Iako se ovaj tekst ne odnosi direktno na Tolkinovo stvaralatvo, on moe biti velika pomo za razumevanje onoga to se dogodilo u Ainulindaleu

i Valakventi, odnosno, olakava razumevanje Melkorovog pada. Kroz objanjenje otoninog pada u !jegoovoj "#u$i Mikrokozma%, budui tuma$i Tolkinove pri$e o nastanku &sujeene Arde mogu razumeti problematiku vi'enja Istine sa razli$iti( perspektiva. &vaj tekst se moe nai u knjizi "!jego i moderna% pro)esora *ilolokog *akulteta Mila #ompara. Knjiga je izala u izdanju izdava$ke kue *ilip Vinji, biblioteka Albatros, u +eogradu, ,--.. godine.

Zato aneli ne govore glasno da ih svi uju? Milo Lompar

U asu kada je dua, posle ushoenja na nebo, napivi se vode sa istonika !!, "#$%, dobila mo& da vidom see be'dan vremena sve do njegovog dna, ona je ugledala stranu sudbu((()svoga padenija) !!, "*$%, objavio joj se nukleus ljudskog preeg'isten+ijalnog greha kao greha u stanju istoga duha ,maus, -., "$%, jer je, osna/ena i odmorena, posmatrala antinomini sukob 0oga i 1atane, prika'an u tri momenta Lue Mikroko'ma2 0og je, u tre&em pevanju, saoptio arhangelima Mihailu i 3avrilu ra'loge i motive 1atanine pobune, to je 4 u etvrtom pevanju 4 uinio i 1atana, da bi peto pevanje donelo sliku samoga boja( Mihail i 3avril postoje kao sabesedni+i antagonistikih svetova, oni se kre&u i'meu sukobljenih sila i omogu&avaju otkrivanje, i poreenje, ver'ija sukoba koje nude odsudno sukobljene strane( 5jihovo postojanje je umetniki i'bor kojim se ostvaruje 5jegoev omiljeni postupak obra'laganja sukoba, njegovo ra'granavanje meta6i'ikih motiva+ija2 istorija odnosa, poreklo mr/nje, ra'lo'i borbe( 7tpadanje od 0oga, unutranja sredina i'vorno 'le volje, njena gordost i njena patnja, njena vena borba protiv 0oga i njeno savlaivanje2 'a jednog modernog itao+a interesovanje 'a borbu i'meu 0oga i 1atane esto bi moglo prevagnuti u jedno drugo interesovanje, prou'rokovano borbom i'meu pesnikovog 'adatka i njegovog genija 8ilthe9, #:.;, #-" 4 #-;%( !ako u ulo'i posrednika , Mihail i 3avril nisu, meutim, na sredini i'meu sukobljenih strana, ve& su vrsto na 0o/ijoj strani, jer su oni pre 0o/iji glasni+i nego to su autentini posredni+i( <aradoksalno je, meutim, da bi po svom polo/aju oni mogli biti mnogo manje opredeljeni i u mnogo ve&oj dvoumi+i( ! sam 0og kao da ima neko nepoverenje prema njima2 pre nego to im saopti svoja sa'nanja o 1atani, on ih iskuava, jer mu je, veli, udo da mu u dvor s vama nije doa)drug vam inom jednaki, 1atana !!!, -*" 4 -*;%( 0og se udi, jer ste esto skupa dola'ili !!!, -*.%( =li, ako su dola'ili >?1@7, to 'nai da nisu dola'ili uvek2 deavalo se da neko, pa i 1atana, ni ranije ne doe( 7tkud uenje? 0og, meutim, 'na da sadanje nedola/enje 5!A? istovetno sa nekadanjim nedola/enjima, da se ra'likuje od njih, da je novo i i'u'etno( 7ekivano je da 1atana doe 'ajedno 1= njima, jer i'meu njih i 1atane postoji bliskost po i'u'etnosti, on je drug vam inom jednaki( 0og &e dodati,

