PETRUSHKA CLARKSON

GETALT SAVETOVANJE U AKCIJI

UVOD
Pisati knjigu o psihoterapiji je zastraujue. Bolno
preivljavam ponor izmeu ivahnog, ivog susreta sa drugim
ljudskim biem i blede, nepokretne predstave stvorene naslepo na
osnovu pisane rei, a prema deliminim naznakama izvedenim iz
sadraja dijaloga.
Koebam se zmeu mogunost da potpuno spravno prenesem vbrac|u, neposrednost
k|enta n|egovu n|enu |ednstvenost neponov|v put razvo|a ba, e|e da odgovorm
na ptan|a radoznah o|u stasta studenata ko| ee da ta|u o tome.
Uzbuena sam zbog strastvene, bogate, punokrvne ntegenc|e Getat prakse besna
zbog prepreka ko|e namee kn|ga. |a ( drug) ponekad oa|avam zbog razka ak
kontradkc|a meu Getat teoretarma, a ponekad sam oarana zbog kreatvne sobode
ko|u nam to daru|e. Getat |e, pre svega, o cen - ukusu, mrsu, ntuc|, stor|skom
kontekstu, panetarnom hoogramu - sve to koegzstra kao zvrsna poema u ko|o|
umetnost nkada n|e posve otkrvena, ako su sv smbo, re, kadence obc poznat,
sprepeten u vezu ko| vbrra votom, traged|om humorom.
Ovo je uvodna knga ko|a |e odgovor na zahtev za zagan|em Getata na nan
prstupaan savetncma poetncma, ko|a sed tok vremena ne bav se ozb|nm knkm
poremea|em. Ova| zdavak poduhvat (dutes) prozaz z terap|skog prstupa ko| tako
vsoko cen znenadn come - together trenutak pshofzookog uvda u savrenu
povezanost funkc|a desne eve hemsfere u |ednom nepode|enom momentu. Ova knga
n|e drugo nego ponovn poetak - tek |edna strana onoga to getat moe da bude - |edan
seak z vog kaedoskopa, trenutak u venost.
Ovo n|e kn|ga o Getatu, |er Getat ko| se moe opsat n|e Getat. Moga b pre bt
kn|ga oko Getata. Nema prave predstave stvarnog k|enta u ovo| kn|z, |er n |edan ovek
sa ko|m sam rada ne b mogao bt va|ano opsan u kn|z, a |o man|e u par reenca.
N|hova sutna uvek zme deskrpc|, n|hova stna |e prekrvena mo|om zbun|enou
denttetma, votnm prama, rema. Ipak, nadam se da e neto od onoga o emu su me
nau zas|at da obas|a put drugma.
Stud| sua|a Gor|a doprnea |e Sue Fsh, ko|o| posveu|em ovu kn|gu s potovan|em
|ubav|u.
1. UVOD U GETALT
Definicija Getalta
Nemaka re getat ne moe se |ednostavno prevest na |edan termn engeskog |ezka.
Obuhvata rok spektar koncepata: obk, k, ceokupnu formu, konfgurac|u. Odnos se na
strukturanu cenu ko|a |e razta od, ve nego suma deova.
Ideja porodice predstavlja dobar prmer. Porodcu ne zasebn anov, svako sa sopstvenom
ndvduanom pshoog|om. Moe se anazrat svako zasebno, a da se osta ne pozna|u, a
nan na ko| porodca funkcone |e sstemska cena ko|a |e |ednstveno razta od ve
nego suma svh ndvduanh pshoog|a anova porodce. C| getatstkog prstupa |e da
osoba otkr|e, stra skus svo| sopstven obk, k cenu. Anaza moe bt deo ovog
procesa, a c| Getata |e ntegrac|a ovh posebnh deova. Na ta| nan |ud mogu
dozvot seb da u potpunost budu ono to ve |esu, to potenc|ano mogu postat. Ova
punoa skustva dostupna |e kada |e re o pravcu n|hovog votnog toka, kao u skustvu
po|ednog trenutka.
Getaltistiki pristup savetovanju
Kogntvna skustvena cena svake osobe, u svakom asu, svakom dogaa|u, |e
pod|ednako centrana za Getat prstup savetovan|u. Posto|e neke ndkac|e da dve
hemsfere mozga uprav|a|u raztm funkc|ama. Kod den|aka eva hemsfera |e ee
povezana sa ogkm m|en|em, kauzanm sedom deduktvnm m|en|em. Desna
hemsfera |e ee povezana sa shvatan|em rtma, prostornm odnosma ntuc|om
(Ornsten, 1972).
Getat |e prstup ko| nagaava desnu hemsferu, ne-nearno m|en|e, ne na raun
drugh vdova saznan|a - ve kao nadopunu n|ma. M|en|e uz pomo desne strane mozga
korst vrstu ntuc|e ko|a moe, na prmer, vodt svesne osobe da osete emotvnu
atmosferu porodce kao cene z atmosfere u dnevno| sob. Veoma sta soba goh zdova
funkconaan nameta| stvara razt Getat od neno oprem|ene sobe sa skama, cveem
dovo|no prostora.
Getatstk prstup demno karaktere upotreba metafore, fantaz|e magnac|e, rad
na teesnom dran|u pokretma, gum vzuazac|, skrv|enom dov|avan|u vremena,
zraavan|u osean|a uk|uenh u akc|u tavog tea. Da zak|um, pokazu|e se da
procedure ko|e korste Getat terapeut ometa|u funkc|e eve hemsfere pobuu|u desnu
hemsferu - percepc|u sean|a da b omogue da se proa sadan|a skustva
adekvatn|e smbozu|u ntegru (Fagan, 1977: 67).
Frtz Pers |e bo rute| konvenconanh vrednost osebu|an zaetnk Getat terap|e.
Pobuno se protv anatkog prstupa toga vremena (ko| |e smatrao redukconstkm,
determnstkm preterano nteektuazra|um) kako b ponovo uspostavo ravnoteu u
psh|atr|. Cesto |e davao provokatvne, preterane tvrdn|e, kao na prmer zgubte svo| um
urazumte se, smevao |e nteektuazac|u nazva|u |e sran|e. Osobe sa zastarem
shvatan|ma Getata katkada da|e pogrno razume|u znaen|e ovakvh aforzama kao
zahtev za potpunom zamenom funkc|a eve hemsfere. C|ev savremenog Getata su
ntegrac|a tea, osean|a razuma, uzma|u u obzr bazne potrebe nost u kontekstu
soc|ane sredne.
Getat |e takoe teoretsk ntegratvn prstup savetovan|u ukoren|enom u egzstenc|ano|
or|entac| ko|a kombnu|e pshoanatka saznan|a sa proceduranom nventvnou, kroz
upotrebu tr prmarna zvora - odnosa, svesnost ekspermenta.
Za taoce ko| ee da razume|u stor|sku fozofsku pozadnu Getata pre stravan|a
praktne prmene, sed roko ob|an|en|e getatstkog prstupa n|egove teor|e u
kontekstu pshookh pokreta dvadesetog veka. Osta se mogu vratt ovom pogav|u pose
tan|a ostatka kn|ge, kada e kontekst mat ve znaen|a.
Getaltistiki pristup u kontekstu
Getatstk prstup u kontekstu zvre z egzstenc|ano-humanstke tradc|e u
pshoog|. Praktar ko| dee ovo m|en|e, smatra|u da |e nemogue u u savetodavn
odnos, a da se sopstvene vrednost poged na |udsku prrodu ne unesu u proces. U tom
smsu Getat |e sutnsk trea sa, humanstka pshoog|a. Razvo se tokom pedeseth
ezdeseth godna zrastao u profesonano|, teoretsko| etko| zreost tokom
osamdeseth. Neko vreme Getat prstup |e bo smatran za |ednu od na|popuarn|h
pshoterap|skh or|entac|a u SAD Polster i Polster, !"#$%.
Trenutno posto| nekoko stotna pshoterapeuta ko| se prvenstveno predstav|a|u kao
Getat terapeut u Brtan|. Getat terap|a naaz svo|e korene u tr gavna zvora
pshoog|e ko| su se |av poetkom dvadesetog veka. Fro|dova (1955) teor|a pshoanaze
postaa |e gavn vd pshookog m|en|a pshoterap|e, sa n|egovm prvm vem deom
Interpretac|e snova, ob|av|enm 1900. Fro|dstko ka|n|ansko pshoanatko m|en|e
te da posmatra |udska ba kao book determnsana prvenstveno motvsana
seksuanm agresvnm porvma. Za Fro|da c| pshoanaze |e eksporac|a razumevan|e
anaza, a ne nuno promena.
Drug znaa|an zvor vue svo|u teor|sku n|u od Pavova (1928), ruskog pshofzooga,
ko| |e prouavao usovne refekse druga nauena ponaan|a. Teoretar praktar ko| ga
sede smatra|u se teoretarma uen|a, strun|acma za modfkac|u ponaan|a , u
posedn|e vreme, kogntvno-bhevoranm terapeutma. Abraham Masov (1968) |e skovao
termn trea sa u pshoog| da b razkovao treu grupu ko|a n|e poteka od Fro|dove n
z Pavov|eve tradc|e. Ovde spada Getat. Ova humanstko / egzstenc|astka tradc|a
ma svog pretka u zaetnku pshodrame, |akobu Morenu. Moreno |e prv ko| |e pac|enta
stavo u gavnu, odgovornu uogu u n|egovo| votno| dram nasto|ao da ga ohrabr da
ostvar sopstveno sce|en|e. Moreno |e prmen|vao grupnu terap|u sa decom bazranu na
humanstko-egzstenc|astkm prncpma psao |e o tome 1908 (Moreno, 1979).
Erk Bern, osnva transakcone anaze, napsao |e oduev|enu krtku kn|ge Getat
terap|a sovo po sovo Frca Persa (1969).
Nagaso |e povezanost Getata pshodrame rema Dr Pers |e uen ovek. On
poza|m|u|e od pshoanaze, TA, drugh sstematnh prstupa. A on zna ko |e ne
zavrava kao ekektk. Prkom seekc|e po|ednh tehnka, on de sa drugm aktvnm
pshoterapeutma Moreno probem: n|encu da |e gotovo sve poznate aktvne tehnke
prv sprobao Dr. |. R. Moreno u pshodram, pa |e zato teko dat orgnanu de|u (Bern,
1970: 163-4).
&ric Perls je identi'ikovao (etalt kao jedan od tri tipa ) egzistencijalistike terapije * uz Dasein
terapiju Binsvangera !"+,% i terapiju zasnovanu na 'enomenologiji - psiholokom pristupu baziranom na
'ilozo'iji koja deluje dalje od koncepta, a ka istoj svesnosti. Da bi otkrio znaenje dogaaja, osobe ili
situacije 'enomenolog ) opisuje * iskustvo, a ne interpretira ga i ne propisuje. Bilo kakav sud smatra se
zamagljenom 'enomenolo.kom percepcijom i ometanjem neposrednog iskustva.
Mnog savremen Getat teoretar smatra|u da getatstka praksa predstav|a
najkompletnije ostvarenje kombinovane teorije-tehnike koja primenjuje glavne postavke
egzistencijalizma u stvarnoj psihijatrijskoj situaciji * Dablin, !"#$%.
storijski koreni u Getalt psi!olo"iji# teoriji polja i psi!oanali$i

Getalt psi!olo"ija
F. Pers (1926) |e rado u nsttutu za vo|nke sa oteen|em mozga ko| |e osnovao Dr. Kurt
Godta|n, emnentan neuropsh|atar.
Godta|nov rad na organzmkom ntegrtetu ndvduanog ponaan|a zvro |e ogroman
utca| na madog Persa. Godta|n (1939) se fokusrao na organzmk ntegrtet
ndvduanog ponaan|a teo SAMOAKTUALIZACI|I bez obzra na to koko oteeno
organzam zgeda. Pers se takoe upoznao sa de|ama Getat pshooga Vertha|mera,
Kofke Keera.
Lora Pers, Getat pshoog |e utcaa na to da se terap|a u nastanku pre-menu|e od
koncentrac|ska terap|a u Getat terap|a. Ona |e kasn|e postaa n|egova supruga
vode Getat teoretar, praktar trener. U gavno| kn|z GESTALT TERAPI|A:
/0B/D12I3OST I SAZREVAN|E L|UDSKE LICNOSTI (1951-1969) posto|e naznake o
koncentrra|uem sefu kao |ezgru nost ko|a tra SAMOAKTUALIZALICI|U ORGANIZMA.
Prncp Getat pshooke teor|e ugavnom se bazra|u na eksperment-ma u obast
percepc|e ko| stu hostku, organzmku booku teor|u |udskog funkconsan|a
razvo|a. Pers |e ugrado neke od prncpa Getat pshoog|e, kao to |e prncp fgure
pozadne, prncp zatvaran|a, ste f- gure, prmarne pshooke potrebe za stvaran|em
kostrukata o osob na osnovu dostupnh mpres|a po|a, znad svega, prncp ten|e za
stvaran|em cena ak kada nek podac nedosta|u u sstemu. Getat pokret |e ostavo
tra|an trag na pshoog|u zada|u smrtn udarac atomstkm tendenc|ama, stvaran|u
konstrukc|a od rasparanh deova, uvoen|em koncepta organzma kao cene u
pshoog|u. (Pers, 1951). U Getat teor| gavna |udska aktvnost posmatra se kao
potreba da se prda znaen|e opaan|u, skustvu egzstenc|. Getat prstup se prema
tome bav defnsan|em prrode |udskog vota u termnma cena sa znaen|em, be one
booke duhovne. Ve deo Getat prakse prozaao |e z teor|e bazrane na stravan|u
kako se |udske potrebe |av|a|u, kako bva|u frustrrane i kako se zadovoljavaju.
Ova kn|ga bav se procesom : razmatra odredve faze procesa (Getat destrukc|a) u
tpnom cknom obrascu, pr tom se bave razvo|nm se-
kvencama savetovanja. Osnovna paradigma (e.talt psihologije javljanju potreba o odreen|u
prorteta zasenost potreba |e veza sa getatstkm konceptom fgure pozadne. Ovo
|e osnovn perceptvn prncp formran|a cene |udskh potreba skustva sa znaen|em.
Ova veza |e ustrovana skom 1.1 ko|a se moe vdet bo kao dva lica ili kao jedna vaza, ali ne
u istom momentu.
Slika !.! 'igura i pozadina
Kada |e |edno ska, drugo |e pozadna obratno. Za ndvduu fgura |e obno ono to |e
van|e sadr ve znaen|a, ono to domnantno prva n|enu pan|u. U nedostatku
osnovnh zadovo|en|a, booke gad - npr. potreba za hranom stmuac|om moe snano
determnsat fguru utu na ceokupn egzstenc|an fokus osobe.Npr. za gadnog oveka
gusta kaa ba b van|a fgura, nego to |e zadovo|en|e estetskh potreba ko|e nek
prvegovan |ud mogu crpt z nouvee cusne. Osnovne potrebe, kao to |e potreba za
snom, mogu bt uknute zarad vh potreba, npr. tradconanog posta u vreme verskh
praznka. Pozadna se odnos na pozadnu naeg fguranog skustva npr. kada obraam
pan|u na sova ove strance, muzka u sob posta|e pozadna. Bra|u da usmermo pan|u
na muzku ona posta|e fgura u odreenom trenutku. Getat nagaava da |e dobro skustvo
omogueno percepc|om |edne |asne fgure za drugom. |asna fgura moe bt potreba za
snom potreba za bskou. Dobra fgura |e ona ko|a |e |asna, otro zdvo|ena z pozadne
od vekog znaa|a za organzam. Promen|v obrasc potreba nt se stapa|u |edan u drug,
nt domnra|u sstemom kada se |ednom |ave. Kada se |av potreba za snom odmorom, |a
nastav|am posao sa puno energ|e entuz|azma. Tme zadovo|avam potrebu za
nteektuanom stmuac|om. Konceptuano, redosed trenutaka u zmen fgure pozadne
n tzv. krug Getat formac|e destrukc|e krug skustva. Tme se opsu|e ta se deava
prkom zmene fgure pozadne. Proces zmene fgure pozadne moe bt spor tokom
studran|a. A moe se odgravat brzo - u sekundama, kao za vreme znenadnog aha
dov|a|a kada k|ent ntegre nov uvd, kakav |e npr. snost zmeu onoga to mu |e u
detn|stvu trebao od ma|ke onoga to mu sada treba od supruge. Takav uvd moe
potpuno zment vezu proost budunost, oekvan|a shvatan|a, fguru pozadnu.
Proces fexbnog kreatvnog kretan|a zmeu fgure pozadne moe bt traumatno
hronno ometen. Rgdnost (fxac|a) nedostatak |asne fgure ometa prrodno dovravan|e
getata. To rezutra fksnm getatom nedovrenm posom ko| |e prepreka dobrom
kontaktu sa osobom, drugma okonom u sadan|ost. Neopaene potrebe posta|u
nedovren getat ko| zahteva|u pan|u tte formac|u od novh getata. Istravan|a u
getat pshoog|, kao ono Ca|garnkove Ovs|ankne, potvrda su pshooku napetost
ko|a prat skustva ko|a su nedovrena nerazreena, kao potrebu da se zavr
nedovren posao. Matematk smbo obrazaca takoe pokazu|u ten|u ka dovravan|u
pak dezntegrac|. Vena |ud pozna|e nepr|atan osea| povezan sa nedovrenm
zadatkom kao to |e napoa napsano sovo neuzvraena krtka. Posto| pra o poznatom
kompoztoru ko| n|e mogao da zasp |er |e neko svrao kavr ne dovrava|u posedn|
akord. Kompoztor se n|e smro dok n|e otao do suseda sam odsvrao posedn| ton. Tako
upotpunv nezavren zvun getat, mrno |e otao na spavan|e. Na vzuenom nvou ova
ten|a se demonstrra kao potreba da dovrmo fguru prda|u |o| smsao.
Ska 1.2 Nedovren getat
Savetovan|e se bav nedovrenm posovma u |udskom votu, ukan|a|u prepreke
formran|u vtane, smsene potpune fgure-pozadne skustva u svakodnevnom votu.
Naravno, svako moe da toere zvesnu konu nedovrenh posova, a kada ove
smetn|e postanu hronne preovada|u, moe se |avt prvremena tra|na nesposobnost.
Ovo |e po|e bav|en|a Getat praktara. Nereene stuac|e z detn|stva esto se
dov|ava|u kao nepotpun getat. Zbog toga nastav|a|u da ometa|u osobu u odraso| dob.
Deu|u na ponaan|e, percepc|u nan m|en|a, to |e povezano sa efkasnm
funkconsan|em ovde sada. Ovo vezu|e pshku energ|u odvod |e od efkasnog
deovan|a u reanost. Patoog|u moe uzrokovat stuac|a u ko|o| |e getat neadekvatno
prevremeno dovren zbog stresa. A ovo dovravan|e moe poprmt fzooku, afektvnu,
kogntvnu bhevoranu formu. Npr. kad se rodte| razvedu, a to se ne ob|asn va|ano
detetu, ono dov|ava nedovren getat. N|emu |e potrebno da osms svo|e skustvo, pa
e moda u svo|o| treo| godn zak|ut da su se rodte| razdvo| |er on n|e devo|ca. To
b bo prmer neadekvatnog kogntvnog dovravan|a. Za dete |e u tom trenutku ovakav
zak|uak bo prmeren |er |e prdavao smsao n|egovo| egzstenc|. Neodgovara|ue |e,
meutm, kada trdesetogodn|ak da|e dov|ava, na nekom nvou svo|e svesnost, da |e
pogrenog poa.
Teorija polja

Kurt Levn, nemak pshoog, autor |e teor|e po|a u pshoog|. Od n|ega |e Pers nauo
da posmatra pshooke reac|e u termnma okruu|ueg po|a. Levn |e smatrao za
besmseno razmatrat osobu zasebno, van konteksta n|enog srednskog po|a. Povezanost
osobe sredne |e centrana tema Getat prstupa. Levn |e bo ubeen da |e ponaan|e ve
odreeno pshookom sadan|ou (ovde sada) nego proou budunou. Smatrao |e
da |e nesvesno ono to se u datom momentu ne |av|a kao fgura. Iz ove perspektve
ovek se moe razumet samo u okvru sstema |a |e btna komponenta. Getatsta se
bav nou sa potrebama u socokuturnom kontekstu. Naravno, ovo zna da opserver
nuno posta|e deo nterakc|skog po|a, pokua| da se postgne neutranost da se zu
ndvdua zoovano od konteksta su nenaun, ozb|no nepotpun ogranen.
)2edino meugra organzma sredne... konsttura pshooku stuac|u a nkako
organzam okona uzet zasebno (Pers, 1951).
Na ta| nan, Getat |e |edan od prvh terap|skh prstupa ko| |e nkorporirao SIS456S7/
P58SP574I3/ u odnosu na |udske probeme. Neke pshoanatke teor|e (u nastavku
teksta pshoanaza se oznaava sa PA) o osob govore u termnma ob|ektvnh odnosa. U
Getatu, organzam organzmko su termn ko|ma se govor o osob.
Tme se nagaava dnamka prroda oveka kao bookog ba (sa votn|skm,
soc|anm duhovnm potrebama) u sstematsko| meuzavsnost sa okonom - zasta
ekook prstup. Cnker npr. smatra da su karakterstke pshookh sstema dentne sa
karakterstkama pshookh po|a getata (1987).
Fridlender i holia!
Za vreme boravka u |uno| Afrc, gde |e osnovao PA nsttut, Pers |e bo pod utca|em dea
|ana Smatsa, prem|era. Smats |e razvo koncept hozma ko| se proro ka radkanom
prhvatan|u |ednstva tea-uma ko|e n|e bazrano na po|mu kauzanost. Hostk prstup
oveku potvru|e soenost raztost |udskh ba opre se redukconzmu. Drug
znaa|an utca| na Getat teor|u zvro |e Frdender, ko| |e napsao kn|gu Kreatvna
ravnodunost (1918). Frdender |e smatrao da |e razm|an|e u termnma opozta
sutnska karakterstka |udskog mentateta samog vota. Smatrao |e da su opozt, kao
to su sadzam-mazohzam, energ|a-umor be povezan |edan s drugm nego s bo ko|m
drugm konceptom. Ovo ob|an|ava |udsku sposobnost za fno razkovan|e stepena u okvru
spektra zmeu dva opzta. U getatstko| praks esto se moe vdet trenutak kreatvne
ravnodunost. To |e zanm|v stav uravnoteenost zmeu dva suprotna poa, npr.
razoaran|a spun|enh oekvan|a. Savetnk ko| korst Getat pod|ednako |e
zanteresovan za oba poa k|entovog skustva negu|e stav neutranog zanman|a za
k|enta uz potovan|e n|egovh pshookh procesa.
Osta|u budan u sredtu, terapeut poste kreatvnost.... Izbegava|u |ednostranost
poste dub| uvd u strukturu funkc|u organzma (Pers, 1969). Na ta| nan posta|e
|asna paradoksana povezanost poarteta ko| se |av|a|u. Oputen stav u odnosu na
paradoks smutane stne |asne kontradkc|e obeeava Getat praksu. Zadovo|mo se za
sada tme to emo re da |e Getat kao terap|sk prstup u veko| mer usagaen sa
otkrma savremene fzke.
%si!oanalitike revi$ije

Pers |e zvro vane revz|e Fro|dove teor|e, naroto u pogedu orane razvo|ne faze kod
dece. Poev od PA trennga, Pers |e korsto znan|e o orano|, anano|, gentano| faz kao
osnovu svog knkog rada. U svo|m kn|gama pretpostav|ao |e poznavan|e PA. Doprneo |e
PA orgnanom razradom ptan|a nagona gad u razvo|u deteta naazo anaog|e sa
mentanm procesma. Nan na ko| se osoba odnos prema novom podatku, npr. guta|u
ga, esto odraava n|en odnos prema hran.
On razku|e prenetanu predentanu fazu. Predentanu fazu (ssan|e) karaktere
hangng - on bte deteta. Svesn aktvn zadatak novoroeneta |e da nkorporra hranu-
ma|no meko. U sedeo| faz ko|a se nazva zubnom fazom gren|a, |av|a|u se predn|
zub, ko| se korste kao makaze. Upotreb|ava|u se m za vakan|e ko| razara|u
strukturu hrane. Dok dete vae do|ku, ma|ka osea bo, a ugrz se prepozna|e kao
povrevan|e: Sto |e ve nhbrana aktvnost gren|a, man|e e dete razvt sposobnost da
preotme ob|ekt, kada to stuac|a zahteva (Pers, 1961). Dete ne moe potsnut mpus da
grze bez kompromsa sa potrebom za zadovo|avan|em zvora hrane. U naredno| faz
kutn|ac preuzma|u zadatak gren|a vakan|a, me|u hranu u smesu spremnu za
varen|e. Pers |e povukao anaog|u zmeu ponaan|a pr hran|en|u pshkog vota. Npr.
nhbc|a book prkadne destruktvne akc|e zuba moe se kasn|e po|avt u obku
povreu|uh akc|a kao to su ub|an|e, okrutnost, ratovan|e, samomuen|e samoubstvo.
Termn destrukc|a, agres|a, mrn|a, bes, sadzam, korste se u PA teratur gotovo kao
snonm n|e sasvm |asno da se to odnos na osean|e, funkc|u perverz|u (Pers,
1969). Pers |e konceptuazovao agres|u preko termna posegnut za eeo |e da ponovo
uspostav n|enu booku funkc|u, da nagas prmenu vo|e po|ednca sa c|em da se unesu
vane promene u okonu. Pers se n|e sagao sa Fro|dom u pogedu podee mentanog
aparata na ego super ego. Smatrao |e konstruktvnm posmatrat ceokupan sef ko|
funkcone na specfan nan. Pers |e smatrao da konstrukt o pode nost pospeu|u
podee unutar nost. Nagaso |e ntegrtet nost posmatrao ego kao skustvo sada
ovde. Getat se fokusra na sada ovde, a ne tada tamo, vot |e zato da se v, a ne da
se o n|emu pra. Pogrena shvatan|a dre da se Getat prema tome ne bav k|entovom
proou. U praks Getat ne podrazumeva sk|uvan|e osean|a, zam|an|a panran|a
kao funkc|e sadan|ost. Koko PA nagaava proost, toko Getat nagaava sadan|ost.
Pers se n|e sagao sa Fro|dovm stavom da |e super ego zvor anksoznost u odnosu na
k|ua|u kotao antsoc|anh e|a da . On doda|e da uzbuen|e bez kreatvne ekspres|e
zazva napetost kao takvo treba da se zbegava. Uzbuen|e |e votna sa poztvno se
vrednu|e u pogedu podstcan|a osobe na zadovo|en|e potreba. Poremea| metabozma
uzbuen|a razara ovekovu vtanost. Getat terap|a (u nastavku teksta Getat e bt
oznaen sa G) odbacu|e po|am reg|a |udskog uma ko|e b be tra|no nedostupne svesnost.
Pers ne korst termn nesvesno na nan na ko| |e to no Fro|d. To ne zna da se
negra|u skustva ko|a su van svesnost. Pers na razt nan posmatra fenomen procesa
ko| nsu svesn (Karkson, 1978). Koncept nesvesnog kao nedostupne reg|e u G |e
zamen|en konceptom zmene fgure pozadne u svesnost. Prema tome, umesto da
govormo o nesvesnom rad|e govormo o nesvesnom-u-ovom-asu. Ova| po|am |e znatno
obuhvatn| od po|ma nesvesnog. On podrazumeva ne samo potsnut mater|a, ve sadra|
ko| |e zbedeo |e asmovan ugraen u vee getate. Nesvesno obuhvata vetne,
obrasce ponaan|a, motorke verbane navke, sepe take td (Pers, 1976).
Ra|h |e bo |edan od Persovh anatara. Od n|ega |e Pers preuzeo shvatan|e o zrazma
skeetnog mnog okopa kod hronnh karakternh poremea|a kao kra|n|em rezutatu
nerazreenh emoconanh konfkata. Ra|h |e otkro da |ud skadte svo|a emoconana
sean|a odbrane protv n|h u mma unutran|m organma. Takvo pshooko
ogranavan|e moe se smatrat preuran|enm fzookm zatvaran|em traumatskog
skustva, vagna ene ko|a |e ba seksuano napadnuta u detn|stvu |e prmer za to. G
uprav|a pan|u na dov|a| tea kao gavn put ka ntegrac| nost osobaan|u nost.
(Naravno, ntegrac|a nkada n|e potpuno postgnuta, nt |e proces sazrevan|a do kra|a
zavren. Drug Persov anatar, Karen Horna|, obezbeda |e seme za de|u o topdogu
anderdogu kroz po|am tran|e sabh. Konano, treba se sett da su ran| G terapeut
ma snanu bazu u PA praks da su psa uzma|u zdravo za gotovo da taoc
pozna|u rad Fro|da, Ra|ha, Ranka dr. Nek PA utca| da|e prevadava|u u knko| upotreb
G modern getatst aktvno usva|a|u teor|u ob|ektvnh odnosa nov|e sef-teor|e.
Transpersonalni ele&enti '()ua*+ u Getaltu.
Getatst su oduvek smatra vanm da nagase transpersonan aspekt saznavan|a
oveka. Prstup ko| pokuava da se bav ceokupnom nou mora pa|vo da razmotr
soc|anu potrebu za regoznm skustvom. Modern getatst, kao Narano Posterov
takoe vrednu|u uk|uu|u duhovnu dmenz|u kao deo ceokupnog pshookog razvo|a,
promene rasta. Nek getatst na su vsok stepen konpatbnost zmeu |ung|anskog
koncepta G.
Zen |e zvro znatan utca| na ranu teor|u G. To |e budstka duhovna tradc|a ko|a
nagaava postzan|e prosvet|en|a kroz drektan ntutvan opaa|. Bzak |e prstupu ko|
nagaava znaa| desne hemsfere u razumevan|u pomao se n antnteektuanm. Ipak,
takva nterpretac|a ba b vetaka. Zen se ne fokusra na raconanu nteektuazac|u, nt
na pasvnu, medtatvnu tnu. Anegdote, pre, pesme zagonetke se korste kao
skustveno sredstvo ko|e vod prosvet|en|u. Ove pre nasto|e da zaobu ogku
nteektuazac|u ko|a moe spret prav uvd. C| ovh ustrac|a |e da zazovu odreenu
vrstu znenadnog uvda u umu tragaoca da spta|u dubnu uvda. Zbog toga se takve
anegdote ne mogu ob|asnt a da se ne upropast n|hov efekat. Na nek nan one su kao
ae ko|e zazva|u smeh kada osnovn smsao ne treba da|e ob|an|avat. Covek mora
smesta sagedat sutnu |e uopte ne sagedat. (Vats. 1962). Trenutak uvda n|e sasvm
raconaan, n sasvm ntutvan, ve |e ntegrac|a oba. Na ta| nan |av|a se terap|sk uvd
kada |ud znenada dou do novog saznan|a ko|e men|a n|hov nan bvan|a u svetu. G
eksperment ne bazra|u se na Zenu, ve ga sprovode u praks. Getatst esto omoguu|u
rast nost stvara|u sagace ko|e se mogu ret samo ueem obe hemsfere. Budu
da se u G toko nagaava drektno skustvo ubacu neke Zen pre u kn|gu. Kao u
|udskom votu, po|avne suprotnost esto su tek senka stne. G ob|av|u|e dobrodocu
paradoksu, zna|u da stvarno osta|u tamo gde |este, po|ednac ponje da se menja.
,ilo$ofske pretpostavke "etaltistiko" pristupa
Meu savetodavnm prstupma G |e snano ukoren|en u fozof|. |asno |e da u uvodnom
tekstu kao to |e ova| samo nek aspekt mogu bt rasvet|en, a taoc su pozvan da
proue druge kn|ge sa ste referenc da sam potrae veze zmeu teor|e prakse.
E"i#$en%ija pre$hodi e#en%iji
Za egzstenc|aste de|a egzstenc|anog zbora |e bazna karakterstka oveka. To
zna da svako od nas bra ta e da prhvat, odb|e, ms, osea kako e se ponaat.
Svesnost odgovornost o ceokupnom po|u, seb drugma, da|e smsao obrazac votu
ndvdue (Pers, 1976). Odgovornost se moe zbe |edno po cenu neautentnost
nekongruentnost. Prmer |e upotreba |ezka ko|a pretpostav|a pasvnu or|entac|u u votu,
pozc|u rtve, npr. Moram patt svo|e raune sam prat, kae takva osoba umesto
Bram da nm ovako |er ne em da snosm posedce druga|eg ponaan|a. Tme se
podva nezbena odgovornost svakog |udskog ba za zbore ko|e n. Uz pretpostavku
svesnost odgovornost, posta|e mogu porast sposobnost reagovan|a (neprevodva gra
re: response-abty = sposobnost reagovan|a responsabty = odgovornost). To zna da
to potpun|e bvam svesna ko sam ta nm u ovom asu, dov|avam veu sobodu da to
men|am sposobn|a sam da bram svo|e reakc|e. Npr. sasvm svesnm zborom
samoportvovan|a n kompuzvnog mazohzma posta|e autentan n dobre vo|e.
Naravno, posto|e stuac|e, kada |ud nema|u mnogo zbora, npr. zatvor, sromatvo
oskudca. Prema egzstenc|astma ovek u ovakvm stuac|ama bra svo|e reakc|e. M
smo, zapravo osuen na sobodu (Sartr, 1948). Za mene G praksa predstav|a oteov|en|e
teor|e tehnke ko|a korst gavna naea egzstenc|azma u savetodavnm terap|skm
stuac|ama.
Feno!en je pri!aran

|ontef opsu|e G terap|u kao knku fenomenoog|u. Fenomenoog|a |e fozofsk prstup
ko| |e osnova G. Pers |e smatrao G |ednom terap|om bazranom na stm fenomenookm
prncpma. Fenomenoog|a traga za stnom zvorom znan|a koncentru se na
neposredno skustvo, osoboeno pretpostavk zak|uaka. Fozofske osnove G nagaava|u
prvenstvo sveta neposrednog skustva, t|. Mo|e ndvduano |ednstveno skustvo prethod
bo kom pokua|u kategorzac|e suen|a. Fenomen |e neposredn ob|ekt opaan|a.
Fenomenook metod ko| pokan|a punu pan|u fenomenu (osob, skustvu ob|ektu),
posta|e metod zbora u savetovan|u. Pers |e nazvao G terap|om ogednog. Deskrpc|a
se smatra van|om od nterpretac|e. K|ent se osposob|ava|u da nau sopstveno znaen|e
kroz ova| proces. Npr. k|ent ko| |e zabrnut da ga |ud uvek znova dov|ava|u kao nekog
ko m upuu|e dvosmsene poruke sa znaen|em prb m se dr se poda|e od mene,
ne veru|em t, tek poto |e terapeut skrenuo pan|u ne n|encu da |e |edna strana
k|entovh usta oteena, se oseto sobodnm da govor o traumatsko| stuac| u ko|o| |e
zgrano n|egovo poveren|e, a k|ent |e zarado povredu. Fenomenooka or|entac|a
podrazumeva dscpnovan fokus na dov|a|van|e ogednog u dato| stuac|, bez
predrasuda oekvan|a. Za|ednko fenomenoozma G teoretarma |e shvatan|e da se
osoba moe razumet |edno u termnma ntenconanh reac|a sa svetom (mesto) da |e
skustvo fzko (teo) u temporanom okvru (vreme). Konano, soc|ana dmenz|a skustva
ponaan|a |e druga fenomenook esenc|ana dmenz|a |udske egzstenc|e.
L|ud se ne mogu shvatt van konteksta n|hovh reac|a sa drugm |udma n|hove
povezanost sa svetom. Nko se ne moe smatrat sobodnm u ugn|etavakom sstemu.
(Sartr)
RE&I'E
Pasons !"#5) sumra sedee pretpostavke G u savetovan|u:
- osoba |e cena |este teo, emoc|e, ms, senzac|e, percepc|e - |e su funkc|e
meuzavsne;
- osoba |e deo svo|e sredne ne moe se razumet zdvo|eno od n|e;
- ljudi su proaktivni, pre nego reaktvn. On determnu svo|e reakc|e;
- |ud su sposobn da budu svesn svo|h senzac|a, ms, emoc|a opaa|a;
- ljudi kroz samosvest su sposobni da biraju i prema tome su odgovorni za
svo|e ponaan|e;
- |ud posedu|u potenc|a da ive e'ikasno i zadovolje svoje potrebe9
- |ud mogu dovet sebe |edno u sadan|ost;
- proost budunost mogu se skust |edno u sadan|ost putem sean|a
anticipiranja.
Ukratko, G |e prstup savetovan|u terap| ko| se moe uporedt sa drvetom. Koren su
mu PA karakterna anaza, stabo |e fenomenoog|a egzstenc|azam, a kron|a se prua
ka ston|ako| fozof| transpersonanm shvatan|ma. Drvo sto| u kra|oku hozma
teor|e po|a sa ko|m |e nerazdvo|no vezano. Sedee pogav|e e se specfn|e pozabavt
tme na ko| nan su stor|sk, pshook fzofsk koren G posta osnova savetodavnom
radu.
-. O./OVE GETALT.T01OG %2.TU%A .AVETOVA/3U
4anzan i 5kido, dva 0en monaha, bili su saputnici na batn|avom drumu za vreme ou|e. Na putu
su sre |upku devo|ku u svenom kmonu ko|a n|e moga pre preko potoa. Tanzan |e
podgao u svo|e naru|e preneo preko batn|ave vode spusto |e na drugu stranu. Pose
mnogo asova u topom hramu Ekdo se obrato Tanzanu. Rekao |e: M kauer ne smemo
se prbavat enama. Bo |e pogreno nost tako madu epu devo|ku. Zato s to
uno?. Tanzan |e odgovoro: |a sam |e tamo noso...Da |e t |o uvek nos? (Reps,
1971).
Terapij#(i odno#
Nek getatst su ma opsean PA trenng skustvo korste transfern odnos, neke
n|egove aspekte, kao v obrazac tokom savetovan|a. Ipak, G praktar dodatno
nagaava|u prmarnu vrednost vog susreta dva stvarna |udska ba, ko|a rzku|u
uk|uu|u se u d|aog ozdrav|u|ueg procesa. Centran fokus |e na odnosu zmeu k|enta
savetnka ko| se odv|a z asa u as. U ovom susretu, c| |e potpun kompetno
autentan odnos zmeu ovo dvo|e |ud. (Prrodno, takav susret moe uk|ut skustvo
egzstenc|ane odvo|enost sutnske osam|enost). Razvo| sposobnost za skrene obke
reac|e |e sutna ozdrav|u|ueg procesa ko|u |e opsao Hkner (1985) kao reac|u ko|u
bazno karaktere d|aog-d|aok odnos. Dok prorau|u probeme, putu|u sta|u na
mnogm posta|ama, k|ent ste emotvne zahe, sgurnost sobodu, a savetnka sve ve
sagedava kao stvarnu osobu. Savetnk se ve ne dov|ava kao puk pro|ektvn
supsttut za fgure z proost, pro obrasc navke presta|u da se korste u sadan|ost.
Lora Pers |e napomenua da |e ba pod snanm utca|em nog susreta sa Martnom
Buberom da |e sutna G terap|e odnos ko| se formra zmeu terapeuta k|enta
(Hkner, 1985). Buber |e opsao ova| |A-TI odnos kao skren susret zmeu dvo|e
|ednstvenh |ud u ko|em obo|e otvoreno potu|u esenc|anu ovenost drugog. Buber pe
da posto|e dva prmarno |udska stava, |A-TI odnos |A-TO odnos. |A-TO odnos se
|av|a kada pretvormo druge u ob|ekt. Prmer za ovo kada ene deca posta|u pornografsk
ob|ekt za upotrebu. Smbok ovo se |av|a kada k|ent savetnk korste |edan drugog
kao ob|ekte za pro|ekc|u anazu bez dunog potovan|a sutnske ovenost n|hovog
odnosa. G nagaava da od prvog susreta nada|e, k|ent savetnk razmen|u|u mnoge
momente prepoznavan|a stvarne |udskost |edan u drugome.
U tome e na|podn|e to getatstkog rada. Od samog poetka oba uesnka se
angau|u u uza|amnom odnosu gde se ne men|a samo k|ent pod utca|em savetnka, ve |e
savetnk pod utca|em k|enta men|a se. Konano, tek u kontekstu autentnog odnosa
moe se otkrt |ednstvenost ndvdue.
Korsna promena posta|e mogua, tek kada ovek prepozna prhvat sebe kakav je. Svaki
trenutak je iznova kreiran.
Celo)i$o#$
Kamen teme|ac getatstkog prstupa |e stav|an|e nagaska na ceovtost nost u
savetodavnom odnosu, ne samo na ntrapshko| nterpersonano| dmenz|. U toku
savetovan|a razt aspekt nost mogu do do zraa|a u razto vreme. To e verovatno
uk|uvat ntrapshk, bhevoran, afektvn, kogntvn duhovn aspekt k|entovog
vota. Savetnk e kao vode prncp uvek mat pred sobom ntegrac|u razth aspekata
|ednstvene ndvdue. Prhvatan|e sav|en|e ove mutdmenzonane ceovtost smatra se
ostvarvm c|em za k|enta. Ovo se ne smatra nametan|em k|entu, ve se bazra na
uveren|u da |udska ba ee da skuse sopstvenu ceovtost, ndvduano bogatstvo
ntegrac|u raztost. G prstup |e sutnsk reastan ntegratvan, |er obuhvata
pod|ednako tamne agresvne strane oveka kao uroenu ten|u ka zdrav|u, sre
samoaktuazac|. G ne negra raconane korene mrn|e, zavst straha na ndvduanom
koektvnom nvou. G nasto| da ostvaru|e sav vot u SVIM n|egovm raznovrsnm
bogatstvma. Zanm|vo |e da |e Gudmen, |edan od osnvaa getatstkog prstupa bo
anarhst n|egov stravak, nekonvenconaan odvaan duh da|e se bazra na
apsoutno nerazdvo|nom |ednstvu teesnog skustva, govora, ms ponaan|a (b on ne
b u svesnost). Getat ma svog pokretaa u egzstenc|anom pozvu upuenom k|entu
da BUDE ono to |este to potpun|e |e mogue. 7lijent postaje svoje telo. Fzka zraa|nost
teesn pokret prrodno se |av|a|u kod k|enta savetnka u G. Ne smatra se naprosto da
sam zarado prehadu astmu, nt da mo|a nesrea zazva mo|u astmu, kao to n mo|a
prehada ne uzroku|e depres|u. Mo| teesno-duhovn sef reagu|e kao cena. To ne zna da
treba da okrvm svo| rak, to zna da sam |a sposobna za reagovan|e (response-abe).
Prhvata|u na ta| nan da |e osoba |ednstvo pshe some, G praktar nagaava|u da
|ud mogu preuzet odgovornost bt aktvn u sopstvenom ozdrav|u|uem procesu.
Ako |e srana arter|a skerotna, uzbuen|e e, uz ostae smptome, vodt napadu
anksoznost. S druge strane napad anksoznost kod osobe sa zdravm srcem zazva
zvesne fzooke promene u funkconsan|u srca dsa|nog aparata. Napad anksoznost ko|
ne zazva dsa|ne tekoe, ubrzan|e pusa sne smptome ne posto|. N |edna emoc|a,
kao npr. bes, tuga, std gaen|e se ne |av|a bez svo|h fzookh pshookh
komponent (Pers, 1969). Za Persa, kao za druge moderne getatste, teo psha su
dentn oznaava|u dve strane stog fenomena. Sposobnost G prstupa da transcendra
ogranava|ue de|e o duanost tea uma de|e o nearno| kauzanost nema paraeu
meu savetodavnm prstupma, nud ogroman potenc|aan doprnos po|u pshosomatke.
Boest se smatra poremeen|em u prrodno| tendenc| organzma da sebe regue.
Sa!ore"*la%ija
/ ( se smatra da osoba ma prrodnu organzmku tendenc|u da sebe regue. Pers |e
smatrao sel' funkc|om kontakta sa aktuanom proaznom stvarnou vdeo |e ego, d
nost kao odvo|ene parc|ane strukture, kao zraz sefa, ko|e se pogreno smatra|u
ceokupnom 'unkcijom sel'a. Sef |e defnsao kao sstem svesnost ko| gran zmeu sefa
onoga to sef n|e. On |e takoe evauac|a ovh procesa. Sel' postoji tamo gde se smenjuju
granice kontakta... (de god da se pojave granice i kontakt to se zapravo jav|a kreatvn sef (Pers
dr. 1951). Pers ga |e konceptuazovao kao teme| akc|e osean|a kao ostvaren|e
potenc|aa. U ovom kreatvnom aspektu sef se moe smatrat koncentrra|um sefom-
svesnm sebe sopstvenh procesa, moe deovat bez svest ndvdue o emotvnm
procesma, procen ntegrac| organskh potreba. Da b ras razv|a se, |ud nasto|e da
ostvare ravnoteu zmeu zadovo|en|a potreba ukan|an|a napetost. G |e pristup baziran na
potrebama. Nagaava|u znaa| potreba G se fokusra na ptan|e motvac|e, to nedosta|e
mnogm pshoterap|skm prstupma. Pretpostav|a se da kad god se u nost |av
neravnotea, se neravnotea |av u n|enom odnosu sa srednom, ovo e se dovet kao
domnantna fgura u odnosu na pozadnu ko|u ne osta dov|a|. Zdrava osoba razku|e
ovu naroto znaa|nu potrebu adekvatno reagu|e, ponovo uspostav|a|u ravnoteu,
osobaa|u novu energ|u dozvo|ava|u da se po|av sedea vana potreba (Getat).
5'ikasna samoregulacija zavisi od diskriminatorne senzorne svesnosti ko|a omoguu|e osob da
skorst ono to |e za n|u hran||vo, (npr. hrana, |ud, stmuus) da odbac ono to |e
nehran|vo. Upotrebom agres|e (ova| termn osoboen |e vrednovan|a podrazumeva
votnu su) osoba moe untt razradt hranu, skustva, sagacu kako b se
rascvetaa, rasa u veo| mer uvaa. U treem pogav|u e bt razmatrana knka
strana samoreguatvnog procesa. Deu|u u skadu sa saznan|em o tendenc| organzma
ka samoreguac|, getatst pretpostavljaju da ljudi na nekom nivou zna|u ta |e dobro za n|h.
Posto|e zvesn podac stravan|a ko| govore da deca bez trauma prrodno bra|u
uravnoteenu hranu ko|a zadovo|ava n|hove potrebe, kada su u prc da bra|u (Kenon,
1932). Organzmka samoreguac|a, kad |e neometana, vod zdravom uravnoteenom
samoaktuazra|uem shodu. C| savetovan|a |e da ponovo uspostav ovo prrodno zdravo
funkconsan|e. Iz ove perspektve |ud ko| doaze na savetovan|e su on ko| su skus
poremea| zdravog samoreguatvnog procesa. Ono to |e u poetku bo zdravo povaen|e
deteta od kan|ava|ueg rodte|a posta|e onesposob|ava|ua drutvena std|vost kod
odraslog. C| organzma b bo da se ponovo uspostav zadovo|ava|u prstup potenc|ano
pr|ate|sk raspooenm |udma, a da se zadr sposobnost povaen|a, u svakom sua|u da
se uspostav sposobnost razkovan|a ko|e |e ponaan|e potrebno u odreeno| stuac|, to |e
znaa|no za sada ovde reanost.
S$a) #a)e$ni(a
Praktikovati G zna da savetnk korst sebe aktvno autentno u susretu sa drugom
osobom. To |e pre svega nan bvan|a n|en|a a tek potom skup tehnka formua za
savetovan|e. G karaktere nasto|an|e savetnka da bude aktvan, prsutan kao nost ona|
ko| ntervene kada |e to potrebno u savetodavnom odnosu. To se bazra na pretpostavc
da tretman k|enta kao ntegentnog, odgovornog |udskog ba sa sposobnou da bra u
svakom trenutku, moe na|pre zazvat ntegrac|u, autonom|u samoozdrav|en|e kod
k|enta. Posto|e stravak podac da koska deca student reagu|u razto na
nezgovorena oekvan|a ko|a m nastavnc upuu|u (Rozenta Dekobson, 1968). Kada
nastavnc veru|u da su deca nentegentna nesposobna da ue, deca odgovara|u na to
sman|enm postgnuem, bez obzra na to kakve su n|hove stvarne sposobnost. Poztvna
oekvan|a utcaa su na poztvan nan na postgnue studenata. To b moga bt ekc|a
pshoterapeutma: oeku|te otpor zadravan|e statusa quo ov fenomen e se
na|verovatn|e po|avt. Verovatno da oekvan|e poztvnog razvo|a, vo|e da se rzku|e
preuzme odgovornost kada |e re o k|entma, mogu prouzrokovat san shod tako da e
k|ent zrazt ove kvatete, kako u savetovan|u tako u votu. G vrednu|e predano
ekspermentsan|e, kreatvnost preuzman|e rzka kako kod k|enta, tako kod savetnka.
7|ent savetnk se angau|u u stvaran|u novh ekspermenata kreran|u ekspermenata
ponaan|a, postupan|a btsan|a. K|ent |e aktvan partner u ekspermentu, a savetnk |e,
deano posmatrano, vo|an sposoban da uestvu|e u skustvu | shod n on n k|ent ne
mogu predvdet. G savetovan|e u svom na|bo|em obku obezbeu|e dov|a| saznan|e o
tome kako vot moe bt puno bogato v|en. Ova| dostn dea karaktere akutna
senzorna svesnost, rok opseg emoconanh odgovora efkasne akc|e. K|ent zvetava
Vdm bo|e v|e nego kada pre. Nsam znao da |e svet tako bogath obka. Drug k|ent
kae Nsam samo srean, ve takoe dov|avam ntenzvn|e svo|u tugu osea| gubtka
otkro sam kod sebe beskra|ne var|ac|e u dov|a|u besa, nervoze zovo|e.
4esto te!nika u Getalt savetovanju
G prstup savetovan|u obuhvata rok spektar razth, a specfnh tehnka unutar
hostkog referentnog okvra ko| ntegre duh teo, akc|u ntrospekc|u. Tehnke se ne
mogu unapred propsat, ve se praktar ohrabru|u da osmse odgovara|ue
ekspermente ko| zazva|u kod oveka po|aan dov|a| (teesno-duevnog) sefa,
autentan susret sa znaa|nm DRUGIM, snane u|edn|u|ue veze sa srednom. Bogatstvo
tehnka u G ograneno |e samo nm ogranen|ma magnac|e, nteekta oset|vost
svakog savetnka k|enta. Intervenc|e ko|e se vre da b se ostvar c|ev G be opsan
kasn|e u kn|z uz upotrebu prmera ustrac|a ko|e e pokazat kako se tehnke mora|u
otkrvat krerat za svakog k|enta posebno, a u skadu sa raztm fazama savetodavnog
odnosa, ak korsno kada se upotreb zvan datog konteksta zdvo|eno od posto|eeg
toka |ednstvenog odnosa k|enta savetnka. Prkazane tehnke zoene su sa c|em da
navedu praktare na n|hovo sopstveno stravan|e raznovrsnh mogunost, a ne da b
spre takav napor. Mehanka upotreba tehnka na odabranm stupn|evma savetovan|a
(ko|e su prkazane kako b oakae razum|vost dostupnost kn|ge) |e suprotna sutn G.
Meutm, ukoko emo da G postane komunkaban komparaban sa ostam prstupma,
rzk pogrenog razumevan|a zoenog mater|aa mora se preuzet. Nek savetodavn
prstup osan|a|u se na dstancrano dran|e nost savetnka prema terap|skom susretu.
Za G bo ko| fksan stav san ovom |e anatema. U G d|aog meu partnerma u rastu |e
centrana dmenz|a ozdrav|u|ueg procesa. Ovo zahteva znatnu osveenost, odgovornost
poznavan|e sebe od strane savetnka. To takoe zna da |e tehnka sekundarna u
odnosu na terap|sk odnos.
Prema 8esniku: )... Svaki ( terapeut mogao bi prestati sa upotrebom bilo koje ( tehnike koja je ikada
upotrebljavana i nastaviti da radi ( terapiju. Ako to ne b b u stan|u da une, onda on nsu
rad Getat. On su se sve vreme zmotava korste gomu toseva maonarsk
er (1984: 19). Karakterstka G e verovatno uvek bt ekspermentac|a u okvru odnosa.
Zapravo, G se defne kao dozvoa da se bude kreatvan (Cnker, 1978). Savremen G
prstup ne nasre na k|entov ntegrtet kako se to ponekad praktkovao u proost. Na|ve
se pan|e pokan|a odnosu zmeu dve ceovte nost. Vena modernh getatsta b
rad|e prhvata terap|sk odnos ko| karaktere d|aog, nego nvaz|a deprvac|a.
Nagaava se otvorenost, feksbnost struktura u skadu sa potrebama svakog po|ednog
trenutka ozdrav|u|ueg procesa.
P#iho#o!a$#(o jedin#$)o
Savetodavni susret n|e samo verbaan, ve uk|uu|e sve nane na ko| osoba stupa u
nterakc|u sa srednom. Ogedno |e da to uk|uu|e govor tea. Npr. namernm
ntenzvran|em tenz|e, De|z otkrva da bo u mom vratu |e fzooko oponaan|e ker
ko|a |e bo u n|enom vratu. Kada se fokusra na nazged besmseno upkan|e nogom,
otkrva se da to zazva k|entovu rtranost savetnkovm kman|em gavom. U G takv
obrasc ponaan|a se obno ne nterpretra|u. K|ent se pozva da kroz kreatvnu
ekspermentac|u sam otkr|e znaen|e pokreta. Osoba ko|a obno koraa sa pognutm
ramenma uvuenh prsa, nastav|a da u sadan|ost odgrava uogu preb|enog madog
deaka z proost, sgnazra|u okon da |e on tp osobe ko|a bva preb|ena. Cesto osobe
z sredne odgovara|u, ne bva|u toga svesne, na ove neverbane znakove, obezbeu|u
ponav|an|e orgnane traume. Veoma esto un p|aka kavkad|e ma|u pk upravo na
osobe ko|e zraava|u ovakve neverbane sgnae. Obku|u svo|e teo svo|a skustva
svesno, ovek omoguu|e seb da bra.
&ah$e)i (oji #e po#$a)ljaj* pred #a)e$ni(a
Savetnk treba da bude vo|an da razv|e sve svo|e potenc|ae kako b bo autentan kada
pozove k|enta da razv|a sopstvene potenc|ae. Budu da G savetnc kao osobe treba da
budu transparentn, on se ne mogu sakrt za profesonane maske stava
ob|ektvnost. N|e dovo|na samo na pshoterap|a, ve strastvena predanost rastu
nom razvo|u tavog vota. G n|e tehnka ko|a se moe korstt samo u sob za
konsutac|e. G zahteva od savetnka st vota kompatban s prhvaenm vrednostma-
e|om da se bude otvoren u odnosu na nunost egzstenc|e. Uzbuen|e se poztvno
vrednu|e kao vahnost bogatstvo skustva. Prsta|an|e na ogranen|a ko|a postav|a
drutvo, a ko|a onemoguu|u rast (npr. ukoeno dran|e gorn|e usne na sahran)
prhvatan|e stan|a kakvo |este smatra|u se antterap|skm smenm.
Re#pe($ pre!a in$e"ri$e$* od+rane i iao) da #e pro!eni
( praksa zahteva nagaava hrabrost da se suo sa egzstenc|anm rzcma
razoaran|ma, uz veru u |udsku sposobnost za rast sazrevan|e. Karakterstka dobrog G
savetovan|a |e tragan|e za neoekvanm novm, uz upotrebu suportvnh struktura
zgraenh u proost. Reorganzac|a nost sasto| se kako od dezntegrra|uh, tako od
ntegrra|uh procesa, treba da bude uspostav|ena ravnotea na ta| nan to e samo
onoka kona otpadnog mater|aa bt osoboena koko |e pac|ent sposoban da
prhvat. U suprotnom n|egovo soc|ano ak booko funkconsan|e moe bt ozb|no
ugroeno (Pers, 1979: 21). Savetnk obezbeu|e za svakog po|ednog k|enta prvu
pomo. Preveka kona podrke uskrate k|entu prku da sazreva kroz frustrac|u.
Suve zazova moe bt napadak sadstk. Dozvo|ava|u k|entu da u savetodavnom
odnosu beskonano ponav|a procese ko|e obno korst kao zamenu za zvorno osean|e,
skustva akc|e, terapeut moe da deu|e destruktvno. Ipak u svakom trenutku sa svakm
k|entom treba zabrat odgovara|u modatet, provocra|u zazov, hran|vu podrku
assez-fare neutranost. Dna, senzuana, ntegentna k|entkn|a sredn|h godna,
ekspermentsaa |e da bude opaena kao zanm|va osebu|na nost. Ipak, ona
zadrava utete|ske kvatete ko|e |e podravaa n|ena fam|a u vreme detn|stva.
4esto )ija"no$e u Getaltu
Istor|sk, G prstup se smatrao antd|agnostkm, |er se svaka osoba smatraa
|ednstvenom potpunom teesno-duevnom cenom (getat). Nabfan termn d|agnoza
pshopatoog|e predstav|a|u fragmentac|u posto|eeg |ednstva ndvduanost.
Etketrat oveka kao anano-retentvnog manno-depresvnog zna ogot |ednstvene
nane na ko|e |e zabrao da prda|e smsao sopstveno| egzstenc| u posto|eem stor|skom
kontekstu. Prepoznavan|e obrazaca ko| se ponav|a|u u |udskom skustvu |e u duhu
hozma. Dozvo|ava|u opasnost ko|a pote od ove vrste redukconzma, getatst ne
nvadra|u potrebu za prepoznavan|em repettvnh autodestruktvnh obrazaca ponaan|a.
Osoba se moe opsat kao osoba ko|a po navc odb|a ometa ntmn kontakt , a ovo
|e bhevorana deskrpc|a ko|a doputa revz|u u bo kom asu, a NE nan da se
kategorzu|e osoba. Sa hostke take gedta po|e, obrazac moe opstat uz
potenc|ano prekdan|e obrasca. Modern G praktar vrednu|u, korste pouava|u
d|agnostke eme ko|e se bazra|u na G deskrpc|, a na drugm u veoj meri
konvencionalnim dijagnozama.
Sada i o)de
U proost G |e bo pogreno smatran anthstornm prstupom. Rano nagaavan|e
sada ovde nterakc|e bo |e reakc|a na pasvan neangaovan stav protv ko|eg se Pers
pobuno. Potrebno |e transformsat ono to |e puka stor|a narac|a, u prodornu
ekspresvnu akc|u. Iako svesna partcpac|a u sadan|em trenutku moe da uk|u sean|e
na neto z proost, sean|e mora bt obo|eno svenom, snagom ko|a ga vraa
nezbrsvo u sadan|ost (Poster Poster, 1977). |ontef, 1988 |e znatno doprneo proren|u
getatstkog fenomenookog horzonta skreu pan|u na etvrtu prostorno-vremensku
zonu, to |e neophodno za terap|sk prstup pogodan kako za savetovan|e kraeg tra|an|a,
epzodne ntervenc|e dugotra|n|u terap|u. Prrodna ovde sada vremensko-prostorna
zona obuhvata ceokupno srednsko po|e osobe u datom momentu, uk|uu|u fantaz|e
panove za budunost, kao sean|a skustva z proost, ov|ena u sven sadan|ce.
Zvotn prostor osobe sasto| se od sada ovde zone ko|a sadr tekuu egzstenc|u
osobe - n|en stvarn vot - kako u savetodavnom odnosu, tako van n|ega. |ontef
dentfku|e sada ovde, terap|sk kontekst, ko| se naroto odnos na centranost
terap|skog odnosa, n|egov kontnutet stor|u, kao na ostae sadra|e ko| utu na ova|
odnos - kao na c|n unak. Cetvrta vremensko prostorna zona |e tada tamo pac|entove
votne pre, bez ega se ne moe adekvatno procent razvtak osobe u vremenu. Ovo |e
stor|ska pozadna, nastavak prethodnh ekspermentanh momenata. Savremena G
saznan|a govore da |e proost te kako uk|uena u sadan|ost da |e deovan|e u vremenu
nezdvo|vo z konteksta procesa teorije. Ovo je tlo sa kojeg razvojne 'aze savetovanja postepeno
'ormiraju spinalnu strukturu ove knjige.
Od"o)orno#$
G prstup se bazra na shvatan|u da |e svaka osoba odgovorna za skustva ko|a dov|ava.
To mpcra da u svakom asu ndvdua bra da se ponaa ne ponaa na odreen nan,
da |e odgovorna za svo|e zbore. Vktor Frank |e bo |evre|sk psh|atar ko| |e preveo
nekoko nacstkh koncentraconh ogora postao |edan od na|veh egzstenc|astkh
pshoterapeuta naeg vremena. Prema Franku (1964/1969), ak kada nsmo no
odgovorn za okonost u ko|ma se naazmo (npr. koncentracon ogor), da|e smo
odgovorn za smsao ko| prda|emo sopstvenom votu, bra|u svo|e stavove svo|e
ponaan|e u takvm stuac|ama. Pers |e ova| stav proro do radkanog ekstrema u
uveno| G motv:
|a nm svo|e, t n svo|e.
|a nsam na svetu da bh spuno tvo|a oekvan|a
I t ns na svetu da spun mo|a,
4i si ti, a ja sam ja,
Ako se sua|no sretnemo,
4o je lepo.
Ako se to ne dogod, tu se nta ne moe (Pers, 1969b:4).
Moderna G terap|a savetovan|e napredovaa |e od hedonstkog Perz|anskog
preteranog nagaavan|a odgovornost za sebe znad protv odgovornost za druge (Dabn,
1977). U toku |e porast razumevan|a fozofske EKOLOSKE n|ence da odgovornost za
sebe nuno uk|uu|e odgovornost za druge ko| dee na svet. Na ta| nan G |e stvarno
sstemsk prstup. G se bazra na n|enc da sadra| uvek prpada odreenom kontekstu.
Nko se ne moe posmatrat zdvo|eno z svo|e sredne. |edan k|ent |e nedavno rekao:
Kada sam prv put doao na savetovan|e boro sam se sa osea|em da nsam nko,
bespomona oa|na osoba u pogedu svega to ute na mo| vot men|a ga. Nsam
mogao shvatt zato b se ko uzru|avao zbog mogueg zumran|a nosoroga u Centrano|
Afrc. Potvru|u sopstvenu snagu, autonom|u pon|u da posedu|em sopstven
vot posedce egzstenc|anh zbora, pon|em da oseam da su t nosoroz MO|I nosoroz
budu da predstav|u|au mo|u odgovornost za vezu sa mo|m svetom.
4esto "etaltistiko" pristupa na polju savetovanja
G vrednost praksa su vro kompatbn sa ostam humanstkm egzstenc|astkm
prstupma, kao to su transakconana anaza pshosnteza. Mnog takv trenng program
ntegru G u sopstvenu praksu redovno ue od uvaenh G trenera ko| su povremeno
stano n|hov saradnc.
KARL Roders, osnva terap|e usmerene na k|enta, | rad nspre mnogobro|ne
savetodavne programe u Brtan|, znatno se razkovao od Persa, a su obo|ca de veru u
baznu potrebu |udskh ba za zdrav|em, odgovornou samoaktuazac|om. U nekm
formama kratke pshoterap|e prmarno bazrane na PA, kao to |e ona ko|u |e razvo
Davano, neke tehnke su drektno preuzete z G. A upotreba G tehnka nakaam|enh na
druge deoog|e prstupe mora se razkovat od pravog G prstupa u ko|em posto|
sagan|e zmeu pretpostav|enh vrednost, teor|e, prakse vog skustva.
G terapeut ne korste tehnke, on prmen|u|u SEBE U I ZA stuac|u sa svm
profesonanm vetnama votnm skustvom ko|e su akumura ntegrsa. Posto|
onoko stova koko posto| terapeuta k|enata ko| otkrva|u sebe i jedan drugog i zajedno
stvaraju svoj odnos. Perls, citiran kod Smita, !"##: ;;<%.
G unos u svak savetodavn proces nagaavan|e trenutnog odnosa zmeu k|enta
terapeuta ekspermentac|u. Podrava vrednu|e kreatvnost spontanost pod|ednako kao
ntegenc|u u terap|skom susretu. G prstup, kao osta humanstk prstup, doprnos
baznom poveren|u u samoregenerra|u samoozdrav|u|u proces se u |udskom bu.
Kompatban |e sa prstupma ko| nagaava|u |ednstvenu ndvduanost odgovornost
svakog |udskog ba za sobodno kreran|e budunost u sadan|em trenutku. Povremeno
getatst UPADA|U U NESUGLASICE TVRDECI DA SU U VECO| MERI I CISTI|EM OBLIKU
GESTALTISTI U ODNOSU NA DRUGE. |a se saem sa |ontefom (1980: 1). Tr prncpa
defnu G terap|u. Bo ko|a terap|a ko|a se n|ma rukovod ne moe se razkovat od G
terap|e, bez obzra na etketu, tehnku st terapeuta, terap|a ko|a ne ugroava ova tr
prncpa |e G terap|a. I, svako od ova tr prava pravno potpuno shvaeno obuhvata
preostaa dva:

