MEHANIKA TLA: Voda u tlu

48

4. VODA U TLU
4.1 Uvod
Tlo kao porozna sredina moe u svojim porama sadrati i vodu. Koliina vode u porama tla znaajno utie na fizike i mehanike osobine tla to je posebno izraeno kod sitnoznog tla a manje kod krupnoznog tla. Na Slici 4.1a prikazan je presek horizontalno uslojenog tla. Na izvesnoj dubini u tlu registrovan je nivo podzemne vode, to se najee postie istranim radovima. Ispod tog nivoa sve pore u tlu su zasiene vodom pri emu je stepen zasienja Sr =100 %. Ova zona se naziva zona potpunog zasienja. Neposredno iznad nivoa podzemne vode pore mogu biti potpuno ili delimino zasiene vodom vodom, pri emu se stepen zasienja kree u granicama od 0 % Sr 100 %. Ova zona se naziva i kapilarna zona. Uzrok pojavi vode u ovoj zoni su kapilarni efekti koji se mogui uglavnom u sitnoznim tlu, mada se u izvesnim sluajevima mogu pojaviti i kod krupnoznog tla koje ima znaajnije primese sitnozrne frakcije. Sasvim uslovno, ova zona se moe podeliti na tri zone, Slika 4.1b. Zonu potpunog kapilarnog zasienja koja se nalazi neposredno iznad nivoa podzemne vode gde je voda u potpunoj meusobnoj komunikaciji. Zatim, zona deliminog kapilarnog zasienja gde su najsitnije pore ispunjene vodom a najkrupnije vazduhom. I na kraju, zona kontaktne vode, gde voda obavija povrinu nasitnijih estica tla a moe se nalaziti i na kontaktu izmeu estica tla.

Slika 4.1 a) presek terena; b) detalj elementa tla

4.2 Kapilarni efekti, hidrostatiki pritisci

U zoni kapilarnog zasienja usled kapilarnih efekata na jednom delu visine neposredno iznad nivoa podzemne vode mogue je potpuno zasienje pora tla vodom, Slika 4.1b. Razlog tome su kapilarne sile koje se javljaju usled efekta povrinskih napona na graninoj povrini vode na kontaktu sa vazduhom. Za merenje kapilarnog penjanja vode u tlu koriste se kapilarne cevi koje u izvesnom smislu mogu predstavljati veliine pora tla. Od veliine pora zavisi visina kapilarnog zasienja, to su pore sitnije utoliko je visina kapilarnog zasienja vea i obratno, Slika 4.2.
Beleke:

MEHANIKA TLA: Voda u tlu

49

Slika 4.2 Uticaj veliine pora na visinu kapilarnog zasienja tla vodom

Stanje naprezanja porne vode u zoni kapilanog zasienja je suprotno od onog koje vlada ispod nivoa podzemne vode gde je inae pritisak porne vode u svim pravcima isti. Na slici 4.3a prikazane su sile koje deluju na povrini vode u kontaktu sa vazduhom u zoni kapilarnog zasienja. Usled privlanih sila povrina vode na kontaktu sa zrnima tla je blago povijena uz povrinu zrna tla tako da se formiraju menisci. Povrinski napon Ts koji se javlja po obimu kontaktne povrine izmeu vode i zrna tla orijentisan je u pravcu tangente na povrinu vode. Njegova komponenta u vertikalnom pravcu uravnoteena je sa teinom vodenog stuba ispod granine povrine vode, to se moe izraziti kao:

Ts cos Ob = wVw
gde je: Ts - povrinski napon koji ima jedinicu [kN/m] Ob - duina obima kontaktne povrine Vw - zapremina vodenog stuba w - zapreminska teina vode

[kN ]

