UNIVERZITET U NIU

-TemaIndikatori otpadnih voda - Seminarski rad

Mentor:

Studenti:

Ni, 2011. Godine

SADRAJ

Uvod...........................................................................................................................................2 1. 2. OTPADNE VODE............................................................................................................3 KARAKTERISTIKE OTPADNIH VODA...................................................................5

2.1. Opte karakteristike kunih otpadnih voda..................................................................5 2.2. Opte karakteristike industrijskih otpadnih voda........................................................7 2.3. Opte karakteristike poljoprivrednih otpadnih voda...................................................8 2.4. Opte karakteristike voda koje se isputaju u ivotnu sredinu....................................8 3. 4. 5. 6. SISTEMI ZA ODVODNJU OTPADNIH VODA.........................................................9 SVOJSTVA OTPADNIH VODA..................................................................................10 SVOJSTVA PRIJEMNIKA..........................................................................................16 POKAZATELJI KVALITETA VODA.......................................................................20

6.1 Fiziki pokazatelji kvaliteta vode.................................................................................21 6.2 Hemijski pokazatelji kvaliteta vode.............................................................................23 6.3 Bioloki pokazatelji kvaliteta vode...............................................................................27 7. 8. 9. POKAZATELJI OTPADNIH VODA U SRBIJI........................................................28 USLOVI ISPUTANJA OTPADNIH VODA.............................................................29 IZVORI ZAGAENJA.................................................................................................30

10. POSLEDICE ZAGAENJA........................................................................................32 11. MERE ZATITE VODA..............................................................................................33 Zakljuak................................................................................................................................35 Literatura................................................................................................................................36

UVOD

Najdragocenije, nezamenljivo prirodno bogatstvo i najrasprostranjenija supstanca na Zemlji je voda. Voda je providna, bezbojna tenost, bez ukusa i mirisa. Nema stalan oblik, ve zauzima oblik suda u kome se nalazi. Pri zagrevanju se iri i na temperaturi od 100C kljua prelazi u gasovito stanje vodenu paru. Pri hlaenju se skuplja i na temperaturi od 0C mrzne ( ledi se ) prelazi u vrsto stanje - led. Led je laki od vode (ima manju gustinu, ali veu zapreminu od vode), tako da pliva po njenoj povrini. Loe provodi toplotu i hladnou, tako da se duboka voda na niskim temperaturama ne zamrzne do dna. Zahvaljujui ovoj pojavi koju nazivamo anomalija vode, omoguen je opstanak biljaka i ivotinja u vodenim stanitima (rekama, barama i jezerima) i u toku zime. Ipak mnogi ne shvataju koliko je voda bitna za ivot pa veoma esto i bez razloga zagauju istu iako se skoro svi slau da e ratovi u narednim vekovima biti voeni ba zbog vode. Tako u u ovom radu dati bar mali osvrt na problem zagaenja vode.

1. OTPADNE VODE

1)

Prirodna ili kondicionirana voda, poto je jednom iskoriena za odreenu namenu postaje upotrebljena ili otpadna voda. Tom prilikom u njen sastav ulazi manja ili vea koliina razliitih primesa zagaivaa, odnosno njene fizike, hemijske i bioloke karakteristike se u toku upotrebe toliko menjaju da ona postaje nepodobna za onu upotrebu pri kojoj je i nastala. Otpadnim vodama smatraju se: a) sanitarne otpadne vode koje nastaju kao posledica fiziolokih potreba ljudi i odravanja prostora - objekata u kojima borave ljudi; b) industrijske otpadne vode koje nastaju kao posljedica tehnolokog procesa u industriji, zanatstvu, poljoprivredi i drugim delatnostima; c) rashladne otpadne vode; d) radioaktivne otpadne vode; e) atmosferske vode; f) vode od pranja ulica; g) drenane vode.

1) Izvor: http://www.toonpool.com/cartoons/Water%20-%20The%20Last%20Drop_35548

Sve vode koje su iskoriene za neku namenu, bilo da je re o kunim, industrijskim ili poljoprivrednim vodama, potrebno je prikupiti, kao otpadnu vodu, te je na prikladan nain obraditi i odvesti u prijemnike bez tetnih posledica za ivotnu sredinu i bez naruavanja prirodnog krunog toka vode. Prijemnici mogu biti prirodne vode - reke, jezera, mora, ali u nekim sluajevima veliki deo otpadne vode mogue je, uz odreenu obradu, ponovo koristiti za prvobitne ili neke druge procese. Sistemi graevina, ureaja, cevi i kanala kojima se prikupljaju, obrauju i isputaju otpadne vode nazivaju se kanalizacionim sistemima. Materijali koji se primenjuju u kanalizacionim sistemima moraju zadovoljiti brojne uslove - od toga da su otporni na razliite fiziko - hemijsko - biohemijske uticaje otpadnih voda, ivotne sredine u kojem su smeteni, da ispunjavaju svoju funkciju u sklopu kanalizacionog sistema ispravno, da svojim sastavom ne remete procese u sistemima za obradu voda, da se relativno lako mogu sanirati u sluaju kvarova i nezgoda, da se mogu to je mogue bolje reciklirati u sluaju prestanaka rada pojedinog sistema ili odlagati bez bitnijih uticaja na ivotnu sredinu. Uobiajena je podela otpadnih voda prema poreklu na: - Kune; - Industrijske; - Poljoprivredne otpadne vode - Atmosferske. Zbog razliitog sastava otpadnih voda razlikuju se i materijali koji e biti primenjeni u izgradnji sistema za odvoenje razliitih tipova otpadnih voda.

2. KARAKTERISTIKE OTPADNIH VODA Materijali i oprema u kanalizacionom sistemu izloeni su razliitim uticajima koji takoe zavise o brojnim faktorima - npr poziciji pojedine celine u kanalizacionom sistemu, geografskom poloaju, klimatskim uslovima, itd, u kojima se kanalizacioni sistem nalazi. Fiziki, hemijski i biohemijski sastav optadnih voda je takoe zavisan o mnogobrojnim faktorima, izmeu ostalog i potronji vode po osobi u domainstvu, topografskim i geografskim uslovima kanalizacionog sistema, tipovima industrijskih otpadnih voda i ostalih, tzv. tuih voda koje nekontrolisano ulaze u kanalizacioni sistem ... Fizike karakteristike otpadnih voda koje utiu na hidrauliko konstruisanje cevovoda su vrlo sline karakteristikama obine, pitke vode. Meutim, agresivnost (korozivnost) takvih voda moe bitno odstupati od obine vode. Moe doi i do intenzivnog obrastanja zidova mikoroorganizmima, iji produkti mogu biti korozivni po stenke sistema, stvaranja anaerobnih uslova u sistemu, to pogoduje razvijanju drugih agresivnih materija npr H2S-hidrogen sulfid - sumporovodonik, koji je korozivan i na cementnim i metalnim povrinama. U kanalizacioni sistem mogu dospeti i jako kisele supstance i takoe pokrenuti ili ubrzati korozijske procese. Otpadne vode imaju u proseku i povienu temperaturu, tako da se i na taj nain ubrzavaju hemijski procesi korozije materijala. Sistemi za odvod i obradu otpadnih voda mogu biti izvori za razliite tipove zagaenja ivotne sredine - npr emisije hemikalija, estica, aerosola, mikroorganizama, neprijatnih mirisa pa ak i kao izvori buke - i svaki od njih mora biti kontrolisan i odravan unutar zakonski predvienih granica. 2.1 Opte karakteristike kunih otpadnih voda

