zapazila razlika. Dva navedena sluaja to ilustruju, ali daleko od toga da su to jedini primeri - skoro svaki oglas iza koga stoji prevara, zaklanja se iza naAlternativna medicina

97

une institucije koja je testirala proizvod. Mada nam reenina konstrukcija u oglasu sugerie da navedena institucija garantuje efikasnost proizvoda, ona u najveem broju sluajeva samo potvruje da proizvod koji kupujete ne sadri tetne i otrovne materije, i to je sve. Tako bih ja mogao da pomeam eer i brano i da ih skupo prodajem kao sredstvo protiv infarkta miokarda, i to uz legalan atest Zavoda za zatitu zdravlja. Jo ako tome dodam i malo aspirina, verovatno bih (uz malo zakulisnih poslova) dobio i preporuku nekog od priznatih medicinskih autoriteta, jer bi on mirne due potpisao da moj lek inhibie enzim koji proizvodi prostaglandin (jer je to za aspirin tano), a to opet smanjuje rizik od sranog infarkta, koji je na prvom mestu u listi uzroka smrtnosti, to je takoe tano. Mnogi kupci e zato pouriti, ne bi li zatitili svoje srce. Postoje smernice koje bi mogle da pomognu u donoenju ispravnog suda o neemu to se tritu nudi kao sredstvo za zatitu zdravlja, mada ne postoji ema koja bi mogla sa sigurnou da dovede do tanog zakljuka. Ovde neemo pominjati ekstremne sluajeve, kao to su razne proroice ili strunjaci za crnu i belu magiju, jer e njihove rtve postati oni koji ele da budu rtve, i tu se nita ne moe. Pokuaemo da utvrdimo indikatore samo za one koji se lano predstavljaju kao da dolaze u ime nauke.

argon. Treba znati da pseudonauka (samim tim i alternativna medicina) veto podraava nauni argon i da se rado slui imenima i citatima naunika. Sreom, u medicini se pseudonauni argon lake prepoznaje, jer je uopten i prilagoen tome da ga pacijent odmah razume. Tako su izrazi kao to je balans ili harmonija postali stereotip u ponudi od strane pseudonauke, a lek e vam pomoi i da poveate asimilaciju hranljivih materiju i eliminaciju tetnih iz svog organizma i da ivite u skladu sa prirodom.
Dobar indikator je i pripadnost leka energetskoj medicini, jer ako se nudi sredstvo za koje ne postoji precizniji opis delovanja nego se uopteno tvrdi da poveava ivotnu energiju ili energetsko polje tela ili nekog organa, imamo dosta razloga za sumnju. Nauka poznaje nekoliko oblika energije, i svaki od njih ima svoj precizan naziv; ako se opis dejstva leka zaklanja iza neke nedefinisane energije koju nauka ne poznaje, to je pokazatelj da je verovatno re o praznom propagandnom sloganu. Ako neki izraz ipak nije lako razumljiv, on kod pseudonaunog pristupa ne stoji u kontekstu shvatljivog naunog podatka niti mu je cilj da bilo koga edukuje, nego samo da nas impresionira. Proizvod je, recimo sa ksilitolom (ne znam ta je, ali mora biti da je ba to ono to mi treba) ili sa heksaplant kompleksom (nema sumnje da je neto mnogo zdravo, lepo zvui a i ono plant lii na neku plantau). 98

Ponekad je potrebno malo panje da se otkrije prevara. Za jedan od domaih lekova protiv hronine bolesti prodavac u reklami nudi garanciju izleenja 98%. Naravno, nigde nije navedeno ta ta garancija podrazumeva niti ta znai famoznih 98%. Ako, recimo, 100 ljudi kupi lek, da li se garantuje da e njih 98 biti izleeno, i ime e biti obeteeni ako ne bude tako? Izgleda da je taj broj ipak podeen tako da ostavi utisak na bolesnika (jer je 98% nedostino visok procenat izleenja hroninih bolesti i za standardne medikamente), a da svakog kupca koji ne bude izleen (kojih e, oprostite za malicioznost, po svoj prilici biti mnogo vie od 2% a moda i celih 100%) sprei da dokae prevaru - jer niko nije ni tvrdio da je efikasnost stopostotna. Pseudonauku je najlake prepoznati kad njeni zagovornici u promovisanju svoje strunosti zau u neka podruja nauke u kojima se ne snalaze ba najbolje. udno je koliko se esto u arlatanskim edukativnim tekstovima provlai izraz kvantna fizika. Ako neki postupak ili princip treba mistifikovati, onda mu se automatski lepi etiketa da se zasniva na principima kvantne fizike ili kvantne mehanike. Rezon je prost da prostiji ne moe biti: poto je kvantna fizika za laike uvrnuta nauka, onda mora biti da sve to je uvrnuto ima veze sa kvantnom fizikom! U knjizi Uvod u bioenergetsku medicinu, Stefanatos Doan (Stephanatos Joane) otkriva nam tajnu da na osnovu Ajntajnove teorije kvantne fizike, ovi energetski koncepti koriste se u medicini za dijagnozu bolesti, prevenciju i leenje. Ajntajnova teorija kvantne fizike? Ovaj genijalni teoretiar jeste dao znaajan doprinos razvoju ove nauke, pre svega teoriji foto efekta, ali tvoraca kvantne fizike ima vie i svaki od njih ponaosob je dao vei ili bar isti doprinos njenom stvaranju: Plank, Bor, Brogli, Hajzenberg, redinger, Pauli, Born, Jordan, Dirak... Ajntajnu su za besmrtnost u svetu nauke vie nego dovoljne posebna i opta teorija relativiteta.

Ishrana. Postoji cela grana alternativne medicine koja se zasniva na tvrdnji da je najei (ili ak iskljuivi) uzrok bolesti pogrena ishrana i da se njenom korekcijom bolest moe pobediti i organizam dovesti u zdravo stanje. Mada postoje bolesti za koje ovo vai, ipak veliki broj njih nema direktne veze sa ishranom. U stanju stresa izazvanog boleu bolje je ne eksperimentisati i ne menjati radikalno reim ishrane (osim ako lekar to savetuje) jer bi i to bio novi, potpuno nepotreban, stres za organizam.
U istu grupu spada i pravac alternativne medicine (takozvana megavitaminska terapija) koji zagovara leenje uzimanjem enormno visokih koliina vitamina, pre svega vitamina C. Poto se viak ovog vitamina lako izbacuje
Alternativna medicina

99

iz organizma, ovaj vid leenja nema tetnih efekata, ali ni korisnih; izuzetak je epidemija gripa, kad e lekari ipak savetovati uzimanje ovog vitamina u veim koliinama od uobiajenih. Svi vitamini se ve nalaze u raznim namirnicama, pa je (osim u retkim sluajevima) nepotrebno njihovo uzimanje u sintetikom obliku. Ovo tim pre to nisu ba svi vitamini tako bezopasni; za neke vai upozorenje da hipervitaminoza (preterano unoenje) moe da izazove zdravstvene probleme. Poveano unoenje vitamina A, recimo, izaziva ne samo pojavu suve i perutave koe i gubitak kose, nego i oticanje jetre i slezine. Za neke forme raka ak se smatra da preterivanje sa vitaminima moe da izazove bre irenje malignog tkiva i da umanji ansu za izleenje.

Oprezno sa biljnim preparatima. Leenje biljem je najstariji nain terapije medikamentima, a njihov znaaj u medicini ni danas nije umanjen. Naprotiv, biljke su veoma vane u farmakolokim istraivanjima i proizvodnji lekova, ne samo kad se neposredno koriste njihovi sastojci nego i kad se upotrebljavaju kao bazni materijal za sintezu medikamenata ili kao modeli za aktivne sastojke u lekovima. Mada je svaka tradicija koja se prenosi s kolena na koleno lep folklorni milje jednog naroda, efikasnost ove etno-medicine je rastegljiva kategorija. Tokom razvoja nauke za mnoge biljke je utvreno da li mogu da se koriste za leenje ili ne, pri emu su neke od njih izale na rav glas zbog toksinih supstanci koje sadre. Istina je da ima biljaka koje su efikasne kod leenja nekih bolesti i medicina je ve dala preporuke za takvu terapiju. S druge strane, mnogi sastojci iz tih biljaka su izdvojeni ili sintetisani jer su tako efikasniji, omoguavaju tanije doziranje i, to je najvanije, izbegava se uzimanje neispitanih supstanci. Ovo poslednje ne treba zanemariti jer biljke sadre na stotine hemijskih jedinjenja koja mogu da uine tok bolesti nepredvidljivim. Naravno, to ne vai za ljudsku ishranu. Prirodna ishrana nije isto to i prirodno leenje biljem, kao to ni pesticidi i aditivi u hrani nisu isto to i medikamenti koji se koriste za leenje bolesti. Mada ni kod prirodne ishrane opreznost nije na odmet - zgodan primer za to su otrovne peurke, koje sadre dosta proteina, biljnih masnoa i ugljenih hidrata, pa ih ipak niko ne koristi za jelo. U narodu jo uvek postoji zabluda da prirodno uvek mora da bude bolje i sigurnije od vetakog, pa poto je prirodna hrana kvalitetnija od industrijske (to niko ne spori), mora biti da je i narodsko leenje biljem nekodljivo, jer dolazi pravo iz prirode. Istovremeno se medikamenti proglaavaju za tetnu hemiju, pri emu se zanemaruje injenica da se u tabletama i kapsulama nalaze ista hemijska jedinjenja kao u biljkama (ponekad i izdvojena iz istih tih biljaka), samo u precizno odmerenim koliinama i bez suvi100

nih dodataka. Ovom verovanju doprineli su i pacijenti koji zloupotrebljavaju lekove (uglavnom sedative i analgetike) mada oni upravo time demonstriraju mo ovih medikamenata. Apsurd lei u tome to e za neeljene posledice biti optuena medicina a ne onaj ko je nainio greku u izboru leka ili u njegovom doziranju. Naravno, sve ovo ne znai da je fitoterapija (to znai leenje biljkama, mada je do nedavno pravilno znaenje ovog pojma bilo samo leenje biljaka) nepoeljna i da je treba izbegavati. Naprotiv, savremena medicina dosta duguje tradicionalnoj ba zato to je od nje nasledila neke vrlo efikasne metode leenja biljkama. Jedino to u ovome nikako ne treba zaobii je konsultacija sa lekarom, jer zbog opasnosti od tetnih efekata nije preporuljivo eksperimentisati sa ovom terapijom niti koristiti lekovite biljke koje potiu iz nesigurnih izvora. Zbog ovoga je Svetska zdravstvena organizacija 1996. godine okupila grupu od 100 medicinskih eksperata iz raznih krajeva sveta koji su dali preporuke i upozorenja za korienje velikog broja lekovitih biljaka.

Tajni recepti. Ako izuzmemo vojnu tehniku, svi naunici nesebino dele
svoje znanje sa drugima, jer je to prirodan tok naunog razvoja. Isto se odnosi na medicinu: svaki lek vrlo brzo postaje opte dobro, ili (ako vlasnik patenta ne eli da proda prava za proizvodnju) bar postaje dostupan za nabavku iz celog sveta. Ako je novi lek efikasan, to odmah podstie panju svih medicinskih institucija i niko ga ne uva kao tajnu, jer naunik doivljava veliku linu satisfakciju kad dobije priznanje od svojih kolega. S druge strane, nadrilekari ljubomorno uvaju tajne svojih lekova jer se, valjda, plae da e drugi otkriti da iza njih lei prevara. Dakle, ako neko ponudi medikament za koji tvrdi da ga medicina ne poznaje, neka to bude indikator da se treba dobro raspitati o njegovoj efikasnosti.

Ne postoji lek koji lei sve. Mnogi alternativci tvrde da imaju lek za sve
bolesti, ali treba znati da takav lek ne postoji; svaka bolest zahteva poseban nain leenja, a mnogi od tih naina su meusobno komplementarni i na organizam deluju na suprotne naine. Ako, recimo, pronaete lek koji normalizuje krvni pritisak, to je znak da on ne lei nita; pritisak je mogue jednim medikamentima smanjiti a drugim poveati, ali ne i normalizovati. Reklama za svemogui lek propraena je spiskom bolesti koje je njime mogue izleiti. Najbolje je da vae poverenje u lek bude u obrnutoj proporciji sa duinom tog spiska.

Alternativna medicina

101

Pare i ivot umesto Pare ili ivot

Postoji kategorija nadrilekara koja zasluuje da o njima govorimo na poseban nain. To su oni koji vrebaju samo ljude obolele od najteih bolesti, onih koje nauna medicina smatra praktino neizleivim. Najunosnije trite za ove specijaliste ine oboleli od raka. Medicina je u znatnoj meri objasnila mehanizam nastanka i irenja ove strane bolesti, ali poto kvar nastaje u eliji na molekularnom nivou (u genetskom kodu) i brzo se umnoava i iri deobom elija, put do pronalaska efikasnog leka je dug i jo uvek je neizvesno kada e biti krunisan uspehom. Zato su alternativci, ne pokuavajui da shvate pravu prirodu bolesti, razvili svoje pristupe bazirane na metafizikim spekulacijama. Po jednoj od ovih teorija, rak je simptom (a ne bolest) iji uzrok treba traiti u pogrenoj ishrani, stresu ili okruenju u kome ovek ivi. Lek se, dakle, nalazi u pravilnom izboru hrane, medikamentima koji potiu iz prirode i mobilisanju mentalnih i duhovnih snaga pacijenta. Ova terapija se predstavlja kao prirodna i nekodljiva, a medicinska kao opasna jer ne lei pravi uzrok bolesti, slui se seenjem (hirurkim intervencijama), trovanjem (citostaticima) i zraenjem ime samo slabi prirodne sposobnosti organizma za samoizleenje. Kad nekoga zadesi nesrea da dobije dijagnozu bolesti kao to je rak, on i njegovi najblii ulaze u teak period u kome e im vie nego ikad biti potrebna pomo i razumevanje okoline. Nee svako od prijatelja i poznanika umeti da pronae pravi nain da bude od koristi, pa e ponekad dolaziti i do sukoba miljenja oko toga kako se treba postaviti prema tekoj bolesti. Ako bolesnik i njegova porodica pripadaju grupi realista i skeptika koji gaje poverenje prema naunoj medicini, mogu da raunaju na otru konfrontaciju sa onima koji bi prevrnuli svaki kamen ne bi li nekako pobedili bolest. To su osobe koje pripadaju kulturolokom miljeu za koji je upravo takvo ponaanje stvar pristojnosti, pa zato nikad (ak ni posle smrti pacijenta) nee priznati da je ta akcija bila obino uznemiravanje bolesnika i njegove porodice. Ovo je veoma delikatna situacija i sukob miljenja moe da dovede do nepotrebnog rasipanja energije u trenutku kad je treba usmeriti na vanije stvari. Dr. Elizabet Kibler-Ros (Elizabeth Kubler-Ross) je u knjizi Smrt: poslednji stepen u odrastanju (Death: the final stage of growth) navela faze kroz koje prolaze skoro svi koje je zadesila neizleiva bolest: najpre gnev, zatim poricanje, pa cenkanje (pogodba sa boleu), depresija i na kraju prihvatanje sudbine i manje-vie racionalna priprema za neizbean kraj. Jedan zanimljiv televizijski film koji obrauje ovu temu, Ko e voleti moju decu, snimljen je po istinitom dogaaju. U njemu En Margaret igra ulogu siroma102

ne samohrane majke koja, znajui da je obolela od raka, preostalih nekoliko meseci ivota provodi u pokuajima da pronae domove u kojima e zbrinuti desetoro svoje dece. U tako tekim okolnostima, bolesnika e s jedne strane opsedati profesionalci sa sumnjivim motivima nudei im svoje isceliteljske usluge, a s druge poznanici koji e ga (uglavnom iz najbolje namere ali bez puno razmiljanja) ubeivati da pokua jo samo ovo ili mu stalno pronalaziti nove nadrilekare koje je preporuila kominica od roake jedne prijateljice. Protivnici ovog pristupa u takvoj situaciji obino uvaju svoje miljenje za sebe, jer se (ne bez razloga) oseaju kao da su im usta zapuena jo pre nego to su izgovorili i prvu re. A posle smrti bolesnika? Porodica i prijatelji se posle prvog oka tee milju bar smo pokuali sve to se moglo ili su u takvoj depresiji da im ne pada na pamet da bilo koga pozivaju na odgovornost. Materijalni gubitak se preutkuje, neto iz stida pred drugima a neto iz potovanja prema pokojniku. Nadrilekara obino vie niko nita ne pita, a ako se i to dogodi on e samo izvaditi iz arsenala neki od standardnih izgovora, pre nego to mu na vrata zakuca sledea rtva. Ako elite da doete do brze i lake zarade a pripadate grupi ljudi koji ne znaju za griu savesti, najbolje ete proi bavei se prodajom leka protiv raka. Neka vas ne brine to to nemate takav lek - prodajte bilo ta (mnogi ve prodaju razne nekodljive travke razmuene u medu ili slino) i sasvim sigurno ete imati trite, kupce koji e vas opsedati, besplatno e vas reklamirati drugima, nikada nee pitati za cenu niti e vas optereivati pitanjima posle neuspenih terapija a uz to neete imati problema ni sa zakonom. Ovo, je inae, prilino star recept za laku zaradu; ve hiljadama godina putujui trgovci prodaju razne eliksire za koje se zaklinju da vraaju zdravlje, mladost, snagu, polnu mo i sve to je na ceni.

Da li ajkule oboljevaju od raka?