Prv prncp: G terap|a |e fenomenooka, n|en |EDINI c| |e svesnost
n|ena metodoog|a |e metodoog|a osvevan|a (svesnost).

Drugi princip: ( terapija se u potpunost bazra na d|aokom
egzstenc|azmu, odnosno na |A-TI kontaktu/povaen|u.

Tre prncp: Konceptuana baza poged na svet G terap|e |e GESTALT,
odnosno ona se bazira na holizmu i teoriji polja.
,- &DRAV CIKLUS I NJEGOVA PRI'ENA U SAVETODAVNO' PROCESU
Zen ma|stor upta: Svako ma mesto roen|a. (Poetka zvora%. )(de se nalazi tvoje
rodno mesto=* Adept odgovor: Ran|e ovoga |utra dorukovao sam beu prnanu kau.
Sada sam ponovo gadan. (Vats, 1962/1974: 125).
5)rav ciklus for&iranja i )estrukcije "etalta
G se kao to smo pokaza u dosadan|em tekstu ne bav samo patoog|om. N|egov c| |e
ponovo uspostav|an|e na|zdrav|eg nvoa rasta, zadovo|stva doprnosa. Zdrav neometan
tok skustva (od po|ave potrebe do n|enog zadovo|en|a) |e prrodno stan|e zdrave votn|e
spontanog prrodnog madog deteta. To |e prrodan nan zraavan|a votne energ|e
potrebe za aktuazac|om sefa. Kao to Zen monah z navedene pre kae, potreba se
po|av|u|e, bva zadovo|ena znova se |av|a. Domnantna fgura zran|a z pozadne,
zahteva pan|u, uran|a u pozadnu ponovo dok se nova zanm|va fgura |av|a. Takva |e
ckna pusra|ua prroda |udskog skustva. Ona moe bt prvremeno nhbrana (npr.
smrznut odgovor), u sub opstanka ponovo e se uspostavt kada proe opasnost.
Takav nstnktn ckus (Pers, 1969a: 69) |e centrana paradgma G teor|e prakse. Pers
|e konceptuazovao ova| nstnktom voen ckus kao aktvnost SELFA kroz temporan
proces ko| se razv|a u vremenu kroz faze pre kontakta, za vreme kontakta, dovravan|a
kontakta pose kontakta. Sadan|ost |e preaz od proost ka budunost ovo su faze
aktvnost sefa ko| stupa u kontakt sa stvarnou (Pers dr., 1957/1969: 374).
Or"ani$&iki tok
Re organzam korst se u G na san nan kao re ob|ekt u termnu ob|ektn-
odnos. Po|am organzma odabran |e |er oznaava sub|ektvnost, votnost booke
korene. Organzam |e totatet sutnskh aspekata, deova, organa ko| funkconu kao
potpuna cena u nost (Van De Ret dr., 1980/1985; 36). G koncept organzmkog toka
predstav|a se zdravm tokom zmene G formac|e destrukc|e, ko| se moe uporedt sa
prrodnm nanom dsan|a smen|van|a udaha zdaha. Svak obk vota |av|a se kao G
sa specfnm razvo|em u vremenu prostoru. Rtam rasta b|ke, sadn|e cvetan|a, |e
ogranen vremenom. Prema Von Francu (1978: 32) znaen|e vremena |e to da se kroz
n|ega obc ko| rastu mogu razvt u |asnom redosedu.
Ova kn|ga prmen|u|e naveden prncp u sekvencama tokom savetovan|a. Lne potrebe
se pobuu|u zadovo|ava|u na nan san ovom ckusu. Ckus G formac|e destrukc|e
oznaava se ponekad kao ckus svesnost, ckus nstnkta, ckus kontakta povaen|a,
ckus skustva. Ist terapeut moe korstt razte termne za razte svrhe. Razt
getatst svakako ma|u razta m|en|a o tome u ko|m stuac|ama upotrebt ko| po|am.
Verovatno |e na|van|e upotrebt optu de|u kao aatku pomou ko|e e se razvt
razumevan|e zdravog dsfunkconanog ponaan|a. Proces b se pod|ednako dobro mogao
predstavt uz pomo taasastog d|agrama da b se prkazao n|egov rtmk pusra|u
kvatet. Ovde se ckus prkazu|e uz pomo kruga kako b se nagasa sstematska
crkuarnost, meusobna povezanost ceovtost. G destrukc|a formac|a prkazu|u se uz
pomo kruga sa namerom da to bude odraz arhetpske ntuc|e cknog vremena ko|e se u
raztm tradc|ama prkazu|e kao kosmk rtam perodke destrukc|e ponovne kreac|e
sveta. Savremen fzar su otkr da svak subatomsk de, ne samo da zvod energetsk
pes, ve |e sam energetsk pes, pusra|u proces kreac|e destrukc|e (Kapra, 1976).
Mode ko| sadr sedam faza, predstav|en ovde (ska 3) razv|en |e na osnovu rada Cnkera
Gudmana. Pokazao se korsnm u obuc G savetnka pshoterapeuta korstt ova| prkaz,
uz uputu da ga uporede sa drugm formuac|ama razv|u sopstvenu perspektvu ko|a e h
vodt u praks. Covek sed u vrtu uva|u u proenom suncu pose duge zme, pan|e
usmerene na pesmu ptca, narcse razgrane pse ko| se otma|u oko koske. Ove ske
zvuc formra|u fguru na po|u svesnost. Postepeno dok posta|e top|e, ovek oabav|u|e
okovratnk. Topna |o uvek n|e potpuno uobena fgura budu da on da|e pokan|a
pan|u przorma zvucma z bate. Kako se temperatura poveava |av|a se nova fgura, a
to |e potreba da se rashad. Ono to |e bo fgura, posta|e pozadna. Ps ve ne okupra|u
n|egovu pan|u, on |e sada zauzet oko odravan|a sopstvene teesne temperature na
pr|atnom nvou. On to moe post tme to e se skont u had, sknut kou|u u u
kuu. Bra|u adekvatnu akc|u prema svo|o| potreb, on stvara prku za po|avu sedee
potrebe. Na ta| nan, odrava se kontnuran tok organzmkh potreba ko|e se |av|a|u
bva|u zadovo|ene, odnosno getat |e kompetran.
U pshoog|, kao u fzc astronom|, mkroskopsk proces su odraz makroskopskh
procesa. Npr. atom ma strukturanu snost sa soarnm sstemom. Vee cene skustva
odraava|u man|e cene. Nestrp|v poged ko| tra|e samo asak moe bt odraz vota
prov|enog u frustrrano| nestrp|vost. Na ova| hoografsk nan cena |e predstav|ena u
svakom od deova, svak deo sadr hoografsku reprezentac|u cene. Getatstk
skustven ckus |e prrodan proces. Zavsno od zadatka ko| se postav|a, bo to tran|e
reaksac|a, zdrav organzam e podest proces dsan|a tako da bude maksmano efkasan.
Ve, makroskopsk ckus, npr. sekvence odrastan|a, mogu tra|at tav vot. Ve man|
ckus, kreatvno na zadovo|ava|u nan, e bt ostvaren ako se omogu prrodnm
procesma da dosegnu svo| organzmk zavretak.
Izbor i primena prikladne Pun i vibrantan
A7>I25 'aze kontakta &I?A1?I 7O?4A74
6OBI1I0A>I2A 0ADO3O12S43O
uzbuen|e post-kontakt
faza kotakta dovravan|e getata
SVESNOST o |av|an|u POVLACEN|E
soc|ane booke potrebe organzam u mrovan|u
faza poetke kontakta
S5?0A>I2A pre kontakta

Ska 3 Ckus formran|a destrukc|e getalta

|ednostavna, a suptna paradgma dobro prezentu|e funkconsan|e zdravog organzma.
Svak poremea| ckusa predstav|a boest (nepredvdva gra re: dsease=boest ds-
sease =potekoa) potpun|e e se o tome govort u sedeem pogav|u. Ovo pogav|e
koncentre se na ozdrav|u|u ckus (ckus zdrav|a) n|egovu vezu sa savetodavnm
procesom. Ako nema ometan|a toka, ckus se odv|a na rtman potpun nan, du u
susret potrebama osobe ko|e se smen|u|u. Ako, svaka nova potreba ko|a se po|av, posta|e
|asna fgura sve dok se na n|u obraa pan|a, pose ega ponovo posta|e pozadna. Ovo |e
fenomen organzmke reguac|e - nan na ko| |ud reguu svo|e normano
funkconsan|e, kao npr. dsan|e, hran|en|e, seksuanu aktvnost emnac|u, u c|u zdravog
v|en|a. Ckus taasasta pusac|a mogu varrat od vro kratkog tra|an|a do veoma dugh
vremenskh peroda (sezonske promene).
Alternativne poetne take
Ckus se predstav|a ovde kako b se razmatrao sa razth poetnh taaka, odnosno
poaze od faze povaen|a odmora. Svak |udsk ckus ne poaz nuno od |edne
odreene take. Mode ckusa nstnkta predstav|a konceptuano sredstvo ko|e treba da
nagas |ednstvenu prrodu skustva. N|e nam namera da ukaemo na uzroke. G se u veo|
mer bav ptan|em kako, na ko| nan, nego ptan|em zato. Na nekm drugm mestma
razmatran|e ckusa pon|e od faze senzac|e. Zena zanoveta, n|en mu se pova, a ona
da|e zanoveta. I suprug se pova, n|egova ena zanoveta, a on se pova |o ve. Da
to n|eno zanovetan|e uzroku|e n|egovo povaen|e, n|egovo povaen|e uzroku|e n|eno
zanovetan|e? Sa fenomenooke take gedta sada ovde, obo|e su pod|ednako odgovorn
za proces ko| zavrava nepoe|nom stuac|om nko n|e krv. Prozvo|no odrevan|e
uzroka suprotno |e G prstupu. Getatsta posmatra par n|hovo po|e odnosa kao
|ednstvenu cenu u ko|o| |e svako od n|h smutano kauzano reaktvn povezan sa
ponaan|em onog drugog u n|hovom SISTEMU.
Fae %i(l*#a
Teor|sk skustveno, ckus se moe posmatrat z bo kog zabranog uga. Ska 3.1
predstav|a |edan od moguh prkaza faza ovog ckusa. Razte faze zam|ene su tako da
prvuku pan|u na sekvenc|ano razte take fokusa u procesu G formac|e destrukc|e.
Zbog statne prrode psane re moe zgedat da posto|e skrvene razgranava|ue n|e
meu fazama. To n|e tano, ovakva zabuda |e prozvod pokua|a da se sutna om|en|a
taasa okeana nacrta tehnkm crtan|em da se ope matematkom formuom. U pravom
getatstkom duhu kada |e |edna faza u ascedentu, nadmona, ostae su pozadna.
Razdet |udske rtmove na ogranene pode|ene faze, predstav|ao b nas|e. U svako
doba taoc e dobro unt ako se prset da se faze pretapa|u |edna u drugu, da se
razv|a|u nastav|a|u |edna na drugu, kao osta prrodn vremensk obrasc, ko|e |e teko
prognozrat, a |e bo|e to pokuavati, nego nametati bilo kakvu predstavu o tome kao npr. saditi
biljke bez opasnosti od smrzavanja.
%ovlaenje
Prva faza cknog nza, o ko|o| emo ovde govort, |e faza povaen|e odmora. U ovo|
faz osoba moe bt uravnoteena centrrana zmeu formran|a destrukc|e getata. Ne
zdva|a se |asna fgura organzam |e u stan|u hemeostaze savrene ravnotee - n|e n
suve topo n suve hadno. Osoba n|e n u stan|u seksuane pobuenost n u stan|u
seksuane deprvac|e, n|e napeta n uzbuena. Ovo |e faza mrnog odmora ko|a sed pose
zadovo|ava|ueg kompetran|a getata, npr. postorgazmko mrovan|e. To |e perod kada
nema snane fgure ko|a se |av|a u svest. Ovo stan|e karaktere beskonaan spektar
mogunost ko|e se mogu |avt. "Sta se zanm|vo moe dogodt sedee? |av|a se kao tho,
otvoreno ptan|e". ( Ha, 1977: 53).
Sena%ija
Organzam ne moe ostat u stan|u mrovan|a beskonano dugo. Nov organzmk defct
suvak mora se po|avt kod vog oveka. Unutran| spo|an| poremea|, u vdu
potrebe ko|a se bor za zadovo|en|e zahtev ko| se pred nas postav|a, utcae na
homeostatku ravnoteu organzma okone . Postepeno znenada, fgura e se po|avt
z nezdferencrane pozadne postat fgura za nas. (npr. e|a za o|om a|a). Pers drug
(1951/1969) razku|u sedee etr vrste takve senzorne proproceptvne eksctac|e:
1. Perodne potrebe, apett, ko|e trae kontakt sa srednom, npr. gad |ubav.
2. Povremen bo, napetost, kada se kontakt fgura snan|e vezu|e za teo.
3. Stmuac|e ko|e se razv|a|u kao apett, emoc|e boov zazvan dogaa|ma u sredn,
npr. odb|an|e teefonskog pozva |ubavnog zagr|a|a.
4. Fzooka podeavan|a, ko|a se |av|a|u kao odgovor na promene u sredn, to mogu bt
promene temperature, nvoa stmuac|e, buke, zem|otresa.
Pers drug odreu|u ovo stan|e kao stan|e pre kontakta ko|e na|av|u|e poetak procesa
formran|a fgure/pozadne. Moe se re da se to odnos na fazu kada srova senzorna
proporceptvna nformac|a pon|e da se regstru|e a pre nego to se sasvm |asno |av u
svest.
S)e#no#$
Postepeno znenada moemo postat svesn bo kog od ovh dogaa|a ko| napada|u,
senzornm proprocentvnm putem, sobodan tok svest. Nova fgura ko|a se |av|a posta|e
taka fokusa nteresovan|a naeg skustva u datom momentu. Sto |e urgentn|e ova fgura -
npr. poarn aarm- br |asn| e bt odgovor. Verovatno e trebat ve vremena da b se
e|a za aom vode po|ava kao snana fgura u koko |e u toku as. Svesnost |e vrsta
dov|avan|a. To |e proces budnog kontakta sa na|znaa|n|m dogaa|em u ndvduanom
srednskom po|u, uz punu senzormotornu, emoconanu, kogntvnu, energetsku podrku.
(|ontef, 1979:29). To |e funkc|a prdavan|a znaen|a, ko|a stvara svee getate - nove uvde
u ogedno |ednstvo rasparenh deova samosaznan|a, svesnost, kao kada se prv put
oset zatan mrs o|utene narande. Kada stuac|a zahteva svesnost o proost
antcpac|u budunost, efkasna svesnost to uzma u obzr. Npr. Covek od pedeset godna
ko| |e postgao zuzetno uspenu kar|eru, doaz na savetovan|e. On |e postao svestan
nezadovo|stva emotvnom praznnom n|egovh odnosa sa fam|om pr|ate|ma. Ran|e |e
smatrao svetsk uspeh domnantnom potrebom, sada |e kvatet odnosa sa drugma postao
znaa|an. N|egova svesnost o ovo| novo| potreb zahteva pan|u, stav|a|u n|egove
prethodne ambc|e u pozadinu.
'o+ilia%ija
Svest o potreb obno prat uzbuen|e mobzac|u sefa. U ovom stan|u emoconane /
fzooke pobuenost, ob|ekt-fgura potreba posta|e |asn|a otr|a, stvara|u energ|u
predstave razth mogunost zadovo|avan|a. Zdrava osoba u ovo| faz: 1. de dub|e
potpun|e,2. motork sstem |e aktvran spreman za pokret, 3. a ua su maksmano
otvorena za senzac|e z sredne. Npr. mada ena doaz na savetovan|e u vez sa kar|erom:
Ana |e ntegentna taentovana za mnogo toga. Uzbuena |e zbog akademske kar|ere, a
|o| |e potrebno savetovan|e da |e osposob da un na|bo| mogu zbor. U toku savetovan|a
|e vano strat ko|e po|e zuavan|a b bo podrano od strane nost, kao cene, pod
produenm stresom, tokom duh vremenskh peroda, kakvo |e npr. trogodn|e
petogodn|e studran|e. Ova faza zdravog ckusa sna |e faz uzbuen|a mobzac|e
kontakta, ko|e |e opsao Pers dr. 81951/1969).
A(%ija
Druga taka u procesu kontakta ( formran|a fgure) moe se dentfkovat kao faza
"kontaktran|a, stvaran|a kontakta", odnosno faza zabran|a adekvatne akc|e (Pers dr. ,
1951/1969). Ona uk|uu|e organzac|u perceptvne, bhe|vorane emoconane aktvnost.
K|ent bra odbacu|e mogunost. Osoba aktvno posee za mogunostma, nasto|e da
prevada prepreke prtom ekspermente sa raztm vdovma prkadnh akc|a.
Ponaan|e |e znaa|no za optmano ostvaren|e potreba sada ovde. Nezapopsena, trdeset
godna strara, osoba pe vek bro| razth mob za zaposen|e, redovno doaz u bro rada
angau|e se u dobrovo|nm aktvnostma, kako b ostaa budna zanteresovana,
stovremeno ostvaru|e kontnutet u svo|o| profes|, dre korak sa najnovijim metodama i
saznanjima.

5avrni kontakt
Bra|u prprema|u adekvatnu akcu|u, vode rauna o energetskm mogunostma, kako
u stvarnost, tako u magnac|, osoba ostvaru|e fnan kontakt, vbrantan kontakt.
Nae senzorno motorno funkconsan|e (vd, suh, osea|, pokret, dodr)su funkc|e pomou
ko|h se ostvaru|e kontakt. Vano |e upamtt da, kao to |e cena ve nego suma deova,
tako |e kontakt ve nego suma svh funkc|a ko|e uaze u n|ega. Gedan|e suan|e ne
garantu|e dobar kontakt, ve nan na ko| neko vd u|e determne dobar kontakt.
Kontakt se moe ostvart sa ob|ektma deovma prrode, kao sa votn|ama |udma,
uspomenama, predstavama, deovma sebe. Kvatet kontakta stvara razku zmeu zaaska
sunca bogatog, vahnog potpunog dov|avan|a zaazeeg pamenog sunca. Kontakt se
odgrava NA GRANICI SELFA I SREDINE, to |e naa sveta reac|a sa nam svetom. To |e
proen kvntesencu|a fokusrane pan|e, ko|a za trenutak bva nerazdvo|na od fokusa
pan|e. To |e trenutak |av|an|a kmaksa tokom voen|a |ubav, trnc ko| se re kmom za
vreme suan|a muzke, to |e potpuna zaokup|enost zadatkom kada se deov kreatvnog
probema pon| sagat u cen. Isto va za rasprav|ane, zbacvan|e make na ucu
zevan|e. Kvatet kontakta odreu|e da vot proaz pored nas se potpuno dov|ava.
Pose mnogo godna stoke ravnodunost pose smrtnog sua|a u porodc, provaa suza
|av|a se kod k|enta. On mrm|a kroz suze "oseam bo, paem oseam se potpunm!"Ovo
|e Getat, ne men|an|e, e|a da se neto un druga|m, ve ponovno uspostav|an|e
prrodne ekspresvnost, pokret|vost votnost skustva ko|e tee, bo kroz erupc|u
tenu. "Nada|e, kontakt se r u nterakc| sa nevm vm ob|ektma,vd se drvo
zaazak sunca, u|e se vodopad tna pene - sve |e to kontakt. Kontakt se takoe moe
ostvart sa sean|ma predstavama, ko|e se potpuno otro dov|ava|u... Kontakt |e
dnamka reac|a ko|a se |av|a u grancama dve pod|ednako prvane, a |asno
dferencrane fgure od znaa|a za organzam. Dferenc|ac|a se moe uspostavt zmeu
organzma drugog organzma, organzma neke nove neve po|ave u sredn, ili
organizma i nekog njegovog novog kvaliteta@. Polster i Polster: !"#$: !A;-,%.
Dobar kontakt |e gavna de|a G. Perceptuano, to |e ekvvaentno sa |asnm vm
fokusran|em na na|van|e aspekte ne stuac|e kada stmuu z pozadne ne ometa|u
potpunost pan|e kvatet nterakc|e. Poztvn prmer odnos se na nan na ko| osoba
esto sasvm |asno u|e razgovor svog partnera sa drugm na zabav, zanemaru|u
zaguu|uu buku nekoko drugh razgovora muzku. Vzuan prmer |e nan na ko| ostae
osobe z okruen|a bva|u potsnute u pozadnu, dok se fgura vo|ene osobe po|av|u|e u
mas na aerodromu. Potpuno dov|avan|e ae vna pr|ate|stva, anaogno |e ovm
prmerma. Uvan|e u oba moe bt man|e ve kompetno, zavsno od toga hoe se
beznaa|n utca| potsnut u pozadnu. Za par trenutaka neto ve, |asna fgura |e |edn
getat ko| posto|, fgura proma sada ovde bogatstvom |asnou, ko|a |e naroto
spontana, u|edn|enom percepc|om, pokretom osean|em u akc|, ko|a se zraava kroz
potpuno teesno angaovan|e, bo da |e re o bou seksuanom kmaksu. Potpun fnan
kontakt obeeava zatvaran|e po|ednog getata. U trenutku osoba |e potpuno angaovana
fgurom ko|u |e kreraa otkra. Zdrav kontakt karaktere angaovan|e cem teom
srcem u onome to |e za osobu na|znaa|n|e u datom trenutku. Bazna potreba |udskh
ba |e da budu u takvom kontaktu sa drugm |udma (kao da budu odvo|en od n|h).
Kontakt |e zvor nae na|vee radost na|vee patn|e.
"Kontakt |e nkompatban sa nepromen|vou. Kroz kontakt osoba ne mora POKUSAVATI
da se men|a, promena se naprosto |av|a". (Posterov, 1974: 101). Prav kontakt,
paradoksano, otvara vrata promen. Ckus se da|e razvja.
&ado)oljenje
Sedea teko odreva faza |e ona ko|u Pers drug (1951/1969) nazva fazom post-
kontakta (pose kontakta). To se zapravo odnos na zadovo|en|e kompetran|e getata.
Ovo |e faza u ko|o| osoba dov|ava duboko organzmko zadovo|stvo, to se moe
uporedt sa rumenom pose zaska sunca, odnosno stan|a pose dov|a|a potpune
ntmnost kreatvne ekspres|e. Ska ko|a dobro prkazu|e ova| trenutak |e ska ma|ke
ko|a dr goo dete ko|e |e trenutak pre toga bo deo n|e. To |e smren|e pose ou|e,
dragocen as pre razdva|ana povaen|a. Ovo |e proces varen|a asmac|e, kada osoba
moe sp|unut ono to n|e prhvat|vo hran|vo - ono to nuno sed - to su aktvnost
razgravan|a apsorpc|e. Faza pose kontakta zadovo|en|a esto se sputa z teoretskog
razmatran|a ckusa. To moe bt odraz nedovo|nog znaen|a ko| se prda|e zavrnm
fazama |udskog skustva. Ipak, znamo da reeno zbogom posta|e zasta znaa|no samo
onda kada zasta cenmo ono to ostav|amo za sobom. Tpno |e za |ude da brnu o
dogaa|ma mnogo pre nego to se on dogode, a retko kad |ud save dogaa|e mnogo
nakon to su se on odgra. Moda se u kutur ko|u predvode mukarc, prethodn aktvn
deov ckusa preterano vrednu|u u odnosu na kasn|e, u veo| mer, arhetpsk gedano,
enske faze. Ipak, ova| perod postepene asmac|e, "saznog uvan|a", u skustvma dok
se povae z fokusa u pozadnu, moe bt zvor dubokog zadovo|stva saznan|a. Iskustvo
preaska z |ednog stan|a u drugo, |ednostavno kretan|e kroz vreme, ako zme |udma dok
se suoava|u sa soenm svakodnevnm zadacma. Budu da nta ne osta|e u stan|u
mrovan|a, sem u naem zam|anu, sv m vmo na preazno| tak zmeu sada onoga
to sed. Kroz ovo kretan|e |ud osta|u sve n|hove votne pre se razv|a|u. Terapeut,
kao prpoveda, te da prepozna o|aa ova| nezben pokret, ak ako ga n|egov
pac|ent ne vd. (Poster, 1987:67).

%ovlaenje
Povaen|e sed ponovo pose faze pose kontakta, doaz do povaen|a u "podnu
praznnu", odake senzac|e na|av|u|u novu potrebu ko|a e se po|avto ponovo. Onda
znova pon|e ckus samoreguac|e sa dov|a|em prazne - neutrane tranztvne zone, ko|a
prat povaen|e prethod senzac|. Vd|v ckus ne razku|e se od unutran|eg, st prncp
vrede pod|ednako za suptn|e funkc|e,kao to |e potreba za fzkm kontaktom
prestom artstkom ekspres|om, pa sve do bookh potreba za hranom, kiseonikom i
de'ekacijom.
FA&E SAVETODAVNOG PROCESA POVE&ANE SA &DRAVI' CIKLUSO'
Sena%ija
1judi obino postaju svesni svojih potreba za savetovanjem kada postoji unutranje ili spoljanje
ometanje homeostaze njihovog ivota. Bormonalni disbaans u adoescenc| esto |e praen
emoconanm burama ko|e donose adoescentu n|egovo| porodc potrebu za
savetovan|em. Promena u soco-ekonomskom sstemu (srednsko po|e organzma) takoe
moe zment status qvo. Stra|k rudara u Brtan| naveo |e mnoge porodce na ponovnu
promenu n|hovh uoga, verovan|a potkog angaovan|a. Cesto se prv znac
nezadovo|stva |av|a|u u vdu fzkh senzac|a - stezan|e u grudma, tra|na hadnoa,
po|aane smetn|e dsan|a gavobo|e. Frencs , pedeset godna stara, doaz na
savetovan|e. Ona |e posuno seda preporuke z svog detn|stva ndentfkovaa se sa
ponm stereotpma z pedeseth godna. N|eno tree dete nedavno |e napusto dom zbog
fakutetske edukac|e ona dov|ava osea| gubtka, te se |av|a potreba da ponovo
procen smsao svog vota, poto |e "gnezdo ostao prazno". Sve do ove take svo|e stor|e
ona n|e oseta potrebu za savetovan|em, a |e zbun|ena smetene zbog soc|anh,
fzookh nteektuanh promena ko|e su se dogodile. ?jen muC gubi interesovanje za seks i sve
vi.e vremena provodi pred televizorom, dok se ona sve vi.e interesuje za seks.

S)e#no#$
Ovo novo saznan|e o seb sopstvenm emotvnm potrebama deu|e kao postca| za
savetovan|e. Po|aana svesnost o potreb, kao to |e ona da se nekome kae o preomenama
ko|e su se dogode u votu, ne da ona ve pan|e obrat na anke u asopsma ko| se
bave nm probemma. Ona "uhvat sebe" kako sua rado ems|e ko|e se bave tom
probematkom. Otkriva da je nekoliko njenih poznanica u pro.losti i.lo na savetovanje i raspituje se o
njihovom iskustvu.

'o+ilia%ija
U tak mobzac|e tenz|a, povezana sa potrebom ko|a se |ava, posta|e energzovana.
Uzbuen|e se manfestu|e kroz promene u autonomnom nervnom sstemu, dok se
dov|ava poveana pobuenost. Ona (Frencs) mobe reevantne zvore u seb okon,
uk|uu|u procenu koko b savetovan|e mogo kotat. Spremna |e da se otvor
emoconano nteektuano u savetodavnom procesu. Frencs teefonra trae susret sa
savetnkom ko|eg |o| |e preporua na|bo|a pr|ate|ca. Nekoko dana kasn|e sree se sa
savetnkom po prv put. Dok uaz u n|egovu kancear|u ona dov|ava ubrzan rad srca,
dsan|e uzbuen|e zbog nove stuac|e u ko|o| se naaz. Otkrva da |e ovo osean|e pomao
sno anksoznost, a zna da nema stvarne opasnost u ovom kontaktu. Radu|e se
korsnom susretu veru|u da, ako proces n|e uvek pr|atan, ona moe neto naut z ovog
susreta.
A(%ija
Ovo je faza u ko|o| Frencs preuzma akc|u. Ona bra prmen|u|e adekvatnu akc|u
organzu|u svo|e perceptuane, emoconane bhevorane aktvnost u skadu sa c|em
otkrvan|a sopstvenh potreba. Potreba, ko|u |e prethodno dentfkovaa, |e e|a da ostvar
sebe svo|e potenc|ae zvan uoge ko|u |o| |e drutvo propsao. U prvm fazama
savetodavnog procesa na|ve deo n|ene emoconane mentane energ|e angaovan |e u
forsran|u radnog saveza sa savetnkom. Ona mu postav|a ptan|a o obuc, supervz|
dozvo za rad. Korste sopstvenu procenu ntuc|u o n|emu kao osob , ona oduu|e da |e
vredan poveren|a spremna |e da otvor ak one deove sebe ko|e |e prethodno
zbegavaa. Uspeva da zraz bes zbog zabrane ko|e |o| |e postavo obrazovn sstem,
nastavnc ko| nkada nsu ozb|no cen n|en potenc|a. U savetodavnom procesu
osposob|ava se da ekspermente strau|e svo|e potrebe, podrana |e da se odvo| od
oekvan|a vezanh za uogu ma|ke supruge, ko|e su |o| nametnu drutvo porodca.
Pon|e razv|at dov|a| sebe kao posebne osobe sa po|aanom senzornom svesnou
fnom oset|vou za sopstvene fzooke pshooke procese. Angau|e se u
ekspermentma ko| |o| pomau da razmotr poruke defnc|e sebe ko|e |e, metafork
govore, progutaa kao devo|ka pon|e da h revdra, oduu|e ko|e e zadrat, ko|e
sp|unut, a ko|e provakat svart. Ona ekspermente sa raztm opc|ama spun|en|a
sopstvenog vota, kao to su npr. otpon|an|e ugostte|skog bznsa, uazak u |ubavnu
vezu, odazak na unverztet kako b studraa hem|u. Vod dnevnk snova, uzma asove
grnarstva tra uzore u enama ko|e su promene svo|u kar|eru u sredn|m godnama.

Finalni (on$a($
7ontakt u toku savetodavnog procesa uk|uu|e potpunu svesnost to veeg bro|a aspekata
probemske stuac|e.Taka zasto|a, mpasa, posta|e centrana fgura ko|u treba razret
pre nego to osoba rezmra svo|e razvo|no putovan|e. Cesto ovo prat ponovno prsva|an|e
ceokupnog spektra emotvnh odgovora - besa, straha, tuge radost. Doaskom u dodr sa
tm osean|ma zraavan|em nagomanh povreda razoaran|a z n|enog votnog
konteksta, Frencs se osposob|ava osnau|e da se nos sa svm nteektauanm,
bhe|voranm pshookm zvorma svog probema. Tokom ove faze, Frencs razreava
konfkt zmeu onoga to e da n, a to |e da ostvar atentne potenc|ae, onoga to |e
navka da veru|e da treba da n, a to |e da se smr u sredn|m godnama pete demper
za svo|e unuke. Ova| perod pravog kontakta |e vrhunac savetodavnog procesa, ko| se
esto dov|ava kao "metanoa" (preokret). Pose ovoga k|ent se ne moe vratt
prean|em nanu bvan|a. Znaa|ne komponente soc|anog sstema su takoe pod
utca|em n|enh promena. Suprug deca su preras poetn skeptczam nesgurnost
potu|u hrabre Frencsn porast kompetentnost vere u preporoen|u sebe. N|en mu |e
zantrgran uzbuen tme to |e ona ponovo otkra senzuanost e|u da seksuano
ekspermente. Deca ae za gubtkom sgurne dobre stare mame, a se takoe ponose
n|ome na ceremon| dodea dpome na fakutetu.

&ado)oljenje
&azu zadovoljenja obeleCava 'aza uCivanja i integracije. Sastanci vi.e nisu optereen konfktnm
osean|ma ambuvaentnm emoc|ama, ve posto| |asan osea| razvo|nog zadatka ko| |e
uspeno dovren. Frencs n|e ve frustrrana prevaza |e poetne strahove u vez sa
sopstvenom ntegenc|om soc|anm vetnama. Ponekad se osvre unazad ae za
|ednostavnou ran|eg vota kada |e ba u man|o| mer svesna odgovorna za sebe. Ipak,
korst bogatstvo, ostvareno zahva|u|u potpuno| predanost putu samorazvo|a
samoostvaren|a, ne |o| se znaa|n|m. Savetodavan odnos postaje sve manje vaCan i soba za
konsultacije postaje sve vi.e mesto na kojem deli plodove sopstvene svesnosti i slavi svoje uspehe.

%ovlaenje
U posedn|m fazama ozdrav|u|ueg ckusa savetovan|a, k|ent se prprema za naputan|e
savetodavnog odnosa. On ona naua |e mnoge vetne tehnke za povean|e
samosvest efkasno reavan|e probema, ko|e moe sada korstt bez voen|a od strane
terapeuta. Frencs se neno oprata od savetnka. Tuna |e to se ova| kontakt, ko| |e bo
toko hran|v toko vaan za n|u, sada prbava kra|u. Uzbuena |e zadovo|na zbog
toga to e samostano nastavt sopstven rast. Izgrada |e za sebe druge suportvne
strukture kao npr. udruen|e ena profesonak ko|u redovno poseu|e. N|en suprug |e u
veo| mer postao n|en pr|ate| par. N|en nov vot, u svom bogatstvu, sa svm
zazovma, postao |e fgura. Iskustvo savetovan|a preaz u pozadnu.
'i(ro#(op#(i %i(l*# * o()ir* !a(ro#(op#(o" %i(l*#a
Ozdrav|u|u ckus u procesu savetovan|a opsan |e u prethodnom tekstu. Ta| proces, moe
potra|at nekoko nede|a nekoko godna. A prroda ovog ckusa konstantna |e u
raztm stuac|ama vremenu, na st nan se manfestu|e u samo |ednom satu
savetovan|a. K|ent preaz sa 1. svest o aktueno| potreb ka 2. mobzac| energ|e ko|a
e se potrebom bavt, ka 3. organzovan|u perceptuanog, emoconanog fzookog nvoa
funkconsan|a, da b ostvaro upotpuno zraavan|e sebe susret. Pose ovog sed
zadovo|stvo uvan|e, za ko|eg se ponovo |av|a sedea vana tema. U ovom pogav|u
deaan tok savetovan|a |e opsan - k|ent savetnk su se kreta gotovo bez zasto|a, kroz
razvo|n sed formran|a getata dovravan|a getata, naravno u stvarnom votu, samo u
retkm sua|evma, sve |e tako ako. Verovatn|e |e da e bt mnogo oh poetaka,
nestane progres|e, regres|e povremenh zasto|a. Sedee pogav|e e se bavt nekm od
mnogh nana na ko| se gatko harmonno funkconsan|e cklusa moCe poremetiti.
6. D.,U/173E %O2E4E8A3 71LU.A
6onah: Da li se uvek trudite da se pona.ate u skladu sa istinom=
6ajstor: Da, zaista. 7ada sam gladan jedem, kada sam umoran spavam.
6onah: 4o je ono .to svi rade.
6ajstor: ?e.
6onah: 0a.to ne=
Ma|stor: Zato to dok |edu, ne |edu, razm|a|u o nekm drugm stvarma, dozvo|ava|u
seb da na ta| nan budu poremeen. (Suzuk, 1949).
Hostka perspektva n|en nan sagedavan|a poreka, mehanzama faza obo|en|a, be
deta|no razmotren u dskus| ko|a sed bav se svm komponentama ovog procesa. U
duhu getata, mom vas da u svest drte n|encu da |e vot cena uvek ve nego suma
n|enh anazranh deova. Svak deo ove dskus|e |e prvremen nuan presek kroz proces
koji se odvija.