Domaa otpadna voda predstavlja vodovodsku vodu ili prirodnu vodu priblinog kvaliteta koja je upotrebljena za kuvanje, pranje ili sanitarne potrebe u domainstvu. Pored

mineralnih i organskih materija koje su ve bile prisutne u vodi ijom je upotrebom ova otpadna voda i nastala, ona jo sadri i znaajne koliine humanih ekskrementa, papira, sapuna i drugih sredstava za pranje, otpadaka od hrane, mineralnih otpadaka i velikog broja drugih otpadnih materijala. Najvei deo zagaivaa domae otpadne vode ipak je organskog porekla i, zbog svoje visoke energetske vrednosti, podloan je delovanju saprofitnih mikroorganizama, odnosno mikroorganizmima koji se hrane mrtvim organskim materijalom. Zato je ova otpadna voda podlona mikrobiolokoj razgradnji, odnosno truljenju. Otuda ona moe imati vrlo neprijatan miris, na primer na sumporvodonik. Za domae otpadne vode iz itavog jednog naselja ili grada, sa malim ili nikakvim udelom industrijskih otpadnih voda, i koje sadre i znaajan udeo otpadnih voda iz razliitih ustanova i javnih institucija, esto se koristi naziv sanitarne otpadne vode. Ukoliko je za to naselje ili grad karakteristina i razvijena industrijska proizvodnja i ukoliko se i industrijske otpadne vode (uz odreeni stepen obrade) isputaju u gradsku kanalizacionu mreu i meaju sa domaim, odnosno sanitarnim otpadnim vodama, onda se tako nastala smea naziva komunalna ili gradska otpadna voda. Otpadne vode u ijem sastavu dominiraju humani ili ivotinjski ekskrementi, a koje uglavnom potiu iz nunika, pisoara, tala i slino, nazivaju se fekalne otpadne vode. Najvaniji pokazatelji sastava kunih otpadnih voda: - sadraj organskih materija; - koliina suspendovanih materija; - ukupni azot i fosfor; - broj patogenih mikroorganizama. U kojoj meri e se koliine tih materija nalaziti u otpadnoj vodi zavisi od brojnih uticaja parametara - od kulturolokih karakteristika stanovnitva, klimatskih uslova, ekonomske razvijenosti itd. U razvijenim zapadnim zemljama potronja sanitarne (pitke) vode po stanovniku u granicama cca 150-500 L / dan.

2.2 Opte karakteristike industrijskih otpadnih voda Dok su kune otpadne vode slinih karakteristika u veem delu razvijenih zemalja, industrijske otpadne vode su bitno razliite, zavisno o tome u kojem, odnosno uz koji tehnoloki proces ili uz koji postupak konverzije energije (termoelektrane, hidroelektrane, nuklearne elektrane) su nastale. Mogue je nai veliki broj razliitih podela industrijskih otpadnih voda. Ovde e se pomenuti 3 podele: 1) Tip tehnolokog procesa uz / iz kojega nastaju. Ovo je podela s vrlo velikim brojem podvrsta otpadne vode, jer je i vrlo velik broj razliitih tipova tehnolokih procesa u kojima nastaju - najgrublje ih se moe podeliti na preteno organske otapdne vode, preteno neorganske te vode iz rashladnih i energetskih postrojenja; 2) Kompatibilnost s kunim otpadnim vodama. Neke industrijske otpadne vode mogu se meati sa kunim otpadnim vodama, odnosno, bioloki su razgradive. Ostale industrijske otpadne vode nazivaju se nekompatibilnim, odnosno bioloki nerazgradivim vodama i ne smeju se isputati u isti sistem kojim se odvode kuanske otpadne vode bez predobrade i dovoenja u "kompatibilno" stanje. Tzv. nekompatibilne otpadne vode zagaene su otrovnim, postojanim i ostalim opasnim materijama i bez dodatne obrade ne smeju se isputati u sisteme javne (tj. zajedno s kunim i eventualno atmosferskim otpadnim vodama) kanalizacije; 3) Mogunost ponovnog korienja u industrijskim procesima. To su industrijske otapdne vode koje je mogue u znaajnom procentu, nakon provedenog prikladnog tehnolokog tretmana, ponovo iskorititi za industrijske potrebe i tako smanjiti optereenje kanalizacionog sistema, i to je jo znaajnije, okoline. Najei parametri koji se prate u industrijskim otpadnim vodama su: - Indikatori organskih materija; Parametri koji se koriste za odreivanje sadraja organskih materija u otpadnim vodama su:

biohemijska potreba kiseonika (BPK) hemijska potreba kiseonika (HPK) ukupan organski ugljenik (UOC)

- Mikroorganizmi; - Pojedinane supstance koje su posledica tehnolokog procesa u industrijskom pogonu, npr. teki metali, petrohemijska, biocidi, ulja i masti, radioaktivne materije itd. 2.3 Opte karakteristike poljoprivrednih otpadnih voda Padavine ili sistemi za navodnjavanje poljoprivrednog zemljita ne mogu dovesti tanu koliinu vode potrebnu za pojedine agrokulture na pojedinim poljoprivrednim zemljitima. Sva dovedena voda se ne moe apsorbovati ili ispariti s mesta dovoenja nego e se odreeni "viak" vode procediti u dubinu do podzemnih voda ili oticati do oblinjih povrinskih voda. Taj tzv. viak vode predstavlja poljoprivredne otpadne vode. Poljoprivredne otpadne vode potrebno je odvesti sa mesta nastajanja, dodatno obraditi i to je vie mogue ponovo iskoristiti u sledeem ciklusu navodnjavanja zemljita. Sastav poljoprivrednih otpadnih voda zavisi o primenjenoj tehnologiji obogaivanja zemljita ubrivom, hranjivi materijama, primenjenim herbicidima, biocida, fungicidima i poljoprivrednim kulturama koje se preteno na odreenim podrujima gaje. 2.4 Opte karakteristike voda koje se isputaju u ivotnu sredinu Ukupno se kontroliu 54 pokazatelja i materija u vodi, a razlikuju se MDK (maksimalno dozvoljena koncentracija) vrednosti u zavisnosti o prijemniku - da li je on II, III, IV ili V kategorije te za sluaj kada je prvobitni prijemnik otpadne vode sistem javne kanalizacije. Kategorija pojedinog prijemnika zavisi o njegovoj procenjenoj ekolokoj funkciji, kao i o uslovima korienja voda prijemnika za odreene namene (npr. kao pitka voda). Vode V kategorije, povrinske i podzemne vode koje su jo iste, nezagaene, koje se mogu koristiti kao izvorita pitke vode i predstavljaju "vrlo osetljiva podruja" ne primenjuju se kao prijemnici za otpadne vode. Izuzetno i pod posebnim uslovima - na dravnom nivou moe se dopustiti isputanje otpadnih voda u ovakva podruja. Poveanje

broja (do V) kategorije vode predstavlja vodu smanjene kvaliteta u ekolokom smislu, odnosno, dozvoljeno je u takav prijemnik isputati jae kontaminiranu otpadnu vodu. 3. SISTEMI ZA ODVODNJU OTPADNIH VODA

2)

Kanalizacioni sistem odvodi otpadne materije, ali i energiju (toplotu). Njime se odvode kune (sanitarne) vode, industrijske otpadne vode i poljoprivredne otpadne vode. Ako se kune i industrijske (pre toga dodatno obraene) vode usmeravaju i odvode jednim sistemom, taj se sistem tada naziva - komunalne ili gradske otpadne vode. Brojne su izvedbe, odnosno tipovi kanalizacionog sistema s obzirom na prihvat i odvoenje jo i atmosferskih voda. Tako se razlikuju razvodni i meoviti sistemi za odvoenje atmosferskih i otpadnih voda. S obzirom na hidraulike uslove u cevovodu razlikuju se kanalizacioni sistemi sa pritiskom i bez pritiska (gravitaciono). Ukoliko je re o potisnim sistemima, oni se mogu, zavisno o potrebama i mogunostima izvesti kao sistemi sa nadpritiskom ili s podpritiskom (vakuumom). Gravitacioni sistemi su optereenija na koroziju sa unutranje strane cevi zbog prisustva vazduha i neujednaenog nastrujavanja vode na zida cevi. Kanalizacioni sistemi su preteno zatvorenog tipa (u cevima). Ponekad, preteno izvan naseljenih podruja, otpadne vode se odvode otvorenim kanalima.