Jedan od savremenih lekova za koje se tvrdi da lee rak ili da pomae u njegovoj prevenciji, spravlja se od ajkuline hrskavice. Za popularnost ovog leka zasluan je Vilijam Lejn (William Lane), autor knjige Ajkule ne dobijaju rak i drugog izdanja koje nosi naziv Ajkule jo uvek ne dobijaju rak. Naalost, ova tvrdnja nije tana - ajkule ipak dobijaju rak! Na spisku kancerogenih oboljenja koja ih ugroavaju nalaze se i ona sa najgorom prognozom: melanom, tumor mozga, rak krvi i krvnih sudova, pa ak i rak hrskaviavog tkiva, od koga se pravi svemoni lek.
Alternativna medicina

103

Osnova za verovanje u efikasnost leka jeste tvrdnja da on sadri angiogenezne inhibitore, koji spreavaju formiranje krvnih sudova u organizmu, pa samim tim i unutar kancerogenog tkiva. Anti-angiogenezni efekat (dodue, sasvim skroman) zaista je postignut u laboratorijskim uslovima, ali samo u epruveti, a ne i u ljudskom ili ivotinjskom organizmu. U glasniku Amerikog udruenja za kliniku onkologiju objavljeni su rezultati manje studije koja se bavila ispitivanjem efikasnosti ovog leka. Lek je dobijalo 58 pacijenata obolelih od raka tokom 12 nedelja i ni kod jednog nije dolo do izleenja niti do poboljanja klinike slike. Istina, dva pacijenta su prijavila privremeno poboljanje subjektivnog stanja, to se oekivalo i bez terapije. Kasnije je sprovedeno jo nekoliko slinih studija i ni jedna nije dala rezultate koji bi ukazali na vezu izmeu uzimanja ovog leka i toka bolesti. Zanimljivo je da zagovornici ovog naina leenja raka nikad nisu pokuali da objasne jedan prost apsurd - da je aktivna supstanca koja se izdvaja iz hrskaviavog tkiva ajkule zapravo protein koji se pod dejstvom eludanih sokova vari kao i svaki drugi. Posledica je oigledna - lek (koji se inae uzima oralno) zapravo i ne stie do obolelog tkiva u organizmu! Slino bi bilo i sa insulinom koji uzimaju oboleli od eerne bolesti; njima bi svakako bilo lake da piju tablete nego da se bodu iglom svaki dan, ali bi u tom sluaju i on bio svaren i ne bi izazvao nikakav efekat. Lekovi koji se baziraju na ajkulinoj hrskavici relativno su skupi. Komplet medikamenata za terapiju od 16 nedelja kota oko 3000 dolara. Postoje i jeftinije varijante ovog leka, koje uz ajkulino hrskaviavo tkivo sadre i razne aditive i standardna neaktivna sredstva za popunjavanje mase leka, ali je posle ispitivanja objavljeno upozorenje da su neki dodaci koji se ovde koriste otrovni za oveka. Osim toga, utvreno je da ajkulina hrskavica sadri sastojke koji usporavaju rast dece i fetusa, usporavaju zarastanje rana posle operacija (koje, na alost, esto prate obolele od raka), smanjuju broj belih krvnih zrnaca (to slabi prirodnu odbrambenu mo organizma) i kod nekih pacijenata izazivaju dijareju, to inae pojaava negativne efekte konvencionalne terapije citostaticima i zraenjem. Za rasplet prie o leenju raka ajkulinom hrskavicom dugujemo zahvalnost samom Vilijamu Lejnu, autoru knjige Ajkule ne dobijaju rak i osnivau kompanije Cartilage Technologies koja je proizvodila i prodavala lek. Lejn je 1996. godine prodao firmu (posle ega je ona preimenovana u Bio Therapies), i izjavio za tampu da je (citiramo): hrskavica ajkule potpuno neefikasna u leenju raka! Ako postoji jo neko koga nije okirao ovakav obrt, trebalo bi da uje nastavak Lejnove izjave, jer ona zasluuje istaknuto mesto u istoriji alterna104

tivne medicine: Jeste, proizvodi prve generacije zaista nisu bili efikasni, ali je on zato stvorio proizvode druge generacije koji jesu! U emu je razlika? Pa, Lejn nam otkriva i tu tajnu: nije svejedno da li se koristi svea ili zamrznuta hrskavica. I u tome je cela mudrost! Ne treba sumnjati da Vilijam Lejn i ovoga puta dobro zna ta radi, jer e trite prihvatiti njegov novi proizvod i on e se prodavati isto tako dobro kao i stari. Nevolja je u tome to se ova pria ne zavrava na ajkulinoj hrskavici, nego je u igri ceo niz lekova koje nadrilekari spravljaju od divljih ivotinja. Tu je krljut krokodila, oklop i krv kornjae, nekoliko lezda jelena, miii sa ruku majmuna, rog nosoroga, una kesa medveda, zubi i polni organi tigra i jo mnogo delova tela ivotinja koje se love i ubijaju samo zato da bi se od njih spravljali i skupo prodavali beskorisni preparati.

Pljakai zdravlja
Dr Viljem Dervis (William T. Jarvis), osniva i predsednik amerikog Nacionalnog vea za borbu protiv zdravstvenih obmana (NCAHF, National Council Against Health Fraud), u knjizi Pljakai zdravlja (The Health Robbers) priloio je listu naina na koje alternativci mogu da priine tetu bolesniku i njegovoj okolini. Kategorije tete su ekonomska, direktna, indirektna, psiholoka i socijalna.

Ekonomska teta. Ukupna koliina novca koju bolesnici od raka godinje potroe na alternativnu terapiju nije poznata, ali se procenjuje da ona samo u Americi znatno premauje milijardu dolara, to je inae suma koja se u svetu potroi za nauno istraivanje ove bolesti. Finansijski udar na bolesnike i njihove porodice moe da bude katastrofalan ako uu u zamku alternativaca, jer su mnogi spremni da zloupotrebe njihovo oajanje ne bi li im iscedili i poslednju paru. Dr. Dervis navodi sluajeve u kojima su porodice obolelih potroile celu uteevinu i ule u dugove, pa ak izgubile i kue i imanja (pri emu, naravno, bolesniku nije bilo pomoi). Direktna teta. Alternativna terapija moe da izazove ozbiljne povrede, nepotrebnu patnju i bolove, unakaavanje pa i prevremenu smrt bolesnika. Lekovi koji se u improvizovanim uslovima spravljaju od kotica kajsija (Laetrile) ponekad sadre dozu cijanida opasnu po ivot, terapija sirovim mlekom moe da izazove infekciju salmonelom, klistir od kafe uzrokuje elektrolitiki debalans u organizmu, energinom masaom je mogue izazvati oteenja organa i unutranje krvarenje, pregrevanje tela pacijenta izaziva oteenja mozga, a nanoenje korodivnih hemikalija na kou zahvaenu raAlternativna medicina

105

kom stvara teke opekotine. Portugalski nadrilekar Manuel Dinis Pimentel je 1998. godine optuen za ubistvo 8 i pokuaj ubistva jo 21 pacijenta koje je leio od raka tako to im je kou posipao prahom koji sadri pesticide. Ovo je samo jedan primer - lista je duga, a zajedniko za sve nabrojane postupke je da nemaju nikakvog pozitivnog uticaja na tok bolesti. Dr Dervis je naveo sluaj koji je kao sudski vetak slubeno istraivao. Rut Konrad (Ruth Conrad), iz drave Ajdaho, obratila se naturopatu (alternativcu koji lei iskljuivo prirodnim preparatima) radi lake povrinske povrede ramena. On je usput primetio ispupenje na njenom nosu, proglasio ga za rak i prodao joj biljni melem kojim e ga mazati. Posle nekoliko dana telefonom ga je obavestila da je koa na nosu i oko njega boli i da su se pojavile prugaste mrlje preko obraza, na ta je dobila odgovor da je to dobro jer te mrlje lie na (ivotinju) raka, a i sama bolest je rak. Takoe joj je rekao da treba da pojaa terapiju melemom. Posle nedelju dana, vei deo njenog lica, ukljuujui i nos, bukvalno je nestao! Bilo je potrebno 17 plastinih operacija kojima je za tri godine delimino rekonstruisan uniteni deo lica. Ovo nesreno iskustvo otvara jo jedan problem alternativne medicine - nestrunu dijagnozu bolesti. Rut Konrad nije ni imala rak; izraslina na nosu bila je bezopasna i lako se mogla sanirati ambulantnom intervencijom, samo je trebalo obratiti se lekaru. Ona je, dakle, osim toga to je doivela teko fiziko oteenje, trpela i nepotrebne duevne patnje jer je mislila da boluje od neizleive bolesti.

Indirektna teta. Rak je bolest koju u mnogim sluajevima medicina moe

da izlei ili bar da znaajno produi ivot pacijentu, pod uslovom da se sa terapijom pone odmah posle potvrene dijagnoze. Zato je prava tragedija kad se dragoceno vreme izgubi u neefikasnim terapijama. Izgleda da su, bar to se tie indirektne tete, najopasnije dijete ili neke druge terapije koje se svode na posebne reime ishrane jer dugo traju, od njih se (za razliku od terapije medikamentima) ne oekuje brzo ozdravljenje i najee proe puno dragocenog vremena pre nego to pacijent shvati da od njih nema nikakve koristi. Sluaj iz arhive doktora Dervisa opisuje tragian put koji je prela vlasnica prodavnice zdrave hrane koja je imala rak dojke. Mada je u proseku 80% ovakvih tumora benigno, njen je bio maligni. Poto je ona mnogo puta ranije drugima preporuivala specijalne dijete u slinim sluajevima, odluila je da isto primeni i na sebi. Najpre se opredelila za metod iz knjige Leenje groem (The Grape Cure). Prema ovoj knjizi groe ima snano antiseptiko dejstvo koje pomae da se odagna sva106

ko zlo i da se istovremeno formiraju nova tkiva. Pacijent moe da postigne proienje tako to e jesti iskljuivo groe, dok ne pone da gubi na teini. U sledeoj fazi se dozvoljava dodavanje voa, paradajza i sirovog mleka. Trea faza uvodi sirovu hranu, a etvrta je meana dijeta. Posle nekoliko meseci, bolesnica je odustala od ovoga jer je bilo oigledno da dijeta nije zaustavila rast tumora. Potom je posetila herbalistu (specijalistu za terapiju lekovitim biljem) koji je sledeih est meseci pokuavao da je izlei, ali je tumor i dalje rastao. Zatim je otila u Meksiko kod terapeuta koji pacijente lei supstancom laetrile, koja se dobija iz kotice kajsije. Posle nekoliko nedelja pozvala je supruga da je vodi kui jer se pokazalo da ni to ne deluje. Sledeih godinu dana je provela kod kue, gde je pokuavala razne terapije i uz koje je jedinu negu dobijala od supruga. Poto je tumor narastao do dramatinih razmera i bolovi su postali nepodnoljivi, konano se, po prvi put, obratila lekaru i odmah je smetena u bolnicu. Umrla je posle pet dana. Najudniji deo prie govori o tome da je ona otila u grob uverena da je sve vreme inila ispravnu stvar. Njen suprug, koji je doktora Dervisa detaljno upoznao sa celom priom, takoe je rekao da smatra da je odluka o leenju dijetom bila ispravna. On, naime, zna gde su nainili greku i ako se jednoga dana i sam razboli od raka, primenie ispravan tretman i izleie se. Nastavio je da vodi prodavnicu zdrave hrane, da alje ljude kod herbaliste i da propagira leenje koticom kajsije.

Psiholoka teta. Tok bolesti je esto takav da se naizmenino smenjuju

subjektivna pogoranja i poboljanja stanja, to pacijenta esto navodi na pogrene zakljuke o uspenosti terapije. Ovo je poznato kao Post Hoc zabluda (Post hoc ergo propter hoc = posle ovoga dakle zbog ovoga), kod koje se pri svakoj remisiji (poboljanju stanja) pomno pretresaju stvari koje su uinjene neposredno pre toga i izvodi se netana uzrono - posledina veza. Ovi pogreni zakljuci postaju deo iskustva i rado se prenose drugima, pri emu u njih svi imaju veliko poverenje jer su autentini i dolaze od samog bolesnika koji ih je iskusio na svojoj koi. Najvea teta nastaje kad se takav pogrean zakljuak odnosi na terapiju kod nadrilekara, jer se time i nehotice pomae irenje kruga obmanutih i oteenih ljudi. Ovaj psiholoki mehanizam najei je nain na koji samozvani iscelitelji regrutuju nove klijente za svoj tretman. Ovakvo pogreno ubeenje lako moe da dovede do verbalnog sukoba sa okolinom koja se prema zakljuivanju odnosi kritiki, pa ak i do paranoidnih ideja kod bolesnika da mu niko ne eli dobro, kad ga odvraa od stvari koje su mu nesumnjivo pomogle.
Alternativna medicina

107

Osim to tokom bolesti dolazi do kratkotrajnih remisija, do zablude o uspenosti terapije esto dovodi i pogrena dijagnoza (ako je bolest takva da simptomi samo lie na rak, ako je forma tumora benigna ili ako je bolest rezultat uobrazilje). Postoji i mogunost da je terapija koja se sprovodi u medicinskoj ustanovi uspena mada niko to ne uzima u obzir, ili da je tok bolesti takav da bolesnik prosto ostaje u ivotu due nego to se to oekivalo.

Socijalna teta. Svaki od nabrojanih naina na koji se oteuje pojedinac i njegova porodica istovremeno nanosi tetu i drutvu, ali najvea socijalna teta nastaje od pomeranja sistema vrednosti. Drutvo u kome se vie panje poklanja onima koji mistifikuju prirodu nego onima koji je demistifikuju i pokuavaju da je objasne, nosi teak teret u borbi za prosperitet.

Fraze koje pobeuju

Evo nekoliko uobiajenih slogana koje alternativci koriste u pokuajima da uvere publiku da njihova terapija zasluuje panju. Oni su esto pravi majstori za marketing, jer umeju da pronau put do naeg emocionalnog bia i da nam ponude ba ono to nam treba. Onima koji trpe bolove oni nude olakanje, neizleivo bolesnima izleenje, zabrinutima za zagaenje ivotne sredine nude prirodne sastojke, a za one koji sumnjaju, tu su brojna svedoenja izleenih ljudi koji su sada zdravi, vitki, snani i sreni. Dakle, da li padate na slogane kao to su... Mi leimo oveka, a ne bolest. Nema nieg loeg u tome da terapeut pomogne pacijentu da izmeni svoj stil ivota tako da bude zdraviji i vitalniji i da svoj emocionalni ivot uini bogatijim. Svaki dobar lekar e uiniti isto. Nevolja je u tome to se ovo esto koristi kao izgovor zato terapeut ne prilazi leenju bolesti, a upravo to je problem zbog koga se pacijent i obratio za pomo. Veliki broj ljudi nam je poklonilo poverenje Kad bi nauna medicina bila efikasna, ne bi se toliko ljudi obraalo nadrilekarima. Da li je ovo tano? Otprilike isto kao i konstatacija da su astronomi odgovorni za popularnost i zloupotrebu astrologije. Terapija bez tetnih efekata Ovo je uglavnom tano - alternativna terapija je najee nekodljiva, dok e savremena medicina ponekad reiti jedan zdravstveni problem a nainiti drugi. Ipak, ako hoete da primenite lek koji ima mo da vas izlei, moraete 108

da se pomirite s tim da e moda imati i mo da vam nakodi. Zato je uvedeno vano pravilo da korist mora da bude znatno vea od tete. Alternativna terapija je u najveem broju sluajeva (mada ne uvek) samo predstava za pacijenta, i ona uglavnom ne moe ni da mu pomogne ni da mu nakodi. Mi nastupamo tamo gde je medicina nemona Omiljeni argument nadrilekara je da oni lee sve i da kod njih nema beznadenih sluajeva. Ipak bi samo kratak uvid u istorije bolesti pokazao da ovo nije tano, ali je ovaj slogan sa marketikog gledita veoma efikasan, budui da se novim pacijentima nikad ne prua mogunost da provere ove tvrdnje. Nauno dokazana efikasnost Ako nije re o standardnom medicinskom postupku koji nadrilekar protura kao svoj izum, onda se iza ovoga esto krije licemerna la. Ponekad je to loa interpretacija naunih istraivanja, nekad falsifikovanje rezultata, a nekad i navoenje naunih injenica koje su impresivne ali nemaju veze sa tvrdnjom koju bi alternativac eleo da dokae. Malo insistiranja na detaljima i konsultacija sa strunjacima dovee onoga ko ovo tvrdi u neugodan poloaj. Lek koji se generacijama prenosi s kolena na koleno Ovo bi trebalo da nas uveri da je lek efikasan, jer da nije, ne bi se tako dugo koristio. Ipak, delotvornost leka nije u srazmeri sa njegovom starou; mi emo se u poglavlju Nauka i pseudonauka / Mehanizmi verovanja upoznati sa psiholokom mehanizmima koji omoguavaju dugi opstanak zabluda u narodu. Mnogi savremeni (i, bez sumnje, efikasni) lekovi imaju veoma kratko vreme aktivne upotrebe, ali ne zato to su loi, nego zato to njihovo mesto ubrzo preuzimaju jo bolji. Nauna medicina nema odgovore na sva pitanja Ovo je tano, uostalom niko to i ne porie. Istina je, ipak, da njen efektan metod istraivanja stalno pronalazi nove odgovore na pitanja o funkcionisanju ljudskog organizma i lekove za nove bolesti. Alternativna medicina je, bar to se tie efikasnosti, jo uvek tamo gde se nalazila na poetku, jer se ona koristi metodologijom koja je titi od bilo kakvog napretka. Nita vas ne kota da pokuate Vredi razmisliti na trenutak o ovoj tvrdnji, jer nije teko videti koliko je ona opasna. Ispravan izraz bi trebalo da glasi Moglo bi mnogo da vas kota ako pokuate.
Alternativna medicina

109

Neke od grana alternativne medicine

S obzirom da je je alternativna medicina preputena stihijskom razvoju, ne postoji detaljna sistematizacija njenih grana. Mada postoje meunarodni seminari na kojima iscelitelji iz celog sveta razmenjuju iskustva, ipak se za mali broj grana alternativne medicine moe rei da primenjuju opte propisan i usvojen postupak. Umesto toga, svaki terapeut je razvio svoje metode, to oteava opis postupaka leenja jer je nemogue nabrojati bezbroj varijanti koje pripadaju lokalnim standardima. Zato opise koji slede treba prihvatiti samo kao primere moguih varijanti pojedinih grana alternativne medicine.