1oncept 9:olesti9 'pore&e;aja# poteko;e+
|edan od baznh koncepata G teor|e |e da |e osoba u osnov zdrava da se bor za
ravnoteu, rast zdrav|e. Prema tome, svak prstup, ko| pretpostav|a da |e |udsko be u
sutn oteeno, |e nkompatban sa G prstupom. Pers |e skrenuo pan|u na n|encu da
b|ke votn|e ne spreava|u sopstven rast - to ne samo |ud. Premda |e korsto re
ne*roa psao |e zapravo "trebao b |e nazvat poremea|em rasta razvo|a". (1969b: 28).
Za getatstu vodea vz|a |e ska zdrave, samoreguue sutne nost. Zadatak
ozdrav|en|a |e da se ohrabr ukan|an|e prepreka, smetn|, zapreka samoostvaru|uem
procesu. Za venu |ud termn potekoe sadr konotac|e boest oko ko|e se angau|u
medcnsk pshook aspekt.Getatst preferra|u upotrebu termna potekoe
poremea|a, kako b opsa stan|e u ko|em osoba ne funkcone potpuno, kako b nagas
stan|e u ko|em osoba n|e u harmon|. "Akc|a, kontakt, sposobnost da se ne zbor
autentnost, karakteru zdrav|e u getat terap|, sno, otpor, rgdnost kontroa,
praene napetou, karakteru stan|e poremea|a." (Van De Ret dr., 1980/1985: 60).
Kada se kod |ud |av potekoa on sebe ne dov|ava|u kao ceovte nost u dobrm
pshookm fzookm reac|ama sa svo|om srednom. Ne kreu se efkasno, s akoom
gracoznou kroz ckus ssvesnost. Na mkroskopskom nvou, snaan pshofzook|
obrazac zadravan|a (kao to |e npr. nepotpuno dsan|e dran|em naduvanh pua), ometa
prrodn tok dsan|a. Ovo onemoguava osobu da korst dsan|e efkasno kao podrku
odabranm c|evma, upravo kao to npr. nespremnost osobe da napust zastaree navke
nekadan| denttet na pshookom nvou, ometa sposobnost nost da dov|ava nova
skustva. Zdrav|e boest |ave se zavsno od toga da |e tok formran|a - destrukc|e -
ponovnog formran|a getata, ometen n|e. Nek getatsst smatra|u da poremea|
nasta|e IZMEU razth faza npr. zmeu faza senzac|e svesnost mobzac|e td.
(Cnker, 1978). Prstup koren u ovo| kn|z bazra se na Persovom shvatan|u prema ko|em
se poremea| |av|a|u ZA VREME TRA|AN|A odreene faze ckusa. (Razta shvatan|a mogu
bt korsna |er se ometan|a mogu po|avt zmeu faza, u toku n|hovog tra|an|a oko n|h.
Naravno, budu da su novo samo koncept ko| nasto|e da opu |udsko skustvo, svako
shvatan|e |e demno tano, n|edan prstup n|e "stna"). Ckus svesnost, sam po seb, |e
zdrav, bazra se na ckusu dov|a|a odnosno, verovatnom redosedu prrodnog
ostvarvan|a potrebe nost. Ukoko |e orgnana organzmka potreba negrana
zamen|ena, ne moe bt zdravog zadovo|en|a, ckus u sutn nee ostvart c|, kod
osobe e se |avt potekoe.
.NEDOVR/EN POSAO. I FIKSNI GE/TALT

Nedo)r0en po#ao
Ide|a nedovrenog posa |e osnovna zamsao G prstupa ko|om se ob|an|ava nan na ko|
energ|a posta|e bokrana. Zamsao se odnos na n|encu da |edno staan tok energ|e
omoguu|e formran|e getata - dovrenh cena organskh |ednca. Svaka potreba ko|a
se |av|a navod nas na aktvnost ko|om emo dovrt organzmk ckus. Htna potreba
povezana |e sa ovde sada stvarnou (npr. potreba da se ode u toalet% ili moCe biti povezana sa
nedovr.enim poslom iz pro.losti koji zahteva zavr.avanje u sada.njosti npr. potreba za odobravanjem
od strane roditelja%.
"Poto se |edna stuac|a dovr, sedea nedovrena stuac|a zauzma n|eno mesto, to
zna da |e na vot, praktno nta drugo nego, beskonaan bro| nedovrenh stuac|a -
nekompetnh cena. Tek to dovrmo |ednu stuac|u sedea se |av|a. " (Pers, 1969b:15).
Kada se |ud ne kreu s akoom spontano kroz ckus svesnost u susret svo|m
potrebama, dogaa| se ne moe dovrt. Neka epzoda z detn|stva, neka znaa|na
potreba, ostaa |e nezadovo|ena osoba n|e dovra ckus na nan ko| b za n|u bo
book pshook va|an. Npr. detetu se ne dozvo|ava da tugu|e pae zbog smrt
kunog |ubmca, to moe spret odrasu osobu da uae emoc|e u nove veze, budu da
bo z proost n|e ba dovo|no zraena na nan ko| b bo zdrav/harmonan.
Sno, dov|a| boa, odb|an|a besa prema drugm |udma, treba da bude razreen kroz
prrodnu akc|u (za ta |e udsa| metafora) prhvatan|e osean|a gubtka ( za ta |e zdsa|
metafora).
Bez takvog razre.enja doCivljaj je nekompletan ili nedovr.en, i energija i psiholo.ki izvori zaliha zadrCani
su oko nedovrene stuac|e. Fzook ekvvaent pshook nepotpunom getatu
manfestu|e se vdu karakternog teesnog okopa ko| dr grud u koapsu u pozc|
rezgnranost, u obku zadravan|a daha u naduvanm prsma u pozc| pretee
agresvnost. Nedovren posao moe da bude nezadovo|ava|u odnos z proost npr.
nezvren protest protv surovost rodte|a, to moe bt a|en|e protv zapostav|an|a
odreenh potenc|aa nost.
Pshooka enerh|a nost posta|e ogranena potsnuta z svesnost. Potskvan|e sab
potenc|ae za dov|avan|e vota u punom bogatstvu ovde sada sa potpunom
pshookom fzookom oset|vou. Osean|e suparntva prema bratu ko|em n|e
doputana ekspres|a ("naravno da t vo svog maeg brata") moe se manfestovat u
odrasom dobu kroz hronnu bo u ema za desnog ramena. Re |e o premetan|u
orgnane potrebe za protestom u me tea. Na ta| nan potreba se otuu|e od prvobtnog
c|a, pr em se ne naputa, a se ne zadovo|ava. Fzk pshook nedovrena stuac|a
nastav|a da zahteva dovravan|e budu da orgnana stuac|a n|e na zadovo|ava|u
nan dovrena, osoba ne moe u potpunost uvat u zadovo|stvma sadan|eg trenutka
odnosma ko| moda nsu suparnk, kao to su b on z proost. Naravno da patoog|a
ko|a se |av|a u odraso| osob n|e uvek rezutat samo |ednog dogaa|a, ve se razv|a z
matrce var|ab uk|uu|u sadan|u votnu stuac|u osobe.
Po$re+a a do)r0a)anje!
?edovren posao predstav|a nekompetan getat. Ipak, nekompetran|e cene |e tako
teme|na n|enca |udske prrode da |ud dovrava|u cene, premda, na skrv|en
zopaen nan.U zdravom ckusu svesnost, kada dete dov|ava potrebu npr. gad,
mobe svo|u energ|u deu|e gasno pau trae da ga negovate| nahran.Kada ova
adekvatna akc|a ostvaru|e pun dobar kontakt sa srednom (t|. sa negovate|em) gad |e
zadovo|ena. Dete dov|ava zadovo|stvo, to |e evdentno z reaksac|e usana oko
bradavce sadra|nog zraza ca.Tada se prrodno |av|a nova potreba.To moe bt potreba
za snom, movan|em stmuac|om. Ma ta bo, ako se potreba na zadovo|ava|u nan
dovr, sedea potreba e se po|avt.
Na ta| nan se organzmk ckus ponav|a uvek znova kod zdrave osobe, poto se
potreba adekvatno zadovo|. Bazne potrebe ko|ma se zaz u susret, mogu bt
beskonano razte, od kompeksne potrebe da se dovr smfon|a do |ednostavne
reguarne hg|ene. U man|e optmanm stuac|ama dete pae gadno negovate| ne
odgovara adekvatno. Zdrava deca e po|aat svo|e zahteve, vrte gasno dok negovate|
ne odgovor. To |e nan na ko| |e odgovorno za zadovo|en|e svo|h potreba, davan|em na
znan|e svetu o n|ma. U nesreno| stuac| kada negovate| da|e ne odgovara adekvatno
na detetove potrebe, prvremeno se zaustav|a zraavan|e potrebe. To |e taka na ko|o| se
dete "preda|e" (Bob,1953.) getat |e fksran na pogrean nan. Na ovom mestu snana
prmtvna osean|a deteta se potsku|u da b dete ostao u votu. Ovo |e praeno
fzookm promenama ko|e se manfestu|u kao obrasc zadravan|a u teu npr. vrsto
stsnuta vca. Zbog prrodne potrebe za dovravan|em ckusa, savetnc esto otkrva|u da
deca vre neku vrstu kogntvnog zatvaran|a u odnosu na rane traume hronnu
deprvac|u. Kao deca, mnog |ud su na ob|an|en|e zato n|hove prmarne potrebe za
razumevan|em negom nsu be zadovo|ene. Cesto su ovakva ob|an|en|a netana,
bazrana na preoperaconanom nvou m|en|a, preogna, smboka obo|ena
karakterstkama magnog. U to vreme, to |e bo na|bo| nan na ko| |e organzam mogao
da dovr stuac|u krene ka sedeo| potreb. Dete moe skust bazn osea|
bezvrednost poto ma|ka |asno zraz da ne vo da se bav n|egovm teom prrodnm
funkc|ama. Na svo| prmtvan, preogan nan dete tra razog za ovo. Moda osea da |e
to zbog toga to sa n|m neto n|e u redu. Kasn|e e dete ut da |e gotovo uzrokovao
smrt ma|ke pr poroa|u. Ovo da|e zgrau|e detetov osea| da |e sa n|m neto pogreno
oe, to kasn|e bva nkorporrano u sku o seb. Ovakve kombnac|e emotvnog,
kogntvnog fzookog dovravan|a posta|u fksan getat - repettvan predktvan nan
ponaan|a u odnosu na svet druge |ude. Osoba uvek nasto| da zae u susret orgnano|
potreb, ne uspeva|u, budu da se to bazra na organzmkom skustvu neuspeha. Prema
tome, prsa ponav|an|a pote od neuspe.nog dovr.avanja.

Di#1*n(%ije $o(a %i(l*#a
Prema G teor| posto| nekoko pshookh mehanzama uz pomo ko|h odravamo, u
sadan|ost, nedovrene stuac|e z proost, avamo sebe ostvaren|a sopstvenh potreba
onemoguu|emo dobar kontakt sa sobom, drugma srednom. O tome se esto govor kao
o poremea|u grance, ko| se moe posmatrat kao vd fksranost, ko| nterferra sa
zdravm funkconsan|em kreatvnog sefa na granc zmeu organzma sredne. U G se o
tome esto govor kao o samoregura|uem deovan|u, ko|e uk|uu|e odbrambene
funkc|e.Vano |e nagast proces usmeravan|a ko| se bazra na dnamko| nterakc|
organzma sredne, to poveava mogunost promene. Poremea| grance, o ko|ma se
ovde govor, na specfan nan ometa|u fazu fnanog kontakta ckusa svesnost. Vena
n|h proputa |ednu ak sve faze procesa. Pers se koncentrsao na probem konfuenc|e,
ntro|ekc|e, pro|ekc|e retrofeks|e, kao preovadava|ue nane ometan|a kontakta.
Gudman se bavo egotzmom, a Posterov defeks|om.
Cesto se govor o desenztzac|. Osta autor su ekspermentsa sa kombnac|ama
navedenog, a u ovo| kn|z |a u se bavt samo navedenm mehanzmma.
Vano |e zapazt da kasn G teoretar, kao to su Pers, Posterov, Menk Nevs, navode
stuac|e u ko|ma odrase osobe svesno namerno korste ometan|e kontakta, to |e u tom
sua|u zdrava opc|a u sub organzma. To treba uzet u obzr kada se govor o
mehanzmma ometan|a kontakta, ko| su ugavnom vd hronne aktuene patoog|e.
Prema Persu, ov mehanzm su neurotn |edno kada se korste hronno neadekvatno. U
suprotnom, korsn su zdrav kada se autentno zaberu u datm okonostma, kada se na
|av|a|u kompuzvno. Ipak, nezdrav su kada su vezan za nedostupne neposto|ee
ob|ekte, kada uk|uu|u sab|en|e svesnost spreava|u svrhovtu ntegrac|u potreba
dov|a|a. Svak neurotan mehanzam povezu|e se sa ostam mehanzmma u
funkconanu cenu. Npr. ntro|ekc|a konfuenc|a su nuan predusov za po|avu pro|ekc|e
retrofeks|e. Razmatren|e ovh smetn| ne odv|a se u termnma kasfkac|e neuroza, ve u
obku metoda stravan|a strukture odreenog neurotnog ponaan|a.
"Ogedno |e da |e svak neurotn mehanzam fksac|a, a svak mehanzam uk|uu|e
konfuenc|u, neto to |e nesvesno. Na san nan svako ponaan|e |e rezgnrano u
sua|evma ane dentfkac|e, odbacvan|a sopstvenh emoc|a, okretan|a agres|e protv
sebe, u|edno |e tato! Naveden preged pokazu|e redosed prema ko|em se fksac|a r
kroz ceokupan proces kontakta, nesvesnost |o| doaz u susret z drugog pravca." (Pers
dr. 1951/1969: 458.). Odreen poremea| grance mogu bt upad|v| u nekm fazama
ckusa formran|a destrukc|e getata. Redosed ko|m neurotn mehanzm mogu da se
razv|u mpcra da e ostae faze ckusa bt spreene, hendkeprane ometene u
dovravan|u, u toko| mer da |e bo ko|a druga faza nekompetna, ometena oteena.
Potekoa se moe posmatrat kao poremea| u toku formran|a ckusa getata kao
dsfunkc|a u |edno| ve faza ovog ckusa. Vano |e na ko| nan se navedene de|e
korste u terap|skom susretu. Di#1*n(%ija * 1ai #ena%*je koja se ponekad nazva
desenztzac|om ) esto se |av|a kada se senzac|e z tea, kao npr. bo nepr|atnost,
gnoru a nformac|e z sredne se bokra|u.
Prmer za ovu vrstu poremea|a |e sua| Dozefn ko|a dozvo|ava seb da se "smrzne"
rade kasno nou. Kao dete ona |e ba zostav|ana, pa |e u odraso| dob otuena od svog
fzkog sefa. Pshofzooke ozede zaostae od povreda u ranom detn|stvu spreava|u |e
da regstru|e kada |e povreena, gadna umorna. Ona uspeva da odbac bone stmuuse,
a se takoe zoovaa od baznh zadovo|stava votnh radost. Na savetovan|e |e doa
na preporuku posodavaca ko| su prmet da u svako doba rad kao efkasan automat, a
su se zabrnu zbog moguh dugoronh posedca po n|eno zdrav|e. K|ent sa zodnm
crtama nost pokazu|u znaa|ne poremea|e senzac|a, sman|u|u ometa|u utca|
unutran|h senzac|a spo|an|h stmuusa.
Di#1*n(%ija 1ae #)e#no#$i u ciklusu 'ormiranja ge.talta u nastavku poglavlja o ovome se govor kao
o defeks|) |av|a|u se kada osoba n|e potpuno svesna svo|h potreba zahteva pozva
ko| doaze z okone. Ne prda|e se znaen|e n nformac|ama ko|e potu z tea, n
nformac|ama z sredne. L|ud mogu spret po|avu nove fgure u ovo| faz ne obraa|u
pan|u, namerno odvraa|u pan|u, od onoga to |e na|znaa|n|e za zadovo|en|e
n|hovh potreba za n|hovu dobrobt. L|ud sa opsesvno agresvnm crtama nost mogu
omest stmuuse ko| potu od drugh bokran|em svo|e svesnost. Npr. Pter |e zadovo|an,
sed povueno, zure u prozr mrt se. Lus ga pta "Sta n|e u redu?". Gasom ko| ode
prezrom, on kae "Nta". Na ta| nan on |e sk|u|e z kontakta uman|u|e bo ko| utca|
ko| ona moe da ostvar nad njim.
U sle)e;oj fa$i ciklusa< onoj koja na"laava &o:ili$aciju, dsfunkc|a se |av|a kada se
energ|a preterano nedovo|no mobe, kada se uzbuen|e bokra pogreno
nterpretra. Veoma depresvn k|ent su prmer za poremea| onog dea ckusa, zbog
nesposobnost da mobu svo|u energ|u, pa presta|u da |edu brnu o seb. Ovo |e esto
odgovor na toksne ntro|ekte, npr. na nternazac|u zostav|a|ueg zanemaru|ueg
rodte|a. Generazovano uzbuen|e nespecfna mobzac|a est su u stan|u
anksoznost. Den se a da se osea napeto tokom asova na koedu. N|ena energ|a |e
svakako pobuena, potenc|ano dostupna prazn se. Ipak, n|eno stan|e pobuenost dok
sed u uonc, ma spremnh da potr hperventra|u u stan|u uzbune, ne vod c|u
usmereno| akc| zadovo|ava|uem dovravan|u getata. Mobzac|a treba da bude
prkadno prmen|ena kako b se osoboda n|ena anksoznost kako b ona ba sposobna za
nteektuano napredovan|e ko|e e. Den zam|a da nastavnk koege smatra|u da |e
ona dosadna bezvredna da |e prezru. Rade sa Den u toku savetovan|a posta|e |asno
da negatvne poruke u n|eno| gav potu z detn|stva kada |e nternazovaa destruktvne
atrbute ko|e su |o| upuva rodte|. To |e sada postao n|eno sopstveno uveren|e o tome
da |e bezvredna kao nost pr|ate|, ona se ponaa u skadu sa tm na neprstupaan
nezanm|v nan.
U 1ai a(%ije, dis'unkcija se javlja kada se akcija bira prmen|u|e, a n|e prkadna za
zadovo|en|e prmarne organzmke potrebe. Cesto se poremea| u ovom deu ckusa |av|a
u vdu odbacvan|a deova sebe n|hovog prpsvan|a drugma (pro|ekc|a), kao kod
paranodnh poremea|a. Pro|ekc|a spreava osobu da u potpunost bude u kontaktu sa
akc|om ko|a |e potrebna da b se dovro dogaa|. Zapravo, akc|e se mogu stano znova
ponav|at kao kod kompuzvnh pac|enata adkc|a, a ove akc|e nsu efkasne ne
zadovo|ava|u stvarnu potrebu. Npr. kada |e De|k anksozan pon|e sa opsesvnm
en|em kue, umesto da spozna svo|u davno zaborav|enu e|u za razumevan|em
ozb|nm tretmanom.
U 1ai 1inalno" (on$a($a dis'unkcija se javlja kada akcija nije adekvatno dovr.ena, energija ispraCnjena.
Umesto uprav|an|a ponaan|a prema adekvatno| spo|an|o| met, |ud okreu svo|e
ponaan|e ka seb. Ovo se nazva re$ro1le(#ijo!- Npr. umesto da rzku|e uaze u mtman
odnos trae ntmne veze sa drugma (me moe do u stuac|u da bude odbaen)
Kaus san|ar guta hranu, de na tretmane masae kupu|e skupu odeu. Umesto da zraz
svo| bes prema efu ko| |e zoupotreb|ava, Avn se |ut na sebe okrv|u|e sebe to |e tp
osobe ko| uvek posta|e rtva. N u kom sua|u ona ne b nta reka protv svog efa, a
esto ma napade arngtsa, pr emu dov|ava "kako dav sebe, gu sebe" - upravo kao
to b to eea da un efu u fantaz|.
Fn mn odgovor (ko| se spreava|u nhbc|om zdravm razumom) mogu rezutrat
tra|nm karakternm okopom mogu doprnet fzkm poremea|ma kao to |e d|abetes,
artrts rak.
%ore&e;aji u fa$i poskontakta ili $a)ovoljenja mogu se |avt kada osoba ne dov|ava
u potpunost svo|a skustva, prerano |ure od |ednog dov|a| ka drugom. L|ud ko| esto
ometa|u svo|a skustva u ovo| faz esto ma|u osea| nedovrenost. On osta|u u nekom
magovtom osean|u deprvran pr|atnog osea|a, ko| sed pose dobrog |ea zazovne
konfrontac|e sa pr|ate|em. |edan od nana da kontakt ne bude potpuno zadovo|ava|u,
|e da " stano budemo svesn da smo u kontaktu". To |e kao kada bste b za|ub|en pun
sebe uva kop|e |ubavne poez|e ko|u pete. Dov|a| posmatran|a komentarsan|a
sebe sopstvenog ponaanja naziva se e"o$i!o! (zaokup|enou sobom) posmatran|em
- u seks terap|, ukazu|e na narcstk karakter. Mnoge ene ko|e ma|u potekoe sa
dov|avan|em orgazma pokazu|u da ma|u probem upravo u ovo| faz ckusa. Zadovo|stvo
kontaktom sa tom |e ve od dov|a|a gravtac|e kada sto|mo hodamo, ne mse u
seb kako smo svesn dobrog kontakta sa travn|akom. To |e, zapravo, potpun dov|a|
travnatost podoge. Dsfunkc|e u ovo| faz svesnost rezutra|u nedostatkom spontanost
otuenou od fzkog sefa okone. L|ud ko| hronno ometa|u kontakt mogu deovat
kontrosano, a m nedosta|e akoa uskaenost sa sobom srednom ko|a se |av|a kada
se na trenutak zaborav na sebe. Metafork govore, on gura|u reku (Stvens, 1970).
Posle zadovoljenja sledi fa$a povlaenja ili odmora, koja moCe voditi stanju ravnoteCe, mirovanja i
otvorenosti. Ometanje se javlja kada je osoba nevo|na da napust prethodne stuac|e ,
suprotno ovome, |ur ka novo| fgur. Na ta| nan zbegava da ostane u stan|u praznne, pre
nego to se |asna fgura spontano po|av z sefa sredne. To |e karakterstka |ud ko|ma
|e teko da neto napuste. Moda posto| probem naputan|a ske o seb faze vota u
ko|o| se odgravaa trauma prkom prese|en|a u novu kuu. Naputan|e dogaa|a u vez sa
proost, a|en|e za n|ma, nuan |e deo otvaran|a sebe ka mogunostma potenc|ama
novog. U tranzcono| teor| ovo se nazva "neutranom zonom". "Radohoar"
profesonac ko| sagoreva|u na posu, prmer su hronnh poremea|a u ovom deu ckusa.
Zadovo|stva ko|a potu od rada postaa su preovadava|ua, n|hova vezanost za (
konfuenc|a sa ) zvorom zadovo|stva , postaa |e bokra|ua za dervran|e zadovo|stva z
drugh zvora. Nevo|nost da se stup u neutranu zonu, n|eno zbegavan|e, stvara
poremea| u harmonnom rtmnom pusra|uem ckusu.
Poremea| u bo kom deu ckusa prrodno ometa|u rtam zadovo|en|a potreba osobe.
Konfuenc|a - moe spret zadovo|ava|u razvo| faze senzac|e, desenztzac|a - moe
spret punu svesnost, defeks|a - ometa mobzac|u, ntro|ekc|a - moe spret efkasnu
akc|u, pro|ekc|a - dobar fnan kontakt retrofeks|a - fazu zadovo|en|a, a zaokup|enost
sobom - ometa efkasno povaen|e.
Ska 4.1. predstav|a d|agram ckusa formran|a destrukc|e getata sa ustrovanm
prmerma tpnh grannh poremea|a, ko| su za potrebe ove kn|ge ocran u odreene
faze. Unutran| deo kruga predstav|a sef, a deo po|a van kruga predstav|a srednu, n|a
ko|a razdva|a ovo dvo|e |e granca meu n|ma. Ovo |e dodrna n|a na ko|o| se odv|a
razmena zmeu organzma sredne . Sedam grannh poremea|a, o ko|ma se ovde
govor, oznaeno |e man|m strecama sa mam krugom ko|e predstav|a|u nterpshk
mater|a zahe ko|e potu od sredne.
Akcije Finalni kontakt
projekcije retrofleksija
Granica
Mobilizacija
introjekcija Zadovoljstvo
egotizam
Sredina

Svesnost
defeks|a Povaen|e
Senzacija konfluencija
desenzitizacija

Slika $. >iklus 'ormacije i destrukcije ge.talt savetovanja
7ako bismo objasnili mentalno varenje mater|aa upotrebemo metaforu ponaan|a prkom
hran|en|a. Tako, u sua|u desenztzac|e, ntrapshk stmuus su bokran na granc sa
unutrn|ou. Desenztzac|a |e kao da pokuavamo da |edemo smrznuth usana bez ua
ukusa. U defeks|, stmuus z okone spreen su da prodru kroz grancu zmeu
organzma sredne, sno kao kada se vrsto stsnu zub da b se spreo gutan|e. U
ntro|ekc|, spo|an| mater|a se suve ako nkorpore - hrana se guta cea, bez vakan|a
bez osea|a ukusa. U pro|ekc|, ntrapshk mater|a se suve ako odbacu|e, kao kod
p|uvan|a povraan|a progutanog. U retrofeks|, mater|a ko| |e namen|en spo|an|em
c|u usmerava se ka seb. To |e sno vakan|u svo|h usana. U egotzmu, ntrapshk
mater|a se prerau|e, a da se ne obraa pan|a na srednu. Konfuenc|a |e predstav|ena
znakom beskonanost preko grance sefa sredne, ko| kazu|e da se rad o zatvorenom
sstemu ko| efkasno untava funkc|u grance. Ovo |e sno ssan|u bradavce onome to
tne|der skovto zovu "razmena p|uvake" (po|ubac).
DETAL3/O 2A54AT2A/3E %O2E4E8A3A G2A/7E
De#eni$ia%ija 2!ini!iiranje #ena%ija3
U desenztzac| neurotar zbegava da dov sebe svo|u srednu. Koncentru sef |e
anestezran umrtv|en. Senzac|e osean|e sefa su osab|en, nepotovan zanemaren.
Egzstenc|ana patn|a nepr|atnost spreen su da se po|ave kao fgura u veo| man|o|
mer. Bag prmer |e sua| kada suve dugo emo na suncu. Ekstremn| prmer |e
zanemarvan|e teesnh potreba - kao kod |ud ko| se ponose tme koko mogu popt, koko
dugo mogu da ne spava|u rade pod usovma egstremnog stresa, kao to |e rad na berz,
prtom ne vode rauna o cen ko|u paa|u svojim zdravljem ili srcem.
Desenztzac|a se moe po|avt u bo kom deu ckusa svesnost, npr. veoma edna osoba
ko|a guta toko e|eno pe moda nee na kra|u osett knestetko oakan|e, zagedana u
teevzor, u ovom sua|u re |e o desenztzac| u faz fnanog kontakta.Desenztzac|a se u
ovom tekstu razmatra kao poremea| ckusa u faz senzac|e.
Izvestan stepen desenztzac|e |e deo zdravog vota, npr. ateta e zanemart bo ko|a
pote od maog u|a kako b uestvovao u trc, e umoran ovek zanemart neudobnost
tvrdog madraca da b odspavao.

De1le(#ija (zbegavan|e senzac|e znaa|nog utca|a)
Defeks|a zna okretan|e od drektnog kontakta sa drugom osobom. To |e nan da se
reduku|e svesnost o ( utca|) kontaktu sa srednom, da se kontakt zamag, uopt uv|e u
asku. Tema, o ko|o| |e re, na suptan nan se men|a, npr. ena pta: "Da me vo?", a
mukarac odgovara :"Sta podrazumeva pod |ubav|u?". Umesto da razmen osean|a
drektno, u punom ntenztetu, k|ent bra apstraktan |ezk, bede opse zbegava kontakt
oma. Osoba ko|a esto korst mehanzam defeks|e ne korst svo|u energ|u na efkasan
nan da b ostvara fdbek sa sobom, drugma srednom. Do takve osobe nee dopret
krtka, a nee n prznan|e, n |ubav.
"Osoba ko|a korst mehanzam defeks|e ne ubre podove svo|e aktvnost. Stvar se
naprosto ne deava|u. Osoba govor, a osea da ne dote druge da |e ne razume|u.
N|ene nterakc|e ne zazva|u e|en do|am, ne postu ono to se razumno oeku|e. Iako
osoba moe da komuncra va|ano tano, ako ne dopre do druge osobe, nee bt potpuno
shvaena". (Posterov, 1974: 90-91).
U defeks|, neurotar pokuava da zbegne utca| stmuusa z sebe sredne. Kontrou
sef dov|ava otuen|e naputan|e. Defeks|a |e obno bona , metafork govore,
oduzma ukus bogatom vahnom kontaktu. Ipak, posto|e sua|ev kada |e defeks|a
veoma korsna kao vd manevra za odravan|e vota u potenc|ano opasnm stuac|ama.
Npr. defeks|a u odnosu na propagandu deznformac|e totatarne drave moe bt korsna
rezutrat bo|m kontaktom sa votnm stuac|ama, gedano dugorono. Defeks|a moe
ometat bo ko| deo ckusa, a u na|veo| meri deluje na svesnost osobe.

In$roje(%ija Biti upravljan internalizovanim @treba@%
Intro|ekc|a |e nc|an mehanzam preko koga prmamo hranu, de|e prava od znaa|nh
drugh z sredne. Dok beba ne dob|e zube (na|znaa|n| deo razvo|a prema Persu), ne
moe ako odbact ono to |e za n|u oe (dsfunkconano) druga|e nego povraan|em
p|uvan|em. Sa po|avom dentane agres|e |av|a se sposobnost da se savau nformac|e z
sredne, da se unese u sebe ono to |e za organzam vano hran|vo, da se razku|e
odbac ono to n|e pogodno. Ova| kapactet potom se prmen|u|e na sve vrste odnosa sa
drugma, nformac|e. "U ntro|ekc|, neurotar smatra da |e normano ono to
kontrou sef dov|ava kao strano teo ei da odbaci@ Perls i drugi, !"+!DE":$E<%.
Kao deca, |ud "guta|u" prava poza|m|u|u maksme, kao to |e ona "mora uvek vredno
radt", "drug |ud treba da budu uvek na prvom mestu", "uvek mora kontrosat svo|a
osean|a". L|ud, takoe, mogu progutat atrbute ko| m se prpsu|u - npr. "t s en|", "t s
kreatvn| nego tvo|a sestra", "sv mukarc u nao| fam| zavrava|u kao akohoar".
L|ud ko| esto ntro|ektu|u, gotovo uvek "naue u" " dre otvorene o" da sazna|u ta
b TREBALO da rade. Nedosta|e m unutran| osea| voen|a sebe samoreguac|a u
skadu sa n|hovm potrebama. N|hov ntro|ekt su za n|h stranac, nefeksbno totatarno
"trebao b da uvek...". Kuturn stereotp, kao to su novnsk portret ena kao pasvnh
ob|ekata spremn za konzumac|u od strane mukaraca, predstav|a|u suptan ntro|ekt
ogromnog bro|a |ud, a da on toga nsu svesn. Intro|ekc|a ko|a se nastav|a u odraso| dob
moe povremeno bt korsna u poetnm fazama stcan|a vetna, od kucan|a do stcan|a
vetna savetovan|a. U deano| stuac|, u kasn|m fazama procesa, usvo|ena prava e se
presptat da b se utvrda n|hova vanost prmen|vost za odreenu osobu, stuac|u
trenutak.
Introjekcija moCe ometat bo ko|u fazu ckusa svesnost. Npr. ena moe uvat u seksu, a
ne dozvot seb orgazam ( u faz fnanog kontakta) zbog ntro|ektovanh poruka kao to |e
ona "seks |e potreban mukarcma rad oakan|a". Ipak, ntro|ekc|a esto snano ometa
mobzac|u, spreava|u osobu da preduzme adekvatnu akc|u za zadovo|en|e potrebe.
Proje(%ija videti u drugom ono .to ne priznajemo kod sebe%
"Pro|ekc|a |e stav, crta, osean|e nan ponaan|a ko| zapravo prpada vao| sopstveno|
nost, a se ne doCivljava kao takva, umesto toga pripisuje se objektima ili osobama u sredini i
doCivljava kao usmerena P8O4I3 vas od strane drugih, umesto obrnuto. Projektor je nesvestan, npr. da
odbacuje druge, veruje da ga drugi odbacuju, ili nesvestan je svojih potreba da seksuano pre
drugma, osea da drug n|emu praze seksuano ". (Pers dr. 1951/69: 211).
Pro|ekc|a se moe korstt na zdrav konstruktvan nan prkom panran|a buduh
stuac|a. Svak vd kreatvnost uk|uu|e pro|ekc|u sefa kroz deovan|e magnac|e.
Ponekad |ud vde kvatet kao to |e poten|e ntegenc|a u drugma, nesposobn da
uvde kako sam posedu|u ove kvatete. Sua|ev pro|ekc|e obezbed su osnovu za
narodnu mudrost - "It takes one to know one" (Treba mat odreen karakterstku, da b se
ta mogo prepoznat kod drugog).
Predrasuda |e bar demno subverzvan destruktvan vd pro|ekc|e. Odbaen deov sebe
prpsu|u se prezrenm rasama, kasama suprotnom pou, tako oakava|u pro|ektoru da
doe u kontakt sa svo|m tamnm osobnama. Uvek posto| zrno stne u pro|ekc|, a osobe
ko|e se pro|ektu|u vro seektvno obraa|u pan|u na okonu dov|ava|u da su nemon
da promene stuac|u. Iako pro|ekc|a moe ometat bo ko| deo ckusa svesnost, na|ee
se |av|a kao poremea| u faz akc|e.
Re$ro1le(#ija (nm seb umesto drugma )
Retrofeks|a zna otro se okrenut protv sebe. Posto|e dve vrste retrofeks|e : %rva# ka)a
oso:a ini se:i to =eli )a uini dr*"i!a ili #a dr*"i!a- Ovo verovatno pote od onoga
to |e orgnano na pokuavaa da un drugm osobama ob|ektma. Lnost |e
pode|ena na aspekt ko| "n" aspekt " ko|emu se neto n". Umesto da se agresvn
mpus usmer prema povreu|uem rodte|u, osoba usmerava agresvn mpus prema seb
v vot samokan|avan|a, uz pomo ka sebe usmerene hostnost, moe ak pont
samoubstvo, ko|e |e retrofektovana forma ubstva. " U retrofeks|, neurotar |e snano
zaokup|en onm u emu koncentru sef ne uestvu|e, sk|uen z sredne". (Pers dr,
1951/1969: 463).
L|ud ue da korste mehanzam retrofeks|e kada n|hova porodca ne vrednu|e n|hova
osean|a ms, h kan|ava zbog ekspres|e prrodnh mpusa. Impus da se udar osta|e
zak|uan u teu osobe, utu na obk ma, abdomnanu tenz|u hem|sku ravnoteu u
teu. Energ|a se korst da b se potsnu mpus ko| se zadrava|u, me se takoe
spreava da energ|a bude upotreb|ena u svrhu zadovoljenja potreba.
Mnog od nas nauen su da |easgresvnost oa, da n|eno zraavan|e nuno vod
destrukc| povred. Ipak, u G agresvnost se defne u termnma "posezan|e za nem"
smatra se neophodnom za vot, |ubav produktvnost. Poztvan nan da se korst
retrofeks|a |e spreavan|e sebe da se pae neadekvatno na sastanku komteta. Ova|
mehanzam negatvan |e ako seb NIKADA ne dozvomo da zrazmo bes povreenost.
Dr*"a vrsta retro'leksije je ka)a ini&o se:i ono to =eli!o ili 0$o #!o 4eleli )a $a nas
uine )ru"i. Osoba prua seb pan|u, |ubav brgu ko|u n|e doba od rodte|a. Npr. Bar
esto uvaruku u ma|cu osan|a vcu na ruku kada govor o usam|enost. Kada n|egova
ruka progovor, on u|e sebe kako te dete u seb na nan na ko| |e eeo da to un
n|egov hadan dstancran otac. Tada ne spreava zadovo|en|e pravh nterpersonanh
potreba u sadan|ost, to moe bt znaa|an zvor podrke seb samom. Retrofeks|a se
moe |avt u bo ko|o| faz ckusa, a naroto ometa fazu fnanog kontakta.
E"o$ia! blokiranje spontanosti kontrolom%
Egotzam se karaktere stupan|em osobe van sebe uzman|em uoge posmatraa
komentatora sebe svo|h reac|a sa srednom. Ova| neurotan mehanzam ometa
refeksnu akc|u zadovo|en|a potreba, kao dobar kontakt sa srednom. Komentar o tome
koko uvamo u etn| po pesku u |esen, moe untt ne-samosvesno zadovo|stvo ko|e
pote od stvarnog osta|an|a bvan|a U skustvu. "U egotzmu, neurotar |e svestan ma
ta da kae o svemu, a kontrou sef osea praznnu, nedostatak potreba
nteresovan|a" (Pers dr. , 1951/1969: 483)). Pers dr. opsu|u "neurozu k|enta na
pshoanatko| terap| " razmatra|u egotzam (to se naravno ne vezu|e za bo ko|
prstup posebno), pokazu|u kako ova| vd samo-svesnost posmatran|a sebe moe postat
probem. Egotzam se |av|a kada osoba usvo| nan na ko| |e ba zoena drugma
posta|e deaan produkt - dobro pragoen gentan karakter, samoaktuazer, dr.Uvd
osobe nsu ntegrsan asmovan. On sto|e osob kao novo odeo |o nepoznatog
nepragoenog obka proporc|a. Dok se dv seb u ogedau, n|egovom votu nedosta|e
spontanost, n|egov apett su programirani i njegovo delo je bez sjaja.
Pers dr. , pak, stu da |e normaan egotzam nuna faza u razvo|nom procesu eaborac|e
kompkac|a dugog sazrevan|a kako b se zbege preuran|ene obaveze obeshrabro
unten|e". (Pers dr. 1951/19E": $+E%.
Egotzam se moe |avt u bo ko|o| faz ckusa - npr. umesto da se mobe, poto u|e pa
svo|e bebe, ma|ka moe poet da se dv svom otrom suhu. Egotzam esto ometa
zadovo|stvo, budu da se osoba ve bav sobom nego dov|avan|em sopstvenog
zadovo|stva. Egotzam u trenucma kontakta onemoguu|e osobu da stnsk da|e prma.
Na ta| nan egotzam ometa osea| potpunog pravog zadovo|stva. Hronn egotzam
moe rezutrat uoba|enm obrascma karaktera ko| se opsu|u kao narcstk poremea|
nost ko|o| nedosta|e sposobnost empat|e, a karaktere |e garndoznost preoset|vost
na evauac|u od strane drugh, ove crte nost su rgdne, (|ontef, 1986).
Kon1l*en%ija dis'unkcionalna bliskost%
7on'luencija je stan|e u ko|em se ne razku|u organzam sredna. Grance su osab|ene kao
zmeu fetusa ma|ke. Dve ndvdue strpa|u se u |edno, spa|a|u uveren|a, stavove
osean|a, a da nsu reorganzova grance meu sobom nan na ko| se razku|u. Ponaa|u
se kao da su |edna osoba. Svako povaen|e grance dov|ava se kao pretn|a odnosu, ako
ne samom opstanku osobe. Parov ko| su ve za|edno veoma dugo, pon|u da e, ma|u
san ukus "sne ms". N|e retkost da se govor "m" kao npr. "M smatramo da stan|e
obrazovnh ustanova n|e dovo|no dobro za nau decu". On su napust baznu potrebu za
odvo|enou, od dea svo|e nost. I sama pomsao o konfktu bo kakvom nesagan|u
pret teme|u n|hovog odnosa. Svak poremea| grance orgnano |e mao funkc|u
odravan|a vota, (opstanka). Konfuenc|a |e nuna u emoconanom pshookom odnosu
ma|ke deteta (bebe) predstav|a normaan deo detetovog odrastan|a. Nek konfuentn
odnos mogu bt poztvn - npr. empatno razumevan|e partnera ko| pat zbog gubtka
bske osobe u sua|u smrt. Nek vdov konfuenc|e sa srednom mogu predstav|at vd
obogaen|a unapreen|a kvateta vota. U nekm stuac|ama kao to |e npr., vrhunsk
dov|a| u toku medtac|e, u nekm ekspresvnm umetnostma kao to su skan|e,
gub|en|e sopstvenh granca moe bt od presudnog znaa|a da b se bogatstvo dov|a|a u
potpunost skuso. Pose toga u zdravom kontaktu posto| sposobnost odva|an|a, |er posto|
poveren|e da se takav doCivljaj moCe ponoviti.
Kao u svm |udskm stuac|ama neophodno |e uspostavt ravnoteu zmeu konfuenc|e
odravan|a granca. Dov|a| konfuenc|e sa srednom |e povremeno neophodan kako bsmo
dove sovan|e nee panete ko|a |e book znaa|na za sve nas. A tra|no spa|an|e sa
drugm, bo osobama stuac|ama, vod gubtku sebe, kontaktu ko| |e u man|o| mer
zadovo|ava|u konano, dezntegrac|.
Konfuenc|a |e esto odbrana prtv suoavan|a sa egzstenc|anom usam|enou,
zvesnou smrt straha od praznne. Svaka osoba dov|ava ovu praznnu na razt
nan. ""Za svakog pac|enta praznna ma razto znaen|e. Za kompuzvne to moe bt
nered, za neke to |e staren|e smrt, za madu enu to moe bt gubtak sebe u seksuanom
vrhuncu, za zofrenara u ranom stad|umu razvo|a bost to |e sa ko|a razara ego": (Van
Dusen, 1975b: 92).
Za osobu ko|a tra dsfunkconanu bskost c| |e stapan|e u odnosma u ko|ma ne posto|
sposobnost za toeranc|u raztost u drugome, takva osoba nespremna |e da otkr|e
sopstven zvor snage. U odnosu u ko|em posto| stop|enost n |edna ndvdua ne moe se
potpuno razvt. Osoba ko|a brne o svom partneru esto se postoveu|e sa ogedno
"zavsnom osobom" kako b zbega suoavan|e sa sopstevnm strahom od zavsnost
naputan|a. Konfuenc|a se moe manfestovat kao nezdravo mean|e sebe sa stuac|ama
kao npr. sa sopstvenm zanman|em. Nek savetnc suve snano se dentfku|u sa svo|m
posom tako da se nost profesonana uoga ne mogu razkovat. Ne znenau|e to ovo
moe vodt oem skustvu, gubtku uz|a oa|u.
"Konfuenc|a |e fantom za ko|m |ure |ud ko| ee da reduku|u raztost da tako ubae
uznemrava|ue skustvo novne raztost. Bago govore, to |e mera prsta|an|a
po|ednca na povran dogovor , dogovor da se ne |u|a brod. Dobar kontakt, ak u
na|dub|m reac|ama, zadrava uzven svet osea| raztost od drugoga sa ko|m se
kontakt uspostav|a".
Polsterovi, !"#$:";%.
Konfuenc|a moe spret funkc|u senzac|e da se spontano rtmk po|av u ckusu. Npr.
sve dok ma|ka osta|e u konfuenc| sa novoroenetom dvor n|egove potrebe, otrna
n|ene senzorne dskrmnac|e sopstvenh potreba prrodno e bt uman|ena. Ovo |e naravno
neophodno za neko vreme. Produena konfuenc|a moe doprnet depres| posednm
tekoama u aktvnom seksuanom votu sa suprugom.
Konfuenc|a se moe |avt u bo ko|o| tak ckusa svesnost, npr. na nvou senzac|e,
trudnca moda osea |utarn|u munnu, a n|en suprug se osea boesno. Konfuenc|a |e
naroto upad|va, kao to smo pomenu ran|e, kao poremea| u faz povaen|a. Hronna
konfuenc|a |e karakterstka |ud ko| se ponekad opsu|u kao hronn grann poremea|
nost. N|hova konfuenc|a moe bt nestana neposto|na. N|hov ntenzvn mpusvn
nterpersonan odnos varra|u zmeu konfuenc|e sa suve deazovanm drugm
konfuenc|e sa drugm ko| se ne potu|e. N|hova potreba da se stope sa drugom osobom
(potpuna brga smen|u|e se sa potpunm odbacvan|em) zahteva pa|vo uspostav|an|e
granca, nagaavan|e odgovornost ntegrac|u poarteta. (|ontef, 1988). Neka hronna
ometan|a kontakta povezana su sa d|agnostkm kategor|ama ko|e se obno korste. N|e
nam, namera da sugeremo kako stvarne osobe naku|u n|hovm d|agnostkm
dskrpc|ama. Prmer ko| su naveden predstav|a|u potporu navedeno| dskus| ne mogu
bt sasvm verodosto|n tan. Savetnk ko| korst G prstup uvek e presptat
pretpostavke ko|e ee u osnov upotrebe d|agnostkh kategor|a. Isto tako presptae
pretpostavke u osnov odbacvan|a d|agnostkh kategor|a. Savetnc ko| korste G
razv|a|u sopstveno razumevan|e praksu na osnovu kreatvne tenz|e ko|a posto| zmeu
fenomenooke deskrpc|e knke predkc|e. N|edno od ovoga ne treba da bude fksno.
2a) na o&etanju ciklusa u toku "etaltistiko" procesa savetovanja
Bilo koji vid ometanja moCe se pojaviti u bilo kom trenurku tokom ciklusa. Prema tome, savetnik mora biti
spreman da rad u odunm trenucma. Poetna taka savetovan|a odreena |e mestom
ko|e k|ent sam odreu|e kao poetak. To moe bt k|entova tekoa sa mobzac|om
kada |e potrebno pokrenut se ka |asno| fgur. Ova nepokretnost defne startno mesto.
"Tako kada G terapeut rad sa k|entom, on |e ndfrentan kako teoretsk praktno prema
tome na ko|o| tak procesa e rad otpoet. Terapeut |e pod|ednako predan radu na bo
kom mestu ckusa konano, predan |e tome da pomogne k|entu da dov|ava sa
maksmanom punoom |asnoom." (Menk Nevs, 1986. 45-6).
Razumevan|e prrode redoseda ckusa skustva n bazu ove kn|ge ko|a omoguu|e da
razumemo savetodavn proces na dnaman nan. Funkc|a poremea|a grance n|hov
efekat ko| se |av|a u vdu prepreka u raztm fazama prrodnog toka ckusa be tema
razmatrana u nastavku teksta. Iako e fokus bt na uoz odreenh ometan|a u odreenm
fazama, vodte rauna o tome da |e razog tome potreba za prmerma dskus|om, a ne
defnc|om propsom. Sedee pogav|e bav se neophodnm predusovom za
savetovan|e.
5- SEN&ACIJA I NU6NI USLOVI &A SAVETOVANJE
Posto| pra o Zen monahu ko| |e pakao kada |e uo o smrt bskog roaka. Kada |e |edan
od n|egovh pr|ate|a komentarsao kako |e neprkadno da monah pokazu|e takvu nu
vezanost, on |e odgovoro: "Ne bud gup! Paem zato to em da paem". (Vots,
1962/1974:155).
Cetvrto pogav|e sadr razmatran|e faza destrukc|e getata poremea|a grance ko| se
mogu |avt u bo ko|o| faz. Kao to pokazu|e ska 4, za potrebe ove kn|ge svak po|edn
poremea| grance razmatra se u vez sa nekom fazom ckusa. |asno |e naravno, da se bo
ko| poremea| grance moe |avt u bo ko|o| faz ckusa. Ipak, u ovo| kn|z ovakva
organzac|a sadra|a korste se kako b prezentovaa statne momente |ednog tekueg
procesa. Ovakav nan zagan|a tek bedno aproksmra dnamk kaedoskop cene
savetodavnog procesa sa beskonanom var|abnou.
Sedeh est pogav|a kn|ge be organzovano tako da korespondra sa fazama ckusa,
kako b se na ta| nan odrao razvo|n tok savetodavnog procesa. Svako pogav|e fokusra
se na odreenu razvo|nu fazu u toku savetodavnog procesa povezano |e sa odreenm
takama getatstkog ckusa svesnost odgovara|um poremea|ma.
Svako pogav|e sadr, na|pre, optu dskus|u o svako| od faze ckusa povezano sa
savetodavnm procesom; zatm sed dskus|a tpnh TEMA ko|e se |av|a|u u ovm fazama;
konano, predstav|a|u se odreene TEHNIKE eksperment specfno povezan sa
poremea|ma grance ko| se sau sa odreenom fazom ckusa. (Ovo se moe |avt
vezano za druge faze ckusa.) Ov eksperment nsu zam|en za upotrebu per se. Iako
moda povremeno zgeda|u kao da su dat gotov odgovor savetnka, kao da su
propsan, G |e na|bo| kada |e osoboen "tehnke". Namera |e da se uz pomo prmera
un|enh ntervenc|a ob|asn gradvo, a u praks tehnke treba korstt adaptrano poto se
prespta|u, u odreenm fazama savetodavnog procesa sa raztm tpovma nost. U
G strateg|a ko|u e savetnk korstt nkako se ne moe propsat. Tzv. procedure
eksperment su prmer spontane nventvnost u savetodavno| d|ad predstav|a|u
provokac|u za nova otkra, kreatvne akte nvenc|u.
O#po#o+lja)anje 1*n(%ije SEN&ACIJE
Posto|e odreen predusov ko| mora|u egzstrat da b savetodeavn odnos uopte bo
mogu. G |e ugavnom verban prstup |udskm poremea|ma, pa |e mnmana sposobnost
za komunkac|u uz pomo re poe|na. Ipak to n|e uvek neophodno. Nek getatst npr.
rade sa k|entma sa oteen|em mozga nagaava|u n|hove senzorne percepc|e, teesne
dov|a|e korste rtam muzku. Vano |e zapamtt da |e koncept samoaktuazac|e
razvo Gota|n. On |e posturao da vrhunsk motv organzma predstav|a potrebu za
samoaktuazac|om smatrao |e sve ostae potrebe dervatma. Gota|n |e razvo ovu de|u
rade sa vo|ncma povreenog mozga. Ovo osta|e vodea de|a u radu getatsta, bez
obzra na to kakv su kapactet k|enta.
Getatst uvek obraa|u pan|u na teo, a nek od n|h su obuen za terap|sku masuu
rad na teu. G praksa se uvek bazra na onome to savetnk moe da vd, u|e, oset
omre, a ne na onome to savetnk ms, zam|a nterpretra kada |e re o k|entu.
Nagasak |e na svesnost. Nagaavan|e prmarnost oseta, ba |e Persova reakc|a protv
nteektuazra|ueg procesa savetovan|a kako |e PA ran| obc kogntvne terap|e.
Meutm, funkc|a m|en|a praktara se ne sk|uu|e. Pers |e eeo da nagas ogromnu,
a zanemarvanu, vanost senzornh podataka, ko| |o nsu nterpretran kasfkovan, za
razvo| savetodavnog odnosa. Ovo |e fenomenooko |ezgro getata - fozovsk stav
otvorenost ka dov|a|u ko| se odraava na praksu, kao to su sub|ektvno skustvo osobe
(dov|a|), stav|a na prvo mesto. Takav odnos uza|amnost posto| kada k|ent savetnk
posta|u partner u savetodavnom procesu. Tada mogu radt za|edno, to se btno razku|e
od stuac|e u ko|o| ekspert "razume zna" ve o k|entovo| pshoog| nego to zna sam
k|ent. G nagaava autonom|u, uz potrebu podrke, naravno, a uz uza|amnu zavsnost u
odnosu na c| posto|ee mogunost. U ckusu svesnost, zadatak |e osposobt osobu da
se kree od dovravan|a faze povaen|a kroz praznnu ko|a posta| pre kontakta, ka
senzorno| oset|vost, na nan ko| |e na|bo| za razvo| te osobe. Ekstremno oteena osoba
ko|a ve ne moe da regstru|e bo udara gavom o zd dok ne prokrvar, postaa |e
neoset|va na boove nepr|atnost |udskog vota do mere u ko|o| |e to pretee za n|en
opstanak. Cn samopovrevan|a, bo da se rad o opekotnama cgarete, seen|u vena
produenom gadovan|u, esto |e oa|nk pokua| osobe da ponovo uspostav funkc|u
senzac|e organzma. Stan|e hpnoze, hsterne konverz|e, posttraumatsk sndrom
deprvranost od spavan|a mogu prvremeno oponaat gubtak senzac|a. Iako se od
savetnka, uopteno geda|u, ne oeku|e da se bave katatonkom zofren|om
depresvnm stuporom, vano |e da savetnc budu upoznat dovo|no sa ovakvm
sndromma, kako b b oset|v na ranu po|avu n|hovh smptoma, potrebno |e da ma|u
kontakta sa psh|atrma ukoko savet medkac|a smetan|e u boncu postanu
neophodn. U znatno man|em stepenu prvremena stan|a povaen|a, uz gubtak funkc|e
senzac|e, mogu se po|avt kao deo |ednog savetodavnog susreta, pose vro dubokog
emoconanog angaovan|a tokom savetodavnog rada pose novog uvda. Posto|e drug
prmer osoba ko|e su a|enrane od svo|h senzac|a ko|e, bez obzra na to koko su bogat
zavod|v stmuus, ve ne odgovara|u dskrmnac|om, zadovo|stvom. Tome |e san
dosadan, sprazan, spran svet narcstke nost ko|a |e "sve vdea dovea". Sno |e
sa k|entom ko| kompuzvno trae seksuano uzbuen|e pose seksuanog uzbuen|a, pr
emu |e svako naredno bzarn|e perverzvn|e od prethodnog. Potrebno |e da k|ent
savetnk budu upoznat sa praznnom u sopstvenom votnom skustvu, da naue da |e
toeru transformu kroz stravan|e |aove praznne podne praznne. Ovo zahteva
spremnost da se ostane u stan|u konfuz|e nesgurnost , kao da se zadr odgovornost da
se "krene da|e" kada doe vreme.Tada se senzac| moe dozvot da se po|av kao fgura z
pozadne ko|a |e stovremeno prazna haotno bogata mogunostma.
Savetodavn rad na senzac|ama n|hovo uk|uvan|e u ckus svesnost esto |e spor
boan. Odnos se mora gradt u mnogo mah koraka uz fokusran|e na ono to |e nevano u
skustvu.
"Kreatvan terapeut mora na nan da se uk|u u ona| deo skustva osobe ko| |e |o uvek
v, |o uvek "kuva". Poaze od toga, on pouava k|enta, usmerava|u n|egovu svesnost,
da se usdr u srednu. Ovo uk|uu|e svesnost osobe o teu, tenom ko|om se osan|a na
stocu, pozc|u u prostoru, kratkm zvukovma ko|e sputa pokretma". (Cnker, 1978: 99-
100). Naravno, trenutna vost funkc|e senzac|e kod savetnka |e esenc|ana za pravnu
ocenu k|enta ta sa ko|eg skustvo moe da zraste. Psh|atr Krepenove generac|e
korst su zraz "omrsat" zofren|u. Vano |e ak za savetnka poetnka da nau da
bude oset|v na k|ente ko| su potencu|ano nasn, sucdan pshotn. Posto|ee grube
nformac|e o prethodnm tretmanma esto predstav|a|u uvod u prv kontakt kao takv
mogu utcat na kurs savetovan|a, bez obzra na to da |e savetnk svestan namerno
prma ovakve nformac|e ne. Konano, na|bo| savetnkov saveznk |e n|egova ntuc|a.
Ukoko |e ntuc|a obogaena nformac|ama obrazovan|em, moe postat pouzdana
prednost.