2) Izvor: http://www.toonpool.com/cartoons/World%20fresh%20water%20supply_31345

10

4. SVOJSTVA OTPADNIH VODA Otpadne vode predstavljaju u stvari meavinu raznih vodom noenih zagaenja (otpadaka). Stoga svojstva ovih voda bitno zavise o njihovom poreklu (kuanske, industrijske i atmosferske vode). Glavni pokazatelji svojstava otpadnih voda jesu: 1) krupni (povrinski) otpaci, 2) krutine, 3) mikroorganizmi, 4) hranjive soli (biogene soli), 5) postojane materije (perzistentne supstance), 6) otrovne materije, 7) radioaktivne materije, 8) otopljeni gasovi, 9) poviena temperatura vode. 3) 1) Krupni otpaci jesu papir, krpe, kore od voa i ostali krupniji organski i sintetiki otpaci. Za razgradnju (dekompoziciju) krupnih organskih otpadaka se troi kiseonik, pa se tako smanjuje koliina otopljenog kiseonika u vodi. Meutim, u odnosu na krutine, ovi otpaci nemaju veeg ekolokog znaenja. 2) Krutine su materije organskog i neorganskog (mineralnog) porekla koje se u otpadnim vodama nalaze u: a) otopljenom stanju, dimenzija estica do 1 [nm], b) koloidnom stanju, dimenzija estica od 1 [nm] do 1 [m], c) lebdeem stanju, dimenzija estica preko 1 [m]. Za dimenzije estica do 10 [m] krutine su netaloive, a preko 10 [m] su taloive.
3) Izvor: http://info.grad.hr/!res/odbfiles/1823/predavanja/2.6-pi.pdf

11

Otopljene materije uglavnom uzrokuju promenu boje, a koloidi i lebdee materije tvore mutnou. Poveana mutnoa vode spreava prodiranje svetlosti, to usporava fotosintezu. Zbog toga se u veim dubinama smanjuje koliina kiseonika, pa se poveava zona anaerobne razgradnje organske materije, ime se stvaraju gasovi neprijatnog mirisa. (Miris u vodi moe da potie i od unoenja nekih hemijskih jedinjenja, naroito kad se uvode industrijske otpadne vode). 3) Mikroorganizmi (virusi, rekrecije, bakterije, plesni, kvasci, alge, protozoe) su jednoelijski i vieelijski organizmi koji se nalaze u svim otpadnim vodama. Za procese preiavanja otpadnih voda od naroitog su znaaja sledee dve grupe mikroorganizama: a) mikroorganizmi razlagai (saprofagni mikroorganizmi), b) mikroorganizmi iz probavnog trakta ljudi i ivotinja (fekalni mikroorganizmi), c) mikroorganizmi razlagai bioloki razgrauju organsku materiju do neorganske, troe rastvoreni kiseonik, pa se moe pojaviti neeljeni manjak (deficit) kiseonika, odnosno anaerobno stanje. Prema optimalnoj temperaturi, T [C], za razvoj, saprofagni mikroorganizmi se dele na: - kriofilne (psikrofilne), s optimalnom temperaturom, T = 0-5 [ C], - mezofilne, s optimalnom temperaturom, T = 20-40 [ C], - termofilne, s optimalnom temperaturom, T> 40 (najbolje 55-60) [ C]. Mikroorganizmi iz probavnog trakta ljudi i ivotinja su osnovni pokazatelj kunih otpadnih voda, ali ih ima i u industrijskim otpadnim vodama. Meu ovom grupom mikroorganizama su posebno znaajni patogeni mikroorganizmi koji mogu biti uzronici oboljenja (tifusa, paratifusa, hepatitisa, poliomijelitisa, kolere, tuberkuloze, dizenterije). Bolesti se mogu preneti kupanjem u neistoj vodi (zbog dodira sa koom ili zbog gutanja vode) i naroito konzumiranjem proizvoda iz vode (npr. koljki koje se jedu sirove). Kao indikator zagaenja ovim mikroorganizmima obino slue bakterije normalne crevne flore ljudi i ivotinja - koliformne bakterije, odreene kao najverovatniji broj bakterija (NBB).

12

Kad fekalni mikrooganizmi dospeju u prijemnik (ivotnu sredinu) sa drugaijim uslovima za ivot (temperatura, koncentracija vodonikovih jona, ultraljubiasto zraenje), postepeno iezavaju. Vreme iezavanja nije jednako za sve mikroorganizme, a prvenstveno zavisi o sadraju rastvorenih (hranjivih) soli u vodi. 4) Hranljive soli nastaju procesom razgradnje organske materije iz otpadnih voda isputanjem u prirodne i vetake prijemnike. Ovaj je proces prvenstveno vezan uz nastanak soli azota i fosfora, koje uestvuju u stvaranju belanevina i time podstiu razvoj planktona (lebdeih mikroorganizama ije je kretanje zavisno o strujanju vode) i zelenih biljaka. Prema tome, isputanjem veih koliina otpadnih voda bogatih organskim materijama u vodne sisteme (prijemnike) sa slabijom izmenom vode (jezera, akumulacije, morski zalivi) znatno se poveava koliina hranljivih soli u ekosistemu. Ako su pri tome za razvoj biomase povoljni i ostali inioci (kiseonik, svetlost i temperatura) moe doi do prekomernog rasta planktona i cvetanja otrovnih algi, tj. do pojave eutrofnog stanja u prijemniku. Inae, umereno poveana proizvodnja biomase je uopteno korisna za razvoj ribarstva, ali i neprikladna za vode namenjene rekreaciji. 5) Postojane materije su organske i sintetike bioloki nerazgradive ili teko razgradive materije. I u periodu dok traje njihova eventualna razgradnja mogu se i gomilati u organizmima. Od ovih su materije u otpadnim vodama od prvenstvenog interesa: a) mineralna ulja i njihovi derivati (naroito nafta i naftni derivati), b) pesticidi, c) deterdenti, d) plastine materije. 4) a) Mineralna ulja dospevaju u vodne sisteme s kunim i industrijskim otpadnim vodama. Na vodnoj povrini stvaraju tanku prevlaku to zbog ometanja otapanja kiseonika iz vazduha smanjuje koliinu rastvorenog kiseonika u vodi, te iskljuuje mogunost korienja vode za rekreaciju. U toplijim podrujima Zemlje mineralna su ulja bioloki razgradiva (uz visoku potronju kiseonika), dok je u hladnijim predelima razgradnja vrlo spora.
4) Izvor: http://info.grad.hr/!res/odbfiles/1823/predavanja/2.6-pi.pdf

13

Inae, mineralna su ulja vrlo otrovna za ive organizme u vodi i kod koncentracije ispod 1 [mg l-1]. b) Pesticidi dospevaju u vodu ispiranjem poljoprivrednog zemljita (gde se koriste kao zatitna sredstva), ali ih ima iu industrijskim otpadnim vodama. U pogledu zagaenja voda meu najopasnije pesticide ubrajaju se hlorisani ugljovodonici (DDT, dieldrin, lindan, endrin) koji se gomilaju u masnim tkivima. c) Detergente nalazimo u kunim i industrijskim otpadnim vodama. Njima se u vodne sisteme unose znatne koliine fosfata, to moe izazvati eutrofikaciju. Postojanost detergenata zavisi o njihovoj molekularnoj strukturi. Tzv. tvrdi detergenti (alkilbenzensulfonati tetramerne vrste) su praktino nerazgradive. Na vodnoj povrini ovi deterdenti stvaraju penu i time smanjuju otapanje kiseonika iz vazduha. Meki deterdenti (linearni alkilsulfonati) se lake razgrauju, ali su dva do etiri puta otrovniji od tvrdih deterdenata. d) Plastine materije se nalaze u kunim i industrijskim otpadnim vodama u obliku konca, mreica i vreica. Ekoloko znaenje ovih materija nije jo u potpunosti rastumaeno. 6) Otrovne materije su materije koje prema svojim koliinama i svojstvima uzrokuju bolesti ivih organizama, nenormalno ponaanje, kancerogene i genetike promene, fizioloke smetnje, fizicke deformacije i smrt. U otpadnim (prvenstveno industrijskim) vodama opasne materije su predstavljene: a) tekim metalima (iva, kadmijum, olovo, nikl, cink, srebro, selen, mangan, hrom, bakar, gvoe), b) otrovnim spojevima (cijanidi, hromati, flouride). Mada su neke od ovih materija u manjim koliinama potrebne za razvoj organizma, u veim koliinama, postaju otrovne materije sa vrlo nepovoljnim posledicama. 7) Radioaktivne materije mogu u vodi biti prirodnog i vetakog porekla. Prirodni izvori zraenja su radioaktivni elementi litosfere i svemirska zraenja. Vetaki izvori zraenja su radioaktivne materije koje se nalaze u industrijskim otpadnim vodama, prvenstveno vodama nuklearnih elektrana, a potom i vodama iz industrijskih pogona u kojima se koriste radionukleidi.

14

Poveano zraenje moe uzrokovati genetike promene, sterilnost, kancerogene bolesti i smrt ivih organizama. Osim toga, radioaktivne materije ulaze u biohemijske procese, koncentriui se od niih prema viim organizmima prehrambenog lanca te mogu biti vrlo opasne za ivot oveka. 8) Otopljeni gasovi su u otpadnim vodama prisutni u razliitim koncentracijama. Meu najvanijima je kiseonik koji je bitan za ivot velikog broja organizama u vodi. Odreena koliina kiseonika se dobije i njegovim obnavljanjem (oksigenacijom) iz vazduha (dodirom vazduha i slobodne povrine otpadnih voda), kao i procesom fotosinteze. Pored kiseonika otpadne vode vrlo esto sadre ugljen-dioksid, koji dolazi otapanjem iz vazduha i razgradnjom organske materije, te sumporovodonik, koji prvenstveno nastaje razgradnjom organskih i nekih neorganskih jedinjenja. 9) Poviena temperatura vode posledica je isputanja rashladnih voda iz industrijskih postrojenja, posebno termoelektrana i nuklearnih elektrana. Toplija voda sadri manje otopljenog kiseonika, a ubrzava metabolizam ivih organizama, te se kiseonik bre troi, pa se pojavljuje sve vei manjak kiseonika. Zbog toga se menjaju ivotni uslovi stanita, postepeno iezavaju organizmi koji trebaju vie kiseonika i poinje anaerobna razgradnja mrtve organske materije. Uz ove, u otpadnim vodama mogu biti prisutne i druge supstance (eksplozivne, zapaljive i korozivne materije, kiseline i baze) koje mogu biti tetne za kanalizacionu mreu i graevine na njoj, a takoe mogu nepovoljno delovati i na procese preiavanja otpadnih voda. Stoga se u naelu provodi prethodno preiavanje ovakvih otpadnih voda. U standardnim prilikama glavninu zagaenja otpadnih voda (poglavito kunih) predstavljaju organske materije za iju se razgradnju troi rastvoreni kiseonik iz vode. Prema tome, stepen zagaenja otpadnih voda organskom materijom u direktnoj je vezi sa koliinom kiseonika potrebnom za oksidaciju, odnosno razgradnju, te materije. Koliina kiseonika potrebna da se razgradi bioloki razgradiva organska materija u vodi posredstvom aerobnih mikroorganizama naziva se biohemijska potronja kiseonika (BPK).

15

Ukupna biohemijska potronja kiseonika (BPKukup) je koliina kiseonika potrebna za potpunu razgradnju organske materije. Radi kvantifikovanja optereenja otpadnih voda organskom materijom za praktine je potrebe uveden pokazatelj petodnevne biohemijske potronje kiseonika (BPK 5). BPK5 se odreuje tako da se relativno mala koliina otpadne vode razredi u znatno veoj koliini destilovane vode bogate otopljenim kiseonikom. Ta se smesa stavi u bocu u kojoj nema vazduha i dri u njoj 5 dana na temperaturi 20 [ C]. Nakon toga se odredi koliko je otopljenog kiseonika potroeno, te se ta koliina izrazi u miligramima kiseonika na litru otpadne vode. Orijentaciona, za kuinske otpadne vode BPK5 iznosi do 400 [mg l-1]. Ako bi se potronja kiseonika prikazala kumulativnom krivuljom u funkciji vremena, dobio bi se dijagram poput onog sa slike 1..

Dijagram razliite vode: 1 prva faza

biokemijske temperature

potronje kiseonika za tri

2 druga faza 5)

Na dijagramu moemo uoiti: - da se otopljeni kiseonik troi bre to je via temperatura vode, - da se proces oksidacije organske materije odvija u dve faze. Prva faza, u kojoj dolazi do oksidacije ugljikove materije (dekarbonizacija), traje relativno kratko, a druga faza, u kojoj dolazi do oksidacije azotne materije (nitrifikacija), traje puno due. Utvreno je da je BPK svakog dana prve faze kod iste temperature u odreenom odnosu s BPK ma kog drugog dana prve faze i s ukupnim BPK prve faze. Time je dobivena mogunost uvida u stanje koje e se u prijemniku dogaati tokom vremena.
5) Izvor: http://info.grad.hr/!res/odbfiles/1823/predavanja/2.6-pi.pdf

16

5. SVOJSTVA PRIJEMNIKA Za isputanje proienih (i nepreienih) otpadnih voda kao prijemnici se mogu koristiti: - prirodni (vodotoci, jezera, mora) i umetni (kanali, akumulacije) vodni sistemi, - tlo. U praksi je najee isputanje u vodne sisteme, prvenstveno prirodne, tako da e se naredne analize odnositi na ovu vrstu prijemnika. U pogledu isputanja otpadnih voda, kod vodnih su sistema od temeljne vanosti sledee dve grupe njihovih osobina: 1) hidroloke i hidraulike osobine, 2) fizike, hemijske, bioloke i bakterioloke osobine . 6) 1) Hidroloke i hidraulike osobine prijemnika ogledaju se u sledeim pokazateljima: a) koliini vode (protoku) i uslovima teenja, odnosno o dinamici izmena vodnih masa (kod jezera, mora i vetakih vodnih sistema), b) nivou vode, c) pronose nanosa, d) pojavi leda. 7) 2) Fizike, hemijske, bioloke i bakterioloke osobine prijemnika su uglavnom sadrane u ovim pokazateljima: a) boji, mirisu i ukusu, b) mutnoe, c) temperaturi, d) koncentraciji vodonikovih, N +, jona, e) elektroprovodljivosti, f) ukupnom suvom ostatku, g) ukupnoj tvrdoi, h) otopljenim gasovima, i) otopljenim, koloidnim i lebdeim organskim i neorganskim materijama, j) mikroorganizmima, k) ivotnim (biljnim i ivotinjskim) zajednicama. 8)
6,7,8) Izvor: http://info.grad.hr/!res/odbfiles/1823/predavanja/2.6-pi.pdf

17

Isputanjem otpadnih voda u prijemnike dolazi do promene vrednosti ovih pokazatelja, odnosno do promene svojstava prijemnika. Promena je toliko izraenija koliko je nii stepen preiavanja otpadnih voda. U skladu sa prethodnim tumaenjima moemo zakljuiti da je osnovni problem sadran u tome to se s otpadnim vodama isputaju i znatne koliine razgradivih otpadnih materija, ime se osetno poveava potronja otopljenog kiseonika iz prijemnika. Dodatno, kiseonik troi vodna flora i fauna, ukljuujui i mikroorganizme (prvenstveno bakterije) koji u isto vreme konzumiraju kiseonik i organsku materiju kojom se hrane. Dakle, isputanjem otpadnih voda u prijemnike moe doi do smanjenja otopljenog kiseonika, a u ekstremnim situacijama moe i sasvim nestati. Zato se u prijemnicima javlja tendencija obnavljanja kiseonika (iz vazduha i procesom fotosinteze). Meutim prisutstvo (plivajuih) mineralnih ulja i tvrdih detergenata, te koloidnih i lebdeih materija u vodi znatno umanjuje oksigenaciju. Obnavljanje kiseonika takoe usporavaju i otpadne vode s povienom temperaturom, jer je kiseonik slabije rastvorljiv u toplijoj nego u hladnijoj vodi. Obnavljanje kiseonika u vodi zavisi io temperaturi vode i pritisku vazduha. Za vodu se kae da je zasiena (saturirani) kiseonikom ako sadri maksimalnu koliinu rastvorenog kiseonika koju moe primiti pri datoj temperaturi i pritisku. Dijagram saturacijske vrednosti rastvorenog kiseonika, O 2, u vodi pri njenim razliitim temperaturama i normalnom pritisku vazduha prikazan je na slici 2.

