Zavarivanje plazmom

Sadraj:

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Uvod......................................................................................................................... 3 Zavarivanje plazmom............................................................................................. 5 Tehnika zavarivanja plazmom................................................................................ 8 Oprema za zavarivanje........................................................................................... 9 Prednosti i nedostatci zavarivanjem plazmom........................................................ 10 Zatitna oprema prilikom rada.................................................................................. 11 Literatura................................................................................................................... 12

1. UVOD
Zavarivanje je proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem meuatomskih veza izmeu dijelova koji se zavaruju, pri kome se pojedinano ili kombinovano koristi toplotna i mehanika energija, a po potrebi i dodatni materijal. Postupci zavarivanja, koji se najee koriste u praksi, zasnovani su na lokalnom zagrijevanju materijala iznad temperature topljenja, kada zavareni spoj nastaje ovravanjem (npr. elektroluno zavarivanje), ili na lokalnom zagrijevanju materijala do temperature topljenja, kada zavareni spoj nastaje uz dodatno djelovanje pritiska (npr. elektrootporno zavarivanje). Zavarivanjem je mogue spajanje metala sa metalom, nemetala sa nemetalom i metala sa nemetalom, ali se u praktinom smislu podrazumijeva spajanje metala sa metalom. Pod zavarenim spojem se podrazumijeva konstruktivna cjelina, sl. 1, koju ine osnovni metal (1) i metal ava, ili skraeno av, kod koga se razlikuju lice ava (2), nalije ava (3), korijen ava (4) i ivica ava (8), sl. 1.a. Kod postupaka zavarivanja topljenjem av nastaje ovravanjem istopljenog osnovnog i dodatnog metala ili samo osnovnog metala. Dio osnovnog metala, koji se topi u procesu zavarivanja i ulazi u sastav metala ava, zove se uvar (5), ija je granica obiljeena sa (6), sl. 1.a, a dubina sa (9), sl. 1.b. Zona uticaja toplote (ZUT), oznaena sa (7) na sl. 1.a, je onaj dio osnovnog metala, koji je pod uticajem zagrijavanja i hlaenja pretrpio izvjesne strukturne promjene, ali ispod temperature topljenja. Na sl. 1. prikazane su i osnovne dimenzije ava: irina (11), debljina (12) i nadvienje (10), i to za sluaj sueonog, sl. 1.b, i ugaonog spoja, sl. 1.c, kao i za navareni sloj, sl. 1.d, kod koga je bitna i njegova debljina (13).

a)

b)

c) d) Slika 1. Osnovni elementi zavarenog spoja

3

Prije zavarivanja potrebno je pripremiti ivice osnovnog metala, ime se dobija lijeb za zavarivanje, iji su osnovni pojmovi definisani standardom, sl. 2. Najee korieni ljebovi i izgledi odgovarajuih avova su dati u tab. 1. Pripremljeni lijeb u procesu zavarivanja topljenjem moe da se ispuni u jednom ili u vie prolaza, ili u vie slojeva, sl. 3, to prvenstveno zavisi od debljine osnovnog materijala. Zavar predstavlja dio metala ava, nastao u jednom prolazu ili sloju, sl. 3

1 - stranica lijeba 2 - korijen lijeba 3 - otri korjen lijeba 4 - tupi korjen lijeba 5 - razmak u korjenu lijeba 6 - zatupljenje korjena lijeba 7 - otvor lijeba 8 - irina otvora lijeba 9 - ugao otvora lijeba 10 - ugao zakoenja lijeba

Slika 2. Osnovni elementi lijeba

2. ZAVARIVANJE PLAZMOM
Plazma je jonizovana materija koja prenosi elektrinu struju. To je materije od koje je izgraen luk svakog elektrolunog postupka zavarivanja, bio on u vazduhu ili u zatitnim gasu. Razliiti gasovi se lake ili tee jonizuju to opredjeljuje njihovu primjenljivost u postupcima zavarivanja. Temperatura luka jonizovanog gasa je reda veliina 10 000 0C. Luk plazme, u odnosu na WIG ili MIG luk, je mnogo topliji, gui i krui to se postie izborom odgovarajueg gasa i saimanjem (koncentrisanjem) luka.

Slika 3.Izgled mlaznice Zavarivanjem plazmom je veoma slino WIG postupku . Glavne razlika izmedu WIG postupka i postupka zavarivanja plazmom je u obliku mlaznice, drau elektrode i obliku luka plazme koji prolazi kroz nju. Gorionici za plazma zavarivanje mogu biti izvedeni tako da se elektrini luk uspostavlja izmeu osnovnog materijala i volframove (netopive) elektrode to je takozvani prenosivi luk li izmeu suavajue mlaznice i volframove (netopive) elektrode tada se luk naziva neprenosivi . Prenosivi luk proizvee dubok provar u osnovnom materijalu a neprenosivi luk proizvee plitak provar u osnovnom materijalu. Neprenosivim lukom mogu se zavarivati materijali koji ne provode elektrinu struju.

Slika 4.Gorionici za postupke sa plazmom (A) Prenosivi luk

(B) Neprenosivi luk

Slika. 5 Uporeivanje postupaka (A) luka volframove elektrode u inertnom gasu i (B) luka plazme za zavarivanje.