Dija"no#$i(o)anje i planiranje $re$!ana
Savremen getatst smatra|u d|agnozu pronc|vom korsnom, a u fenomenookom
okvru. Ipak, de|a panran|a strukturan|a u G ba |e ve deo tehnka ko|e |e uveo Pers,
etrdeseth godna.
"Cm struktura neuroze postane |asna terapeutu, on b trebao da panra pravac akc|e, a
da ostane budan eastan tokom ceokupnog tretmana". (Pers, 1979: 21). Veru|em da se
ovo da|e prmen|u|e. Naravno, to zahteva znan|e, ta savetnk moe, a to ne moe da
rad, zavs specfno od trennga savetnka, n|egove nost, skustva, sposobnost
d|agnostkovan|a, procene, prstupa k|entu n|egovo| trenutno| stuac|, oset|vost
votnost od samog poetka procesa. Stavov prema d|agnostkovan|u u G obno
ekstremno varra|u, od ceokupnog odb|an|a upotrebe psh|atr|skh termna n|hovog
ozb|nog razmatran|a, do razv|an|a kompeksnh sstema DSM III poremea|a nost, pa se
|av|a d|agnostfkovan|e u okvru ckusa svesnost, funkc|a kontakta, mehanzama otpora
suportvnh sstema, d|agnostfkovan|a u okvru baznh poarteta ske o seb.
Za potrebe uvodne kn|ge kao to |e ova , smatram adekvatnm da ohrabrm savetnke da
razv|u sopstven prstup ntegrac| opaan|a, onoga to prepozna|u predva|u.
Kombnovan|em prvh mpres|a, sub|ektvnh reakc|a, otvorenost posto|eem susretu,
savetnc mogu korstt znan|a o poremea|ma grance u fazama ckusa svesnost, da
razv|u panra|u savetovan|e, zadrava|u kao fguru pozadnu u aternac| paradoks
d|agnostkog opsa mogunost promene.Svaka osoba |e |ednstvena. Naposetku,
savetovan|a |e pokua| da se zmen d|agnoza, bo da se rad o opsesvno-kompusvnom
pac|entu samonametnutom ogranen|u, kao to |e ono "Uvek sam anksozan u novm
stuac|ama". Predaem mapu u ko|o| e sekvence savetovan|a bt konceptuazovane
paraeno sa poremea|ma grance. Na osnovu karakterstnog poremea|a grance ko| se
|av|a u vdu na|ee ometanog dea ckusa, posta|e mogu dnaman v ops ko|
ocrtava |ednstvenu konsteac|u kada se prmen|u|e u ndvduanom sua|u. Npr., osoba
ko|a hronno pro|ektu|e sumn|u, neodobravan|e zobu, moe dosta toga unt rade na
faz povaen|a u ckusu kontakta. Panran|e tretmana usede z takvog nana rada.
Tipine te&e preli&inarne fa$e 'fa$e sen$acije+
Po#$a)ljanje (*li#a
Okruen|e u ko|em se odv|a savetovan|e u G esto odraava neke vrednost ovog prstupa.
Obno se sree udoban nameta| ko| uk|uu|e |astuke, to ma smboko znaen|e.
Potrebno |e dosta prostora u ko|em se k|ent moe kretat, hodat pesat, poto potpuna
teesna ekspres|a ne moe da se uskad sa ogranenm prostorom . Senzorno bogat
zanm|v m|e moe se ostvart uz pomo ska, osvet|en|a td. Za k|ente kod ko|h treba
ovet funkc|u senzac|e, ovakv faktor su od ogromnog terap|skog znaen|a. Dobro |e
obezbedt grake, gnu, oovke u bo| papr, ma peank sa raztm predmetma, to
omoguu|e smboko odgravan|e razreavan|e probema u fantaz|. G ohrabru|e
sobodnu potpunu ekspres|u emoc|a, kada |e to adekvatno uvremen|eno, sgurno
potrebno k|entu. Stoga |e neophodno, na nek nan, za na kra| sa bukom. K|ent treba
da su u sob gde mogu gasno pakat besnet, ne brnu o tome hoe sused pozvat
poc|u. Pover|vost prvatnost su predusov potrebn k|entu da b ostvaro dovo|no
podrke za stravan|e sebe. Okruen|e soba za konsutac|e |e vana takoe savetnku.
Radt sam u prazno| kancear| ku sa potenc|ano opasnm k|entma |e u|edno
neodgovorno ponekad kontraproduktvno za k|enta. Bzna koega, aarmnog sstema
vatrogasaca mogu deovat nevano savetnku, dok se ne po|av stuac|a u ko|o| |e
panran|e spreo katastrofu. G savetnc treba da budu svesn vanost dobrog |asnog
kontakta sa k|entom od prvog teefonskog pozva susreta. Savetnku ko| mnogo varra u
ponaan|u vrednostma ko|e zraava, nee se verovat. G praktar se mnogo razku|u
meusobno po ndvduanom stu. Prhvaene procedure u G prstupu mogu bt poput
tradconano psh|atr|skh, ko|ma se sptu|e mentan status, neortodoksn postupc
snanog angaovan|a u odgravan|u trauma tokom prvog susreta. Procena pogodnost za
terap|u u G |e dekatan proces, ugavnom bazran na ntuc|. Getatsta moe rano utvrdt
hoe k|ent bt spreman da se uskad sa modeom samodgovornost. Ovo |e moda
na|znaa|n| po|ednan krter|um. Drug vtaan sasto|ak prkom postav|an|a kusa |e
LICNOST savetnka, pre svega motvsanost ko|a ga pokree na savetodavn rad. Mo| prv PA
obavao |e re da posto| samo |edna vrsta osoba ko|e prva ova vrsta posla - ljudi koji sami
imaju emotivne probleme9 i postoje dve vrste osoba koje ostaju na ovoj vrsti posla - oni koji izlaze na kraj
sa svojim problemima i oni koji to ne uspevajuF
Ova| vspren komentar oda|e potu sveto| meavn motva ko| utu na |ude da zaberu
savetovan|e kao svo| pozv. Ovo vred za G. Sgurnosn po|as za svavetnka k|enta e u
dragoceno| predanost nom sazrevan|u, pshoterap|, trenngu supervz|, ko|e ne
nuan predusov za savetodavnu aktvnost.

Ja(o pore&e;eni klijenti
Premda ova kn|ga n|e psana za savetnke ko| se prmarno bave |ako poremeenm
k|entma, potrebno |e da savetnc pozna|u obke mentane emotvne poremeenost kako
b prepozna n|hove znake tokom prvog nterv|ua. Savetnc treba da budu u stan|u da
zau na kra| sa takvm manfestac|ama, ukoko se one po|ave kasn|e tokom savetodavnog
procesa, kada |e odnos ve dobro uspostav|en. Takve po|ave, kada k|ent uaze u
sucdane pshotne epzode, nsu nemogue u uoba|eno| praks, bez obzra na to
koko pa|vo se vr procedura seekc|e. Zapravo, k|ent ko| nazged dobro funkconu
esto ma|u potrebu da upadnu u na|dub| oa| "udo" kako b za z "tamne no svo|e
due".
Iako se G na|ee povezu|e sa procesom rasta sazrevan|a tretmanom mentano zdravh
profesonaaca, takoe |e korstan kao konceptuana okosnca metodoog|a rada sa |udma
ko| su oznaen kao pshotn. Iako ovo moda n|e deo prakse savetnka potrebno |e
prout radove autora ko| se bave ovom tematkom, to e obogatt savetnkovo
razumevan|e potovan|e za vrednost G u radu sa |ako poremeenm k|entma.
So!a$#(i i !edi%in#(i pro+le!i
Prilikom procene pogodnosti za savetovanje potrebno je uzeti u obzir navike hran|en|a, odmora
spavan|a posto|ee medkac|e. Npr. posto|e van podac ko| ukazu|u da mnog k|ent
bva|u tretran zbog smptoma anksoznost, kada zapravo fzook pshook reagu|u na
efekte kofena z kafe. (L dr. 1985).
?avika pijen|a kafe moe rezutrat dramatnm smptomma anksoznost. Posto| mperatv
da se upozna kompetna medcnska stor|a k|enta, da b se zbega ovakva stuac|a ko|a
se dogoda kada |e savetnk nastavo da rad na probemu gavobo|e zazvane besom,
zanemaru|u potrebu da uk|u u rad ekara saradnka. K|ent |e umro od tumora mozga
|o uvek u svetodavnom odnosu.

Kon$a($i #a $re;o! #$rano! 2o#o+o!3
Cest probem za neskusnog savetnka |e kada se po|av osoba roak osobe za ko|u ta|
pr|ate| roak smatra da |o| |e potrebno savetovan|e. Iz |ubav za svo|e bn|e |ud mogu
ak toko daeko da predoe da savetnk doe na veeru kako b suprug neka druga
osoba o ko|o| |e re moga da ga upozna stekne poveren|e u n|ega, pa b onda moda ba
spremna da doe na savetovan|e zbog probema sa akohoom. Obno savetnc G prstupa
ne prhvata|u ovakve pozve, poto se G fozofsk terap|sk bazra na shvatan|u da su |ud
odgovorn za sopstvene zbore. Komentarsat savetodavn odnos na nepoten pogrean
nan suprotan |e samom duhu getata. Nek savetnc korste to kao prku da ob|asne
prrodu odgovornost nan na ko| on rade, a nsstra|u da osoba zbog ko|e |e neko drug
doao sama stup u kontakt sa savetnkom drektno. Druga opc|a |e da se predo
za|ednk rad, gde obe strane sstema rade za|ednk otkrva|u kako uza|amno podrava|u
dsfunkc|u, Npr. posto| vek bro| knkh sua|eva akohoara ko|e ene naputa|u poto
prestanu da p|u, tako pokazu|u da |e suprugov probem mao neku funkc|u za enu. Ovo
|e |edna od mnogh moguh ustrac|a koko |e vano prkom procene uzet u obzr
k|entov mater|an soc|an prpadn sstem. Mnog savetnc ne prhvata|u k|ente
narkomane akohoare, ukoko nema|u poseban trenng rade u spec|azovanm
ustanovama u ko|ma mogu efkasno uspeno da upotreb|ava|u G sa takvm k|entma.

K*l$*ralni 1a($ori
Prilikom prihvatanja novih klijenata u terapi|sk odnos, treba uzet u obzr kuturane faktore.
Mogue |a da k|ent az|skog poreka preferra rad sa terapeutom az|skog poreka, a k|ent
homoseksuaac mukog poa rad sa terapeutom homoseksuacem mukog poa. Smsao ove
kn|ge n|e da se podrobn|e bav ovm ptan|em. Ipak, od vtanog |e znaa| da savetnk
uzme u obzr tokom godna savetodavne prakse znova razmotr utca| prhvaenh
vrednost, soc|anog poreka, regoznh, potkh seksuanh stavova na praksu ko|u
sprovod.
( je humanstk pshook prstup ko| uk|uu|e svesnu ntenc|anu upotrebu prhvaenh
vrednost u praks savetovan|a. Getatst ne propoveda|u neutraan stav u odnosu na teme
k|entovog rada prema ko|ma ma|u snano ukoren|ene prhvaene vrednost. O ko|m
vrednostma |e re razku|e se od praktara do praktara. |edan G terapeut ko|eg
pozna|em odbo |e da prm na savetovan|e oveka ko| se |avo zbog probema sa teesnom
tenom, |er |e ova| u sobodno vreme progan|ao tukao decu pakstanskog poreka ko|u b
zatekao na svom man|u. U drugom sua|u, ovek ko| se ao na snanu depres|u
odravao |e ncestuozn odnos sa svo|om etrnaest godna starom erkom, odb|ao |e da
uvd vezu zmeu ova dva aspekta svog vota, nepopust|vo tvrde da |e tme ne
povreu|e. Terapeut |e odbo da nastav tretman sa n|m uputo ga sedeem savetnku.
Potrebno |e da se savetnk uskad sa eganm etkm pravma gde god da rad, da
bude svestan posedce druga|eg zbora. Autonomna shvatan|a savetnka povremeno ga
mogu navest da donese oduke u skadu sa zahtevma svo|e savest. Npr. savetnc ko| rade
u arm| rmokatokom okruen|u mogu se susrest sa sukobom vrednost. U na|bo|em
sua|u ove stuac|e bva|u razreene u konsutac|ama sa supervizorom.

.pecifine proce)ure
Desenztzac|a |e est poremea| grance u poetno| faz savetovan|a. Na|ee deu|e u
sua|evma snane dsfunkc|e, deprvac|e snm stuac|ama kada treba uk|ut
druge profesonace u savetodavn proces. Ipak veoma |e znaa|no, u svm sua|evma u
ko|ma su |ud a|enran od svo|h senzac|a:
%o$navanje prve po&o;i i proce)ura u nepre)vi>eni& situacija&a
U ozb|nm akutnm krzama vano |e da savetnk zna kako da pru prvu pomo efkasno
ostvar kontakt sa odgovara|um subama. U nekm stuac|ama getat praktar |e deo
bonkog tma subenk htne pomo pa su mu steene vetne, skustvo nformac|e od
zuzetnog znaa|a. Svak savetnk b trebao da pozna|e osnove prve pomo, kao npr.
dsan|e usta na usta, Ha|mkov postupak (korstan u sua|evma guen|a), teesn stav
pogodan za oporavak (korstan u sua|evma nesvestce, epeptkog napada td..)...Ova
vetna e savetnku moda bt potrebna |ednom u ceokupno| profesonano| praks. A to
e vetnu unt vrednom. Steena znan|a z ove obast predstav|a|u podrku poveren|u u
sebe autortetu savetnka u svakodnevnom radu.
Saradnja #a dr*"i! pro1e#ional%i!a
Prilikom prihvatanja klijenta na savetovanje duCeg tra|an|a, posto| mogunost uk|uvan|a drugh
profesonaaca u saradn|u. Profesonana praksa naea zahteva|u da savetnc ne
prhvata|u k|ente ko| su na tretman kod drugh savetnka/pshoterapeuta psh|atra, a da
se prethodno ne konsutu|u sa tm koegama. Saradn|a sa koegama z medcnskog domena
obezbede adekvatnu konsutac|u sa psh|atrom subama za pomo u htnm
sua|evma, kao to |e potreba za prmenom medkamenata htno smetan|e u boncu.
Razv|an|e reac|a sa profesonacma ko| su neophodn u praks (bo da |e re o soc|anm
radncma, branm savetncma osobama ko|e se bave homeopat|om) sman|e
mogunost da k|ent suprostav |ednog profesonaca drugom, une naredne pregovore
podotvornm otvort mogunost za kreatvnu saradn|u ko|a e bt na dobrobt svh
aktera.
Kada m se Ova prv put obrata |edva |e ba sposobna da |ednu nogu stav pred drugu,
to |e ba posedca strane motorke retardac|e ko|u |e prata depres|a. N|en govor |e bo
|ako oteen n|e moga da prat do kra|a n |ednu otpoetu msao, a da ne oduta u
san|aren|e. Ona |e ba sredovena udovca nekoko godna vea |e sama, gnorsana od
svo|e dece sa deterorac|om u napredovan|u. Sused su pozva n|enog ekara, doktor je
prepisao antidepresive i sugerisao savetovanje. &iziolo.ki i psiholo.ki bila je suvi.e deprivirana da se
angaCuje u odnosu sa mnom. 2a nisam mogla obezbediti ljudski kontakt onog kvaliteta koji je Oliva
spoznala da joj je potreban tokom savetovan|a. Predoa sam |o| da dva tr puta nede|no
uzme masau kod kvafkovanog etnog praktara u bzn n|ene kue, kao dodatak
nam reguarnm susretma. Postepeno n|ena depres|a se sman|vaa. Kako |e n|ena votna
sa |aaa u n|enom teu, zahva|u|u ozdrav|u|uo| masa, n|ena sposobnost vo|a da se
verbano angau|e u kontaktu sa mnom na putovan|u ka samootkrvan|u takoe se razva.
Senorno .*e!ljenje.
De|ms |e zatrao pomo pose fzkog napada od strane adoescenata u studentskom
domu u kome |e rado. Pre ovog napada on |e razvo odnos dopadan|a poveren|a sa
madom osobom, brane |e pred efom ode|en|a kada se razmatraa mogunost n|enog
zbacvan|a z doma. Kada |e stgao na svetovan|e bo |e u stan|u oka ubrzo |e poeo da
oakava seb zraava|u emoc|e vezane za zastrau|u dogaa|, na nan na ko| k|ent
sa postraumatskm smptomma (kao on ko| su b sovan preve nesreu) esto ne.
Pred kra| susreta, po|ave su se tekoe sa varen|em u oba|eno svesno stan|e. Tehnke,
ptan|a fzko angaovan|e ko|e pomau k|entma da se "przem|e", odnosno da ponovo
uspostave kontakt sa svo|m senzac|ama, mogu bt od pomo |udma ko| su dove ok
da se ponovo or|entu. |asno vrsto zgovaran|e n|egovog mena, uz bag dodr po
ramenu omoguo |e magovto prepoznavan|e. U takvm sua|evma mogu se korstt
|ednostavna ptan|a kao npr. "Kako se zove"? "Kakve |e bo|e mo|a kou|a"? "Koko ska
vd na zdu"?. Kasn|e su korsne |ednostavne nstrukc|e da b se postgao senzorn nput
poput sedeh "De|ms ustan", "Nastav da de","Oset kou na desno| ruc", mogu bt od
pomo zavsno od karaktera savetodavnog odnosa, konteksta, osobe savetnkove
d|agnostke otroumnosti.
Upo$re+a (rea$i)nih #red#$a)a
Za |ude ko|ma |e teko da se zraze verbano, upotreba kreatvnh med|a kao to su koa,
skan|e prstma, rad uz pomo testa utaka, moe postat metod komunkac|e,
omogut poetak stvara|u mogunost da savetnk postane znaa|an za k|enta
utca|an. To moe bt nan da se uspostav d|aog da se razv|e odnos.
De|v |e bo trdeset godna star radnk ko| |e mao tekoa sa e|akuac|om tokom odnosa sa
suprugom. U deatvu |e bo ponavan zadrkvan od uenka od nastavnka.
Komunkac|a zmeu terapeuta mada odv|aa se na|vem deom putem n|egovh crtea
na vekm komadma papra, budu |e mao ogranen renk sabu sposobnost da pra o
svo|m osean|ma. U |ednom sa|u, npr. nacrtao |e scenu z koskog dvorta savetnk |e
ptao da b mogao da skorst prostor na papru ko| |e De|v ostavo praznm. Savetnca |e
nacrtaa bes, u obku crnog obaka. On |e zavro susret smbok, podmeu vatru (u
svetm narandastm crvenm bo|ama) u koskom dvortu zatm |e scepao crte na
komade. Gedao |e oduev|eno. Prv put u votu upotrebo |e agres|u u svrhu
samoodbrane -ak u smbokom obku- usmero |e protv ponavan|a z proost. Ovo |e
oznaavao prekretncu u De|v|evom odnosu sa suprugom, reen|e probema. Verovatno da
|e |o bo prostora za savetodavan rad. Ipak, on |e trao samo estomesen ugovor
postgao |e c| zbog koga |e doao. Upotreba kreatvnh sredstava |e naravno potenc|ano
veoma osobaa|ua za |ude ko| su preterano verbano artkusan nauen da anazra|u
svo|a osean|a, putem nteektuazac|e desenztzra|u osean|a, pak skon
kompuzvnom verbanom dueu. Den, profesor fozof|e, bo |e svkao na eegantne
rasprave o soenost ogkog poztvzma, pr tom razv|a|u osea| besmsa sopstvenog
vota. Sede na podu korste grake da predstav praznnu u seb otkro |e put ka
stravan|u sebe.
Pono)o *#po#$a)ljanje do4i)ljaja ado)olj#$)a
/ situac|ama kada se rad sa |udma ko| pate od snane knke depres|e ko|a tra|e
mesecma u drugm sua|evma anhedon|e (man|ak zadovo|stva), savetnk getatsta
treba da bude kreatvan hrabar da ekspermente sa neuoba|enm. |edan terapeut ko|eg
pozna|em vod takve k|ente u batu da|e m prku da se gra|u gara ko|e su voe u
detn|stvu. Ponekad krera nove dov|a|e vode h na vaar, u crkus u posebno dobru
posastarncu.

Sel1 $erape*$a (ao in#$r*!en$
/ trenucima pre susreta sa k|entom, pred terapeuta G prstupa, postav|a|u se mnogo
ptan|a. Na|van|e |e ptan|e "Odake da ponem kontakt sa ovom osobom?Kako da se
otvorm ovo| nepoznato| osob na poetku naeg d|aokog odnosa"?
Prema Hkneru ovo: "Zahteva koraan|e po vc br|aa zmeu odgovornost za
odgovornost prema drugm osobama. Verovatno |e da takav stav od poetka zahteva
preuzman|e odgovornost ZA otpon|an|e skrenog d|aokog odnosa, a samo kao vrstu
pomo pr uspostav|an|u prave povezanosti. / takvoj atmosveri i klijent i terapeut su sposobniji da
preuzmu potpunu odgovornost za sebe @. Bikner, !",+: <$%.
Bo ko| vd egzstenc|ane terap|e, kao to |e G, zahteva potpunu prsutnost ceokupne
nost terapeuta. "Ovo nagaava manfestovan|e prsutnost terapeuta kao nost u
terap| to |e |edna od na|znaa|n|h razka zmeu G terap|e PA prstupa anatkog
stava. G terapeut de opservac|e, afektvne reakc|e, ntuc|u, kreatvnost td. sa
k|entom". (|ontef, 1988: 2+%.
|ontef podva, pak, razmena nog skustva terapeuta treba da bude zvedena
uvremen|eno na na|korsn| mogu nan za k|enta, prkom stravan|a za n|ega
na|znaa|n|h tema. Autentnost ne zna opterevan|e k|enta "skrenou "
"otvorenou" bez potovan|a prema N|IHOVIM potrebama, razvo|nom nvou, no|
spremnost. Getatsta |e spontano utentno razt sa raztm k|entma u raztm
fazama savetodavnog procesa. Ovo ogedno zahteva da nost terapeuta treba da bude
hran|va, a ne toksna, osoboena pro|ektovan|a sopstvenh nedovrenh posova u
k|entu, da bude stovremeno otvorena prema zazovu, stravan|u podrke ko|a pote z
n|ega samog, kao z n|egove okone. Getatstko savetovan|e razv|a se u okvru odnosa
kao cene ko|a uk|uu|e mnoge zoovane ovde sada momente, kao nevd|v kontnutet
u vremenu (|ontef, 1987).
2edan od ciljeva ove knjige je da ilustruje kako celokupan savetodavni proces moCe biti odraz ciklusa
svesnosti. / skladu sa ovm c|em nek probem ko| se mogu po|avt u odreen|m fazama
savetodavnog procesa be ukratko razmatran. Razmatran probem z |edne faze mogu se
po|avt u drugm fazama. Nek probem mogu bt fgure za nek savetodavn odnos, poto
se ne moe oekvat od |udskh ba, a |o man|e od savetodavnog odnosa, da sed nek
predven obrazac. U svakom pogav|u sed dskus|a ops ekspermenata tehnka ko|e
mogu bt od korst u nekom trenutku savetovan|a.
U sedeem pogav|u otpon|an|e savetodavnog odnosa funkc|e svesnost, be gavna
tema.
?. .VE./O.T %O0ET/E ,A5E .AVETODAV/OG %2O7E.A
Teno, poto |e proao neophodnu obuku, postao |e utre|. |ednog knog dana, u drvenm
sandaama, sa kobranom u ruc, poao |e da poset Nan-na. Pozdrav|a|u ga, Nan-n |e
rekao: "Pretpostav|am da s sandae ostavo na tremu. Zem da znam |e tvo| kobran
evo desno od sandaa.
4eno je bio zbunjen i nije mogao odmah da odgovori. Svatio je da jo. nije sposoban da nos svo| Zen
(svesnost) svakog momenta. Potom |e postao Nan-nov uenk uo narednh est godna
da b ostvaro prosvet|en|e " . (Reps, 1971: 43).
S)e#$ o neprija$no#$i 7 +a)ljenje $ren*$ni! pro+le!i!a
Gotovo uvek |e teko odredt poetak nekog procesa. Vena dogaa|a zgeda povezana sa
drugm dogaa|ma ko| su m predhod, a ov sa drugm, |o ran|m. Zahva|u|u utca|u
teor|e po|a Kurta Levna G |e bar demno oset|v na ovu sstemsku meupovezanost.
Trat od k|enta da pone od poetka moe bt nezvodvo. Odake god da k|ent ( m
kao savetnc) odu da pone - to |e sam poetak - ak kada se poetna razmena svod
na deta|an ops branog stan|a. Ma kako da razdemo temporanu soenost |udskog
vota, pon|e se uvek od onoga to |e u svest svee, snano netaknuto predrasudama.
Topna u oma osobe ko|a uaz u prostor|u moe stvort osnovu za povereren|e u zapoet
odnos. Cesto se veoma brzo uoava odbrambeno dran|e prsa, ak pre nego to se moe
anazrat, rezumet nterpretrat. Treba da bude |asno da su dogaa| ko| su dove do
toga da osoba postane svesna da e da potra savetovan|e veoma soen da |e oduka
ve puta doneena odoena, ponovo razmotrena znova.
/ na.oj kutur prhvaeno |e da obavezan deo obrazovan|a deteta n odravan|e hg|ene
tea, pran|e zube deta|ne nstrukc|e z obast seksuanh odnosa. Ono to kosk program
na|ee zostav|a |e emocnana edukac|a, kao npr. uen|e o tome kako za na kra| sa
neuspehom , osean|em besa, straha tuge. Drutvo ne oeku|e da dete naprosto zna
kako da spre propadan|e zuba. A se zato OCEKU|E da deca prrodno zna|u kako da
spree gubtak radoznaost, spontanost duha. L|ud ko| redovno poseu|u zubara sue
kao prmer drugma. On ko| se "some pau" smatra|u se sabma. |o uvek posto|
soc|ano gosan|e onh ko| brnu o svom emoconanom zdrav|u trae nformac|e o
tome kako |ud funkconu kao osea|na ba. Prema tome, zvestan stepen defeks|e pre
svega kada |e u ptan|u svesnost o seksuanm emotvnm senzac|ama, |e kuturano
usov|en ak nagravan, |er se svesnost (npr. dov|av|a|a straha boa) smatra
sabou.
Vend se oseaa neadekvatnom neprhvat|vom osobom od samog roen|a. N|ena ma|ka
ba |e tne|derka | |e soc|an status mogunost da ostvar kar|eru unten poroa|em.
Vend |e navka da u|e da |e ba nee|eno dete, da |e gotovo unta utrobu ma|ke tokom
trudnoe generano se smatrao kako treba da |e zahvana to ma|ka n|e abortraa. Ma|ka
se bora sa ambvaentnm osean|ma prema Vend, sa odbacvan|em, poveanm
zahtevma u odnosu na n|u osean|em krvce. Vend |e potraa terap|u tek poto
mnogobro|n poua| "samopomo" nsu uspe. L|ubazn ute|, savet u enskm
asopsma oa|nk pokua| "samousavravan|a" nsu uspe. N|en probem |e bo
dugotra|no hronno sneno samopotovan|e, avan|e sopstvenog vota radost, sveta
spontanost, ko|e |e moga dose. Do trenutka doaska na terap|u ona |e traen|e pomo
smatraa |o |ednm znakom sopstvene neadekvatnost sabost. Kada |e konano potrea
pomo, to n|e bo n nade, ve n oa|an| - dzan|a ruku od sebe.
Rard, etrdesetogodn| raunovoa, doao |e na savetovan|e, poto se n|egov brak, ko|
|e tra|ao 10. godna raspao, a on upao u teku depres|u praenu mgrenom. N|egvo| en
n|e bo sasvm |asno zato |e konano doo do toga da |e n|hov brak nepodno|v, a |e
Rard bo opustoen n|enm optubama o emoconano| odsutnost nedostatku bskost.
On sam n|e bo nesrean u braku, verovao |e da ma|u dobar odnos n|e bo svestan
posto|eeg probema. Kao deak on |e bo posat u kou nternatskog tpa, pr emu |e bo
podstcan da se ponaa kao mukarac razvo |e prkadnu soc|anu nost, a |e dete u
n|emu ostao zgub|eno. Svest o nepr|atnost za n|ega |e postaa fokus pan|e kao prate
deo brane krze, dok |e za Vend to uvek bo znaa|an deo skustva.
Odluka &rederke da doe na savetovan|e |ava se ne kao posedca dugotra|nog
nezadovo|stva u aktuene krze, ve used narase svesnost o potreb da dub|e stra
sebe da razv|e sopstvene potenc|ae kreatvnost, to do tada n|e na. Prvukao |e G
metod zbog nagaavan|a kreatvnost spontanost, zbog uskaenost sa humanstkom
fozof|om ko|u |e prhvata takoe zato to se metod pokazao zabavnm uzbud|vm.
Pokazao se da se putem savetovan|a nekoko n|enh pr|ate|a "osobodo" inhbc|a
restrkc|a. |edan n|en pr|ate|, skar po zanman|u, razvo |e nov, vbrantan st skan|a, kao
po|aano uvan|e u kreatvnom procesu. U Frederknom sua|u doazak na terao|u |e
"samovo|an, kreatvan akt" stvaran|a za n|u nove stuac|e ko|e b ohrabra o|aaa
sopstven rast. G se ne bav samo dsfunkc|ama , ve sav|en|em vota.
%oetak for&iranja saveto)avno" o)nosa
Svak savetnk, kao svak k|ent ma svo|e preferenc|e u pogedu otpon|an|a
savetovan|a. Nek |ud ueu u odnos oeku|u bskost povezanost mnogo pre nego to |e
ona obostrano uspostav|ena. Pre pravog kontakta (ko| se ne bazra na pro|ekc| reac|a z
proost,kao na reac|ama o ko|ma se fantazra) zmeu dve odvo|ene ndvdue moe se
pokazati da je neophodno uspostaviti dijalog i testirati odnos. 6oCe biti naivno i opasno verovati
terapeutu ili bilo kome drugom npr. ginekologu ili pravniku%, a da se prethodno ne utvrde njegove
kvali'ikacije ili status.
Za neke |ude hronan predvd|v obrazac ponaan|a |e uzdran stav u poetno| faz
uspostav|an|a odnosa. Za n|h poetak savetodavnog odnosa moe bt neuba|eno
produen. Drug k|ent ueu u savetodavn odnos pod|ednako mpusvno kao to ueu u
druge odnose - ne uspostav|a|u nunu zattu za sebe. Kao savetnk, getatsta ko|
obno uee se pak oprezno uzdrano uputa u kontakte, deu|e sa pozc|a usov|enh
obrazaca ponaan|a z proost, ne dozvo|ava|u seb da ostane otvoren prema vo| novn
susreta sa drugom osobom.
Svak getatsta zapon|e savetodavn proces na |ednstveno nov nan sa svakm
k|entom. Ono to |e korsno stvara poveren|e kod |ednog k|enta (npr. pra o votno|
stor|) moe bt neodgovara|ue destruktvno za drugog (npr. za onog ko| e da se
osobod tereta bone spovest o zostav|an|u ker pre mnogo godna).
Sed prmer kako Dm Smkn, savn getatsta, zapon|e terap|sk odnos sa skusnm
k|entom:"Dobro vee, eeo bh zapoet nekoko re o ugovoru zatm predot vebu.
Veru|em da ne posto| "treba, mora" u G terap|. Ono to t n |e ono to t n. Ono to
|a nm |e ono to |a nm. |a mam svo|e preferenc|e. Preferram da bude zravan sa
mnom. Mom te , zapamt da |e ovo preferenc|a, a ne neto to se mora. Ako t osea da
b TREBALO da se rukovod mo|m preferenc|ama, to |e TVO|E treba, mora! Kada te
uptam "Gde se sada naaz?" preferrem da m kae - da kae kako m ne e re.
Tada |e naa transakc|a zravna. Bo kada e da zna gde se |a naazm, mom te pta|. |a
u t re, u te re da sam nespreman da t kaem pa e naa transakc|a bt zravna."
(Smkn, 1976: 18-19).
Nemogue |e opsat tpan nan na ko| b getatsta zapoeo savetodavn odnos, poto
ne moe bt propsa za egzstenc|an susret. Moda |e na|van|e poet od onoga u emu
se k|ent upravo naaz, da se prhvat, potu|e vrednu|e n|egova fenomenooka stna. To
zna da se k|entov ops prstup stuac| prhvata kao stvaran, te da savetnk ne
pretpostav|a da posto| dub|a stna da sadan probem prkrva prav, zvorn probem.
To zahteva dscpnovanost u fenomenookom prstupu stavu, naroto ako |e savetnk
trenran prema modeu u ko|em |e savetnk nterpretator ko| bo|e razume k|entovu pshu
nego to e to k|ent kada mo.
Verovatno da e savetnk obkovat svo|e ponaan|e pak da pokae spremnost, otvorenost
nteresovan|e ozb|nu predanost da se angau|e za|edno sa k|entom kao saradnk u
partnerskom odnosu, u avantur ko|a sed. U poetnom nterv|uu posto| zvesno
ogranen|e da se u ntervenc| kombnu|e ono to |e nepr|atno novo sa onm to |e
umru|ue poznato. Na ta| nan k|ent od samog poetka moe da dov stsk deokrug
rada terapeuta kroz ko| |e proao da ma dovo|no nformac|a pr kra|u prve seanse ko|a
e mu omogut da stvor verovatnu sku odnosa sa odreenm savetnkom. K|ent
savetnk e osett da se n|hov smsao za humor podudara, posto| mogunost da se
stvor poveren|e ma dovo|no prostora za znenaen|a.
L|ud tee da ponovo krera|u prmarne obrasce odnosa sa znaa|nm drugm, a naroto sa
savetnkom, gde se to |av|a u rokom rasponu razth obka odnosa. Npr. esto posto|
zvesno oekvan|e da savetnk sarau|e podrava sku bespomonost k|enta. Ovo
odrava ranu nemo ko|u su mnog |ud skus kao deca. Za G |e od kruc|anog znaa|a da
k|ent shavat da |e sada, u odraso| osob, odgovoran za shod svo|h dea rada tokom
savetovan|a, te da |e odgovoran za kvatet sopstvenog vota. Umee savetnka e u tome
da pronae ravnoteu u svakom novom momentu, zmeu prhvatan|a ske o seb
odreenog k|enta ukazvan|a na roke mogunost zbora ko|e sto|e pred n|m. Ako se sef
defne kao sstem ko| sebe uvek znova krera ovde sada, onda se moe re da |e nost
- ops trenutnh ogranen|e mogunost za osobaan|e svh potenc|aa u datom trenutku.
Naravno, poec m nkada ne presta|u. Pose svake seanse, pose svakog segmenta rada,
be novh poetaka, ak novh vdova odnosa sa savetnkom.
Tipine te&e poetne fa$e 'fa$e svesnosti+
Po)erenje8nepo)erenje
Gema ideja da se neke predvidive teme mogu javiti prema nekom redosledu u savetodavnom procesu,
protivna je su.tini (.
Takva struktura moe se dovet kao nametan|e spontanom na|verovatn|e atpnom
razvo|u novog odnosa zmeu savetnka k|enta. Ima|u na umu opasnost od ovoga G e
obratt pan|u na smenu fgure pozadne dosnkratnost unverzanost, |ednstvenost
onoga to se obno sree kao obrazac |udskog ponaan|a.
Po)erenje |e stan|e ba u ko|em osoba veru|e da e drug z n|ene sredne za u susret
n|enm potrebama da |e prtom nee povredt.
Nepo)erenje je ubeen|e da sredna n|e hran|va, n dobroudna. Ova| poartet |e verovatno
na|znaa|n| prkom uspostav|an|a novog odnosa. Za k|ente ko| su u detn|stvu
zostav|an zanemarvan, po|ava poveren|a |e znak tra|ne promene un|ene ozede. To |e
booka nunost ko|a vred za venu |ud - stravan|e sebe se vr tek poto se uspostav
vrsta podrka. Prema tome, poetne faze savetovabn|a mogu bt od ogromnog znaa|a za
zgravan|e poveren|a ko|e |e nedosta|ao tokom ranog razvo|a.
9i$i od po&o;i i :iti po&a"an
Drug poartet ko| se rasvet|ava tokom savetodavnog odnosa |e ona| ko| se te pruan|a
prman|a pomo. S |edne strane getatsta ohrab|u|e k|enta da preuzme punu
odgovornost za svo|a osean|a, zbore ko|e prav ponaan|e. S druge strane, neophodno |e
da k|ent dozvo savetnku da "ue unutra", da bude od pomo. Za mnoge |ude u fokus
doaz zadatak naaen|a ravnotee zmeu prman|a pomo, a da prtom ne doe do
koapsa zadravan|a sopstvene autonom|e u odnosu uzajamne zavisnosti.
Spektar prakse meu getatstma |e prno rok. U skadu sa prhvaenom or|entac|om,
bazranom na kreatvnost kao pokretau, praksa |ednog G terapeuta moe se dosta
razkovat od prakse drugog G terapeuta. Posto|e ogranen|a statnog opsvan|a
bogatstva raztost. Istna |e da vena G terapeuta formra neku vrstu ugovora sa
k|entom. Izgeda da posto| perod uen|a kako da se bude k|ent, kao kako da se na|bo|e
zvue z savetnka. Za savetnka su ove teme takoe deo tekueg dov|a|a -"mogu
dozvot da me ova osoba dotakne?", "hoe me rad sa ovom osobom zment?", "ta
rzku|em formra|uu odnos sa ovm k|entom?". veoma vaan deo poetne faze predstav|a
strah od zavsnost e|a za zavsnou. Naravno, ovo se moe po|avt u toku produb|en|a
k|entove eksporac|e u bo ko|o| faz kada se otkrva|u ve rzc.
Drug poartet ko| se esto |av|a |e, s |edne strane, strah k|enta da e se zgubt u
verovan|ma vrednostma ko|e prhvata terapeut, s druge potreba k|enta sa sstemom
vrednost (bo pshoanatkm getatstkm) ko| e mu obezbedt sgurnost zattu
protv nestanost vota. L|ud se moda pae da se uk|ue u rad ekskuzvnog
getatstkog kuba, |er b tako mog zgubt sopstven denttet. Takoe, moda osea|u
da m |e potreban sguran pouzdan sstem vota ko| b bo korstan u svm stuac|ama u
svako doba. Mnogobro|n suprotn motv |av|a|u se u svm sstemma savetovan|a.
Naravno, konaan c| |e otkrt stnsk sef ko| moe bt nezavstan zdruen sa drugma,
prpadat odvo|t se od drugh, kao krtkovat vrednovat verovan|a drugh. Ovo zahteva
dodatno ob|an|en|e o grancama.
Grani%e i iden$i$e$
Kod |ud ko| esto pon|u sa onom vrstom samorazvo|a kakva terap|a moe bt, est |e
probem konfuz|a granca zmeu n|h drugh |ud, n|h n|hove okone, kao konfuz|a
grance u okon n|hovog tea. Tpan prmer |e Deb ko|a ne zna gde tano u svom teu
dov|ava gad. Ona |ede kada sat pokae da |e vreme ruka, pak kada |e besna u
usam|ena. Za se da n|e oseta pravu gad ve mnogo godna. Kao posedca toga to su
a|enran od svog fzkog ba, |ud esto pogreno nterpretra|u svo|e senzac|e. To vod,
kao u sua|u Deb, anksoznost ko|a se pogreno tuma kao gad. K|ent tada |ede da b
umro gad ko|a to n|e, pa sve ve posta|e otuen od prrodnog osea|a gad ckusa
zasen|a. Otkrva|u u kom deu tea dov|ava gad Deb e verovatno postat sposobn|a
da dov svo|e bazne pshooke fzooke potrebe, te da h prat kroz ckus dov|a|a
sve do zadovo|en|a upotpun|en|a. |edna ena |e oseaa da "stomak e veoma nsko doe
u abdomnano| up|n". Anatomsk, pokazvaa |e creva u don|em deu trbuha. Smatraa |e
ovo book mogum ako |e ua boog|u u ko raconano |e znaa da su n|ence
suprotne ovakvom dov|a|u. Ovakva anatomska konfuz|a ba |e odraz konfuz|e svesnost
o unutran|m organma ckusu zasen|a. Ostae grance ko|e uaze u gru tu se
poveren|a uspostav|a |a odnosa sa |udma ko| prpada|u soc|anom sstemu k|enta, kao
to su supruga, fam|a posodavc k|enta. Ove osobe mogu na razte nane smutano
nazmenno podravat poetak ovog spec|anog putovan|a (bar na nekom nvou) eet
da ga sabotra|u. On se mogu oseat ugroenm zbog pokua|a n|hovog vo|enog da
ostvar nezavsnost podrku za sebe.
?pr. majka zove savetodavni centar zbog svoje 24 godne stare ker ko|a |e uzgeda zguba
motvac|u za rad za studran|e, muva se po ku pat od anksoznost, usam|enost oa|a.
Cerka |e maa vezu, ostaa u drugom stan|u na ma|n savet abortraa rasknua vezu sa
madem. Ma|ka se takoe a da erka veru|e kako |e |ud ogovara|u za ea.
Savetnk |e stakao da ovo posta|e tano tme to ma|ka pokuava da zakae susret
uspostav savetodavn odnos bez prstanka uestvovan|a erke. Prema tome, sumn|e
ker su osnovane na n|encama - a ma|ka to ne uva. Ma|ka se navka na poveren|e
svo|e ker, a |e ona stovremeno osoba ko|u ker odbacu|e okrv|u|e za tekoe
sopstvenog vota. Supruge su takoe poznate po tome da su ambvaentne na poetku
savetovan|a. One mogu bt vro podrava|ue eet da se osoba angau|e u procesu
men|an|a, a kao to |e |edna od n|h reka "Sve dok se ne men|a na nan ko| se men ne
sva".
Budu da G prstup snano vrednu|e odgovornost po|ednca za sebe, savetnk e se u
zuzetnm stuac|ama susretat sa drugm anovma fam|e, osm ako se to specfno
zahteva, npr. tokom porodne terap|e. Pers 1968. god. nagaava da proces sazrevan|a
predstav|a kretan|e od podrke z sredne ka podrc u sebe samog. Osoba z prve ruke
stvara svo|e saznan|e zak|uke, umesto da prhvat autortet drugh presta|e da zavs od
odobravan|a drugh u pogedu svog samopotovan|a.
Oekivanja i stra!ovi
|edan deo poetne faze savetodavnog proseca predstav|a rad na k|entovm oekvan|ma
strahovma. Poartet ko|m se na na|bo| nan ovo konceptuazu|e |e ona| zmeu straha
od naputan|a straha da e osoba bt progutana od druge osobe. Za venu |ud na|ran|
odnos sa prvm negovate|em (dnamka grance zmeu sefa drugh) moe bt
karaktersan u veo| mer |ednm od ova dva poa. Drugm rema, d|ada ma|ke deteta
moe se opsat kao takva da su n|ene grance suve propust|ve suve nepropust|ve. U
zdravom odnosu ma|ke deteta posto|ae rtmka fuktuac|a zavsno od detetovh
urgentnh potreba u datom momentu prema ve navedenom ckusu faza. Naaost, vena
negovate|a |e skusa neka zvrtan|a ovog zdravog procesa u sopstvenom radnom skustvu,
on mogu nasto|at mmo rana skrv|ena arko prmen|vat suprotno od onoga .to su sami
doCiveli. ?pr. kao beba 1ajla je doCivela da je majka proCdire. 6ajka je dozvolila da njene sopstvene
potrebe prestanu dok je udovoljavala svakom 1ajlinom hiru. 6ajka nije imala zaseban identitet i Civela je
kroz 1ajlina dostignua, raspooen|a nost. Svaka nezavsna aktvnost ko|u b La|a
preduzea, kao pohaan|e koe za negovate|ce, ma|ka |e dov|avaa kao tuno odva|an|e
ko|e |u |e uvek znova suoavao sa praznnom u sopstvenom votu. Kao odrasa osoba,
La|a |e razva crte nost probeme ko| se opsu|u kao grann poremea| nost. Kada
|e sama roda dete, oseta |e snanu prsu da ponov obrazac ponaan|a svo|e ma|ke
stvara|u od deteta centar sveta. Tokom savetovan|a ona |e ostvara dovo|no uvda
razumevan|e o tome na ko| nan |e konfuenc|a n|ene ma|ke oteta n|u samu, pa |e stoga
zauzea opoztan stav sa svo|om erkom, zbegava|u da |e dr, stvara|u stuac|e duge
odvo|enost uopte, uva|u se zaptan|a u mreu na tako ekstreman nan da |e dete
doveo emotvno naputan|e. Ova suprotna stan|a prodrasn|a s |edne strane naputan|a
s druge, opsao |e Resnk kroz termne konfuenc|e zoac|e. Na|ran| strahov oekvan|a
u pogedu savetodavnog odnosa odraava|u na|ran|e strahove oekvan|a z vota te
osobe. Osoba | prv modatet |e bo konfuenc|a verovatno e se pat naputan|a, npr.
da e se savetnk odset u drug grad pre zavretka posa sa k|entom. Osoba | na|ran|
modatet |e ba zoac|a, moe se pat prodran|a, npr. da nee mo da zraz nesagan|e
razv|e nezavsnost u odnosu na savetnka. Ponekad se |ud uva|u naputan|a da b
zbeg dov|avan|e nas|a na|ran|eg prodran|a. Oset|v savetnk be veoma feksban u
odnosu na karakterstke modateta pragode svo| nan rada k|entu, u zavsnost od
toga na ko| nan se poartet naputan|a prodran|a manfestu|u u savetodavnom
procesu.
Pri!eri e(#peri!ena$a
Tehnke ko|e sede mogu se odnost na rad sa defeks|om - poremea|em grance ko| se u
ovo| kn|z korst da b se osveta faza svesnost G ckusa nana na ko|ma se ovo |av|a u
savetodavnom procesu.
Uenje i praktikovanje kontinu&a svesnosti
2edna od na|van|h vetna ko|u G k|ent moe ste |e da prat sopstven krter|um
svesnost. Moe se pokazat da |e veoma |ednostavan proces, a |e esto tav vot
potreban da se nau. Svesnost |e defnsana opsana ran|e, u treem pogav|u. U ovom
kontekstu kontnuum svesnost se odnos na tok svesnost o promenama ko|e se zbva|u z
asa u as unutar osobe u okon. Zen pra na poetku ovog pogav|a ustru|e vrstu
neuspeha svesnost ko|a spreava potpuno efkasno funkconsan|e. Veban|e kontnuuma
svesnost |e vrsta trennga u prmen|eno| fenomenoog|, pokua| da se koncentre bez
suen|a poreen|a svake nove fgure ko|a |e zanm|va, a bez predrasuda oekvan|a.
Cesto se |ud angau|u u navknutm ponaan|ma, stavovma osean|ma odvo|eno od
svesnost. L|ud |edu, vode |ubav, rade td. Ipak, on su na veoma btan nan nesvesn svog
sada ovde dov|a|a, n|hovo prsean|e |e |aovo pan|a usmerena na sve drugo osm na
vost n|hovog vota ko| u svakom trenutku prote. Kontnuum svesnost demno |e
zam|en kao ek od nepa|vost kao sredstvo uspostav|an|a bogatstva vtanost vota.
Empatk gedano to n|e sto to ntrospekc|a, |er ona odva|a nost na dva dea -
posmatra posmatranog. Tehnke svesnost su sredstvo za odravan|e dov|a|a aktuene
egzstenc|e z asa u as. Praktkovan|e ckusa svesnost zna da se nta ne sk|uu|e -
e|e, ms, teesn dov|a|, senzac|e sredne, temperaturne promene, vo|ne nevo|ne
akc|e, to sve bez suen|a, poreen|a kategorzac|e. To |e veoma sno Zen praks
pa|vost nan da se zapone sa ovom tehnkom |e da se pone sa verbazac|om, bez
prhvatan|a svakog dov|a|a "Sada sam svesna..".
Smatra se da |e teko ovo razkovat od sobodnh asoc|ac|a PA. Razka |e u tome to
naveden proces uk|u|e sve fzke, mentane, senzorne, emotvne verbane dov|a|e
ko| ne deo |ednstvenog toka skustva. C| G |e da pror uvea ntegrsanost tea/uma
(teesno/duhovnog) da to un o svesnost u sadan|em trenutku. To uk|uu|e dovoen|e
do svesnost onoga to b nae ostao nesvesno, zvan svest.