Slika 4.3 Kapilarne sile i raspodela pornih pritisaka

Ovo kapilano penjanje vode moe se uporediti sa kapilarnim penjanjem vode u kapilarnoj cevi, Slika 4.3b. Na osnovu veliina sa slike, iz uslova ravnotee sila koje deluju u verikalnom pravcu na kontaktu granine povrine vode sa vazduhom,

Ts cos d whc
gde je: d - prenik kapilarne cevi

d 2 = 0 [kN ] 4

Beleke:

MEHANIKA TLA: Voda u tlu

50

moe se izraziti veliina kapilanog penjanja vode u kapilarnoj cevi:

hc =

4 Ts cos d w

[ m]

Za uobiajenu temperaturu od 20 oC, povrinski napon ima vrednost Ts=7.3x10-3 kN/m, uz vrednost za =9.807 kN/m3, veliina kapilarnog penjanja iznosi:

hc =

0.3 [cm] d (cm)

Iz istog uslova ravnotee, koji je prethodno prikazan, moe se uoiti veoma vana injenica da je u zoni kapilanog penjanja veliina pornog pritiska negativna i manja od atmosferskog pritiska to znai da je voda napregnuta na zatezanje. Porni pritisak neposredno ispod granine povrine vode i vazduha ima veliinu:

u w = whc

[kN / m 2 ]

Ako je voda u stanju statike ravnotee porni pritisci su linearna funkcija dubine vode z, slika 4.3c, to se moe izraziti kao:

u w = wz [kN / m 2 ]
Ovi pritisci se nazivaju jo i hidrostatiki pritisci vode.

Beleke:

MEHANIKA TLA: Voda u tlu

51

4.3 Kretanje vode kroz tlo

Kako su pore tla su u meusobnoj komunikaciji to se voda pod uticajem gravitacionog i kapilanog potencijala moe kretati u njima. Voda se pri tom kree sa mesta vieg potencijalnog nivoa ka niem gde je brzina kretanja proporcionalna hidraulikom gradijentu a zavisi od veliine pora odnosno od vodopropusnosti tla. Ukupna energija zapremine vode koja se kree jednaka je zbiru potencijalne i kinetike energije. Kako je brzina kretanja voda u porama tla veoma mala kinetika energija se moe zanemariti pa je ukupna energija jednaka potencijalnoj. Ekvivalent potencijalnoj energiji je visinski potencijal vode koje se popne u u kapilarnoj cevi koja je postavljena u tlo kroz koje se kree voda, Slika 4.4.

Slika 4.4 Hidrauliki gradijent filtracije

Visinski potencijal u takama A i B: u taki A: h1 = zA + (u/w)B u taki B: h2 = zB + (u/w )A pad potencijala je : h = [zA + (u/w)B] [zB + (u/w)A] hidrauliki gradijent je :
i= h L

L filtraciona duina

Beleke:

MEHANIKA TLA: Voda u tlu

52

Prema Darcy-jevom zakonu, koji vai za strujanje u zasienoj poroznoj sredini, fiktivna brzina vode koja se kree kroz tlo proporcionalna je hidraulikom gradijentu i prema izrazu:

v = k i
gde je: v - brzina kretanja vode kroz tlo k - koeficijent vodopropusnosti tla ili koeficijent filtaracije [m/s] Ukupna koliina vode koja protekne kroz presek sa povrinom A u jedninici vremena naziva se protok:

q = k i A

[m / h]
3

Faktori koji utiu na veliinu koeficijenta vodopropusnosti tla: 1. Veliina zrna k=f (d2). Za rastresite jednoline, uniformne peskove kod kojih je d10 > 0.05 mm i Cu < 5, moe se primeniti empirijska formula (Hazen, 1911):

k = C (d10 )
gde je: C - keoficijent sa vrednou izmeu 100 150 d10 - efektivni prenik zrna u (mm)

[cm / s]

2. Koeficijent poroznosti. Sa smanjenjem poroznosti odnosno sa poveanjem zbijenosti opada koeficijent vodopropusnosti. Za peskove se moe primeniti izraz:

k =
gde je: e

e3 1+ e

- koeficijent poroznosti - konstanta za dato tlo. Za jednolini pesak (Taylor 1948) =0.133. Za gline i glinovite materijale moe se primeniti izraz:

log k = log k 0 + b (e e0| )

gde je: e0 k0 - poetni koeficijent poroznosti - koeficijent vodopropusnosti pri poetnom koeficijentu poroznosti e0.