Kod WIG postupka luk je slobodan, dok je kod zavarivanja plazmom (a naroito kod rezanja plazmom) luk jako suen (sl. 5). Kod postupka zavarivanja plazmom imamo veu duinu luka u odnosu na WIG luk. Luk plazme takode ima cilindrini oblik u odnosu na zvonast oblik koji se moe uoiti kod WIG postupka. Slino WIG postupku, gorionici za zavarivanje i rezanje plazmom se koriste sa uobiajenim izvorima struje koji imaju strmopadajue karakteristike (jednosmerna struja direktnog polariteta). Uobiajeni WIG izvori struje mogu se koristiti za zavarivanje plazmom jednostavnim dodavanjem upravljake kutije kojom se regulie uspostavljanje luka, protok gasova i vode za hlaenje. Rezanje plazmom zahtijeva istu osnovnu vrstu izvora struje, ali mora imati dosta vii napon praznog hoda i treba da je u mogunosti da proizvede mnogo viu jainu struje nego WIG izvor struje. Napon praznog hoda za jedinicu plazme moe biti visok i 400 V. Stvarno, skoro svaki izvor jednosmerne struje sa strmopadajuim naponom i najmanjom vrednou napona praznog hoda od 80 V i glavnim kontaktorom moe se koristiti za rad opreme za zavarivanje plazmom. Minimalna struja koju ete postii zavisi od izabranog izvora struje. Najee, meutim, visok napon se obezbeduje posebno konstruisanim izvorima struje za luk plazme. Prednosti zavarivanja plazmom u odnosu na uobiajeno WIG zavarivanje su: - poboljana krutost luka plazme omoguava laku regulaciju ulaza toplote u radni komad, - vea duina luka u odnosu na WIG postupak omoguava da se sa manje problema odrava pravilan poloaj gorionika, - veliina zavarivakog kupatila pri korienju plazme takode je manje osetljiva na promjene u duini luka, - lake je uvoenje dodatne ice ili ipke i manipulacija rukom gorionika zbog veeg rastojanja od mlaznice do radnog komada ( 5 -12 mm), - moe se koristiti dodatnu icu ili ipku veeg prenika sa minimalnim rizikom od zagaivanja metala ava. Ovo je posebno znaajno pri zavarivanju nerajuih elika, aluminijuma i titana, - zbog toga to je luk plazme vrui nego WIG luk, brzine zavarivanja su vie, a zona uticaja toplote je ua, - postupak zavarivanja plazmom je manje osjetljiv na geometrijsku nepodudarnost spoja i loe nalijeganje spoja nego WIG postupak. Glavni razlozi su via uneena toplota, zbog toga se zavarivanje plazmom lako automatizuje. Pored ovih prednosti, postoje i nedostatci postupka zavarivanja sa plazmom, a to su: oprema za zavarivanje plazmom kota vie nego skoro za bilo koji drugi metod zavarivanja lukom ili otporom, keramike mlaznice na kraju gorionika imaju kratak radni vijek zbog veoma visoke temperature luka plazme, potronja relativno skupog inertnog gasa takoe je vea zbog toga to se on koristi za obrazovanje luka plazme kao i za zatitu.
7

3. TEHNIKA ZAVARIVANJA PLAZMOM

Tehnike zavarivanja koje se koriste sa runim postupkom plazmom su sline onima koje se koriste pri TIG postupku. Zbog vee duine luka ne postoji opasnost od zagaenja radnog komada putem dodira volramove elektrode sa njim, ili zagadenja volframa metalom ava. Vei je prostor za uvoenje dodatne ice u luk i zavarivako kupatilo. Razlikuju se dva naina zavarivanja i to: utapanjem (pudlovanje) i tehnikom kljuaonice. Veina runih postupaka zavarivanja plazmom se vri metodom zavarivakog pudlovanja (koja se esto naziva tehnika utapanja), to jednostavno znai da se dodatnu icu uvodi u rastopljeno kupatilo ava ili odmah uz luk plazme, ba kao rad sa TIG gorionikom. To je veoma slino nainu na koji biste rukovali icom pri oksigasnom plamenu. Drugi nain zavarivanja plazmom koji moete koristiti je tehnika kljuaonice. Zavarivanje kljuaonicom se koristi na tanjim presjecima kao to su tanki limovi i trake, obino bez korienja dodatne ice. Meutim, materijali do debljine od 6 mm mogu se zavarivati tehnikom kljuaonice putem razliitog podeavanja struje i napona luka. Primjer za korienja zavarivanja tehnikom kljuaonice je izrada avova na uglu, prirubnih i preklopnih avova za spajanje dva komada tankih limova metala. Da bi poeli av tehnikom kljuaonice, dri se gorionik u skoro vertikalnom poloaju. Povea se struja do radne vrijednosti. Gorionik se ne pomjera dok se ne formira kljuaonica kroz radni komad. im se uspostavi kljuaonica u komadu, moe se poeti pomjeranje gorionika radi izrade neprekidnog ava topljenjem. Najkritiniji dio ava dobijenog runom tehnikom kljuaonice je poetno probijanje radnog komada. U toku ovog vremena treba da se dri gorionik upravno na radni komad. Luk plazme mora se usmjeriti direktno na osnovni materijal. Ako gorionik ne bude upravan na radni komad, povratni mlaz plazme moe prouzrokovati pucanje vae mlaznice gorionika zbog termikog napona. Takoe treba obezbijedite da protok gasa za obrazovanje plazme ima viu vrijednost nego pri zavarivanju nainom utapanja. Kada se doe do kraja ava, kljuaonica se zatvara sniavanjem struje zavarivanja radi smanjenja toplote u radnom komadu, a u isto vreme smanjuje se protok gasa za obrazovanje plazme. Oba ova postupka, djelujui zajedno, smanjie toplotu u kljuaonici omoguavajui zaostalom kupatilu ava da otie i popuni kljuaonicu.

