Z

OBRAZOVANJE U SRBIJI: IZMEU POZNATE PROLOSTI I NEPOZNATE BUDUNOSTI

TINDE KOVA CEROVI

ahvaljujem se na pozivu i na tome to se bavite obrazovanjem. Zahvaljujem se na najavi ozbiljnog multidisciplinarnog razmiljanja o tome ta s tom udnom stvari obrazovanjem. Ja sam psiholog obrazovanja, meni je naprosto osnovna profesija da se bavim tom temom, i utoliko mi je drae kad vidim zainteresovanost i predstavnika drugih profesija. Ve sam dugo u ovoj oblasti i imala sam sreu da saraujem sa dva ministra koji su zaista hteli da menjaju stvari. Veoma je teko proceniti ta je iji doprinos u dosadanjem razvoju obrazovanja. ta je nastalo usled samih okolnosti, ta su doprineli svi ljudi zajedno, dakle ljudi koji su se upustili u rad u ovoj jako zaputenoj oblasti, a ta je u svemu tome individualni doprinos pojedinih strunjaka. elim odmah da kaem ono sa im u i zakljuiti prezentaciju: kolaboracija, zajedniki rad, ukljuivanje raznih pojedinaca i grupa, to je kljuno za obrazovanje. Bez takvog pristupa emo teko napraviti korak unapred. Zakljuiu i sa tim da mi, naalost, jo uvek imamo naviku da procenjujemo individualne doprinose, individualnog nastavnika, strunjaka ili ministra. Negde ima nekih dobrih nastavnika, negde ima nekog dobrog rukovodioca, negde ima nekog dobrog direktora, nekad ima nekog dobrog ministra. Zbog toga ne uspemo da vidimo da nam je problem ozbiljniji: nemamo sistem koji bi osigurao da svi budu dobri. Dobila sam zadatak da pruim pregled stanja u obrazovanju u Srbiji izmeu poznate prolosti i nepoznate budunosti. Predstaviu obrazovne tokove poslednjih dvadeset godina kod nas i malo u zastati kod pitanja gde smo sad, koja nas uzbuenja jo ekaju, i kuda nas ona mogu odvesti. Dau istorijski pregled u pet slika i svakako ne bez pristrasnosti. Ja sam u pogledu obrazovanja beskrajno pristrasna, ak

i onda kada analiziram, ak i onda kada kritikujem. Ponekad na obrazovanje gledam kao psiholog, ponekad kao neko ko rukovodi sistemom, ponekad iz ugla nekog ozbiljnog kritiara koji je istovremeno i kritiar drutva, ponekad iz ugla roditelja, ponekad iz ugla nastavnika, ponekad iz ugla ljudskog bia koje je provelo dovoljno vremena na ovom svetu da sada moe i da sumira. Prva slika vraa nas u vreme pre devedesetih. Rekla bih da smo tokom osamdesetih imali nekoliko neuspenih pokuaja strunjaka da doprinesu poboljanju obrazovanja. Sistem obrazovanja je kod nas bio ureen po pedagokim principima iz pedesetih i ezdesetih godina, a nauka o obrazovanju je u to doba uinila velike iskorake socijalno konstruktivistiki pristup i humanistiki pristup su se artikulisali, saznanja o razvoju i nainima njegovog podsticanja su postala evidentna, kognitivna psihologija je ponudila nova objanjenja o funkcionisanju saznajnog aparata i sve to je moglo imati direktne implikacije po nain organizovanja obrazovanja. Oni koji su radili na fakultetu imali su utisak da je obrazovanje tako zatvoren sistem da niko ne moe da mu prie. A kad ne moete prii predmetu vaeg izuavanja, onda potraite neki drugi predmet izuavanja. I naunici su, da tako kaem, ljudska bia, i oni ele da se bave temom koju mogu da istrauju, oko koje mogu neto da urade, na koju mogu da utiu, u odnosu na koju mogu realno da se pozicioniraju. A naa obrazovna realnost je bila tako neprozirna, barem za nas koji smo radili na univerzitetu, da je istraivanje tema koje se tiu obrazovnog sistema u Srbiji bila prava retkost. Seam se istraivanja analize udbenika s kraja osamdesetih. Tada je na zahtev Zavoda za izdavanje udbenika profesor Ivi okupio veliki tim koji je obavio ogroman posao. Isptivali smo udbenike Zavoda i u smislu socijalizacije i u pogledu uenja: kako se motiviu aci, kakvi se zadaci zadaju, koji se koncepti nude, koji se socijalizacijski modeli nude, i otkrili smo zabrinjavajue manjkavosti udbenika u svakom pogledu. Ta analiza nikada nije integralno objavljena, zavrila je u nekoj fioci Zavoda. Uoio se neki mali boljitak u samim udbenicima Zavoda. Ali, to smatram jednim neuspenim, a ogromnim radom. Mogli smo da priemo sistemu obrazovanja, ali nismo mogli na njega da utiemo. Seam se jo jednog pokuaja Analize efekata osnovnokolskog obrazovanja, takoe s kraja osamdesetih, kada je veliki tim okupio profesor Havelka. Taj tim je sainio snimak stanja znanja dece koja zavravaju osnovnu kolu. Poput prethodne, i ova analiza je ukazala na ogromne probleme, na neobino velike rupe, na fenomene za koje ne biste oekivali da ih obrazovanje proizvede. Recimo, rast korelacije izmeu obrazovanosti roditelja i uspeha deteta u viim razredima kole. Taj podatak govori o tome da kola zapravo ne obavlja svoju funkciju, te da roditelji, koji su u stanju da pomognu deci, preuzimaju odgovornost za to da dete neto naui. Pa deca iji roditelji vie znaju i moRe no. 83/29, 2013.