'atamnjuju&i pobude svog uenja, kako 1atanin dola'ak nije ogreenje, jer istina je svi besmrtni dusi)da svobode prava u/ivaju !!!, -*$ 4 -*B%( 1atana, dakle, nije doao 'ato to je postupio po slobodi koja mu je darovana( 7ni su, meutim, doli, iako je i njima priroena ta sloboda, to 'nai da je 1atana iskoristio ono to oni nisu( ! jo2 ako je oekivan, a nije doao, on je ba 1=8= poeo da koristi neki novi momenat te slobode, jer 1=8= nije doao, dok je ranije morao dola'iti, im je i sada bio oekivan( 1atana, dakle, prela'i i' darovane slobode da ne doe u samoslobodu 'bog koje ne dola'i( 7n individualno nadograuje ono to mu je dato, ak i' darovane slobode i'vlai 57CU, nepo'natu i omamljuju&u posledi+u( Dada 3avril odgovori da je 1atana na svojemu ostao prestolu !!!, -#B%, on otkriva svu be'a'lenost i neupu&enost arhangela, poslunih i punih strahopotovanja 1ekuli&, -$-%, jer ka/e da je 1atana ((( na drug blistatelni !!!, -#$%( 3avril, dakle, nije uoio nita u 0o/ijemu uenju nad 1ataninim nedolaskom, 'ato to arhangeli, koji vjeitu sre&u u/ivaju !!!, -#E%, i dalje sebe poimaju kao ravnopravne i istovetne sa 1atanom, kao 'ajednike korisnike darovane slobode( @=8=, meutim, 0og ka/e kako &e im otkrit neto sada)to &e due uskolebat vae !!!, --- 4 --"%2 1atana, naime, mir nebesni pokolebat ho&e !!!, --$% =ko 0og @7 'na, onda je on to 'nao i <F? nego to mu oni odgovore2 'ato ih pita, ako 'na, o 1ataninom nedolasku? Znaju&i 'a ra'loge nedolaska, on i nije 'ainteresovan 'a sa'nanje o 1atani, ve& ho&e da prepo'na njihovu reak+iju( 0og ho&e da vidi da li su njihove due uskolebane, sa 1atanom, ili su spokojne, sa njim( =ko on doputa mogu&nost da one budu uskolebane, onda to 'nai da bi njihova naglaena bliskost sa 1atanom M73L= uiniti da se uskolebaju( 7ni dele, dakle, 'ajedniko iskustvo sa 1atanom( Duaju&i ih, 0og proverava da li je ta istovetnost pretegla u njima nad darovanom slobodom koja je od 0oga( 7n im, otud, ne veruje U5=<F?8( 7vo sa'nanje bi moglo biti motiv da se oblikuje iskuavanje arhangela, jer ono poka'uje da budu&i posredni+i imaju 'ajednikih taaka sa obe sukobljene strane, pa Z=@7 i mogu da posreduju, jer mogu da ra'umeju ono to im antinomini svetovi govore( 0o/ije proveravanje arhangela bilo bi, otud, umetniki pote' 'a njihovo prepo'navanje u 6iguri posrednika( Dojom svetlo&u ono obasjava 0o/ije motive? Aer, samo kuanje nije neophodno 0ogu 'bog arhangela kao takvih2 on je mogao, i morao, 'nati njihov odgovor( Dao to je 'nao 'a 1ataninu pobunu, bilo i' pijunskih i'vetaja bilo to on to M7F= 'nati, jer 1atanine mrane namiljaje)vidi moje svevide&e oko !!! -B# 4 -B-%, pa 'la njegova viu posljedstvije !!!, -";%, on je morao 'nati i 'a odluke svojih arhangela( 5jemu nije, dakle, bila nepohodna i'riitost i vernost njihovog odgovora(( 7n njih, otud, ne DU,= 'ato to ne veruje njima 4 kako je i'gledalo u motiva+iji njihovih likova 4 niti 'ato to sumnja u iskrenost njihove vernosti prema sebi( 7n tim kuanjem ho&e da i'meri snagu 1atanine pobune, istinu