Bioenergija
Ako je verovati bioenergetiarima, svako ivo bie je okrueno energetskim poljem koje se zove aura. Ovo polje ne sadri neku od energija koje poznaje fizika (to je ve u startu ini nemerljivom pomou standardnih naunih metoda), nego kompleksnu, dinamiku ivotnu energiju koju stvara ljudski duh, njegova svest, emocije i intuicija. Neki ljudi za sebe tvrde da su u stanju da vide auru, to im se moe verovati jer postoje oblici migrene, epilepsije ili poremeaja centra za vid u mozgu koji uzrokuju takva zamuenja vida. Osoba koja ima glaukom oka, takoe vidi oko svakog svetlog predmeta pojas sastavljen od duginih boja. Pojam aura, inae, ima dva znaenja. Jedan je isto medicinski i predstavlja skup simptoma koji nagovetavaju poetak nekog napada (na primer epilepsije ili migrene) i kojih je bolesnik svestan, pa tako moe da ih iskoristi da bi se pripremio za napad. Mi ovde ne govorimo o tome, nego o auri kao astralnom omotau oko tela, to nema nikakve veze sa prvim znaenjem. Poklonici Novog Doba tvrde da pomou aure moe ne samo da se dijagnostikuje svaka bolest, nego i da se izlei delovanjem na auru pacijenta. Ovaj vid terapije se kod nas i u istonim zemljama zove leenje bioenergijom, a na zapadu terapeutski dodir (therapeutic touch ili skraeno tt). Terapija aure je neto iri pojam, jer taj termin osim bioenergetskog leenja obuhvata jo neke tehnike, kao to je leenje kristalima, aura-soma (delovanje kombinovanim vibracijama kristala, boja, svetlosti i mirisa na obolelu osobu) i tako dalje. Savremeni postupak leenja bioenergijom su 1972. godine razvile Dr. Dolores Kriger (Dolores Krieger), pripadnica budistike vere, koja je kasnije postala profesor na Njujorkom Univerzitetu i Dora Van Gelder Kunc (Dora Van Gelder Kunz), potpredsednik Teozofskog Udruenja, okultista i alternativni isceljitelj. Ovom svom umeu odmah su poele da poduavaju bolniar110

ke, i iznenaujue visok odziv polaznica teaja je doprineo brzom irenju popularnosti ovog postupka. Evo kako izgleda postupak predstavljen u etiri faze, kako su ga propisale autorke: 1. Terapeut se koncentrie. U ovome moe da se potpomogne mantrom ili nekom drugom metodom za meditaciju. 2. Pacijent je u leeem stanju tokom seanse. Terapeut primie dlanove na nekoliko ina iznad pacijentovog tela i skenira telo od glave ka stopalima. ake terapeuta su postavljene horizontalno, tako da se palevi dodiruju, sa dlanovima okrenutim nadole. Neposredan dodir izmeu terapeuta i pacijenta nije potreban; njihova energetska polja meusobno deluju bez fizikog kontakta. Terapeut e osetiti razne manifestacije energije, nabrojaemo neke: toplotu, hladnou, peckanje, teinu i privlaenje. Ovo e mu omoguiti da odredi koja vrsta debalansa je u pitanju - lokalni debalans, manjak ili potpuno odsustvo energije, i tako dalje. 3. Sledei korak je smirivanje. Terapeut pokree ruke u krunim pokretima, kao kad isti. Ovo ujednaava energetsko polje tako to nagomilanu energiju sa nekih taaka rasporeuje ravnomerno. 4. Poslednju fazu ini modulacija. Terapeutove ruke lebde iznad delova pacijentovog tela koji imaju neizbalansiranu energiju. Terapeuti mogu da imaju razliite pristupe u ovoj fazi, prema svom nahoenju. Napomena: ovaj postupak moe da se primeni na odraslima, deci, bebama, kunim ljubimcima kao i ostalim ivotinjama, pa i biljkama. Kod nas je velikoj popularnosti bioenergije doprinela Duna Davitavili, kod koje su mnogi bolesnici ili u tadanji Sovjetski Savez na terapiju. Takoe, sklonost medija (pre svega tampe) ka senzacijama doprinela je munjevitom irenju popularnosti bioenergetskog leenja, tako da danas veliki broj ljudi pogreno smatra da je ovaj vid leenja nauno verifikovan. Zato treba rei da postojanje aure kao energetskog polja nije nikada nauno dokazano, kao ni delotvornost bioenergije. Pa ipak je njena popularnost veoma velika i, po svoj prilici, i dalje raste. Mada se kod nas bioenergijom jo uvek ilegalno ili polulegalno bave samo pojedinci, u svetu ima bolnica u kojima je ona zauzela legalno mesto kao deo terapije. Ovo ne znai da je nauna medicina spremna da prizna postojanje aure i bioenergije, nego da prosto eli da iskoristi injenicu da ovaj vid leenja uspeno nadoknauje nedostatak toplog ljudskog kontakta izmeu lekara i pacijenta u hladnim i odbojnim bolnicama. Za ovo se uglavnom osposobljavaAlternativna medicina

111

ju bolniarke i medicinske sestre, kojima nije potrebno poznavanje medicine na nivou specijaliste da bi se druile sa pacijentima i time popravljale njihovo psihiko stanje. Primicanjem dlanova pacijentovoj zamiljenoj auri one svakako nee nainiti nikakvu tetu njegovom zdravstvenom stanju, ali e ga zato uiniti mirnijim i zadovoljnijim. Osim toga, placebo efekat e doprineti da se u manjoj ili veoj meri potisnu bolovi i da se svedu na manju meru hipohondrijske ideje koje u bolnicama uvek opsedaju pacijente. Sa ovim se, naravno, nee sloiti poklonici bioenergetskog leenja jer oni odluno odbijaju svaku sumnju u ovu terapiju. Uvoenje bioenergije u bolnice doiveli su kao definitivnu pobedu, smatrajui da je time stavljena taka na svaku dalju polemiku sa skepticima. Sada se ve odravaju brojni meunarodni simpozijumi na kojima hiljade terapeuta iz celog sveta razmenjuju iskustva. I upravo su na jednom takvom simpozijumu uvaeni strunjaci iz ove oblasti dobili ozbiljan udarac, utoliko tei to je burno propraen od strane tampe. Razlog za veliki publicitet je prost - u ovom duelu je, slino prii Carevo novo odelo, dostojan protivnik bila jedna 9-godinja devojica. Njeno ime je Emili Roza (Emily Rosa).

Car je go
Dok su organizatori vrili poslednje pripreme za simpozijum bioenergetiara, i Emili je imala pune ruke posla: trebalo je osmisliti projekat za naunu izlobu u osnovnoj koli koju je pohaala. Ovakve izlobe spadaju u normalnu kolsku aktivnost u Americi, na njima deca demonstriraju razne eksperimente i nauna ispitivanja, ne samo iz prirodnih, nego i drutvenih nauka. Emili je dobila ideju da iskoristi simpozijum koji se odravao u njenom gradu i da izvede test koji bi joj dao odgovor na pitanje koliko su bioenergetiari zaista u stanju da osete energetsko polje. Pronala je veliku kartonsku kutiju i odsekla jednu njenu stranicu. Makazama je na rastojanju od oko pola metra izrezala dva otvora kroz koje mogu da se provuku ruke, i time je bila spremna za test. Svoj rekvizit donela je na simpozijum, pronala prazan sto i na njegovu povrinu privrstila karton u vertikalnom poloaju. Svim terapeutima je uputila poziv na test; odazvala se 21 osoba, sa radnim iskustvom od 1 do 21 godine u oblasti bioenergetske terapije. To je bio dobar uzorak za ispitivanje; ako je iko sposoban da akama oseti auru, to bi morali da budu oni. Svaki pojedinani test tekao je ovako: s jedne strane kartona za sto seda terapeut i provlai ruke kroz otvore sa akama okrenutim nagore, a s druge strane Emili stavlja jednu svoju aku okrenutu nadole na 5-10 centimetara iznad jedne od provuenih aka. Iznad koje, leve ili desne? Karton spreava 112

da terapeut to vidi, pa mora da se poslui oseajem za energetsko polje da bi pogodio, za ta je imao na raspolaganju neogranieno vreme. Evo rezultata: od ukupno 280 pokuaja, bilo je 123 pogotka, to iznosi 44%. Pod pretpostavkom da terapeuti nisu u stanju da osete bioenergetsko polje, oekivani rezultat trebalo bi da se kree oko 50%, kao kad bi ovek bacao paru i pogaao glava-pismo. Razlika od 6% nije statistiki znaajna.

Test Emili Roze

Terapeuti su se nali u neobranom grou. Objanjenje za ovaj neuspeh bilo je da oni nisu pre toga mogli da se upoznaju sa Rozinom akom, pa im je ona dozvolila da dodiruju njenu ruku koliko ele, posle ega je test ponovljen. Ovoga puta sa jo slabijim rezultatom: 41% pogodaka. lanak o ovom testu objavljen je u strunom asopisu urnal amerikog medicinskog udruenja (Journal of the American Medical Association, JAMA), a komentare je odmah dala i dnevna tampa. Ubrzo su poele da pristiu i kritike testa od strane bioenergetiara - prvi je, pod naslovom Sram te bilo, devojice (Shame on you, girl), stigao od Morin Gembl (Maureen Gamble), iz udruenja bioenergetiara. Ipak, niko nije traio ponavljanje eksperimenta. Primedbi je bilo mnogo. Recimo, Emili je bila pristrasna zato to je njena majka aktivista skeptikog pokreta (to objektivno nema veze sa ispravnou testa). Zatim, bioenergetiari mogu da izlee ljude ak i kad ne osete polje svojim akama, a inae mogu da ga osete samo kod bolesne osobe (ovo se kosi sa njihovim sopstvenim tvrdnjama). Pa onda, injenica da se polje prostire na oko 80 centimetara oko osobe, to je dovelo do toga da su obe ruke terapeuta bile pokrivene poljem, i tako dalje. Ovaj podatak o dometu polja, prvi put iznet tek posle ovog testa, ipak demantuje Kirilijanova fotografija, mada nju bioenergetiari pominju kao nesumnjiv nauni dokaz o postojanju aure. Osim toga, poto jaina svakog polja opada sa kvadratom rastojanja, odnos u jainama takvih polja na mestima udaljenim 10 i 50 centimetara od izvora polja je 25 puta, to bi moralo da bude dovoljno za bolji rezultat testa. Dr Dolores Kriger, profesorka koju smo pomenuli kao tvorca moderne bioenergije, asopisu je uputila otro pismo u kome je iznela miljenje da je
Alternativna medicina

113

test bio neispravan u pogledu osmiljavanja i metodologije, ali nije blie objasnila ta pod tim misli. Samo je prokomentarisala da je uzorak od 21 terapeuta nedovoljan - mada je i sama mogla da popravi stvar jer je bila prisutna na simpozijumu. Nju je, inae, Emili zamolila da rtvuje svojih deset minuta i da se prikljui testu, to je ona odbila sa objanjenjem da ima vanija posla. Za nas e biti najinteresantnije da pogledamo ta se nalazi iza tvrdnje bioenergetiara da su i naunici dokazali postojanje aure, jer su uspela da je snime.

Kirilijanova fotografija
Godine 1961. su Semion Davidovi Kirilian i Valentina Kiriliana objavili lanak u ruskom urnalu za naunu i primenjenu fotografiju, u kome su opisali proces snimanja aure. Metod je relativno jednostavan: na film, fotografsku plou ili fotopapir treba staviti predmet ili deo tela na koji je direktno doveden napon od nekoliko hiljada volti. Ovo nee ugroziti oveka ako je izvor projektovan tako da je jaina struje u ovom kolu ograniena na oko 1 mA, to je za elektrode uobiajenih dimenzija (nekoliko cm2) ispod granice osetljivosti. Poto se ceo proces odvija u mraku, posle razvijanja filma se na njemu nee videti sam objekat, ali e biti vidljiv oreol (aura) koji ga okruuje. Slika 1 predstavlja auru oko vrha kaiprsta. Rezultat je jo atraktivniji ako se upotrebi kolor fotomaterijal, jer tada aura ima boju za koju se tvrdi da moe da poslui za odreivanje nekih psihikih i emocionalnih parametara, dijagnostiku bolesti, pa i za odreivanje bioenergetske snage oveka. Entuzijasti koji su eksperimentisali sa Kirilijanovom fotografijom nainili su veliki broj lepih fotografija u ivim bojama. Oni tvrde da postoje i snimci aure lista kome je odseen jedan deo, a na kojima se nazire ceo list (takozvani efekat fantomskog lista). Naravno da je ovo zagolicalo matu javnosti i pobudilo interesovanje u naunom svetu. Veliki publicitet dobilo je istraivanje koje je obavila Dr. Telma Mos (Thelma Moss) i njen bivi student Kendal Donson (Kendall Johnson), sa UCLA neuropsihijatrijskog instituta. Njihov zakljuak je da je Kirilijanova fotografija prozor u svet bioenergije, telepatije, mistinih sila, istonjakih religija i raznih paranormalnih fenomena. Takoe, izneli su i stav da je posmatranjem snimaka aure mogue dijagnostikovati bolest pre pojave fizikih simptoma.
Slika 1: vrh prsta

114

Nema sumnje da snimci aure nisu plod mate niti prevare; oni postoje i pokazuju neto, samo ta? Tumaenja da je re o astralnom telu zaista su atraktivna ali su ona, naalost, bila samo udo za tri dana, jer su ubrzo dobila razlono objanjenje. Re je ipak o obinom elektrinom pranjenju, kao kod munje, varnice koja skae sa elektrode sveice u motoru ili sa prsta osobe koja hoda po sinteSlika 2: kamen iz egipatske piramide tikom tepihu. Slian efekat je pre jednog veka koristio i na zemljak Nikola Tesla kad je na prezentacijama okirao publiku time to je njegovo telo pod visokim naponom svetlucalo u mraku i rojevi varnica izlazili iz prstiju; razlika je jedino u tome to je on tome dao nauno objanjenje, a ne pseudonauno. Iste varnice snose krivicu i za snimke aure na filmu, mada ih je teko videti golim okom tokom procesa snimanja. Ali zato ih film lepo vidi i na njemu one ostavljaju raznobojne tragove, jer boja varnice u dobroj meri zavisi od vlanosti vazduha. U ovo poslednje moemo se uveriti ako pod razliitim vremenskim uslovima nou posmatramo varnice koje stvara tramvajska ili trolejbuska trola. U prostorijama u kojima se eksperimentie sa Kirilijanovom fotografijom temperatura i vlanost su manje - vie ujednaeni, tako da ostaje pitanje ta je izazvalo razliite boje varnica. Odgovor je zanimljiv i navodi na zakljuak da Kirilijanova fotografija zaista prua mogunost nekakve dijagnostike, jer od vlanosti ljudske koe zavise dva faktora koji utiu na elektrino pranjenje: elektrina provodljivost koe (od koje zavisi raspodela elekA B triciteta) i vlanost vazduha u blizini tela, dok je sama vlanost koe zavisna od emocionalnog stanja. Ovu poslednju osobinu koriste neki medicinski instrumenti koji mere vlanost koe metodom merenja njene elektrine provodljivosti, ime se dijagnostikuje psihiko stanje. Patent US5064410 se, recimo, odnosi na naoari koje mere otpor Slika 3: iva i mrtva glista
Alternativna medicina

115

Slika 4: sve i peen krompir

koe i obavetavaju vlasnika kad je u stanju stresa, a slian nain merenja stresa koriste i detektori lai. Tako smo stigli do loginog (mada sasvim prizemnog) objanjenja zato se boja aure razlikuje kad je ovek ljut, smiren ili kad spava.