38

gu vie. Pored rasta korelacije primeeni su i ozbiljni nedostaci u razumevanju osnovnih naunih koncepata. I ta analiza je, naravno, kao i prethodna, ukazala na dominantni reproduktivni pristup u obrazovanju. Tu se kao da neto ui, pa se onda kao da dobijaju ocene... Svi kao da neto rade, a efekti su veoma, veoma slabi. Seam se jo jednog detalja iz te slike. Od 89, kada je pao Berlinski zid, poelo je naglo da raste interesovanje strunjaka za temu obrazovanja. Kao da smo postavili sebi pitanje a ta ako nas neko stvarno upita ta da se radi? Da li bismo mogli samo na osnovu naeg teorijskog znanja, na osnovu naih istraivanja, koja su se prvenstveno bavila fenomenima koji su daleko od realnosti kolstva, da li bismo samo na osnovu toga mogli da damo savet o tome ta stvarno da se radi? Stvorio se ambijent za istraivanje kako novi socijalno konstruktivistiki pristup uenju uneti u realnost kolovanja? Videli smo brojne prepreke, ali smo videli i naine da se te prepreke premoste. Iz toga su izrasle mnoge aktivnosti u devedesetim. To su bile predradnje, to je slika iz daleke prolosti. Druga slika se odnosi na period koji je pomenula i Jadranka Jelini: bunt iz devedesetih koji se artikulisao u nevladinom sektoru. Ne samo to su Fond za otvoreno drutvo i mnogi drugi donatori pomagali nevladin sektor, nego se i strunost sa univerziteta prelila u taj isti sektor. Ono to nismo mogli da uradimo unutar sistema, na univerzitetu, u institucijama, radili smo u nevladinom sektoru. Tada se u Srbiji, a slino je bilo i u Hrvatskoj i drugim zemljama na prostoru ex-Jugoslavije, stvorio veoma struan nevladin sektor. A to nije est sluaj: obino su nevladine organizacije volonterske organizacije i bave se preteno humanitarnim radom. Kod nas se velika strunost i sve to je bilo najzanimljivije, najvanije, najdelotvornije slilo u nevladin sektor. Poelo se od psihosocijalne pomoi deci izbeglica. Seam da je Fond prvi put organizovao na Paliu kamp za decu izbeglica. Tad se u to ukljuila moja koleginica, koja je naalost nedavno preminula, Nada Ignjatovi Savi. elim da se na ovom skupu uje njeno ime: ona je tada bila predvodnik ovih aktivnosti. Paralelno s tim, ve negde od 92, poinje da radi grupa Most. Prvo, u okviru Centra za antiratne akcije, poinje da se bavi socijalnim konfliktima i prevencijom socijalnih konflikata, a zatim deluje kao samostalna institucija. Vrlo brzo se videlo koliko je vano takav pristup integrisati u kole. Osnovni motiv je bio da se osigura da se kod generacija mladih koji se suoavaju s ondanjom politikom propagandom, ratnom propagandom stvore mehanizmi, znanja i vetine za nenasilno reavanje sukoba, i da se na taj nain sprei perpetuiranje nasilja. To je za nas bio poetak obrazovanja za demokratiju, tako smo to i tretirali. Radile su i druge organizacije. uvari osmeha su radili na konstruktivnoj komunikaciji. Posle toga se pojavilo puno raznih organizacija: Zdravo da ste sa Vesnom Ognjenovi, Hajde da, Psiho kod, Graanske inicijative sa Miljenkom Deretom, Obrazovni forum sa profesorom Iviem.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