koja prebiva u toj sna'i( 0og ho&e, dakle, da proveri koliko su se arhangelske due uskolebale, kad se ve& mir nebesni pokolebat ho&e, ali ne i' straha 'bog njihove odluke pred tim kolebanjem, ve& i' nu/nosti kojom to kolebanje M?F! snagu istine unutar 1atanine pobune( 5jegovo iskuavanje arhangela otkriva da postoji koloplet i'meu posrednikih mogu&nosti i istinosnih predodreenja u Lui Mikroko'ma( 7no 'ajedniko u arhangelima i u 1atani bilo je dovoljno jako da je , U<FD71 0o/ijoj rei kako svete pravde strogi su 'akoni !!!, -"B%, jer gnjev pravedni oru/je je pravde !!!, -"*%, stvorilo njihovu molbu2 @voj pravedni

gnjijev 'austavi)od vjenoga onog nesretnjika !!!, "#; 4 "#.%( !ako odani 0ogu, oni imaju ulo 'a 1atanu2 mogu li, otud, imati ulo i 'a njegovu pobunu? 8a li ih je 'ato 0og iskuavao? !ako u Lui mikroko'ma nije napisano da su 75! i'molili da odu i posreduju kod 1atane, i' ovakvog njihovog polo/aja, koji u sebi raskriva poten+ijal da bude polo/aj i 4 i, jer su be'ostatno odani 0ogu a istovetni sa 1atanom, proi'ila'i takva mogu&nost( 5o, u Lui mikroko'ma nije ni 'apisano Z=,@7 dola'i do posredovanja( @o mesto je ostalo pra'no, to 'nai da ga A?85= motiva+ija, sa stanovita +eline, i ne mo/e ispuniti2 ono je ostavljeno kao pra'no da bi bilo otvoreno 'a viestruke mogu&nosti koje dovode do posredovanja( U Lui mikroko'ma posreduju&a svest arhangela oblikovana je kao poten+ijalna, 'ato to oni ne poseduju autonomiju posredovanja, i nisu se mogli samostalno odluiti da posete buntovniki tabor, kad njihova volja nije apsolutno slobodna @omovi&, -#*%( 5jihova odluka da odu kod 1atane morala se, otud, ukrstiti sa 0o/ijom motiva+ijom da do'voli posredovanje ako vidi neminovnu propast 1atanine pobune, 'ato mu je potrebno posredovanje? ,ta dobija po'itivnim ishodom posredovanja to pobedom ne bi mogao dobiti? 0og i'riito ponitava mogu&nost da 1atana odustane od pobune, jer 'na da njegov i'a'iva put istine nigda viet ne&e !!!, "-;%( 1atana je, dakle, nepovratno sukobljen sa istinom, pa je 0og poistove&en sa njom( 7vo prepo'navanje istine u identitetu sa 0ogom obele/ava nepovratnost i nera'reivost samog sukoba( 0og, meutim, ne spreava odla'ak arhangela u 1atanin tabor, on se, ak, morao saglasiti sa tim odlaskom( 7 tome je, u Lui mikroko'ma, ostalo &utanje( 7no je uslovljeno umetnikom 'amisli da se <=F=L?L!ZM7M bo/ijih i arhangelskih motiva+ija stigne do 1atanine ver'ije ra'loga 'a pobunu( 0o/ije 'nanje o nemogu&nosti 1ataninog odri+anja od pobune jeste, dakle, saglasno sa arhangelskom molbom da se 'austavi pravedni gnev 0o/iji, to otkriva da ta molba nije obele/je njihove individualne slobode, ve& darovane slobode, da one nije re'ultat brige 'a 1ataninu sudbinu, kao to nema u njoj nepoverenja prema 0o/ijoj mo&i( 7na je, ipak, otkri&e nekakvog trenja i'meu 0o/ijih 'nanja i njegovih inova( Mihail i 3avril, ba kao posredni+i, predstavljaju spoljanje aktere raskrivanja nepomirljivih i 'apretanih meta6i'ikih motiva 'a nebeski sukob( U Mihailovoj besedi, kojim poinje etvrto pevanje Lue mikroko'ma, naglaava se A?85=D71@ i'meu sabesednika, 1atano, ravnoiti brate !C, ##%, kao i <7Z!C koji je u'rok i ponuda posredovanja2 obrati se, duo i'gubljena !C, "#%( @aj po'iv je u koli'iji sa 0o/ijim 'nanjem o nemogu&nosti 1ataninog u'mi+anja( 5emogu&e je da je iska'an M!M7 0o/ije volje, a pogotovo je nemogu&e da je to uinjeno <F7@!C nje2 poto ga arhangeli saoptavaju u saglasnosti sa 0o/ijom voljom, onda je to 'nak da 0og, uprkos svom 'nanju, ima volju da oprosti, kojom protivrei sopstvenoj objavi da prestupnike moj bi naka'uje !!!, -;*%( Zato je 0ogu <7@F?057 1atanino preobra&enje, kao odustajanje od pobune, kada on 'na da silom mo/e skriti pobunu? Dako odluka da se 1atana po'ove na preobra&enje nije Mihailova, onda 0og, koji oprosti&e tvoje 'ablu/denje) priislit te je vjeno bla/enstvo !C ":G;*%, otkriva da je <F?70F=H?5A? ono to se ne mo/e dobiti pukom pobedom nad 1atanom( 7n je toliko istrajan u svojoj te/nji da tokom tri dana samog boja okleva da se umea u nebesku bitku, jer ja sam eka na pokajanije C, #$E%( 0og je, u !'gubljenom Faju, bitku dopustio promiljeno, ali ne 'ato to je ekao na pokajanje, koje se tu ni ne pominje, ve& da prepusti 1inu svojemu

osvetu Milton, "*#%( ! <71L? poetka boja, u Lui mikroko'ma, pokajanje ima svoju vrednost 'a 0oga, koji nije, otud, ispunjen naivnostima <uhalo, "-E%, ve& pokuava da spase ono to se samom pobunom 'auvek gubi( 0og, dakle, nudi oprost, da bi dobio preobra&enje( Zato? 1atana bi, po toj 'amisli, trebalo da se vrati u darovanu slobodu i' svoje samoslobode( <ostoji, dakle, neto u njegovoj pobuni, u njenoj samoslobodi, to se ne mo/e ponititi pukim savladavanjem njegovih legiona, ve& samo on sam, naputanjem samoslobode, mo/e @7 sebi odu'eti2 be'uslovni 'ahtev 'a preobra&anjem prati, otud, velikoduni gest opratanja, koji glasnik verniki tumai 0o/ijom mnogomilostivo&u !C, "B%, nepou'danom, jer 0og ne&e oprostiti =damu, koji je, posle dva dana boja, odstupio sa dubokim due pokajanjem C, B.%( ,ta to samo preobra&anje mo/e opo'vati? 0og, kao <7?1!1, jeste usredsreen 4 po sopstvenim reima 4 na mrak onog +arstva koje neprestano umaljuje !!!, BB%, pa se ba to +arstvo, koje on sam uvodi u de6ini+iju svoje neprikosnovenosti !!!, E*%, poka'uje kao #% neto to mu <F?@I78! i kao -% neto to je 'a njegov <7?1!1 nu/no, jer nema 0oga be' mranog +arstva koje on, svojim stvaranjem, umaljuje( @ako <7?1!1, kao di6eren+ijalno svojstvo 0oga, postoji i'meu onog <F? i +ilja 0o/ijeg stvaranja( @o stvaranje predstavlja 1C?@U 8UJ571@ od koje se ne sme odstupiti !!!, ;:%, K!LA kojem se stremi !!!, B:% i 1C?@! Z=C?