Priloeno je nekoliko amaterskih snimaka aure. Na slici 2 je aura kamena koji navodno potie iz egipatske piramide, ali autor nije priloio i auru obinog kamena snimljenu pod jednakim uslovima, kako bismo mogli da proverimo njegovu tvrdnju da ovakvo bogatstvo varnica zaista potie od mistinih sila sahranjenih u piramidi. Na ostalim fotografijama imamo oiglednije rezultate. Slika 3 predstavlja glistu koja je glavom platila ovaj eksperiment, jer je najpre snimljena iva (A), pa mrtva (B). Tako moemo da se uverimo u injenicu da iva (da ne kaemo vlana) glista ima veu auru (bolje provodi elektrinu struju) nego mrtva (suva). Na slici 4 priloeni su snimci aure krike ivog krompira (A: zdrava hrana = lepa aura) i prenog pomfrita iz McDonalds restorana (B: brza hrana = runa aura). Na slici 5 su snimci aura po jedne kapljice prirodnog soka pomorande (A) i vetakog osveavajueg pia (B), na kojima se jasno vidi da velika kapljica pravi veu auru nego mala. Tim fiziara i psihologa na Univerzitetu Dreksel (Drexel University) proveo je nekoliko godina prouavajui Kirilijanov efekat. Oni su sastavili listu od 25 faktora koji utiu na snimak aure, meu kojima je mentalni stres i fizika aktivnost koja je prethodila snimanju, ali se sve svodilo na to da je glavni inilac ipak vlanost koe. to se tie efekta fantomskog lista, Drekselov tim za nekoliko godina nije uspeo da napravi ni jednu fotografiju koja bi to potvrdila, ali je izneo nekoliko pretpostavki - otisak vlanosti ili temperature celog lista koji je leao na filmu pre nego to mu je otkinut deo, prostu koincidenciju i, naravno, svesnu prevaru eksperimentatora koji se ueleo publiciteta. Ostala je jo otvorena mogunost korienja Kirilijanove fotografije u medicinskoj dijagnostici. Iako ona jo uvek nije dovoljno istraena, mali su izgledi da e u tom domenu nai primenu. Mada postoji veliki broj varijacija parametara na fotografiji, prostim gledanjem u nju nije mogue utvrditi dijagnozu jer se od pacijenata obolelih od razliitih bolesti (ako su snimljeni pod jednakim uslovima) esto dobijaju potpuno jednaki snimci aura. 116

Ipak, moda ni za KirilijaB A novu fotografiju na polju nauke nije sve izgubljeno - ako se i ne nae primena u medicini, moda je vredi potraiti u tehnikim delatnostima. Recimo, u geologiji i mineralogiji dobro bi doao nekakav metod snimanja strukture materijala koji se sasSlika 5: kap prirodnog i vetakog soka toje od slojeva koji imaju razliitu elektrinu provodnost. Ovo je neobavezno razmiljanje, a sigurno je da bi se nale jo neke grane nauke u kojima bi snimanje raspodele estica sa razliitom provodnou moglo da bude od koristi.

Homeopatija
U nedostatku boljih ideja, krajem 18. veka medicina se uveliko sluila putanjem krvi, pijavicama, estim klistiranjem i slinim metodama. Ovakav pristup leenju bolesti zove se alopatija (na grkom: allos = suprotno, pathos = bolovanje), jer je u njemu korien pristup u kome se na bolesnike delovalo kontra-stimulansima: kad ovek ima visoku temperaturu, smatralo se da krv treba rashladiti, tj. pustiti je da istee iz organizma. Nema sumnje da su ovakvi poduhvati donosili vie tete zdravlju bolesnika nego koristi. To je ispravno zapazio nemaki lekar Samuel Haneman (Samuel Hahnemann, 1755-1843) i odluio da primeni suprotni postupak, koji je nazvao homeopatija (homios = slino). Umesto terapije suprotnim stimulansima, primenio je leenje vrlo malim dozama supstanci koje izazivaju iste simptome kao i sama bolest, ali su te supstance bile toliko razblaene da nisu imale nikakav efekat na tok bolesti. Takvo leenje bilo je jeftinije i pristupanije irokom krugu korisnika, a i manje je kodilo pacijentu nego tadanje invazivne metode leenja. Popularnost homeopatije naglo je poela da raste. Haneman je zaposlio grupu medicinskih asistenata i dao im zadatak da ispitaju reakcije organizma na veliki broj supstanci. Kasnije je on sistematizovao rezultate i propisao koji e se rastvori koristiti protiv kojih bolesti, vodei rauna o tome da simptomi bolesti budu to sliniji reakcijama na te supstance. Tokom ovog obimnog posla razvio je gledite po kome 7/8 svih bolesti nastaje kao posledica zaraznog oboljenja koje je prozvao psora (to na grkom znai svrab ili uga). Poslednju osminu pripisao je sifilisu i bradavicama na polnim organima. Zavisno od toga koji organ je napadnut, psora se manifestuje kao debilitet, histerija, ludilo, epilepsija, karijes, rak, paraliza, katarakta, rahitis, astma, razne vrste bolova i tako dalje.
Alternativna medicina

117

Haneman je svoju filozofiju zasnovano na vitalizmu, to jest verovanju da je ivot duhovni proces, odvojen od materijalnog sveta i da telo poseduje uroenu mudrost koja se sastoji u sposobnosti da samo sebe lei. Verovao je da bolest blokira ovu sposobnost i da je potrebno sasvim malo stimulansa da bi se pokrenuo proces samoizleenja. Ovaj stimulans sastoji se od dovoenja veoma malih doza supstanci koje izazivaju iste simptome kao bolest. To e probuditi organizam i on e sam izai na kraj sa svakom boleu. Ovo je on nazvao zakon slinosti, koji glasi similia similibus curantur (latinski: slino se slinim lei, ili to bismo mi rekli klin se klinom izbija). Kako se lek priprema da bi imao eljeni efekat? Supstanca se najpre razblauje u odnosu 1/10, (1 deo supstance na 9 delova rastvaraa, uglavnom meavine vode i alkohola). Tako dobijamo koncentraciju aktivne supstance od 10% koja se obeleava sa 1X (10 se latinski pie kao X). Posle jo jednog razblaivanja u razmeri 1/10, imamo koncentraciju 2X (1/100), pa u sledeem krugu 3X (1/1000) i tako dalje. Trud se moe utedeti ako se umesto razblaivanja 1/10 koristi odnos 1/100. Poto se broj 100 latinski pie kao C, ove koncentracije se obeleavaju kao 1C, 2C i tako dalje. Mada ovaj opis deluje jednostavno, sam proces proizvodnje leka nije ba lak. Evo kako ga opisuje sam otac homeopatije, Haneman: Jednu mrvicu, ako je supstanca vrsta, ili kap ako je tena, treba brzo pomeati sa jednom treinom od ukupno sto zrna mlenog eera (laktoze) u neglaziranoj porcelanskoj posudi, kojoj treba odstraniti gle sa unutranje strane trljanjem mokrim peskom; est minuta ih treba meati lopaticom napravljenom od kosti ili roga, onda ih udarati tukom etiri minuta, pa opet meati est minuta. Potom treba etiri minuta meati masu neprekidnim skupljanjem u gomilu, a onda dodati drugu treinu od sto zrna mlenog eera. Onda sve to treba brzo promeati i trljati est minuta, pa tui etiri i snano meati est minuta; jo jednom tui etiri minuta, posle ega se dodaje poslednja treina od sto zrna mlenog eera i mea lopaticom; est minuta snanog trljanja, etiri meanja skupljanjem na gomilu, i jo est trljanja, i ovaj proces je zavren. Opisani postupak se izvodi tri puta, ime stiemo do koncentracije jedan prema milion. Sad uzimamo jedno zrno ovako razblaene supstance i stavljamo ga u boicu sa sto kapi rastvora alkohola. Boica se zatvara i lagano obre nekoliko minuta dok se zrno ne rastvori, a onda je treba snano protresti dva puta. Zato ba dva? Evo ta kae sam Haneman: Dugogodinje iskustvo i posmatranja bolesnika naveli su me na zakljuak da treba samo dva puta protresti ovu lekovitu tenost, mada sam nekada obiavao da je protresem deset puta. 118

Proces tenog razblaivanja dalje ide istim tokom: svaki put se jedna kap rastvora mea sa sto kapi meavine vode i alkohola, i tako dalje. Dokle tako? Nema ogranienja: to dalje, to bolje. Sa svakim sledeim razblaivanjem snaga leka se poveava; Haneman je to nazvao zakonom infinitezimala (beskrajno malih veliina). Zato emo u specijalizovanoj homeopatskoj prodavnici lako pronai lek protiv prehlade ija koncentracija je obeleena sa 200C. Ovaj lek se pravi tako to se jetra svee zaklane patke najpre dri na toplom 40 dana, pa se onda ta masa filtrira, dehidrira zaleivanjem, zatim rehidrira i razblauje 200 puta, svaki put u koncentraciji 1/100. Na kraju se jedna kap rastvora kapne na tabletu eera, i lek je gotov. Posle svega, koncentracija e (bar teorijski) biti 1 / 10 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000. Ovaj uasni broj, koji se pie kao jedinica koju prati 400 nula, vei je nego procenjeni broj molekula u celom svemiru (koji se ita kao 1 gugol, ili jedinica sa 100 nula). Ovaj na broj je 4 puta dui, ali to ne znai da je njegova vrednost samo etiri puta vea - ne, ona je 1 000 000 000... (i tako 300 nula) puta vea od jednog gugola. Drugim reima, u takvoj koncentraciji postoji jedan molekul paije jetre na 1 gugol gugola gugola celih svemira ispunjenih istim rastvaraem. Naveli smo primer sa koncentracijom 200C, a u prodaji su ak i homeopatski preparati u koncentraciji 750C (ili 101500), to se pie kao jedinica sa 1500 nula (ne brinite, taj broj neemo pisati). Kakva je ansa da se u jednoj kapi ovakvog rastvora, koja se stavlja na tabletu eera i guta radi leenja od prehlade, pronae bar jedan jedini molekul jetre nesrene patke? Naravno, nikakva. Zakoni hemije ue nas da u postupku uzastopnog razblaivanja postoji ogranienje, posle koga emo izgubiti i poslednju esticu poetne supstance. Ovo ogranienje je definisano Avogardovim brojem, iz ije vrednosti proizilazi da granini odnos aktivne supstance prema rastvarau odgovara homeopatskim odnosima 12C ili 24X (1 deo u 1024 delova rastvaraa). Sve preko toga je gubljenje vremena - postoji velika verovatnoa da smo ostali bez poslednjeg molekula onoga od ega smo krenuli i da dalje radimo sa istim rastvaraem. Hanemanova nevolja je u tome to je Avogardo dokazao postojanje molekula 1811. godine, kad je razvoj homeopatije bio u punom zamahu. Naravno da je trebalo nekako se izvui iz neprijatne situacije, i Haneman je to uinio upravo u maniru pseudonauke, iznevi tvrdnju da aktivna supstanca
Alternativna medicina

119

nije ni potrebna. Otkud to? Pa, tek to su otkriveni molekuli, a Haneman je ve znao da oni poseduju jedno zanimljivo svojstvo: memoriju! Tako su oni u stanju da zapamte osobine aktivne materije, ak i kad nje vie nema. Ovde imamo lep primer viestrukog rezultata u neoborivoj tvrdnji, o emu govorimo u poglavlju Nauka i pseudonauka / Vetina kritikog rasuivanja. Bilo kako bilo, dobili smo novi termin: vodena molekulska memorija. Poklonici homeopatije, kojih i danas ima mnogo, uveravaju nas da takva memorija postoji i da je to nauno dokazano. Umesto ovakvih falsifikata, dobro bi bilo kad bi poklonici homeopatije bar pokuali da odgovore na pitanja koja namee zdrav razum. Ovo su samo neka od moguih: 1. Ako smo u postupku razblaivanja ostali bez poslednjeg molekula supstance, nikako nismo mogli da ostanemo i bez neistoa koje stalno zagauju preparat. One postoje u sudu u kome vrimo razblaivanje, u samom rastvarau ili u vazduhu. To mogu da budu ive estice (bakterije, virusi, spore, polen) ili neive (talog u posudi, isparenja, mikronske kapljice pljuvake prisutnih ljudi koje su inae odgovorne i za irenje nekih bolesti, ili praina - ne samo zemaljskog porekla, ve i kosmikog). Ako aktivne supstance sa koncentracijom ravnom nuli deluju na bolest, ta onda rei za sve ove zagaivae ije je prisustvo ipak merljivo? 2. Voda je, pre nego to je dospela do toga da poslui kao rastvara za lek, bila u kontaktu sa velikim brojem drugih supstanci. ta sve pamti celokupna vodena masa na svetu, od nastanka do danas? Ako ve ima memoriju, onda je morala da zapamti i svojstva svih materija prisutnih na Zemlji, pa kako onda uspeva da razlikuje one koje lee od svih ostalih? 3. Tvrdi se da u svakom sledeem koraku razblaivanja lek dobija na moi, jer su njegova pozitivna svojstva sve jaa. A ta je sa negativnim? Kako voda razlikuje dobre od loih efekata, pa one poeljne pamti i jo ih pojaava, a nepoeljne zaboravlja? Stanje u medicini nije se mnogo menjalo sve do poetka 20. veka, pa je i homeopatija sve vreme bila podravana meu medicinskim postupcima. U to vreme samo u Americi postojale su 22 homeopatske medicinske kole sa oko 14000 strunjaka specijalizovanih za ovaj vid leenja. Napretkom medicine situacija je poela da se menja, tako da je poslednja od ovih kola zatvorena ve 1920. godine. S druge strane, u Evropi ovaj vid leenja dobija na popularnosti, posebno u Velikoj Britaniji, verovatno zahvaljujui tome to ga kraljevska porodica rado primenjuje. Na nemakom tritu postoji 22000 razliitih homeopatskih preparata, to nije zanemarljiv broj kad se uporedi sa 36000 lekova koje prepisuje savremena medicina. Slino je i sa drugim krajevima sveta - u Indiji, recimo, i danas postoji preko 100 homeopatskih kola. 120

Evropska zajednica je uvela propis da pojednostavljena procedura (bez detaljnog ispitivanja) registracije homeopatskih lekova moe da se primeni samo na preparate sa stepenom koncentracije niim od 4X, to je jedan deo aktivne materije na 10 000 delova rastvaraa (vei broj oznaava niu koncentraciju). Ovo je uinjeno radi siRecept sa Hanemanovim likom gurnosti korisnika, jer bi medikamenti sa viom koncentracijom ipak mogli na neki nain da deluju na organizam. Proizvoae ovaj propis nije mnogo pogodio, ali bi paljivom kritiaru moralo da bude jasno kakav podtekst on krije u sebi. Poklonika homeopatije i danas ima mnogo. Proizvoaima niko ne moe da uskrati pravo proizvodnje neega to je nekodljivo, a ta industrija ima veliku zaradu zbog veoma niskih trokova proizvodnje. Recimo, jedna jedina patka koju smo pomenuli i koja je rtvovana da bi od njene jetre bili spravljeni lekovi protiv prehlade, vie je nego dovoljna za celu godinju proizvodnju leka dovoljnog da zadovolji potrebe celog sveta. A prihod koji samo ta patka donosi proizvoaima premauje sumu od 20 miliona dolara. Homeopatija danas iskoriava i zloupotrebljava jednu zdravu i bazinu ideju savremene medicinske prakse vakcinaciju. Ona je u homeopatiji dovedena do apsurda jer se ideja vakcinacije oigledno ekstrapolie praktino u beskonanost. Vakcina (cepivo) predstavlja tzv. antitelo (stranu supstancu u organizmu koju on nastoji da ukloni), a njegova funkcija je da aktivira imunizaciju kao privremenu ili trajnu zatitu od ozbiljnih bakterijskih i virusnih infekcija. Spravlja se od oslabljenih ivih ili od ubijenih bakterija ili virusa, ili od njihovih luevina (na primer toksina). Vakcina u organizmu stvara takozvana antitela koja su, ako postoje u dovoljnoj koliini, sposobna da se uspeno suprotstave pravoj infekciji. Treba se setiti masovne vakcinacije protiv velikih boginja u Jugoslaviji 1968. godine, ime je ova smrtonosna bolest zauvek pobeena. Ideja je na neki nain analogna homeopatskim principima: uneto antitelo izazove bolest ali u blagom obliku, jer je vakcina oslabljena. Da li je onda homeopatija isto to i vakcinacija? Ne, jer postoji vie sutinskih razlika izmeu ova dva postupka. Najpre, homeopatija se slui supstancama koje su, kao to smo videli, toliko razblaene da je koncentracija u njima i bukvalno ravna nuli. Drugo, ak i kad bismo poveali koncentraciju (smanjili stepen razblaenja supstance), efekat bi pre mogao da bude tetan
Alternativna medicina

121

nego koristan, jer u vakcinaciji bakterije i virusi prolaze kroz obradu u kojoj se oslabljuju ili ubijaju, inae bi mogli da izazovu bolest. Tree, vakcinacija je samo metod preventive kojim se poveava odbrambena sposobnost organizma protiv nekih zaraznih bolesti, njome nije mogue izleiti bolest koja je ve uzela maha. I etvrto, kod ogromne veine bolesti terapija se sprovodi medikamentima koji izazivaju efekte suprotne simptomima: obolelima od dijabetesa (eerne bolesti) nee pomoi unoenje jo eera nego insulina (koji ga razgrauje), rtve zmijskog ujeda ne lee se tako to im se ubrizga jo otrova nego se izluivanje postojeeg ubrzava serumom, i tako dalje. Po zapaanju Nacionalnog saveta za borbu protiv prevara u zdravstvu (NCAHF, National Council Against Health Fraud), homeopatija se potpuno uklapa u definiciju kulta (jedno od objanjenja u Webster-ovom reniku glasi sistem leenja bolesti koji se zasniva na dogmi lansiranoj od strane autora) ali isto tako i u definiciju sekte (grupa koja sledi karakteristinu doktrinu ili vou). Isceliteljski kultovi i sekte ne mogu da napreduju ako u isto vreme zadravaju i svoj identitet, pa je tako homeopatija ve dva veka ostala samo ono ime je Haneman proglasio. Da bi napredovala u naunom smislu rei, ona bi morala da prihvati principe farmakologije i patologije, koji nemaju nieg zajednikog sa zakonima slinosti i infinitezimala (teorijom po kojoj se razblaivanjem poveava snaga leka) i idejama psore i vitalizma. Ali, ako bi tako neto uinila, onda to vie ne bi bila homeopatija nego biomedicina.