39

Na ovaj nain se stvorio jedan veliki resurs u nevladinom sektoru, koji se sve ozbiljnije bavio obrazovanjem. Bilo je tu dobrih ideja za koje mislim da su jo uvek korisne. Kako je to ulo u sistem? Naprosto, udom. Individualnim angamanom pojedinih ljudi. To je sad ve anegdota kako je Uionica dobre volje ula u redovan sistem kao aktivnost koja se radi sa decom. Nastavnici su dolazili na obuke i potom drali niz radionica sa uenicima. Pria kae da se neko re je o Ruici Rosandi, koautorki Uionice dobre volje znao sa nekim u Ministarstvu. Taj iz ministarstva je video pogram i rekao u, pa ovo je dobro. Upravo tada je bila izala i knjiga Dijane Plut O konfliktima i ta sa njima, koja je bila namenjena deci. Deca su je itala kao strip, pod klupom, za vreme dosadnih asova fizike i matematike. Neko je to primetio, pa se reklo aha, ok, to je moda u redu. Na takav neobian nain smo ve tokom ratnih devedesetih dobili prve kolske programe za demokratiju unutar sistema. Trea slika prikazuje entuzijazam i prve reforme iz perioda 2001-2004. Podsetiu vas, tada je graansko vaspitanje uvedeno kao predmet u kolama. Znam da ima puno dilema i puno diskusija oko toga zato je graansko vaspitanje ulo u kole u paru sa verskom nastavom. Kako je mogue da to nije moglo da se razdvoji; kako je mogue da i posle deset godina graansko vaspitanje i verska nastava stoje kao alternativa jedno drugom? O ovoj temi bi trebalo ozbiljno razgovarati, ali ne sada, poto je u to vreme sistem proao mnogo vee i vanije inovacije. To je bilo vreme kada se mnogo radilo na podsticanju inicijative i kreativnosti u kolama, u saradnji sa nastavnicima. Formirani su novi kolski odbori u kojima su i roditelji dobili izvesnu ulogu. Obavljene su konsultacije irokih razmera uz podrku Fonda za otvoreno drutvo razgovori o reformi u kojima je uestvovalo skoro deset hiljada ljudi iz sistema obrazovanja. Na osnovu tih razgovora osmiljen je paket prvih reformi. Mnogo se radilo na kolskom razvojnom planiranju. kole su postale mesto na kojem ljudi ne samo to predaju svoje predmete nego sada i sede zajedno, gledaju celu ustanovu, prave planove, dogovaraju se, prave novi program. U tom periodu su se nastavnici po kolama vrlo rado ukljuivali u sve to. Tada, na poetku dvehiljaditih je to bilo mogue. Kasnije, kada u sistemu vie nije bilo vrstog oslonca za razvojno planiranje, to je zamrlo. Tako se ljudi iz kola seaju tog perioda. Postavljen je sistem za struno usavravanje nastavnika, to je takoe bila velika akcija u kojoj je poela da se formira svest da je potrebno da se nastavnici struno usavravaju. Ponuda je bila spremna. Svi uspeni programi iz nevladinog sektora su, zajedno sa drugim programima, stvaranim po univerzitetima ili kolama tada dobili zvanian, legitiman ulaz u sistem: akreditovali su se i nastavnici su mogli da ih pohaaju, da prikupljaju bodove. Postojalo je veliko interesovanje za to, i napravljeni su prvi koraci u razvoju. Zapoeta je i kurikularna reforma u optem obrazovanju, uao je u sistem novi program
Re no. 83/29, 2013.

40

za prvi razred osnovne kole, i zapoeta je reforma srednjih strunih kola. A veliki doprinos donelo je i ukljuivanje u Tempus program i u Bolonjski proces. Srbijanka Turajli je vodila ovu akciju. Pretpostavljam da se sea koliko je to bio veliki iskorak za na sistem i ta je sve trebalo uraditi da bi se on desio. Ali i ta slika je otila i dola je sledea slika. Pitanje je ta je ostalo od svega tada zapoetog do danas. Ja bih sledeu sliku okarakterisala kao neku vrstu duplog koloseka. U periodu 2004-2008. su s jedne strane delimino zaustavljene ili zanemarene prethodne reforme, ali su, s druge strane, u to vreme uvedene i razne novine, neto vie na viim nego na niim nivoima obrazovanja. Recimo, nastali su novi bolonjski programi visokog obrazovanja, celi paket akreditacija fakulteta, univerziteta, razliitih programa. Ja ovo bolonjski stavljam, naravno, pod navodnike, da ne pomislite da tu nema ta da se komentarie. Ali, iskorak jeste napravljen. Proireno je i pilotiranje novih profila srednjih strunih kola. Godine 2008. ve smo imali 56 novih programa za zanimanja, odnosno profila, koji se sa oko 10 odsto uenika pilotiraju u razliitim kolama sa po nekoliko odeljenja. Meutim, to je ipak bilo samo pilotiranje, a ne sistemsko reenje. Tada je intenzivirano i pilotiranje inkluzivnog obrazovanja; neto se u vezi s inkluzivnim obrazovanjem radilo i pre 2004, ali od 2004. je nastalo puno lokalnih timova koji su krenuli da razrauju naine ukljuivanja dece iz vulnerabilnih grupa u kole. Od kole do kole menjao se odnos prema ovom novom pristupu, i isprobavalo se kako da se krene ozbiljnije u ostvarivanje pravednosti, to jest socijalne pravde u obrazovanju. Taj period obeleio je i poetak liberalizacije trita udbenika, takoe u svojstvu ogleda. Ja u svemu tome nisam uestvovala, ali mislim da nije tano kada se kae da se tada ba nita nije uradilo. To jeste bio period u kome su se smenila tri ministra, pa je i ta injenica doprinela utisku fragmentiranosti. Meutim, postojala je jako vana podrka meunarodne zajednice, podrka razliitih programa, podrka donatora koji su odrali i nastavili svoje programe, delom kroz sistem, delom kroz nevladin sektor. I konano peta slika, period 2008-2012, koji prvenstveno karakterie priprema za evropske integracije i u obrazovanju. Delom su nastavljene reforme iz prethodnog perioda, kao i iz 2001. Ali, entuzijazam je donekle opao. Evo jedne anegdote iz ovog perioda. Poela sam ponovo da radim u Ministarstvu kao dravni sekretar. Razgovaramo o tome ta moe da se uradi. Jedna profesorka graanskog vaspitanja saela je glavnu poruku molim vas, rekla je, da li moete da garantujete da emo ono to sada zaponemo stvarno i nastaviti da radimo, poto jedino pod tim uslovom hoemo dalje da radimo. Ako to ne moete da garantujete, onda nita. Slino su rekle i kolege iz istraivakih krugova ekaj, hajde prvo da vidimo da li to moe da se garantuje, poto mi vie ne elimo da gubimo krediasopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