Upo$re+a jei(a od"o)orno#$i
( se bazira na 'undamentalnoj pretpostavci da su ljudi odgovorni za sopstvena osean|a ponaan|e,
kao na fozofsko| egzstenc|ano| pozc| ko|a nagaava neotuvu sposobnost svake
osobe da uprav|an|a sobom. Ovakvo shvatan|e moe se opazt u zapan|u|ue stnm
deta|ma prkom upotrebe |ezka. Pers |e, kao Godta|n, nagaavao da neobazrvost u
govoru rezutra ogranen|ma or|entac| u akc|, ohrabrvao |e razumevan|e snage re.
Na zbor re konstrukc|a reence nforme reprezentu|e na unutran| svet. Osm
toga, sa sstemske take gedta takoe ute na naa tekua skustva budue stavove, te
h formra. Nan na ko| govormo veoma esto |e zuzetno taan odraz nah unutran|h
procesa samo |e ponekad sua|an. Nae verbazac|e su nae ogedao. Cak nazged
bezazene greke , kao to |e stakao Fro|d, esto unose nau svesnost aspekte stuac|e na
ko|e nae ne bsmo obrat pan|u.
Re persona ( personaty) pote od korena "sonar" to zna zvuk. Prema tome osobe ko|e
korste G prstup savetovan|u obraa|u pan|u na kvatet zraa|nost nhbranost
prrodnh zvukova ko|e ovek prozvod. Pr upotreb |ezka moemo negrat
podrazumevat odgovornost |aat pozc|u bespomonost uprav|an|a sobom z asa u
as. Posto| ogromna razka zmeu sub|ektvnog dov|a|a osobe ko|a kae: "Dozvoo sam
da n|ene provokac|e dopru do mene", osobe ko|a kae: " Ona me una toko |utm da
sam naprosto morao da |e udarm", osoba ko|a kae: "Patm od oe probave" ma suprotan
stav od osobe ko|a govor: "Zada|em seb bo u ema steu me vrata". Fenomenook
stav omoguava da se, kroz govor ko| se upotreb|ava, otkr|u nauena bespomonost
ntenconanost. Ovakva pretpostavka o odgovornost, kao to |e ran|e pomenuto, ne treba
da se brka sa okrv|avan|em, a ma nameru da nagas n zvor autorstvo nad
sopstvenm votom dov|a|ma.
U svm sua|evma ono to b mogo zgedat kao semantka razka |e zapravo kruc|an
kamen spotcan|a u savetodavnom procesu. Ako t sam stee svo|e me prozvod
gavobo|u, posto| mogunost da postane svestan kako to n. Dok se koncentre
obraa pan|u na ova| proces, verovatno reen|e posta|e t dostupno u sob za konsutac|e
dok rad sa savetnkom. Ako te nek ta|anstven "mkrob" napada protv tvo|e vo|e, a nad
tm t nema nkakve mo utca|a, to stvara egzstenc|anu bespomonost ko|a moe bt
pod|ednako odrv fozovsk stav kao ran|e pomenut, a u osnov oduzma mo
potenc|a oveku da men|a sopstvene reakc|e prema stuacijama.
Vktor Frank u svom deu "Vapa| za smsom" ko| |e Pers smatrao |ednm obkom
egzstenc|ane pshoterap|e, takoe |e nagaso sposobnost oveka da bra svo|e reakc|e u
bo ko|o| dato| stuac|, ak i u situacijama koje nije sam izabrao ili proizveo.
Ono to nsmo zabra to ne moemo da bramo |e stuac|a, a moemo da zaberemo
kako emo da odgovormo na n|u. Frank korst mnoge prmere |ud z koncentraconh
ogora, od ko|h su nek bra da budu |ud bez moraa, ko| su zda svo|e pr|ate|e ono
na|bo|e u seb. Drug su zabra da u ovo| stuac| reagu|u odrava|u svo|e
samopotovan|e, ako ne nadu, obavezu|u se da pronau nek smsao ko| b
transformsao pr|avtnu bedu n|hove svakodnevne egzstenc|e u neto zvanredno.
U G prema tome, k|ent se ohrab|u|e da ekspermente sa konstrusan|em sopstvenog
skustva verbanm putem na nane ko| zraava|u da on preuzma|u odgovornost za sebe.
U nekm var|antama G ovo |e postao neka vrsta prava, npr. kae se "to me povreu|e",
kae se " |a povreu|em sebe" . Nemo|te re "T me povreu|e", recte "|a povreu|em
sebe zbog tvog ponaan|a". Uz pomo ovakvh ntervenc|a orgnaana ntenc|a se gub, |er
|ud ue da kau prave re, a da |e n|hovo skustvo da|e ob|ekt nad ko|m vot drug
|ud ma|u utca|e.
Pozvat k|ente da zmene svo| nan govora, zna pozvat h da preuzmu odgovornost za
sebe, a ne da naprosto sede |o |edan skup nstrukcja koje je neko propisao.
stra=ivanje never:alno" ponaanja
Getatst obno vo obraa|u pan|u na svo|e neverbano ponaan|e neverbano
ponaan|e svo|h k|enata. Prekrten gen|ev, ka|an|e, |edno rame ve od drugog,
predstav|a|u vaan deo savetodavnog procesa, naroto zato to G namerava da se bav
ceom osobom te ntegrac| to veeg bro|a razth aspekata osobe. Neverbano
ponaan|e moe se stravat tako to e se na n|ega skrenut pan|a osob, kao npr. "|este
svesn da mnogo bre trepete dok govorte o svo|o| ma|c nego nae?".
Druga mogunost |e da se tra od osobe da pretera sa odreen|m pokretom, npr. neto
mahan|e nogom u pravcu savetnka moe, pose ovakvog pozva, uvest u svest k|enta
nezraenu |utn|u prema n|emu. Korsna veba moe bt posmatran|e vdeokaseta na
ko|ma |e osoba snm|ena, to |o| omogu|e da stra sopstven fzk stav, neverbano
ponaan|e stav prema svetu.
Pre*#!era)anje de1le(#ijo! *pra)ljanje ener"ije
Svesnost |e na|ee ometana defeks|om - na ta| nan reduku|emo utsa| okone na sebe.
Osobe e verovatno morat da naue da preusmere defeks|om usmerenu energ|u uz
pomo nazged |ednostavnh manevara, kao to |e npr. uspostav|an|e kontakta oma dok
govore o seb. Nekm k|entma |e potrebno da dozvoe seb da zasta utu na druge |ude.
|edna ena |e reka da |e ovo postga kada |e s pravom uspea da tra usuge od konobara
za svo| novac. U proost b |e gnorsa dok b druge osobe pre n|e doe na red. K|entu e
moda bt potrebno da se ohrabr da prhvat fdbek komunkac|u od drugh osoba,
uk|uu|u |ubav potovan|e, da zasta dopust da sve to dopre do n|ega. Kara se obno
aa da |e nko ne potu|e, kada b |o| neko uputo kompment ona b ga obno uman|a
tako to b reka "Oh, to stvarno n|e nta". U detn|stvu su |e obno gnorsa krv, pa
nkad n|e naua da zae na kra| sa poztvnom pan|om. Nastav|a|u da defektu|e takvu
poztvnu pan|u u svom tekuem votu ona |e naravno odravaa fksn getat z proost
u sadan|m odnosma. Razreavan|e defeks|e moe zahtevat da k|ent napuste manre
kao to su vakan|e gume, samoometa|ue pokrete tea kao npr. vren|e prstma, trzan|e
uoba|ene fac|ane ekspres|e (treptan|e, prete zged) ko| reduku|u kvatet n|hove
svesnost. Kada postanu ntenzvno svesn toga KAKO on sam zasta krera|u ove manre,
obno se po|av potreba organzma. " |a vrtm prstma kako bh uvero sebe da posto|m".
6nogi ljud defektu|u na razte nane. On mogu prhvatt ono poztvno to drug |ud o
n|ma govore, a odbacu|u negatvn fdbek. Drug opet obraa|u pan|u na negatvn
fdbek ko| pote od zavdnh zobnh osoba, dok defektu|u odobravan|e od strane
pouzdanh pover|vh osoba. |ednostavan, a vaan metod rada zahteva posvevan|e
|ednake pan|e onome to |e poztvno, tme to se to zapsu|e, ponav|a seb. Defeks|a
oduzma energ|u od n|enog uagan|a u ono to osoba zasta e od vota. Drektan kontakt,
bo da |e re o |ubav besu, hran veban|u, osnau|e kvatet vota uverava da se na
odgovara|u nan vraa uoena energ|a vreme. Defektovana energ|a mora se vratt
natrag na c|, a osoba se mora ohrabrt da ostvari direktan kontakt unutar sebe, sa drugima i
sredinom.
Preoprnost, apstraktan govor, uoba|eno opan|kavan|e sebe mora prestat da b osoba
oseta da dob|a ono to e od vota da |e dob|ena nagrada prmerena nanu na ko|
osoba nvenstra svo|u pan|u energ|u.

Ra)ijanje #enorne #)e#no#$i
Za Persa |e bo vano da naprav razku zmeu tea, osean|a m|en|a. Mnog od nas
zgub su znatnu konu senzorne svesnost proproceptvne senztvnost tea. Ova|
gubtak za nau svesnost esto predstav|a reen|e za ono to |e u odreenom trenutku
predstav|ao nepodno|v prtsak konfkta, bone traume, dugotra|ne deprvac|e. U toku
savetovan|a neka od ovh zastareh potekoa po|ave se u svesnost u kontekstu
ozdrav|van|a autentnog odnosa. Na ta| nan deov ko| nedosta|u u teesno-duhovno|
cen nost mogu poet da se ponovo prsva|a|u.
"Koncetrte se na senzac|e ko|e doaze z tea kao cene. Dopustete da vam pan|a uta
kroz svak deo tea. Koko sebe moete osett. Do kog stepena sa kokom tanou
|asnoom vae teo, pa tako v sam, egzstrate? Zapazte boove nepr|atnost ko|e
obno gnorete. Ko|e mne tenz|e moete osett? Obraa|u pan|u na n|h, dozvote
m da se zadre nemo|te nasto|at prerano da h reaksrate. Pokua|te da preczno utvrdte
n|hove grance. Obratte pan|u na kone senzac|e. Moete dovet svo|e teo kao cenu?
Moete osett gde se naaz vaa gava u odnosu na torzo? Gde se naaze vae genta|e?
Gde se naaze vae grud? Gde va udov?" (Pers dr. 1951/1969 86).
Pers defne neurozu kao dskrepanc|u zmeu verbanog koncepta sebe onoga to se
svesno dov|ava kao sef. Na|bo| stav za stravan|e ovoga u vama samma u k|entma
|e stav bez suen|a radoznaa ekspermentac|a. Razvo| senzorne svesnost u termnma
mrsa, ukusa, suha, vda dodra n|e terap|sk samo za G prstup, ve |e u savu vota.
Mnog |ud su se svesno odvk da dov|avan|e svo|h prrodnh preferenc|a u pogedu
ukusa mrsa, tako ava|u svo|e skustvo smsa ntenzteta raznovrsnost.
Cest rezutat uspenog ponovnog uspostav|an|a senzorne proproceptvne oset|vost |e
ta| da |ud zvetava|u kako su svesn boa gde ran|e stmuus n|e zazvao dov|a|. Tpno
|e da k|ent zvetava: "Obno b m zubar poprav|ao zub bez anestez|e, a sada |e to
suve bono". Isto vred za emoconanu oset|vost, naroto kod osoba ko|e su naue da
negra|u pun spektar emoconane ekspresvnost |o u detn|stvu, npr. zbog pretn|e fzkom
povredom od strane zostav|a|uh rodte|a. On mogu postat senztvn prema uvredama
povredama, dok b pre savetovan|a pust da takve stuac|e naprosto prou. L|ud takoe
mogu postat oset|v na suptne znake |ubaznost, nenost brge ko|e dob|a|u od osobe
z sredne: "Nkada nsam shvatao koko su |ud spremn da pomognu kada |e to potrebno".
Olakavanje prela$no" perio)a
Prva faza savetovan|a moe bt veoma zadovo|ava|ua za k|enta za savetnka, zbog
fokusran|a na stvaran|e odnosa. Cesto ova| odnos, bazran na potovan|u baznog zdrav|a
osobe ntegrtetu organzma, predstav|a prv odnos u ko|em se k|ent osea vrednm kao
osoba. Za savetnka |e ova faza spun|ena gratfkac|om. Vena savetnka ume da
uspostav odnos, upravo akoa ko|om to ne esto h prva ovom zanman|u. Ipak,
preazak u naredn perod, u veo| mer zahtevn perod savetovan|a, esto se dov|ava kao
kra| medenog meseca. Mnogm savetncma potreban |e trenng supervz|a da b nau
kako da naprave ova| preaz u dub|e tee vode.
%o;etak Garijevo" putovanja
Gar |e veo sa Deskom protekh est godna bo |e nezadovo|an posedn|e dve godne.
Uprkos rastuem nezadovo|stvu uestam fantaz|ama o tome kako b mogao zgradt
neto bo|e sa nekm ko |e druga|, nastavo |e da v sa Deskom zbog straha od
usam|enost, osean|a krvn|e ukoko b |e povredo. |ednog popodneva na unverztetu
gde |e predavao, zapazo |e ogas o kursu veern|h predavan|a z "pshoog|e za ake". Do
tada |e pshoog|a ba po|e ko|e |e gedao sa sumn|om, pa ak nesmpat|om. |edan od
predavaa staknuth na ogasu bo |e neko koga |e ran|e uo da govor o obast bsko|
n|egovo|, smatrao |e tu osobu ucdnom zanm|vom. Gar |e oduo da pohaa
predavan|e. Na kursu |e |edne veer uo o "treo| s" u pshoog| bo |e fascnran
mnogm de|ama o ko|ma se rasprav|ao, a naroto de|om o fokusran|u na sada ovde
promen. N|egovo prethodno shvatan|e pshoterap|e ssavetovan|a ugavnom se bazrao
na karkaturama k|enata vezanh za kau ko| beskonano brb|a|u o svo|o| proost.
Na pretposedn|em predavan|u prao |e |ednom od predavaa (men) zatrao ndvduan
savetodavn sastanak - "Samo da vdm hou neu ostavt svo|u devo|ku", "To nee
potra|at dugo". |asno sam stava do znan|a Gar|u kako ga rad|e ne bh vdea samo za
|edan susret kada |e u ptan|u tako vana tema. Tada smo se dogovor da ta| susret
posvetmo stravan|u ptan|a da on zapravo e ne da zapone sa savetovan|em u
ovo| faz svog vota. Na prvo| za|ednko| seans Gar |e stga 15 mnuta ran|e, etao |e
gore-doe hodnkom, poto sam ga zamoa da saeka zgedao |e kao da mu |e nepr|atno,
kao da mu |e aknuo stovremeno,poto sam ga pozvaa u sobu za konsutac|e. Seo |e u
stocu spruv don| deo tea deovao |e oputeno, pak n|egove ruke be su vrsto
prekrtene preko grud, a n|egova desna ruka upkaa |e prstma po evom gorn|em deu
ruke.
Zvost prve mpres|e karakterstka |e prethodno povene svesnost ko|a prat poetak.
Mnog |ud se mogu sett sa zuzetno mnogo deta|a poetka ko| su dove, a decu obno
fascnra kako su se n|hov rodte| sre. Sno tome, poetak savetodavnog odnosa
obeeen |e poveanom oset|vou savetnka k|enta na mnogo razth nvoa. Sa
Gar|em ba sam svesna bo|a, kvateta taksture n|egove odee, uk|uu|u par veoma
pr|atnh trenerk. Moga sam osett da |e pua da korst oson pose br|an|a. "Pokazao
se da |e on mene "premeravao" na san nan. Mo|a svesnost o seb uk|ua |e dov|a|
radoznae pan|e, pomao ubrzan rad srca ba sam perferno svesna dobovan|a aprske
ke po krovu.
|edan deo svo|e svesnost sam verbazovaa, kako u pogedu sebe, tako u pogedu n|ega
okruen|a, sa c|em da mu predstavm ckus svesnost. Pozvaa sam ga da verbazu|e to
obuhvata n|egova svesnost, bo to nteektuano, vzuano, audtvno, afektvno, fantaz|a
bo ta drugo. Dok |e to rado, postao |e svestan kako e da me prs da mu dam odgovor
na trenutn probem, da prtom ne e da poveru|e kako b mu bo ta to bh mu reka bo
od pomo.
Pred kra| seanse Gar |e postao svestan oakan|a ko|e |e prato razmenu onoga to osea
sa "nekom osobom ko|o| ne treba recprono uzvratt brgom pan|om" poeo |e da doaz
na terap|u |ednom nede|no. Tokom poetnh seans Gar |e eeo da svo|a proa skustva
povezu|e sa mnom. Ponekad m se no adekvatnm da ga suam shvata sam npr. da |e
|edan od razoga zbog ko|h se Gar pa da napust Desku, to to ga ona te pose
uoba|nh nonh mora. Ponekad bh preknua n|egovu pru, naroto ako b m nek drug
proces obuzeo pan|u. Sed prmer ko| se dogodo |ednog popodneva. Ton Gar|evog gasa
posta|ao |e sve monoton| dok |e govoro o koskom votu u doba puberteta. Neko vreme
sam ga suaa, a zatm sam ga preknua:
"Gar, stan za trenutak. Cu|em kako t gas zvu sve dosadn|e dosadn|e dok nabra|a
dogaa|e z proost ptam se ta se deava upravo sada , dok o tome pra".
"Oseam tromost... da... dosadu... ten kao da me neto vue".
"Govor o osean|ma tog dvanaestogodn|aka kao da h sada moe zrazt."
"On |e oseao..."
"|a oseam..."
"Da, |a oseam hm... tenu dosadu. Ovo |e mo|a prva godna u sredn|o| ko nedosta|e
m sobodno vreme ko|e sam navkao da mam u toku pose podneva, nedosta|e m prroda
zasta sam tuan zbog... ".
Na ta| nan po|aana pan|a svest o dosad tromost voda |e drektno do svest o
dubokm osean|ma gubtka usam|enost. Kasn|e |e Gar otkro da |e n|egova zavsnost u
vez sa Deskom nan zbegavan|a bo. Takoe smo se u poetno| faz bor veoma
savesno sa n|egovom e|om da se kontroe sa osean|em povreenost zbog onoga to
|e on opaao kao bespomonu zavsnost u savetodavnom odnosu. Gar |e korsto uoba|en
verban manrzam da b defektovao emoconan utca| svo|h skustava. To |e uk|uvao
estu upotrebu re "ovek" (u engeskom, re |e o upotreb bezne zamence "one" kao
npr. (Covek se prrodno osea oe kada ei da napusti nekoga ko ga toliko voli@.%
Korsta sam razte ntervenc|e da bh ga pozvaa da korst |ezk odgovornost. N|egova
prrodna radoznaost zadovo|stvo zbog uen|a ( o emu govor n|egov zbor zanman|a
nana na ko| me "naao") b su snan saveznc u ovom procesu, dok sam ga ua
pshoog| |ezka odgovornost. Drug tp ntervenc|e, ko| sam korsta, ba |e upotreba
humora: "Gar, ako ovek tako osea, kako dva tr oveka osea|u u pogedu toga?". Ova
vrsta nenog zadrkvan|a ba mu |e prhvat|va, budu da |e mao dobro razv|en smsao za
humor, ko| |e korsto kad b eeo da zabav da napadne.
Gar|eva desenstzac|a u odnosu na teesne procese, ogedaa se u po|aano| e| za
puen|em kad god b bo snan|e emoconano angaovan: "Sta bh sada dao za cgaretu."
Poto n|e mogao da pu u sob za konsutac|e, Gar |e usmeravao svo|u energ|u tako to |e
grckao kou oko nokt|u, upkao prstma se grao okovratnkom. Pose nekoko seans Gar
|e poeo da shvata da, ponaa|u se na naveden nan, zbegava osea| straha, ko|
dov|ava kada poms da b mogao ostat sam, a ko| |e zgeda potcao z proost.
Osta|u sa Deskom zbegavao |e svo| osnovn strah, a nastav|a|u da |e mrz zraavao |e
organzmk protest protv konfuenc|e u negatvnom obku. Ova spremnost da zraz svo|
bazn strah nezadovo|stvo odnosom sa Deskom, predstav|aa |e preaz od svest o
nepr|atnost, ka kontaktu sa uzbuen|em mobzac|om ko|u |e oseao.

:- 'O9ILI&ACIJA I POSTPRELI'INARNE FA&E SAVETODAVNOG PROCESA
Drevna zreka kae: "Kada nema potstca|a, nema n prosvet|en|a; dok se ovek ne satera u
krpac, nee na zaz." Suzuki,!"#;D!"#$:!#+%.
4o:ili$acija i u$:u>enost
Ovo je 'aza savetodavnog procesa kada se poveren|e poeo uspostav|at k|ent |e dozvoo
da u svest uu znaa|n aspekt n|egovog skustva,vezan za procese ko| se odgrava|u
tokom savetovan|a, kao van n|ega. Fgura ( probem) ko|a |e na|van|a, znaa|na
urgentna, u k|entovom posto|eem po|u postav|ena |e u fokus raz|an|ena.
Efkasan rad tokom faze senzac|e svesnost poveava verovatnou da e k|ent
mobzrat energ|u uzbuen|e potrebno za bav|en|e baznm temama, te da e otkrt
svo|e potrebe u sadan|ost budunost. Faza o ko|om govormo |e dake, sedea faza u
ckusu dov|avan|a, stanca tokom savetodavnog putovan|a.
Zadatak savetnka u ovo| faz |e da po|aa mobzac|u energ|a u svrhu ozdrav|u|ueg
procesa / da pomogne osobi da ih usmeri.
Ovde na|znaa|n| posta|e nan na ko| |ud korste raspru|u energ|u. Metode ko|e nsu
od korst |udma da upozna|u sopstvene potrebe, nt da se potpuno angau|u na putovan|u
otkrvan|a kakvo |e savetovan|e, straene su. Eksperment ko| se fokusra|u na efkasan
pr|atan nan upotrebe energ|e takoe su straen vadran.
U ovo| faz nek k|ent zavrava|u savetovan|e bo zato to osea|u oakan|e poetnog
boa zato to se pae da|e eksporac|e ko|a b h moga odvest da|e nego to ee da
pou. Npr., Zena moe do do saznan|a da ako nastav sa stravan|em sebe
samoosvevan|em kao nezavrene samoostvaru|ue osobe, n|en e suprug mat sve
man|e potrebe za n|om.Uagan|e u brak moe efkasno nad|aat uagan|e u sopstven rast.
Ovo |e takoe faza u ko|o| neke osobe |o |ednom reckra|u posto|e probem, npr., |o
|edna akohoarska p|anka, |o |edna razorna |ubavna avantura pomamna trka za
zaradom. Rezutat ovakvh aktvnost su odvaen|e energ|e od savetodavnog procesa
otup|van|e otrce svesnost ko|u su stek.
U#po#$a)ljanje radno" #a)ea
Na|znaa|n| deo faze mobzac|e u savetovan|u |e stvaran|e neke vrste sporazuma
ugovora ko| |e od korst osobama ko|e rade za|edno. To |e zapravo dvosmeran proces zato
to (bar na nekom nvou), savetnk mora postat energzovan, uzbuen dovo|no
zanteresovan da b preuzeo puno partnerstvo u razvo|u. Naravno, Frcu Persu n|e bo
strano da zasp dok k||ent rade, da h na ta| nan suo sa nterpersonanm efektom
n|hovog sabog uagan|a energ|e. |a no, ne veru|em da k|ent treba da m obezbede
nteresovan|e uzbuen|e u smsu da budu zabavn nteresantn, a moram bt dovo|no
mobsana kako bh se oseta angaovanom u radnom savezu. Kada ova vrsta mobzac|e
spremnost zostane, neto svakako ne de kako treba u savetodavnom radu.
Kao u ven drugh sua|eva, getatst se enormno razku|u u prstupu raztm
stuac|ama. U G praks ndvduana kreatvnost prevazaz vanost prava, propsa
odredb.Takoe, getatsta te da ma na raspoagan|u nz razth mogunost reagovan|a
od ko|h zabere one ko| su na|uskaen|e sa zahtevma savetodavnog trenutka. Tako,
nemogue |e stvarat prava ko|a b zavra kao "Getat ntro|ekt" prava o tome kako
vodt svo|u praksu. |edno od ogranen|a psane re o ko|o| taac mora vodt rauna |e ta
da pored svakog prmera ko| |e koren posto| bar |o nekoko ko| b stu stvar ustrova
na prno razt nan. G |e specfan savetodavn prstup ko| se ku|e svakog novog
momenta u |ednstvenom odnosu.
G praktar ma|u tradc|u konoboratva, dvduazma ak anarhzma. Po mom m|en|u
to |e utcao na potekoe stvaran|a zadravan|a obuke stvaran|a organzac|a na
naconanom nternaconanom nvou. Za mnoge |ude, naroto ezdeseth godna,
egazac|a, organzac|a nsttuconazac|a, b su zastrau|u. To se nuno povezvao sa
|aan|em rgdnost, prhvatan|em spo|an|h autorteta uopte smatrao se suprotnm
fozof| "|a nm svo|e, t n svo|e" Frca Persa, ( ko| |e sam bo pobun|enk ko| |e rado
na nan ko| se danas ne b smatrao profesonanm etnm). G |e prstup roen z
odbacvan|a PA ntro|ekta. Ponekad |e samo odbacvan|e prava posto|ao |OS |EDAN
INTRO|EKT ko| spreava razvo|, autonom|u obogau|u utca| PA nasea. |o |edan
znaa|an deo procesa, u ovo| faz, |e n|enca da angaovan|e u savetodavnom odnosu
predstav|a zazov rodte|skm ntro|ektma odreene osobe. Nov k|ent strano tte
pshooku ostavtnu svo|h rodte|a. On e pokuat da skr|u od svo|e svest nane na
ko|h su h vo|en rodte| zanemarva, zoupotreb|ava skorava.
Ponekad klijenti govore o zagrobnim kon'liktima sa @unutra.njim glasom@ koji ih upozorava da ne veruju
ovoj osobi kada su na rubu formran|a pravog radnog saveza. Rufus |e san|ao da n|egova
ma|ka umre optuu|e ga, zokobnog pogeda, da |u |e napusto kada |o| |e bo na|ve
potreban. Prkom smbonog odgravan|a shvato |e koko se pa da napust
ntro|ektovane poruke. Takoe |e doao u dodr sa svo|om |ubav|u za n|u potrebom da |e
zatt od svo|e rastue potrebe za nezavsnou.
Tipine te&e postprelininarne fa$e 'fa$e &o:ili$acije+
Anksio$nost@u$:u>enje
/ ovoj 'azi savetodavnog procesa polaritet anksoznost uzbuen|a pon|e da se rasvet|ava.
Dec se esto kae: " Nemo| se toko uzbuvat", kao da |e samo uzbuen|e tetno. Ono to
moe bt tano |e da se pogreke u suen|u mogu po|avt kada se |ud uzbude bez
drekc|e neprom|eno. Generano, strah od uzbuen|a zgeda da se prenos sa
generac|e na generac|u, sv trae uzbuen|e uva|u u n|emu stovremeno se pae
uspostav|a|u nek vd unutran|e kontroe, npr., "Ne smem se toko uzbuvat zbog ove
mogunost da dob|em nov posao, u sua|u da to propadne". Ponaamo se kao da gubtak
man|e bo ako od n|ega otrgnemo uzbuen|e. Ako osoba odvo| uzbuen|e od pro|ekta,
fantaz|e deaa, nada se da gubtak nee bt vaan. To nee toko boet, a |e tada
radost man|a ako je projekat uspe.an.
Tako se n da nas naa kutura nek rodte| spreava|u da postanemo uzbuen u c|u
zatte od razoaren|a boa. Ovakve poruke posta|u ntro|ekt ko| spreava|u rascvetavan|e
uzbuen|a kada se otvara|u nove mogunost - "Ovu savetodavnu akrd|u ne treba uzmat
suve ozb|no". Negatvna strana |e |e da su rodte| esto fobn u pogedu uzbuen|a
svo|e dece zbog sopstvenog uvebavan|a fzke emoconane anestez|e. Poto uzbuen|e
dece moe bt gasno, buno stmuue, to |e kontrast tome koko su odvo|en od vota
dosadn odras n|hove egzstenc|e. Kar se brnuo da ne postane suve uzbuen
manan zbog epe ene, uzbud|ve muzke posovnog pro|ekta. Ma|ka ga |e upozora da
suze sede nezbeno pose uzbuen|a. Ovakve ntro|ektovane poruke podravae su
defeks|u radost, akohonu adkc|u deseztzac|u pr|atne pobuenost razte vrste. G
prstup, osvet|ava, provocra sav uzbuen|e kao |edno od potenc|ano kreatvnh
unapreu|uh kvateta |udske egzstenc|e. Pers |e esto nagaavao vezu zmeu
anksoznost uzbuen|a, govore da |e anksoznost uzbuen|e pre nego to postane akc|a
"anksoznost |e |az zmeu SADA I TADA. Ako ste centrran sada, ne moete bt
anksozn, |er uzbuen|e tee kroz spontanu aktvnost tekueg trenutka". (Pers, 1969. 3)
De1ini#anje pro+le!a
|o |edna tema ko|a se |av|a u ovo| faz |e defnsan|e probema. Obno se k|ent savetnk
soe oko defnsan|a probema. Ipak ponekad posto| stvarna dskrepans|a, npr., Pt
odreu|e svo| probem kao nedostatak dscpne. On veru|e da treba da prota sve kn|ge
preporuene na fakutetu od poetka do kra|a kako b bo dobar student. On poste s|a|ne
rezutate, a teko da ma vremena za reaksac|u zabavu. N|egov rodte| b su
zadovo|n samo kada b donoso ku nagrade. Nsu ga potova samog za sebe. L|ud kao
to |e Pt mogu do na savetovan|e nada|u se "dobrm ocenama" zbog toga to su "dobr
k|ent". On su ntro|ektova poruke ko|e zahteva|u potovan|e posunost zvravan|e
dunost ak kada trae pomo. Ovo moe stat na put k|entovom uagan|u energ|e
osean|a u bazne potrebe (kao to |e potrebe za grom bezusovnm prhvatan|em) ko|e
nema|u odobrenje od strane unutra.njeg roditelja ili spolja.nih autoritativnih 'igura.
%itanje &o;i
U ovo| faz savetovan|a u centru arene naaz se dov|ena razka mo zmeu k|enta
savetnka. Getatst rasvet|ava|u ptan|a mo postav|a|u h kao temu stravan|a u
tekuem radu. Prema Menku Nevsu (1986) G prstup ne ostvaru|e terap|sku mo putem
tehnka nadmudrvan|a potenc|ano dezorganzu|uh tehnka. Savetnk ko| korst G
zaposen |e da b ntervensao u votu drugh (kao svak drug savetnk). Ovde G terap|a
paradoksano posta|e fokusrana na po|aavan|e svesnost o onome to |este u ovom
trenutku a ne da pokae k|entu da se promen. U G odgovornost se |av|a kroz k|entovu
po|aanu svesnost nteresovan|e. G prstup ne podrCava stav da savetnik jedini ima pristup istini
o klijentu. Savetnici su spremni na to da ih se ispituje, izaziva i da im se kon'rontira.
Te#$iranje odno#a
Savetodavn odnos moe bt podvrgnut estokom testran|u dok k|ent sptu|e ogranen|a
odnosa. On moe npr. kasnt, propustt susret odbt da ekspermente. Nek k|ent
testra|u odnos skrva|u nformac|u o tome da va|u druge praktare (npr. homeopatu),
to moe utcat na pshofzooko funkconsan|e u savetodavnom odnosu, kao i na Civot van
njega.
Ako savetnk n|e obaveten o ostam obcma tretmana, medkac|e nereenm votnm
stuac|ama, kao to |e bankrot trudnoa, on e radt u podru|u sa nedovo|no
nformac|a, pa e bt od man|e korst k|entu. Savetnk k|ent treba takoe da znau
nan da se zbore sa krtczmom, strahovma, odbo|nou potovan|em, ko|e osea|u
|edan prema drugom. Vano |e da savetnk bude snaan dovo|no autentan da zdr
napade k|enta prev emoconano. Kao to |e neko |ednom rekao: "|edna prava greka
ko|u kao savetnk moete unt |e da umrete". (Kao druge z|ave getatsta, n ovo ne
treba smatrat stnom, ve provokac|om ko|a e dovest do stne).
Rad #a .o$poro!.
Otpor je termin koji se retko korist u G teratur sa konotac|om da e k|ent pokuat da odb|u
ono to b bo dobro za n|h - npr. "stnu" o svo|m agresvnm erotskm mpusma. G
pretpostav|a da |e bazna motvua sa u oveku potreba da se neto osms,
radoznaost potreba za razvo|em kapacteta. Prema tome, oeku|e se da e |udska ba,
ako m se da mogunost zbora, brat u pravcu razvo|a dobrobt da tome nee pruat
"otpor".
Prhvaeno |e u ovom trenutku da osoba ne moe bt razta od onoga to stvarno jeste.
@Prekidi kontakta@ kon'luencija, desenzitizacija, de'leksija, introjekcija, projekcija, retro'leksija i
egotizam% u pro.losti su se smatrali otporom kontaktu, verovatno kao rezultat PA ostav.tine. Otpor deluje
samo kada klijent treba da prihvati @istnu" ko|a mu se spo|a namee. A za mnoge |ude u G
otpor ( u form neega to treba prevaz) n|e korstan koncept suprotan |e samom duhu
G ko| potu|e k|entovo sub|ektvno skustvo kao n|egovu fenomenooku stnu. Ono to
moe deovat kao otpor |e, prema tome, neto to treba strat, razumet dovet, poto
|e to znaa|an deo procesa neke osobe, kao to |e to bo ko| drug deo n|egovog skustva,
prema tome ne treba da bude na druga| nan ocen|en kao "o" "bespomoan".
Posterov (1974.), naroto nagaava|u znaa| prhvatan|a otpora, ak da se ta re napust
zbog negatvnh konotac|a ko|e ma. Upotreba po|ma otpora moe suptno odravat
baznu vrednosnu pretpostavku, da e |udska ba eet da odb|u ono to |e za n|h
na|korsn|e , da e mat potrebu da budu u nepr|ate|stvu sa svo|m navodnm ekarma.
Verovatno |e korsn|e razm|at o k|entovom otporu kao o znaku da on bran ntegrtet
svog organzma pred spo|a nametnutm prtskom. Na ta| nan otpor savetovan|u moe se
posmatrat kao fdbek da |e savetnk zgubo kreatvnost postao rgdan da |e pod
utca|em fksnog getata. G se bazra na vz| |ud ko|a od n|h oeku|e da pozdrave
dobrodocom booke promene zazove ko| doaze spo|a, onda kada su spremn da h
asmu|u ntegru u uza|amno respektvnom ozdrav|u|uem odnosu.
Pri!eri e(#peri!ena$a
Prstup ko| se ovde razmatra ugavnom |e korstan kada |e re o ntro|ektma. Kao to |e
ran|e dskutovano, ntro|ekt |e raren mehanzam ko| spreava efkasnu mobzac|u
neophodnu za ako efkasno napredovan|e kroz ckus.
Dijalo" i$&e>u TO%DOGA A/DE2DOGA
|edna od na|uven|h tehnka za rad sa ntro|ektma |e odgravan|e d|aoga zmeu tzv.
$opdo"a i anderdo"a osobe. To moe bt nan efkasne dramatzac|e ntrapshkog konfkta
zmeu mtra|ektovanh poruka, kao npr. "uvek mora naporno radt", organzmkh
potreba kao to su potreba za grom rekreac|om. Topdog predstav|a deo nost ko|
komentare procen|u|e teku vot osobe, ponaan|e osean|a, veoma esto na krtan
neodobrava|u nan, ponekad prno okrutno npr., "Kako b teb bo pr|ate|, tako s
ruan". Topdog takoe predstav|a sva ntro|ektovana prava regue za vot ko|e smo
proguta kao deca odras. "Ne b trebao toko da pra", "trebao b ovako da |ede ",
"trebao b ovako da se osea", td. To |e esto, a ne uvek, povezano sa rodte|skom
fgurom.
Anderdog u G zna ona| deo nost ko| |e rtva, pod prtskom. Ponekad, to |e mao dete
u oveku ko|e bodr opseda topdog. Ta| deo uvek obeava da e "bt bo|e sede put" da
nee toko pt, da se nee suprostav|at otezat sa posom, zavsno od sua|a. Obno
ova obean|a osta|u samo to-obean|a. Kao to |e sua| sa novogodn|m odukama, ona se
veoma ako brzo prekre. Na kra|u obno anderdog pobe|e potreba zaz na povrnu,
a na destruktvan nan. Npr., Har odb|a da naporno rad, oteu ne stu da preda
svo|e zveta|e, sve dok se ne ukae prka za unapreen|e. U meuvremenu topdog |e
angaovan u unutran|o| btc Har se osea uasno zbog gavobo|e gre savest. Prv
ekspermentan zadatak u G |e da se uspostav d|aog zmeu ova dva dea nost. To se
obno rad tako to se osoba premeta sa |edne stoce na drugu odgrava|u unutran|
mentan d|aog spo|a. Naravno, d|aog se moe uspostavt zmeu deova snova, sefa
fantazrane druge osobe, tave grupe podnost. Kroz d|aog reen|e, komproms,
razumevan|e tra|an razvod, posta|u mogu.
Eksperi&enti sa !ranjenje&# =vakanje&# varenje& i povra;anje&
Eksperment ko| se fokusra|u na hran|en|e, vakan|e, varen|e povraan|e, korste se da
osveste nan na ko| k|ent upotreb|ava ntro|ekc|u. Upotreba ovh tehnka moe m
pomo da u veo| mer postanu svesn kad ometa|u sopstvene vote na specfne nane,
kako ometa|u savetodavn proces, kao prrodan zdrav razvo| savetodavnog ckusa.
Kao to |e ran|e reeno, Perls je znatno doprineo teoretskom razumevanju oralnih razvojnih 'aza
detinjstva. 4o je rezultiralo bogatstvom ( tehnika i eksperimenata koji se bave svim vidovima @uno.enja
u sebe@. 4o moCe biti uno.enje ideja, vrednosti, uloga, pravila ili predrasuda. ?a konkretnom nvou,
stavov |ud odraava|u nan na ko| se on odnose prema hran. Bo da k|ent "guta" sve
to savetnk kae, da vrsto stee zube vcu tvrdogavo odb|a|u sve to doaz od
savetnka, to ozb|no ute na pravac savetodavnog odnosa. Ako se probem ove vrste ne
ree uspeno u faz uspostav|an|a radnog saveza, nezbeno |e da e se po|avt u sedem
fazama.
Za anorektnog k|enta, eksperment moe uk|ut hran|en|e od strane terapeuta. Za
pasvno-agresvnu osobu moe uk|ut traen|e da ga terapeut hran, prman|e
vrednovan|e. Za k|ente ko| guta|u, a da ne osete ukus- vakan|e komada heba 170 puta
pre nego to e ga progutat moe zazvat samosvest, gaen|e svest o e| da se odbac/
zbegne probem brzm vakan|em. Eksperment poput ovh mogu osvestt obrasce
nkorporac|e odbacvan|a ko| |o uvek osakau|u n|hove vote odnose u sadan|ost.
Svako ko ta ovu kn|gu moe da ekspermente sa svo|m ponaan|em tokom hran|en|a,
posta|u svestan procesa ko| su za venu automatsk konfktn, me se gub
potenc|ano uvan|e zadovo|stvo duboko ukoren|eno na ranm organzmkm nvoma.
Mnog |ud nau su tokom detn|stva da uzmu sve to m |e ponueno. On su moda b
nagravan za osta|an|e u tokskm odnosma sa mneranom hran|vou, a sebe su
spreava da h sp|unu povrate |er |e to bo |edn zvor hrane u tom trenutku. Refeks
povraan|a |e na ta| nan verovatno bo ozb|no oteen. Prrodno sv eksperment sa
hran|en|em, vakan|em, povraan|em td. treba da budu pa|vo odmeren prema
k|entovm potrebama, tamo gde |e mogue, medcnsk nadgedan.
Npr., eksperment sa osobama ko|e bou|u od bum|e mogu uk|ut podrku od strane
savetnka tokom epzode pre|edan|a, ko| e zatm ostat uz n|h da b po|aao n|hovu
svesnost dok se bore da zadre ono to su nkorporsa. Osobe sa narcstkm crtama
pomau se tme to ue da vode rauna o tome ta su une u sebe od savetnka ( od
rodte|a), obraa|u pan|u na proces hran|en|a, prsea|u se toga ta su kako su |e sa
punom senzorskom pan|om.
E(#$ernalia%ija *#)ojenih .$re+a.
Verovatno |e |edan od prvh zadataka posta|an|a autonomnom samoostvaru|uom
ndvduom, da se postane svestan da se prespta ono to |e uneeno kao moran
mperatv, to Karen Horna| opsu|e kao tran|u onoga to se mora, treba. Vebe
raz|an|avan|a vrednost mogu bt od korst mogu se sasvm prrodno po|avt u vdu
transfera, poto k|ent pon|e da artkue kako b savetnk trebao bt npr. "topao, pum
razumevan|a za kan|en|e, portvovan td."
Mogo b bt vano za k|ente da napu svako " treba" ko|e prhvata|u, u ko|e veru|u ko|e
h progan|a, npr. " treba da rtvu|e svo|e potrebe rad drugh", "ne treba da bude
seksuano be" "treba da bude uzoran k|ent uspean terapeut". Presptu|u ove
vrednost, |ud mogu odut da neke od n|h zadre, a to e tada bt rezutat
autonomnog, svesnog namernog zbora povezanog sa ovde sada reanou osobe
n|enm votnm okonostma, a ne determnsano temama opstanka prmarne porodce.
Odi"ra)anje
Vern korenma pshodrame, getatst esto korste tehnke odgravan|a. K|ent moe bt
progan|an osean|ma krvce, po navc optuvat sebe za " grozne zone", kao to |e
nedostatak |ubav prema rodte|u ko| ga |e zostav|ao dok |e bo dete. Za takvog k|enta
moe bt korsno da odgra uogu unutran|eg sud|e u dramatnom preteranom obku. To
moe poprmt obk drame ko|a se zbva u sudnc, a odgrava u sob za konsutac|e dok
k|ent "poza|m|u|e gas" tuocu, a nepravda pon|e da pee kao rana. To se po|aava
tehnkama ko|e pozva|u k|ente da odgra|u dramu sopstvenh ntro|ekata, a ne da
zbegava|u da nastav|a|u sa unutran|m optubama praenm stdom skrvan|em.
Eksternazac|a unutran|eg progonte|a osposob|ava k|ente da steknu novu perspektvu
da se odvo|e od tran|e ntro|ektovanh vrednost predrasuda.
Ra)od #a in$roje($o)ani! rodi$elji!a
C| G |e autonomna, svesna aktuazra|ua osoba u dobrom uza|amno zadovo|ava|uem
odnosu sa sefom, drugma srednom. L|udma ko| su |o uvek pod utca|em
ntro|ektovanh poruka rodte|a, koe reg|e, bez sopstvenog zbora svest, moda e
bt potrebno (poto su posta svesn n|hovog pervazvnog utca|a na kvatet sopstvenog
vota) da se razvedu od ntro|ektovanh rodte|a. Ova procedura ne sme se sprovodt bez
due knke brnost. Prerano razdva|an|e moe rezutrat ekstremnm osean|ma
naputenost oa|a, provocrat sucdane ms. Deo odva|an|a od rodte|a |e naputan|e
nade da e rodte|, zato to ste dobr uspen ep, poet zasta da vas voe. Izvesna
kona a|en|a |e gotovo nezbena posedca ovog procesa.
Mer |e to una, prema sedeem redosedu, nakon godnu dana provedenh na
savetovan|u. Napsaa |e sve zamerke ko|e |e maa prema ma|c sve dok n|e popuna
|ednu svesku nta ve n|e moga da sms. Usedo |e san u ko|em |e ma|ka taa ova|
tekst. U snu |o| |e Mer reka da nema pravo to da n. Vkaa |e na ma|ku: "Neu te pustt
da kontroe mo|a osean|a!"
Ova| san |e bo poetak Mernog dov|avan|a sebe kao zasebne nezavsne osobe ko|a
moe da dov sva svo|a osean|a vezana za ma|ku. Sedea faza bo |e perod tugovan|a
boa stnsk prhvatan|a nedostatka |ubav, od strane ma|ke, dubokog saznan|a o tome
kako |u |e ma|ka korsta za narcstku gratfkac|u. Pose toga ba |e u stan|u da
funkcone kao zasebna nezavsna osoba predana da|em razvo|u, ak ako se ova| odv|a
u pravcu ko| n|ena ma|ka ne b przhvata.
O&o"u;avanje toka
7ako savetodavni rad napreduje, klijent se sve bolje koristi sopstvenom energ|om. Spreman |e da
uva u pobuenost uzbuen|u povezanom sa bookm potrebama pshookom
potrebom za rastom razvo|em. Ne raspa ve energ|u |er |e nauo da ntegre konfktna
osean|a unutar sebe. Kreatvno korst energ|u za unapreen|e potraga za samo
aktualizacijom.
Na#$a)a( Garije)o" p*$o)anja
Faza uzbuen|a mobzac|e u savetodavnom odnosu sa Gar|em |e uspostav|ena kada |e
prevazao konfuenc|u sa Deskom osvesto svo|a prava osean|a u tekuo| stuac|. Pre
nego to |e ostvaro autentan radn savez sa mnom, proao |e kroz perod testran|a
pobun|entva. Npr. on |e odmeravao rasprav|ao o gotovu svemu to bh reka.
Usmerava|u ovako mobsanu energ|u u pravcu ntro|ektovanh deova - ponava|ueg
verbano-sadstkog oca, uz pomo ekspermenata kao to |e "prazna stoca", Gar |e
dopusto seb da svo|u verbanu agresvnost usmer prema osob od ko|e |e ovo prvo nauo.
Mo| otac nkada n|e bo od veke pomo u porodc. Gotovo uvek |e bo na posu prao o
posu.
"Ger - zams da tvo| otac sed na |edno| od ovh stoca rec mu neto o tome".
"Mste, hoete od mene da govorm to| stooc kao da |e mo| star".
@4o je moj predlog@.
" I kako e m to do avaoa pomo u ovom dugom bekstvu od straha i usamljenosti, to bih
voleo da znam@.
"Moda posto| neto drugo to b mogao da razmotr sa svo|m ocem. Moe ga zamst
kako tamo sed"?
@Da.@
"Pa rec mu kako s se oseao dok se on fokusrao na svo| rad -tata..."
@Ok -... Pa tata... msm da s me |edva prmevao kad s stzao ku s posa. Sve to s t
proketo kada rado |e bo da pra mam o svom danu u kancear| da donese neto
od svog posa ku, a m nsmo sme da te uznemravamo".
"Zamen mesto Ger ... Do sed ovde odgovor kao da s t tvo| otac ko| odgovara na
Gar|eve re". (Preaz na drugu stocu).
"Proketstvo, umesto da se a sne mo|, trebao b da s proketo zahvaan... Da n|e bo
mog posa t ne b mao n |ednu od onh eph stvar ko|e s eeo."
Gar |e nastavo da se ograu|e od oca zbog konstantnog nedostatka n|egove podrke.
Konano n|egova |utn|a se stroa, on |e fzk pao gre "oca" odnosno |astuk pakao |e
zbog onoga to nkad n|e mao.
Ovu 'azu karakterisala je intro|ekc|a u bezbro| obka. On |e gutao, p|uvao vakao to |e
preuzeo od mene G terature. Postao b veoma oduev|en nekm de|ama, kao to |e
preuzman|e odgovornost za sebe odbacvan|e kontroe od strane spo|anh autorteta.
Ovo |e bo sprepetano sa trenucma gobanog odbacvan|a "sstema" gaen|a prema
svemu to ova| predstav|a.
Povremeno sam posta|aa svesna da on zgeda kao da e ceu da me proguta, a
povremeno da smatra ono to mu nudm u savetovan|u prno nesvar|vm. Ovu fazu
prate su sne fuktuac|e u odnosu sa Deskom, gde |e oseao da ga ona kontroe
oseao krvcu kada b on kontrosao n|u. Sve u svemu, ovo |e bo perod uzbuen|a
bu|an|a rastueg saznan|a meusobnog upoznavan|a raspoovh potenc|aa (arija u ovoj
potrazi za smislenim vidom intimnosti u zrelom odnosu.
U ovo| tak savetovan|a on |e napusto Desku, ne bez obostranog a|en|a uz potovan|e
znaen|a uoge ko|e su odgra |edno drugom u votu.
A. A173A .2EBIVANJE FA&E SAVETODAVNOG PROCESA
0en majstor 2un-6en je rekao :@7ada hodate, samo hodajte, kada sedite, samo sedte. Iznad svega
nemo|te se gegat (koebat)." (Vots, 1962/1974: 155). Prm. prevodoca u eng. sto| Wobbe.
to zna gegat se, odnosno bti nepostojan, kolebati se%.
AKCIJA7 ade()a$an i+or i pri!ena7 1aa a(%ije * (on$e(#$*
Prema Persu dr. (1951/1969: 403) ovo |e faza kada se "zabru odbacu|u mogunost, kad
se |av|a agres|a pr prbavan|u prevazaen|u zapreka, kada se |av|a sobodna
or|entac|a manpuac|a. To |e faza savetovan|a kada |e k|ent postgao motvac|u
mobzac|u spreman |e da upotreb svo|u energ|u u svrhovto| akc| usmereno| ka
zadovo|avan|u potreba." Terap|sk odnos |e testran nao se da |e odrv.
Eksperi&entisanje< pri:li=avanje i&pasu
Ovo |e u sutn eksspermentana faza tokom ko|e se k|ent "gra sa raztm opc|ama,
akc|ama, nanma, uogama vrstama odnosa". K|ent preuzma mnogo ve rzk
napredu|u bee. Ohrabrvan|e nagaavan|e ekspermentac|e |e sutnska vrednost
u G, gavn nan deovan|a tokom savetovan|a. U ovo| faz savetnk moe predot
k|entu da stra nove mogunost m|en|a, osean|a ponaan|a. Isto tako k|ent e
ekspermentsat sa novm mogunostma kako se prrodna radoznaost spremnost da se
preuzme rzk razv|a|u.Nagasak |e na raznovrsno| razgranost. Raan|e maksmuma novh
opc|a sa ko|ma moe da ekspermente, ko|e moe da zabre, sada |e prmarna aktvnost
u savetodavnom procesu.
Taenat getatste zavs od opsega n|egove kreatvne sposobnost u dza|nran|u
ekspermenata za k|enta. Eksperment mogu pokrt beskonaan spektar. On se mogu
gradurat prema stepenu tekoe za razte k|ente, tokom razth faza savetovan|a
(Nevs, kod Cnkera, 1978: 132-3). On uvek treba da budu kreran znova z dnamne
matrce egzstenc|anog susreta. Opsesvno uredna osoba moe bt pozvana da spretura
pocu sa kn|gama savetnka. Savetnk moe zazvat k|enta da teefonra ocu kae mu da
ga vo. Neko ko se std|vo prsea uzbud|vost crkusa ko|eg |e posevao u detn|stvu,
moemo podsta da preured sobu za konsutac|e, bo u mat uz pomo razth
pomagaa, da POSTANE na|av|va u crkusu, gasom, teom u prkadnm akc|ama. Za
nekog drugog kome nkada n|e bo doputeno da bude krtan prema rodte|ma, bo
kakav znak nesagan|a sa savetnkom moe bt vek znaa|an eksperment.
Efkasn eksperment treba da budu ponuen u trenutku efkasne receptvnost
nc|atvnost k|enta. Iskusan savetnk katazrae eksperment u na|povo|n|em trenutku,
ak ako |e n|egovo seme pose|ano mnogo mesec ran|e, e pak predot eksperment
kada su k|entova n|egova mata stovremeno nsprsane. Eegantan moan eksperment
|e obno nov, |ednstven za osobu takoe otkre za savetnka. Sede put kada se st
eksperment korst posto| opasnost da postane prazna "tehnka" bez votnost
vbrantnost kreatvnog trenutka pravog susreta. Eksperment ko| stvara|u dobru cenu od,
do tada |edva zatvorenog getata, kongruentn su sa specfnom temom ko|a u tom
trenutku vr prtsak ka zatvaran|u. Takoe mora posto|at eement kongruentnost sa
k|entovm ekspermentom, sposobnostima i odgovorom za izazov.
|edan od na|van|h ekspermenata |e ona| ko| se te prenosa (transfer). Transfer |e
sadran u ven pshoterap|skh odnosa. To |e "proces ko|m pac|ent prenos na anatara
osean|a, de|e, td., ko|e prozaze z odnosa sa ran|m fgurama n|egovog vota".
(Rkroft,1972/1979: 168). Getatst ne negra|u da se transfer u ovom obku |av|a u
pomagakm odnosma. Vern tradc| ko|a ste uk|uvan|e, G mogu korstt, predot,
zbe, prenagast uman|t fenomen transfera, zavsno od autentnh potreba nost,
trenutka obuke skustva savetnka.
Urgentnost nedovrenh stuac|a z proost (npr. z k|entovog detn|stva) te da se
ponovo odgra u sadan|em odnosu sa savetnkom. Ekspermentsan|e sa novm osean|ma
u ovom odnosu, novm stavovma novom dom|atou, vod ka potpuno| ntegrac| u
kontekstu odnosa ko| |e (nadamo se) man|e toksan ve hran|v nego orgnan.
"Vanost novh usova u sadan|ost savreno |e razumeo Fro|d kada |e govoro o
nezbenom prenosu fksac|a z detn|stva na nost anatara; a terap|sko znaen|e toga
n|e to da |e re o sto| staro| pr, ve zapravo da se sto, na druga| nan, razrau|e u
sadan|o| avantur: anatar n|e sta vrsta rodte|a. I nta n|e |asn|e, naaost, nego da
zvesne tenz|e bokade ne mogu bt osoboene dok ne posto| stvarna srednska promena
ko|a nud nove mogunost." ( Pers drug, 1951/1969: 234).
Tipine te&e sre)inje fa$e 'fa$e akcije+
Te!a7 $ran#1er
Prava sutna G |e odnos formran zmeu k|enta terapeuta."G terapeut ne korst tehnke;
on prmen|u|e SEBE U ZA potrebe stuac|e sa ceokupnm profesonanm vetnama
ivotnim iskustvom koje je akumulirao i integrisao.Postoji onoliko stilova koliko je terapeuta i klijenata koji
otkrivaju sebe i jedan drugog, i zajedno kreiraju svoj odnos.@ Perls,!"##:;;<%.
Nekad |e posto|ao navno verovan|e da getatst ne rade sa transferom.Istna |e da
getatst rade , kako sa transferom, tako sa svm aspektma odnosa.Bro| moguh odnosa
ko| se negu|u ko| su doputen u G, zmeu savetnka k|enta unutar etkh ogranen|a,
|e raznok varra, a transfern odnos |e samo |edna var|anta.|edna od mogunost ko|a |e
osvedoena |e |A-TI odnos-Druga |e: d|aok odnos.Hkner razku|e |A-TI momenat,
dmenz|u, od d|aokog prstupa, ko| sadr rtmku aternac|u |A-TI |A-TO momenata
(Hkner,1985:27).
Specfna ogranen|a razta su za |ude razth karakternh crta.Za osobe sa crtama
granne nost moe bt od vtanog znaa|a da savetnk bude prsutan kao reana osoba
sa osean|ma, stavovma bograf|om; dok u narczmu ( egotzmu) to moe bt
kontraproduktivno 4obin,!",<.%.
Hkner ste da zvorn d|aok odnos, sa punom uza|amnou k|enta terapeuta,
predstav|a c| G. Ova| stvarn odnos oveka sa ovekom moe se post u mnogm
raztm trenucma ozdrav|u|ueg susreta, ak na samom poetku.Praktno, takav odnos
posta|e staban pose mnogh ntrapshkh konfkata zastareh stova ponaan|a, ko| su
proraen u savetodavnom procesu.To |e trenutak kada savetnk zasta posta|e ( osta|e)
stvarna osoba za k|enta.
Za venu getatsta prav odnos osta|e kamen teme|ac savetodavnog odnosa, sve ostae
manfestac|e povezu|u se sa tm.|edna k|entkn|a |e ba veoma |uta na mene, vkaa |e
optuvaa me.Oseaa |e da sam |e napusta tokom etn|eg raspusta, upravo kada sam |o|
ba na|ve potrebna.Na vrhuncu besa, dok |e gasno vrtaa, agano sam |o| se prba
sa prhvatan|em suaa n|enu abu.To |e bo prv put da |e rzkovaa da bude toko besna
na mene da sa tokom snagom progovor o svo|m potrebama.Poto |e ou|a proa, uptaa
sam |e: "Sta b tvo|a ma|ka sada una?" Ptan|e |e bo tako zam|eno, da se suprotstav
n|eno| pro|ekc| angau|e n|eno testran|e reanost. Ona |e odgovora da b |e ma|ka fzk
povreda odbaca.Cn|enca |e ba, da u ovo| emoconano-nab|eno| stuac|, |a nsam
rasknua na odnos.Sad |e ba sposobna da razu zastarea oekvan|a, porekom z
destruktvnog odnosa, od bengne stvarnost sadan|h odnosa.Prroda odnosa moe se,
takoe, men|at zavsno od faze savetodavnog procesa.Cesto |e vano dozvot |udma da
pro|ektu|u na terapeuta, na poetku odnosa, kako b u stvarnost ponovo predstav
orgnan fksn getat.Savetnc ko| odb|a|u ovu mogunost svo|m k|entma mogu da
ograne potenc|a za rast.
Pi$anje (on$ra$ran#1era
Savetnc-poetnc esto se osea|u nepr|atno, zato to h k|ent deazu|u, smatra|u h
dvnm, magnm, zvorom zdrav|a, utehe mudrost.Pogreno |e razuveravat k|enta
prebrzo ga t nade.Obno ma dovo|no vremena kasn|e, da k|ent otkr|e savetnkovu
sabu taku.Druga vrsta greke, naravno, |e da se savetnk dentfku|e sa magnm
atrbutma.To nas dovod do teme kontratransfera.
"Kontratransfer se obno smatra savetnkovm emotvnm stavom prema k|entu,
uk|uu|u reakc|u na specfne teme pac|entovog ponaan|a."
(Rktroft,1972/1979:25).Kontratransfer savetnkove emoconane reakc|e na k|enta,
mogu bt destruktvne, kada su zasnovane na savetnkovm nedovrenm posovma.Na ta|
nan to moe bt savetnkov doprnos man|ku stvarnog ovde sada kontakta sa k|entom.
Ipak, savetnk moe dov|avat emoc|e, stavove mpuse prema k|entu, ko| su sn
onma dov|enm sa znaa|nm |udma z k|entove proost; npr. potrebu da odbac
k|enta na st nan na ko| |e to uno hostn rodte|.Druga vrsta kontratransfera odnos
se na konfuenc|u (emoconano stapan|e) sa k|entom, na takav nan da savetnk dov
osean|a, stavove mpuse ko|e k|ent dov|ava ( zbegava da dov).
Od vtanog |e znaa|a za savetnke da naue da razku|u svo|e sada ovde reakc|e prema
k|entu; svo|e reakc|e prema k|entu zasnovane na reakc|ama z sopstvene proost;
reakc|e ko|e su evocrane k|entovom pro|ekc|om prema savetniku.
Kako e savetnk ko| korst G prstup radt sa kontratransferom, roko e varrat od |edne
do druge ndvdue.U svakom sua|u, ne posto|e prava, a u navest nekoko kratkh
prmera u c|u |asnoe teksta.
Betna se prsea kako |e n|en otac obavao tu svo|e suge na panta.Ona ne pokazu|e
osean|a pru prpoveda kao da |e re o naunom zveta|u o nsttuconazovanm
predrasudama zoupotreb mo.Kada |o| kaem:"Mora da s ba veoma upaena za sebe
za n|h.", o |o| se pune suzama ona pon|e da posedu|e svo|e sopstveno emoconano
skustvo.Ta| komentar prouzrokovao |e osean|e straha ko| |e rastao u mom stomaku dok |e
ona bezbo|no praa o svom zastrau|uem skustvu.U ovom sua|u, upotrebom mog
kontratransfernog osean|a, po|aan |e mo| kontakt sa Betnom, to |o| |e pomogo da u
veo| mer bude u kontaktu sa svo|m sopstvenm skustvom.
U drugm stuac|ama kontratransfer moe spret efkasno savetovan|e zbog nerazreenh
tema z proost savetnka.Ker, odraso dete ma|ke akohoarke, moraa |e da prorad
svo|e nezavrene posove tokom nog savetovan|a, pre nego to |e postaa efkasan
savetnk osobama sa probemma vezanm za akoho.U poetku n|en bo konfuz|a z
detn|stva, ometa su n|enu svesnost dok |e rada sa takvm k|entma, navode |e na suze
spreeva|u |e da |asno ms.
Kada |e Gregor bo ma ma|ka ga |e oboavaa. Kasn|e |e postao uspean bznsmen prav
armer u soc|anm seksuanm vezama.N|egova savetnca |e uhvata sebe kako stano
zaborav|a da n|egov ekov nsu upaen.Takoe |o| |e bo nepr|atno da ga suo sa
uestaom bezbrnou u vez zakazanh termna, ako |e on tvrdo da |e ona na|bo|
savetnk ko|eg |e kad mao, da |e zuzetno cen.Tek na supervz|, kada |e znea ova|
preterano zattnk, neprkadno negu|u odgovor, osvesta ga, uvdea |e kako |e
odgravaa uogu Gregor|eve ma|ke ( u uza|amnom kontratransferu).U ovom procesu se
otua od sopstvenh reastkh osean|a obezvreenost a se efkasnost u uoz
savetnka.
I+e"a)anje
|edna od centranh tema o ko|ma |e Pers govoro, |e tema zbegavan|a.U odreenom
smsu, m uvek poneto zbegavamo: kada se fokusramo na fguru, pozadna se zbegava,
obrnuto.U ovo| faz savetovan|a, ono to se do tada zbegavao moe postat |asno.Npr.:
moe bt znaa|no da savetnk skrene pan|u Donu na odnos sa ocem, ako |e on do tada
rado na odnosu sa ma|kom.Iako |e samousmerava|u rast esto centran deo G
savetovan|a, nametan|e strukture terap|sko usmeravan|e ne mogu se zbe bez oteen|a
ceovtost procesa (Menk, 19809.
A%$in" 7 o*$ ponaanja 'o)i"ravanje+
U faz akc|e posto| poveana mogunost da se po|av odgravan|e, verovatno u proporc|
sa k|entovm shvatan|em da |e promena zasta mogua. Dovo|na kona mobsane
energ|e dostupna |e organzmk potrebno| akc| , a k|ent moe zabrat da energ|u
usmer na neto drugo, a ne na dovravan|e ckusa nstnkta. Nada|e, promena moe
uk|ut druge promene u prmarnm odnosma kao to |e brak, posao pr|ate|stvo. To |e
as kada treba bt spreman na nepanrane trudnoe, nesreu zbog von|e u akohosanom
stan|u, znenadn nastup onesposob|ava|ue boest rezgnranost zbog posa.
Perls je esto nagaavao ambvaentnu prrodu |udske e|e za zdrav|em, a u ovo| faz, kada
|ud zasta pon|u shvatat da |e transformac|a mogua, n|hova hrabrost moe opast. To
|e teka faza za savetnka, ako se ova| u|u|kavao spoko|no smatra|u da |e dobar posao
doneo rezutate, moe bt nespreman za stav k|entovog homeostatkog sstema.
%ro:le&i &iljenja
Probem m|en|a mogu se takoe po|avt u ovo| faz u ko|o| |e akc|a u fokusu. Efkasan
savetodavn rad na mpasu (pshooko| tak spotcan|a) moe se ostvart samo ako posto|
adekvatna kogntvna podrka. Probem m|en|a kao npr. "m|en|e umesto osean|a",
neefkasne metode reavan|a probema tekoe u pogedu donoen|a oduka, mora|u se
obradt. Ponekad |e nuno naut k|enta veoma |ednostavnm vetnama (kao deo dobrog
G savetovan|a), ako k|entu te vetne nedosta|u.
Veronka n|e znaa kako da donos oduke. Dugo poto |e prestaa da se bav tme kako n|en
otac ponava n|enu ntegenc|u radoznaost, kada b se suoa sa potrebom da donese
oduku, pak |e okevaa bo da se rad o probemu zbora hrane u restoranu o zboru
supruga. Trebao |e da nau krter|ume za donoen|e odka (uk|uu|u upotrebu
magnac|e) ko|e vena |ud uzma zdravo za gotovo. Na ta| nan edukac|a uen|e mogu
bt vaan deo savetovan|a.
E!o$i)na 1l*en$no#$
Za mnoge |ude motvac|a za savetovan|e |e dov|a| potekoe u prepoznavan|u
stravan|u osean|a. To se zraava termnma kao to su " em da oseam svo|a
osean|a" "mo|a osean|a me uvek prepav|u|u pae". Tokom savetovan|a, |ud obno
posta|u sobodn| ekspresvn| povezu|u se emoconano sa sobom drugma. Osea|n
vot oveka esto |e hendkepran neprrodan zbog ranh dov|a|a z detn|stva
rodte|skh fgura ko|e su se moda same pae osean|a, su moda korst svo|e
emoc|e da zostav|a|u, progan|a|u manpuu drugma. Takvo otuen|e od punog spektra
pshofzooe emoconanost takoe se kuturano podrava normama ko|e cene hadno
dran|e prkom zastrau|uh votnh dogaa|a.
Cak, zgodan snaan k|ent predstavo |e svo| probem tako to |e rekao da |e u fzkom
pogedu kukavca, to |e zasnvao na m|en|u da b se pao da ue na bo|no po|e kada b
to bo neophodno da bude pod vatrom. Getat vrednu|e ntegrtet teesno-duhovnog
sefa, smatra organzmk prkadnm pat se kada se naazm u votno| opasnost.
Negran|e ovakvog odgovora ko| se te opstanka organzma ne moe bt rezutat dobrog
savetovan|a. Ostvarvan|e dobrog kontakta sa emos|ama uk|uu|e ceokupan ckus
svesnost, kao zbor prmenu prkadne akc|e. Posto|aa |e de|a da prav getatst
zraava|u svo|a osean|a, bo seksuane prvanosti ili hostilnosti, bez obzira na sada i ovde
okolnosti, ljude ili moral koji je u pitanju. 3erujem da je takva ideja bazirana na slabom razumevanju
jedne 'aze u procesu razvoja i ekspresije sebe bez pravljenja razlike. 0a 8onalda, koji je sebe opisivao
kao emoconano zakoenog, bo |e od ogromnog znaa|a kada |e u kontekstu
savetodavnog odnosa na sgurnom mestu, zraavao svako osean|e ko|e b doveo u
odreenom asu sa onom snagom ko|om |e oseao. Ipak, poto vmo u stvarnom svetu,
kasn|e faze savetovan|a zahtevae su da on nau kako da u odreenm stuac|ama sadr
smana osean|a, npr. tokom sastanka komteta, kako b postgao druge c|eve ko|e |e
smatrao van|m.
Osoba ko|a |e emoconano protona u kako da pozna|e sopstvena osean|a da se sa
n|ma dobro osea. Ona moe feksbno sa punom odgovorno prhvatt zbe akc|e
ko|e su na na|veu dobrobt za n|u |ude do ko|h |o| |e stao. Savetnc esto smatra|u da su
upravo on nosoc gavnh udaraca k|entovh na|eh na|nespretn|h ekspermenata,
budu da |e savetodavn odnos obno na|sgurn| odnos za osobu.
Pri!eri e(#peri!en$a
Vano |e zapamtt da ova kn|ga strau|e |edan obrazac od mnogh ko| su mogu, a vezan
su za faze G ckusa odreene poremea|e grance. Prmer ekspermenata ko| sede
na|ee se povezu|u sa radom na pro|ekc|.
Ve=:anje u :rain<stro&in"<u 'oluja &o$"a+
Mardor |e pata zbog opsesvne zabrnutost. Tek to b napusta kuu, ptaa se n|e
moda ostava uk|uenu pe kako b se vrata ku ako b zguba svo| k|u. Nan na
ko| |e upotreb|avaa govor odravao |e san obrazac, praa |e beskra|no okouu
upotreb|ava|u strane zraze strune termne u toko| kon da |e gotovo ba
nerazum|va. Kako |e veoma ntegentna osoba n|en unutran| dov|a| |e da nkada n|e
uspea dat taan odgovor svo|o| ma|c. Tako, dok b odgovaraa na ptan|e oseaa b kako
gub, |ednu za drugom, prku da odgovor, prtom nada|u se da e pak dat prav
odgovor, "zna|u stovremeno da nee uspet". Pro|ektovaa |e perfekconstke zahteve
svo|e ma|ke na svaku nost od autorteta- na efa, savetnka, posebne pr|ate|e.Posedca
toga |e ba da |e nastava da komuncra nespretno, kao da |e da|e maa devo|ca ko|a
pokuava da doe do pravog odgovora. Naravno, to |e ve pokuavaa ve |e grea. Za
|ude poput Mardor, ko| pro|ektu|u preterane zahteve u pogedu savrenost sa svo|m
rodte|ma na tav svet ( tako hendkepra|u sopstvenu emoconanu nteektuanu
kreatvnost), faza varen|a p|uvan|a ntro|ekta moe zahtevat vebe ekspermente ko|
se bazra|u na produkc|u opc|e BEZ suen|a cenzure, pr emu se ono to |e nteresantno
fascnantno cen u veo| mer nego ono to |e spravno tano.
Bran- stromng tp veb moe se zvest u sedeem obku: terapeut sed uz k|enta
n|egov probem, ohrab|u|e ga da nape to ve moguh reen|a ko|h se moe sett, bez
obzra na to koko gupo nepraktno reen|a zgeda|u. Suen|e krtczam ostav|a|u
se po stran tokom veb u eu|avo| atmosver razgrane radoznaost. Na ta| nan savetnk
moe obezbedt popravno emoconano skustvo za k|enta, strau|u kroz stvarnost
savetodavnog odnosa snagu vere u pro|ekc|u da |e prhvatan|e od strane drugh osoba
uvek samo sua|no, da uvek posto| otvoren skrven zahtev za perfekc|om.
E(#peri!en$i
Umesto da se zbegava|u ekstremn stavov nost, strast nakonost, kroz G terap|u on
nasto|e da se strae, otkr|u, akcentra|u przna|u; da se spta|u na|raznovrsn|e mogue
razke zmeu |ud unutar |edne osobe.Fenomenook, G ne nasto| da negra razke, ve
da h znese na povrnu, ako ne da h uskad, onda da meu n|ma uspostavi dijalog.
Bert |e pa|v, nean, samoportvovan soc|an radnk sa uznapredovam ucerom stomaka.
Bert |e posveto svo| vot suen|u drugma |o uvek brne za postar|u ma|ku, ko|a
potpuno zavs na n|ega. 4okom savetovanja, Bert je postepeno prhvato |edan poartet svo|e
nost. To |e par ko| |e dentfkovao kao svetak osveto|ubv, besn, tranu deo sebe
("mr.Macho-gospodn mukarna"), |a na||aa e|a |e da odbac sve |ude ko| su toko
zavsn od n|ega. Gospodn mukarna |e eeo da v razuzdan vot, obeeen uzman|em
onoga to e, |ednostavno zato to to e, ne vode pr tome rauna o drugma. U sredn|o|
faz savetovan|a ekspermentsao |e sa ovm drugm, man|e poznatm deom sebe: uz
pomo crtan|a, prazne stoce gre u pesku.Tokom ovog procesa otkrvan|a d|aoga, uspeo
|e da razv|e "mukarnu" u seb da u od n|ega, ntegru neke agresvne snane
kvatete u svo| svakodnevn vot.Poeo |e da se pta ta zasta e, da prua otpor
manpuac| snano |e podravao sebe u stuac|ama u ko|ma b n|egove potrebe be
ugroene.
Savetnk moe zabrat da provocra poarzac|u. @Ako pacijent opsesivno planira svaki potez i
brine o svemu, treba ga ohrabriti da se prepusti. Ako anksiozno popunjava svak prazan trenutak
rema, zahteve|te da za momenat ostane bez re.Osob ko|a se pa da ne upadne u
depres|u treba omogut da dozvo seb da upadne u depres|u stra to stan|e." (Van
Dusen, 1975B: 90).
Vo>ene fanta$ije
Voena fantaz|a |e veba usmerene magnac|e, ko|u ohrabru|e savetnk, da b omoguo
k|entu da stra nove mogunost osean|a akc|e, prema tome, ono to |e prkadno u
novm stuac|ama. L|udma |e potrebno da ponu doputat seb da razm|a|u o tome kako
b bo da su druga| nego to |esu. Na ta| nan grade most zmeu tekue stvarnost
zametka budueg sefa. Ponekad akc|a pon|e u gav. Prmaran nan na ko| fantaz|a
moe bt upotreb|ena |e da pomogne |udma da preuzmu u svo|e ruke oporavak od boesti.
Naa |e pata od eukem|e. Kao deo n|enog tretmana bo |e uk|uvan|e u G terap|u, ko|a
|e prvenstveno ba usmerena na potpunu teesnu reaksac|u. Terapeut |e ohrabrvao Nau
da vzuazu|e borbu zmeu arm|e beh krvnh zrnaca e|a raka, pr emu su prve
upotreb|avae aserske puke; a zatm da zams kako zbacu|e mrtve e|e dok |e u
toaetu.Imagnac|u |e smsa sama Naa, bazra|u |e na skama ko|e |e razmena sa
svo|m ekarom savetnkom. Korste ovu tehnku ona |e postaa aktvan partner u
sopstvenom ozdrav|u|uem procesu, a ne rtve nad ko|om se neto n.
Rad na #n*
Rad na snu |e verovatno |edan od na|ee korenh nana rada, za ko| savetnc
zam|a|u da predstav|a getat. 4o je verovatno zato to |e Pers bo takav ma|stor da podr
|ude u bav|en|u mater|aom sna na snaan, prosvet|u|u transformu nan. Na aost,
proces se esto zoupotreb|ava korst bez dunog respekta prema ceokupnom teor|skom
metodookom teu ko|e n getat.
Pers n|e prhvato de|u nesvesnog, kao podru|a uma, ko|emu se ne moe pr. Dok |e
Fro|d uporevao nost sa edenm bregom | |e na|ve deo zaron|en u vodu, Pers |e
nost zam|ao kao gumenu optu ko|a se kotr|a puta na vod. Getatsta rad sa bo
ko|m deom opte ko| |e na povrn u datom momentu, strau|u n|egove funkc|e za
k|enta sada ovde.
Ukratko, ntervenc|a moe uk|ut uputstvo snevau da odgra |edan ve razth
eemenata sna. 7reacija, susret odgravan|e d|aoda zmeu dva ve deova sna, bazra
se na verovan|u da svak san predstav|a ceokupnu nost. Pers |e bo m|en|a, kao |ung,
da svak san sadr egzstenc|anu poruku za snevaa, naroto ako ova| dopust seb da to
otkr|e znutra, a ne da poruka bude odgovor nterpretac|a data od strane spo|an|eg
autorteta. Svi elementi sna smatraju se projektovanim delovima sel'a, koji se, idealno gledano, mogu
integrisati, prisvojiti ili, u najmanju ruku, priznati kao svoji. Da b se po|aaa skustvena stvarnost u
snu dov|enh osean|a smboa, snov se pra|u u sadan|em vremenu, kao da k|ent
upravo sada san|a. 0a &rojda san je @kraljevski put u nesvesno@, a za Perlsa to je @kraljevski put ka
integraciji@.
Seron, 24 godne stara medcnska sestra, snano se opraa da punm srcem ue u
savetodavn proces, zbog dubokog nepoveren|a u autortete, zbog ran|eg seksuanog
zostav|an|a od strane oca. San|aa |e sede san: Beba |e ba okruena prstenom vatre. U
poetku |e Seron gedaa bespomono, a |e zatm spasa bebu rzku|u vot prob|a|u
se kroz vatren krug. U snu |e zatm pobega u kuu savetnka, nose bebu. Tokom rada na
ovom snu ona |e postaa zattnk rodte|, prepaena beba, vatren krug savetnk. 4okom
odigravanja prepoznala je sve ove delove kao aspekte sebe. Smatraa |e da egzstenc|ana poruka
sna gas da treba da spase unutran|e dete da veru|e savetnku u seb, kao stvarnom
savetnku.
Pri#)ajanje proje($o)anih (ara($eri#$i(a
Prsva|an|e u G zna da se przna|e svesno prhvata odreen kvatet crta ko|a ve
prpada nost. Preporu|vo |e ndentfkovat crtu nost ko|u osoba na|ve prezre kod
drugh. (Razmste ta |e to za vas upravo sada). Cesto |e to negran kvatet ko| ste
pro|ektova u druge |ude tako zadrava|u status qvo u sopstveno| nost. Npr. Prezru
rasne predrasude kod drugh |ud, |ud esto maskra|u rasne predrasude u seb. Pro|ekc|a
moe bt takoe poztvna. Tom |e pato zbog nskog samopotovan|a, pa sam mu
predoa da sms to ve moe reenca o sten. Opsao |e stenu kao vrstu, pover|vu,
korsnu, zanm|vu... Zatm sam ga ohrabra da ove kvatete prpe seb, npr. |a sam vrst
td. Dok |e radio ovaj eksperiment, otkrio je, ne bez zvesnog oka, da bar na nekom nvou,
veru|e da posedu|e ove osobne. Pro|ektovao |e svo|e poztvne dv|en|a dosto|ne kvatete
na stenu kao to |e no u pogedu svo|h koega. Potrebno |e bt dobar da b se dobrota
prepoznaa u drugome.
Doputanje spontano" toka saveto)avno" procesa
Omoguavan|e spontanog razvo|a savetodavnog procesa ne ava savetnka potenc|e. On
|e tu da pogura kada |e potrebno, da se radu|e, sme|e da pov kroz razte stuac|e
radoznao fascnantno. "Takav stav da|e sobodu savetnku da bude uenk, da se pogra
hpotezama, a ne da se fksra u usta|enm stnama rutnsko| sgurnost u sopstvenu
nepogrevost." (Cnker, 1978. 13)
Garije) #an
U skadu sa n|egovm nanom prekdan|a kontakta, pro|ekc|a |e prata sredn|u fazu
savetovan|a sa Gar|em. Sada |e bo spremn| da uestvu|e u ekspermentma poeo |e,
ak ta ve, da veru|e seb men. Tokom ove faze povremeno |e pro|ektovao u mene
sopstven sud da n|e dovo|no zanm|v uzbud|v k|ent, da |a verovatno preferram da
radm sa drugm k|entma radm neto drugo, zanm|v|e. Takoe |e verovao da b se
prepaa n|egovog destruktvnog besa eeo |e da me zatt od toga. Rad smo na
prhvatan|u pro|ektovanh karakterstka; npr. "Dosadan sam seb samom. Zem da seb
budem zanm|v| pam se sopstvene destruktvnost", to |e poeo da da|e neke
rezutate.
Do tada |e Gar verovao da su none more u n|egovom sua|u rezutat oeg varen|a
pretervan|a u pu. / to vreme usledio je san, radio je na njemu i promenio je stav prema vrednosti
snova:
"Vozm se mranm autoputem u crnom karavanu, kada znenada prmeu|em da spred
mene na cest e neka maa votn|a. Imam probema sa koen|em pam se da u
pregazt |adno stvoren|e. U posedn| as skreem u evo demno sazm sa puta.
Konce presta|u da rade n m se da kzm ka rubu ponora. Naposetku vek komad
stene bokra predn|u deo automoba uz strano drmusan|e uspevam da se zaustavm.
Izazm z automoba teko se prob|am kroz grm|e pored puta. Zvotn|a |e |o tu |a se
sagn|em vdm da |e oboga|ena maca. Vek kamon protutn| pored nas |a osta|em
prep|en za mesto, nesposoban da zaem sa ove mrtvake staze.
|o uvek san|am-san|am da |e no da em spava|u na krevetu bud me zaguu|ua
buka z hodnka. Upaen sam, pak usta|em z kreveta kreem ka zvoru zvuka. Dok se
kreem kroz mraan prostor hvata me za vrat ca razapeta zmeu dva zda. Ne|asno sam
svestan sve prsutnost vedrog napeva dok m ca odrub|u|e gavu . Budm se vrte."
Gar |e rado nekoko puta na ovom snu, svak put stu sve veu svesnost doaze do
reen|a. |edna ntervenc|a sasto|aa se u uspostav|an|u d|aoga zmeu oboga|ene mace
kamona. Gar, ee na podu, gumo |e maecku, povreenu votn|u ko|a geda|u gore
prepaeno ma|ue dok |e ogromno vozo nad n|m.: "Stan! Mom te stan ube me!"
Doputa|u seb da se dentfku|e sa makom, Gar |e poeo da posedu|e svo| zapaen,
krhk, povred|v deo nost ko| |e u snu pro|ektovao na macu. Dozvoo |e seb da se uv
u osea| bonog straha. To ga |e naveo da ov dov|a|e z nekoko saobraa|nh nesrea.
On b ga obuzma povremeno, obno kada b bo emoconano uzru|an u urb. N|egova
samodestruktvnost postaa |e centrana tema kada |e n|egova ma|ka pre trudnoe sa n|m
maa nekoko spontanh abortusa, kao pose n|egovog roen|a.
Rade sa drugm segmentom sna Gar |e ponovo sprao san z perspektve komada ce.
"|a sam otra hrapava, zaraa ca razapeta sam kroz proaz Gar|eve kue, pa u ga
udavt kada nou bude tuda proazo. Dobra sam u svom posu, ako se ne mogu mcat. Z
ovek ko| me |e ovde postavo sakro se u senc eka smaknue. U ku |e proma|a ko|a
me pokree |a stvaram buku, buku ko|a bud Gar|a. C|em kako se kree prema men.
Htea sam da ga upozorm da sam tu da |e tu z ovek, a sam bespomona da unm bo
ta osm da ekam da on potr prema men. On ur kroz hodnk naee na mene, seem
mu gro n|egova gava kotr|a se po podu. Z ovek tr|umfano se sme|e, a |a uasnuto
posmatram stravno razaran|e ko|e sam zazvaa spun|ena sam tugom vekm
ka|an|em."
U uoz "zog oveka" Gar na sede nan pra san: "|a sam mrana za sa ko|a se kr|e
pod maskom obnog oveka nameravam da untm Gar|a, |er on zasu|e da umre. On
nema pravo da v, pa sam postavo zamku upravo spred n|egove sobe ekam n|egovo
smaknue. Zvduk vetra preez preko ane zamke u|em kako se Gar kree. |edva
obuzdavam smeh dok Gar ur kroz hodnk odseca seb gavu na smrtonosno| c."
Na ovo| tak Gar |e poeo duboko da rda, poto sam ga dosta dugo draa on |e poeo da
govor o svo|o| dentfkac| sa destruktvnm, zm ovekom svo|o| ubako| |utn| prema
ocu ko| ga |e zostav|ao. Integru zog oveka kamon (bes snagu), kao oset|vu
macu upaenu osobu, Gar |e oseto veko oakan|e kao po|aan osea| ceovtost.
Tokom nede|a ko|e su usede on |e zvesto o opadan|u rtabnost razdra|vost, te
sman|en|u spada prema pr|ate|ma, kao na posu, a n|egov dov|a| anksoznost znatno
|e redukovan. Oseao se smren|m ve n|e mao none more. Takoe se oseao |am u
veo| mer ovekom.
Izmeu ostaog na ovom snu smo rad tako to smo sptva poarzovanost zmeu
Gar|eve gave tea ko| su b snano suprostav|en. Ova poarzac|a za Gar|a|e ba
povezana sa e|om za zadovo|ava|um odnosom sa ravnopravnom partnerkom
nteektuakom takoe sa n|egovm seksuanm apettom ko| |e bo nespteman nestrp|v
da b se angaovao u reac|ama ko|e b mu verovatno prue ono to mu |e bo potrebno.
Gar |a smo zna da |e sada dobro utvren savetodavn proces, a |a sam se oseaa, msa
ponaaa na nan znatno razt nego prethodnh nekoko mesec. N|egovo poznavan|e
sebe znatno |e poraso. Pon|ao |e da korst getat u stravan|u sopstvenh skustava,
kako u , tako i van savetodavne sobe.
;- FINALNI KONTAKT I KASNIJE FA&E SAVETODAVNOG PROCESA
Monah: " Kako postemo osoboen|e?"
Ma|stor: "Pre svega, nkada nsmo b u okovma, pa prema tome nema potrebe trat
osoboen|e. Samo korst to (sobodu), ponaa| se tako (sobodno) - to se n sa m ne moe
poredt . (Suzuk: 1972/1974, 98)
,inalni kontakt < potpun i celovit kontakt < ra$reenje i&pasa
Perls i ostali zovu ovaj deo celine, pozadine i 'igure, 'inalnim kontaktom, i zovu to @ ciljem kontaktiranja@
!"+!D!"E": $!E%.
Prvremeno fgura |e tako |asna va da praktno nema pozadne.
Fnan kontakt |e teko opsat |er to skustvo ko|e zme rema anaz. Moe se smatrat
snm onm to Masov (1968) nazva "vrhunskm skustvom". Ipak, to se takoe odnos
na dov|avan|e vrhunca kmaksa bo, besa, |ubav, spozna|e prosvet|en|a. Osoba se
esto nepovratno men|a kao rezutat takvh skustava.
Ova faza savetovan|a obeeena |e spontanou apsorbc|om. Pozadna okona |e ve
straena, moda raz|an|en|a, na|znaa|n|e brge vezane za prvotn probem zmene su
se. U ovo| faz moda e do do prhvatan|a dovravan|a domnantnh nedovrenh
stuac|a k|enta.
7orisno je razmotriti pet slojeva neuroze koje je Perls identi'ikovao u vezi sa periodom 'inalnog kontakta.
Pr)i #loj n so| kea, ko| predstav|a|u vetaku razmenu znakova pan|e odobravan|a,
kao to |e npr.,rukovan|e uz |ubazno "kako ste?". Dr*"i #loj, |e so| gara "ako onda" so|;
kao npr., kada pokuavamo da ostavmo utsak da smo |ubazn|, pametn|, sab|, nego to
se stvarno oseamo. To |e so| gara uoga, kao to su "vek doktor" , "rtva", "grub|an".
Kada se ove uoge otkone, |ud dov|ava|u tre;i sloj - mpas, kada se dov|ava strah od
praznna, zgub|enost, vezanost. Prema Persu vena |ud zbegava dov|avan|e ovog
so|a sebe zbog straha zbog nvenstran|a u zbegavan|e preuzman|a odgovornost za
sopstven vot. Pers smatra za svaka neuroza ma |ezgro ko|e Rus zovu taka boest, a
getatst -mpas (Pers, 1975: 13.).
"Prkom prbavan|a egzstenc|anom mpasu (a pr tm ne podrazumevamo man|e
zasto|e), pac|ent upada|u u vrtog. Posta|u uspanen, guv gup - nevo|n da napuste
vrtu|ak kompuzvnog ponaan|a. Dov|ava|u oa| ko| |e Kerkegard opsao kao "boest do
smrt". Egzstenc|an mpas stuac|a u ko|o| se ne moe oekvat nkakva podrka z
sredne, a pac|ent |e, veru|e da |este, nesposoban da v samostaan vot" (Pers, 1975,
13.).
0etvrti sloj naziva se slojem smrti ili implozivnim slojem koji se javlja bilo u obliku smrti ili straha od
smrti.
@Ovo se javlja kao smrt zbog paralizovanosti suprotnih sila. 4o je vrsta katatonne paraze: m sam
sebe pomaemo, sam sebe steemo prtskamo, mpodramo. Kada |ednom stupmo
zasta u kontakt sa smrtonou mpozvnog nvoa, dogaa se neto veoma zanm|vo"
(Pers, 1969, 56.).
7asnije 'aze savetovanja 'okusiraju se na pokretan|e |ud sa take mpasa kroz mpozvn so| ka
sedeem so|u, #loj* e(#ploije. 7roz eksplozije ( karakterstne ekspres|e) zvornh
osean|a, |ud pon|u da se bave da dovrava|u stuac|e z svo|e proost povezane sa
autentnm |ezgrom nost pravm sefom. Ekspoz|e se odgrava|u kroz rdan|e
pakan|e - dov|a| boa zbog gubtka smrt ko|e nsu be asmovane. Takoe moe bt
ekspoz|a besa zbog angaovanost tavog tea, z vkan|e ak vrtan|e. Moe bt
ekspoz|a radost orgazma. Na vrhuncu ovh ekspoz|a (moe bt nekoko ve n|h)
|av|a|u se moment fnanog kontakta samog savetodavnog procesa. Bo da |e reen|e u
smehu grn| savest praeno| oa|em, ov moment se esto kasn|e dentfku|u kao
gavn moment preokreta. To |e moda zato to se zbva neto to |e emoconano fzk
ntenzvno, kao zbog koncentrsane nteektuane apsorbc|e tako karakterstne za ovu
vrstu savetodavnh dogaa|a.
Getat smatra teo pshu |ednstvenom cenom. Puka smboka verbana ekspres|a, vro
ranh fzookh trauma smatra se demnom, ogranenom ne tako teme|tom kao to |e
savetodavn rad ko| uk|uu|e preverbane zvuke tavo teo. Prema tome, ekspres|e treba
da budu zraene zbog me, gas osean|a osobe. M smo pshosomatsk povreen, pa |e
u G pravo ozdrav|en|e pshosomatske povrede ono ko|e doaz kroz punu ekspres|u
povrede na ceuarnom /muskuarnom nvou, na ko|em |e repres|a u samom poetku ba
ugraena. Ipak, fzooke afektvne ekspres|e treba da budu ntegrsane sa kongntvnm
razumevan|em promenom ponaan|a (kao to |e sua| u sedeo| faz).
Kroz ovu fazu ckusa kontakta |av|a se osea| pronaaen|a sebe, uvda, otkrvan|a fzkh
emoconanh aspekata sebe na takav nan da on posta|u pozadna/fgura osoba posta|e
svesna |ednstva organzma sredne ko| su u nterakc|. U ovo| faz, mpas |e raz|an|en
pozadna |e raz|an|ena, sutnske egznstenc|ane teme mogu se razret. Impas zmeu
organzmkh potreba n|hovog zadovo|en|a posta|e fgura zbog toga to |e bokranost
svesnost, mobzac|e akc|e razreena. To |e srce terap|skog rada.
Tipine te&e kasniji! fa$a 'fa$a finalno" kontakta+
&a"la)ljeno#$
K|ent moe dovet "zagav|enost" u mpasu, parazu zbog straha od nepoznatog. U G
nagasak |e esto na stravan|u ovog segmenta rada u na|veo| brzn, poto |e to segment
u ko|em se moe akumurat ogromna energ|a u ko|em se mpoz|a pretvara u ekspoz|u.
Ekspoz|a se moe |avt u vdu besa, boa, straha radost. I, osoba moe ostat na nvou
mpoz|e po cenu ntegrteta pravog sefa. K|ent savetnc esto dov|ava|u
zagav|enost kao neto negatvno. Ipak, mpas |e bo|e savt, zbog mogunost za promenu
ko|a |e na|vea na ovo| tak, gde su suprostav|ene se gotovo zbaansrane u stan|u
kreatvne tenz|e.
Za k|ente ko| ee da razree brzm mpusvnm aktma, vano |e da budu ohrabren da
se zadre u mpasu stan|u zagav|enost due nego to m |e to pr|atno. Rade tako, on
mogu z skustva ut o seb, o mpasu prrod dov|avan|a ko|e su do tada zbegava.
Izbegavan|e moe poprmt pasvnu aktvnu formu, kao to |e reeno u prethodnm
pogav|ma. Za k|enta ko| |e u zasto|u koeb|v ko| |e nedovo|no preputen tom stan|u,
na|ve nauk moe se post uspostav|an|em fnanog kontakta. To |e sno umetnku na
trepezu ko| |e nauo da skae sa |ednog na drug trapez tako to |e na|pre svo|e srce baco
kroz prostor, a zatm postepeno uo da veru|e da e n|egovo teo nezbeno sedt n|egovo
srce.
Pi$anje (o"ni%ije
U ovo| faz moe se |avt kogntvna konfuz|a, npr. po ptan|u prrode nog zbora. Suve
svesna osoba ko|a |e eksperomentsaa sa pruan|em podrke seb moe odbt da postane
man|e perfekconstna, moda se ak pae da ne postane pshopata. Geds ko|a |e ba
suve seksuano kontrosana neoset|va, poea |e da uva sav sopstvenu
seksuanost. Ipak, proa |e kroz perod kada |e ovo brkaa sa spraznm e|ama da postane
prosttutka, kao da |edno nuno vod drugome.
Pi$anje e!o%ija
Premda su nek k|ent ve zraava svo|a osean|a rad na n|ma (npr. pakan|e,
sme|an|e, zraavan|e besa, drman|e) od samog poetka savetovan|a, prroda dubna
takvog rada men|a se tokom savetovan|a. Sto osean|a posta|u dostupn|a uprav|an|u, |ud
ake doputa|u seb da dove ve ntenztet osean|a dub|e so|eve prmtvnh osean|a,
nego to su kada zam|a. L Ro| |e bo na savetovan|u dve godne bo |e upoznat sa
svo|m emoconanm votom znatno ve nego to |e to bo ran|e. U |ednom asu upao
se da dubna n|egovh osean|a tuge naputenost zna regres|u na ono to |e bo pre
poetka savetovan|a. Ipak, ubrzo |e shvato da nema neg patookog to toko dugo
dov|ava ta| dogaa|. To |e postao znak n|egovog emoconanog reagovan|a na neto to
|e vaan dogaa| u votu svake osobe .
Strah iod ludila, samoubstva ubstva, moe se po|avt kada k|ent dozvoe seb da zasta
zarone u dubne osean|a ko|e su zadrava tokom mnogh godna, kada preaze z faze
akc|e ka fnanom kontaktu. Ipak, ekspres|a osean|a kod osobe sa hstronnm crtama
nost mora se knk razkovat od zdrave emoconane ekspresvnost. Naravno,
ponov|ene katarze bez ntrgrac|e votnh promena takoe mogu bt prazne
antterap|ske.

%itanje ponaanja
Budu da |e k|entov sstem u prevran|u, kako ntrapshk tako nterpersonano, ova faza
savetovan|a obeeena |e nestabnou ponaan|a.
Npr. |asmna fuktura zmeu uoba|enog poputan|a rodte|ma, kuturnog ponaan|a u
odnosu na ugovoren brak svo|e e|e da bude autonomna nost ko|a sama bra. Reen|e
moe bt u tome da ona zabere ugovoren brak sama, zbog svo|h razoga, a ne n|hovh,
da odu da sama zabere partnera u skadu sa zapadn|akom tradc|om. N |edno od ovoga
ne mora se bazrat na ntra|ektovanm vrednostma, kao n na retrofeks|. U toku
raz|an|en|a, |asmna |e upadaa u zovo|u, napusta dom, mnogo puta se predomosa
uopte, ponaaa na nan netpan za n|en ran| bhe|voran repertoar. Na sreu, budu
pr|emv na ovu vrstu manfestac|a, n|en savetnik je uspeo da joj kreativno pomogne u ovoj 'azi
procesa.
Uenje novi! vetina
Dok se |ud kreu kroz mpas, potrebno |e da ue nove vetne susreu se sa stuac|ama
ko|e ran|e nsu zabra da se sa n|ma suoe, npr. ue kako da trae od efa povcu, kako
da se pogaa|u u pogedu seksuanh preferenc|a sa partnerom kako da zbegnu posetu
rodte|ma za Bo. Ctram dskus| Irvnga Postera (1985, 6) ko|a se bav ptan|em da
savetnk ko| se ugavnom bav prouavan|em da|e praktku|e getat:
"Zbog razoga ko|e no smatram dobrm, ona |e provoda dosta vremena poduava|u
|ednu k|entkn|u kako da komuncra sa pr|ate|ma, poduavaa |u |e |ednostavnm
vetnama tako to |o| |e stav|aa na znan|e da n|e dovra reencu s. Smatraa |e da to
n|e G terap|a. Msa |e da n|e dovo|no or|entsana na sadan|ost, da ne korst dovo|no
praznu stocu, ne postav|a ptan|e o tome ta |e sadra| svest k|entkn|e. N|en rad |e bo
veran kontaktu zmeu n|e k|entkn|e, veoma oset|vom kontaktu u ko|em |e puno davaa,
davaa ono to |e verovaa da |e k|entkn| u tom trenutku na|potrebn|e, to |e sedo z
dnamke n|hove nterakc|e."
Pre*#!era)anje
U ovo| faz savetovan|a, |ud kau "ovo |e vro dobro, a ne mogu prebt |astuk na posu
ako znam da m to pomae da se oseam bo|e |asn|e msm", "cenm to sam nauo
da podem svo|a osean|a sa vama, svo|m savetnkom, a to ne mogu da um sa svo|om
porodcom koegama- poms b da sam omekao".
U ovo| faz procep zmeu savetovan|a stvarnog vota zgeda na|r, |er |e k|ent otkro
kako da korst sebe savetnka efkasno kao ravnopravne partnere u ozdrav|u|uem
procesu, a ma |o da u o uoptavan|u ovog nauka na adekvatan nan "na vot spo|a".
Pri!eri e(#peri!en$a
Retrofeks|a |e gavn nan (poremea grance) na ko| |ud spreava|u sebe da u faz
fnanog kontakta rade sa povredama ko|e potu z procesa savetovan|a. Tehnke ko|e se
fokusra|u na razreavan|e retrofeks|e esto su veoma korsne za rad sa mpasom, neke
sede u nastavku teksta.
%okretanje &ii;a
M zdrave osobe nsu n zgren n reaksran, ve su u stan|u spremnost za akc|u-
proaktvno reaktvno- dok savadava|u su tee. To zna da bo da sto|mo, sedmo,
koraamo emo, centar gravtac|e u teu osta|e dobro povezan sa tom tako
obezbeu|u podrku kretan|u odmoru na gracozan, harmonan nan. Da bh pomoga
Demsu da pokrene svo|e me ponuda sam mu da egne dopust seb da dov svo|e
teo. To zna da svesno opaz gde se naaze mesta tenz|e, a gde mesta oputenost, da pr
tom namerno nt oputa nt stee me.
"Samo pomera|te svo|u pan|u kroz teo od gave preko ma ca, preko ea grud, eve
desne ruke, trbuha, prepona, genta|a tave eve desne noge". Dov|a| svesnost
podrazumeva knestetke osea|e z unutran|ost tea, a ne vzuano predstav|an|e deova
tea teorsan|e o n|ma.
K|entu se takoe moe dat nstrukc|a da postane svestan svog dsan|a- kako b otkro
kako da sman| anksoznost kroz samoregura|u pokua| da sprav oe dsan|e tokom
uzbuen|a. Koncentrsana svesnost o nanu na ko| osoba spreava potpuno dsan|e u
stan|u stresa, esto moe pomo da se anksozna osoba opust, omogut |o| da postane
nadena za svo| nvo pobuenost da preuzme odgovornost za sopstvene reakc|e zbore.
stra=ivanje po"reno us&ereno" ponaanja
Kada |ud retrofektu|u, n|hovo ponaan|e |e na|ee pogreno usmereno. Pokazao se da
|e Sdn|evo samosaa|evan|e samokan|avan|e pogreno usmereno, poto |e razmotro
svo|e odgovore na ptan|a kao to su "Ko b to eeo da te saa|eva? Ko b to eeo da te
kazn?". Osoba ko|a se su retrofeks|om n seb ono to |e na pokuavaa da un
drugm osobama ob|ektma u proost. Zbog razoga kao to, su kan|avan|e preterana
oset|vost rodte|a, ona |e preusmera ponaan|e ka svo|o| unutran|ost. Ona posta|e meta
sopstvenog ponaan|a umesto da to bude ob|ekat z sredne. Npr. umesto da krtku|e
rodte|e ko| sa n|om oe po#$*paj*, Lza okree krtczam ka seb. Kan|ava sebe zbog toga
to psu|e sebe za mae greke besn zbog sopstvenh mana neadekvatnost na zoban
oseto|ubv nan. Istovremeno |edan deo n|e da|e pokuava da zadovo| rodte|e upravo
kao to |e to na u detn|stvu, beskra|nm pokua|ma pobo|avan|e sopstvenog
karaktera, ako ona zna da |e on nkada nee zasta prhvatt. Na ta| nan n|ena nost |e
pode|ena na deo ko| n deo ko|emu se n.
Getatst nagaava|u uspostav|an|e svesnost o tome NA KO|I NACIN |E AKCI|A
ZADOVOL|AVAN|A POTREBA BILA BLOKIRANA (tako to e dopustt seb da bude svesna da
|e eea da se pobun protv oeg postupan|a rodte|a), takoe nagaava|u
USPOSTAVL|AN|E FIZICKOG ISKUSTVA CIN|EN|A RETROFLEKTOVAN|E AKCI|E (umesto da
povreu|e sebe ona smbok odgrava nhbrane udarce vrtan|e) kao USPOSTAVL|AN|E
SVESNOSTI O TOME NA KO|I NACIN SE RETROFLEKSI|A ODRZAVA U SADASN|OSTI
(produenom nhbc|om potrebe za samozattom dok |e ef suprug krtku|u). Poto |e
|ednom shvata pravu drekc|u potrebe da kazn Lza e moda bt u stan|u preuzme
odgovornost za to kako bra da v ostatak svog vota.
2a$reenje retrofleksije
Tretman retrofeks|e |e poprav|an|e un|enog - vraan|e smera retrofektovanog na od
unutran|ost (protv sefa) ka spo|an|ost. To se moe odgrat kroz dramatne katarktne
spade, postepeno u fazama pragoenm nost rtmu k|enta kroz du vremensk
perod. K|ent esto dov|ava takvo oakan|e kao proavan|e, ozdrav|en|e
osoboen|e. Posta|u svesna nana na ko| sebe zostav|a Lza |e ekspermentsaa sa
fantaz|ama smbokm odgravan|ma, krtkovan|a kan|avan|a rodte|a zbog nana na
ko| su postupa sa n|om. Razreen|e retrofeks|e treba da |e postepeno, da se odgrava u
fazama pragoenm nost rtmu k|enta tokom dueg vremenskog peroda. Prv korak |e
da se postgne svesnost o nanu zadravan|a reakc|e u teu, svesnost o mno| nhbc|
ko|a |e postaa rgdna obkovaa karaktern okop, te da se uspostav svest o gubtku
spontanost |ubav agres|. Na ta| nan moe se dovet ponovo uspostavt fnan
kontakt sa pravm sefom.
U(idanje inhi+iranih a(%ija

