ETVRTI PUT TRANSFORMACIJA

Prevod: Jelena

MAURICE NICOLL TRANSFORMACIJA

Izvodi iz Psychological Commentaries on the Teachings of Gurdjieff and Ouspensky DEO I Birdlip, 30. juli 1941. Kao to neki od vas ve znaju, g. Uspenski je sugerisao da se ovaj Rad moe nazvati psiho-transformizam. Ideja Rada je psiholoka transformacija transformacija nas samih. Transformacija znai promenu jedne stvari u neku drugaiju stvar. Hemija prouava moguu transformaciju materije. Postoje dobro poznate transformacije materije. Na primer, eer moe biti transformisan u alkohol i sire delovanjem fermenta: to je transformacija jedne molekularne supstance u drugu molekularnu supstancu. Kao to znate, alhemiari iz prolosti su oduvek sanjali o transformaciji prostog metala u zlato. Ali ta ideja nije uvek imala bukvalno znaenje, jer su tajne kole ponekad koristile jezik alhemije da bi se ukazalo na mogunost transformacije oveka u drugu vrstu oveka. ovek, kakav jest e to jest, mehaniki ovek, koji slui prirodi i koji je utemeljen u nasilju je bio predstavljen kao prosti metal i transformacija prostog metala u zlato je ukazivala na moguu transformaciju, koja latentno postoji u njemu. U Jevaneljima ideja o mehanikom oveku kao semenu, koje je sposobno za rast, ima isto znaenje, ima je i ideja o ponovnom roenju, o oveku koji se raa ponovo. Kao to znate, u ovom sistemu uenja, ovek se posmatra kao trospratna fabrika, koja koristi tri vrste hrane obinu hranu na najniem s pratu fabrike, vazduh na drugom spratu i utiske na treem. Hrana, koju jedemo, je izloena sukcesivnim transformacijama. Proces ivota je transformacija. Svako ivo bie ivi transformiui jednu stvar u drugu. Biljke transformiu vazduh, vodu i minerale iz zemljita u nove supstance u ono to nazivamo paradajz, pasulj, graak, lenike, voe i tako dalje delovanjem suneve svetlosti i fermenta. Osetljiva iva opna, prevuena preko Zemlje, koja provodi silu iz Univerzuma to jest, organski ivot je prostrani transformiui organ. Kada jedemo hranu, ona se sukcesivno, stepen po stepen, transformie u sve one supstance, koje su neophodne za nau egzistenciju. To radi um pod imenom instinktivni centar, koji kontrolie unutranji rad organizma i, naravno, zna o tome mnogo vie nego mi. Moemo razumeti, da kada se uzme hrana, poinje probava. Probava je transformacija. Hrana se u stomaku menja u neto drugo. To je samo prvi stepen transformacije hrane i u Radu je oznaen kao prelazak o d DO 768 do RE 384. Bie dovoljno da iskoristimo taj prvi stepen kao primer, ne idui dalje. To je stepen, koji svako moe da razume bez tekoa. Svako moe da vidi da se hrana, koja je uzeta u najniem odeljku trospratne fabrike naime, jelo koje jedemo podvrgava transformaciji. Pretpostavimo sada da hrana padne u stomak i da se nita ne dogodi: ta sada? Telo, koje je nalik velikom gradu, nee uspostaviti nikakav kontakt sa njom.

Kako nesvareni komad mesa ili paradajz moe ui u krvni tok i dopremiti n eophodne, fine supstance do mozga. Meutim, upravo ta situacija je manje ili vie sluaj sa treom hranom, hranom utisaka. Oni ulaze i ostaju neprobavljeni to jest, ne dolazi do transformacije. Utisci ulaze kao DO48 i zaustavljaju se. Osim veoma male k oliine transformacije, nita se ne dogaa. Nema odgovarajue transformacije utisaka. Nije neophodno za svrhe prirode da ovek transformie utiske. Ali ovek moe transformisati utiske, ukoliko ima dovoljno znanja i ukoliko razume zato je to neophodno. Veina ljudi misli da e im spoljanji ivot dati ono za ime ude i tragaju. ivot ulazi kao utisak, kao DO48. Prvo shvatanje znaenja Rada je razumeti da ivot, koji ulazi kao utisak, mora da bude transformisan. Ne postoji takva stvar kao to je spolja nji ivot. Ono to sve vreme primate su utisci. Vidite osobu, koja vam se ne dopada to jest, vi primate tu vrstu utiska. Vidite osobu, koja vam se dopada to jest, ponovo primate utisak. ivot su utisci, ne vrsta, materijalna stvar, kakva pretpostavlj ate i verujete da realnost jeste. Vaa realnost su vai utisci. Znam da je ovu ideju veoma teko shvatiti. Ona predstavlja veoma teku raskrsnicu. Vi ste na primer sigurni da ivot postoji kao takav, a ne kao utisci. Mislite da je osoba, koju vidite kako s edi u stolici, nosi plavo odelo, smeje se i pria, realna. Ne, va utisak o njoj je realan za vas. Da nemate ulo vida, ne biste je videli. Da nemate ulo sluha, ne biste je uli. ivot ulazi kao utisak i tu je da bi se moglo raditi na sebi ali samo ako shvatite da ono na emu radite nije spoljanji ivot, ve utisci koje primate. Dok ovo ne budete razumeli, nikada neete shvatiti znaenje onoga to se u Radu naziva Prvi Svesni ok . Taj ok se odnosi na one utiske, koji su sve to znamo o spoljanjem svet u, a koje unosimo kao istinske stvari, prave ljude. Niko ne moe transformisati spoljanji ivot. Ali svako moe transformisati svoje utiske, naime, treu i najviu hranu, koja se unosi u trospratnu fabriku. Iz tog razloga ovaj sistem kae da je neophodno napraviti agenciju za transformaciju na mestu ulaska utisaka. To je znaenje Rada, sagledanog u svetlu psiholoke transformacije i to je taka, na kojoj Rad poinje. To je nazvano Prvi Svesni ok, jer je to neto to se ne radi mehaniki. To se ne dogaa mehaniki tj. za to je potreban svestan napor. ovek, koji poinje da razumeva ta to znai, istovremeno poinje da vie ne bude mehaniki ovek, koji slui prirodi, zaspali ovek i korien od strane prirode za njene sopstvene potrebe, koje nisu u interesu oveka. Ako sada razmislite o znaenju svega onoga to vam je reeno da Radite u smislu napora, poevi od samo-posmatranja, videete bez ikakve sumnje da se praktina strana Rada odnosi na transformaciju utisaka i na rezultate utisaka. Rad na negativnim emocijama, rad na tmurnim raspoloenjima, rad na pridavanju znaaja (konsideraciji), rad na unutranjem laganju, rad na identifikaciji, rad na tekim Ja, rad na samo-pravdanju, rad na stanjima sna i tako dalje je povezan sa transformacijom utisaka i njihovim rezultatom. Sloiete se da se Rad na sebi moe uporediti sa varenjem u tom smislu to je varenje transformacija. Na mestu ulaska utisaka se mora postaviti agencija za transformaciju. To je Prvi Svesni ok i njemu je dat opti opis pamenje sebe. Ako putem razumevanja Rada moete da posmatrate ivot kao Rad, tada ste u stanju pamenja sebe. Ovo stanje svesti vodi do transformacije utisaka a tako i ivota u pogledu vas samih. To jest, ivot vie ne
3

deluje na vas na stari nain. Poinjete da mislite i da razumevate na drugi nain. A to je poetak vae sopstvene transformacije. Jer dok god razmiljamo na isti nain, unosimo ivot na isti nain i nita se ne menja u nama. Transformisati utiske ivota znai transformisati sebe samog, a samo potpuno novi nain razmiljanja to moe postii. Sav ovaj Rad slui da nam prui jedan sasvim novi nain razmiljanja. Dopustite da vam dam jedan primer. Reeno vam je u Radu da a ko ste negativni, to je uvek vaa greka. itava situacija, onako kako je snimljena ulima, mora biti transformisana. Ali da bi se to razumelo, neophodno je da se pone sa razmiljanjem na sasvim nov nain. Svi vi moete razumeti da nas ivot neprestano tera na reakcije. Sve te reakcije formiraju na ivot na sopstveni lini ivot. Promeniti ivot ne znai promeniti spoljne okolnosti: to znai promeniti reakcije. Ali dok ne vidimo da spoljanji ivot ulazi kao utisak, koji nas uslovljava da reagujemo na stereotipne naine, ne moemo videti taku potencijalne promene, gde je mogue raditi. Ako su reakcije, koje formiraju na sopstveni lini ivot, veinom negativne, onda je to va ivot. Va ivot je preteno masa negativnih reakcija na utiske, koji ulaze svakoga dana. Transformacija utisaka tako da oni ne izazivaju uvek negativne reakcije, je onda ovekov zadatak, ukoliko ovek eli da radi na sebi. Ali za to je neophodno samoposmatranje u taki gde ulaze utisci. Onda ovek moe dopustiti da utisci uu na negativan nain ili ne. Ako ne, to znai poeti iveti svesnije. Ako se propusti da se transformiu utisci u trenutku njihovog ulaska, moe se uvek raditi na rezultatima tih utisaka i spreiti da dobiju puni mehaniki efekat. Sve to zahteva definitivni oseaj, definitivnu evaluaciju Rada, jer to znai da Rad mora biti pomeren napred, do one take, na kojoj utisci ulaze i bivaju distribuirani mehaniki do uobiajenog mesta u linosti, gde proizvode reakcije. Kasnije emo vie govoriti o transformaciji, ali moe se dodati da nije mogue postii vii nivo bez transformacije i sama ideja o transformaciji je bazirana na injenici da postoje razliiti nivoi i odnosi se na prelazak sa jednog nivoa bia na drugi. Niko ne moe dostii vii nivo razvitka bez transformacije. DEO II Birdlip, 14. avgust 1941. Linost, koju svi stiemo, prima utiske ivota. Ali ona ih ne transformie jer je mrtva. Kada bi utisci pali na sutinu, oni bi bili transformisani, jer bi pali na centre. Linost termin, koji primenjujemo na sve to stiemo (a mi moramo da steknemo linost) prevodi utiske sa svih strana ivota na ogranien i stereotipan nain u skladu sa svojim kvalitetima i asocijacijama. Linost se u tom pogledu u Radu ponekad poredi sa sekretaricom, koja sedi u prednjoj sobi, pristupajui svemu u skladu sa svojim sopstvenim idejama. Ona ima odreeni broj re nika, enciklopedija, podsetnika itd. svuda oko sebe i poziva tri centra to jest, mentalni, emocionalni i fiziki centar u skladu sa svojim ogranienim idejama. Rezultat je taj, da se gotovo uvek pozivaju pogreni centri. To znai da se ulazni utisci alju na pogrena mesta i proizvode pogrene rezultate.