41

42

bilitet, da radimo neto to se posle ne primenjuje u praksi. Naravno, pretpostavljate da sam im rekla da to pre svega zavisi od njih a ne od mene. Zapoet je niz velikih projekata. To su sad veliki programi, koje delom finansira EU, delom drugi donatori ili krediti. To su ozbiljni reformski koraci koji podrazumevaju, recimo, ukljuivanje pedagokih asistenata kao pomo integraciji romske dece, zavrne ispite, uvoenje novih pilotiranih profila u sistem u srednjem strunom obrazovanju, postavljanje sistema druge anse za odrasle koji su napustili osnovnu kolu, proirivanje obuhvata predkolskim obrazovanjem itd. Dakle, ozbiljni i dobro promiljeni strateki projekti. Poela su da se obavljaju a i da se koriste i velika istraivanja. Recimo, poeli smo da uvaavamo rezultate Pisa istraivanja: odmerili smo nae rezultate sa rezultatima drugih zemalja. I to ne samo po mestu na rang listi. Poeli smo da se pitamo i kako napredujemo, gde imamo poboljanja, a gde nazadujemo. U ovom periodu nastaje i jedan veliki sistemski reformski paket: integracija dece iz vulnerabilnih grupa. Po mojoj proceni, Ministarstvo je najvie uradilo na ovoj problematici. Iako su ciljevi bili i pravednost i kvalitet i efikasnost obrazovanja, mislim da je najvie vremena i snage apsorbovala integracija dece iz vulnerabilnih grupa. Treba rei i da je ovo period kada poinjemo da se bavimo najteim temama u obrazovanju: finansijskom reformom, koja je bila razraena i onda je trebalo isplanirati kako da se sprovede unutar sistema; te racionalizacijom ili optimizacijom mree kola zbog demografskog pada, vika nastavnika, manjka dece, geografskog rasporeda kola koji potie iz ezdesetih i ne prati tekue stanje; stvarnom prevencijom nasilja, koje se u kolama poveavalo, uprkos tome to je mnogo programa ulo u kole. Uvedeni su eksterni zavrni ispiti, zasad na kraju osnovne kole, i zapoeta priprema za zavrne ispite na kraju srednje kole. Poelo je otvoreno da se govori o korupciji u obrazovanju na osnovu analize OECD-a. Mi smo prole godine traili tu analizu, i Srbija je postala pilot zemlja u kojoj se uradila analiza integriteta sistema obrazovanja. eleli smo da vidimo koje su to oblasti obrazovnog sistema koje nose potencijalni rizik od korupcije, i analiza je pokazala nekoliko neuralginih mesta. Neuralgina mesta mogu odmah da vam navedem, OECD-ova publikacija je prevedena i uskoro e se distribuirati. Neuralgina mesta su: zapoljavanje nastavnika; upis na fakultete, ne svuda, ali na puno mesta, posebno priprema uenika za upis na fakultet (naplatite pripremu, pa se uenik upie); usmeni ispiti na univerzitetskom nivou. To su tri kljune take. to se tie zapoljavanja, u novim zakonima, koji su pripremljeni za Skuptinu, odmah je unet lan zakona koji se odnosi na kriterijume na osnovu kojih se mora vriti zapoljavanje, kako bi se zaista spreilo da se roaci, partijski drugovi, deca prijatelja itd. zapoljavaju u kolama umesto bolje kvalifikovanih osoba. Konano, izraena je i strategija. Sledi njeno usvajanje, a potom i njena primena.
Re no. 83/29, 2013.

Dozvolite mi nekoliko linih refleksija povodom ovih pet slika. Imam utisak da su se u proteklih deset godina dogodile mnoge parcijalne promene, ali nije dolo do dramatinog napretka. Moemo dugo priati o tome zato je tako. Ipak, napredak postoji i to u vezi sa svim temama iz svih oblasti obrazovanja. Meutim, ni oko jedne teme se napredak nije konsolidovao u dovoljnoj meri da bi mogao postati oslonac za razvoj ostalih segmenata. Imamo komplikovan i veliki sistem, i ako elite da ga unapredite, morate imati neke vrste take da biste na njima mogli dalje da gradite. Ja u ovom trenutku ne znam koja je to vrsta taka na kojoj se moe dalje graditi. Bojim se da bi trebalo uvrstiti ak pet-est taaka da bismo dobili stabilan oslonac za dalji rad. Imam utisak da tokom celog svog bavljenja, tj. ovog udnog rada u Ministarstvu koji sam dobrovoljno prihvatila, ali ne i bez izvesne ograde, opstaju zapravo iste neuralgine take. Kao i devedesetih, kao i na poetku dvehiljaditih, i dalje je tema kvalitet nastavnika, i dalje je tema njihovo obrazovanje. Mi zapravo nemamo nastavnike, mi imamo istoriare, fiziare, geografe, koji, eto, nisu uspeli da se zaposle tamo gde su eleli i za ta su uili, pa se zapoljavaju u kolama, kao da kola ne trai kvalifikacije, kao da kola nije jedna posebna vrsta institucije. Evo, ak i na Filozofskom fakultetu, nisam sigurna da li sociolozi, pa ak ni da li istoriari prolaze neku ozbiljniju pripremu za nastavniku profesiju, a pri tom, ta priprema bi mogla da se obavi na tom istom fakultetu. Da ne govorimo o drugim strukama, elektrotehniarima, maincima, pravnicima, koji u stvari odlaze da rade po srednjim kolama a da im sistem nije pruio nimalo oslonca za taj rad. Druga neuralgina taka je autonomija kola, to je i pitanje decentralizacije. Ovo pitanje se, naravno, ne moe reavati samo unutar obrazovanja. Potrebno je da se celo drutvo saglasi. Mi smo u periodu prvog reformskog talasa malo iskoraili u smeru decentralizacije i poveanja autonomije kola, a onda smo videli da nas niko ne prati, pa smo morali da se vratimo koji korak unazad. Gledano iz dananje perspektive, drago mi je to smo se vratili, poto optine moraju biti stvarno kompetentne, dakle u stanju da analiziraju, u stanju da prikupe relevantne podatke i da na osnovu njih donesu dugorono ispravne odluke. Mislim da je ovo, moda, na najvei problem autonomija kola i mogunost da kola, tj. oni koji rade u koli zaista dobiju i kompetencije i pravo da se bave obrazovanjem dece, a ne sluanjem instrukcija. I konano finansiranje obrazovanja je kontinuirana neuralgina taka, ne samo po iznosu nego i po nainu finansiranja. O ovome neu detaljnije da govorim, nadam se da e jo neko primetiti ovaj problem i baviti se njime. Imam jo jedan jak utisak kada se osvrnem unazad i podeliu ga sa vama. Imam utisak da sve vreme tinja latentni sukob oko teme obrazovanja, i to u vie razliitih ravni. Moda to i nije sukob, moda su to dileme, moda se tako pravi prostor za konstruktivno reavanje problema. Ali, dok je latentno, ne moete ga reavati. To nas koi. Pre svega, prisutan je latentni sukob izmeu administrativno-birokratskog i profesionalnog modela
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

43

44

upravljanja obrazovanjem. S tim se suoite im uete u hodnik Ministarstva, ili kad ponete da itate materijale. I zaista, to su zakoni, to su podzakonski akti, to je veliki birokratski korpus koji u dobroj meri apsorbuje ljude, a pri tom ostavlja profesionalni aspekt nekome ko e se valjda snai da neto uradi. Na linom primeru sam osetila taj dualizam. Jer, razumem zato je vaan administrativno-birokratski pristup, dok imamo ovakve kole i ovakav sistem. A opet razumem i da bez profesionalnog pristupa nee moi ba nita pametno niti da se zakljui, niti da se pokrene. Zatim, tu je latentni sukob izmeu istraivake zajednice i administracije. Imamo mnogo naunih instituta, mnogo fakulteta, to to oni proizvode moglo bi biti izuzetno korisno za Ministarstvo. Ali, oni koji upravljaju sistemom ne kau ta su njihove potrebe i ta e im u narednom periodu biti potrebno, pa tako nita i ne dobiju ili dobiju ono to im ne treba ili dobiju onda kada im to ne treba. Ciklus kreiranja politika je mnogo bri i konkretniji nego to to istraivai prate. Istraivai rade sporije, piu debele knjige i onda vam ih stave na sto, pa vi kaete izvini, ja nemam vremena to da itam. Neophodno je povezivanje putem neke posrednike ustanove izmeu te dve zajednice da bismo razvoj obrazovnih politika mogli osloniti na relevantne podatke. Zasad se samo Pisa uzima donekle ozbiljno, a to nije dovoljno. Jo jedan tip sukoba je izmeu onih koji su unutra i onih koji su napolju. Ja sam vie puta bila i napolju i unutra. Sad sam opet napolju i vidim kako drugaije mislim nego ranije. Kad ste unutra, razumete probleme, barijere, vidite ta se sve ne moe, pokuavate da vidite kako da neto ipak uradite. Kad ste spolja, onda vas zanima gde su rezultati, zato radi sto hiljada nastavnika, a ja i dalje sedim sa svojim detetom i poduavam ga. Zato bi imalo smisla da oni koji su unutra i oni koji su napolju nau zajedniku vizuru i meusobno sarauju na otklanjanju problema. Sledea latentna tema sukoba, dodue, nedovoljno jasno artikulisana, tie se pogleda na kolu kao mesta za zapoljavanje nastavnika, s jedne, i mesta za uenje i razvoj, s druge strane. Ako gledate na prvi nain, zanimaju vas uslovi rada, na primer. Ako gledate na drugi nain, onda postavljate drugaija pitanja, koja se tiu rezultata, kvaliteta. Raskorak izmeu ova dva ugla gledanja i dalje je veliki. Nemamo objedinjenu nastavniku politiku koja bi vodila rauna i o jednom i o drugom uglu. Naposletku, imamo i implicitne teorije obrazovanja, s jedne, i jasnu strategiju, s druge strane. Obrazovanje je vrlo nezgodna oblast svako ko govori o njoj ima barem dvanaest, ako ne i dvadeset ili dvadeset pet godina iskustva boravka unutar sistema, u svojstvu uenika ili studenta. Na osnovu tog linog iskustva svako stvori neku vrstu teorije o tome ta valja, a ta ne valja, ta treba, a ta ne treba initi, i u nju duboko veruje. Meutim, te teorije su po pravilu vrlo daleko od jasne strategije ili jasno empirijski i teorijski zasnovanog koncepta, a u obrazovanju na alost esto jo uvek imaju prevagu.
Re no. 83/29, 2013.

Gde smo sada i koja nas jo uzbuenja ekaju? Pre svega elela bih da vam ukaem na nesumnjive indikatore uspeha. Povean je obuhvat dece od tri do pet godina predkolskim obrazovanjem, u odnosu na 2005. godinu, sa 33 odsto na 44 odsto, i od 5 do 6 godina sa 66 na 91 odsto. Zanimljivo je videti da se procenat dece ranog uzrasta iz romskih naselja, koju uvek vidimo kao najugroeniju kategoriju dece, takoe poveao u ovom periodu, na osnovu podataka MIKS-a, koji sprovodi UNICEF (vidi sliku 1). Ovaj trend dupliranja obuhvata je nastavljen i u pogledu obuhvata romske dece osnovnom kolom, pratili smo ga iz godinu u godinu.

INDIKATORI USPEHA KORAK PO KORAK

44 33 91

INDIKATORI USPEHA KORAK PO KORAK

Promena u procentu uenika koji nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti u domenu itanja 2006. i 2009. godine 2006 2009

66

45
4 8

R. Srbija
2005 2010

Romi u romskim naseljima

2005 2010

funkcionalno pismeni nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti

funkcionalno pismeni nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti

Povean obuhvat romske dece predkolskim obrazovanjem (3-5 godina) ali i broj romske dece u osnovnom obrazovanju Slika 1

Smanjen procenat funkcionalno nepismenih petnaestogodinjaka sa 52% na 33% u domenu italake pismenosti (Pisa 2009) Slika 2

Takoe, smanjio se procenat funkcionalno nepismenih petnaestogodinjaka na Pisa ispitivanju izmedju 2006. i 2009. sa 52 na 33 odsto (vidi sliku 2). Nove rezultate Pisa iz 2012. saznaemo u decembru 2013 (obrada rezultata za sve zemlje koje uestvuju u ispitivanju traje oko godinu i po). Ja vas molim da pratite ove podatke, a posebno analize razloga za uspehe i neuspehe.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

INDIKATORI USPEHA KORAK PO KORAK

ALI: MOTIVACIJA UENIKA

0,6 0,4 0,2 0,0 -0,2 -0,4 -0,6 -0,8

nema projekata 1 2 projekta 3 5 projekata 6 9 projekata

kolska anksioznost

Vankolski status je vaniji od kole

Obrazovanje je vano

Oseanje pripadnosti koli

Bazina Samoefikasnost Obmanjivanje motivacija se doputa

Anksiozni i nezainteresovani (42%) Anksiozni i zainteresovani (42%)

Neanksiozni, motivisani i samoefikasni (17%) Neanksiozni i nezainteresovani (19%)

Slika 3

Slika 4

Napredak je vidljiv i po tome da se sve vie kola ukljuuje u razliite inovativne programe. Ako pogledate mapu Srbije (vidi sliku 3), vidi se u kojim optinama koliko kola sprovodi neki inovativni program. Vidi se da je svega devet optina bez ijedne kole u nekom programu, sve ostale imaju takve kole, a mnoge i vie njih. Ove kole su pravi razvojni resursi, koje treba iskoristiti, velika investicija za budunost, na tome se dalje moe graditi. Ali, naravno, imamo i vrlo loe indikatore. Izlistau nekoliko manje poznatih, a sistemski veoma bitnih. Pre svega, motivacija uenika za obrazovanje i uenje. Na osnovu istraivanja Pisa uzorka 2009, analizom profila motivacione strukture uenika utvreno je da samo 17 odsto uenika spada meu one koji su istovremeno i neanksiozni, i motivisani, i samoefikasni. To su uenici koji guraju, vuku i sa njima nastavnici vole da rade. Ostali su ili nemotivisani, ili anksiozni i nezainteresovani, sa njima je komplikovanije raditi u koli (vidi sliku 4). Ali postoji i paralelna slika o tome kako izgleda nastavniki pristup motivaciji uenika, ona u velikoj meri korespondira sa gornjim podatkom. Oko 40 odsto nastavnika smatra da su za motivaciju odgovorni roditelji, da motivisanje uenika nije zadatak nastavnika. Oekujem da e oni svoju panju usmeriti na gornjih 17 odsto uenika, a ostalih 83 odsto preteno zanemariti.
Re no. 83/29, 2013.

ALI: VISOKA STOPA OSIPANJA

- Niska stopa uea (posebno romske dece) - Osipanje iz osnovnih kola - Osipanje izmeu osnovnog i srednjeg obrazovanja - Osipanje iz srednjih kola

BEZ REAGOVANJA SISTEMA

Nema institucionalne reakcije na osipanje dece iz predkolskog obrazovanja (IPSOS, 2012)

Centralna Srbija
17 17,7 19

9,8 10,1

11,4 11,7 11,8

14,8 14,9 15,9

Vojvodina Beograd Ruralna Urbana 0 20 40 60 80 100 120 da ne D/K

Visok procenat onih koji rano naputaju kolu

5,6 6

Podaci: EUROSTAT (2008) i Nacionalna sluba za statistiku Srbije. Podaci za Srbiju prikazuju u stvari bolju sliku jer nema dovoljno informacija

Slika 5

Slika 6

Takoe, stopa osipanja iz sistema obrazovanja je veoma visoka (vidi sliku 5), oko 19 odsto, i reavanje pitanja osipanja trai ozbiljnu akciju. Procenite sami koliki je to dugoroni gubitak ljudskih resursa za celinu drutva. Jo jedan novi podatak treba da nas zabrine on govori o frapantnoj injenici da zapravo institucije ne reaguju kad se desi osipanje (vidi sliku 6). Podatak iz sveeg istraivanja IPSOS-a se odnosi na osipanje iz predkolskog programa i govori o tome da sistem reaguje u svega desetak odsto sluajeva, neto ee u seoskim predelima gde su male kole i neposredniji odnosi, a najmanje u Beogradu. U svim ostalim sluajevima sistem naprosto ne reaguje nita, dete dolo, bilo, otilo, nema veze. Nema nikog ko e da pozove, ko e da ode, ko e da proveri, ko e da javi, ko e da trai da se dete vrati. Kao da se svi raduju to e imati manje posla... I konano, jo jedan vaan podatak CEPS-a iz Ljubljane koji govori o tome da su roditelji u svim zemljama jugoistone Evrope, pa tako i u Srbiji, skoro potpuno iskljueni iz ivota kole, oni nisu pozvani da uestvuju u kolskom ivotu osim da dou na roditeljski sastanak i da preuzmu aku knjiicu (vidi sliku 7). Po percepciji oko deset hiljada roditelja, kole najee nita ne rade da ih pozivaju, da ih ukljue, da ih animiraju, da ih uvae, da ih pitaju itd. Simptomatino, percepcija direktora je dva puta povoljnija po kole. Meutim, za ovo pitanje percepcija roditelja je najbitnija.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

ALI: RODITELJI ISKLJUENI

Iskljueni roditelji (roditelji romske dece jo vie iskljueni), na osnovu podataka novijeg istraivanja OSI-a