Dijagram saturacijske vrednosti rastvorenog kiseonika u vodi pri razliitim temperaturama vode i normalnom pritisku vazduha9)
9) Izvor: http://info.grad.hr/!res/odbfiles/1823/predavanja/2.6-pi.pdf

18

Koliina rastvorenog kiseonika u vodi moe se i proceniti na osnovu organizama koji ive u vodi. Tako npr. jako zagaenu vodu karakterie prisutstvo sivog fungus (biljaka bez hlorofila), a istu (ili malo kontaminiranu) vodu prisutstvo zelenih algi, planktona, koljki, riba i drugih viih oblika ivota. Za odravanje riba treba na najnepovoljnijem delu (potezu) prijemnika obezbediti sledee minimalne koliine otopljenog kiseonika: za pastrmku 7 [mg l-1], za ostalu plemenitu ribu 5 [mg l-1], a za arana, soma i drugu obinu ribu 05/03 [mg l-1]. Nezagaeno prijemnici u naelu sadre koliinu rastvorenog kiseonika koja priblino odgovara saturacijskoj vrednosti. Isputanjem otpadnih voda optereenih organskom materijom u takav prijemnik doi e (zbog delovanja mikroorganizama) do postepenog smanjenja otoljenog kiseonika u vodi. Vrednost smanjenja kiseonika zavisi od koliinskog odnosa iste naspram otpadne vode i njenim osobinama. Ako su koliine otpadnih voda i organskih materija u njima male u poreenju sa koliinom vode (protokom) u prijemniku, onda e u prijemniku biti dovoljno otopljenog kiseonika za aerobnu razgradnju organske materije, odnosno nee doi do poremeaja prvobitnih osobina prijemnika. Meutim, kod aerobnog stanja u prijemniku i dalje e postojati bakterioloka zagaenost koja predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi (ako prethodno nije izvrena dezinfekcija efluenta). U recipijenta u kojima koliina otopljenog kiseonika nije dovoljna za proces aerobne razgradnje doi e do anaerobnih procesa, odnosno do truljenja, pojave neprijatnih mirisa i sl. Prema tome, koliina otopljenog kiseonika predstavlja osnovni kriterijum istoe, odnosno zagaenja prijemnika. Prethodna razmatranja ukazuju da svaki prijemnik ima sposobnost razgradnje (mineralizacije) organske materija, to nazivamo samoproiavanje prijemnika. Ovaj proces se u prijemnicima odvija u istim biolokim naelima kao i na ureajima za preiavanje otpadnih voda, osim to se: - razgradnja organske materije u prijemniku odvija na duini toka ili vodnoj povrini od nekoliko kilometara, a na ureaju za preiavanje na nekoliko metara, - optimalni uslovi okoline za razvoj mikroorganizama i kontrolu tee odravanju u prijemniku nego na ureaju,

19

- proces samoproiavanje prijemnika poklapa sa ostalim ljudskim delatnostima (vodosnabdevanje, ribolov, sport, navodnjavanje itd). Iz ekonomskih razloga je oigledno da je u praksi prisutno nastojanje maksimalnog iskorienja procesa ravnotee u prijemniku. Proces samoproiavanje u prijemniku (vodotoku) odvija se u etiri oblasti. To su: a) podruje zagaenja (zona degradacije), b) podruje razgradnje (zona dekompozicije), c) podruje oporavka (zona regeneracije), d) podruje iste vode. 10) samoproiavanje prijemnika. Meutim, ovakva su nastojanja ograniena potrebom ouvanja dinamike

Podruja samoproiavanje prijemnika 1 - isputanje otpadnih voda; 2 - poetno stanje otopljenog kiseonika; 3 - krivulja otopljenog kiseonika u prijemniku; 4 - poetno stanje BPK; 5 BPK 11) a) Podruje zagaenja poinje odmah nizvodno od take (mesta) isputanja otpadnih voda u prijemnik. U ovom je podruju vrlo uoljiva zagaenost, nastaje izraena redukcija otopljenog kiseonika, bitno se smanjuje broj riba, velika je mutnoa, a ako je brzina toka mala dolazi do taloenja vrstih i do stvaranja naslaga mulja koji trune i doprinosi daljoj degradaciji prijemnika.Takoe je intenzivan i bioloki ivot, s velikim brojem bakterija, ukljuivo i patogenih.
10,11) Izvor: http://info.grad.hr/!res/odbfiles/1823/predavanja/2.6-pi.pdf

20

b) Podruje razgradnje okarakterizovano je procesom anaerobne razgradnje organske materije u vodi, jer je gotovo sav rastvoreni kiseonik potroen. U ovoj zoni nema riba, voda je tamne boje i neprijatnog mirisa. Slino kao i u prvom podruju, nastavlja se proces taloenja i formiranja mulja. Ako je koliina kiseonika u prijemniku dovoljna da se stalno odrava aerobno stanje (veliko poetno razreenje), ovo podruje moe sasvim izostati tako da prijemnik iz prve zone odmah prelazi u treu. c) Podruje oporavka karakterizirano je postupnim poveanjem rastvorenog kiseonika u prijemniku, smanjenjem broja mikroorganizama i koliine organske materije, ime i izgled vode postaje sve prirodniji. Takoe, u ovoj zoni mogu opstati vii oblici ivota (ribe). Proces taloenja se i dalje odvija, a mulj se razgrauje pod uticajem crva i larvi. d) Podruje iste vode sadri rastvoren kiseonik blizu njegove saturacijske vrednosti, to znai da je razgradnja organske materije praktino zavrena, mikroorganizmi (ukljuujui i bakterije) su u relativno malom broju, a ostali organizmi koji se inae nalaze u istoj vodi su mnogobrojni. Prema tome, u ovom je podruju voda istog kvaliteta kao i pre isputanja otpadnih voda. 6. POKAZATELJI KVALITETA VODE Prema Uredbi o klasifikaciji vode (NN 107/95) dve su grupe pokazatelja. I grupa - obavezni pokazatelji za ocenu opte ekoloke funkcije vode (fizikohemijski pokazatelji, reim kiseonika, hranljive materije, mikrobioloki i bioloki pokazatelje) II grupa - metali, organski spojevi i radioaktivnost, koji se ispituju na osnovu posebnih programa sadranih u planovima za zatitu voda, pruaju iru ocenu opte ekoloke funkcije voda. 12)
12) Izvor: http://www.gfos.hr/portal/images/stories/studij/sveucilisni-diplomski/kondicioniranje-voda/kondicioniranje-voda-1.pdf