ovekov ivot zavisi od te sekretarice, koja mehaniki gleda stvari u svom podsetniku, bez razumevanja ta one zaista znae, i na osnovu toga ih alje dalje, ne vodei rauna ta e se dogaati i oseajui da ona samo ispunjava svoju dunost. To je naa unutranja situacija. Ono to je vano shvatiti u ovoj alegoriji je da ta linost, koju svi stiemo i moramo da je steknemo, poinje da upravlja naim ivotima. I nema svrhe zamiljati da se to dogaa samo nekim ljudima. To se dogaa svakome. Ko god da smo, putem samoposmatranja emo nai sebe zaposednute malim brojem tipinih reakcija na brojne utiske ivota. Te mehanike reakcije upravljaju nama. Svakim upravlja njegov sopstveni set reakcija na utiske to jest, na ivot bilo da je revolucionaran ili konzervativan, dobar ili lo u uobiajenom smislu. I te reakcije su njegov ivot. oveanstvo je u tom smislu mehaniko. ovek je u sebi formirao odreeni broj reakcija i njegova ivotna iskustva su n jihov rezultat. Ako ste u stanju da se fiziki dovoljno opustite i odvojite se od svih ideja o sebi (to je mentalna relaksacija), biete u stanju da vidite na ta mislim. Videete da postoji mnogo stvari ispod vas naime, izvan vas koje i dalje posmatrate kao sebe. U tako pasivnom stanju vi to moete nejasno videti. Na prvi pogled se ini da su iznad vas. im zategnete miie i ponete da govorite, vi postajete oni. Oni postaju vi ili vi postajete oni. Ali ne smete pokuavati da suvie radite ovu vebu na poetku. U stvari, oni su nalik malim grabeljivim mainama, koje insistiraju na tome da preuzmu kontrolu nad vama i zahtevaju da ponovo uete u njih. Njih stavlja u pokret ona sekretarica to jest, uobiajeni nain, na koji ta sekretarica odgovara na utiske. I reakcije, koje slede, mi posmatramo kao ivot. Mi svoje tipine reakcije na utiske posmatramo kao ivot. Svoje reakcije na neku osobu posmatramo kao njega ili nju. itav ivot to jest, spoljni ivot, ono to obino podrazumevamo pod ivotom naime, ono to vidimo i ujemo je za svaku osobu njegova ili njena reakcija na utiske, koji ulaze u nju. Kao to sam rekao na prolom susretu, velika je greka misliti da je ono to se naziva ivot vrsta, fiksirana stvar, ista za svakoga. Niko n ema iste utiske o ivotu. ivot je na utisak o njemu i on moe biti transformisan. Ali kao to sam rekao, veoma je teko shvatiti tu ideju, jer je hipnotisanost ulima tako mona. Ne moemo spreiti da mislimo da su ula ta, koja nam pruaju realnost. Tako na unutranji ivot na pravi ivot od misli i oseanja ostaje nejasan za nae mentalne koncepcije. Ipak, istovremeno mi znamo veoma dobro da je to ono gde istinski ivimo nae misli i oseanja. Da bi se ustanovila taka u Radu, da bi se on uinio realnijim od ivota, moramo posmatrati sebe i uiniti svoj unutranji ivot, sainjen od misli i oseanja, u stvari monijim od bilo kakve injenice, koju nam prue ula. To je poetak transformacije. ovek nita u sebi ne moetransformisati ukoliko je zalepljen za ula. Kao to sam rekao u poslednjem predavanju, Rad ui da ako ste negativni, to je vaa greka. Taka gledita bazirana na ulima kae da je greka kod te osobe, koju ujete svojim uima i vidite svojim oima. Tu osobu, kaete, treba okrivi ti zato to govori ili postupa na ovaj ili onaj nain. Ali u stvari, ako ste postali negativni, ono na emu treba da radite i to treba da posmatrate je ta negativna emocija, koja prodir e u va unutranji ivot to jest, u unutranje, nevidljivo mesto gde istinski
5

postojite. Vae pravo bie je u vaem unutranjem, nevidljivom svetu. elite li da diskutujete o ovoj taki? Dakle, da li su misli i oseanja i emocije i nade i oajanja, koja imate, za vas manje realna od stola i stolica u vaoj trpezariji? Da li vi ivite u toj trpezariji? Morali biste biti veoma identifikovani sa tim odreenim stolom i stolicama, ali ak i kada bi bilo tako, zar nije va oseaj o tim stolovima i stolicama ono to je realno za vas? Pretpostavite da ste bolesni i oseate da va m je smrt blizu, da li biste iole brinuli za njih? Naravno da ne. A zato? Zato to vie nemate nikakvih oseanja u vezi sa njima. Vaa oseanja i va nain identifikovanja je ono to ini da vam se neka stvar ini toliko vanom. To nije stvar, koju vidite svojim fizikim oima. Pretpostavimo da osoba uoi da je identifikovana, recimo, sa nametajem: mislite li da mora izbaciti taj nametaj da bi se promenila? Naravno da ne. To bi bilo besmisleno. Ono to moe da promeni je da ne bude toliko identifikovana. Ako radi na tome, ako pone da transformie reakcije u sebi, moe uivati u svom nametaju, ali nee izvriti samoubistvo, ako on izgori u vatri. Vidite li razliku? Ne moete transformisati ivot, ali moete poeti da transformiete nain na koji shvatate ivot. Prvi svesni ok znai Rad na sebi uopte . Poenta tog Rada je pokuaj da se sebi zada taj ok. Sve, o emu se u ovom sistemu poduava na praktinoj strani, pripada prvom svesnom oku ne-identifikaciji, ne-pridavanju znaaja i tako dalje. To moe voditi do pravih trenutaka pamenja sebe kao nagradi. Tada ovek stie uvid u ono to mora da uini i shvata istinu Rada. Ali Radom se mora baviti u duhu Rada to jest, u smislu i oseanju i vrednovanju Rada. To mora biti deo svakog napora u vezi sa R adom, jer niko ne moe raditi samo za sebe, inae rezultati odlaze u lanu linost i nisu od vrednosti. ovek mora raditi iz ljubavi prema Radu. To dovodi Kiseonik 12 na mesto ulaznih utisaka. Ulazni utisci su Kiseonik 48. Oni ne mogu da preu u Kiseonik 24 bez Kiseonika 12 kao aktivne sile. Ukoliko kiseonik postoji na mestu prijema utisaka to jest, na mestu gde smo svesni Kiseonik 48, koji ulazi kao pasivna sila, prelazi u Kiseonik 24, pri emu se trijada zavrava Ugljenikom 12. Kiseonik 12 ne postoji prirodno na toj taki u ljudskoj maini. On mora biti doveden na tu taku. Ako osoba posmatra ivot na isti uobiajeni nain to jest, uvek prima utiske na isti mehaniki nain i govori iz njih na isti mehaniki nain i deluje iz njih na isti mehaniki nain onda se nita ne menja u toj osobi. Takvi ljudi ne mogu da evoluiraju. Oni ne mogu da vide u emu je poenta Rada na sebi. Oni misle da je to neto izvan nas. Osoba mora da dovede veoma moan kiseonik do take gde utisci ulaze. To je Kiseonik 12. DEO III Birdlip, 27. jul 1941. Da bismo nastavili ove razgovore o transformaciji, postavimo naredno pitanje: ta utiske spreava da se transformiu u nama? Zato se to ne dogaa uvek? Prouimo ponovo to pitanje. Utisci treba da produe svoju oktavu dok ne dostignu MI 12. Setiete se da oni ulaze kao 48, ali ne nastavljaju da se razvijaju (vidi figuru 1). Zapamtite takoe da Prvi Svesni ok treba da uini da utisci nastave u svojoj evoluciji, naime, do vodonika 24, a
6

tada do vodonika 12. To znai, uz pomo Prvog Svesnog oka DO 48 postaje RE 24, a zatim MI 12. Dve stvari moraju sazreti u umu i biti jasno shvaene: 1.) Prvi Svesni ok se ne dogaa oveku koji spava. To je svesni napor, koji zahteva posebno znanje i samo-posmatranje i dat je u vezi sa ulaznim utiscima ivota i mehanikim reakcijama te osobe na njih. Uopteno govorei, on se sastoji od vienja objekta i istovremenog vienja svojih reakcija bez identifikovanja sa njima. 2.) Prvi Svesni ok ljudskoj maini poveava energije maine u vidu vodonika 24 i vodonika 12. Rezultat je taj da se svakoj eliji u telu da drugaija hrana to jest, vii vodonik. S obzirom na tu drugu taku dopustite da vas ovde podsetim da se niti fizike niti psihike funkcije oveka ne mogu razumeti, dok se ne shvati da one mogu raditi na razliitim stepenima svesti. Ako je primenjen Prvi svesni ok, dotaknuto je Tree stanje svesti, sa rezultatom da ljudska maina zahvaljujui novoj energiji radi na drugaiji nain, kako u pogledu psihikih, tako i u pogledu fizikih funkcija. Tree stanje svesti je stanje Pamenja sebe, koje bi ovek trebalo da poseduje, ali koje je postepeno izgubio zbog loih uslova ivota koji vodi. Danas se moe rei da se ono javlja u vidu veoma retkih fleeva. Prvi zadatak Rada je da vrati to i zgubljeno stanje, naime, da uini da ovek pamti sebe, dok ne postigne barem retke fleeve rastueg stepena pamenja sebe putem svesnih napora. Ti napori, koji pripadaju Prvom svesnom oku, postepeno rezultiraju boljim radom maine. Mnoge pogrene funkcije , kako u psihikim tako i u fizikim sferama, steene tim pogrenim radom maine na najniem stepenu svesti to jest, u tami tada poinju da nestaju same od sebe. Vratimo se sada pitanju ta to spreava DO 48 da pree u RE 24 i zatim u MI 12. Zato se to ne dogaa uvek? To se dogaa u detinjstvu; MI 12 se do izvesnog stepena proizvodi u ranoj mladosti. Moemo se setiti njene aktivnosti. Ali kako Linost raste i sve vie obmotava Sutinu debelim slojem, to se dogaa sve ree. To jest, utiske sve vie prihvata Linost. Ulazei preko ula, utisci padaju, takvi kakvi jesu, na debelu mreu koja hvata sve (ostaje ouvan samo mali deo, koji napreduje i proizvodi veoma malu koliinu MI 12). Ta mrea je Linost, sa svojim snanim odbojnicima, svojim fiksirani m stavovima, svojim mehanikim asocijacijama, svojim ulogama, koje se automatski stavljaju u pogon, i svojim idejama, da ona zna i moe da ini, sa svim svojim kontradiktornim Ja, sa imitacijom, sa svim svojim navikama identifikacije, pridavanja znaaja, samoopravdavanja, umiljanjem i laganjem, centriranim u lanoj Linosti. Sve to spreava da utisci nastave svoju normalnu transformaciju. Drugim reima, na mestu gde utisci ulaze se obrazovalo neto neprozirno i mrano i zapreilo im prolaz unutra. Sa stanovita trijade, utisci koji uu kao Kiseonik 48 ne mogu da nastave ka kiseoniku 24 ako nije prisutan kiseonik 12. Kiseonik 12 mora da bude doveden do mesta gde ulaze utisci. Linost je veinom sainjena od kiseonika 48 formatornog kiseonika tako da utisci 48 padaju na linost 48 i budui da nedostaju neophodni elementi
7