Slika 7

48

Kuda dalje? Oekivanja drutva su se promenila u odnosu na period od pre 20 godina. Politike su se promenile. Primenjuju se novi zakoni. Uzimaju se u obzir novi podaci. Ali, osnovni mehanizmi sistema obrazovanja su ostali isti, poto nekoliko kljunih problema (ljudski resursi, finansije, infrastruktura odnosno mrea i vrsta kola) i dalje nisu reeni i kontinuirano proizvode dalje probleme o kojima sam maloas govorila. A ima izazova s kojima se jo nismo ni suoili. Mi i sada reavamo prole probleme, probleme koje su druge, bolje zemlje odavno reile, a ne bavimo se problemima koji su pred nama. Evo jedne plauzibilne liste buduih tema: Gde su kreativnost i inovacija u koli? Gde je preduzetnitvo kole i nastavnika? Gde je uenje da se ui? Oni se pojave u nekom tekstu, u nekom zakonu, i posle toga ne desi se nita, sistem nije spreman da pogleda unapred. Gde su socijalizacija i demokratske vrednosti cele populacije? I malo ue: gde su socijalni partneri? Na je kontinuirani problem to se ljudi ne sreu i ne rade zajedno. Ministarstvo i dravna uprava ne mogu da odgoje svoje partnere, njih treba drutvo da odgoji da bi se onda oni mogli sresti sa upravom. Gde su mediji? Odmah emo se sloiti da njih obino nema, izuzev kada gori kua. A pri tom su mediji glavni posrednici putem kojih roditelji, nastavnici i svi drugi mogu poeti da stiu sliku o obrazovanju, koja se ne zasniva samo na implicitnim teorijama. Kako
Re no. 83/29, 2013.

se sa obrazovanjem povezuju kultura, umetnost, sport? Kao to su ta ministarstva razliita, tako su to i odvojene delatnosti koje se ne dodiruju i ne oslanjaju jedna na drugu. Takoe, ini mi se da je dodatni veliki problem to pod obrazovanjem mislimo na kole, a pod kolama mislimo na dravnu upravu, i onda dalje o svemu tome vie ne mislimo. Moje preporuke su vrlo kratke. Vano je pred obrazovanje postavljati maksimalistike zahteve, bez obzira na prilike, jer e minimalistiki zahtevi dovesti do uruavanja drutva. Treba reavati budue, a ne prole probleme. Mi u stvari i dalje reavamo ono to vuemo iz devedesetih, a nismo postavili nove izazove, nismo rekli ovo treba uraditi za budunost kao da ne verujemo da budunost postoji i da ipak prvenstveno od nas zavisi kakva e ona biti. Veoma je vano da se odneguje iroko drutveno partnerstvo, i izvan sistema obrazovanja: kultura, sport, mediji, umetnost, lokalna zajednica, privreda, zdravstvo, omladina, roditelji. Tako emo se pripremiti za sasvim nov model obrazovanja, u kojem kola nije centralno mesto uenja i razvoja. Neko mi je nedavno rekao, neko vaan hajde, vi strunjaci iz ministarstva, kaite nam kako e kola izgledati za trideset godina, a mi emo onda lako da isporuimo odgovarajue uitelje i nastavnike. A ta ako ne bude kola? Ne mislim to ba sasvim ozbiljno, ali hajde da razmiljamo i o nekim drugim varijantama kako bi jo obrazovanje moglo da izgleda. Takav nain razmiljanja zahteva krupnu reorganizaciju svih koji se bave obrazovanjem. A u meuvremenu, treba preuzeti odgovornost i inicirati saradnju. I ne ekati da nas neko pozove, bavljenje unapreivanjem obrazovanja mora biti zajednika akcija. Na kraju jo jedan, pomalo neobian savet. Ako elite da se bolje upoznate sa sistemom obrazovanja, bilo gde i bilo kad, predlaem vam dva efektna naina. Pogledajte kako sistem izgleda s nalija. Nalije je ono to vidimo kada gledamo iz ugla siromanog deteta, deteta iji roditelji nisu obrazovani. Pozivam vas da bacite pogled iz tog ugla i vidite kako sistem izgleda. Uzmite taj pogled kao lakmus. Ako i tada obrazovanje prua kvalitet, onda je dobro. Ako, pak, nita ne daje, imamo ozbiljan problem. I drugo, posmatrajte sistem iz ugla uenja i vidite da li u koli, na asu, postoje etiri kljuna elementa. Prvo, neki jasan cilj uenja koji se ne svodi na reprodukciju; koji govori o nekoj novoj misaonoj aktivnosti koju treba nauiti, npr. da dete bude u stanju da uporedi ovo sa onim, da primeti razliku, novinu, da bude u stanju da izvue zakljuak koji neto znai itd. Zatim motivacija, bavi li se neko u koli time da dete hoe, eli da naui to to je cilj uenja, ili ne. Potom, prilika za primenu znanja. Vetine se naime moraju na licu mesta praktikovati. Konano, dobija li dete povratnu informaciju tokom vebanja, i to odmah i na nain koji je njemu potpuno jasan. Ako naete sva etiri elementa u istom vremenskom segmentu, sva je prilika da sistem ipak radi. Ako jedan od tih elemenata nedostaje, nee se desiti uenje, i nee se dobiti ono zbog ega obrazovanje treba da postoji.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

49

Tinde Kova Cerovi.