3. Viskozitet vode. Porastom temperature viskozitet tenosti opada i poveava se vodopropusnost tla. Kako je uobiajeno da se rezultati prikazuju za temperatutu t=20 oC potrebno je koficijent vodopropusnosti kt sa nekete tepmeratute t preraunati na k20 koristei zavisnost koja je data u tabeli:

Beleke:

MEHANIKA TLA: Voda u tlu

53

t (oC) kt / k20

30 1.25

20 1.00

15 0.87

10 0.77

5 0.66

4. Oblik, raspodela i povezanost zrna. Ovaj faktor se teko moe kvantivikovati. 5. Koliina vazduha ili gasa u porama. Prisustvo vazduha smanjuje vodopropusnost na nain da smanjuje slobodan presek za protok vode.

4.3.1

Metode za odreivanje vodopropusnosti tla

Indirektnim putem Empirijske metode: koriste druge parametre tla za odreivanje vodopropusnosti (granulometrijski sastav, poroznost, indeks plastinosti) Allen Hazen: za uniformne peskove

k = C (d10 )

[cm / s]
d 60 d10

vai za peskove gde je 0.1 < d10 < 3.0 mm i CU =

USBR : za krupnozrna tla

2.3 k = 0.36 d 20

[cm / s]

Direktnim putem Meri se koliina vode koja protee u jedinici vremena kroz jedinicu povrine porozne sredine pri odreenom pritisku i temperaturi vode. terenski opit: vri se u buotini, zavisno od poloaja nivoa podzemne vode i sloja tla za koji se utvruje vodopropusnost metoda crpljenja: meri se koliina crpljene vode, koja se za odreeno vreme kroz odreenu povrinu filtrira u buotinu. (pri visokom nivou podzemne vode) metoda nalivanja: meri se koliina upumpane vode, koja se za odreeno vreme kroz odreenu povrinu filtrira u tlo (pri niskom nivou podzemne vode) laboratorijski opit: vodopropusnost tla se odreuje na osnovu merenja protoka vode, koja pod odreenim uslovima struji kroz uzorak tla u aparatu, koji se naziva permeametar.
Beleke:

MEHANIKA TLA: Voda u tlu

54

opit sa konstantnim pritiskom: krupnozrna tlo Uzorak tla je smeten u cilindar kroz koji pod konstantnim pritiskom struji voda. U menzuri se meri koliina vode koja za dato vreme proe kroz tlo.

k=

QL A h t

Vodopropusnost krupnozrnog tla se odreuje za najrastresitije i najzbijenije stanje. Vodopropusnost tla se prikazuje dijagramom.

opit sa opadajuim pritiskom: sitnozrna tlo Zasien uzorak tla, smeten je u cilindar izmeu dve porozne ploe, na koje je sa gornje strane postavljena staklena cev, napunjena destilovanom vodom do visine h1. Meri se pad vodenog stuba na visinu h2 za vreme t.

k=

h aL ln 1 At h2

Tabela 4.1 Metode za odreivanje koeficijenta vodopropusnosti u funkciji vrste tla 102
VODOPROP. isti ljunkovi, Krupnozrni pesak GW, GP, SW, SP