Akupunktura
Akupunktura je tradicionalna kineska medicinska tehnika, koja po svoj prilici datira jo iz kamenog doba. Kineska predanja govore o imperatoru inNongu (koji je iveo pre 5200 godina), kao pokretau kineske tradicionalne medicine. Izgleda da su jo tada koriene igle od uglaanog kamena, sve do otkria bakra pre 4600 godina, mada neki istoriari ograniavaju starost akupunkture na period od samo 4000 godina. Inae, drevna akupunktura se zasniva na filozofiji znatno iroj od onoga to je danas banalizovano i svedeno na prosto ubadanje igala u odreene take na telu. Ona u svom izvornom obliku obuhvata specijalni reim ishrane, nain ivota, kretanja i rada, spavanja, disanja, pa ak i razmiljanja. Najvie to veina dananjih akupunkturista zna jeste da treba uticati na i (kae se jo i ki, ci ili i), s ciljem da se postigne ravnotea izmeu meridijana kojima teku suprotstavljene sile jin i jang. Inae je i mandarinski izraz za ivotnu energiju za koju se veruje da proima sve stvari i da tee kroz oveije telo putem glavnih kanala prozvanih meridijani. Postoji 12 glavnih meridijana, od kojih je svaki u vezi sa nekim od unutranjih organa (6 jang122

organa koji su radionice i 6 jin-organa trezora, koji primaju energiju i krv od jang-organa, preiavaju je i raspodeljuju kroz organizam). Vreme prolaenja i-ja kroz svaki meridijan je 2 asa, to znai da za 24 asa energija zatvara ceo ciklus od 12 meridijana. Tako svaki meridijan ima svoj maksimum aktivnosti (kada i upravo protie kroz njega) i minimum (dva asa poto ga je i upravo napustio). Postoji tumaenje po kome se u vreme maksimalne aktivnosti delovanjem na meridijan stiava odgovarajui organ, a u vreme minimalne pojaava njegova funkcija. Evo spiska organa po vremenima maksimalne aktivnosti odgovarajuih meridijana: 01 - 03h: jetra 03 - 05h: plua 05 - 07h: debelo crevo 07 - 09h: eludac 09 - 11h: slezina i pankreas 11 - 13h: srce 13 - 15h: tanko crevo 15 - 17h: mokrana beika 17 - 19h: bubrezi 19 - 21h: gospodar srca i seksualnost 21 - 23h: tripli zagrejai 23 - 01h: una kesa

Pored ovih 12 parnih meridijana (jer su parovi rasporeeni simetrino u odnosu na sagitalnu ravan tela) postoje i dva srednja meridijana, prednji i zadnji, koji su nezavisni od ove cirkulacije. Ovi meridijani ne odgovaraju organima ve organskim funkcijama i njima se akupunkturisti slue kad prvih 12 meridijana ne reaguje povoljno na nadraaje. Po tumaenju nasleenom od tradicionalne kineske medicine, kad su jin i jang u ravnotei, i tee kroz telo i osoba je zdrava. Bolest nastaje kad postoji prepreka na nekom od meridijana, zbog ega i ne tee slobodno; u tom sluaju treba, pojednostavljeno reeno, ubadanjem igala u odreene take na telu ukloniti prepreke kako bi i uspostavio slobodan tok i time se povratila naruena ravnotea izmeu jina i janga. Izvorni udbenici navode 365 akupunkturnih taaka na telu (po jednu za svaki dan u godini), ali je kasnije taj broj povean na 794, mada emo naii i na podatak da ih ima preko 2000. Jin i jang su, prema tradicionalnoj kineskoj filozofiji, dva primarna kosmika principa. Jin (mandarinski izraz za Mesec) je pasivno, ensko naelo, a jang (Sunce) aktivno, muko. Prema legendi, kineski vladar Fu Hsi je tvrdio da je najbolje stanje za svaku stvar u svemiru zapravo stanje harmonije ostvareno potpunom ravnoteom jina i janga. Izgleda da akupunktura ima najvie poklonika od svih medicinskih postupaka koji se baziraju na nenaunim modelima. Procenjuje sa da u svetu izmeu 20 i 25 miliona ljudi godinje potroi preko milijardu dolara plaajui usluge strunjaka za ovu oblast. Paradoksalno je da se u Kini ona mnogo
Alternativna medicina

123

manje primenjuje i uiva manje poverenje u strunim medicinskim krugovima. Nijedan od 46 kineskih medicinskih asopisa ne bavi se preteno akupunkturom, a u Evropi i Americi ih ima na desetine. Inae je 1929. godine akupunktura u Kini bila zabranjena, da bi tokom ezdesetih godina u doba kulturne revolucije Mao Ce Tunga bila rehabilitovana pa ak i podignuta na nivo nacionalnog kulta, jer je doprinosila irenju kineske kulture u svetu. Ve smo rekli da je akupunktura tradicionalna kineska medicinska tehnika. Formalno gledano, nije joj mesto u ovom poglavlju u kome se govori o alternativnoj medicini, ali za ovo ipak ima razloga. Naime, dananji akupunkturisti - praktiari uinili su sve da se prema njoj postave kao to to ine nadrilekari prema oblastima kojima se bave. Ne samo zbog toga to se njome legalno bave i priueni samozvani iscelitelji bez medicinskog znanja, nego i zato to joj lekari sa visokim titulama prilaze na nenauni nain. Mnogi od njih (naroito oni koji vode ordinacije sa privatnom praksom) objavljuju duge liste bolesti kod kojih akupunk- Akupunkturne take tura pokazuje pozitivne terapijske efekte, mada su te liste zapravo proizvoljni spiskovi koji nikoga ne obavezuju, tim pre to nisu potvreni naunim ispitivanjima. Pacijenti veruju ovim lekarima i prilaze akupunkturi kao nauno zasnovanom postupku leenja, a da pri tom ne znaju da je najvei broj tih postupaka neispitan (ili u ispitivanju nije dao zadovoljavajue rezultate) i da se njegova uspenost bazira na proizvoljnim tvrdnjama praktikanata koje nisu nita osnovanije od tvrdnji nadrilekara. Svi argumenti koje branioci akupunkture iznose u svoju korist svode se samo na jedan: akupunktura u velikom broju sluajeva deluje! Ipak, ovde emo jo jednom podvui vanost razlike izmeu argumenata zasnovanih na naunom ispitivanju i onih iji je jedini oslonac neobavezno prepriavanje. Pomoi emo se analogijom: u filmu Borci protiv gurua (Guru Busters), opisano je kako indijski gurui (verouitelji hinduizma, ali i lokalni vraevi) lee zmijske ujede: 9 od 10 pacijenata preivljava! Kao i kod akupunkture, zakljuak je nedvosmislen: guru-terapija u velikom broju sluajeva deluje! Postoji jo samo jedan podatak koji treba znati: 9 od 10 zmijskih ujeda u Indiji je od zmija koje nisu otrovne. ak i kad se niko ne bi obraao guruima, ishod bi bio isti. Ili ak i bolji, jer bi se rtve ujeda moda ee obraale lekarima, koji imaju efikasan serum protiv ujeda otrovnice. 124

Akupunktura se ne zasniva na poznavanju moderne psihologije, biohemije, anatomije niti na bilo kom poznatom postupku leenja. Ona se ne bazira na poznavanju hemije, cirkulacije krvi, na funkcijama nervnog sistema, hormona ili bilo kojih biohemijskih supstanci. U savremenoj medicini nema nikakve potvrde niti nagovetaja da postoji anatomska ili histoloka veza izmeu poloaja ili funkcije ljudskih organa i meridijana na koje se oslanja tradicionalna kineska medicina. Da li da joj zbog svega toga uskratimo poverenje i da je proglasimo za arlatanski postupak? Akupunktura ipak ima veliki broj poklonika kod nas i u svetu, pa nas ve sama njena popularnost obavezuje da, pre donoenja bilo kakve odluke, paljivo sasluamo argumente obe strane. Danas sa sigurnou moemo da tvrdimo da su stari kineski tvorci akupunkture koristili pogrean model, jer nisu imali znanja koja bi im pomogla da stvore ispravan. Meridijani, jin, jang, i - sve to nisu principi po kojima ljudski organizam funkcionie. Ipak, netaan model ne mora uvek da dovede i do pogrenog cilja. Slino je sa atomima: studenti atomske fizike koriste, pored ostalih, i planetarni model atoma u kome se oko jezgra po krunim putanjama kreu elektroni kao planete oko zvezda, mada dobro znaju da u stvarnosti atom nije ni nalik tome; pa ipak, taj formalno netaan model doveo je do rezultata koje ne treba posebno dokazivati, naroito stanovnicima Hiroime i Nagasakija, pa i ernobilja. Ako, dakle, tradicionalni kineski model funkcionisanja ljudskog tela posmatramo kao crnu kutiju i ako nas, shodno tome, ne zanima ta je u njoj nego samo kakva je zavisnost ulaznih i izlaznih parametara, rezultati e biti zanimljiviji. To je, uostalom, ono to su Kinezi i radili: hiljadama godina ubadali su igle u razne take na telu i posmatrali reakcije organizma. Rezultati ovih posmatranja ine dananju akupunkturu; treba, dakle, samo da vidimo da li su ti rezultati upotrebljivi za leenje ili nisu. Konano, jesu li? Na alost, na ovo pitanje jo uvek nema definitivnog odgovora, jer se oko toga i danas lome koplja. S jedne strane su autoriteti koji su (ponavljamo, uglavnom nenaunim metodama) utvrdili da akupunktura deluje, dok s druge strane postoje naune studije, sprovedene u kontrolisanim uslovima, koje donose rezultate koji uglavnom ne idu u prilog akupunkturi. Ishod ove dileme jo uvek je nereen, ali ako uzmemo u obzir injenicu da ova borba miljenja traje ve nekoliko decenija, moramo da primetimo da bi akupunkturisti (naravno, ako su u pravu) posle tako dugog vremena ipak morali da imaju i vre dokaze u svoju korist. Dodue, nije ba da nauna ispitivanja nisu donela nikakve pozitivne rezultate. Prvo, utvreno je da koa na akupunkturnim takama ima neto nii elektrini otpor nego ostala povrina koe. To je posluilo kao polazite braniocima akupunkture da netaan model ipak proglase za taan, ali su maAlternativna medicina

125

lo koga uverili u ovo. Drugi rezultat je daleko zanimljiviji: dokazano je da je delovanjem na akupunkturne take mogue umanjiti oseaj bola (mada, istini za volju, neki istraivai tvrde da se slian efekat manje - vie postie i delovanjem na druga mesta koja nisu proglaena za akupunkturne take). Treba odmah rei da niko iz naunog sveta ne tvrdi da se efekat potiskivanja bola postie tako to se deblokiraju prepreke u meridijanima i omoguava da i slobodno tee, nego je umesto toga ponueno mnogo prizemnije objanjenje. Naime, na stimulisanje nervnih zavretaka koji se nalaze ispod povrine koe na organizam odgovara tako to lui poveanu koliinu prirodnih sredstava za potiskivanje bola, kao to su endorfin i enkefalin, kao i nekih neuralnih hormona, pre svega serotonina. Kad se tome doda placebo efekat, onda uinak smanjenja bola (koji je ionako subjektivan i podloan sugestiji) moe da bude osetan, ali na alost i kratkotrajan. Treba dodati da su danas poznati i znatno jednostavniji neinvazivni naini da se izazove kontrolisano luenje endorfina. U medicini je poznato da endorfin, pored umanjenja bola, deluje jo i tako to sniava krvni pritisak, oputa miie, smanjuje oseaj uznemirenosti i, to bi moglo da bude znaajno, neki pokazatelji govore da pomae u prevenciji i leenju nekih sranih oboljenja. Naravno, kao i kod svih medikamenata, i ovde treba biti oprezan - lekar e pacijentu izmeriti krvni pritisak pre bilo kakve terapije koja ga sniava i vodie rauna o stanju njegovog srca kao i o tome da doziranje prilagodi samom pacijentu, a primena akupunkture od strane priuenih praktiara (kad je ne sprovodi lekar) uglavnom je nasumina terapija na slepo. Postoji jo nekoliko teorija koje pokuavaju da objasne potiskivanje bola akupunkturom. Jedna od njih poznata je kao teorija kapije: oseaj bola koji preko nervnog vlakna dolazi sa take ubodene iglom zatvara put impulsu bola koji dolazi sa nekog drugog mesta. Druga je teorija diverzije, koja se oslanja na skretanje panje sa jednog bola na drugi. Ovo su pojednostavljene varijacije na fenomen koji je u medicini objanjen i poznat: ako bol potie sa dva razliita mesta u telu, mozak nije u stanju da istovremeno registruje oba oseaja i zato se jedan od njih prividno blokira. Postoji, recimo, postupak kod koga se vrenjem elektrostimulacije nekog posebno odabranog mesta na telu svesno izaziva bol. Ako pacijent pati od hroninog oseaja bola na nekom drugom mestu usled maligniteta u poodmakloj fazi, ovaj novi oseaj bola moe ak da bude pravi odmor u odnosu na prethodni. Svetska zdravstvena organizacija objavila je listu od 40 bolesti za koje postoje tvrdnje (ali ne i potvrda) da je akupunktura efikasna. Spisak ukljuuje akutni i hronini bol, reumatski artritis, miine i nervne tekoe, depresiju, 126

poremeaje apetita, bolesti zavisnosti, migrenu, akne, pa ak i kancer. Ova lista ne donosi nikakvu preporuku od strane Svetske zdravstvene organizacije, pa zato treba imati u vidu da naune potvrde za najvei broj ovih tvrdnji ili ne postoje ili su neadekvatne sa medicinskog stanovita. Postoji veliki broj varijacija na temu akupunkture, a kod nas su najpoznatiji akupresura (kad se umesto igala primenjuje pritiskanje prstima) i aurikuloTake na unoj koljki za aurikuloterapiju terapija, kod koje se terapija sprovodi delovanjem na unu koljku, za koju se veruje da na sebi nosi mapu celog tela. Una koljka moe da se ubada iglama, pritiska prstima ili da se na nju kae mali magneti. Neke varijacije podrazumevaju zagrevanje akupunkturnih igala spaljivanjem biljnih vlakana (moksa-terapija), zatim ubrizgavanje slanih rastvora injekcijama, korienje lasera umesto igala, kao i putanje slabe struje kroz igle (elektroakupunktura). Da li akupunktura moe da nakodi pacijentima? Kad se izuzmu komplikacije nastale zbog odlaganja sprovoenja medicinskog tretmana, ostaju jo neki rizici koje je dobro upoznati. Pre svega, treba svakako izbei akupunkturu kod ena za koje postoji mogunost da su u drugom stanju, jer lako moe da doe do poveanog luenja adrenokortikotropskog hormona (ACTH) i oksitocina koji mogu da izazovu pobaaj ploda, ak i u ranoj trudnoi. U nekim sluajevima prijavljeno je buenje grudnog koa (pneumotoraks) i mokrane beike, lokalni hematom (krvarenje iz probuenog krvnog suda), onesveivanje pacijenata, konvulzije (grevi), lokalne infekcije, oteenja nerava, lomljenje igala i alergijske reakcije nastale kao posledica primene igala napravljenih od elika koji nije atestiran za hirurke namene. Vaan pokazatelj je i taj to je u nekim dravama zakonom zabranjena terapija akupunkturom kod pacijenata obolelih od raka. Ipak, najvea opasnost lei u nestrunoj sterilizaciji igala zbog ega dolazi do prenoenja zaraznih bolesti, meu kojima su najopasnije AIDS i hepatitis B. Britansko Lekarsko drutvo izdalo je zvanino saoptenje po kome je nestruno sprovedenom sterilizacijom posude za slani rastvor (koji se koristi
Alternativna medicina

127

u nekim verzijama akupunkture) u jednom londonskom privatnom centru za akupunkturu 1998. godine izazvana epidemija hepatitisa B, kad je preko 70 ljudi obolelo od ove veoma opasne zarazne bolesti. Ovu vest tada je prenela i naa tampa. U oktobru 1980. godine u listu The Australian pojavio se lanak pod naslovom Priznavanje obmane u vezi sa akupunkturom. U njemu je Grem Erno (Graham Earnshaw) opisao neke politike razloge zbog kojih se Kina u doba kulturne revolucije sluila famom efikasnosti akupunkture za irenje svoje kulture. Citiramo uvodni pasus: Kineski asopis je ove godine priznao da su posetioci Kine godinama bili obmanjivani o tehnikama anestezije, koje su tada proglaene za prekretnicu u medicini. Kasnih 60-tih i tokom 70-tih godina gosti su esto pozivani da posmatraju hirurke intervencije nad pacijentima koji su bili svesni tokom operacije i nad kojima je bila primenjena anestezija akupunkturnim iglama. Poslednji broj angajskog asopisa Wen Hui Bao objavio je da su mnogi pacijenti u isto vreme tajno primali i medikamente koji su potiskivali oseaj bola. asopis navodi da su mnogi lekari i pacijenti tokom kulturne revolucije (1966-76) bili prisiljeni da koriste akupunkturu bez obzira na njenu efikasnost zbog politikih potreba toga vremena. U asopisu se doslovno kae: ak i kad su pacijenti trpeli bol tokom operacije, nije im bilo dozvoljeno da viu, nego su samo smeli da uzvikuju politike parole. Verovatno da bi mnogo ljudi moglo da prui i nove argumente koji bi govorili za ili protiv primene akupunkture u medicini. Bez obzira na bilo iji subjektivan stav, treba priznati da je popularnost akupunkture u svetu velika i da su svi izgledi da e i dalje rasti. Upravo zbog toga bilo bi korisno znati koje su joj mogunosti, koja ogranienja i kako zatititi pacijente od njene zloupotrebe. Ovo je prilog razmiljanju na tu temu: - Akupunktura moe da umanji oseaj bola. - Kliniki dokazi o leenju organskih bolesti akupunkturom velikim delom ne baziraju se na rezultatima objektivnih naunih ispitivanja, nego na nenaunim svedoenjima i anegdotama. - Teoretske osnove na kojima je akupunktura stvorena zasnivaju se na primitivnom shvatanju funkcionisanja ovekovog organizma, koje nema nikakve veze sa savremenom medicinom. - Nestruan tretman moe veoma ozbiljno da ugrozi zdravlje pacijenta. - Bavljenje akupunkturom treba zabraniti laicima i dozvoliti iskljuivo ljudima koji raspolau medicinskim obrazovanjem i iskustvom. 128