trijade, nikakva transformacija nije mogua. U sluaju hrane - obine hrane to jest, kiseonika 768 poto je uneta u telo, ona nailazi na probavne sokove i njihove aktivne fermente, koji spadaju u red kiseonika 192, i rezultat je transformacija 768 u 384. Ali u sluaju utisaka, jednom kada je formirana linost, na njih ne nailaze nikakvi korespondirajui aktivni fermenti (u sluaju kiseonika 12). Rad sam mora da bude doveden na to mesto i da deluje kao ferment, jer Rad treba da dovede oveka do toga da razmilja na nov nain i da ga probudi. ta to znai? Kako ovek moe dovesti Rad na mesto ulaska utisaka? Ukratko, s eajui se Rada emocionalno. to vie ovek usled istinsko g samo-posmatranja osea sopstvenu bespomonost i da je maina, to vie shvata svoju ignorantnost, to vie vidi svoju mehaninost i da je nalik maini, to vie opaa svoju unutranju nitavnost, to e Rad za njega bivati emocionalniji. Rad u nama moe p ostojati kao kiseonik 48. Tada je on samo u linosti, kao neto formatorno, u memoriji. On u nama takoe moe postojati kao kiseonik 24. Tada je emocionalan. On takoe moe postati tako vredan, tako vaan za nas, da poinje da ima intenzitet znaaja i van ost, koji pripada kiseoniku 12. U tom sluaju, lana linost poinje da propada i ovek postaje kao malo dete. To je znaenje izraza: Osim ako ne postanete kao mala deca. Ukoliko ovekova ljubav vie nije uvek orijentisana ka njemu samom, ka njegovim uobiajenim idejama o sebi, njegovoj neobinoj sujeti i samo -velianju to jest, ka njegovoj lanoj linosti tada se pravac njegove volje menja to jest, menja se rezultat njegovih elja. Kada potovanje istine ezoterijskih uenja postane jae od samo-velianja, to poinje da deluje u oveku. On poinje sve da shvata drugaije. itav nain na koji reaguje na spoljanji ivot se menja. (zato ne moete da razumete da ivot jeste utisci?). On vie ne reaguje na utiske iz svoje mehanike linosti, govorei uvek iste stvari, oseajui iste stvari itd. On poinje da deluje iz Rada to znai, na sasvim novi nain. Rad dolazi na mesto gde ivot ulazi u njega kao utisak i stoji uz njega. On poinje da posmatra ivot kroz Rad i umesto da troi svoje vreme na stotine oblika unutranjeg pridavanja znaaja ili negativnih reakcija ili identifikacija, on traga za snagom rada da mu pomogne da promeni svoje mehanike reakcije, kojih je postao svestan samo posmatranjem, i da transformie svoje uobiajene naine razmiljanja. On poinje da ivi svesnije na toj taki gde ivot ulazi kao utisci. DEO IV Birdlip, 12.09.1941. Sekcija I Uzmimo ideju o Radu na sebi. Kao to vi svi znate, mi tu stvar, koju nazivamo sebe to jest, mene, tebe shvatamo kao jednu stvar. Mi mislimo da mi jesmo mi sami . To Rad na sebi ini potpuno nemoguim. Kako vi moete raditi na sebi (you on you), ako ste vi i vi u oba sluaja ista stvar? Razmislite na trenutak ako ste vi i vi identini to jest, jedna i ista stvar kako moete posmatrati sebe? Zar to ne bi bilo nemogue? Jedna stvar ne moe posmatrati samu sebe. Stvar identina sa samom
8

sobom ne moe videti sebe, jer su oboje isto i stvar, koja je isto sa sobom, ne moe zauzeti stanovite van sebe, sa koga e posmatrati sebe. Govorim sve ovo, da bih naglasio koliko je za ljude teko da ponu da rade na sebi. Razlog za to je to sebe smatraju sobom. Ako ovek sebe tako posmatra, on ne moe da posmatra sebe. Sve je on sam. On svemu kae ja. Ako ovek svemu u sebi kae ja, tada je sve u njemu ja i kako on moe posmatrati sebe? Kako ja moe posmatrati ja, ako su oni jedna i ista stvar? U jednom trenutku on je razdraljiv i grub, u drugom je nean i ljubazan. Ali on kae ja svemu tome. I tako to ne moe videti. To sve je za njega jedno . Taj veliki kamen spoticanja lei na svaijem putu i njegovo dugo, veoma dugo prevazilaenje je zadatak Rada na sebi. A koliko dugo traje dok ovek ne pone da vidi ta to sve znai i o emu Rad uvek govori. Sretao sam u Radu ljude, koji esto i tokom nekoliko godina jo nisu uhvatili ni traak toga ta samo -posmatranje znai to jest, ljude, koji i dalje posmatraju sve to se dogaa u njima kao ja i kau ja svakom raspoloenju, svakoj misli, svakom impulsu, svakom oseanju, svakoj senzacij i, svakom kriticizmu, svakom oseanju ljutnje, svakom negativnom stanju, svakom prigovoru, svakom nedopadanju, svakoj mrnji, svakoj utuenosti, svakoj depresiji, svakom uzbuenju, svakoj sumnji, svakom strahu. Svakom nizu unutranjeg govora oni kau ja, svakom negativnom monologu kau ja, svakoj sumnji kau ja, svakom oseanju povreenosti kau ja, svakom vidu imaginacije kau ja, svakom pokretu koji naprave kau ja. Svemu, to se odvija unutar njih, kau ja. U tom sluaju Rad moe biti samo neto to se spolja slua, neto to uju da im se kae, rei, koje e zapamtiti ili ne, ve prema sluaju. Ali nemaju predstave ta Rad na sebi znai, jer nemaju predstave da postoji takva stvar kao to je sebi. Gledaju ka spolja svojim oima, sluaju svojim uima i vide i uju ono to je van njih. Gde je u tom sluaju ta stvar pod imenom sebe? Zar nije sve izvan njih osim neega to zovu ja? Zar ivot nije mnogo stvari spolja i neto, to posmatraju kao ja to jest, kao sebe same? A ako se ovaj Rad ne bavi stvarima spolja, koje mogu uti i videti i dodirnuti, ime se on u stvari bavi? Jer sigurno ne postoji nita drugo osim tih spoljnih stvari i neega to je ja. Istovremeno oni Rad mogu oseati emocionalno. Oni mogu oseati da se on bavi neim neobinim, istinskim i realnim. Ali ne mogu tano videti ta je to. Oni nastavljaju da govore kao to su uvek govorili i kau ja svemu. Svim svojim manifestacijama, svoj mehaninosti, svem unutranjem ivotu oni kau ja. I budui da je sve ja, na emu se moe raditi? To je potpuno tano. Jer ako je sve u vezi sa osobom u spoljnoj manifestaciji i u unutranjem ivotu ja, nema niega na emu se moe raditi. Jer ko moe raditi na ja, ako je sve ja? ta moe posmatrati ja ako je sve ja? Odgovor je, naravno, da to niko ne moe. Stvar ne moe posmatrati samu sebe. U njoj mora postojati neto razliito od nje same, da bi stvar posmatrala samo sebe. A u naem sopstvenom sluaju, u sluaju svakoga, ukoliko u nama nema nieg razliitog od nas samih, kako moemo posmatrati sebe i raditi na sebi? Da bi se radilo na sebi, neophodno je poeti sa posmatranjem sebe. Meutim, ako su ja i sebe jedno te isto, kako bi to uopte bilo mogue? Ne postoji nita na emu bih mogao da radim.

Birdlip, 21. septembar 1941. Sekcija II Proli put smo govorili o tome da je neophodno ne govoriti ja svemu u sebi. uli ste da se kae da se, pre nego to podeli sebe na dva (dela), ovek ne moe pomeriti sa mesta. Ova izreka, koja se esto koristi u Radu, ukazuje na po etak procesa , koji se naziva unutranje odvajanje. ovek prvo mora podeliti sebe na dva (dela). Ali kasniji stepeni unutranjeg odvajanja su sloeniji nego to. Dopustite da vam dam jedan primer. Neko, ko je poeo da vidi ta samo -posmatranje i odvajanje znai, mi je nedavno rekao: Uvek sam posmatrao negativne emocije kao lo deo mene. Uvideo sam da je to pogreno. Samo -posmatranje e nam pokazati naa negativna stanja. Ali po pravilu je potrebno jo neto pored njihovog jednostavnog posmatranja, a to je unutranja odvojenost. A niko se ne moe odvojiti od onoga to posmatra, ako smatra da je to to posmatra on sam, jer e se oseaj ja tada neizbeno preneti na ono to posmatra u sebi i taj oseaj ja e poveati snagu i mo onoga to on posmatra. On mora da naui da na pravi nain kae: To nisam ja nisam ja. A dok posmatra negativne emocije kao lo deo sebe samog, nee biti u stanju da se odvoji od njih. Vidite li zato? On nee biti u stanju da se odvoji od njih, jer ih posmatra kao sebe i tako im daje validnost ja. Kao to je reeno u prolom razgovoru, ako svemu u sebi damo oseaj ja, ako kaemo ja svemu o emu mislimo ili to oseamo ili to zamiljamo, nita se ne moe promeniti. Jer ja ne moe izmeniti ja. Ako praktikujemo samo -posmatranje na toj osnovi, sve to posmatramo e biti ja, dok je sluaj u stvari da je sve u nama praktino govorei to to jest, maina koja radi sama od sebe. Umesto da kaemo ja mislim, bilo bi blie istini ako bismo rekli to misli. I umesto da kaemo ja oseam, bilo bi blie rei: to osea. Ono to nazivamo sobom, emu kaemo ja, je u stvari ogroman svet, vei i raznovrsniji nego spoljni svet koji posmatramo spoljnim ulima. Ne kaemo ja onome to vidimo u spoljnjem svetu, meutim, kaemo ja svemu u unutranjem svetu. Potrebno je mnogo godina da bi se ova pogreka makar malo modifikovala. Meutim, ponekad nam je dato jasno svetlo razumevanja za trenutak i mi shvatamo ta to znai i o emu nam Rad stalno govori. Ukoliko ovek sebi pri pisuje zlo, on je u pogrenoj poziciju u pogledu njega, ba kao kada sebi pripisuje dobro i zasluge oko toga. Svaka vrsta misli moe ui u na um; svaka vrsta oseanja moe ui u nae srce. Ali ako ih pripisujete sebi i kaete ja svakoj od njih, vi ih ve zujete za sebe i ne moete se iznutra odvojiti od njih. ovek moe izbei negativne misli i emocije, ako ih ne posmatra kao deo sebe, kao Ja. Ali ako ih ovek posmatra kao Ja, on se ujedinjuje sa njima tj. ako se identifikuje sa njima i tada ih ne moe izbei. Postoje unutranja stanja u nama stanja unutar svih nas koja moramo izbei, ba kao to izbegavamo hodanje po mulju u spoljanjem, vidljivom svetu. ovek ih ne sme sluati, ne sme ii za njima, ne sme ih dotai niti dopustiti da ona dotakn u njega. To je unutranja odvojenost. Ali ne moete praktikovati unutranju odvojenost, ako sve, to se odvija u vaem unutranjem ivotu gde istinski svi ivite - pripisujete sebi. esto sam nailazio na ljude, koji su mi postavljali pitanja u vezi sa m islima, koje su ih muile. Na primer, ljudi, koji su ponosni to su ono to se naziva jasnog uma esto
10

zatiu sebe izmuene mislima i slikama; to je upravo ono to se dogaa, ako osoba insistira na tome, da je sve u njemu ili njoj ja. U svakom trenutku najudnije misli mogu ui u nas. Ako ih nazovemo Ja, ako poverujemo da ih mi mislimo, one stiu mo nad nama. I ukoliko pokuamo da ih eliminiemo, videemo da e nam to biti nemogue. Zato? Ponoviu jednu sopstvenu ilustraciju uz tu situaciju. Pretpostavite da stojite na jednoj dasci i pokuavate da je podignete i borite se koliko god moete da to uinite. Da li ete uspeti? Ne, jer vi sami pokuavate da podignete sebe a to je nemogue. Potrebna je znaajna preorijentacija itave koncepcije o sebi da bi se moglo shvatiti ta to znai. Toliko mnogo odbojnika i oblika ponosa i glupih naina razmiljanja nas spreavaju da vidimo situaciju unutar nas kakva zaista jeste. Umiljamo da kontroliemo sebe. Umiljamo da smo svesni i da uvek znamo ta mislimo i govorimo i inimo. Umiljamo da smo jedinstveni, da imamo istinsko, stalno Ja i da imamo volju i umiljamo jo mnogo stvari pored toga. Sve to nam stoji na putu i pre nego to budemo mogli da praktikujemo unutranju odvojenost, neophodno je sasvim novo oseanje o sebi i onome to istinski jesmo.

J.G. Bennett - TRANSFORMACIJA

Preuzeto sa: http://www.4shared.com/document/xwkwN7YY/Bennett_-_Transformation.html

When the smallest fragment of Truth enters a man he can do nothing but obey. (The Dramatic Universe, vol.3) Transformacija je proces, koji se mora zapoeti i nastaviti razliitim sredstvima. To su sredstva etiri vrste, od kojih svako predstavlja neophodan doprinos pravom balansu celine. Ako zanemarimo bilo koje od njih ili ako jedno od njih precenimo i oslonimo se na njega mnogo vie nego na druge, proces e ispasti iz balansa i mi emo se suoiti sa tekoama; moemo izgubiti put. Treba da posmatramo tran sformaciju kao neto to se odvija sada i ovde. Ona zavisi od toga ta inimo i povratno zavisi od toga ta nas pokree i daje nam pravac. Svako od ta etiri sredstva, koja u opisati, ulazi u na sadanji trenutak iz jednog izvora i to je razlog zato sam ovo poglavlje nazvao: etiri izvora. To su: 1. UENJE Poinjemo sa pozicije ignorantnosti sebe samih, svojih potencijala, puteva, naina i metoda i zakona koji upravljaju procesom transformacije. Ta ignorantnost mora biti otklonjena. Moramo tragat i i moramo uiti. Pre nego to budemo mogli da uimo,
11

moramo nauiti da uimo. Moramo eleti da uimo i ne smemo oekivati da znamo bez uenja. Moemo zamiljati da nema niega to bismo eleli vie nego da znamo istinu o sebi samima i svetu, ali svojim ponaanjem esto uvek iznova zatvaramo svoj um za znanje koje nam ne pristoji. ak i ako iskreno elimo da uimo, iz toga i dalje ne sledi da smo voljni da budemo poduavani. To je pria o tragaocu za znanjem, koji je zamolio majstora da ga ui i dobio sledei odgovor: Ako budem bio voljan da te uim, da li e i ti biti voljan da bude poduavan? Neki delovi uenja moraju doi od nas samih. Moramo biti voljni da budemo iskreni u posmatranju svojih unutranjih stanja i skrivenih impulsa kao i svog spoljanjeg ponaanja. Ali ak i iskreno samo -posmatranje treba da bude upravljano znanjem o tome ta da se gleda i kako da se verifikuje ono to se vidi. Kako treba da uimo. Uenje je beskonaan proces dok se zaista ne stigne do blagovienja (beatific vision je unutranja i direktna vizuelna percepcija Boga. Dok je ljudsko razumevanje Boga tokom ivota indirektno (meditacija/molitva) blagovienje znai da dua istinski gleda u Boga - Wikipedia), kada emo znati i biti spoznati. Moda je blagovienje samo poetak novog ivota, kada poinjemo da uimo stvari, koje se ne mogu izraziti reima. Moje sopstveno verovanje je da je sposobnost uenja toliko dragocen kvalitet, da ne moe nestati iz savrenog oveka. Biti sposoban da ui znai biti mlad i onaj ko u sebi sauva radost uenja sveom, ostaje zauvek mlad. Sve to u nama zatvara kanale, kroz koje moe ui novo znanje, oteava nam beg iz zatvora sopstvene ignorantnosti. Ignorantan ovek je nalik zatvoreniku, koji kopni u svojoj uzanoj eliji, koja e postati njegov grob, jer nije nauio da su vrata otvorena. ovek treba da neguje mo rasuivanja, razvijajui naviku da se suzdri od donoenja sudova o novim idejama i ljudima koje sretne, a da se pri tome ne suzdrava da donese konanu odluku da li e ili ne produbiti svoj kontakt sa njima. ... Treba da prouavamo dobre obiaje, koje su vekovima potovali razni ljudi, i da pokuamo da razumemo njihovu pravu svrhu. Ovakvi saveti se mogu initi oigledni i ak stereotipni, ali je vreme da ih primenimo u praksi. Neka italac zapita sebe da li ini bilo ta praktino da unapredi svoju mo rasuivanja i razlikovanja. Moda e uvideti da daje ono najbolje od sebe da ispita svaku vanu situaciju i donese pravu odluku, ali da mu nije palo na um, da bi to najbolje moglo da se pobolja. Ovde bih predloio nekoliko pravila, koja smatram korisnim i od pomoi u pravcu pravog uenja. 1. Upitajte sebe da li ono, to vam je reeno i to ste proitali, moe da bude potvreno. Ako da, kako? Potvrdite pre nego to prihvatite.

12

2. Ukoliko nemate naina da to potvrdite, nemojte odbaciti ono to vam je reeno, pre nego to prvo zapitate sebe, da li vam je istinski vano da li je to tano ili ne. 3. Ukoliko vam jeste vano, istraite izvor, iz koga znanje dolazi i upitajte sebe, da li ste spremni da mu poklonite poverenje, dok ne doete do nekog naina verifikacije. 4. Nikada nemojte uzimati ono naueno kao konano. Budite spremni da ponovo pogledate u njega. 5. Unakrsna provera je korisna. Moe nam pruiti pouzdanje, ako naemo da dva delia znanja dopunjavaju jedan drugog i pokazuju tendenciju da potvrde jedan drugog. 6. Ali zapamtite da je mogue unakrsno porediti samo stvari izraene istim jezikom. Moemo zapasti u veliku zabunu, ako pokuamo da uporedimo jedno uenje sa drugim, dok nismo sigurni ta svako od njih pokuava da nam kae . 7. Praktikujte nepristrasnost. Ne dopustite da dopadanje i nedopadanje utiu na va sud. 8. Meutim, pridajte punu vanost svojim instinktivnim reakcijama. One su prodornije od vaih rei. 9. Uiti ta i uiti zato nije isto, a opet ih nikada ne moemo odvojiti. Mi ne znamo neto zaista, ako ne znamo kako da upotrebimo svoje znanje. Znati kako znati kako da se pokrenemo nas nee odvesti daleko, ako ne znamo ta radimo. Drugim reima, razlika izmeu teoretskog i praktinog znanja je samo pitanje uverenja. To dvoje mora uvek da bude povezivano, da bi se dobio pozitivan rezultat. 10. Zapamtite da je parcijalno znanje opasno. Uve k pokuajte da vidite celinu, kojoj znanje pripada. ak i ako ne moete da vidite celinu, bolje je pokuati nego ostati sa izolovanim fragmentom. 11. 12. Otvorajte svoj um sve vie i vie. Znanje, koje se deli, se razume bolje nego znanje, koje se nagomilava.

Najbolje uimo poduavajui; pod pretpostavkom da nikada ne zaboravimo svoju ignorantnost i zapamtimo da je uenje -poduavanje dvosmerni proces, u kome uitelj prima isto toliko kao i uenik. Uenje je nain da se poveemo sa samima sobom na prvom mestu (samo-spoznaja) i sa onim to nismo mi na drugom (objektivno znanje). Znanje donosi red i oseaj pravca u na ivot, ali samo po sebi ono nas ne transformie. Za to je potreban drugi izvor:
13

2. BORBA elimo da se promenimo i budemo transformisani, elimo da uinimo svoje ivote ispunjenim i korisnim koliko je to mogue i da pronaemo i shvatimo svoju sopstvenu sudbinu. Sve te elje imaju svoje mesto u svima nama; one su tu jer postoji Ideal. Sve religije i sva uenja su saglasna da postoji Ideal ili Savreni ovek. To savrenstvo je deo nae prirode. Deca gledaju svoje roditelje. Kako rastu, taj ideal postaje univerzalan i objektivan. ak i ako odbacuju religiju i odbijaju da poveu Idealnog oveka sa Bogom, ideal ipak ostaje: ne moemo iveti bez njega. Najiskrivljeniji i najuasniji ideal je i dalje za oveka, koji ezne za tim svojim idealom i mora pokuati da ga dosegne bilo da to eli ili ne. Imamo sve vrste drugih elja, koje nisu povezane sa idealom. ak i ako tragamo za njima, mi smo neprestano ometani u telu, oseanjima i umu. Ne postoji stabilno jedinstvo u nama, koje uvek i u svim stanjima i svim uslovima moe da eli istu stvar. Za sve nas je oigledno da u nama postoji konflikt elja. Na uobiajeni nain mi se pomeramo sa jedne elje na drugu u skladu sa onim to proizvoljno privue nau panju ili u skladu sa navikom ili ponaanjem, koje smo formirali. Onoliko dugo koliko se ivot odvija u tom pravcu, razliiti impulsi neutraliu jedni druge i mi ne dospevamo nigde, ili radije, neprimetno se kreemo u pravcu gubljenja svih elja, to je znak starenja. Kada sve elje oslabe, kreemo u pravcu smrti. To bi trebalo da svako shvata i to verovatno i jeste sluaj; ali ne znajui ta da radi sa time, veina ljudi zatvara oi pred tom situacijom i opravdava sebe, krivei okolnosti. Ipak, ono to se trai je veoma jednostavno. ovek mora organizovati bitku elja ili impulsa. Mi imamo odreenu mo izbora: ne onoliko slobodnu koliko uobraavamo, ali ipak dovoljnu da se organizuje bitka izmeu da i ne. Na primer, svako kod sebe moe pronai unutranje stavove ili spoljanje ponaanje, koje je u suprotnosti sa njegovim sopstvenim Idealom. On moe upitati sebe da li eli da ih zadri ili da ih se oslobodi. Iz tog samo-preispitivanja moe proizai odluka o borbi sa stavom ili navikom koju je istraio. Borba je mogua zato to mi ljudi nismo nedeljiva celina. Jedan deo nas moe da se bori protiv drugog, ali samo pod uslovom da je svestan unutranje odvojenosti. To se moe doiveti veoma jednostavno u odnosu na nae telo. Mi obino kaemo Umoran sam, dok bi oigledno bilo ispravno rei moje telo je umorno. Ili ja uopte nisam umoran. U tom sluaju sam odvojen od svog tela. Tada mogu rei svome telu moda si umorno, ali ja elim da uradi to i to. Moe da usledi bitka i kao posledica te bitke moje telo moe da me poslua. Ista situacija moe da se javi na hiljade naina. Oni zajedno ine drugi najvei izvor iz koga se proces transformacije n astavlja. Bitka sa samim sobom se takoe moe nazvati samo -disciplina ili rad na sebi. Moe se primeniti na telo, oseanja i um ili na sve njih zajedno. Ona moe biti razliitih nivoa razumevanja i intenziteta. Na ovom mestu elim da objasnim samo osno vni
14

princip da se bitka odvija svesno unutar naeg bia na osnovu odvajanja da i ne. Samo ukoliko smo svesni te odvojenosti moemo napraviti izbor izmeu ta dva. Ovde je korisno uoiti da izbor mora biti specifian i da mora biti apsolutan: bilo ta aktivnost bilo ona aktivnost. Ne postoji kompromis. Doktrina bez kompromisa se lako pogreno shvata. esto se pretpostavlja da je ona opta i primenljiva na celokupan na ivot. To vai samo za one, koji su dostigli takav stupanj transformacije da je odvojenost izmeu vrhovne elje za perfektnim Idealom i svih drugih elja jasna i nedvosmislena u svim okolnostima. Samo takvi ljudi mogu uiniti potpuni akt izbora. Za obine ljude ne moe biti pitanja potpunog izvrenja toga nezavisno od trenutne situacije , obuhvaene njihovom sveu o konfliktu elja. Tu trenutnu situaciju nazivam Sadanji Trenutak. Veinu vremena na sadanji trenutak je toliko suen (ogranien) da nema prostora za odvajanje (separaciju) i mi smo izgubljeni, to jest, itava naa volja je obuzeta dominantnim impulsom trenutka. U takvom stanju izbor je iluzija. Ono se naziva identifikacija ili zakaenost. U stanju identifikacije ne postoji borba, jer tada nema nikoga ko bi se borio. Da bi postojala borba, neto u nama mora stvoriti stanje odvojenosti. To moe uiniti svaka vrsta oka. Ako je to fiziki ok, nazivamo ga znak. Ako je to mentalni ok, zovemo ga buenje panje. Ako je to moralni ok, zovemo ga gria savesti. Oigledno, ne odvija se svaka borba u svrhu transformacije. K ad god imamo neki cilj koji treba ostvariti i uoimo da ne radimo ono to je potrebno, mi inimo napor. Ta borba je borba protiv nekog slabog ili buntovnog dela nae prirode. Nekada se borimo da postignemo nedostojne ili beskorisne ciljeve. Po sebi, borb a nije ni dobra ni loa, ve je namenjena postizanju nekog rezultata. Borbom postajemo jai; prestankom borbe postajemo slabiji. Ako moemo da se borimo sa jednom eljom, bie nam lake da se izborimo i sa drugom. Ponekad ljudi zapoinju put transformacije bez ideje ta on znai jednostavno zbog toga to im se ne dopada da budu ono to jesu. To nezadovoljstvo je po sebi ve jedan oblik odvojenosti. Nezadovoljstvo, ili svest o lienosti onoga to je potrebno jeste sila koja oveka spaava stagnacije. ta e on uraditi sa tom silom zavisi od njegovog razumevanja. To je razlog zato znanje mora da ue na poetku transformacije. Dok god smo nezadovoljni, a da ne znamo ta elimo, verovatno emo uiniti gomilu budalastih stvari. Samo-poznavanje i borba sa sobom idu ruku pod ruku. Veza izmeu njih je rasuivanje. To se moe izraziti u vidu pravila ili smernica: 1. Uvek se setite da se moete boriti samo u okviru svog sadanjeg trenutka. Izvan trenutka koga ste svesni se moe dogaati mnogo toga i moet e znati veliki deo toga; ali se ne moete boriti sa tim. 2. Organizujete svoju borbu: izaberite sa ime ete se boriti i ponavljajte akt onoliko esto koliko bivate svesni impulsa sa kojima elite da se borite.
15

3. Koristite rasuivanje. Ne budite suvie ambiciozni. Nauite da izmerite svoj sopstveni kapacitet. 4. Upornost e uiniti ono to se ne moe postii silom. Kapi vode rone breg: provala oblaka e ga ostaviti nepromenjenog. 5. Ne plaite se borbe. Niko nikada sebe nije uinio nesrenim ili povredio borbom, osim ako je bio suvie ambiciozan, ludo odvaan ili eljan slave. 6. Zapamtite da je sadanja borba klju za buduu sreu.

7. Nemojte prekidati i menjati. Veoma skroman plan, odluno sproveden, moe postii zapanjujue rezultate. 8. Donesite odluku samo ako ste sigurni da imate i nameru i sposobnosti da je sprovedete. 9. Ukoliko sumnjate u svoje sposobnosti, recite sebi da ete dati najbolje od sebe. Onda to najbolje mora biti vaa odluka. 10. Nemojte aliti zbog pogreaka, niti pokuati da ih opravdate. One su proizale iz vaeg sadanjeg trenutka i ne postoji nita to biste mogli uiniti sa njima. 11. Vae telo je ignorantno; budite nepristrasni prema njemu. Vaa oseanja se menjaju; ne raunajte na njih. Va um je nestabilan; ne oekujte da e ostati stabilan u vaem sadanjem trenutku. Ukratko, budite realni u vezi sa samim sobom. 12. Nikada nemojte zaboraviti da niko drugi ne moe obaviti vau borbu za vas.

... Budalasta, neselektivna borba koja je sama sebi svrha ne vodi ni do ega dobrog. Borba je organizacija moi elje. Dok neto u nama ne poeli da se bori, mi to ne moemo uiniti. elja moe biti nesvesna ili podsvesna, ali uz pomo znanja mi je moemo uiniti svesnom i biti u stanju da je organizujemo. 3. RTVA Do sada smo imali mirnu plovidbu. Svi razumemo makar delimino na ta se misli uenjem i borbom. Sada dolazimo do izvora same prirode onoga to je sakriveno. rtva, koja se posmatra kao rtva, nije prava rtva. Svi se seamo saveta iz Besede na gori: Pazite da milostinju ne dajete pred ljudima, da vas oni vide. I o onima, koji tako ine: Oni imaju svoju nagradu. Postoji oigledna kontradikcija izmeu tih stihova i ranijih, koji glase: Tako da se svetli videlo vae pred ljudima, da vide vaa dobra dela i slave oca vaeg koji je na
16

nebesima. (Mat. 5:16) Kontradikcija nestaje ako se uvidi da se kasniji stihovi odnose na borbu i napor, dok se prvi odnose na rtvu i odricanje. Pre nego to nastavimo, moram pokuati da odgovorim na dva pitanja. Zato je rtva neophodna i u emu se ona razlikuje od borbe? rtva je neophodna, jer za sve vredno mora da se plati i re rtva je praktino druga re za plaanje ali ona nije isto to i kupovina. rtva i borba deluju na suprotne naine. Kada se borimo, prvo dolazi odvajanje, a potom izbor ili odluka. Kod rtve mi odluujemo da se odvojimo od neeg za ta smo vezani. rtva ne mora biti borba; ukoliko nije uinjena iz slobodnog akta volje, to nije prava rtva. Niti je rtva, ako je uinjena da slui nekoj posebnoj svrhi. Zbog toga kaem da rtvom plaamo neto, ali to ne kupujemo. To je tajna, ak misterija rtve. Na jedan nain to i nije misterija, jer davanje u oekivanju da se dato vrati, ponekad moe biti i odlino, ali to nije rtva. U drugom smislu to je zaista velika misterija, jer je to posebna vrsta kreativnog akta, koji otvara mogunosti, koje se ne mogu otvoriti na drugi nain. Da bismo ilustrovali misteriju rtve, uzmimo jednostavan primer povlaenja kada je to uraeno kao posledica odluke, a ne iz slabosti ili straha. Kada dvoje ue u sukob, pri emu se oboje ale i veruju da su u pravu, za oboje je teko da odstupe, dok ih na to ne primora neka jaa sila. Ako makar jedan odstupi a da nije prinuen na to, birajui da rtvuje svoj ponos ili svoj obraz, itava situacija se menja. rtva kreira mogunost, koje ranije nije bilo. Misterija tog dela je to ono spolja izgleda kao znak slabosti, meutim, potvruje se da je suprotno od toga. Bez izuzetka se dogaa da onaj, ko je uinio rtvu, zavrava sa prednou pod uslovom da to nije uinio sa tim ciljem u vidu. rtva je umetnost koja se mora nauiti. Njena delovanja nisu oigledna, ali su u okviru domaaja svakog, ko je jednom shvatio taj princip. Nain, na koji to sebi objanjavam, poiva na mojoj ideji o Sadanjem Trenutku kao polju aktivnosti moje volje. Ukoliko odluim da neto, za ta sam vezan, izostavim iz svog sadanjeg trenutka, stvaram vezu koja izlazi iz vremena. To neto, budui da sam vezan za njega, je postalo deo mene: kada se odvojim od njega, ono postaje kanal, preko koga nove mogunosti ulaze u moj sadanji trenutak. Sutina rtve je odluka. Mora se razumeti da odluka mora biti autentina. Jedan od Gurijevljevih uenika iz Rusije nam je ispriao pounu priu o rtvi. Godine 1918. u Esentuki na Kavkazu, kada je ivot bio veoma teak, Gurijev ja zatraio od svih prisutnih ena da mu daju svoj nakit. Ga. H je imala neki porodini nakit, koji nije bio samo vredan, ve je predstavljao jedinu preostalu materijalnu vezu sa njenim prolim ivotom. Posle oajnikog oklevanja, ona ga je odnela Gurdjijevu, stavila ga pred njega na sto i
17

izala iz sobe ne rekavi ni rei. Kada je bila na pola puta od kue, on ju je pozvao nazad i rekao: Ne treba mi ovo, zadrite ga. Nekoliko godina kasnije pria je ispriana u Prieur i kratko nakon toga Gurijev je ponovo izjavio da je u tekoama i da mu je potreban sav novac koji imaju. Jedna Amerikanka je donela svoj nakit i poloila ga na sto, oekujui da je pozove nazad, ali on je samo rekao: Hvala Vam mnogo. I to je bio poslednji put da je videla neto od toga. Kada se gorko poalila kako je mislila da je to test, drugi su ukazali da ak da to i jeste bio test, ona bi pala na njemu. Nije svaka pr ava rtva dobrovoljna. Neto moe biti uklonjeno iz naeg sadanjeg trenutka bez naeg izbora. Ukoliko smo snano vezani ako na primer izgubimo osobu koja nam je veoma bliska i draga moemo odgovoriti poricanjem ili revoltom. Ukoliko odbijemo da prihvatimo odvojenost i ako ostanemo u tuzi, samo-saaljenju ili poricanju ivota, mi gubimo vezu jer ostajemo unutar svog sadanjeg trenutka. Ukoliko prihvatimo gubitak i odbacimo impuls da ga hranimo i da saaljevamo sebe, efekat moe biti izuzetan, jer moemo postati svesni veze sa drugim svetom izvan naeg prostora i vremena. Insistirao sam da kada uinimo rtvu, ne smemo oekivati da ona bude vraena. To ne znai da nema nikakvih rezultata ili da ih ovek ne moe prepoznati. Plod rtve je sloboda. Sloboda je predivno stanje egzistencije, jer ona nije nita drugo do mogunost za kreativan akt . Istinska sloboda je toliko retka u naem ljudskom iskustvu da samo nekoliko ljudi moe da prepozna njen ukus. Kada smo slobodni, mi smo gospodari svog sadanjeg trenutka: nismo vezani konsekvencama prolosti ili kontrolisani uticajima izvan sebe. Sloboda je gotovo najdragocenija stvar u ivotu: ali re je u toj meri pogreno koriena i toliko uniena u svom znaenju, da mi shvatamo slobodu kao bivanje bez spoljanjih ogranienja. Stanje sveta danas pokazuje lanost bilo koje takve definicije slobode. Niko nije slobodan, ko iznutra nije slobodan, a ta unutranja sloboda dolazi u trenutku rtve. Kako su nae rtve samo delimine rtve to jest, ukljuuju zakaenost samo jednog dela nas unutranja sloboda koju moemo postii, ne traje dugo. Ali dok traje, njen ukus se ne moe pomeati ni sa ime. . rtva nikada nije laka. Dok se ne donese odluka, ona izgleda gotovo nemogua. Ne fiziki nemogua, ve zahteva akt volje koji odbijamo da uinimo. rtva mora biti uinjena slobodno. Ona ne sme premaiti ono to moemo da podnesemo. I mora biti injena iznova i iznova. Najvrednije rtve su napravljene kada se odrekenemo unutranjih zakaenosti. Svako je vezan za svoju sl iku o sebi samom. Ta slika obino ukljuuje biti u pravu. Mali broj moe da podnese da prizna da nisu bili u pravu. Svaki put, kada je osoba, koja je vezana za oseaj biti u pravu, sposobna da ga rtvuje, ona projektuje jedan deo sebe izvan svog sadan jeg trenutka i to stvara stanje slobode koje traje dok traje ta aktivnost. Ovde je nekoliko pravila koja smatram korisnim u praktikovanju rtve.

18

1. Svaka elja za nagradom koja se uvue u rtvu, razara njenu vrednost. 2. Budite inteligentni u izboru predmeta rtve. 3. Nemojte rtvovati na teret drugih, osim ako niste u stanju da im to vratite. 4. rtva sa pola srca ne donosi mnogo. 5. rtvujte ono to vam je dragoceno u sadanjem trenutku. 6. Nikada se ne cenjkajte sa rtvom. 7. Ne budite ludo hrabri i ne pokuavajte da rtvujete ono za im ete aliti. 8. Odmerite ta moete poneti. To je mera onoga to jeste. 9. Potraite u sebi vezanosti i upitajte sebe da li moete da rtvujete neku od njih. 10. Prava rtva je napravljena iz dobrog r azloga, a ne zbog dobrog rezultata. 11. uvajte svoje rtve sakrivene od drugih ili, ako je to nemogue, uinite da izgleda da vam je dobro bez njih. 12. rtva nije biti rezultat borbe, ve odluke. Odluno delo se izvodi u trenutku i ne sme biti ni trenutka oklevanja ili sekunde razmiljanja jednom kada je odluka doneta. rtva je mogua jer ovek ima slobodnu volju. Izgleda barem se meni tako ini da je jedini nain na koji se slobodna volja upranjava, delo rtve. Kada je to delo uinjeno, mi imamo jedan period slobode: kada je ono to inimo i ono to jesmo jedno te isto. To dezintegrie, ali ostavlja tragove iza sebe i ti tragovi rastu dok ne postanu srce naeg Pravog Sopstva, naeg pravog Ja. Mogunost za rtvu stalno raste u normalnom okruenju naeg ivota. One ne moraju sve da se iskoriste, ali bi trebalo da budu prepoznate i shvaene. ovek, koji je nauio vrednost rtve i radost koju ona donosi takoe je stekao pristup do jedne od najveih tajni ivota i transformacije. 4. POMO Ako se rtva sastoji u uklanjanju neeg dragocenog iz sadanjeg trenutka, pomo predstavlja doputenje neem dragocenom da se pojavi. To moda ne mora biti oigledno, ali pitanje da li je transformacija mogua bez pomoi ili ne predstavlja klju itavog problema ljudskog ivota. Ne mislim pitanje da li je pomo korisna, ve da li je neophodna. Ukoliko pomo nije neophodna, onda bismo barem teoretski mogli da se promenimo aktivnou koja u potpunosti moe biti sprovedena naom sopstvenom voljom. To znai da bi na sadanji trenutak morao sadrati neto to e
19

biti u stanju da postane radikalno drugaije (ukoliko to nije radikalno, nema transformacije) od onoga to je sada. Neki ljudi kau da je radikalna promena mogua i da to neto, to je omoguava, nije nita drugo do srea. Ljudski mozak, kau, je tako beskrajno komplikovan da se stotine miliona kombinacija stvaraju svakog minuta. Jedna od tih kombinacija moe biti potpuno originalna i otvoriti nove mogunosti, a da nije potrebna pomo spolja. Ista vrsta argumenta se koristi da bi se odbacila ideja da je Velika Inteligencija na delu i na maloj i na velikoj skali. ivot se pojavio na Zemlji, tvrdi se, zbog nepojmljivo brojnih hemijskih reakcija u okeanu ili atmosferi Zemlje, samoreprodukujui molekuli su mogli da se pojave na Zemlji istim sluajem dobra ili loa srea, kako ve gledate na to. Na tom argumentu poiva itava ateistika i mehanicistika filozofija modernog ivota i to je razlog zato sam rekao da je to klju itavog problema ljudskog ivota. Neemo se baviti strahovtiom filozofskom tezom da je slepi sluaj mogao iz haosa, bez pravca ili svrhe ili inteligencije, da proizvede okolnosti u kojima svi ivimo to jest, ljudski ivot na Zemlji. Nae pitanje izgleda mnogo jednostavnije: moemo li oekivati da se promenimo jednostavno na osnovu svoje sopstvene prirode ili opredeljenja? U naem sluaju ne moramo da uutkamo ostali svet, kao to filozofi moraju da uine prouavajui takva pitanja kao to su da li je ivot mogao da nastane na Z emlji pukim sluajem? U najmanju ruku moemo da sakupljamo dostupno znanje o tome ta se moe uiniti i kako. Pitanje zbog toga mora biti uokvireno veoma briljivo. Moemo li se izmeniti putem svoje sopstvene prirode, plus ono to moemo da nauimo od drugih, plus nae sopstveno odreenje? Po mom uverenju, zasnovanom na gotovo pedeset godina iskustva, potrebno nam je neto, to se ne moe svesti na bilo koji od ova tri elementa, o kojima sam do sada govorio: to jest, uenje, borba i rtva. To neto podsea na ono to se u hemiji naziva katalizator, koji deluje na udesan nain da omogui da se gotovo nemogui proces odvija brzo i lako. ... Transformacija oveka je po prirodi tako spor i teak proces da bi ga jedva jedna osoba na sto miliona mogla ostv ariti tokom ivota, ali dostupna pomo omoguava sasvim jednostavnim ljudima da je dosegnu. Pomo lii na znanje utoliko to neto spolja i odozgo treba da ue u na sadanji trenutak. Ona se razlikuje od znanja po tome to ne ulazi kroz um. Razlikuje se na jo jedan nain, naime, po tome to ne dolazi iz istog vremena i prostora u kome ive nai um i telo. To je razlog zato se ona ne moe doneti ili uzeti, kao to se znanje moe stei uenjem, snaga borbom i sloboda rtvom. ... Gurijev mi je objasnio tu vrstu pomoi u avgustu 1923. Mogu da reprodukujem razgovor gotovo sasvim tano, jer sam istog dana pisao svojoj eni, a ona je sauvala pismo. Imao sam demonstraciju Gurijevljeve sposobnosti da pomogne oveku da ostvari nemogue, posle ega je rekao: ovek, koji eli da se promeni, mora imati neophodnu energiju. Recimo da mu je potrebno stotinu jedinica, ali on uz sve svoje
20

napore moe da sakupi deset. Pretpostavimo da sretne oveka koji ima mnogo vie energije, nego to mu je potrebno za njega samog. Taj ovek e mu pozajmiti devedeset. Sada e moi da uradi ono to hoe. Kasnije on to mora da vrati. Vi sada ne moete da uinite nita sami od sebe, tako da ja moram da Vam pomognem. Postoji specijalna supstanca, koja Vam je potrebna nazovimo je via emocionalna energija. Vi ne znate gde moete dobiti tu supstancu, ali ja znam. Kasnije ete i Vi znati i tada ete razumeti Rad. Upitao sam ga: Kako mogu da dobijem pomo, koja mi je potrebna? Odgovorio je razgovarali smo na turskom Kada kaete Amar (Mercy!) svim svojim biem. Tek tada Vam se moe pomoi. Ovaj razgovor bi mogao da stvori utisak da pomaga sam proizvodi ili ak kreira tu supstancu. Nije tako. Istinski, on je vie nalik kanalu transmisije. Njegova tajna i njegovo postignue je u tome da je pronaao nain da se povee sa izvorom koji je van njegovog sopstvenog sadanjeg trenutka. On moe da transmituje, jer osoba, kojoj se pomae, ulazi u njegov sadanji trenutak i moe imati koristi od onoga to dobije. ... Pokuavamo da postignemo harmonino stanje bia u kojem emo biti slobodni da ispunimo svrhu svoje egzistencije. To znai, pre svega, da se uvede red u haotino stanje naeg unutranjeg ivota nadam se da e se italac sloiti da je na unutranji ivot veoma malo pod naom kontrolom i veoma daleko od stanja harmonije. Ukoliko nered moe da proizvede red svojom sopstvenom aktivnou to nije mnogo verovatno on to sigurno radi suvie sporo da bi to donelo neku korist tokom naeg ivota. Ako je tako, onda je pomo sutinski faktor i mora se pronai nain da se ona dobije. Vrsta pomoi, za kojom tragamo, je ona, koja e nam omoguiti da inimo uz razumnu nadu u uspeh tokom ogranienog vremena, koje imamo od roenja do smrti ono za ta verujemo da moemo da uinimo bez pomoi. Ne mogu postaviti nijedno pravilo u vezi sa pomoi, jer je njena priroda da bude spontana i neprisiljena. Ne moemo joj komandovati da doe do nas, ne moemo je ak ni zaraditi. Zbog toga kaem da pomo uvek ima dobrovoljan karakter. Awareness is the ocean of existence. Let it loose and your words will rage. But if you tend it like a fire to discover the truth, you will find how much of that there is in what you say. None! (from Naked Song by Lalla )

J. G. Bennett1 - THE TRANSFORMATION OF MAN

Preuzeto sa: http://www.4shared.com/get/n34huxpU/bennett_-_transformation_of_th.html J. G. Bennett1 The Estate of J.G. Bennett 2009

21

Ceo ovek je mnotvo u jedinstvu, vidljivo i nevidljivo, saznatljivo i nesaznatljivo. Ova pretpostavka je prihvaljiva kod svake interpretacije. Ona je validna ako posmatramo oveka kao mehanizam bez due sa ne vie nego epifenomen alnom sveu (Epifenomenalizam je doktrina, po kojoj uzrok mentalnim stanjima lei iskljuivo u fizikim stanjima. Postoji samo jedan pravac: od fizikog prema mentalnom. Prim.prev.). Validna je ako sagledavamo oveka kao telo, duu i duh ili ako pribegnemo bilo kom slinom modelu. Svako od nas je prepoznatljiva jedinica oveanstva i svako od nas je kompleksna celina. Mi smo svi d o nekog stepena pogodni objekti naunog istraivanja metodama posmatranja, eksperimenta, merenja, uoptavanja i postavljanja hipoteza. Ali mi smo takoe centri jedinstvenog iskustva na koje tehnike naunog metoda nisu primenljive. Svima nam je zajedniko da se ono, to se odvija u naem iskustvu, samo delimino reflektuje u naem ponaanju i da tako ostajemo skriveni jedni od drugih. Znamo da postoje fine senke u naem iskustvu, koje ne moemo izraziti obinim jezikom, ve samo indirektno jezikom umetnosti. Znamo takoe da postoje dublji, jedva osvetljeni procesi, koje ne moemo razumeti niti ih izraziti pred drugima. Ceo ovek ne moe biti manje nego sve te stvari, a verovatno jeste mnogo vie. Ne moemo se zadovoljiti time da razvijamo samo povrinskog oveka i ignoriemo dublje nivoe naeg bia, iz kojih se ini da izviru nae istinske vrednosti. Pogledajmo drugu dimenziju. ovek je drutveno bie. Ukoliko izoluje sebe od ljudskog drutva, on gubi deo svoje celovitosti. Ukoliko ne postigne da uspeno komunicira i sarauje sa svojim blinjima, on nije potpuno razvijen. ovek je takoe deo ivota na Zemlji. Njegova egzistencija zavisi od drugih oblika ivota jer on od neive materije ne moe da proizvede sve one supstance, koje su mu potrebne za odranje ivota. Dok god ovek nije u harmoniji sa prirodnim okruenjem, sa kojim je prisno povezan, on nije ceo ovek. Jo jedna dimenzija; mi ne znamo da li na ivot ima viu svrhu i znaenje, ciljeve, koji nisu predmet razmatranja obinog uma? Ako oni postoje, da li su sakriveni u oblastima nae sopstvene totalnosti, koja lei iza domaaja svesti ili su povezani sa drugim voljama i modalitetima bia? Da li postoji neka nepoznata svrha iza delimino proraunljivih, delom stohastikih procesa vidljivog sveta (Stohastiki od grkog znai sluajan. Stohastiki proces je onaj, ije je ponaanje ne deterministiko. Stanje sistema je odreeno predvidljivom aktivnostima procesa i elementom nepredvidljivosti. Prim.prev.)? Ako postoji takva svrha i ako je ceo ovek nekako ukljuen u nju, onda mora slediti da ne moe biti potpun a nijedna procena oveka, koja propusti da to uzme u obzir. Na kraju, moramo biti otvoreni za tu mogunost. Ova pitanj a nas vode do najveeg i najteeg od svih. Ko za razliku od pitanja ta je Ceo ovek? Imamo li identitet koji obuhvata ono to znamo i ono to ne znamo o sebi? Da li je taj identitet povezan sa pojedinanom, stalnom takom odluke, voljom ili `Ja'? Kada naglasim re Ja, o kome govorim? ini se da imamo vie od jedne take odluke u sebi. Raznolikost i nekonzistentnost naih odluka gotovo da iskljuuje uobiajeno gledite da je normalan ovek nepodeljeno jedinstvo i da se podvojenost sopstva javlja samo u nekim oblicima izofrenije. Dovoljno je pogledati
22

retke trenutke prosvetljenja, kada i mi sami i itav svet menjamo oblik, pa uvideti da postoje oblasti naeg sopstvenog bia koje ne moemo podvesti pod uobiajeni doivljaj sopstva. U kom god pravcu da pogledamo, vidimo da ceo ovek prevazilazi nau mentalnu viziju. Namera ovog kratkog prikaza je bila da prui uvod u tezu da samo -ostvarenje celog oveka mora daleko prevazilaziti ono to se uobi ajeno podrazumeva pod obrayovanjem. Druga teza je da samo-ostvarenje mora obuhvatiti mnogo vii stepen samo-poznavanja nego to se obino smatra neophodnim. Trea teza je komplementarna sa time: samo-ostvarenje je proces transformacije a ne jednostavno proces rasta. Ukoliko naa priroda ima makar i dva sloja i ako ti slojevi ive svoje ivote bez ili sa sasvim malo komunikacije izmeu sebe, neto mora biti pogreno. Transformacija oveka mora barem da naglasi to ujedinjenje ili ponovno ujedinjenje ta dva dela njegove prirode. Ukoliko on ima tri dela svoje prirode telo, duu i duh, onda sva tri moraju biti integrisana da bi se rekonstruisao ceo ovek. ovek kao sopstvo sa kapacitetom da donese slobodne odluk e o svojim aktivnostima, trai instrumente da bi delovao. Ti instrumenti su njegovo telo i njegov um. To ukljuuje maine kao to su jetra, maine za crpljenje i zagrevanje; u obliku skeletnog, cirkularnog, metabolikog i nervnog sistema. On takoe ima instrumente senzacije i oseanja, percepcije i miljenja, koje svrstavamo u mentalne. Pored tih dobro poznatih instrumenata on ima i druge, ne tako dobro prouene, kao to su endokrine lezde i posebne nervne ganglije. One su elek tro-hemijske u svom delovanju, ali veoma misteriozne u pogledu svoje prirode. Postoje drugi instrumenti, koji nam pruaju seanje, mo rasuivanja, imaginaciju i kreativne ideje. Postoje i drugi instrumenti, delimino probueni ili moda jo uvek u embrionom stanju, koji proizvode neobina, neobjanjiva iskustva komunikacije sa drugim svetom i za mali broj ljudi otkrovenje boanskog. Svi ti instrumenti pripadaju celom oveku. ak i oni najbolje poznati i stalno korieni su daleko manje delotvorni i produktivni nego to bi mogli biti. ak i ozbiljniji gubitak dolazi od nemogunosti da se osigura harmonian rad svih instrumenata radi postizanja nae svrhe. Sigurno, primarni cilj obrayovanja bi trebalo da bude razvitak tih instrumenata i uenje kako da se oni koriste efikasnije; umesto to ih kondicioniramo da proizvode automatsko ponaanje. Svaki instrument ima svoj sopstveni modus delovanja i oblik memorije. Putem jednostavnih procedura kao to su ponavljanje, ok i buenje elje veina instrumenata moe biti kondicionirana da proizvede unapred odreene oblike ponaanja. Obrazovanje je veinom odreeno pretpostavkom da je njegov cilj da proizvede fiksirane eljene obrasce ponaanja. Razvoj i koor dinacija tih instrumenata je tretirana kao sekundarna konsekvenca uenja da se proizvede eljeno ponaanje. Znanje i vetine se posmatraju kao primarni ciljevi i usavravanje naih in strumenata se po pravilu zanemaruje. Retko se uvia da takve vaspitne procedure proputaju da stave instrumente pod kontrolu sopstva ili Ja. Kao posledica toga, mukarci i ene odrastaju sa u velikoj meri automatskim obrascima ponaanja, koje su retko u stanju da promene tokom kasnijeg ivota. Njihova sposobnost uenja nestaje prilino rano i oni ostaju sutinski nerazvijeni tokom ostatka svog ivota. Prihvatanje te situacije kao
23

normalne je deo onoga to nazivam psiho-statikim pogledom na ovekovu prirodu . Re psiho-statiki se koristi da izrazi hipotezu da ovek moe biti kondicioniran, ali ne i transformisan. Prema njemu razvitak, koji se odvija jednom kada su telesni i mentalni instrumenti dostigli zrelost, predstavlja samo efekat uticaj a iz okruenja drugim reima, psiha ostaje statina. On odbija verovanje da je ovek sposoban za transformaciju u smislu da postane druga vrsta bia. Suprotan pogled je psiho-kinetika hipoteza, prema kojoj je ovek sposoban za transformaciju u integrisano bie, ija je saznatljiva i nesaznatljiva priroda postala neodvojivo celo. Takav ovek moe da kontrolie svoje instrumente kao to veti mehaniar moe da kontrolie mainu. Na ovoj konferenciji bi trebalo da razmotrimo razliite implikacije psiho -kinetikog pogleda na ovekovu prirodu. Predlaem da se to razmotri kao sredstvo za postavljanje modela ljudske prirode, koji omoguava da se razliiti obrazovni sistemi uporede, ne samo u pogledu ponaanja, ve i u pogledu toga kako se odnose na samog oveka. Moemo postaviti pitanje: ukoliko se transformacija odnosi na samog oveka, zar nije sutinski to jest, implicitno znaenju rei da ovek uestvuje u njenom ostvarenju. Ako je tako, imamo pogodnu razliku izmeu transformacije i razvitka. Prvi mora biti nameran i posledica svesno rezultirajui makar delimino iz svrsishodnih/ namernih/ osmiljenih aktivnosti samog oveka. Razvitak nije nita vie do sluajni rezultat uticaja izokruenja na ve postojee obrasce, na primer, na genetski kod. Razmotrimo neke od implikacija psiho-kinetikog ili transformacistikog po gleda na oveka: 1. Postoji cilj ili svrha u svakom ljudskom ivotu. To je potencijal za specifinu transformaciju. 2. ovek bi trebalo da koristi svoje instrumente kao sredstva za postizanje tog cilja i da naui da ih na najbolji nain upotrebi. 3. Treba da obrati vie panje na to ta je i ta moe da postane od toga ta zna. 4. ovek treba da posmatra svoju sopstvenu volju, to jest kapacitet za donoenje odluka kao primarnu, a struju svesti i mentalne dogaaje kao sekundarnu. 5. ovek ne moe biti zadovoljan d ihotomijom svesnih i nesvesnih stanja. On mora teiti ka tome da ponovo ujedini vidljive i nevidljive delove svog bia. 6. ovekovo iskustvo je zatvoreno u njegovo okruenje. On ne moe realizovati svoje potencijale osim kao drutveno bie. Iz poslednje tvrdnje sledi da ne moemo procenjivati ovekove potencijale osim u kontekstu njegovog okruenja. Ukoliko je ono statino, nikakva greka ne rezultira iz promenljivih principa i pravila, koji izraavaju zahtev okruenja za trenutnom
24