Granine vrednosti pokazatelja ekolokog kvaliteta povrinskih voda: Vode I vrste

21

-U prirodnom stanju postoje iste, bistre i prozirne vode -Bez uticaja oveka, koje se u prirodnom stanju ili nakon dezinfekcije mogu koristiti za pie Vode II vrste -Vode jo iste, visoke prozirnosti i bez neprijatnog mirisa, -Sadre deo materije koje ih umereno zagauju, a mogu se koristiti za kupanje i rekreaciju. Vode III vrste -Sadre poveane koncentracije hranljivih materija -Kontaminiranu, manje bistre i esto neprijatnog mirisa, mogua upotreba za poljoprivredu Vode IV vrste -Oznaava eutrofne, vrlo prljave, mutne vode neugodnog mirisa, male prozirnosti -Bakterije koje u njima ive razgrauje otpadne materije oslobaajui gasove neprijatnog mirisa Vode V vrste -Oznaava potpuno neiste vode koje se nigde ne smeju upotrebljavati. -Stalno prisutan nedostatak kiseonika i u njima ive uglavnom samo razgraivai. 13) Pokazatelji kvaliteta vode: - fiziki pokazatelji kvaliteta vode, - hemijski pokazatelji kvaliteta vode i - bioloki pokazatelji kvaliteta vode. 14) 6.1 Fiziki pokazatelji kvaliteta vode 1. Suspenzija materije - Organske ili neorganske materije - Taloive ili netaloive
13.14) Izvori: http://www.gfos.hr/portal/images/stories/studij/sveucilisni-diplomski/kondicioniranje-voda/kondicioniranje-voda-1.pdf

2. Mutnoe - Nastaje usled prisustva koloida - Meri se pomocu turbidimetra 3. Boja

22

- Prisustvo odreenih materija (otopljene ili suspendovane) -Meri se fotometrom 4. Transparentnost - Vlasnitvo odredeno bojom i kolicinom rastvorenih materija - Odreuje se tzv. Secchi metodom 5. Provodljivost - Cesto mereni pokazatelj - Zavisi o prisutnosti Ionized i rastvorenih materija u vodi - Meri se konduktometrom 6. Miris i ukus - Cista voda ne sme da sadri miris ili ukus - Voda mora imati "pitki ukus" - Odreuje se senzorski 7. Temperatura - Odreduje kolicinu otopnjenog kiseonika, - Vaan parametar u procesu obrade vode - Meri se termometrom 15)

15) Izvor: http://www.gfos.hr/portal/images/stories/studij/sveucilisni-diplomski/kondicioniranje-voda/kondicioniranje-voda-1.pdf

6.2 Hemijski pokazatelji kvaliteta vode Hemijske primese u vodi mogu se podeliti na tri grupe: 1. grupa materije koje se nalaze u prirodnim vodama, 2. grupa materije koje po sastavu ili koncentraciji bitno ne pogoravaju mogunost upotrebe vode, ali su nepoeljne u veim koliinama,

23

3. grupa materije koje po svom sastavu i/ili koncentraciji cine vodu neupotrebljivom za odreene namene, a mogu biti i otrovne. 16) Uobiajeni joni u prirodnim vodama: GLAVNI SASTOJCI: 1,0-1000 mg/L, Natrijum, Kalcijum, Magnezijum, Hidrogenkarbonat, Sulfati, Hloridi. OSTALI SASTOJCI: 0,01-10 mg/L, Gvoe, stroncijuma, Kalijum, Karbonati, Fluoridi, Nitrati, Bor, Silicijum. Najei hemijski pokazatelji kojima se procenjuje stanje kvaliteta vode: 1. ukupno otopljene materije 2. koncentracija vodonikovih jona 3. alkalitet 4. tvrdoa 5. otopljeni gasovi 6. organske materije 7. hranjive materije 8. metale ili metali 9. ostali hemijski pokazatelji. 17)

16,17) Izvor: http://www.gfos.hr/portal/images/stories/studij/sveucilisni-diplomski/kondicioniranje-voda/kondicioniranje-voda-1.pdf

1. Ukupno otopljene materije - Ukupno otopljene materije u vodi su one koje ostaju nakon ceenja, a utvruju se isparavanjem na 105 C pa se ovaj pokazatelj esto naziva i "suvi ostatak proceene vode". - Otopljene materije u vodi u posledica procesa otapanja kroz atmosferu, po tlu ili u podzemlju. - Izraava se u mg / L suve materije

24

- Otopljene materije mogu biti u vodi u obliku jona ili molekula i jedinjenja koji nisu jonizovani - arenjem "suvog ostatka" na 600 C ostaje neorganska materija - "areno ostatak" . 2. Koncentracija vodonikovih jona - Koncentracija vodonikovih jona pokazuje kiselost ili baznost voda - Odreuje se merenjem elektromotorne sile u clanku koji sadri indikatorsku elektrodu (elektroda koja reaguje na vodonikove jone, staklena elektroda-stavlja se u ispitivani uzorak) i referentnu elektrodu. - Razlika od jedne pH jedinice stvara promenu potencijala od 58,16 mV na 20 C ili 59,16 mV na 25 C. - Voda za pie mora reagovati neutralno do slabo alkalno (pH = 7,0-7,4) jer kisele vode nagrizaju vodovodne cevi, dok alkalne vode stvaraju talog. - Prirodne vode u granicama su 5,5-8,6 - Koncentracija vodonikovih jona meri se elektrometrijskom metodom (pH-metrom), odnosno voltmetrom visokog otpora podeenim na pH vrednost. - Visoke vrednosti pH smanjuju uinak kod hlorisanje pri dezinfekciji vode. 3. Alkalitet - Alkaliteta predstavlja kvantitativnu sposobnost vodenog medija da reaguje s vodikovim jonima. - Alkaliteta odreduje koliina jona u vodi koja neutralie vodonikove jone - U prirodnim vodama alkalitet odreuju sledeci joni: karbonati, hidrogenkarbonat, hidroksidi, silikati, borati, fosfati, i hidrogensulfid - Alkalitet se odreduje kao "alkalitet prema fenolftalein" (AP) koji predstavlja delimini alkalitet (udeo svih hidroksida i polovina udela karbonata u vodi) i "alkalitet prema metil crvenom "(AT) koji predstavlja ukupni alkalitet (udeo svih karbonata, hidrogenkarbonata i hidroksida u vodi). - Alkalitet se izraava u mg / L (CaCO3 ) 4. 4. Tvrdoa vode

25

 odreena koncentracijom polivalentnih metalnih katjona u rastvoru - u uslovima zasienosti metalni katjoni reaguju sa anjonima u vodi i odreuju tvrdou vode. sadraj Sa i Mg soli - "kamen kotlovac" izraava se SI jedinicom mol / L ili stepenima UT - sve Ca i Mg soli (karbonati, hidrogenkarbonat, sulfati, hloridi, nitrati, silikati) Odreivanje ukupne tvrdoe titracijom uz EDTA i eriokrom-crno T kao indikator najtanijih i najbrih postupaka podela: - meke vode, - umereno tvrde, - tvrde vode i - vrlo tvrde vode. 5. Otopljeni gasovi Od rastvorenih gasova u vodi obino se ispituju: Kiseonik O2: dospeva u vodu otapanjem iz vazduha i fotosintezom Ugljen dioksid CO2: prisutan u svim vrstama prirodnih voda u koncentracijama od nekoliko mg/L (povrinske vode) do nekoliko stotina mg/L (podzemne vode) -slobodan ili vezan u spojevima sa karbonatima i hidrogenkrbonatima -slobodan CO2 u vodi je u otopljenom stanju - "pripadni" i"agresivni" -kinica ne sadri hidrogenkarbonate-ceo CO2 je agresivan-korozija -ako je slobodni CO2 manji od pripadnog-izdvajaju se netopivi karbonati-sedrene barijere. Vodonikov sulfid H2S: posledica razgradnje organske materije ili vulkanske delatnosti -daje neprijatan miris, oksidacijom do sulfata sniava pH vodeni uzrokuje koroziju betona. 6. Organske materije u vodi Organske materije su prisutne u vodi u rasprenom ili otopljenom obliku i dele se na: - Netopljive organske materije: produkt biljnog ili animalnog raspada, mikroorganizmi, ulja, humusne materije i sl.

26

- Topljive organske materije: humusne materije, masne kiseline, proteini, peptidi, aminokiseline,saharidi,otopljeni organski gasovi (npr.metan), topljivi ekstrakti biljnog i ivotinjskog porekla,sintetiki organski spojevi (pesticidi,rastvarai itd.) i sl.