- S obzirom na veliku popularnost akupunkture kod nas, najbolje bi bilo kad bi Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog drutva nedvosmisleno objasnila pacijentima i javnosti ta akupunktura zaista moe, ta ne moe i kakve opasnosti mogu da prate njenu primenu. Kod nas strune simpozijume o akupunkturi organizuje pomenuta Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog drutva, Udruenje akupunkturologa Jugoslavije i VMA - Klinika za fizikalnu medicinu. itajui izvetaj sa 4. simpozijuma odranog 1998. godine, stie se utisak da je mala verovatnoa da emo u dogledno vreme dobiti objektivan i nepristrasan struni stav o stvarnoj efikasnosti akupunkture. Sudei po objavljenim rezimeima, ogromna veina referata govori veoma afirmativno i nekritiki ne samo o akupunkturi nego i o nekim drugim medicinskim postupcima za koje je teko verovati da potiu iz naunih krugova. Sledei citat je iz rezimea strunog referata (. Mili) pod naslovom Primena viska u akupunkturi: Metod upotrebe viska zasniva se na meuuticaju kretanja strujnih sila u samom visku i reakciji Qi energije bioenergetskih meridijana pacijenata, kao i bioenergetskom naboju Yin meridijana plua i Yang meridijana debelog crijeva onoga koji vri istraivanja. Od ukupno 25 referata, samo dva su bila kritiki intonirana: jedan je govorio o opasnostima infekcije AIDS-om preko akupunkturne igle, a drugi insistira na tome da prilikom ocenjivanja efikasnosti akupunkturne terapije opservaciona studija (to bi se u laikom argonu reklo odokativna metoda) konano ustupi mesto naunom eksperimentu. Evo citata (Z. Adamov, M. Radoti) kojim moemo da rezimiramo raspravu o akupunkturi: Sve uestalija primena akupunkture bez znaajnih naunih dokaza o boljoj ili veoj efikasnosti takve terapije u odnosu na klasine medicinske procedure onemoguava mnoge lekare koji ne poznaju akupunkturu da o njoj ozbiljno razmiljaju.

Dijagnostike obmane
Ako bismo uzeli univerzalni merni instrument (AVO-metar) podeen da meri otpor na najviem opsegu (megaomskom, kako bi rekli elektroniari) i uzeli u ruke njegove merne kontakte, kroz nae telo bi protekla struja veoma male jaine, nedovoljna da se oseti ali sasvim dovoljna da se na skali instrumenta oita otpor naeg tela. S obzirom na to da najvei otpor proticanju struje prua suva povrina koe, oitani otpor bi u velikoj meri zavisio od toga kojom jainom steemo prstima merne kontakte. Na ovaj nain lako je podesiti praktino bilo koji otklon kazaljke instrumenta.
Alternativna medicina

129

Za razumevanje ovog fenomena dovoljno je i poznavanje Omovog zakona, koji se ui u osnovnoj koli. Bez obzira na to, nadrilekari e rado mistifikovati svaku mrvicu znanja. Dr Rajnhold Fol (Reinhold Voll) je jo 1958. godine upotrebio takav instrument da bi merio galvansku otpornost koe na 850 akupunkturnih taaka. On Poseta savremenom nadrilekaru je razvio pseudonaunu teoriju po kojoj na taj nain moe ne samo da se dijagnostikuje svaka bolest, ve i da se odredi terapija pa ak i da se lee mnoge hronine bolesti. Deset godina kasnije, njegov bivi student Helmut imel (Helmut Schimmel) pojednostavio je sistem time to je broj akupunkturnih taaka sveo na 60 i sve ih smestio na dlanove. Zatim je nainio manje modifikacije na opremi i napravio prvi MORA model koji je nazvao Vegatest 1. Firma Vega danas proizvodi na desetine razliitih modela, zvanino podeljenih u grupe za energetski balans i za ispitivanje (udno ali, dijagnostika se ne pominje). Ovi ureaji zasnivaju se na slinim principima i na istoj filozofiji postavljanja dijagnoze i leenja bolesti, danas poznatih pod nazivom EAV (to je skraenica od elektroakupunktura po Voll-u). Ubrzo se pojavio veliki broj slinih instrumenata irom sveta. Tako danas imamo Accupath 100, Biotron, Computron, Dermatron, Diagno Metre, Eclosion, Interro, LISTEN system, MORA, Omega Acu Base, Omega Vision, Prophyle, Punctos III, One Force i Meritest. Svaki proizvoa je lansirao i svoj naziv za dijagnostiki i terapijski postupak: elektrodijagnostika, biorezonantna terapija (BRT), dijagnostika bioelektrinih funkcija (BFD), elektrodermalni skrining (EDS) i bio-energetska regulatorna tehnika (BER).
Vega S-I-T pocket

130

Princip rada svih ovih ureaja je isti, uz manje varijacije koje su uglavnom estetskog karaktera. Pacijent u jednu ruku uzima bakarnu elektrodu, a na akupunkturne take na drugoj ruci specijalista mu prislanja drugu elektrodu (bakarni ili srebrni iljak). Time se zatvara strujni krug kroz telo i na instrumentu se oitava jaina strujnog toka. Na skali instrumenta je podela od 0 do 100, pa ako kazaljka pokazuje vrednost izmeu One Force 45 i 55 to je znak da je odgovarajui organ (onaj koji se odnosi na tu taku na dlanu) zdrav. Nie oitavanje je simptom slabljenja funkcije organa, a vie znak zapaljenja ili oboljenja. Specijalista lako moe promenom pritiska da utie na oitavanje instrumenta, a ako ipak ne uspe da dovede kazaljku u eljeni poloaj, on e pripremiti povrinu koe tako to e malo da je navlai ili osui. Neki modeli imaju mreu od nekoliko desetina iljaka, tako da je dovoljno samo prisloniti jedan ili oba dlana na povrinu koja lii na mali fakirski krevet, pa na ekranu kompjutera oitati dijagnozu. Posebno zanimljiv detalj na ovim ureajima ini masivni aluminijumski prsten u koji se, dok se vri merenje, stavlja boica sa homeopatskim rastvorom leka. Naime, kad se prvim merenjem dijagnostikuje nepravilan rad nekog organa, specijaInterro lista stavlja lek u ovaj prsten i ponavlja merenje. Posle ovoga, naravno, postarae se da oitavanje bude normalno i to e biti znak da je taj lek odgovarajui, to je automatska preporuka za njegovo korienje u terapiji. Kako radi ova detekcija leka? Nikako. Tenost se nalazi u flaici, pa poto je staklo izolator, lek ne moe da utie na otklon kazaljke instrumenta. Osim toga, kroz aluminijumski prsten u koji se lek stavlja struja protie bez smetnje jer je aluminijum dobar provodnik, pa ni to nee uticati na tok struje. 131

Meritest 705 Plus

Alternativna medicina

Postoje modeli koji umesto prstena imaju aluminijumski blok koji lii na pelinje sae jer je u njemu izbueno vie rupa, tako da je mogue testirati i kombinaciju veeg broja lekova. Princip je i ovde isti: struja prolazi kroz ovaj blok i obuhvata lekove, sakupljajui usput njihove vibracije, ako je verovati proizvoau.
Diagno Metre Neki od ovih instrumenata obogaeni su raznim obojenim lampicama, prekidaima i dodatnim indikatorima, ali je jedini cilj ove elektronike da impresionira pacijenta i da ga uveri da se radi o savremenoj dijagnostici. Ipak, aktivni sklop u svim ovim instrumentima moe da se svede na elektrinu emu koja je ovde priloena. Izvor energije je baterija ija struja protie kroz osetljivi mikroampermetar, telo pacijenta i famozni aluminijumski prsten za lek. U kolu je i reostat za podeavanje otklona kazaljke, koji moe da se upotrebi kao dodatna alatka za obmanjivanje u sluaju da se promena pritiska i ovlaivanje koe pokau kao nedovoljni.

Elektrina ema tipinog elektrodijagnostikog ureaja

Kod pacijenata koji imaju poverenja u ovaj nain leenja, placebo efekat moe da bude znaajan. Problemi mogu da budu jedino pravne prirode, jer je zakonska regulativa u nekim zemljama takva da se u zdravstvu zabranjuje korienje dijagnostikih i terapeutskih ureaja koji na bilo koji nain predstavljaju obmanu pacijenata. Tamo gde je taj zakon neto blae definisan, kompromis je nainjen tako to je proizvoa uz ureaje priloio i formalnu preporuku da se oni ne koriste za dijagnostiku ili terapiju nego samo u svrhu izvoenja eksperimenata sa galvanskom provodljivou elektroakupunkturnih taaka.

132

Hipnoza
Malo koja ljudska delatnost je toliko mistifikovana kao hipnoza. Redovno joj se precenjuju mogunosti, a esto joj se dodeljuju i magijska i mistina svojstva. Verovatno pod uticajem filma i varijetetskih predstava, publika je poverovala da je hipnoza svemona. Tako sada veliki broj ljudi misli da hipnotizer svakoga moe da pretvori u zombija koji slepo izvrava sve zapovesti (ak i one koje u normalnom stanju ne bi izvrio) pri emu se, kao kompjuter, iskljuuje i ukljuuje specijalnim iframa i tajnim reenicama. Pritom hipnotisana osoba iz seanja kao od ale priziva dogaaje iz rane mladosti (ak i trenutak roenja) ili iz prethodnih ivota, a posle buenja iz hipnotikog transa ne sea se niega. Suprotno optem uverenju, da bi hipnoza uopte bila mogua, neophodno je da medijum ima elju i da prui saglasnost da bude hipnotisan. To ne znai da e on tokom hipnoze prei u novu dimenziju ili da e mu se aktivirati neki tajni program u mozgu, nego e jednostavno biti doveden u stanje intenzivne koncentracije, maksimalne relaksacije i visokog stepena sugestibilnosti. U medicini se hipnoza uglavnom koristi kao terapijsko sredstvo u cilju promene ponaanja, recimo kod prevazilaenja fobija (patolokih, bezrazlonih strahova) ili prilikom oslobaanja od neeljenih navika, a ponekad daje dobre rezultate i kod umanjenja bolova. Neki psihijatri koriste hipnozu i u pokuajima da se iz seanja prizovu davni dogaaji koji su izazvali frustracije, ponekad uz upotrebu sodium amitala (takozvanog seruma istine). Ovo polje primene hipnoze je pod velikim znakom pitanja jer je sugestibilnost medijuma pod ovim okolnostima takva da je mnogo lake usaditi mu u memoriju neki iskonstruisan podatak nego zaista dozvati iz seanja potisnute dogaaje. Ova osobina ini hipnozu neupotrebljivom u policiji i u sudstvu. Ako bi ono to se o njoj misli bilo zaista mogue, onda bismo svakog svedoka u sudu lako mogli da pretvorimo u savrenu video - kameru koja je ceo dogaaj snimila i moe da ga prepria bez mogunosti da konstruie detalje ili da lae, ali to naprosto nije mogue. Memorisanje nema nikakve slinosti sa snimanjem dogaaja; naprotiv, to je kreativni proces, to ga ini nepouzdanim i podlonim raznim deformacijama i grekama. Zato upotreba hipnoze nije celishodna (a ni dozvoljena) u ovim domenima. Preterano poverenje ljudi u hipnozu, koje su terapeuti esto zloupotrebljavali, dovodilo je dotle da su nesreni pacijenti verovali da su sugerisani dogaaju zaista doivljeni. To im je stvaralo nove traume i, umesto da im
Alternativna medicina

133

pomogne, samo im produbljivalo psiholoke smetnje. Problemi koji su zbog ovoga nastali do te mere su postali ozbiljni, da je u Americi 1992. godine osnovana Fondacija za sindrom lanog seanja (False Memory Syndrome Foundation, FMSF), koja okuplja 17 000 ljudi unesreenih sugestijama neodgovornih terapeuta. Najei sluaj je da se Fondaciji obraaju za pomo ljudi koje deca posle priseanja u stanju hipnoze optuuju za seksualno zlostavljanje u mladosti, pa tako strunjaci sad imaju delikatnu dunost da utvrde ta je od toga istina, a ta rezultat sugestije terapeuta. Psihijatar Riard Gardner (Richard Gardner) zvanino je referisao o rezultatima detaljnog istraivanja fondacije. Nalaz je vie nego alarmantan, jer je objavljena procena da je sindrom lanog seanja do te mere uzeo maha, da je proglaen za jednog od znaajnih krivaca za krizu mentalnog zdravlja koja je devedesetih godina zahvatila stanovnitvo Amerike. Tako je 1997. godine Fondacija objavila rezultate 105 sudskih postupaka koji su voeni od strane bivih pacijenata protiv njihovih terapeuta. U samo jednom sluaju zahtev tuioca (pacijenta) je odbijen, 42 su zavrena vansudskim poravnanjem (pacijent se nagodio sa terapeutom oko sume za odtetu), a 53 su u trenutku objavljivanja Crte iz 19. veka podataka i dalje bili nereeni. Za devet sluajeva sproveden je sudski postupak i svi su zavreni presudom u korist pacijenata. Jedan od sluajeva (koji je tada voen kao nereen) okonan je u julu 1999. godine vansudskim poravnanjem, kada je terapeut prihvatio da na ime odtete isplati 10,7 miliona dolara bivoj pacijentkinji koju je u toku terapije ubedio da je bila seksualno zlostavljana u mladosti i da je sama na isti nain zlostavljala svoja dva sina. Neko vreme bilo je opte usvojeno verovanje da seanje na traumatine dogaaje iz mladosti esto ostaje skriveno duboko u podsvesti, ali savremeni psiholozi sve vie iznose sumnje u vezi s tim. Deca koja su pretrpela neku traumu veoma retko potiskuju te dogaaje i umesto toga uglavnom pokazuju simptome tih trauma kao to su opsesivna seanja, strah od ponavljanja dogaaja i manjak interesa za svakodnevne aktivnosti. Beogradski Incest trauma centar, koji je specijalizovan za pruanje pomoi zlostavljanoj deci, 134

iznosi podatak da nedeljno primi oko pet novih klijenata ija je prosena starost sedam godina, a oni koji su u detinjstvu bili rtve seksualnog nasilja po pravilu se seaju tog traumatinog dogaaja u celosti ili bar delimino. Njima nije potrebna hipnoza da se sete neega to bi, inae, rado zaboravili. Zato je od najvee vanosti razlikovati seanja koja su indukovana hipnozom od onih koja su autentina i koja traju neprekidno od samog dogaaja. U novije vreme sprovedeno je vie naunih studija u cilju upoznavanja stvarnih mogunosti hipnoze i dobijeni su rezultati koji nisu ni nalik onome to se inae misli. Iz ovih studija doznali smo, recimo, da osobe koje su matovite postaju dobri medijumi za hipnozu, naroito ako su sklone fantazijama i sanjarenju u budnom stanju, jer to podstie sugestibilnost. Utvreno je, takoe, da hipnotizer nikoga ne moe protiv njegove volje da pretvori u slugu, kao i da hipnoza ne moe bitno da povea tanost memorije - mada delimian uspeh moe da se postigne zahvaljujui poveanoj koncentraciji, ali uz uvek prisutnu opasnost da sugerisane podatke tumaimo kao doivljene. Doznali smo i to da osoba koja ne veruje u mogunosti hipnoze ne moe da bude hipnotisana protiv svoje volje, i tako smo stigli do najzanimljivijeg otkria: ono to medijum veruje da se moe postii hipnozom, u tesnoj je vezi sa onim to e kod njega zaista biti postignuto. Tako on nesvesno prihvata igru koju mu sugerie hipnotizer, pa pred publikom laje kao pas ili se skriva pod zamiljeno drvo jer mu je reeno da u sali pada kia. Ovo najvei broj psihologa svrstava u fenomen koji se zove naueno drutveno ponaanje, u kome hipnotizer i medijum istovremeno ue ta se od njih oekuje i igraju uloge u kojima se meusobno podravaju. Sve ostalo - gestikulacija, teatralna poza i smireni glas hipnotizera, kao i glumljenje transa ili usnulosti medijuma samo su deo predstave koja opravdava neobino ponaanje i usmerena je na to da izazove efekat kod posmatraa. Sudei po istraivanjima koja su vrili psiholozi Robert Bejker (Robert Baker) i Nikolas Spejnos (Nicholas Spanos), hipnozu bismo pre mogli da definiemo kao manifestaciju drutvenog komformizma nego kao posebno stanje svesti. Medijum nesvesno nastupa u skladu sa oekivanjima okoline, a hipnotizer se ponaa onako kako medijum i publika to od njega preutno zahtevaju, jer je i jednom i drugom u interesu da predstava bude uspena. Ovo vai i za sluaj kad se ne radi o predstavi u klasinom smislu rei nego o nesvesno odigranim ulogama tokom medicinske terapije, policijske istrage ili parapsiholokog ispitivanja koje se u poslednje vreme esto pomae hipnozom u svrhu dokazivanja postojanja ranijih inkarnacija. Bejker i Spejnos svojim studentima rado demonstriraju vezu izmeu oekivanja i efekata hipnoze. Oni navode jedan neobavezan test koji su sproAlternativna medicina

135

veli nad svojim studentima-dobrovoljcima. Podelili su ih na tri grupe i prvoj su rekli da e nad njima izvriti novi hipnotiki postupak koji e im pomoi da se sa sigurnou sete svojih ranijih ivota, drugoj da e isprobati postupak za koji tek treba da utvrde da li radi, a treoj da e im primerom pokazati da je hipnoza obina glupost. Rezultat je bio sledei: u prvoj grupi je 85% studenata tvrdilo da je tokom hipnoze moglo da se seti doivljaja iz prethodnih ivota, u drugoj 60% a u treoj samo 10%. Spejnos navodi zanimljivo poreenje izmeu dananjeg verovanja u mogunosti hipnoze i nekadanjeg u posednutost i isterivanje avola (egzorcizam). Oba postupka zasnivaju se na nauenom drutvenom ponaanju i na ulogama koje (esto i nesvesno) igraju akteri sa punim poverenjem u svoju predstavu. Uz dovoljnu podrku okoline, tvrdi Spejnos, svaki nain ponaanja moe da doivi uspeh i da bude prihvaen kao pravilo od strane zajednice. Psiholog E. M. Thornton proiruje analogiju izmeu hipnotizma i egzorcizma. Ako neki hipnotisani medijum deluje kao da je opsednut avolom, to je zato to oba postupka obuhvataju slian drutveni kontekst, podelu uloga i vezu izmeu aktera, mada se teme i sadrine ova dva postupka razlikuju. Zajedniko je to to na jednoj strani uvek postoji prisustvo jednog egocentrinog terapeuta, estradnog izvoaa ili svetenika, a na drugoj sugestibilnog i matovitog medijuma sa dubokim emocionalnim potrebama ili sposobnostima.

Urinoterapija
I pored nesumnjive bizarnosti, ideja leenja urinom ima iznenaujue veliki broj poklonika koji tvrde da je ljudska mokraa lek koji lei svaku bolest. U Indiji je pronaen dokument star oko 5000 godina, pod nazivom Podmlaivanje pijenjem urina (Shivambu Kalpa Vidhi) koji se sastoji od 107 stihova. Slino su koristili i stari Grci i Rimljani, a u Japanu mnoge ene i danas veruju da za lepotu i nenost svoje koe mogu da zahvale tome to se redovno kupaju u mokrai. U Nemakoj Velikoj Enciklopediji (Johann Heinrich Zedlers Grossen Vollstaendigen Universallexikon) iz 1747. godine autori opisuju brojne prednosti leenja urinom. Dananji poklonici urinoterapije jo su matovitiji - oni piju urin u sveoj i toploj ili u rashlaenoj formi, meaju ga sa vonim sokovima, slue ga uz voe i slatkie a salatu zainjavaju dodatkom mokraa i sire (piss and vinegar) koji kupuju u specijalizovanim prodavnicama za alternativnu terapiju. Njihov credo je citat iz Biblije Pij vodu iz svoga studenca i to tee iz tvojega izvora (Prie Solomonove, 5.15) koji naravno tumae na svoj nain, 136

a osnovali su i svoja udruenja i odravaju kongrese na ijim panel - diskusijama razmenjuju iskustva. Slika 1 je sa Drugog svetskog kongresa urinoterapeuta (kome je prisustvovalo preko 1000 uesnika), gde su se u izvetaju nali podaci o specijalno prilagoenom toaletu (prozvanom apoteka, slika 2) u kome se, pored plastinih aa, nalazi i uputstvo: sakupite va urin i Slika 1: sa svetskog kongresa urinoterapeuta primenite ga na koi, oima ili ga prosto popijte u apoteci. Uz izvetaj je priloena i fotografija (slika 3) na kojoj gomila korienih aa svedoi da se uputstva potuju. Poto javnost nije bila oduevljena ovim vidom terapije, poklonici su ili jo dalje: angaovali su eksperta Majkla Marzabala (Michel Marsabal) da dizajnira specijalnu opremu za pruanje prve pomoi urinoterapijom. Najavljeno je instaliranje ove opreme u umetnikoj koloniji Nieuwe Vide u Haarlemu u Holandiji, a zasad je postavljena na plai u Barseloni (panija). Na slici 4 vidimo jedan deo te opreme: stolicu koja se ne razlikuje mnogo od obinog osmatrakog sedita za spasioca na plai (mada, da je ova fotografija snimljena u trenutku pruanja prve pomoi, moda bi razlika bila primetna?) Teko je nabrojati sve bolesti za koje se tvrdi da se lee urinom. Lake bi bilo navesti one koje nisu na spisku, tanije - nema ih; tu su ak i kancerogene bolesti i AIDS. Neki entuzijasti, u oduevljenju, proglaavaju ovu terapiju za boansku manifestaciju kosmike inteligencije. U emu je njen toliki kvalitet? Urinoterapija je jeftina i uvek dostupna a urin je antiseptian i neotrovan (sadri 95% vode, 2,5% supstance koja se zove urea i 2,5% minerala, hormona i enzima). Van Der Kron (Van Der Kroon) u knjizi Zlatna fontana: kompletni vodi za urinoterapiju tvrdi da je mokraa manje tetna od osveavajuih pia i manje neukusna od elatina spravljenog od kostiju i ila (ma ta to znailo).
Alternativna medicina

Slika 2: WC kao apoteka

137

Da li je sve to dovoljna preporuka da se urin koristi kao terapeutsko sredstvo? Naravno da nije. Ako neto nije skupo ni toksino to ne mora da znai da je lekovito. Poklonici urinoterapije na svom kongresu naveli su brojne prednosti koje ona donosi: reapsorpcija i ponovna upotreba hranljivih sastojaka, hormona i enzima, zatim imunoloki efekat (kad se organizam Slika 3: detalj iz apoteke trenira malom koliinom toksinih supstanci koje se ipak nalaze u urinu kad je ovek bolestan), kao i baktericidni i virucidni efakat (jer amonijak i so imaju antiseptiko dejstvo). Kao prednosti navode se i unoenje soli, diuretiki efekat (kojim se ubrzava izdvajanje novog urina), ubrzavanje transmutacije (teorija koja ima veze sa sposobnou tela da menja molekule jedne supstance u drugu, ali po svoj prilici ne i sa unoenjem mokrae) i, na kraju, pozitivan psiholoki efekat (to je, nema sumnje, najudniji od svih argumenata). Moe li medicina da potvrdi vrednost bilo ega od ovoga nabrojanog? Naalost, ne. Mokraa slui za to da se iz organizma izbace materije koje su nepoeljne i nema razloga da se one ponovo unose. Omiljeni argument urinoterapeuta, da je urin na neki nain krv jer ga je organizam iz nje izdvojio, nije uverljiv; urin je otpadak, i ako zbog oboljenja bubrega prestane izdvajanje urina iz krvi, bie ugroen ivot. Ako nekome zatreba transfuzija sigurno je da mu nee pomoi urin nego krv. Drugi argument je da se vitamin C nalazi u mokrai, ali treba znati da ga tu ima samo kada ga u telu ima vie nego to je to potrebno (jer se na taj nain organizam oslobaa vika). Uostalom, kome je stalo do vitamina C, bolje e uiniti ako uzme pomorandu ili jabuku. Zaista, ako bi se u urinu nalazilo bilo ta to bi moglo da doprinese boljem zdravstvenom stanju, zato bi se organizam svakodnevno po vie puta liavao tako efikasnog leka?
Slika 4: urinoterapijska prva pomo

138

Aromaterapija
Tako je francuski hemiar Rene Moris Gatefos (Rene Maurice Gattefosse) oko 1920. godine prozvao korienje esencijalnih ulja iz stabljika, cvea, korenja ili semenja za leenje. Ovaj termin nije ba sreno odabran, jer miris ovih ulja nije sam po sebi lekovit (mada jedna naa privatna firma koja se bavi alternativnom medicinom u propagandnoj kampanji tvrdi da sam miris lei), nego slui za identifikaciju ulja. Terapijska svojstva ima sama esencija ulja, zapravo hemijska jedinjenja koja ih ine. Osim toga, kod nekih ulja terapija se sprovodi tako to se udiu njihova isparenja, a esto se ulja i utrljavaju u kou ili se piju sa ajevima i drugim bezalkoholnim piima. Na neki nain i svako od nas se koristi aromaterapijom, kad se inhalira iznad posude sa biljnim tinkturama ili kad koristi Vicks inhalator, koji je napravljen od meavine kamfora, mentola i ulja eukaliptusa. Moemo, dakle, da pretpostavimo da neka biljna ulja imaju terapeutska svojstva, ali prelistavanjem strune aromaterapijske literature stie se utisak da se sa opisima efekata ove terapije ipak preteruje. Nigde se ne pominju rezultati ispitivanja efikasnosti ovakvog leenja, ali se zato nudi pregrt neodreenih tvrdnji koje nije mogue ni dokazati ni oboriti. Knjiga Aromaterapija, koju je napisala Danijela Rajmen (Daniele Ryman), prepuna je ilustrativnih primera: U avionu na putu iz Evrope u Indiju pre nekoliko godina, kaiprst je poeo silovito da mi se trese. Dva dana pre toga ubola sam se potkresujui rue i rana je poela da se gnoji. Odmah sam stavila ulje ajnog drveta na prst i pre neko to sam stigla u Bangalor otok je proao i drhtanje je prestalo. Evo jo jednog primera, ovoga puta iz knjige Priroda aromaterapije, u kojoj nas aromaterapeut sa zvunim umetnikim imenom Val Lariviera obogauje sledeim saznanjima: U samoj osnovi, aromaterapija koristi esencijalna ulja da bi obnovila ili poboljala mentalno, emocionalno, fiziko i duhovno zdravlje. Ona predstavlja ravnoteu na isti nain na koji bolest predstavlja neravnoteu. Ona je povratak sreditu, sutini zdravlja. Kao i sve knjige pisane od strane zagovornika alternativne medicine, i udbenici aromaterapije prepuni su tvrdnji koje su obeavajue i neodreene u isto vreme, bez kontraindikacija i ogranienja primene, kao da se nije re o medicinskim pitanjima nego o metafizikim diskusijama. ak i kad se iznese neki podatak, on je takav da ostaje samo da verujemo na re. Recimo, tvrdnja iz iste knjige je da je botaniar iz 16. veka Matthiole obinom lavandom uspeno leio epilepsiju, modani udar i mentalnu zaostalost; ko ne veruje, moe da se vrati 450 godina unazad i uveri svojim oima.
Alternativna medicina

139

Poverenje koje mnogi ljudi imaju u leenje biljem uinilo je da i aromaterapija dobije veliki broj poklonika. Ba zbog toga, odnekud se stvorilo i mnotvo samozvanih eksperata za prikupljanje i obradu bilja, koji su mnogo vie zainteresovani za to ta trenutno ide na tritu nego za objektivno ispitivanje koliko je koja biljka zaista efikasna kao terapeutsko sredstvo i kakve tetne efekte moe da izazove. Nema sumnje da je iskustvo niza generacija, koje je koncentrisano u znanju nekih aromaterapeuta (pa i ostalih koji u terapiji koriste biljne produkte) veoma dragoceno, ali je njihov pristup leenju takav da pacijent, zbog svoje sigurnosti, nikad ne bi smeo u potpunosti da im se prepusti i da izgubi kontakt sa lekarom.

Magnetoterapija
Leenje magnetima staro je koliko i ovekovo interesovanje za magnete. Opte prihvaeni koncept leenja magnetima stvorio je jo pre pet vekova vajcarski lekar Paracelzus (Paracelsus, 1493-1543) koji je zakljuio da, ako magnet privlai gvoe, onda moe da privue i bolest i tako je odstrani iz tela. Tokom osamnaestog veka osvojena je proizvodnja magneta na bazi oksida gvoa, znatno snanijih od dotad koriene magnetne rude, to je dalo nov zamah ideji primene magneta u medicini. Jedan od pionira u ovoj oblasti bio je Maksimilijan Hel (Maximilian Hell), profesor astronomije na Univerzitetu u Beu. On je tada objavio svoja svedoenja o nekoliko uspeno sprovedenih terapija magnetima, ime je zainteresovao jednog prijatelja koji je odmah od njega pozajmio nekoliko magneta. Bio je to Franc Anton Mesmer (Franz Anton Mesmer, 1734-1815). Njegovi poetni uspesi bili su fascinantni, jer su gospoe iz aristokratskih slojeva naprosto padale u trans ne samo kad je Mesmer koristio magnet, nego i ako bi samo usmerio prst ka njima. Tada je lansirao termin animalni magnetizam, ime je podrao svoje uenje o tome da u svakom organizmu postoji ivotna energija u vidu magnetske sile. Njemu zato nije ni trebao magnet u leenju, jer je mogao da namagnetie papir, drvo, vodu ili bilo ta drugo i da time izazove isti efekat na pacijentima. Mesmer se kasnije nastanio u Parizu, gde je doiveo veliki publicitet. Kralj Luj XVI je 1784. godine osnovao Kraljevski komesarijat kome je dao zadatak da ispita istinitost Mesmerovih tvrdnji o animalnom magnetizmu i terapiji. Komesarijat iji su lanovi, izmeu ostalih, bili Anton Lavoazje (Antoine Lavoisier) i Bendamin Frenklin (Benjamin Franklin), sproveo je seriju eksperimenata posle ega je donet zakljuak da efekte treba pripisati sugestiji i da je praksa magnetizacije u velikoj meri vetina podsticanja mate. Tomas Deferson (Thomas Jefferson), koji je stigao u Pariz da bi za svoje novine 140

izvestio o zakljuku komesarijata, napisao je da je ideja animalnog magnetizma mrtva i ismejana. Ismejana moda, ali mrtva svakako ne, jer je u poslednjih nekoliko decenija ova ideja ponovo poela da dobija na popularnosti. Danas u svetu postoji na stotine proizvoaa magneta raznih veliina i oblika kojima se, sudei po tvrdnjama, umanjuje oseaj bola, ubrzava zaraivanje preloma i rana, lee bolesti krvnih sudova, artritis, gojaznost, poremeaji polne funkcije i jo mnogo toga. Oglase u kojima se nude ovi magneti esto prate i pseudonauna objanjenja o mehanizmu njihovog delovanja, koja se oslanjaju na privlaenje jona gvoa u molekulima hemoglobina ili na poveano dovoenje kiseonika u tkiva. Ne postoje jasni kliniki dokazi koji bi podrali ove tvrdnje. Dosadanja ispitivanja dala su dvojake rezultate. Izvedena su dva eksperimenta, u Hjustonu (Baylor College of Medicine) i u Njujorku (College of Podriatic Medicine). Prvi je potvrdio znaajan uinak delovanja magneta na smanjenje subjektivnog oseaja bola, a drugi suprotno od toga - da ne postoji ni najmanja razlika izmeu eksperimentalne i kontrolne grupe. Treba ipak rei da su ova ispitivanja vrena sa relativno malim uzorkom (prvi sa 50 a drugi sa 34 uesnika) i da opsenije ispitivanje nije sprovedeno. Ako su rezultati klinikih ispitivanja ovako razliiti i nepouzdani, moe li bar postojee znanje iz oblasti biomedicine da nam ukae na odgovor? Neki efekti delovanja magneta na ljudsko tkivo objanjeni su i oni zaista postoje, ali ne u toj meri koja bi odbranila ovu terapiju. Amerika Nauna revija za alternativnu medicinu (The Scientific Review of Alternative Medicine) godine 1998. objavila je lanak pod naslovom Magnetizam i elektromagnetska terapija, sa dosta podataka koji se odnose na ovu oblast. Izgleda da je tana tvrdnja da magneti umanjuju oseaj bola tako to blokiraju provodnost nerava, ali je za umanjenje bola od 10% (koje je na granici primetnosti) potrebno magnetno polje jaine 240 000 Gausa! To je izuzetno jako polje; terapijski magnet srednje veliine na jednom centimetru udaljenosti stvara polje ne jae od 1 Gausa, a to je nekoliko stotina hiljada puta manje nego to bi iko mogao da oseti. Slino je i sa tvrdnjom o poboljanju cirkulacije krvi pomou magneta. Za promenu lokalnog krvnog pritiska od samo 0,2% trebalo bi nam polje jaine 100 000 Gausa. Savremena medicina ini napore da na neki nain iskoristi i ove male efekte magnetnog polja na organizam, pa koristi magnete veoma velike snage za terapiju, ali to treba razlikovati od minijaturnih magneta koje nude lokalni proizvoai. ta zakljuiti po pitanju leenja magnetima? Moda bi najmudrije bilo proglasiti takvu terapiju za nedovoljno ispitanu, bar dok se ne objave podaAlternativna medicina

141

ci detaljnih naunih ispitivanja. Ipak, jedna stvar je sigurna: sve tvrdnje prodavaca malih terapijskih magneta su proizvoljne i njihovo pozivanje na naunu potvrdu magnetoterapije predstavlja obmanu trita.

Terapija kristalima
Kristali se zbog svog estetskog izgleda ve hiljadama godina koriste za izradu nakita, a zbog fizikih svojstava nezamenljivi su u elektronici i optici. Ipak, ovde se polje njihove primene ne zavrava - ako je verovati onima koji veruju u magijske moi kristala, njima moemo da izleimo svaku bolest! Uz takav spisak zdravstvenih problema koji se kristalima uspeno reavaju, zvui neverovatno podatak da na svetu ima jo bolesti koje nas ugroavaju. Ipak, kristaloterapeuti tvrde da ne moe ba svako da se bavi leenjem kristalima. Kristal, naime, prvo mora da se oisti pa da se programira. Za programiranje treba biti strunjak ali ienje je znatno jednostavnije, i treba ga svakako uraditi kad vam stigne potom posle porudbine, jer je usput pokupio negativne vibracije okoline. Eksperti su propisali metode ienja: 1. Treba drati kristal u ruci i izgovoriti sledee rei: Nareujem ovom kamenu da se sam oisti. 2. Drati kristal u mlazu hladne ili mlake (nikako vrele) vode iz esme i snano zamiljati kako se negativne vibracije spiraju, a pozitivne ostaju. 3. Zakopati kristal u batu i drati ga tamo neko vreme. Zemlja je velikim delom sastavljena od kristala kvarca, koji e oistiti na kristal. Pazite ako imate psa, jer on naprosto oboava da iskopava kristale! Terapija kristalima je samo jedan od postupaka leenja aure, o kojoj je bilo vie rei kad smo govorili o bioenergiji i o Kirilijanovoj fotografiji. Pogledajmo kako se kristali koriste za meditaciju, leenje, daljinsko leenje, masau, za ispunjenje elja i za zatitu od neeljenog zraenja.

Meditacija. Vano je da jedan lan grupe koja meditira uvek vodi rauna o tome da kristal kvarca ili ametista bude svee oien, posveen i programiran, jer bi u suprotnom meditacija mogla da krene ravim tokom. Svaki od ovih postupaka ima svoje znaenje i ceremonijal koji je mogue izvesti i u amaterskim uslovima, ali je ipak najbolje prepustiti to ekspertu. Ovaj savet su, dakako, propisali oni koji su prethodno sebe proglasili za eksperte.
Svaki meditant treba da dri svoj kristal, programiran da zrai nenu i oputajuu kristalnu energiju to e mu omoguiti da, dok meditira uz muziku, vizualizuje u sebi zvuke i tako doivi unutranji mir i harmoniju. Osim 142

toga, u sva etiri ugla prostorije u kojoj se meditira treba da se nalazi jo po jedan kristal, okrenut uglaanom stranom ka centru sobe, tako da cela grupa moe da se kupa u pozitivnim vibracijama koje dolaze sa svih strana.

Leenje. Vano je ne koristiti isti kristal za vie stvari - onaj koji je namenjen za leenje ne sme da slui ni za ta drugo. Nikako ne treba koristiti isti kristal, recimo, za neposredno leenje i za daljinsko leenje, jer bi to pacijent mogao i glavom da plati! Kada je re o zdravlju, ne treba tedeti nego kupiti kristale i dati ih strunjaku na programiranje.
Svedoenju Dima Telsona (Jim Telson), predavaa i eksperta za ovu oblast, dugujemo zahvalnost to moemo da se upoznamo sa tajnama ove terapije: Kad je moj najmlai sin Kameron imao svega nekoliko meseci, vratio sam se kui iz moje kristalne radionice i video da je on vrlo bolestan. Moja supruga Dudit ga je ve vodila kod lekara koji je rekao da e morati da ide u bolnicu ako mu se stanje uskoro ne popravi. Oigledno, morao sam neto da uinim! Uvee, kad je Kameron bio pripremljen za spavanje, uzeo sam ga i postavio tap za kristalnu terapiju na njegov stomak. Takoe sam uzeo svoj lini kristal za leenje i usmerio njegovu lekovitu energiju tako da obavije celo Kameronovo telo. Tako sam ga leio oko trideset minuta, posle ega je mali Kameron zaspao. Ujutro se probudio skoro zdrav! Tako nije bilo potrebe da ga Dudit vodi kod doktora ili u bolnicu. Ovo je lep primer post hoc zakljuivanja. U prii ne samo da je izostavljena dijagnoza (koja bi pomogla da procenimo koliko je i bez kristala oekivano brzo ozdravljenje), nego nema ni podatka o terapiji koju je lekar prepisao (malo je verovatno da pedijatar to nije uinio). Zato smo nedvosmisleno navedeni na zakljuak da je kristal taj koji ga je smirio i uspavao (kao da je udno to je dete spremno za spavanje posle pola sata zaspalo) i, to je najvanije, izleio - pri emu imunoloki sistem deijeg tela, sudei po prii, nije imao nikakvu ulogu.

Daljinsko leenje. Kristalom moete da izleite ak i oveka koji je stotinama kilometara daleko od vas, naravno ako znate kako se to radi. Neophodno je znati ime pacijenta, jer samo tako vibracije kristala mogu da deluju na daljinu. Sve to treba uraditi jeste da se zamisli kako kristal pulsira i odailje svoje vibracije ka pacijentu, bez obzira gde se on nalazi; sam kristal e uiniti ostalo!
Alternativna medicina

143

Poeljno je (mada ne i obavezno) imati kod sebe fotografiju pacijenta, jer u tom sluaju moete da se postavi kristal na nju i da se zamisli kako je njegove vibracije sa svih strana okruuju, to je znatno lake nego zamiljati neki dalek cilj. Osim toga, fotografija pacijenta pojaava vibracije, pa tako one lake prevale dug put. Tako bi terapeut mogao da formira listu pretplatnika, koje bi svakodnevno leio (naravno, pod uslovom da se ne ale sa svojim zdravljem nego da mu uredno plaaju pretplatu). Oni njemu svoje fotografije i novac, a on njima zdravlje!

Masaa. Treba poreati oko pacijenta tridesetak kristala, ravnom i uglanom

stranom okrenutom ka njemu. Najvei kristal (oien, namenjen, programiran) koristi se direktno za masau, ali poto bi njegov dodir sa koom bio neprijatan kad bi se primenio na suvo, treba primeniti i aromaterapiju (utrljavanje ulja u kou). To ulje, sudei po Dimu Telsonu, treba ovako pripremiti: Kad odaberem ulja i napravim najpogodniju meavinu, ja uzmem svoj kristal kvarca i kruim s njim oko boce sa uljem u smeru kazaljke na satu. Ovo poveava biomagnetsko polje boce. Onda skinem zapua i usmerim kristalnu energiju direktno na ulje. Tek tada je ono spremno za upotrebu.

Ispunjenje elja. Kristali imaju ak i tu mo da ispune elje, ali treba znati

da to ne mogu da budu bilo kakve elje, nego samo one koje se tiu stvarnih potreba; ako bi neko pokuao da zloupotrebi kristal za ispunjenje nekog hira (recimo, dobitak glavne premije na lutriji), onda bi kristal mogao da se za to surovo osveti! Zato treba oprezno birati elje i pratiti sledee savete: Udobno se smestite i drite kristal obema rukama. Zatvorite oi, zagledajte se u venost i zamislite kako ulazite u kristal kroz vrata na njemu. Najpre ete proi kroz uski hodnik na ijem kraju postoje vrata sa natpisom Soba za elje. Otvorite vrata i pogledajte okolo. Zidovi su od istog zlata, pod je zelen, plafon je obloen milionima bljetavih dijamanata koji se presijavaju u svim bojama. Soba je ispunjena atmosferom blagostanja. Sada mislite na svoju elju, sa to vie detalja. Zamiljajte da je ona ve ostvarena, pri emu treba da osetite sreu i oputenost. Neka ovo traje 5, 10 ili 15 minuta, koliko osetite potrebu. Kad ste zavrili, polako koraajte unazad, izaite iz sobe i zatvorite je. Vratite se kroz hodnik i izaite iz kristala. Udahnite duboko, opustite se i otvorite oi. Gotovo.

144

Ovaj postupak (prenet iz udbenika koji je napisao Dim Telson) ponavlja se dva puta dnevno, sve dok elja ne bude ispunjena. Ako neko prekine pre nego to mu se elja ispuni, sam e biti kriv za njeno neispunjenje. (Treba obratiti panju na logiku kvaku u prethodnoj reenici, jer je to jedan od najlepih primera viestrukog rezultata u neoborivoj tvrdnji, o emu govorimo u poglavlju Nauka i pseudonauka / Vetina kritikog rasuivanja.)

Kristalni tap kao komandna palica. Jo jedan zanimljivog citat iz udbenika kristaloterapeuta Dima Telsona predstavlja oigledan primer post hoc zakljuivanja: S vremena na vreme kristalni tap moe, osim za leenje, da se upotrebi i za neke druge svrhe. Na primer, trebalo je da odrim jedno predavanje o kristaloterapiji u gradu na 50 milja od mesta u kome ivim, a vremena je bilo malo jer sam kasno krenuo! Kad sam skrenuo sa autoputa naao sam se u nizu semafora sa crvenim svetlima, to me je jo vie usporilo. udnim sticajem okolnosti moj kristalni tap je leao na seditu do mene. Bez razmiljanja o tome ta radim uzeo sam tap i usmerio ga ka sledeem semaforu na kome je bilo crveno svetlo. Istog trenutka upalilo se zeleno! Tako je ilo i dalje: svako crveno svetlo se pretvaralo u zeleno im sam usmerio tap ka njemu. Tako sam uspeo da stignem na vreme. udno, ali istinito.

Zatita od tetnog zraenja. Za popularizaciju terapije kristalima zasluan je i arls Braun (Charles Brown), iscelitelj iz Montane. Njegovi poklonici istiu da on neprestano uje glasove u svojoj glavi i da je jednom prilikom imao viziju kako da porea kristale u formu koja je najbolja za zatitu od biomagnetskog zraenja. To je on odmah komercijalizovao, stvorivi medaljon koji se reklamira kao najmonija zatita na planeti. Ovaj medaljon oko osobe koja ga nosi stvara tit neprobojan za sve negativne vibracije - od kompjutera, mobilnih telefona, fenova za kosu, pa i od energije drugih ljudi.
Sudei po reklami, stvar je medicinski ispitana i dokazana u deset studija u kojima je dato ljudima da nose kvarcni asovnik sa baterijom (koji itekako zrai negativnu biomagnetsku energiju), pri emu su neki srenici imali sa sobom medaljon, a neki nisu. Rezultati su nedvosmisleno potvrdili ono to je bilo eljeno (mada iz izvetaja ne moe da se zakljui ta), a podatak da je sam arls Braun vodio testove ne bi trebalo da bude razlog za nepoverenje. Za svaki sluaj, autor ovog pronalaska napomenuo je da je zanimljivo da je samo mali broj uesnika u studiji imao subjektivan utisak da se bolje oseAlternativna medicina

145

a. Tako, ako kupite ovaj medaljon (to e vas kotati od 139 pa do preko hiljadu dolara, zavisno od varijante), neka vas ne zabrine to to nemate utisak da se bilo ta promenilo. Naravno da jeste, samo to to ne znate. Za one koji su jo uvek nepoverljivi, tu je i podatak natampan velikim slovima na reklami, da se ovaj pronalazak bazira na znanju koje je nekim naunicima donelo Nobelovu nagradu za fiziku. Znatno sitnija slova nas upoznaju s podatkom da su to bili Max Von Laue i William Bragg. Listanjem istorijata ove nagrade, moemo da vidimo Braunov zatitni medaljon da je prvi fiziar dobio ovu nagradu 1914. godine za istraivanja u kojima je pokazao da kristali cink sulfida odbijaju Xzrake, a drugi 1915. godine za Bragov zakon, kojim se definiu udaljenosti povrina kristala pri kojima je odbijanje najjae. Sudei po ovim podacima, ovaj medaljon (ali i veina drugih) eventualno e zatititi od X-zraka nekoliko kvadratnih milimetara Vae koe. Ideja da kristali mogu da zaustave i usmere energiju verovatno je zasnovana na nerazumevanju njihovih osobina, pre svega da kristal moe da proizvede elektrinu energiju kad je izloen mehanikom naprezanju. Ova pojava, otkrivena jo 1880. godine, poznata je kao piezoelektrini efekat, a primenu je tek sredinom 20. veka nala u elektronskim ureajima. To, inae, nema nikakve veze sa navodnom sposobnou kristala da na bilo koji nain utiu na na organizam - naravno, ako izuzmemo plinske upaljae sa elektrinim paljenjem od kojih neki sadre kristal i koriste piezoelektrini efekat, a mogu da nam prirede bolno iskustvo ako usmerimo varnicu na prst.

146

Alternativna psihoterapija
Ovu vrstu alternativne medicine nije lako razlikovati od naune, jer se o psihoterapiji van strunih krugova malo zna i o njoj vladaju mnoga pogrena uverenja. Do skorih vremena, duevni bolesnici bili su tretirani na najrazliitije naine. Dok su se u nekim delovima sveta (kao kod amerikih domorodaca ili u afrikim primitivnim zajednicama) prema njima lanovi zajednice ophodili kao prema svetim biima, civilizovani narodi su ih podvrgavali torturama verujui da iz bolesnika treba isterati zlog duha ili avola. Vuk Stefanovi Karadi u knjizi Crna Gora i Boka Kotorska opisuje kako su se u naim manastirima leile teke duevne bolesti: Pored toga to im itaju molitve, oni jo i vezuju ludake i nemilosrdno ih tuku da bi kazali ime avola koji je u njih uao. Onda napiu to ime na jednu cedulju i bace u vatru. U knjizi Tajanstvene pojave u naem narodu (izdanje iz 1940. godine), dr Radovan Kazimirovi pokazuje da se i u prvoj polovini 20. veka kod nas ponegde primenjivala ista terapija: Sluao sam da pojedini kalueri i danas itaju ludacima iz ukorienog svetog Jevanelja, pa ih zatim tom tekom knjigom udaraju po glavi, ako se ne bi umirili!... Savremena medicina poznaje vie vrsta psihoterapije. Za neke od njih utvreno je da su efikasne (kao, recimo, kognitivna terapija) ali se neke nisu potvrdile u praksi i takve je nauna medicina odbacila, ili im bar prilazi sa rezervom. Naputene koncepte prihvatili su nadrilekari koji su sebe proglasili za psihoterapeute i proirili ih svojim pseudonaunim idejama sainjenim od metafizike, religije i ve uhodane i iroko prihvaene filozofije Novog doba. Veliki je broj razliitih tretmana po kojima alternativni psihoterapeuti sprovode terapiju nad svojim pacijentima. Ukratko emo navesti najzanimljivije. Leonard Or (Leonard Orr) razvio je teoriju preporoda disanjem. Po njemu, cilj je da udiete istu energiju a da izdiete bolest i emocionalni bol. Margarit Seehaj (Marguerite Sechehaye) i Don Rozen (John Rosen) koriste teoriju regresije (vraanja u prolost) i ponovnog doivljavanja roditelja. Terapeut postaje zamena za pacijentovog roditelja i pokuava da koriguje sve greke koje su pravi roditelji nainili u vaspitanju.

Alternativna medicina

147

Deki if (Jacqui Shiff) sprovodi terapiju tako to zahteva od pacijenta da koristi pelene, sisa palac i pije mleko iz flaice sa cuclom. Sondra Rej (Sondra Ray) i Bob Mendel (Bob Mandel) smatraju da svi problemi nastaju zbog pogreno voenog poroaja. Oni e preporoditi pacijenta, naravno ovoga puta bez greke. Don Bredo (John Bradshaw) veruje da svako od nas u sebi nosi svoje unutranje dete i da e uravnoteiti svoj emocionalni ivot tek kad naui da bude paljiv prema njemu. Artur Dejnov (Arthur Janov) je tvorac Primarne teorije, po kojoj pacijent moe da se izlei tek kad naui kako da se oslobodi Primarnog bola. Najbolji nain za ovo je vritanje, za koje treba nauiti i uvebati ispravnu tehniku. Denijel Kesrijel (Daniel Casriel) je razvio Proces novog identiteta (NIP) kojim se deblokira sve to je bilo blokirano. Nain za ovo opet je vritanje, ali Kesrijel tvrdi da je njegova tehnika vritanja znatno bolja od one koju je razvio Dejnov. Nolan Salcman (Nolan Saltzman) primenjuje Psihoterapiju bio-vritanja, slinu onoj koju primenjuju Dejnov i Kesrijel, ali je njegovo vritanje bolje jer sadri vie ljubavi! Sve nabrojane tehnike prenosimo iz knjige Lude terapije (Crazy therapies), u kojoj Margaret Singer (Margaret Singer) i Janja Lali (Janja Lalich) veoma afirmativno predstavljaju ove pristupe leenju psihikih i emocionalnih poremeaja. Naveemo pasus iz iste knjige u kome se najbolje odslikava profil strunosti ovakvih terapeuta. Sledei citat odnosi se na hipnoterapiju, najeu tehniku koju primenjuju alternativni psihoterapeuti, ali slino vai i za mnoge druge postupke: Nisu potrebne posebne dozvole za rad, nikakvi zahtevi za sprovoenjem obuke niti profesionalna organizacija u koju bi hipnotizeri trebalo da se prijave. Moete da budete trgovaki putnik, grafiki dizajner, nastavnik engleskog jezika ili frizer, pa da ipak sebe nazivate hipnoterapeutom, prosto tako to ete na zid okaiti diplomu koju ste dobili posle 18-asovnog kursa o hipnozi.

148