4. OPREMA ZA ZAVARIVANJE
Ureaj za zavarivanje plazmenim postupkom je prikazan na sl.6; njegovi osnovni elementi su: izvor struje, boca (ili boce) za zatitni gas, sa odgovarajuim ventilima, gorionik sa netopljivom elektrodom, paket crijeva za dovod argona, rashladne vode i elektrini kablovi. Izvor struje je po pravilu strmopadajue statike karakteristika, kao kod E postupka, da bi sluajna promjena duine luka to manje uticala na jainu struje. Ako se napaja naizmeninom strujom, ureaj treba da proizvodi simetrine, odnosno uravnoteene talase struje. Gorionik za zavarivanje treba da ima dovoljan strujni kapacitet da se ne bi pregrijavao, a po pravilu se hladi, vazduhom ili vodom. Sastavni dio gorionika je mlaznica, iji oblik bitno utie na efikasnost zatite. Mlaznica treba da ima takav oblik da isticanje zatitnog gasa bude bez turbulencije, a da pri tome bude to udaljenija od mjesta zavarivanja, da bi zavariva imao bolji pregled.

Slika.6. ema ureaja za plazmeni postupak - osnovni elementi Crijeva za dovod zatitnog gasa treba da budu od specijalnog plastinog materijala ukoliko se koristi He, iji su atomi toliko mali da kroz obino gumeno crevo difunduju u okolinu. Osim navedenog, ureaj za zavarivanje ima i elemente za regulisanje jaine struje, uspostavljanje luka bez dodira vrha elektrode o radni komad, automatsko otvaranje i zatvaranje protoka argona i rashladne vode, VF generator i kondenzatorsku bateriju, a u sluaju zavarivanja sa zagrijanom icom postoji i dodatni element za elektrootporno zagrijavanje ice.

5. PREDNOSTI I NEDOSTATCI ZAVARIVANJEM PLAZMOM

Prednosti: razmak izmeu pitolja i radnog komada nije kritina veliina, velika koncentracija energije u mlazu plazme omoguava duboku penetraciju, te potpuno protaljivanje u jednom prolazu. zona utjecaja topline spoja je uska s paralelnim rubovima to smanjuje kutne deformacije, velika koncentracija energije osigurava veu brzinu zavarivanja uz stabilan luk, visoka kvaliteta spojeva.

Nedostaci: plazma pitolj je mnogo osjetljiviji na oteenja nego kod TIG postupka, pitolji moraju imati vodeno hlaenje, zahtjeva se vrlo tono odravanje razmaka izmeu vrha elektrode i sapnice.

6. ZATITNA OPREMA PRILIKOM RADA

Zavarivanje bez odgovarajuih mjera zatite, moe biti opasno i nezdravo. Danas se s novim tehnologijama i odgovarajuom zatitom, taj rizik dosta smanjio. Da bi se smanjio utjecaj plamena i elektrinog luka, zavarivai moraju nositi zatitnu odjeu i opremu, kao to su maske, rukavice, zatitna odjea. Zbog visokog intenziteta ultraljubiastog i infracrvenog zraenja, i mogueg oteenja oiju (upala ronice i opekotine na mrenici oka), maske i naoale trebaju biti opremljeni sa specijalnim staklima. esto se i mjesta zavarivanja trebaju prekriti sa zatitnim zavjesama i pregradama, posebno od polivinil klorida, da se zatite ostali radnici koji ne zavaruju.

Sl.7 Propisno opremljen varilac prilikom rada Mjesta zavarivanja sadre znaajnu koliinu metalnih estica promjera nekoliko m, i to su estice manje, to su opasnije za zdravlje (male estice mogu proi kroz krvno-modanu pregradu). Uz to dolazi do stvaranja i ozona. Posebno su opasne pare koje sadre kadmij. Kod Cr-Ni elika, posebno je opasna visoka koncentracija esterovalentnog kroma Cr (VI), koji je kancerogena tvar.

11

LITERATURA 1. Mr. Miloti,Milan:Prirunik za zavarivae .Doboj,Saobraajni fakultet,2008.str. 9093 2. Goji, Mirko: Tehnike spajanja i razdvajanja materijala. Sisak, Metalurki fakultet, 2003. str. 4-7.

12