Organske materije u vodi Prisutnost organskih materija u vodi je nepoeljna iz vie razloga: - utiu na boju, miris i ukus vode; - mogu izazvati bioloko kvalitativne promene u sistemima za snabdevanje vodom; - mogu smetati pri procesima obrade; - smetaju pri uklanjanju mangana iz vode; - prekursori nastajanja halogeniranih organskih jedinjenja toksini ili kancerogeni; - u prirodnim tokovima mogu izazvati nestanak otopljenog kiseonika usled mikrobne razgradnje. 7. Hranljive materije u vodi -hranljive materije (biostimulanti) -materije potrebne za proizvodnju prvoredne organske materije (alge, zelene biljke). Fosfor u vodi dolazi u obliku ortofosfati, polifosfata i organski vezanog fosfora. -poveane koliine P u vodama pojavljuju se zbog vetakih ubriva i detergenata, a razgradnja spojeva fosfora je spora -opasnost od eutrofikacije vodnog sistema

18)

27

8. Ostali hemijski pokazatelji - fluorida (manje koliine dobre u spreavanju karijesa) - hloridi (mogu uzrokovati koroziju, daju slankast ukus) - sulfati (zajedno s hloridima su mera slanosti vode; posledicasu otapanja minerala, mogu uzrokovati probavne smetnje; korozija betona) -cijanidi (vrlo opasni, ukazuju na zagaenost otpadnom vodom) -radioaktivne materije (usled hemijskih i biohemijskih procesa koncentriu se od niih prema viim organizmima prehrambenog lanca-opasnost za ljudsko zdravlje;prirodnog ili vetakog poreklaizazivaju mutagene promene, sterilnost, kancerogena oboljenja). 6.3 Bioloki pokazatelji kvaliteta vode 1.Stepen saprobnosti, 2. Stepen bioloke proizvodnje, 3. Mikrobioloki pokazatelji, 4. Stepen otrovnosti. 19)

18.19) Izvor: http://www.gfos.hr/portal/images/stories/studij/sveucilisni-diplomski/kondicioniranje-voda/kondicioniranje-voda-1.pdf

7. POKAZATELJI OTPADNIH VODA U SRBIJI U Srbiji godinje 880.000 tona otpadnih voda iz domainstva zavri u prirodi. Koliki procenat se izlije iz industrijskih postrojenja, preciznih podataka nema. Istovremeno, preisti se tek etiri odsto, po emu je naa zemlja na dnu lestvice evropskih zemalja koje brinu o tome kakvu vodu isputaju u reke, jezera, zemljite... Tri najvea grada u Srbiji - Beograd, Novi Sad i Ni - nemaju preistae otpadnih voda jer drava nema para za ovu investiciju. Fekalije iz domainstva, toksine materije iz hemijske industrije, otpad koji stie sa oblinjih ivotinjskih farmi zavrava u vodotokovima.

28

Da

bi

reila

ovaj

problem,

dravi

je

potrebno

ak

nekoliko

milijardi

evra.

Od ukupnog broja gradova i optina u Srbiji, postrojenja za preradu otpadnih voda poseduje njih 40. Od tog broja, samo u 25 ona zadovoljavaju potrebe prikljuenog stanovnitva na gradsku kanalizacionu mreu. U osam optina postrojenja su izgraena, ali nisu u funkciji jer ekaju na rekonstrukciju. U tri optine su u izgradnji . Veliki broj optina, ak 41, ima izraene projekte za izgradnju ovih postrojenja. Najvei broj, meutim, voda. Samo za nabavku preistaa u Jagodini, koja ima uraen planski projekat, potrebno je est miliona evra . Za gradove Uice i Sevojno, koji pokrivaju 65.000 stanovnika, ta sredstva su reda veliine 6,5 miliona evra, a Petrovac na Mlavi, sa 34.000 stanovnika, oko 1,8 miliona evra. Na osnovu planske dokumentacije samo za beogradsku optinu Barajevo, koja pokriva 26.000 stanovnika, za preista je predvieno 7,5 miliona evra. Poraavajui podatak je i da je svega 35 odsto naseljenih mesta u Srbiji pokriveno kanalizacionom mreom, a samo sedam odsto kanalizacionih voda se preiava. Zvui neverovatno, ali u Srbiji je jo uvek na snazi Pravilnik o klasifikaciji vodotokova koji je donet u SFRJ 1968. godine! Po njemu, sve vode mogu se po kvalitetu razvrstati u etiri klase, dok se sve to ne ispunjava odredbe ovog pravilnika podvodi pod kategoriju van klase. njih 69, nema niti postrojenja niti planove za njihovu izgradnju. Subotica je jedini grad u Srbiji koji ima postrojenje za sve faze preiavanja otpadnih

8. USLOVI ISPUTANJA OTPADNIH VODA Mada je isputanje otpadnih voda poslednja operacija upravljanja sistemom odvodnjavanja, uslovi za njegovu implementaciju imaju povratne posledice na potrebni stepen preiavanja otpadnih voda, i prema tome, nikako se ne mogu odvojiti od ovog problema. Istovremeno sa isputanjem otpadnih voda treba kontrolisati stanje vodnih sistema u koje se ove vode isputaju, kako bi se spreile sve neeljene promene u ekosistemu.

29

Poremeaji koji nastaju u ekolokim sistemima zbog isputanja otpadnih materija su dugotrajniji i s viegodinjim zakanjenjem pojavljivanja njihovog uticaja na ivotnu sredinu. Prema tome, uslovi isputanja se ne smeju odrediti na osnovu povratnih informacija, jer bi nakon nastalih promena ve bilo prekasno za promenu naina upravljanja sistemom odvodnjavanja. Zato se pri isputanju otpadnih voda moraju primeniti odreeni kriterijumi, odnosno propisani standardi, s kojima se zatiuju ekoloki sistemi od neeljenih promena Budui da uslovi isputanja otpadnih voda zavise io svojstvima otpadnih voda i o svojstvima prijemnika, svi standardi za zatitu ekosistema mogu se svrstati u dve grupe: 1) standardi prijemnika, 2) standardi isputene vode (efluenta). 1) Standardi prijemnika odreuju namenu ili nain iskoriavanja prijemnika i granine vrednosti pojedinih pokazatelja kvaliteta prijemnika. 2) Standardi isputene vode odreuju doputene dotoke pojedinih zagadjivaa, odnosno potrebni stepen preiavanja otpadnih voda. Standardima koji se odnose na isputene vode postie se stroa kontrola isputenih otpadnih materija, to u naelu iziskuje vee trokove preiavanja otpadnih voda. Oba ova pristupa zasnivaju se na potrebi da se zatite prijemnici, samo to se propisi o standardu efluenta postepeno s vremenom sve vie pootravaju s ciljem da se postigne zadovoljavajua kvaliteta prijemnika, odnosno da se unos zagaenja (zagaenja) ne prilagodi kapacitetu prijemnika.