realnou. Meutim, kada se okruenje brzo menja, kao to je to sluaj u dananjem svetu, principi vrednosti i pravila ponaanja se mogu pokazati neadekvatnim. To je svakako sluaj u modernom drutvu. Pripremamo mukarce i ene u skladu sa drutvenim i moralnim principima na okruenje, koje moe nee postojati kada oni Jedna od ozbiljnih posledica toga je da veliki broj mukaraca i ena ne uspeva da postigne zadovoljavajui odnos sa zajednicom. Ostale tvrdnje vode do donekle slinih zakljuaka. Mi prenosimo znanja i vetine , zanemarujui istinske ljudske potencijale i volju, koja tei da se realizuje. Na taj nain, liavamo ljude njihove prirodne moi da odgovore i adaptiraju se. Skloni smo da fiksiramo njihovo ponaanje u obrasce, koji sasvim odudaraju od prave svrhe egzistencije realizacija potencijala, koj i im je inherentan, to podrazumevam pod transformacijom. Proverimo te ideje na jednom ili dva primera: Milioni radnika u razvijenim industrijskim zemljama su nezadovoljni svojim nainom ivota do stepena revolta. Oni nastavljaju da povezuju svoje nevolje sa industrijskim odnosima, plaanjem, satima rada i drugim funkcionalnim elementima. U stvari, oni su uznemireni nedostatkom mogunosti da donose sopstvene odluke, da koriste svoje instrumente u svoju korist ili, iskazano jednostavnim terminima, zamara ih ponavljanje i nematoviti karakter njihovog svakodnevnog rada. Problem, koji izgleda ekonomski sa elementima socijalnog konflikta, u stvarnosti je posledica akutne disharmonije izmeu njihovog aktuelnog i potencijalnog naina ivota. Dok god bud u morali da rade i da se bore da izdravali sebe i svoje porodice, njihov ivot ima svrhu i njihova aktinost ima psiho-kinetiki karakter. Jednom kad a su telesne potrebe zadovoljene, rad zahteva motiv. Uvedeni su vetaki motivi u vidu apetita, koje stimulie okruenje: ali oni deluju samo u povrnom oveku. "The hungry sheep look up and are not fed but swoln with wind and the rank mist they draw rot inwardly, and foul contagion spread"2 2 Lycidas; John Milton, 1637 Zbunjuje nas i iznenauje da i civilizovane nacije sa razvijenom kulturnom tradicijom bivaju uvuene u svirepe aktivnosti, bezobzirno unitavajui ivot i tretirajui svoje blinje kao beskorisne ivotinje. Uzrok tog iznenaenja lei u naoj opsesiji obrascima ponaanja i u zanemarivanju volje i karaktera, koji lee u pozadini. Ukoliko volja nije obuena da napravi slobodne odluke, ve je naprotiv konicionirana da odgovori pasivno na uticaje iz okruenja, nije iznenaujue da ako je okruenje zasnovano na svireposti i taj ovek e se ponaati kao zver. Kao trei primer, razmislimo o onome, to se naziva po pustljiva zajednica. Ljudi su uslovljeni da interpretiraju sve to opaaju u bihejvioralnim modelima, da vide seks i nasilje grubo prikazane i da svoja opaanja suprotstave modelima ponaanja, izvedenim iz drutvenih normi i moralnih pravila, koja su se razvila vek ili ak vekovima ranije. U skladu sa time donose svoje sudove. Ukoliko odbacuju
25

tradicionalne norme, prihvataju ili ak pozdravljaju slobodu izraza i delovanja. Ukoliko se dre tradicije, postaju besni. Ni u jednom sluaju ne uzimaju u obzir nevidljivog oveka, iji prirodni impulsi ukljuuju seks i nasilje: ali koji ima kapacitet da ih transformie u ljubav i kreativnost. Ponaanje, nametnuto spolja, ostavlja celog oveka nepromennjenog. Samo transformacija, koja se probija kroz barijeru izmeu spolja i iznutra, moe proizvesti istinsko ljudsko bie, koje e pravilno koristiti svoje instrumente, ukljuujui i one, koji slue impulsima seksa i destruktivnosti. U poslednjih nekoliko godina bihevioralna nauka je slavljena kao sredstvo, putem kojeg ovekova priroda moe biti kontrolisana ili ak promenjena na bolje (Bihevioralna terapija je primena eksperimentalnim putem izvedenih postupaka uenja na saniranje psihosocijalnih poremeaja i kontrolu ponaanja. Poiva na shvatanju da je svako ponaanje steeno uenjem, te se uenjem moe i ugasiti. Bihevioralna terapija predstavlja postepen proces planskog i sistematskog oduavanja pacijenta od starog, nedelotvornog steenog ponaanja i uenje novog, uspenog. Koriste se razliite tehnike razuslovljavanja" i sticanja prikladnijih navika, kao to su averzivna terapija, implozivna terapija, desenzitizacija, asertivni trening, reciprona inhibicija itd. Uspene su kod jednostavnih i izolovanih poremeaja ponaanja (grickanje noktiju, mucanje), ali je manje delotvorna kod teih i sloenijih psihikih poremeaja gde se umesto jednog, ugaenog, simptoma razvija drugi wikipedia). Bihevioralne nauke se bave iskljuivo funkcionalnim instrumentima i nainima uslovljavanja i razuslovljavanja njihov ih odgovora. Sve to ne moe biti redukovano na spoljanje ponaanje, koje se tretira kao unutranje ponaanje ili stav. To pojednostavljivanje ne funkcionie i bihevioralne nauke uvek iznova potvruju svoju neadekvatnost, ne uspevajui da proizvedu stalne promene. Kada se postignu promene u spoljanjem ponaanju, uvek iznova e se ispostaviti da su one povezane sa odreenim uslovima u okruenju. Promenite okruenje i ukoliko psihi nije naneto nepovratno oteenje, originalni stav se vraa. Primeri se mogu uzeti iz bilo kog polja ljudskog iskustva i uvek se ispostavlja da samo oni procesi, koji podrazumevaju mo pojedinca za donoenje odluka mogu rezultirati permanentnim promenama. Nasuprot uobiajenim pretpostavkama donoenje odluka u oveku nije funkcionalna operacija kao gledanje i sluanje, razmiljanje i oseanje. To je akt uinjen voljom, koji je smeten u neuslovljeni deo ovekove prirode. U ovom kratkom uvodu je bilo neizbeno da dam neargumentovanu izjavu i da navedem nekoliko ilustracija, za koje se moe initi da su proizvoljno odabrane da bi sluile mojoj temi. Moja namera nije bila samo da vas uverim da se pravo obrazovanje mora primeniti na celog oveka; ve i da vam sugeriem da ta oblast nije dovoljno istraena. Sadanja kriza ne samo u obrazovanju ve i u svim oblastima ljudskog ivota moe poprimiti razliite aspekte ako se proui u svetlu psiho -kinetike hipoteze. Razvoj, obrazovanje i transformacija su tri rei, koje se mogu primeniti na proces u kome ovek otkriva svoj potencijal. Prva je prirodna i automatska. Druga je vetaka i u velikoj meri posledica uticaja iz okruenja. Trea je uglavnom samo -usmerena, pri emu okruenje obezbeuje uslove pre nego uzroke. Razvoj se zavrava rano u ivotu.
26

Obrazovanje se proizvoljno obustavlja ubrzo nakon toga. neprekidna i progresivna.

Transformacija je

Transformacija ne mora biti duhovna ili religijska. Niti su religijske i duhovne aktivnosti obavezno deo transformacije. Test za transformaciju nije obeleje koje je primenjeno; ve ishodi procesa. Njegovi plodovi su unutranja sloboda, mir u umu, pojava jedne, integrisane volje i ponovno ujedinjenje vidljivih i nevidljivih delova ovekove prirode. Preostaje pitanje, na koje e ova konferencija moda baciti izvesno svetlo. Da li e ljudi na ovom stepenu ljudske istorije prihvatiti izazov transformacije u dovoljnom broju, da u budunosti dolo do promene. Mi ivimo u dobu, kada je kondicioniranje dominantan faktor u ljudskom ponaanju. Nikada ljudi nisu tako rasprostranjeno i tako efikasno bili izloeni kondicionirajuem uticaju masovnih medija. Ne moram da razraujem tu tezu, jer bilo da je tehnoloki razvoj kritikovan ili hvaljen, on se prihvata kao neizbean. Ako proizvodnju ljudskih automata ne samo osuujemo, ve i elimo da uinimo neto efikasno da bi joj se suprotstavili, ne moemo se prebacivati sa jednog procesa kondicioniranja na drugi. Nije dovoljno koristiti metode razuslovljavanja (deconditioning), kakvi se koriste u treningu osetljivosti. Razuslovljavanje ne ini osobe imunim na kasnije uslovljavajue delovanje; i zaista, on nije tako ni zamiljen. Ukoliko elimo da ljudi budu sposobni ak i pod stresom za donoenje sopstvenih nezavisnih sudova i korienje svojih instrumenata umesto da budu korieni od strane njih, tada mora biti pokrenut itav proces transformacije. Ovde dolazimo do predmeta, kojim se na Institut bavi tokom svi h dvadeset pet godina postojanja. Kao to znate, mi ispitujemo mnogo linija istraivanja, da bismo otkrili puteve koji omoguavaju mukarcima i enama da realizuju svoje prirodne potencijale za donoenje sudova i kreativnost. U najmanju ruku smo se uverili da je to mogue. Uveriti druge nije toliko lako, jer sam razlog za transformaciju nije primarno bihevioralan (koji se odnosi na ponaanje). I ponaanje, kontrolisano od strane okruenja, i ponaanje, kontrolisano iznutra, jeste ponaanje. Oni se ne mogu odmah razlikovati osim u stresnim situacijama. Jedan od razloga za insistiranje na vanosti psiho-kinetikog pogleda na ljudsku prirodu je i taj da smo uli u period intenzivnog stresa u itavom svetu. Nije preterano rei da ljudski opstanak zavisi od broja ljudi koji su se transformisali od automatskog do samo-usmerenog, slobodnih mukaraca i ena.

27