10

10-1

10-2

10-3

10-4

10-5

10-6

10-7

10-8

10-9

Jako vodopropusno

Vodopropusno

Slabo vodopropusno

Praktino vodoneprop. Prainaste gline, Gline CL - CH

VRSTA TLA

isti peskovi, Peskoviti ljunkovi GW, GM, SW, SF

Sitnozrni peskovi, Glinoviti peskovi, praine, glinovite praine SP, SF, SC, ML

ODREIVANJE VODOPROP. DIREKTNIM PUTEM ODREIVANJE VODOPROP. INDIREKTNIM PUTEM

Terenskim opitom crpljenja i nalivanja Laboratorijski opiti Permeametar sa konstantnim pritiskom

Terenskim opiti nisu praktini

Laboratorijski opiti Permeametar sa opadajuim pritiskom Proraun iz granulometrijskog sastava, poroznosti, itd Odreivanje iz konsolidacionog opita

102

10

10-1

10-2

10-3

10-4

10-5

10-6

10-7

10-8

10-9

koeficijent vodopropusnosti k (cm/s)

Beleke:

MEHANIKA TLA: Voda u tlu

55

Voda u homogenoj poroznoj sredini tee od mesta vieg potencijalnog nivoa ka mestu manjeg potencijalnog nivoa brzinom koja je proporcionalna hidraulikom gradijentu. Za odreivanje polja potencijala strujanja vode kroz tlo, u praksi se primenjuju razliite metode: Matematike metode Polaze od parcijalne diferencijalne jednaine strujanja, a reenje se moe dobiti u zatvorenom obliku metodom komfornog preslikavanja samo u najjednostavnijim sluajevima. U optim sluajevima koriste se numerike metode (metoda konanih razlika i metoda konanih elemenata) . Eksperimentalne metode Reproduciraju se geometrijski i granini uslovi filtracije na hidraulikom modelu tla. Odreuju se visinski potencijali u razliitim takama tla i prikazuju se linije toka vode kroz tlo. Koriste se matematike slinosti izmeu potencijala hidraulikog i elektrinog polja. Na elektro analognom modelu (napravljenim od elektriki vodljivog materijala) sa geometrijski slinim uslovima, meri se elektrini potencijal polja i odreuju ekvipotencijale. Grafike metode: najvie se primenjuju za aproksimaciju funkcije potencijala. Sastoje se od crtanja strujne mree, koja se sastoji od: familija linija strujnica (predstavljaju putanje vodene estice kroz tlo) familija linija ekvipotencijala (povezuju take u tlu sa istim visinskim potencijalom) Crtaju se metodom sistematinih proba, uz panju, da se strujnice i ekvipotencijale meusobno seku pod pravim uglom i obrazuju priblino kvadratnu mreu. Poinje se sa odreivanjem graninih uslova (graninih ekvipotencijala i graninih strujnica), a nastavlja se crtanjem ostalih strujnica i ekvipotencijala uz uslov da se seku pod pravim uglom.

Zadatak 4.1 Za zid priboja pobijenog u peskovito jezersko dno, ispod kojeg se nalazi sloj CH gline,potrebno je odrediti: - strujnu mreu - porni pritisak u taki A - faktor sigurnosti protiv hidraulikog sloma tla, i - dnevni doticaj vode u iskop.

z= 18.3 kN/m3
k= 8.710-2 cm/s

Beleke:

MEHANIKA TLA: Voda u tlu

56

Beleke:

MEHANIKA TLA: Voda u tlu

57

Zadatak 4.2. Za homogenu i anizotropnu (kV/kH=1/4) nasutu branu na skici, potrebno je nacrtati strujnu mreu i dijagram pornog pritiska du klizne linije L1-L2. Izraunati dnevni gubitak vode kroz branu.

Beleke:

MEHANIKA TLA: Voda u tlu

58

Casagrande-ov dijagram za korekciju filtracione linije

DC= 0,3 EC E D C F H B
a a

0.4

0.3

a a+ a

< 30 a = L/cos
2 2

0.2

L /c os H /sin

0.1

0 300 60 0 90

120

150

180

ugao
osnovna parabola

a
osnovna parabola

x0

x0

Beleke: