Pitanja 30-35 Termovizija 34.

Objasniti kako se meri pad napona na prekidacima I

S obzirom da grejanje rasklopnog ureaja zavisi od unutranjeg otpora, moe se zakljuiti da se kontrola unutranjeg grejanja i ispravnosti pola rasklopnog ureaja, moe izvesti i posredno preko merenja unutranjeg otpora. Merenje prelaznog otpora pola rasklopnog ureaja se vri U/I metodom. Standardno se za ovo koristi DC struja 100 A. Pri tome se meri napon na spoljnim kontaktima pola rasklopnog ureaja. Uobiajeno je da se prelazni otpor izraava u jedinicama za napon, pa se kae na primer: prelazni otpor je 10 mV. To znai da se pri proticanju struje kroz pol rasklopnog ureaja od 100 A - DC, ima pad napona od 10 mV. Iz opisanog je jasno, da se merenje prelaznih otpora moe vriti samo ako je rasklopni ureaj van pogona. Za razliku od ovog merenja, termovizijsko snimanje se vri kada je rasklopni ureaj u pogonu. Dozvoljene vrednosti prelaznih otpora za malouljne prekidae 110 kV iznose od 6 8 mV, a za malouljne prekidae 20 i 35 kV to je neto vie od 6 12 mV. Za rastavljae 110 kV dozvoljeni prelazni otpor je od 10 15 mV. Ukoliko izmereni otpor pola ureaja prelazi ove vrednosti, to je znak da je pol o teen i da je potrebno izvriti remont.

Pojam "toplog mesta"

Izraz "toplo mesto" u termovizijskoj kontroli elektroenergetskih postrojenja predstavlja mesto u postrojenju u kome je detektovano poveanje temperature, a koje bi moglo biti posledica neke vrste neispravnosti, odnosno deo postrojenja koji predstavlja "potencijalno mesto kvara". Svako poveano grejanje u postrojenju ne mora znaiti da se na tom mestu ima "toplo mesto" u smislu potencijalnog mesta kvara. Na primer, magnetno jezgro naponskih mernih transformatora sa suvom epoksidnom izolacijom greje se vie od ostalog dela postrojenja i to stanje je za taj aparat normalno pa se tu ne radi o "toplom mestu". "Toplo mesto" moze nastati kao posledica loeg kontakta ili je na nekom elementu oslabila izolacija. Na primer, lo spoj izmedju pokretnog i nepokretnog kontakta 20 kV malouljnog prekidaa, sabirnice i strujnog mernog transformatora, na kontaktima rastavljaa itd. Isto tako oteenje i defekt izolacije na telu 20 kV kabel zavrnice, oteenje izolacije 20 kV strujnog mernog transformatora sa epoksidnom izolacijom daje na ekranu pove ano grejanje koje predstavlja "toplo mesto". Postoje bar dva naina na koje se moze utvrditi postojanje "toplog mesta". Jedan nain je da se na ekranu termokamere uoe delovi nekog elementa postrojenja u sve tri faze i izvri poredjenje. Ako je, na primer, kontakt nekog rastavljaa ili spojnice u jednoj fazi lo,

tada e se videti da je na toj fazi poveana temperatura to znai da na tom mestu postoji "toplo mesto". Drugi nain je da se prati provodnik jedne faze i da se trai mesto gde temperatura ima nadprosenu vrednost. Na primer, spoj razliitih delova sabirnice jedne faze moe biti lo. U tom sluaju se praenjem provodnika te faze moe nai spoj sa nadtemperaturom koji predstavlja "toplo mesto". U sluaju toplih mesta koje su posledica loih kontakata, vrlo je vano da se zna kolika je struja pri kojoj se vri snimanje. Za kvalitetno snimanje neophodno je da struja bude bar polovina nazivne, u svakom sluaju to veda. Zb og ovoga se termovizijska kontrola 20(35) kV delija u TS 110(35)/x kV vri zimi, a 20 kV delija u TS 20/0,4 kV koje napajaju motore pumpi vodovoda leti. U sluaju da je termovizijska kontrola izvrena pri struji koja je manja od nazivne, potrebno je detekt ovanu nadtemperaturu uporediti sa strujom i dodi do zakljuka kolika bi nadtemperatura bila u sluaju da se ima nazivna struja. Ako se dodje do zakljuka da bi se dobila velika nadtemperatura, potrebno je izvriti popravku. Ako je toplo mesto posledica otecenja izolacije, na primer 20 kV kabel zavrnice, tada struja opteredenja nema znaaja. Oko kabel zavrnice se u svakom sluaju vidi korona (na ekranu beli prsten) kao posledica loe izolacije.

TERMOVIZIJA
Termovizijsko snimanje je postupak trenutne provere stanja u kome se elektroenergetska oprema nalazi sa stanovita temperature. Metoda predstavlja prevenciju u odravanju elektroenergetske opreme. Merenja temperature se vre bezkontaktno, dok je oprema koja se snima u funkciji, to predstavlja posebnu prednost ovog postupka. Snimanjem pomou posebnog uredjaja - termovizijske kamere, koja prepoznaje stepen zagrejanosti tela koje snima, dobijaju se podaci o temperaturi, kao i slika tela na kojoj su najtoplija mesta (topla mesta), lako uo ljiva. Na koji nain kamera vidi toplotu koju zrai neko telo? Osnovni deo kamere je objektiv (soivo) koje ima osobinu filtriranja infra crvenih talasa. Ovi talasi su nosioci toplotnih efekata, i osnova za utvrdjivanje temperature tela. Svako telo, na temperaturi iznad apsolutne nule zraci toplotu u vidu elektromagnetnih talasa. Talasne duzine tih talasa su u delu spektra odmah iznad vidljivog dela, od 10-6m do 10-3 m. Osobina ovih talasa je da se talasne duzine, sa porastom temperature pomeraju prema vidljivom delu spektra. Sva tela se ne ponasaju isto u pogledu zracenja jer ovo zavisi od fizickih veliina kao to su apsorpcija, refleksija i transmisija. Kamera hvata meavinu emitovanog, reflektovanog i transmitovanog zraenja, pri emu je samo emitovano zraenje mera stvarne temperature tela. Reflektovano i transmitovano zraenje se mora filtrirati, ili se mora poznavati njihov uticaj, da bi se izmerena vrednost korigovala. Korekcija izmerenih vrednosti se vri uvodjenjem stepena emisivnosti. Da bi se definisao stepen emisivnosti, uvodi se pojam crnog tela. To je telo iji je stepen apsorpcije 100%, to znai da ovo telo apsorbuje svo zraenje koje na njega

padne. Koeficijent refleksije i transmitivnosti ovog tela je 0, to ga ini idealnim za merenje. Stepen emisivnosti drugih materijala se daje kao relativna vrednost u odnosu na crno telo. Poznavanjem koeficijenta emisivnosti materijala koji se snima i ubacivanjem vrednosti ovog koeficijenta u proraun, temperatura koju ce kamera snimiti predstavlja stvarnu temperaturu tela. Na kameri postoji mogunost podeavanja koeficijenta emisivnosti.
Da bi verodostojnost merenja bila potpuna, potrebno je utvrditi i temperaturu okoline. Na kameri postoji mogucnost podeavanja i ove temperature. Podeavanjem ovih parametara (koeficijent emisivnosti i temperatura okoline), kamera de meriti upravo onu temperaturu na kojoj se telo i nalazi.