Sof|a |e otkra tokom savetovan|a da su n|ena uestaa respratorna obo|en|a oteov|en|e
konfkta zmeu |ednog dea n|e ko| e da se pobun protv tran|e oca dea n|e ko|
potsku|e ovu e|u zbog straha od odmazde ko| |u |e guo. Ove prmtvne nedferencrane
e|e be su ugraene u n|enu muskuaturu. Ponekad prerano zatvoren getat te
zadovo|en|u dovravan|u kroz fzku akc|u. Tokom savetovan|a ona |e ba ohrabrena da
postup na sede nan: "Moe gut |astuk! Ubod svo|e prste u n|ega kao da |e to gro.
Prodrma| ga kao to maor drma pacova. Nemo| mat most! Dok to n potpuno
angaovana oko toga da stsne vot z tvog nepr|ate|a t, t e takoe pre kasn|e
poet da vokaz|e - guna, pra, ve." (Pers, 1951/1969: 175).
Ponekad |ud smatra|u da |e gupo angaovat se u tako neobno| ekspres| ak u
prvatnost svog doma u sob za konsutac|e. Pogravan|e sa mpasom moe bt put ka
tome. Obno se ukdan|em retrofeks|e samosvest men|a |av|a se uzbuena spontanost,
a ponaan|e posta|e ekspres|a onoga to |e osoba ran|e potskvaa. Naravno nee sv
k|ent oseat potrebu e|u da svo|a osean|a zraze na takav nan. Vet terapeut uzma
u obzr temperament, spremnost preferenc|e svake osobe. Van|e |e stvort nan da se
ukne nhbrano ponaan|e, nego da se to un putem nekog karakterstnog postupka.
Za Ezmonda retrofektovan n |e uspostav|an|e kontakta oma sa autortetom.
A1e($i)na e(#pre#ija ili (a$ara
3erovatno da je je"ro %elo(*pno" rada na i!pa#* razreen|e retrofeks|e uz pomo afektvne
ekspres|e. Katarza prema Arstoteu zna proavan|e - to uk|uu|e proavan|e
emoc|a kroz dramu "ukan|ane efekata zatam|enh emoc|a potsnuth ms odv|a se
kroz n|hovo znoen|e na povrnu svest" (Mekdonad, 1972:206). Kroz efkasan
karakterstan proces,osoba potpuno sobodno zraava osean|e ko|e |e dugo zadravaa
u seb, esto uz veku snagu nasnu emoconanost. Takav rad na emoc|ama treba
sprovodt veoma br|vo, tako da osoba ma potrebnu podrku, u seb van sebe, kako b
ova| proces bo povo|an za razvo|. Esau, poto |e vdeo fm o tran| nad n|egovm
narodom, bo |e snano potresen nepravdom. Pose mnogo vremena negran|a servnost,
Esau |e otkro u seb deo nost ko| |e besneo na drug deo n|ega samog poovnu
n|egovog naroda.
Bar Stvens (1975) opsu|e fenomen ko| su posmatra mnog skusn savetnc. Pose
pshofzookog zva ko| |e gore opsan esto sed drhtan|e, namern teesn spazm.
Haks (prema Stvensu, 1975.) potkrep|u|e ovo posmatran|e o oakan|u povezanom sa
oputan|em muskuarnh vsceranh vorova. Haks |e to uporedo sa "drhtan|em" anova
drutva pr|ate|a (Kvekera). (Neprevodva gra re : quakng=drhtan|e Ouaker= Kveker,
prpadnk verske sekte). Smatrao |e to somatskm ekvvaentom nu razreen|a greha,
ko|m se uspostav|a komproms sa pokopanm osean|ma, pshofzookm reagovan|em
otputan|em energ|e ko|a |e ran|e ba bono potskvana.
Po!irenje #a "*+i$(o! idealio)ane 1an$aije
Tokom ove faze k|ent e moda oseat da |e fantaz|a za ko|u se nadao da e se |ednog
dana ostvart tako proment sve to |e bo u proost, posedn|e to ga dr u okovma. To
moe uk|ut kra du perod a|en|a za negu|um rodte|ma kakve nkada n|e mao,
prkama ko|e n|e skorsto, konano zavrt tme to e zagrt savetnka, kao u pesm
"nsam t obeaa vrt rua" (Grn, 1986.). Sane |e reka meanhono svom savetnku:
"moram naut kako da da|e za mene bude moan, poto ve ns magan".
Po#$a)ljanje !o#$a
U savetodavnom radu od vtanog znaa|a |e da savetnk uspostav dekatnu ravnoteu
(ko|a se u raztm sua|evma moe men|at z asa u as) zmeu zazova podrke ko|u
prua, G zahteva da savetnk potu|e n ntegrtet k|enta. Integrtet se sasto| od
ceovtost osobe, n|enog tea, nana kretan|a, rtma vota, smptoma, tzv. otpora renka.
Uspostav|an|e potpunog kontakta sa ovom osobom zna da savetnk pretpostav|a da |e u
datom trenutku takva nost reprezentac|a na|veg nvoa kreatvne adaptac|e ko|a |e
mogua za tu osobu u tom asu. Bez obzra na to koko dsfunkconano de|u obrasc
n|enog ponaan|a, bez obzra na to koko |ednostavno zgeda posmatrau mogunost
naputan|a nekog ponaan|a npr. samouen|a, ovakve pragodbe stvorene su kao na|bo|a
mogua reen|a na deme detn|stva konkretne osobe. Prema tome ov obrasc ponaan|a
su funkconan, orgnana umetnka dea. Mao |e verovatno da e se osoba zasta
proment ako ova| funkconan deo n|ene nost ne bude sasuan, prhvaen shvaen.
Sa desne strane savetnka |e ono to Cnker nazva revouconarnom promenom (Cnker.
1978. 21). Sa eve strane |e respekt za k|entov posto|e ntegrtet. Izazov ko| se
postav|a|u posto|em strukturama treba da se zmen|u|u sa podrkom ko|a se prua
k|entu onom deu n|ega ko| |e spreman da dov ekspermente nastav sa rastom
procesom promena na neoekvane, znenau|ue orgnane nane.
@/ kreativnom procesu terapeut osposob|ava pac|enta da mu se prdru u avantur u ko|o| e
u paru konstantno grat deove konfktne drame. Terapeut pomae k|entu da bude
ekspermentator, ute|, aktvn modear, prtom zadrava|u stav razumevan|a respekta
za k|entovo posto|ee stan|e. Kroz ova| proces rtmne razmene aktvne eksporac|e
k|entovog unutran|eg vota posto|ea struktura nost pon|e da se men|a". (Cnker,
1978. 22.).
Oslo:a>anje o) scena i$ )etinjstva
(arijeva samosvest i njegov proces do ovog momenta u terap| |e ve bo dobro uspostav|en.
On |e pronaao prrodne nane uz pomo ko|h |e uspevao da odr budnu reaksranost
( centrranost) pod|ednako u asovma dosade, dok b sedeo u saobraa|no| guv, kao u
trenutcma stresa, npr. tokom probematnog sastanka na fakutetu. Nauo |e da korst
svo|e uzbuen|e na c|u usmerem nan da mobzu|e svo|u energ|u prema mogum
akc|ama.
4o je zahtevalo ponavljanje na svakom sastanku, ponekad i tokom svakog dela sastanka, potpunog
kretan|a kroz ckus svesnost. Ponekad |e ovo kretan|e kroz |edan ckus tra|ao tokom
nekoko sastanaka. Fokusra|u se na ceovt proces n|egovog savetovan|a, u ovo| faz smo
se ugavnom bav ptan|em fnanog kontakta - potpunm |asnm dov|avan|em n|egove
potrebe za negatvnom konfuenc|om (destruktvnom zavsnou) za ponovnm
uspostav|an|em orgnanog patookog odnosa sa ma|kom. |edna od gavnh pretpostavk
G prstupa savetovan|u |e ta da |e maturac|a kontnuran proces rasta tokom ko|eg se osoba
kree od pokretan|a koren|a podrke drugh osoba ka efkasnom zadovo|ava|uem
pokretan|u koren|u sopstvenh snaga, u da podrava sebe u meusobno zavsnm
reac|ama sa drugma.
Iako |e Gar uspeno napusto Desku ubrzo nam |e oboma postao |asno da sve nove
partnerke, ako u poetku deu|u nezavsno, veoma brzo pokazu|u ten|u da postanu odan
Gar|ev sedbenc, a ne zasebne ndvdue u uza|amnom odnosu. Ve deo ranog
terap|skog tretmana bavo se Gar|evm nedov|enm nezraenm osean|ma prema
ocu. Sada |e postepeno poeo da se fokusra na ma|ku.
Zvo se prseao odgrao |e scenu ko|a se dogoda kada |e mao sedam godna kada ga |e
ma|ka posaa u prodavncu uz dozvou da neto novca potro za sebe. Gar |e preuredo
sobu za konsutac|e tako da naku|e hodnku n|egovo| spavao| sob u ku u ko|o| |e kao
dete veo. U hodnk |e stavo dva veka |astuka ko| su predstav|a n|egove rodte|e. U
uoz deaka otkro |e kako |e namerno nepotu|u ma|ku kupo satk ko| |e kotao neto
ve od sume ko|u |e ona odreda. Poto se vrato ku ona |e prmeta da novac nedosta|e.
On |e preuzeo uogu ma|ke govore vro kontrosanm besnm gasom da e on "vdet
svog boga" m se otac vrat ku. Otkro |e strah ko| |e tra|ao tav dan dok |e oekvao
povratak vrtao |e, nekontrosano se tresao ee na zam|enom krevetu.
To su ba osean|a ko|a |e potsnuo u vreme traume, dok |e n|egovo stvarno osean|e na
oekvan|e kazne bo veoma sabo nagrzao ga. A n|egovo teo uvao |e nezraena
osean|a nhbrane reakc|e veoma tano tokom mnogo godna. Ovo skustvo pruo mu |e
ansu da dovr nezavrenu cenu po prv put na pshookom, fzookom emoconanom
nvou. Seto se kako |e uo z svo|e sobe kako n|egova ma|ka besno dramatno govor ocu
o n|egovom groznom ponaan|u. Pose toga |e sedo zvkvan|e n|egovog mena, pose
ega ga |e otac pred ma|kom okrutno prebo vu na sav gas o n|egovom zu nepoten|u.
Pta|u sedmogodn|aka (|er |e zgedao kao da ma toko godna) veoma pa|vo kako se
osea ta e da un omogua sam Gar|u da oset svo| bes prema rodte|ma, naroto
prema ma|c. Tako |e Gar razreo retrofektovan bes. Na|pre |e korsto obe ruke da preb|e
rodte|e, zatm noge da utra konano zdecu ceo teo da da pun zraz besu ko| b bo
ta ve opasan da ga |e pokazao kao sedmogodn|ak.
Duboka tuga useda |e poto |e Gar dopusto seb da otkr|e dubnu zda|e ko|u |e oseto od
svo|e ma|ke. Bo |e u stan|u po|aane senztvnost u odnosu na potrebe svog unutran|eg
deteta. Takoe |e proao kroz ono to se moe opsat kao perod a|en|a za |ubav|u ko|o|
se nadao od svo|e ma|ke, a ko|u nkada n|e zasta prmo. Inteektom |e ntegrsao svo|u
potrebu za konfuenc|om svo|u okeva|uu ogorenost na takve veze.
Prua|u seb potpuno skustvo katarze, Gar |e dopusto u narednom perodu seb da oset
kako |e sposoban da se cem srcem uo u pover|v bzak odnos. Rekao |e kako |e oseto
da se n|egovo srce osobodo z enog kaveza. Svakako Gar ve n|e bo uzdran u
odnosu sa mnom dee svo|u |ubav, bes ambvaentna osean|a spontano, kada b se ona
po|ava.
Tokom savetovan|a gavno terap|sko sredstvo |e odnos zmeu k|enta savetnka. Sa
Gar|em matrca za na za|ednk rad uspostav|ena |e zahva|u|u tome to sam mu ba
dostupna to n|e bo opasnost od naputan|a.
<=- &ADOVOLJSTVO I PRETPOSLEDNJA FA&A SAVETODAVNOG PROCESA
6onah koji se vratio sa planne prozveo |e repu rekao ma|storu Genou: "O, ute|u ta t
kae na ovo?" Geno |e rekao: "Samo t to po|ed". "A ta |e sa repom ko|a |e po|edena, ta
se sa n|om deava?" upitao je monah. 4i si zadovoljam, ja sam zadovoljan.@ 4o je bio majstorov
odgovor Suzuki, !"#;D!"#$9 $$.%.
5a)ovoljstvo < )o=ivljaj $a)ovoljstva i )ovravanje "etalta ili fa$a posle kontakta
'post<kontakta+
Faza pose kontakta sed pose potpunog kompetnog kontakta. Ona moe bt podna
nepodna za n rast, a se uvek transforme nek nov aspekt po|a ko|e n sef okona.
Fgura sa ko|om |e uspostav|en kontakt donea |e uzbuen|e na svet, uzbuen|e |e bo tu,
a posedca toga |e zvesna promena po|a (Pers dr. 1951/1969).
Analognu 'azu savetovanja karaktere asmac|a rasta promena ko|e su do tada nastupe.
Pshook,k|ent |e proao kroz ckus od senzac|e do svesnost, do mobzac|e, akc|e
fnanog kontakta. Spreman |e za sedeu fazu - da pone sa asmac|om skustava steenh
tokom putovan|a samootkrvan|e uz osea| zadovo|stva. Konan rezutat e bt ta| da e
ova skustva zbedet u pozadn on h nee bt svestan u sadan|ost. Ipak t dov|a| e
ostat deo sefa, kao ono to smo |ue |e zaborav, a nas |e to nahrano. Na aost
posto| kuturom usaena tendenc|a da se |ur ka naredno| fgur, a da se ne up|u u
potpunost steen dobc. C| ove faze savetvan|a |e da se k|ent ohrabr u dov|avan|u
zadovo|stva dovrenost getata, doputa|u seb da bude potpuno konano nagraen
kontaktom ko| se po|avo.
5a)ovoljstvo pri )ovravanju
Savetnk k|ent u ovo| tak suoen su sa demom umetnka ko| bra zmeu Sce
preranog naputan|a pose Harbde smenog perfekconzma. Uvek ma |o tema za rad,
|o uvda ko| se mogu ostvart, |o vetna ko|e se mogu naut, |o aspekta nost ko| se
mogu proment uobt vrednovat. Naaost ova faza savetovan|a esto se prebrzo
okona, bo da |e re o nekoko mnuta ko| nedosta|u prilikom poslednjeg susreta ili o poslednjim
'azama savetodavnog procesa koji traje dve do tri godine.
Cesto se ovo proputa u teoretsko| razrad probema u G teratur.Ipak, n se, da |e |edan
od na|znaa|n|h na|svet|h trenutaka posto|an|a, uen|e da se potu|e, nagas zak|u
nae skustvo na mestu n|egovog zavravan|a.U ovo| kn|z korsta sam mnoge prmere
ogedno zadovo|ava|ueg dovravan|a nekog dea savetodavnog procesa ceokupnog
savetovan|a.U praks svakog savetnka prrodno |e da posto|e stuac|e ko|e se dovrava|u
man|e uspeno.K|entkn|a Lore Pers pe: "|a sgurno nsam zeena. Zapravo, da|e
mam sve smptome ko|e sam kad maa.Sada dov|avam neku anksoznost ko|a m |e ba
gotovo nepoznata kada sam doa kod Lore.A se ntenztet smptoma znatno sman|o.Sada
oseam da sam va.Pretpostav|am da |e Lazarus kada se vrato na svet da|e mao stu
skrv|enu nogu,retku bradu grozan zadah ko| |e mao pre smrt.A on |e znao da |e bo
mrtav da |e sada v, sgurna sam da |e znao da |e to veko ud bo zahvaan.Dok
koraam ucom gedam mukarce ene, oseam prvanost, strah, nteresovan|e,
uzbuen|e. M, Lora |a, ne smo udo. Vrata sam se u vot. (Morf, 1980:136).
U ovo| faz savetovan|a, k|ent e esto doazt na seanse,govore o uspesma ko|e poste
na posu kod kue.Odnos sa drugm |udma esto zgeda|u udesno transformsan.Cesto
posto| neka vrsta neagodnost ko|a se |av|a u obku "nsam sguran da bh da|e trebao
da doazm".A da|e posto|e perod za|ednke tne dubokh osean|a zadovo|stva zbog
partnerstva ko|e |e uspeno doveo do okonan|a posa. Savetnkovo mentano zdrav|e
profesonana produktvnost mogu bt ugroen ako se ne pokon duna pan|a ovo|
faz.Savetnk OSECA POTREBU da provede neko vreme u deu ckusa ko| |e spun|en
zadovo|stvom kako za k|entovo dobro,tako za svo|e sopstveno.
Nedostatak pan|e pokon|ene ovo| faz kod k|enta moe rezutrat karkaturom narkomana
ko| se fksa radom na seb uvek rad na nekom novom aspektu sebe bez peroda
mrovan|a zmeu razth procesa.Mnog deov vota ne mogu se "sredt" savetovan|em,
terap|om nm radom.Vano |e da savetnk k|ent zapamte motvu ko|a se prpsu|e
svetom Fran| Askom:"Boe, da| m spoko| da prhvatm stvar ko|e ne mogu proment,
hrabrost da promenm stvar ko|e mogu mudrost da znam razku zmeu ovo dvo|e.".
Tipine te&e pre)posle)nje fa$e 'fa$e $a)ovoljstva+
Sa!o#)e#$
?i|e neobno da k|ent postanu samosvesn u ovo| faz.To |e kao da su preuze |ezk neke
de|e getata ( nekog drugog sstema savetovan|a) svesno ee da to odre kao
fguru.Nsu spremn da nov |ezk nov nan rada prepuste zaboravu dok h asmu|u u svo|
bhe|voran afektvn repertoar. Sno ptan|e postav|a se kada osoba doe na obuku
pa se da e "sve zaboravt za nekoko mesec".
Po mom m|en|u, sve to |e potrebno svesno pamtt kroz du vremensk perod da se ne
b zgubo, n|e n bo dobro ntegrsano.Getat, posta|e uoba|en prrodan deo vota
oveka u vdu tekueg zadovo|stva, karaktersanog nesamosvesnom akoom
harmon|om, kao sposobnou da se uspostave bsk odnos sa |udma ko| nsu pro kroz
san proces.Nagaena upotreba argona (ka npr.: kontakt, zbegavan|e, sada sam
svesna...,t se sada pro|ektu|e...), om|enh fraza nekog terapeuta, nekada Persovh
zraza,kao to su "|eban|e mozga" "govno sona" ne pre ven osoba posta|u neuspeo
kalem.
C| |e ntegrac|a onoga to |e stnska karakterstka odreene osobe onog dea G ko| ta
nost moe ako potpuno asmovat, zadrava|u svo| ntegrtet st.Ne posto|
|ednostavan odgovor na ptan|e kako da se to postgne.Osnova toga |e u sme umetnost
zanata, teor|e prakse, nog skustva ob|ektvnost, svesnost tehnke, svakog
ndvduanog savetnka.Ova| c| se odnos na cenu savetovan|a, a to |e mnogo ve nego
suma deova.Komadan|e ovog procesa, poput ovog u kn|z, samo bedo odraava bogatstvo
vrednost nog skustva dov|enog kroz ova| prstup.
Po#!a$ranje 2nad"ledanje #e+e3
Posmatran|e |e |edna vrsta gore pomenutog probema.Tan|e, to se odnos na posmatran|e
sebe, to zna da nek |ud uvek nadgeda|u sebe vode rauna o tome npr.: "kakav b
dobar getatsta trebao da bude".Posto| osea| uprav|an|a sobom neeg "truog" u vez
sa nanom na ko| takve osobe uprav|a|u sobom.To se, naravno, ne ogranava samo na
getat, ve se takoe moe opazt kod k|enata nekh drugh terap|skh sstema tokom
posedn|e faze savetovan|a.To zgeda kao deo prrodnog procesa ko| zapravo tra da se na
n|emu rad, kao na svemu ostaom.Msm da b se ovo mogo opsat kao efekat
|atrogenzac|e savetovan|em, |er |e re o probemma ko| nasta|u kao posedca samog
tretmana.Za efkasno dovravan|e procesa potrebno |e da nusprodukt savetovan|a budu
razmotren raz|an|en kroz angaovan|e svesnost, ekspermentac|u sa toeranc|om
dvosmsenost nesgurnost, te prkadnom konfrontac|om. Mogue |e da savetnk ne
obrat pan|u na ova| tpan probem, zato to smatra da |e osoba potpuno usvo|a sstem
da |e sposobna da ga efkasno korst, da b prorada svo|e probeme nastava sa
razvo|em.Babngton Fare (1979/80) su upozor da se n |edna znaa|na poztvna
promena u terap| n|e po|ava zbog k|entovog uspenog uen|a savetnkovog nana
govora (|ezka nana zraavan|a).Vano |e da savetnk ovo razume bude obazrv.Takoe
b trebao da posmatra svo|e reagovan|e na takav shod u no| terap|.Ako ovakav probem
posto|, moda |e potrebno vratt se na ran|e faze ckusa deta|n|e h proradt.
9i$i pod (on$rolo! i i!a$i (on$rol* nad
Tpno |e da se k|ent koeba|u zmeu stan|a u ko|em su pod kontroom stan|a u ko|em
ma|u kontrou u ovo| faz.Nau su da budu svesn svog besa, npr. da ga mobu da
namerno deu|u besno u toku kontakta u stuac|ama u ko|ma |e to potrebno.L|ud se esto
neprkadno naprasno |ute to na|ee na svo|u tetu.Npr. osoba ko|a |e ba preterano
kontrosana rgdna, moe odut da ekspodra prkom oe voenog posovnog
razgovora.To moe bt organzmk prkadna reakc|a, a takoe moe mat vsoku
cenu.Organzam ma gavu ko|a moe da uzme u obzr reastne dugotra|ne efekte
nedovo|ne retrofeks|e.Deo savetnkovog zadatka |e da pomogne k|entu da razdvo| ono
to |e ako re unt tokom savetovan|a, od onog to b ga mogo skupo kotat na nekom
drugom mestu.U getatu |e ree tpan probem preterana kontroa, zato to ova| prstup
stav|a nagasak na razvo| spontanost ekspresvnost.Ipak, posto| neka vrsta preterane
kontroe, ko|a se moe manfestovat u meu|udskm odnosma, naroto kada "|a radm
svo|e, a t rad svo|e" postane razdvo|eno od |ednstva organzma sredne.To moe zavrt
tako to e kontroue narcstke potreba |edne osobe bt zraene, a cenu e patt obe
osobe uk|uene u kontakt.Ovo se moe |avt u stuac|ama kada rtve posta|u
progonte|.On tada osveto|ubvo nasto|e da kazne partnere za n|hov udeo u onome to |e
bo efekat uza|amnog dogovora formranog u okvru patookog konfuentog partnerstva,
ko|e su obo|e odrava sa |ednakon odgovornou tokom mnogo godna.Savetnk treba da
pomogne k|entu da otkr|e sopstvenu odgovornost za to to |e zabrao odravao, da
prtom pomogne k|entu da ne krv sebe da ne kan|ava partnera.Drektno skustvo |e
verovatno na|efkasn| put da se ovo nau, kao dov|a| da savetnk zbog toga ne krv
k|enta, ve ga saosea|no razume.
4isionarski =ar
Drug tpan probem ko| se |av|a u ovo| predposedn|o| faz moe se nazvat msonarsk
ar. On se deava kada k|ent ko| su uva u putovan|u ponu da veru|u da se ponaa|u
kao da |e to "|edna prava bb|a |edn put ka spasen|u". Poznanc, pr|ate| porodca su
esto recp|ent onoga to zvu kao "gas spasen|a govor o odreenom savetnku
prstupu (bo da |e re o PA,TA G). Tada se vrne sstema propoveda|u sa takvom verom
entuz|azmom da savetnk to moe smatrat zabavnm, kratkovdm ak nepr|atnm.
Izgeda da posto| neka tendenc|a da |ud ko| su otkr neto to zasta deu|e, ee da o
tome posvedoe podee to sa drugma ko| b mog dobt z ovoga neku dobrobt
pokuava|u "preobratt" one ko| su od poetka sumn|a. Savetnk treba da se pozabav
veoma pa|vo, u|udno saosea|no ovom k|entovom e|om da veko otkre svma
ob|av. K|ent, verovatno, treba da nae ravnoteu u osean|u zahvanost da ne osea
obavezu prsu da "rar gas". Tek obuen savetnc, takoe, mogu postat "bogomo|e"
ko|e potu|u samo svo|u vrstu obuke kao |edno stntu vanu otpsu|u sve ostale pristupe, a
da ih nisu upoznali uz radoznalu otvorenost duha.
Per1e(%ionia!
Ze|a da se bude zuzetan esto se brka sa e|om da se bude perfektan. Suptan
kompeksan proces savetovan|a |e, takoe, podoan ovo| konfuz|, demno zbog toga to
se bazra na pretpostavc da |ud mogu ostvart sebe. U ovo| faz |ud mogu postavt pred
sebe nerazumne zahteve (kao pred savetnke) da uvek budu dosedn, uvek zdrav da se
uvek kreu kroz ckus svesnost na organzmk prkadan nan.Dovedena do kra|nost, ak
osobaa|ua fozof|a getata, takoe, moe postat "udaka kou|a", kada nema
dovo|no mesta da se "odb|e da se postup u skadu sa nekm e|ama kao to |e proazna
seksuana prvanost". Ponekad |e k|entma potrebno pomo da utvrde svo|e pravo na
nespun|ene e|e, pravo da se rtvu|u, ako |e to n|hov zbor |ednostavn|e, da se
povremeno osea|u oe (Hazeton,1985.).Konano, savetnk k|ent treba da se pomre sa
egzstenc|anom reanou, kao to to n umetnk. Moda deu ponekad nedosta|u vz|e,
a to |e tako.Ako |e ovakav probem obnova ran|h probema sa perfekconzmom, onda |e
potrebno ponovo upotrebt krerat nove strateg|e tehnke ko|e se bave tako preteranm
zahtevma (uk|uu|u rad na skustvu z detn|stva). Izgeda da |e votna n|enca da
|udma uvek nedosta|e neto da b se ostvara perfekc|a. N |edna "doza" savetovan|a ne
moe ovo zment. Savetnc mogu |edno da razv|u humorom proeto prhvatan|e
sopstvenh greaka, ogranen|a mana. Drugm rema, svak ovek |e gotovo savren -
savreno onakav kakav |este, ba kao to |e drvo savreno samo po seb.
Pri!eri e(#peri!ena$a
Budu da egotzam ako moe da ometa fazu zadovo|stva, sed nz tehnka ko|e mogu
omogut razvo| drugh vdova ntervenc|a ko|e e se bavt ovm probemom tokom
posedn|h faza savetovan|a.
,okusiranje i i$otravanje fi"ure
Sve predhodne faze ckusa se, na nek nan, revdra|u u svako| faz. Da b se fokusrao
da b se zotra fgura u faz post kontakta neophodno |e revdrat otkra vetne
svesnost. Poto smo otkr sef, neophodno |e napustt ga da b se fgur omogua
punoa. Vebe gedan|a suan|a, porekom z ZEN tradc|e, uz pomo ko|h k|ent
doputa seb da posta|e s|edn|en sa ob|ektom, tehnke kretan|a, kao to |e Ta-Ch, mogu
deovat paradoksano, a su od pomo kada se upozna|e dovravan|e, postkontakt
zadovo|stvo (Frank,1973.).
Uskavan|e sa cknm rtmovma prrode u ko|o| se smen|u|u sezone, uskavan|e sa
semenom ko|e raste, posta|e drvo umre, zna uskavan|e sa svetm tamnm fgurama
z naeg vota. Ono to zgeda strahovto vano danas, esto se pokazu|e kao sasvim
beznaa|no kroz dekadu man|e. Obogaen|e sadan|eg trenutka punoom, pan|om
koncentrac|om sefa, opemen|u|e vot unapreu|e kvatet vota u sadan|em trenutku,
kao sean|e na n|ega.
Uspostavljanje poverenja u or"ani$&inoj pli&i i o#e%i
Do ove take procesa vena k|enata |e otkra da moe verovat sopstveno| ntutvno|
mudrost ko|a e pouzdano podrat n|hovo zdrav|e dobrobt. Ln |e naua od svo|h
rodte|a nastavnka da |o| |e potrebno osam sat sna. Dugo |e ovo prhvataa, prs|ava|u
sebe da spava onda kada |o| se n|e spavao, pata |e zbog nedostatka sna onda kada n|e
ba umorna. Zapravo, kao to se obno deava sa |udma pred kra| savetovan|a, n|ena
energ|a |e porasa bo |o| |e potrebno man|e sna. Ipak, ona se brnua, na nekom nvou,
zbog moguh posedca po n|eno zdrav|e. Ln |e zapoea eksperment u tre|an|u od dve
nede|e, tokom ko|eg |e spavaa onda kada |o| |e odgovarao, kada se oseaa umornom (u
kvru nekh praktnh ogranen|a) kada |e to eea. Ona b npr. odremaa desetak mnuta
u deu kancear|e predvene za odmor u vreme a|a, ostaa b budna tokom no ta|u
zanm|vu kn|gu ponovo a na posao (a da u meuvremenu n|e spavaa), a zatm b
odspavaa tokom vkenda osamnaest asova ve. Ekspermentsaa |e na ova| nan dok
n|e utvrda da moe verovat svo|o| potreb za snom, sposobnost svog tea da odgovor na
zahteve reanost, da |asno sgurno prepozna nedostatak sna zasenost snom.Otkrv
mudrost sopstvene reguac|e sna ba |e ponosna zadovo|na sobom. N|e ve moraa da
bro| sate bez sna, ve |e uvaa u kn|gama ko|e |e taa nou, kada su osta ukuan
spava.
%otovanje $a)ovoljstva
Heen |e esto maa zuzetne uvde men|aa |e svo|e skustvo kreatvno, a |e zatm |ura
ka sedeem probemu, ko|eg b postaa svesna. Pose ser|e seans ko|e su uk|ue Heenn
rad na bagom strahu od toga da bude asertvna sa strancma, kao to su konobar trgovc,
otkra |e scenu z doba kada |e maa 14 godna, kada |u |e n|ena ma|ka postdea vraa|u
par oh cpea. Heen |e odgraa scenu, zaustav|a|u ma|ku u fantaz| ob|an|ava|u |o|
kako da prstup stuac| u veo| mer asertvno, a u man|o| mer agresvno-ak |e
demonstrraa kako to treba unt. To |e bo ozdrav|u|u trenutak, a |e ona napusta
seansu govore: "Sedee nede|e u nastavt da|e radt na svom nezadovoljstvu poslom.@
Sedee nede|e nsmo krenu da|e. Spreavan|e sebe u dov|a|u zadovo|stva povaen|a
bo |e uoba|eno ponaan|e za H. Predoa sam |o| da zams da |e u gaer| ska. Na podu
su be postav|ene skce radova ko|e |e dovra, a komad poda na kome |e sada sta|aa bo
|e oken skama ko|e su prkazvae fazu straha od asertvnost. Traa sam od n|e da
provede neto ve vremena uta|u gaer|om uva|u, opsu|u apsorbu|u ono to
posmatra, pre nego to krene ka sedeo| sc.
Od*#$ajanje od pre$erane (on$role
4ehnike koje slede odnose se na odusta|an|e od egotzma. Eksperment sa medtac|om
vzuazac|om ko| pozva|u |ude da dove svo|u povezanost sa unverzumom predstav|a|u
druga| getatstk nan da se bav probemom preterane kontroe. Svaka medtac|a
ko|a se fokusra na praznnu beskonanost svemra, na nemer|vu beskonanost vremena
reatvnu bezznaa|nost po|ednca, moe predstav|at zazov bt ozdrav|u|ua za |ude
zagav|ene u ovo| faz. Suprotno nekm shvatan|ma nastam 60-th godna, G nasto| da
nkorporra svest o seb sa srednom, u ko|o| ona |edno ma smsa. Sub|ekt ne mora bt
zdvo|en z sstema, psha razdvo|ena od eko sstema. Sstemska svesnost obuhvata ne
samo drvee ozon panetu, ve nae mesto u stor| nae partcpran|e u razvo|u
univerzuma.
1ako pri!vatiti ono to je 9)ovoljno )o:ro9
U G |e bo prno govora o odb|an|u, pruan|u otpora pobun, a mnogo man|e govora o
prhvatan|u, rezgnac| odobravan|u naputan|a terap|e, kada |e stan|e "dovo|no dobro".
Poto G nagaava sav poarnost, kao n|hovu ntegrac|u, kada |e to organzmk
prkadno, oba navedena aspekta zahteva treba da budu pod|ednako nagaena kod
uravnoteene osobe. Za |ud | uoba|en obrazac ponaan|a uk|uu|e borbu, napad
destrukc|u getata, od vtanog znaa|a moe bt da naue kako da prhvate neto to |e
"dovo|no dobro" da naue da defnu "dovo|no dobar odnos", "dovo|no dobru sku o
seb", "dovo|no dobar vot". Den |e naua da dovo|no sobodno govor o svo|m
osean|ma oekvaa |e sto od svo|h pr|ate|a. U konkretno| stuac| o ko|o| |e re,
nekoko n|enh pr|ate|a naputao |e zem|u seo se u nostranstvo. Den |e na seans
znea demu o tome da da na oprota|nom sastanku govor o nagomanom ogoren|u
osean|u krvce vezanom za |ednog od pr|ate|a. Pose razgovora odua |e da pust
osean|a na mru.
Sten, posmatra|u svo| vot z perspektve 75-to godn|aka, ko| |e bo pomorsk nen|er,
otac, suprug |ubavnk, nastavnk sportsta, novnar, oseao |e krvcu zato to n|e bo
stvarno dobar n na |ednom od ovh po|a n|e dobo prznan|a za zasuge. Pao se da |e
n|egov vot bezvredan. Tokom savetovan|a morao |e da nau da "razt kon| rade
razte posove". Oduo |e da se pomr sa n|encom da, ako n|e postgao nta od
posebnog znaa|a n na |ednom po|u, postgao |e mnogo razth dobro zaokruenh
c|eva na ko|e |e opravdano mogao bt ponosan. Integru svo| |ednstven obrazac vota
on otkrva duboko znaen|e zadovo|stvo u poznm godnama.
%ripre&a $a )ovravanje savetovanja
Kao to smo vde, |edna od na|van|h vrednost G |e da osoba bude u kontaktu sa onm
"to |este" - sa stvarnou ko|a posto| sada ovde. U deanom sua|u, k|ent e sve ve
uspostav|at kontakt sa unutran|m svetom svo|h razm|an|a, zam|an|a senzac|a, kao
sa spo|an|om srednom, sa |udma, mestma dogaa|ma. Odbrambene strateg|e
ponaan|a zamen|u|u se samo aktuzu|um strateg|ama. Za Persa druge, svesnost |e
k|u, poto ona dovod u prv pan svest o nedovrenm stuac|ama ko|e zahteva|u
dovravan|e. Zdrava osoba takoe sve ve ste prsva|a svo|u sposobnost da pronae,
potra zms prkadnu podrku. "Ako nau tehnke svesnost, nau da prat tok, da
ostane u kontaktu sa stuac|ama, ko|e se smen|u|u, tako da prtom odr nteresovan|e,
uzbuen|e razvo|, osoba ve n|e neurotna, bez obzra na to |esu n|en probem
unutran| spo|an". (Pers dr. , !"+!D!"E". $EE%.
Na#$a)a( rada #a Garije!
U faz tretmana Gar |e toko ozb|no dov|avao novo saznan|e o samosvesnost da |e
preterao sa perfekconzmom. Poeo |e da sebe kan|ava. U novom odnosu sa mnogo
prkadn|om osobom, bo |e preterano obazrv u odnosu na stuac|e ko|e b ga potenc|ano
moge vratt u destruktvnu zavsnost (konfuenc|u), poput one uoba|ne za n|egove ran|e
odnose. Npr, veoma pedantno |e pravo razku zmeu onoga to |e on eeo onoga to |e
ona eea. To |e ometao spontan tok procesa, poto |e on odb|ao da odustane od
neprestanog nadzora nad sobom.
Izgedao |e kao da, paradoksano, e da uspostav kontrou nad novm znenau|um, da
"uprav|a svo|om spontanou" da postgne neku vrstu konfuenc|e sa namernom
svesnou. U ovo| faz Gar |e nauo da mora dopustt seb da bude naputen, uz poveren|e
da e ponovo uspet sebe da pronae.
Tokom |edne seanse, Gar se fokusrao na dovljaj zadovo|stva "unutran|om radou".
Predoa sam mu da odgra ceremon|u dpomran|a snu onm ceremon|ama ko|ma |e
prsustvovao kao predava. Svrha ove ntervenc|e ba |e mnogostruka. Pre svega, tme |e
trebao zotrt n|egovu svesnost o onome to |e postgao tokom savetovan|a obezbedt
n|egovo znan|e o tome. Takoe |e tme trebao krerat prpremu za predsto|ee dovravan|e
savetovan|a. Posto|aa |e takoe dodatna smbona namera - da ga podset da u votu,
kao na sptma, dovravan|e moe da se ostvar bez perfekc|e. Konano, namera |e ba
da se uspostav baans reatet kako b Gar potpun|e doveo deo ckusa savetovan|a
spun|en zadovo|stvom to kasn|e u votu korst kao nternazovan mode prkom
sedeh dovravan|a stuac|a. Efkasno eegantno terap|sko deovan|e, obno kao
dobra pesma, sadr ve so|eva razth namera, znaen|a ntuc|e, od ko|h su samo
neka svesna mogu se artkusat. Tako se obno uputao prno spontano u
ekspermente ko|e sam predagaa, tom prkom Gar se zamso odgovoro: "Msm da bh
u tom zasta uvao ne em da zvedem ovu vebu danas - ne bez neophodno potrebne
prpreme. Zem da provedem sedeu nede|u mse o tome prprema|u se da ak
doem sa nekm svo|m predozma". Sedee nede|e on |e odgrao razrado ceremon|u
dodeo m uogu (to zna da sam maa karakter ko| sam trebaa da gram, prprem|en
ops, mmku dran|e sve ostao to |e potrebno da osvet nost ko|u sam graa)
profesora. Doba sam deta|an sertfkat ko| sam trebaa da predam Gar|u ko| |e
sadravao stu mnogh obnh zuzetnh personanh nterpersonanh postgnua ko|e |e
on ostvaro tokom nekoko proh godna savetovan|a. Poto sam ga "pokra kapom"
odrao |e govor zam|eno| pubc (kauma) u ko|o| su b pr|ate|, Deska, n|egova nova
devo|ka rodte|.
11. %OVLA0E/3E ,/AL/E ,A5E .AVETODAV/OG %2O7E.A
Pro'esor unverzteta u Tok|u doao |e da poset uvenog Zen ma|stora kako b stekao
mudrost. Zen ma|stor ga |e pozvao na a|nu ceremon|u. Spao mu |e a| u o|cu dok se
tenost n|e prea na sto, a |e ma|stor navao da spa. Kada |e profesor prgovoro, Zen
ma|stor |e uporedo posetoca sa punom o|om. Istakao |e da ako emo napunt o|u, ona
pre svega treba da bude prazna. 8eps, !"#!, !#.%
%ovlaenje < or"ani$a& u stanju &irovanja
Fnana faza savetovan|a ovde se opsu|e kao povaen|e-proces naputan|a stare fgure
getata. Ponovo u podsett taoce da mogu posto|at makro mkro ckus u svako| faz
ckusa svesnost. Povaen|e ne zna nuno kra| procesa. Aktvno povaen|e moe se
dogodt nekoko puta tokom |edne seanse, pre zapon|an|a novog dea rada. Takoe
posto|e perod savetovan|a (kao kada savetnk de na etovan|e) kada |e proces povaen|a
zazvan kaendarskm, a ne organzmkm vremenom. Vena promena u votu oveka
(ko|e se mogu po|avt u bo ko|e doba prkom savetovan|a) obeeeno |e dovravan|em
otpon|an|em.
I k|ent savetnk treba da se upozna|u sa praznnama u sopstvenom votnom skustvu, da
naue da h toeru transformu kroz eksporac|u nepodne praznne ko|a vod podno|
praznn. Ovo zahteva spremnost da se ostane u stan|u konfuz|e nesgurnost, kao
odgovornost da se krene da|e kada doe pravo vreme, doputa|u senzac|u da se po|av
kao fgura z pozadne ko|a |e stovremeno prazna spun|ena mogunostma.
Pomo |udma da prebrode preazne perode |e verovatno sutna savetovan|a. Preazn
perod mogu uk|ut pragoavan|e na novoroene, smrt bske osobe, d|agnozu
smrtonosne boest, napredovan|e na posu, promene nan shrane promene nan
komuncran|a sa |udma kao to |e odusta|an|e od uoba|ene nepover|vost stvaran|e
otvorenog pover|vog stava. Organzmk proces reguac|e kod vene |ud ko| proaze
kroz preazn perod obno uk|uu|e perod povaen|a.
Povaen|e u faz formran|a destrukc|e getata zna pauzu povaen|e pshke energ|e
z ran|h preokupac|a uazak u stan|e praznne ntava z ko|eg se moe po|avt nova
fgura. U getatstkom smsu pozadna posta|e fgura. Veoma |e vano da savetnk podr
ohrabr prhvatan|e stravan|e povaen|a zoac|e, to |e nuan deo prelaznog perioda. 4o
treba izbalansirati sa ohrabrivanjem eksperimentacije, konkretne akcije i ponovnim uspostavljanjem
kontakta sa ostam deovma vota ndvdue. Cesto |ud ee da preknu zbegnu
nepr|atan proces ko| se odv|a tokom faze povaen|a. Kvatet pan|e ntenconae
svesnost, ko|e deu|u tokom ovog procesa, odreu|u da e dov|ena praznna bt prazna
podna.
Emoconane reakc|e na dovravan|e savetovan|a mogu obuhvatt bes, tugu, frustrac|u,
bespomonost, a|en|e, depres|u osean|e krvce. Uvek se moe dogodt da k|ent
osea|u da su mog bt bo| k|ent da su treba upamtt ve od onoga to |e savetnk
govoro, da nsu treba mat ta|n.
@4okom 'aze emocionalnog reagovanja strpljen|e, toeranc|a poveren|e u procesu su sutnsk
terap|sk kvatet. Potskvan|e otkan|an|e emoconane reakc|e |e ozb|na terap|ska
greka |er vod bokran|u angaovanost organzma. Kako se men|a organzmka potreba
sa emoconanm odgovorom, terapeut prat podrava proces ko| se odv|a". (Kark, , 1982.
56.).
Fnan aspekt procesa tugovan|a |e prhvatan|e egzstenc|e. Za svaku osobu ovo |e razt
|ednstven proces. To zna da pose negran|a besa, pogaan|a depresu|e (Kuber-Ros,
1969) sed emoconano prhvatan|e kogntvna ntegrac|a u matrcu nae za|ednke
|udske prrode.
5avravanje < )ovravanje saveto)avno" o)nosa
Svak getatsta, kao svak k|ent ma svo|e preferenc|e u pogedu zavravan|a. Nek |ud
po|ure prema kra|u m se barem demno osobode boa. Nek |ud e odagat "z as"
to due mogu. To |e |edna od na|man|e prouenh faza savetovan|a u|edno |edna od
na|van|h, poto su nedovren posov z proost nereeno zbogom on ko| ometa|u
potpun kontakt u sadan|m budum stuac|ama opratan|a. Covek mora re "zbogom"
da b zasta mogao re "zdravo". Dezntegrac|a zastareog getata nuno zna gubtak
osobe, stava aspekta vota ko| |e bo ntrnzan ran|e formranom getatu nae
egzstenc|e. Za mnoge k|ente ko| su ma dov|a|e nezadovo|ava|uh dovravan|a ovo
|e faza ko|a sa sobom nos mnogo anksoznost katkada bo. "Za|en|e tuga su neophodne
emoc|e za proces destruktusan|a u okvru ckusa getatstkog. Tuga |e nuan deo vota
emoconana reakc|a na gubtke ko|e dov|avamo u trenutcma promene" (Kark, 1982.
50).
Getatst smatra|u da |e tuga neto to treba skust, potpuno provet okust. Ona |e
esenc|ana za vot, a ne probem ko| treba prevaz to pre okonat. U deanom
sua|u savetnk k|ent pon|u u prbno sto vreme da antcpra|u mogue dovravan|e
opet, u deanom sua|u, obo|e pokan|a|u punu pan|u ovom procesu. Moda po prv put
k|ent moe da dozvo seb da zraz pun spektar osean|a dok mu savetnk pomae da
zadr |asnu kogntvnu svesnost o dovravan|u veoma vanog odnosa. Ovo |e naroto
vano to mnog |udsk odnos oe zavrava|u. Cesto smrt doaz znenada |ud su
nespremn za kra| ko| |e doao, a oduke o razvodu mogu bt |ednostrane. Otputan|e sa
posa esto |e zamag|eno nebro|enm nevanm razozma oekvan|ma grupe. Prema
tome terap|sko skustvo zadovo|ava|ueg dovravan|a savetodavnog odnosa |e od
zuzetnog znaa|a kao neka vrsta pravnog skustva. Svako zbogom ko|e |e reeno na prav
nan u sadan|ost moe pomo da se retrospektvno zacee dovre reena zbogom z
proost. Takoe ovo |e od veke vasptne vrednost |er pomae k|entma da naue kako da
bo|e zau na kra| sa prrodnm neprrodnm dovravan|ma stuac|a odnosa ko| h eka|u
u budunost.
Dobro |e poznato da svak kra| evocra sean|e na prethodne dov|a|e gubtka
naputan|a. L|ud obno pon|u v|e uz ve bo da se sea|u gubtka z detn|stva dok
pokuava|u da zau na kra| sa gubcma u odraso| dob. K|ent esto posta|u svesn starh
ntro|ekata ko| se bazra|u na porodnm zabranama, a tu se zraavan|a osean|a tuge.
Demma |e uspostava kontakt sa sean|ma na smevan|e ko|em |e ba zoena zbog tuge
ko|u |e dovea za vreme porodnog susreta na Badn|e vee. Cak proda|a automoba
moe stmusat fksne getate starh boova. Ovo |e faza ko|u karaktere veka
mogunost zbegavan|a - npr. "Vdeemo se m ponovo", "eea bh da doem na obuku"
"to n|e pravo zbogom poto msm da u vas vat povremeno kada budem oseao
potrebu za tm".
Za savetnka |e ova faza takoe probematna esto bona. To |e kao da ste tek uspe
poe da uvate u puno drugog |udskog ba ko|e |e u zdravom aktuezovanom stan|u,
a treba da ga pustte da ode. Bskost prava uza|amnost u d|aogu esto se uspostav|a|u
tek u ovo| faz sa pravom uza|amnom smpat|om respektom. Ovo |e sno konfktu ko|
dov|ava|u rodte| ko| treba da dopuste svo|o| dec nezavsnost. Nek savetnc predugo
osta|u zasep|en za k|ehta, odb|a|u dov|a| veoma |ake bo zbog gubtka onoga to |e
postao hran|v vredan odnos zasnovan na za|ednko| proost. Nek savetnc ko| se
brane od sopstvenh tema naputan|a, mogu prerano, "zbact ptce z gnezda da b naue
da ete". Vano |e za savetnka da razv|u dovo|no samosvest da efkasno mogu da
skorste nformac|e o seb za dobrobt k|enta.
Moda |e na|van| faktor za uspeno dovravan|e, sposobnost savetnka da ostane budnm
u odnosu na svo|e skustvo z asa u as, kako ntrapshko, tako u odnosu sa k|entom.
Takoe moe bt potrebno da od k|enta tra da pokon posebnu pan|u svakom moguem
aspektu ovog fascnra|ueg putovan|a.
Ovde sam opsaa na ko| nan nek getatst zaze na kra| sa dovravan|em kao
prrodnom posedn|om fazom savetovan|a ko|a prrodno sed pose nekog vremena.
Naravno, posto| getatstka perspektva ko|a praz dovravan|u na potpuno druga|
nan - postav|a|u ga kao centranu temu od samog poetka. Pose svake seanse moemo
ptat k|enta da e |o |edan susret. Na ta| nan ptan|e odgovornost, zbora, terap|skh
c|eva autonom|e, magnh atrbuta savetnka, arha|nh oekvan|a td. , mogu bt u
fokusu stravan|a od samog starta.
"Centrana karakterstka G terap|e |e da pac|ent, koko |e to mogue sam, obav
sopstvenu terap|u, sa terapeutom ko| |e uz n|ega kao posmatra - komentator povremeno
vod... To |e dosedno generano| or|entac| ko|a kae da treba ptat pac|enta trat od
n|ega, to pre |e mogue, da preuzme odgovornost za donoen|e oduke hoe nastavt
terap|u, te da z terap|e dob|a neto to smatra dovo|no vrednm da nastav". (Enra|t,
1971. 120).
Nek getatst ekae da se teme dovravan|a po|ave pred kra| dovravan|a odnosa, kao
vrsta eha prrodnog ckusa skustva. Za neke k|ente ovo e bt prkadno, za druge ne.
Tipine te&e finalne fa$e 'fa$e povlaenja+
Ometan|e kontakta ko|e obeeava ovu fazu |e (on1l*en%ija- Stapan|e prvremena empat|a
moe bt deo zdravh aspekata konfuenc|e u ovo| faz. To se moe |avt npr. kada
narcstan k|ent pone da empate sa savetnkom kao zasebnom nezavsnom osobom
ko|a ma razta osean|a potrebe od n|ega samog. Ipak, odb|an|e da se povue z ovakve
konfuenc|e dovravan|em savetodavnog odnosa moe hendkeprat ogrant
zadovo|ava|ue dovravan|e getatstkh ckusa dov|avan|a u faz povaen|a,
O):ijanje ili nestrpljivost )a se o)nos )ovri
Bo da su uoba|en obrasc dovravan|a obraen ve na poetku savetovan|a, on e se
ponovo po|avt, u modfkovano| form tokom ove faze procesa. L|ud ko| su ran|e b
fobn na bo moda e trebat da se suoe sa nestrp|vou da dovre odnos kako b ga
zapravo zbeg. L|ud ko| mazohstk podrava|u takve bone deove votnog skustva
(recka|u rep psu n po n) mogu bt pouren ka snanom dovravanju separacije od strane
savetnika.
Npr. |edan |e k|ent ostao sa prethodnm savetnkom |edanaest godna, dobro napredu|u.
Oduo |e da zapone nov savetodavn odnos ubrzo pose dovravan|a prethodnog. Prv
zadatak novog savetovan|a, od samog poetka, bo |e da se fokusra na dovravan|e
vremensk ogranenog ugovora.
Pi$anje )eano#$i i #epara%ije
Za venu |ud ptan|e vezanost, separac|e povaen|a, mora ve puta da se prorad. I
k|ent savetnk mogu oseat da su ovo ve urad. "Oseam kao da sam ponovo na
samom startu."
Ipak on e moda morat da prorade nfantne teme vezanost separac|e |o |ednom. To
e sada bt na druga|em nvou kompeksnost, poto su se razv u pogedu mnogh
karakterstka od prvog susreta sa tm problemom.
Prmtvn strahov od naputan|a, e|a da se, smbok govore, ub|e savetnk pre nego
to on uspe da ub|e k|enta, veoma esto se aktvra. Zam|an|e, prsean|e snova
ov|avan|e procesa roen|a, esto se |av|a|u u ovo| faz. Getatst nema|u unapred dat
set odgovora na ovu ( bo ko|u drugu) fazu. Ceokupna vetna nventvnost savetnka
mora se aktvrat kako b se zao na kra| sa ovm temama poto svak k|ent dov|ava
ovo skustvo separac|e na |ednstven nan.
Pred kra| savetovan|a Rut |e san|aa ser|u snova ko| su uk|uva putovan|e vozom do
razth odredta. Identfku|u se sa raztm deovma sna ona |e otkra da |e u|edno
voza voza. Kao voza otkra |e nkorporsaa u sopstveno skustvo osean|a kompetenc|e,
zbora snage.
Generalia%ija i in$e"ra%ija
Iako se savetnku posmatrau ko| sa strane geda stuac|u moe to nt |asnm, ven
k|enata potrebna |e pomo da uopte ono to su nau tokom savetovan|a, kako b to
mg da prmene na druge obast vota ntegru h. Tokom savetovan|a Denet se
promena tako to |e od osobe ko|a |e uvek moraa da bude nezavsna snana koko |e to
mogue, postaa osoba ko|a ako tra pomo, prhvata |e sa drugma de svo|e sabost.
Istravan|e ova dva poarteta uz pomo pretervan|a odgravan|a uz upotrebu mask ko|e
|e sama naprava, vodo |e ntegrac| ova dva kvateta, ko|a su ran|e ba u ratu. Bo |e
potrebno da |o| savetnk pomogne da se prprem, kako kogntvno (kroz razumevan|e) , tako
bhevorano (kroz probe voen|e fantaz|e), da veba neka novosteena ponaan|a sa
van|skm krugom pr|ate|a koega.
Poja)a .re"re#ije.
Nov k|ent u fnanm fazama savetovan|a ae se da su se vrat na poetne faze razvo|a
stare smptome. Ponekad kau:"Oseam se gore nego kada sam prv put doao kod vas."
Zapravo, ponav|an|e tema ko|e |e k|ent mnogo ran|e savadao, gotovo |e nezbeno pred
kra|. To |e moda ak d|agnoza ko|a govor da su ov problemi savladani. K|ent preaz preko
n|h kao to osoba preaz |ezkom preko pedantno pombranog zuba, kako b se uvero da
se to stvarno dogodo da b upoznao novo stan|e.
I k|ent savetnk treba b da dre na umu da, premda ovo moe bt predkc|a bzne
kra|a savetovan|a, ne zna da |e probem man|e stvaran |ednstven. Prov|avan|e
pretervan|e u pogedu strahova sumn|, moe k|enta u veo| mer dovest u kontakt sa
stvarnou. Vano |e da svaka osoba otkr|e za sebe da razreen probem sadre u seb
seme novh probema.
"Neemo odustat od stravan|a,
I kra| naeg stravan|a
Be povratak na poetak
I upoznavanje mesta sa kog smo krenuli, po prvi put.@
5liot,!"+"D!",E:$,%
Pri!eri e(#peri!ena$a
Poremea| grance ko| prat fazu povaen|a nazva se konfuenc|a. Kao to |e opsano u IV
pogav|u, konfuenc|a se |av|a kada nema potovan|a granca zmeu dve osobe, zmeu
dov|a|a ob|ekta ob|ekta ko| se dov|ava, re |e o stapan|u bez dskrmnac|e taaka
raztost "drugost" ko|e h razdva|a|u.
Rad na "rani%i
Rad na granc |e btan na poetku savetovan|a ponovo |e vaan pr kra|u, |er, ako |e k|ent
prevazao konfuenc|u sa ran|m nedovrenm posovma, mogue da |e postao
konfuentan sa tekum stuac|ama. Vebe ko|e uk|uu|u nesagan|e, odb|an|e defnsan|e
sebe kao raztog od savetnka drugh |ud, veoma su znaa|ne.To pomae da se
prhvatan|e savetnkovog nana zraavan|a nana govora, na ko| |e upozoro Farel,
!"#"D!",A.%.
Posebna vrsta rada na granc |e utvrvan|e nh preferenc|a, ko|e sam prmena sa
Emom, k|entkn|om ko|a |e esto ba konfuentna sa drugma prhvataa autortatvne
defnc|e o tome ta |e spravno, dobro epo.
E(#peri!en$
Ona |e ekspermentsaa nekoko dana sa zraavan|em svo|h preferenc|a u svm mogum
aspektma skustva. Npr., dok b koraaa ucom govora b: "Ve m se dopada e ovog
obka, nego e onog, obk ovog ponka od onog drugog. Ve vom travu nego drvee,
pantaone od cpea " td.
Kao druge G tehnke ovo moe zgedat prno |ednostavno ogedno, a se bazra na
n|enc z pshoog|e opaan|a - |ud vezu|u uvek vrednost za ogroman deo svo|h
opaan|a. Rade ovu vebu Ema n|e naprosto zotravaa grancu zmeu sebe drugh,
ve |e takoe zotravaa unutran| dov|a| sebe same, nagaava|u svo|e pravo da se
bude separrana od drugh da ma prefenc|e ak o nazged trv|anm ptan|ma. Poto |e
dovra vebu obavesta me o po|aanom dov|a|u sebe ogromnom uvan|u u
preuzman|u odgovornost za prefenc|e, bo da su bazrane nsu na nekom krter|umu.
Posedca ovog ba |e da |e poea da reava dugotra|an probem u odnosu ko| |e bo
dsfunkconano konfuentan za oba ana para.
%ro:e i o)i"ravanje &o"u;i! situacija
Probe potenc|ano tekh stuac|a pre nego to se ove po|ave mogu bt nan stvaran|a
potenc|aa za k|enta ko| e h korstt poto napust savetovan|e. Neke stuac|e mogu se
oekvat, neke se mogu panrat. Vera |e oekvaa da e posett svo|e rodte|e ko|e n|e
vdea desetak godna. Ona |e ba zostav|ana kao dete odua |e da prekne kontakt sa
rodte|ma tokom ran|eg savetodavnog odnosa. Sada se oseaa mnogo snan|om ba |e
radoznaa, pa |e eea da h vd ponovo, zna|u da su ostar da uskoro mogu umret. U
fantaz| |e probaa scenu susreta, odgrava|u uoge oba rodte|a. Istraa |e duboke
dov|a|e nh odgovora straha besa na neke od komentara na akc|e ko|e b rodte|
mog da preuzmu za ko|e |e msa da mogu poremett n|enu ravnoteu navest |e da
zgub svo| centar. Drug obk probe moe se |avt u obku terap|ske desenztzac|e za
odreene teme ko|e su podravae nsko samopotovan|e osobe. O tome ponekad govorm
kao o zgravan|u pshooke robusnost (grubost). Za |ude ko| ume|u da odbrane sebe
budu grub ovo n|e naroto korsna procedura. Ipak, za k|ente ko| se obno srue pred
udarom stvarne zam|ene provokac|e, to moe predstav|at vrednu ostavtnu. C|
savetovan|a moe bt samo ta| da se nau kako da se zae na kra| sa krzom u
sadan|ost. Mo|e |e m|en|e da treba pobo|at samoregura|ue procese organzma, to
moe uk|ut nauk o tome kako da se zbor sa mogum napadma u budunost.
Don |e mao dubok osea| nferornost zbog nskog rasta. Svaka stuac|a u ko|o| b doaza
do zraa|a n|egova vsna u poreen|u sa drugma zazvaa b kod n|ega |aku nepr|atnost
std. Pred kra| savetovan|a Don |e stekao osea| sopstvene vrednost mo, uspostavo |e
uza|amno zadovo|ava|u odnos sa enom. Ipak, da|e |e bo anksozan u pogedu da zdr
smevan|e ponen|e u stresnm trenutcma.
?a jednoj radionici savetnk |e postavo stuac|u odgravan|e scene sa koskog grata.
Canov grupe okup su se oko n|ega (kao deca) zgovara|u re ko|h se na|ve pao.
Vu zadrku|u ga dobacu|u mu "kratk" sme|u se. Don |e trao da zvedemo
ovakav rad. Iskustvo |e skorsto da zgrad dov|a| podrke u seb kroz nan dsan|a,
fzku ravnoteu uzem|enost, potvru|u svo|u sposobnost da ostane u kontaktu sa
na|bo|m na||am deovma sebe stuac|ama smuranog napada.
?aravno, ovo je vetaka stuac|a, a u fzookm odgovorma od poetka do kra|a ove
vebe n|e bo nta vetako za Dona. Kasn|e |e zvesto o dugotra|nm dubokm
pobo|an|ma u pogedu samopouzdan|a u kontaktu sa drugm |udma, o porastu
samopotovan|a.
1ako i$a;i na kraj sa "u:itko& 9staro" selfa9
K|ent esto ma|u svo|e nostagne fantaz|e o svo|em starom |a. Zapravo, poto se ovo
staro |a |asno zdvo|, k|ent prestane da se dentfku|e sa tom skom sebe, moe se
oekvat da e ubrzo usedt kra| savetovan|a. Ipak, esto posto| |ubav prema tom starom
deu sebe, demno zato to |e ova| bo skovan na nakovan|u veoma ranh skustva u
svrhu opstanka. |edan unuverztetsk profesor ko| ve n|e akohoar u dobrom |e
kontaktu sa sobom, za|edno sa koegama sa posa sa a|en|em se prseao kako |e bano,
upoznavao ene, usam|ene |ude. Skoro |e umro od "romantne smrt" kao mad
neoka|an godnama pred sobom, brgama o dugu. K|ent mogu osett potrebu da oae
ovu stor|sku sku sebe, esto uz pomo ceremon|a ko|e uk|uu|u rtuano zahva|van|e za
znaa|ne nane na ko|e nam |e ovo nae staro |a suo ponekad uk|uu|u pakan|e zbog
gubtka nedunost z tog vremana. Kao to |e |ednom neko rekao "Savetovan|e |e pomao
sno stuac| kao kad vam neko p|une u supu. I da|e |e moete po|est, zna|u da |e neko
u n|u p|unuo".
2ei $:o"o&
Tokom savetovan|a k|ent povremeno mora|u da kau zbogom vanm |udma, dogaa|ma
okonostma z svog vota. Sn opt prncp ko| se korste u tm specfnm obastma
rada vrede za stuac|u kada treba re samom savetodavnom odnosu. Zbogom ko|e |e
zgovoreno na prav nan sadr sedee eemente: zraava|u osean|e krvce, besa,
straha, tuge, potovan|a oakan|a. Npr. kada k|ent otkr|e da posto| neko ko |e mrtav, a
sa km ma nedovren posao, kome e da kae zbogom, savetnk moe predot sedee:
@/zmite praznu stolicu, stavite je pred klijenta i pozovite ga da zamisli kako na njoj sedi premnua
osoba. Ohrabrte k|enta da kae to ms, osea dov|ava prema to| osob. Odbacvan|e
zbog osean|a da k|ent n|e prmo od n|e dovo|no |ubav, krvca to se n|e naao uz
umru|uu osobu u samrtnom asu. Zatm treba ohrabrt k|enta da zamen mesto
preuzme uogu umre osobe, ko|a odgovara na ono to |e ua. Konverzac|a se moe razvt
tako to e osoba ponovo odgovort, uz zraavan|e mnogo razth emoc|a. Kada k|ent
doe do nekog odreenog reen|a preputa mu se da zabere da |e spreman da e da
kae zbogom, a on moe preuzet odgovornost da ostane u odnosu da ga dovr. Ovo |e
esto praeno dovravan|em procesa a|en|a kroz pa, oakan|e radost. Cesto |e praeno
povean|em energetskog nvoa, prestankom zam|enost ponovnm uspostav|an|em
nteresovan|a za vot druge odnose". (Tobn, 1975).
Specfne tehnke uk|u|u voen|e k|enata kroz n|hovo specfno |ednstveno varran|e
ovog procesa, bo tokom nekoko nede|a kroz nekoko seans. K|entov nan da kae
zbogom savetnku varra posto| onoko nana koko |e vdova odnosa u ko|e se dvo|e
|ud mogu angaovat. Na|vea strateka oduka |e da se dopust k|entu da dovr bo ko|
nezavren posao sa savetnkom na na|kompetn| nan na ko| |e to mogue. To moe
zahtevat zvestan perod vremena ko| e se posvett zadovo|ava|uo| prprem za
povaen|e. Ovo |e, moda ve nego bo ko|e drugo, vreme da se bude nventran,
kreatvan pun potovan|a prema onome to kra| predstav|a. Nek k|ent voe da da|u
pokone savetnku u ovo| faz - to moe bt skup crtea ko|e |e k|ent nano tokom
savetovan|a, crte smbokog putovan|a psmo ko|e se sa potovan|em sea eph
tekh trenutaka ovog procesa.
T*"o)anje
U zavrnm fazama savetovan|a, dok se prprema|u da zavre savetodavn odnos, k|ent
mogu stupt u dodr sa nedovrenm tugovan|em za |udma z svo|e proost. Ova| rad na
a|en|u moe se, naravno, odgrat u bo ko|o| drugo| faz - zapravo ponekad k|ent
specfno doaze na savetovan|e da b dovr svo| rad na a|en|u. Ovo ostav|a
sprepetanost poetka kra|a u votu, kao u G. To moe bt rad od vtanog znaa|a ko|
treba da se dovr, kako gubtak savetnka ne b postao zamena za orgnan nerazreen
getat z proost. U zapadno| kutur proces a|en|a |e znatno skraen|, to |e kontrast
prema nekm az|skm afrkm kuturama gde a|en|e predstav|a rtuazovano
zraavan|e osean|a u za|ednc ko|a ta| proces podrava onoko dugo koko |e potrebno.
Na zapadu |ud se obeshrabru|u da potpuno reagu|u na svo|e gubtke od n|h se oek|e da
"stsnu zube".
Ezna beba umra |e brzo po roen|u. U e| da nastav sopstven tok vota to pre |e
mogue odb|a|u da dopust seb osean|e boa zbog gubtka, Eza se uk|ua u rad
soc|ane aktvnost sa uoba|enom efkasnou. Godnu dana kasn|e upuena |e u boncu
za mentano zdrav|e zbog nervnog soma.
Savetnk na kog |e ba upuena ubrzo |o| |e omoguo da stup u kontakt sa preknurm
procesom a|en|a. Ohrabro |u |e da pe psma detetu ko|e |e umro, da pa svee u
sean|u na maeckog. Proa |e kroz perod zraavan|a nada, zgub|enh snova mnogo
razth osean|a, od oa|a do oakan|a, za|edno sa bom porodcom pr|ate|ma, sve
dok n|e prorada svo| bo. Ovo |e omoguo dovravan|e procesa a|en|a otpon|ane
potpunog oporavka.
%lo)na pra$nina stanja pre kontakta C otpoinjane nove fa$e
"Pac|ent doaz zato to se pa praznne. Da se ne pa bo b produktvna nost bez
potrebe za pomo. Ako se savetnk takoe pa praznne be nesposoban da pomogne
pac|entu... Znaen|e praznne nan na ko| se ona |av|a u transfernom odnosu mora se
uvek z nova otkrvat u svakom sua|u". (Van Dusen. 1975. 92).
Toersan|e, stravan|e upoznavan|e zastrau|ueg praznog prostora obno |e sgna
predstav|an|a odaska. Izmeu zadovo|stva dovravan|a stare potrebe |av|an|e nove
potrebe e skustvo praznne - praznne kroz ko|u sv m moramo pro dok naputamo
|edan set skustva kako bsmo se potpuno angaova u novom setu.
Vena mtova rtuaa transformac|e uk|u|e neku vrstu smboke smrt ponovnog
roen|a. To |e oznaeno metaforama kao vreme ko|e |e |ona proveo u trbuhu kta, Orfe|evo
putovan|e u podzemn svet pemenske nc|ac|e ko|ma prethod zoac|a na mranm
mestma kada se vreme dov|ava ne|asno neodreeno. To |e sno procesu povaen|a
ko| se deava pred kra| bo ko|eg procesa uk|u|u savetovan|e, a dok god ma vota
povaen|e vod novm senzac|ama.
"Ovo spreptan|e sadan|ost onoga to sed, sno |e pa|en|u motora snman|u
sopstvenh fmova, pr emu svaka krerana cena nastav|a da se kree, povezu|u se sa
sedeom skom. U ovakvm drugm spo|evma u ko|ma su kra| poetak eegantno
spo|en, on se esto ne mogu razkovat |edan od drugog. Bb|sk reeno: u mome kra|u
e mo| poetak". (Poster 1987, 54).
Garije)o +o"o!
4okom 'inalne 'aze (povaen|e) savetovan|a Gar |e proao kroz perod regredrane oskudce
sum|e o svo|o| sposobnost da se suo sa "stvarnm svetom" bez nede|nh susreta sa
mnom. Npr. tokom |edne seanse on |e reckrao neke ntro|ektovane poruke da |e oa
osoba proveo |e nekoko dana u prno depresvnom stan|u osea|u da nta n|e
postgao tokom savetovan|a. U drugm trenutcma oseao |e zadovo|stvo zahvanost za
mnogo toga to |e nauo. Mogao |e |asno da uvd da bez obzra na to koko bo,straha
besa dov|ava sa novosteenom |asnoom sveu, zadovo|stvo ko|e dov|ava (umesto
dosade nestrp|vost sprepetanost sa dramatnm scenama) predstav|a kompenzac|u
za to. Ponekad b Gar posta|ao nostagan u pogedu svog starog |a prao o bezbrnom
karakteru kakav |e bo. U |edno| veb grao |e uogu pra|u o to| osob z proost, cene
ono to |e od n|e dobo u votu ob|an|ava|u kako mu ve n|e potreban.
Gar |e stupo u kontakt sa svo| organzmkm sefom, dov|ava|u svo|e potrebe gad
ko|e rastu nesta|u u skadu sa prrodnm ckusma. Oseao se "razdvo|enm" od rodte|a,
otkrva|u da moe bt sa n|ma a da se ne na|ut na svog oca da ne osea krvcu prema
ma|c. Gar |e takoe oseao tugu zbog zavravan|a odnosa sa mnom, a |a sam oseaa
sto. Razm|ao |e o tome da doe na obuku kod mene. Tome |e useda voena fantaz|a,
npr. kako zgeda |edan dan u radno| nede| savetnka, uz pomo ko|e |e postao svestan da
|e ova e|a da doe na obuku pokua| da bude u mo|o| bzn zadr odnos samnom, a ne
stvarna e|a da zapone kar|eru ko|a b zahtevaa trenng u obast getat terap|e
pomagakh profes|a. Ovo |e bo posedn|e odgravan|e patooke konfuenc|e sa mnom.
Prorau|u strah da e bt naputen od mene, e|u da me odbac pre nego to ga |a
napustm, kao ostatke osean|a ko|a |e progutao tokom rada dovrava smo sporo
pa|vo nagoman posao sa Gar|em u ovo| faz.
Prsea|u se procesa savetovan|a, Gar se prseao mnogh ekspermenata, opsanh u
ovom pogav|u, kao posta|a na putu, nagaso |e ono to |e za n|ega bo na|van|e u
naem odnosu.
"Kada sam prv put doao kod vas eeo sam da me promente. Bo sam razoaran poto
nste ako brzo prozvod ekove neto magno to bste prosto prmen na men.
Geda|u unazad, vdm da m |e drago to nste tako postup |er bh u suprotnom uvek
zavso od vas u stuac|ama kada b m to bo potrebno. Ono to |e za mene postepeno
posta|ao na|ekovt|e, ba |e posto|anost ko|om ste potpuno b tu za mene bez obzra na
to to b zabrao da strau|em. B ste uz mene, na takav nan da sam se oseao dovo|no
sgurnm da otkr|em svo|u odgovornost za rezutate procese u sopstvenom votu, takoe
sam oseao dovo|no podrke da promenm neke nehran|ve bone deove mog vota.
Sada sam mogu da stvaram sopstvenu mag|u kada |e to potrebno".
Izneo |e san u ko|em |e putovao podzemnom eezncom zatm uspn|aom na vrh panne.
Iskrcao se na vrh panne pogedao doe, predeo pred sobom. U don me |e ugedao sa
grupom dece zatm |e pokupo svo|u naprtn|au krenuo da|e.
<>- ODGOVORNOST I SLO9ODA U SAVETOVANJU
Kada ovek n|e prosvet|en, sneg sa panne Fud |e sneg sa panne Fud. I voda Tasaare
|e voda Tasaare.
Kada ovek traga za prosvet|en|em, sneg sa panne Fud n|e sneg sa panne Fud voda
Tasaare n|e voda Tasaare.
Kada |e ovek postgao prosvet|en|e, snegov sa panne Fud su snegov panne Fud,
vode Tasaare su vode Tasaare. (From, 1986, p. 75).
Od"o)orno#$ #a)e$ni(a
Prva odgovornost svakog savetnka |e da sed Hpokratovu zaketvu da nee untt nkakvo
zo k|entu. Budu da G veoma snaan metod ntervenc|e uz pomo ko|eg se moe post
vsok nvo konfrontac|e (kao beskra|na nenost), zoupotrebe su mogue. Kao to |e sua|
sa nekoko drugh prstupa, bo |e aratana, neetnh nekompetentnh praktara, ko|
su tvrd da su pro kroz na|bo|u obuku , te da ma|u zuzetno profesionalno poreklo.
Posto|e takoe praktar ko| nekrtk ntro|ektu|u karzmu trenera, a da nsu na|pre svar
progutano. Ono to |e un|eno sa G terap|om, prema Lor Pers, |e "sto to |e un|eno sa
PA drugom prstupma, ko| su posta dobro poznat popuarn. Doo |e do
po|ednostav|en|a fasfkovan|a, ruen|a pogrenog predstav|an|a" (Rozebfed, 1972: 17).
Tokom osamdeseth godna G |e tan|e predstav|en od strane nekoko trenera terapeuta
kroz nekoko zuzetnh centara obuke savetovan|a, ko| se dre bore za na|ve standarde
kompetentnost, etke profesonazma (Karkson, 1988).
U pravom egzstenc|astkom duhu savetnk ko| korst G prstup odgovoran |e za
autentnost svog ba za svo|e ponaan|e. Nema nesvesnh sa ko|ma se mogu prpsat
prepav|u|u utca|. Savetnc ko| korste G prstup dosedno, odgovorn su za svo|e zbore,
prrodu kvatet svo|h skustava, sopstveno svesno nesvesno.
( savetnici odgovorni su da obezbede da njihovi sopstven dsfunkconan proces ne
kontamnra|u savetovan|e. Konano, na pshoterap|a tokom G obuke esenc|ana |e za G
savetnke. Kvafkovan savetnc ko| ee da korste G prstup savetu|u se da sarau|u sa G
terapeutma ( u uoz k|enta) kroz du perod vremena, pre nego to sam ponu rad sa
k|entma korste G prstup.
Savetnc su, takoe, odgovorn da svo|e obaveze uravnotee sa ostatkom vota, da ne
dopuste da e|a da pomognu drugma omete n|hovu brgu o seb. Zapravo, kodeks etke
prakse za savetnke ko| |e osnovaa Brtanska asoc. za savetovan|e (1984:2) |asno ste:
"Savetnc kao n|hov posodavc ustanove odgovorn su za sebe svo|e k|ente, kao za
odravan|e sopstvene efkasnost, eastnost sposobnost da pomau k|entma;
odgovorn su da zna|u kada su n|hove ne "zahe" tako scrp|ene da |e nuno da sam
potrae pomo / da se povuku z savetovan|a, bo prvremeno permanentno.".
Savetnc, bo kog ubeen|a, obavezn su da potu|u dosto|anstvo vrednost svakog
|udskog ba, to uk|uu|e zattu k|entovog prava na ta|nost, prvatnost poveren|e
postzan|em pover|vost. Tako postupa|u stvaramo veze zmeu nas samh nah
k|enata, ko|e se retko mogu savreno odrat.
?a socijalnim skupovma, konferenc|ama, u restoranma, prodavncama, crkv bo gde
drugde, moemo naetet na nae k|ente, ko| nam moda zgeda|u kao mode
samoaktuazovanh osoba. A on moda, takoe, pokuava|u da nau pukotne u nam
odnosma sa porodcom, decom, pr|ate|ma, kako b raconzova sopstveno zbegavan|e
(Koter,1986). G n|e toko prstup savetovan|u terap|, koko nan vota. G praktar
vsoko vrednu|u transparentnost svo|h vota fuentnost, esto pozdrav|a|u
dobrodocom zazove sopstveno| autentnost, dosednost samosvest. Konano, na|vea
odgovornost G savetnka |e da bude human. Ovo n|e opravdan|e za neodgovorno
ponaan|e, a n|e n zahtev za perfekc|om.
O"ranienja i i$vori sa&opo)rke
Kao u ostam savetodavnm prstupma, savetnc treba da obezbede da m n|hova na
terap|a, obuka supervz|a, omogue da budu svesn zone svo|e nekompetentnost (kao
npr. bav|en|e pshotropskm drogama), kao zonama svo|e kompetentnost, vetne
poveren|a.Posta|e sve |asn|e saznan|e da su na k|ent na na|bo| supervzor, ko| nam
mogu dat ftbek znenau|ue tanost dekatnost. Mo| k|ent su b mo|
na|dubokoumn| ute|.
Druga karakterstka G prstupa |e , da e savetnk bt uvek u procesu poztvnog razvo|a,
bo u harmonnom toku pak u okrn|enom, ometenom ckusu svesnost.G postav|a
vsoke zahteve savetnku u smsu ne nteektuane sposobnost, emoconane spontanost
prstupanost. Zahtevma se moe udovo|t |edmo ako savetnk ma podrku reguarne
supervz|e grupe koega. Posto|e mnog kvafkovan getatst ko| smatra|u
neprhvat|vm praktkovan|e pod oteanm okonostma, pod nekom vrstom ne
pshoterap|e. Ovakav proces predstav|a, supervz|a na pshoterap|a, preventvno
motren|e za mogue oteen|e ko|e b k|ent mogao da stekne pod utca|em savetnka, a
takoe predstav|a podrku zazov votnom putovan|u otkrvan|a sebe. Lna
pshoterap|a su takoe kao kontakt sa skustvom bvan|a u uoz k|enta. |edna veoma
skusna G savetnca, mo|a pr|ate|ca, zapoea |e ponovo sa nom terap|om pose
nekoko godna, ba |e znenaena fzookm otkrem koko |e upaena nervozna ba
tokom prvog nterv|ua. Mnoge godne provedene sa druge strane "prazne stoce" mogu nas
unt neoset|vm na povred|vost neobnost specfnog odnosa ko| nazvamo
savetovan|em.
Drug znaa|an vd podrke samom seb |e zadovo|ava|u n vot bogat zazovma,
ntmnou avanturama, kao mrom. Da b se bo dobar prvaan mode, poe|no |e da
savetnk bude dobrog fzkog zdrav|a, da ma prkadnu shranu, rekreac|u odmor, ko|
odgovara|u n|egovom nom temperamentu bookm rtmovma. Uvek posto| neto
dvono u vez sa G praktarma | |e prmarn fokus u ntegrtetu organzma, dok
ka|uca|u kroz obak dma.
1ako i$a;i na kraj sa kri$a&a i !itni& sluajevi&a
Svak dobro obuen savetnk ma adekvatno skustvo u posmatran|u uestvovan|u u
radu sa nekoko zrazto poremeenh osoba. Mnog kvafkovan getatst ma|u
profesonano poreko u bav|enu mentanm zdrav|em - to su npr. psh|atr, soc|an
radnc, knk psshooz. Za savetnke ko| nema|u sno poreko psh|atr|sk
pshook trenng, posebne stud|e de|eg razvo|a, pshooog|e teor|e nost mogu bt
potrebn. Prkadno skustvo moe se ostvart radom u psh|atr|sko| bonc
( u tra|an|u od est mesec do godnu dana due) to moe oakat upoznavan|e
psh|atr|skog |ezka etke, oakat snaaen|e sa |udma u pshotkm stan|ma. Ovo
obezbeu|e dobru podogu za podan produktvan odnos sa drugm profesonacma na
stom po|u rada, ako se savetnk tek retko susree sa ovakvm stan|em.
Trenin" i profesionalni stan)ar)i u "etaltu
Mnog savetodavn kursev u Brtan| sadre nformac|e o G, a ovo n|e dovo|no za obuku
u G prstupu, G terap|, upravo kao to kursev ko| se fokusra|u na anatk mater|a
ne predstav|a|u obuku za PA. Da b se postao struan za G prstup, savetnk mora da
postane kvafkovan ostvar neko skustvo u savetodavnom radu, te da otpone nu
pshoterap|u sa G terapeutom.
Redovna supervz|a tekueg savetodavnog rada sa G supervzorom takoe e bt nuna za
ntegrsan|e G prstupa u savetodavn rad. |o uvek ne posto| organzac|a za obuku u
obast G pshoterap|e u Brtan|. Posto|e tr G organzac|e ko|e su anov ugedne
konferenc|e za pshoterap|u V. Brtan|e, ko|e se prdrava|u profesonanh standarda
etke: Getat centar, 64 Warwck Roud, St Abans, Herts AL1 4DL;Getat pshoterap|sk
nsttut za obuku, P.O. Box 620Brsto BS 99 7 DL; (Metana) nsttut za obuku u pshoterap|,
13 NORTH Common 8oad, 1ondon H+ ;IB.
Ra)ojni %i(l*# #a)e$ni(a na o+*%i
Cn se da u mnogm sua|evma savetnka ko| se obuava|u posto| ckus san ovome
ko| sam opsaa u kn|z, dok stu potrebne vetne. (Takoe |e mogue da ova| ckus
karaktere procese uen|a bo ko|e nove vetne na ntegratvan nan - ak kada |e re o
skusnm savetncma.)
Poetne faze uen|a savetovan|a obno su pod znakom potrebe da se stvor suh razta
funkc|a senzac|e da b savetnk postao oset|v za k|enta kao za sebe. Poetnc su esto
nestrp|v kada se treba fokusrat na suan|e, refektovan|e, posmatran|e. Ovo m se
nekako ne n pod|ednako vrednm kao utravan|e u reavan|e probema. (Ipak,
karakterstka |e vekog skustva na po|u terap|e da terapeut obraa posebnu pan|u na
nformac|e ko|e se razmen|u|u na ovom nvou). Poetnc e morat da prevazu usov|enu
neoset|vost - npr. na suptne reakc|e straha, gaen|a zavoen|a prema k|entu. Sede
zadatak obuke |e razvo| svesnost. Sabost obuke moe bt sepo poveren|e, navno
podravan|e snane defeks|e ftbeka, me se ocen|u|e mogunost |av|an|a ubeen|a u
posedovan|e s|a|nh ozdrav|u|uh sposobnost novog sce|u|ueg sredstva - "furor
terapeutcus" ( mahntost terapeuta%, 8ikro't, !"#;D!"#": ++%.
Sedea faza esto se |av|a uz porast uzbuen|a mobzac|e energ|e zaha, to vod
otkrvan|u roke epeze ntro|ekata sstema ko| se prouava, sazrevan|u n|egovog |ezka,
uzora prhvaenh vrednost. Ovo moe bt prvremeno korsno kao posta|a u razvo|u
savetnka, a fksac|a u ovo| faz spreava razvo| ntegrsanog autonomnog sta.
Faza ko|a sed moe se opsat kao poetak zabran|a prmen|van|a prkadne akc|e,
ntervenc|e tehnke u okvru savetovan|a. N|e retko da se zvor akc|e bazra na pro|ekc|
savetnkovh konfkata, stavova osean|a prema k|entu.
Sedea faza u razvo|u savetnka na obuc esto uk|u|e povean|e poveren|a
kompetentnost, to omoguu|e stvarno uspostav|an|e kontakta sa k|entma. Cesto |e ovo
propraeno uen|em terap|ske apstnenc|e (prkadne prvremene retrofeks|e)
povean|em d|agnostke dskrmnatvnost seektvnost prkom ntervensan|a, kao
ntegrac|om teor|e sa praksom.
Pretposlednja faza, faza zadovo|stva, |av|a se obno pred kra| trennga godnu dana pose
toga. Tada |e savetnk sam dentfkovan sa sstemom ko| |e uo, smatra sebe dobrm
savetnkom - to |e eho egotzma.
Posedn|a faza |e faza povaen|a. Ovu fazu moe kot zbegavana odagana konfuenc|a
sa sstemom, prstupom odreen|m skupom konceptuanh aatk, ko|e |e uenk tako
bono teko stekao. Ipak, povaen|e od nauenog sustema, bo da |e re o G nekom
drugom sstemu, nuan |e predusov da b se postao zasta kreatvan savetnk sa
sopstvenm shvatan|ma, skustvom ntuc|om, kao na|pouzdan| vodma ka ntegrac|.
Naravno, ne posto| kra| konano povaen|e z razvo|nog ckusa sve dok savetnk
nastav|a svo|u praksu. Kad god skusan savetnk pon|e da asmu|e nove vetne, nove
teor|ske nformac|e nove dubne ne ntegrac|e, moe znova poet sa ckusom
skustva.
Savetnik koji je prestao da se razvija, da se menja ili da rizikuje @skok u nepoznato@, je suprotan samom
srcu getatstkog prstupa. Svaka teor|a ko|a n|e otvorena za revz|e, razvo|
znena|ue ntegrac|e verovatno n|e prkadan vod u radu sa |udskm bma ko|a se
razv|a|u men|a|u. Na smpoz|umu o obuc getat terapeuta Nevs Smt su stak kako
ak ckus skustva ( ckus formran|a destrukc|e getata) moe bt na razte nane
poduavan u raztm prkama za raztu pubku, premda posto| osnovno |ezgro
nformac|a ko|e osta|e nepromen|eno. Sam getat |e u procesu evouc|e - stovremeno
posta|e sve radkan| u fenomenookom pogedu sve ve strau|e pshoanatko
poreko sadan|e veze sa PA.
.avetovanje kao kreativna celina '"etalt+
Bez obzra na to to sam reka u ovo| kn|z, |ezgro G terap|e savetovan|a ne e samo u
predvd|vost seda tema, ve takoe u otkrvan|u novog, neobnog znenau|ueg.
Strast pote od tanost. Brak ogke, raconanost naunost eve hemsfere mozga, sa
ntutvnou, skustvenom ceovtou perceptvnm rtmom desne hemsfere, omoguu|e
raan|e vekh umetnka pshoterapeuta.Vek getatst su, pre svega, umetnc ko|
korste strukturu, dscpnu formu u savetovan|u, obezbeu|u prostor za stravan|e
k|entma ko| otkrvaju sebe.4okom ovog procesa menjaju se i sami savetnici.
"Iz bogatstva ceokupnog skustva, kao z tehnkog umee terapeuta, nt svakog
po|ednanog votnog skustva dob|a|u svo| razvo| stvarno bva|u dovrene. 7reativna
terapija predstavlja susret, proces rasta, proces reavan|a probema, poseban obk uen|a
stravan|a ceokupnog spektra nah asprac|a za metamorfozom uzdzan|em."
(Znker,1978:5).
Znker (1978:18) ak defne G terap|u kao "dozvou da se bude kreatvan". Pers |e korsto
tehnke kao to |e "vrua stoca" rad na snu, kao mentane nvenc|e ko|e poveava|u
dramatn utca| uen|a na k|enta u datom trenutku u kontekstu tekueg odnosa.
Getatste ne treba prepoznavat prema tehnkama ko|e korste, ve prema spremnost
sposobnost da ekspermentu stvara|u nove momente kreatvnost svene u
nterpersonanom |a-T susretu.
Ovakvo |udsko angaovan|e "uk|uu|e mnogo toga to |e uoba|eno: podrku, radoznaost,
|ubaznost, smeh, cnzam, prhvatan|e traged|e, bes, nenost, drzak govor otrnu"
(Poster,1987:182).
Finale
Ova kn|ga de|a, ckusa procedura, ponuena |e s nadom da e |e taoc upotrebt da
otkr|u sopstvene nane otkrvan|a getata. Pers b mrzeo de|u h|ada getatstkh
konova, ko| reproduku|u n|egove ekspermente na usta|en nan, papaga|sk ponav|a|u
n|egove de|e o tome ta |e getat. On |e znao da sce|u|u proces n|e samo umetnost
vetna, ve takoe mster|a. Msm da b mu se dopaa sedea Vtgenta|nova tvrdn|a,
ko|a |e u pravom duhu getata: "Mo|e propozc|e mogu se ob|asnt na sede nan: ona|
ko me razume konano shvata da su one besmsene, poto h |e prevazao. (On mora,
takore, odbact estve uz pomo ko|h se popeo.) On mora prevadat ove propozc|e; tek
tada e na prav nan vdet svet. O emu ovek ne ume da govor, o tome treba da ut.".
(Vtgenta|n,1981/1986:189).
.AD2DA3
UVOD
1. UVOD U GETALT 2<3
Defnc|a Getata
Getatstk prstup savetovan|u
Getatstki pristup u kontekstu
Istor|sk koren u Getat pshoog|, teor| po|a pshoanaz
Getat pshoog|a
4eorija polja
&ridlender i holizam
Pshoanatke revz|e
Transpersonan eement (dua) u Getatu
Fozofske pretpostavke getatstkog prstupa
5gzistencija prethodi esenciji
&enomen je primaran
850I65
-. O./OVE GETALT.T01OG %2.TU%A .AVETOVA/3U 2?3
Terapijski odnos
>elovitost
Samoregulacija
Stav savetnika
Mesto tehnka u Getat savetovan|u
Psihosomatsko jedinstvo
0ahtevi koji se postavljaju pred savetnika
8espekt prema integritetu odbrane i izazov da se promeni
Mesto d|agnoze u Getatu
Sada i ovde
Odgovornost
Mesto getatstkog prstupa na po|u savetovan|a
,- &DRAV CIKLUS I NJEGOVA PRI'ENA U SAVETODAVNO' PROCESU 2<@3
Zdrav ckus formran|a destrukc|e getata
Organzmk tok
Aternatvne poetne take
&aze ciklusa
Povaen|e
Senzacija
Svesnost
6obilizacija
Akcija
Zavrn kontakt
0adovoljenje
Povaen|e
FA&E SAVETODAVNOG PROCESA POVE&ANE SA &DRAVI' CIKLUSO'