@ !!!, #-"% koji &e se ispuniti mrane toke kad nige ne bude !!!, ##$%2 ono u sebi nosi impulse determina+ije( 0o/ije stvaranje ne samo da stremi nekom +ilju, ve& je taj +ilj predodreen odnosom koji uspostavlja sa onim <F? !!!, :*%( ! +ilj i <F? 0o/ijeg stvaranja nala'e se u istovetnoj ravni 0o/ijeg <7?1!1=, oni su njegove granine take( 8ola'ak do +ilja 0o/ijeg stvaranja mo/e biti samo dola'ak istini koja je 0og sam( 7no <F? bi, otud, bilo suprotno istini koja se nastanila u +ilju2 u <F? se, dakle, smestila neGistina, ba kao to se u njemu nala'i mrak, dok 0o/iji <7?1!1 podra'umeva da svi kraji 'aplamte svjetlo&u !!!, #-*%, da se 0og nae u sopstvenom +ilju kao ispunjenju 'aveta !!!, #-"%( @u se dosti/e istina koja je identitet 0oga sa samim sobom( @a istina, meutim, postoji samo kao nega+ija one neGistine koja je nastanjivala <F?( 5ije se do nje stiglo odla/enjem od neGistine, ve& njenim osvajanjem i preraivanjem( !stina 0oga stigla je sebi @?D kad je pounutranjila neGistinu onoga <F? samog 0oga2 <F?, dakle, ula'i u sadr/aj istine kojom se objavljuje 0og, jer nema istine 0oga be' svarivanja, 'aborava i nestajanja onog <F?( 5ema, otud, istine dok neG istina ono <F?% ne postane deo istine( <odeljenost i'meu <F? i K!LA= 0o/ijeg stvaranja preselila se u unutranju podeljenost 0o/ije istine( 7pisi 0o/ije neprikosnovenosti, koji ispunjavaju ve&i deo tre&eg pevanja Lue mikroko'ma, nisu i poka'atelji ontoloke neproblematinosti 0oga, ve& oni, oblikuju&i sliku 0o/ije neprikosnovenosti i apsolutnosti, donose sa'nanja o onom <F? koje neminovno uestvuje u ontolokoj utemeljenosti 0o/ije istine( 0og sam poinje, be' spoljanjih podsti+aja, da govori o mranom +arstvu, u momentu kada pone da objanjava sebe !!!, ;*G.*%( 7n to ini 'ato to mrano +arstvo po sebi spada u njegovu ontoloku motiva+iju, ali i 'ato to treba da svojom istinom o mranom +arstvu pripremi arhangele 'a motive 1atanine pobune( @o, meutim, ne 'nai samo da on pripoveda s predumiljajem, ve& 'nai da je 1atanina pobuna dalekose/na, jer je u ve'i sa 0o/ijom ontolokom motiva+ijom( Dada objanjava nebesku pobunu, 0og seni, nagomilavanjem CF?85715!I 7K?5= 1ataninih postupaka gord, pakostan, 'ao%, same motive na kojima njegov antagonist osniva svoj i'a'ov( 1atanina pobuna, koja ima 'a

+ilj da pokoleba nebeski svet, ho&e da povrati +arstvo mraka, to 'nai, sa 0o/ijeg stanovita !!!, -;"G-.*%, da ona ho&e da obe'bedi povratak neGistine koju je istina 0oga upravo pounutranjila, povratak onog <F? od kojeg je 0o/ije stvaranje krenulo svome +ilju( !'meu 0o/ije i 1atanine ver'ije o motivima pobune postoji, kraj svih CF?85715!I F=ZL!D=, jedna dodirna nit2 to je ono <F? od kojeg 0og pola'i, a koje 1atana postavlja kao ishod svog naum( Aedino ovo <F? spaja logiku 0o/ije istine i logiku 1atanine pobune, jer one podra'umevaju sadr/aj tog <F? u svom nepovratnom kretanju suprotnim +iljevima( 7va dodirna taka kao da je obave'uju&a 'a ra'umevanje nebeskog sukoba, jer otkriva 'ajedniko sredite dveju vrednosno suprotstavljenih ver'ija o pobuni( 1udbina ovog <F?, njegov smisao, oblik u kojem &e ono biti shva&eno ili protumaeno, pod istim uglom prese+aju 0o/iju i 1ataninu ver'iju o pobuni( Dao da je sva nebaska bitka nastala oko ovog <F? koje pripada identitetu 0oga i istine( 1atanina pobuna, tako, aktivira to <F? u 0o/ijoj istini, pa je ona, 'ato to @7 dotie, ontoloki utemeljena pobuna2 ona nije tek puko otimanje 'a mo&, ve& je 71<7LA=C=5A? neGistine u sr+u 0o/ije istine( 1naga 1atanine motiva+ije le/i upravo u tome to ova +rpi svoje ra'loge u predistoriji bo/jeg +arstva( ,maus, :;% !ako je 0og neprikosnoven, jer u svetu Lue mikrok'ma nijedna mo& nije njemu dorasla, on 4 tom neprikosnoveno&u mo&i 4 nije i ontoloki neproblematian( 1atanina pobuna, u asu kada ospolji prisustvo neGistine u 0o/ijoj istini, +ilja na ontoloki najkrhkije mesto 0o/ije mo&i2 ona, prividno pomirljivo, pri'naje da je 0og 'aista 0og, ali naglaava i neobave'nost, neGnu/nost, njegove istine u odnosu na istinu onog <F? koje uestvuje u njegovoj istini( @ako se, odjednom i nepovratno, poka'uje krhkim identitet i'me&u 0oga i istine, jer se istina objavljuje kao interpreta+ija onog <F?2 nije, po 1ataninoj pobuni, istina jednaka 0ogu, ve& je 0og stigao do istine interpretiraju&i <7?1!1% ono <F?( !ako 1atana ra'loge pobune tra/i u predistoriji 0o/ijeg dejstva, u prostoru u kojem li+a tame nige bilo nije !C, #*"%, dok 0og upravo @7 ne pominje !!!, E#%, u oba sluaja ono <F? biva mesto susreta njihovih interpreta+ija2 i kao ono to je bilo prvo, i kao ono emu je neto prethodilo, ovo <F? jeste osnov sa kojeg se problemati'uje 0o/ija istina( Za ontoloki temelj svoje pobune, 1atana &e odabrati drugu interpreta+iju istoga <F?, koja se dovoljno ne demantuje sa 0o/ije strane <( 1lijepevi&, #:-%, i u tome je sva dramatinost, i dalekose/nost, njegove pobune protiv 0oga2 u polju istine, dok ra'govara sa arhangelima, 0og nema nita mo&nije od <75=CLA=5A= svoje interpreta+ije( 0ogu je, 'ato, bilo potrebno DU,=5A?, jer se njime meri snaga, i 'avodljivost, 1atanine interpreta+ije onog <F? koje je istina 1atanine pobune( 7tud su Lui mikroko'ma neophodni arhangeli2 oni jesu pasivni, ali nisu be'naajni 1ekuli&, -$-%( 1amo <F?70F=H=5A?, dakle, ne otkriva antinominost istine i ono je, 'ato, potrebno 0ogu( 1am 'ahtev 'a obra&anjem i'nose arhangeli, oni ga, kao pravi glasni+i, motiviu i ine uopte mogu&im, jer premo&uju nepokolebljivost sukobljenih svetova( 8a bi to mogli, oni neim moraju biti bliski 1atani, pa ih 0og 'ato i kua2 s+ena kuanja i s+ena 'ahteva 'a obra&anjem, kao dve korespondentne s+ene, otkrivaju dubinsku, i nu/nu, 6unk+iju arhangela u svetu Lue mikroko'ma( 0og je, dakle, spreman da okrnji neprikosnovenost svoje mo&i, da i'begne njenu potvrdu u boju, strahotnu oiglednost njenog dejstva, jer bi tako sauvao sopstvenu ontoloku neproblematinost, koju pobuna 4 sama po sebi i be' ob'ira na njen ishod 4 nepovratno rui( Upravo to to je 1atanino preobra&anje 0ogu potrebno, ak

neophodno, i to U<FD71 njegovom 'nanju o sigurnoj pobedi u nebeskom boju, o'naava postojanje neke istinitosti o samoj pobuni, istinitosti koja je neotklonjiva, jer i'vire i' antinomine prirode istineGboga2 onog <F? koje je ova istina pounutranjila( @rijum6 mo&i i ouvanje ve& postoje&e neprikosnovenosti nisu, dakle, dovoljni da bi obuhvatili dvostruku, i dvosmislenu, 1ataninu pobunu2 pora'om u boju ne ukida se njena ontoloka istinitost, koju i'ra/ava ono <F? na ijoj interpreta+iji ta pobuna poiva i koje istovremeno 4 u drugoj ver'iji 4 prisustvuje u istini 0o/ije mo&i( 5jihov sukob je, otud, sukob interpreta+ija ovog <F?, podjednako otvorenog 'a obe ver'ije, pa istina, na koju oboji+a antagonista pola/u pravo, smetena u tom <F? koje se mo/e samo interpretirati, ima oblik samointerpreta+ije( !stina, kao ono i'vedeno i' ovog <F?, upravo je polje interpretativnih sukoba i, kao takva, nereivo i antinomino sredite samog nebeskog sukoba( Dad 1atana tra/i vladu da podijelimo !C, #.E%, on ho&e da 0o/iju nebesku mo& potini njenoj istinosnoj par+ijalnosti( Dada 0og, pak, ho&e da se 1atana preobrati i odustane od pobune, on ho&e da svoju mo& protegne na interpretiranost svoje istine, kako bi mo& bila legitima+ija te istine( 1ukob je, otud, antinomian2 0og jeste mo&, ali ne i obave'nost njegove istine, dok je 1atana neGmo&, ali i obave'nost njegove istine( 7be istine su samo interpreta+ije onoga <F? koje, kao neodreena i mrana jednaina, stoji na njihovom i'voru( 1poljanja antinominost sukoba i'meu 0oga i 1atane samo je nu/na posledi+a antinominosti istine koja je pojela ono to je bilo <F?( 1poljanji okvir antinomije i'meu mo&i, koju oliava 0og, i 'nanja, na koje pola/e pravo 1atana, 'nak je ontoloke antinomije koja prebiva u 0o/ijoj istini( 0og ka/e da je svemogu&stvom vjenan !!!, ;E%, tesno, dakle, ve'an sa istinom svemogu&stva, ali 1atana ka/e da je 0og svemogu&stvo sebi prisvojio !C, $E%, to 'nai da je svojom mo&i bespravno potinio istinu svemogu&stva( U 0ogu, koji je @=D7 svemogu&stva ime poluio !C, #."%, prikrivena je D7L!Z!A= i'meu istine i mo&i, to i jeste njegova tajanstvenost na koju +ilja nebaska pobuna, kad 1atana otkriva tainu !C, #.;%( 0ogu je neophodno 1atanino pokajanje, ne 'ato da bi mu oprostio, kad nije oprostio ni =damu, ve& 'ato to 1atanina pobuna objavljuje L?3!@!M571@ pobune( 1atana bi pokajanjem svoju pobunu liio osnova, dok &e pora'om poka'ati da je njemu nedostajala mo&, ali ne i istina( =ko istinitost 1atanine pobune istrajava U<FD71 pora'u, ona se mo/e ukloniti samo preobra&enjem i ono je, otud, 0ogu neophodno( Aer, 1ataninim odustajanjem od pobune ostaje skrivena antinominost istine koju objavljuje 0og( =ko se, pak, 1atana pobuni, on &e otkriti antinominost 0o/ije istine, uini&e pobunu ontoloki istinitom, pa i, u praktinoGdelatnom smislu, <?FM=5?5@57M2 posle pobune, 0og oliava samo istinu svoje mo&i, ne mo&GiGistinu, jer pobuna poseduje trajnu legitimnost u 0o/ijoj mo&i koja se pokrenula da je skri( 1atanino ne !C, ;#% oblikuje nebesku antinomiju na isti nain na koji je 0o/ije 'nanje o nemogu&nosti 1ataninog u'maka o+rtalo njenu te'u( !'meu 0o/ije te'e i 1atanine antite'e, u nebaskoj antinomiji se odvijalo posredsiko delanje Mihaila i 3avrila( U 1ataninom odbijanju ponude, koje prekida pregovore i donosi svoju ver'iju 'arloga 'a pobunu, istie se njegovo ra'likovanje od Mihaila, njegovo nepristajanje na darovanu slobodu, njegovo uklanjanje od posrednika2 Mihaile, podobni mi inom,) ali duhom mnogo ni/e mene( !C, ;;G;.% 5ema povratka u preanje stanje, kao to je nestalo jednakosti i'meu 0o/ijeg i'a'ivaa i 0o/ijeg glasnika( 1atanino 5? ka'ano je

glasom krupnijem, to nije samo neko individualno svojstvo pobunjenika, niti puka deskrip+ija njegove neumerenosti, ve& to to progrmje !C, ;#% ovaj 'li gubitelj duah besmrtnijeh !C, ;-% ima svoj +ilj2 da ga uje stan buntovni +jeo !C, ;"%( ,ta ovo ka'uje o Mihailovom glasu o ponudi? =rhangel je, to je dosledna pregovaraka osobina, govorio @!I7, jer se samo 'a 1atanu naglaava kako je hteo da ga svi uju( Mihail, dakle, to nije hteo( U optoj slinosti i'meu Mihailovog i =bdielovog odvra&anja 1atane od pobune Lavrov, -$E% iskrsava ra'lika2 =bdiel je govorio 1C!M= i u besa stranoga /aru Milton, -$-%( 7vaj posredni 'nak skrivenosti u Mihailovom govoru nosi u sebi neto od posredovanja, no kako glasnik nije autonoman, on otkriva 0o/ije namere da se ponuda uini manje po'natom( 5ju, dakle, ne treba svi da uju( !ma u njoj, otud, neke slabosti koja ne voli svedoke( 1atana to ose&a, kao to ose&a da u njegovoj pobuni ima snage koja tra/i da se otkrije, jer joj snaga i dola'i i' otkrivanja( 7n Z=@7 pri'iva, grmljavinom svog glasa, svedoke( 8ola'ak svedoka obele/ava, meutim, kraj pregovaranja, ne samo 'ato to otklanja njegovu tajanstvenost, ve& i 'ato to kada 3avril poe arhangel 'boriti !C, #B"% 'agrmee huljenja hiljade krikovah !C, #B;% i 3avrilovu rije presjekoe !C, #B$%( 1atanom uvedena apsolutna otvorenost, i kao u'orni gest iskusnog demagoga, uinila je kraj pregovorima( >ak je i glasnik, puki prenosila+ vesti, u 3avrilu 'amukao i simboliki se vratio svom nalogodav+u( 8ok su, u tre&em pevanju Lue mikroko'ma, Mihail i 3avril bili 4 na ra'liitoj udaljenosti 4 !ZM?LU antinominih sila, oni su, u etvrtom pevanju kosmolokog speva, potpuno stopljeni s 0o/ijim silama( U ovim pevanjima opisani su 0og, kao i'vor sveg 8obra, i 1atana, kao majstor 'la, i ovde mo/emo na&i putoka' 'a 5egoevu 6ilo'o6iju /ivota( 8ubbink, E.B% Ce& u po'ivu 1atani da se preobrati, Mihail se otkrio, kao posrednik, #% potpuno stopljen sa svojim nalogodav+em, pa se, otud, pretvorio u -% glasnika koji saoptava, a ne stvara pregovaraku ponudu, da bi postao "% lien autonomije ak i u i'boru 5=>!5= na koji &e sti&i do 'adatog +ilja( <osredovanje, rudimentarno nagoveteno kro' arhangelsku bliskost sa 1atanom, biva ukinuto u Lui mikroko'ma, jer je nebeski sukob toliko radikalan i antinomian da ne do'voljava ni njegovu M73UH571@( Meta6i'iki motivi Lue mikroko'ma preovladavaju i nad mogu&nostima posredovanja, pa su likovi antagonista veliki likovi ovog speva, dok su likovi glasnika, u koje se mogu&i posredni+i pretvaraju, samo bledi odsjaj onih volja i mo&i i'meu kojih oni i ne posreduju, ve& samo postoje(