9. IZVORI ZAGAENJA Vekovima su ljudi u vodu bacali svoj otpad. Danas vodu zagauje i vodeni saobraaj, ubriva i pesticidi sa obradivih povrina, rastvarai i deterdenti iz domainstava i fabrika, metali iz industrijskih procesa (npr. olovo i iva). Svi ovi zagaivai nalaze svoj put do reka i preko njih dolaze do mora. Zagaujue materije dospevaju do vode direktnim i indirektnim putevima. Direktni oblici zagaivanja podrazumevaju formiranje posebnih otpadnih voda u koje ovek ubacuje

30

tetne materije i koje, po pravilu, direktno izliva u rene tokove. Kada tetne materije dolaze iz industrijskih postrojenja, govorimo o industrijskim otpadnim vodama, a kada dolaze iz domainstva i urbanih sredina, govorimo o komunalnim otpadnim vodama. I jedne i druge u sebi nose ogromne koliine zagaujuih materija, koje na kraju zavravaju u rekama. Voda se indirektno zagauje u procesu spiranja tetnih hemijskih materija u zemljitu. Na tom putu one lagano prelaze u podzemne vode, odakle procesima prirodnog kruenja vode sigurno dolaze do reka, jezera, mora. Zagaenje vode ponekad je i posledica nesrea. Na primer, brodovi koji transportuju naftu ponekad se otete usled oluje ili sudara. Kada nafta iscuri sa broda, ona se razlije po povrini otvorenog mora ili reke, a vodenim strujama dolazi i do obale. Tada na hiljade bespomonih ptica i ivotinja strada, a ekoloke posledice postaju nemerljive. Zagaenost gradske vode potie iz najraznovrsnijih, a inae mnogobrojnih opte poznatih i specifinih izvora zagaenja koja postoje u urbanom okruenju. Uobiajeno je da se zagaenja urbane kao i industrijske vode nazivaju optim imenom otpadne vode, a stepen zagaenosti takvih voda definie na razliite naine, u zavisnosti od toga koja materija zagaiva preovlauje u tenosti. Poslednjih godina metode za utvrivanje stepena zagaenosti stalno se usavravaju i unapreuju, ali ipak ni u ovom trenutku oni nisu univerzalni i opte prihvaeni svuda i u svakoj prilici. Tako se i danas u razliitim gradovima i dravama koriste mnogobrojni, vrlo razliiti pokazatelji stepena zagaenosti, meu kojima su ipak najei oni vrlo specifini, tj.oni koji pokazuju sadaj pojedinano posmatranih tetnih materija, zbog ega je kvalitet vode koja se ispituje uglavnom iskazan kroz obimne tabele. Otpadne vode su problem koji prati oveka kroz celu istoriju njegovog postojanja, od pojave prvih civilizacija i gradova i one su nunim zlom koje prati razvoj svake civilizacije i grada. Izvori zagaenja voda svrstavaju se u dve kategorije: 1. takasti i 2. netakasti (rasuti, difuzni) izvori zagaenja. 20) Takasti izvori zagaenja Ovi izori zagaenja se javljaju kada se zagaujue materije direktno isputaju kroz cevi ili kanale u recipijente, odnosno reke i jezera. Primer ovakvog zagaenja je isputanje otrovnih hemikalija direktno u vodotok putem cevovoda.

31

Netakasti izvori zagaenja Oni se javljaju kada se zagaujue materije ispiraju u vodotoke, na primer kada ubriva sa polja odlaze u vodotok spiranjem poljoprivredne povrine. Dok se prva kategorija izvora moe lako pratiti i kontrolisati, druga predstavlja rasuti izvor zagaenja, koji je tee otkriti i sa njim se boriti. Otpadne vode po svom poreklu delimo na etiri kategorije: sanitarne (fekalne), industrijske, atmosferske i infiltracione.

20.21 ) Izvor: http://www.ekologija.ba/index.php?w=c&id=27

10. POSLEDICE ZAGAENJA Trovanje i masovno uginue riba i drugih vodenih organizama najtee su posledice zagaivanja vode toksinim materijama i patogenim organizmima. Masovno uginue odreene grupe organizama u vodi remeti prirodne odnose u biocenozi i izaziva velike promene u itavom vodenom ekosistemu. Ponekad je za vraanje na prirodno (prethodno) stanje potrebno mnogo godina. Zagaivanje vode otrovnim materijama i patogenim organizmima ima i indirektne posledice na oveka. Jako zagaena voda ne moe se koristiti niti za pie, niti za

32

navodnjavanje poljoprivrednih povrina. Da bi se mogla koristiti, neophodno je potroiti mnogo novca i energije za njeno preiavanje, kako bi se dovela u upotrebljivo stanje. Osim toga, otpad koji ubacujemo u vodu esto zavrava u telima vodenih ivotinja, pa nam se mogu vratiti kao hrana. U Japanu je 1950.godine nekoliko stotina ljudi obolelo od ivine bolesti sa trajnim posledicama. Ovi ljudi su se razboleli zato to su jeli ribe u ijim telima se nakupila iva koja je isputena u more iz fabrika. Otrovne supstance nisu jedini krivci za unitavanje ivota u vodenim ekosistemima. Otpadne vode, ubrivo i deterdenti su bogati nitratima i fosfatima, supstancama koje biljke koriste za svoj rast. Kada velika koliina nitrata i fosfata dospe u vodu, uobiajen rezultat je populaciona eksplozija planktonskih algi. Ova pojava se naziva cvetanje vode. Prenamnoene alge su u stanju da potroe gotovo sav kiseonik iz vode, izazivajui uginua riba i drugih ivotinja. Koralni grebeni i druge zajednice morskog dna takoe mogu biti ugroeni usled poveanog dotoka hranljivih materija u vodu. Poveane koliine hranljivih materija iz otpadnih voda mogu prouzrokovati preteran rast krupnih algi, tzv. vodenog korova, koje mogu potpuno prekriti koralni greben i uguiti itavu zajednicu dna. Viestruki uticaj na promene sastava ivog sveta vodenih ekosistema takoe imaju toplotna zagaenja vode. Na mestima izlivanja tople vode koja hladi postrojenja elektrana, temperatura moe prei 80S. Zbog tako visokih temperatura, kao i zbog znaajnog smanjenja koliine kiseonika na takvim mestima, prirodnu biocenozu zamenjuje siromana zajednica organizama otpornih prema ekstremnim uslovima ivota.

11. MERE ZATITE VODA Dovoljno iste vode sa ouvanim ivotnim zajednicama vodenih organizama osnova je ovekovog opstanka na Zemlji. Zbog toga je stalno praenje kvaliteta vode jedan od preduslova za pokretanje adekvatnih akcija zatite. Sve mere zatite vode mogu se podeliti u tri grupe, i to: - Prva podrazumeva eliminaciju uzroka zagaivanja, - druga podrazumeva smanjenje koliine tetnih materija i - trea posebne mere ienja vode.

33

Smanjenje koliine zagaujuih materija koje dospevaju do vodenih tokova veoma je znaajan vid borbe protiv zagaenja. Ono podrazumeva postavljanje odgovarajuih filtera i posebnih sistema talonika na mestima gde se izlivaju otpadne vode. Ovde se podrazumeva i obavezno hlaenje toplih voda pre izlivanja u reku. Veoma znaajan vid spreavanja zagaivanja vodenih tokova je i specijalana zatita izvorita, planiranje i postavljanje ubrita i deponija dalje od vodotokova, smanjenje upotrebe ubriva i pesticida u poljoprivredi, kao i masovno poumljavanje i uvanje zemljita od erozije. Ve zagaenja voda moe se preistiti hemijskim i biolokim sredstvima. Hemijska sredstva su razliite hemikalije koje se ubacuju u vodu i neutraliu opasne materije. Bioloke mere su najefikasnije, jer su bazirane na prirodnim zakonitostima i aktivnostima ivih bia. Zahvaljujui aktivnostima lanova biocenoze, a naroito radu biljaka i mikroorganizama, vodeni ekosistemi imaju snanu mo prirodnog samopreiavanja. Ta mo se ogleda u tome to biljke i drugi organizmi relativno brzo eliminiu zagaujue materije i vraaju hemijske odnose u vodi na prirodan nivo. Naravno, vodeni organizmi nisu svemoni, pa se posledice velikog zagaivanja, naroito tekim metalima koji se taloe na dnu, mogu oseati i decenijama. tednja i racionalno korienje predstavljaju jedan od veoma efikasnih naina uvanja vode od zagaenja. Voda koju pijemo preiava se u odgovarajuim fabrikama. Za njihov rad troi se energija i oslobaaju tetni gasovi koji zagauju atmosferu. Dakle, to je manja potronja vode, manja je i potronja energije za njenu proizvodnju, pa samim tim i smanjeno zagaivanje vazduha. Voda koju potroimo odlazi u kanalizaciju, pa se samim tim poveava koliina zagaene vode koja se uliva u prirodne vodotokove. iste, pitke vode danas ima toliko malo i ima je sve manje, tako da e ona u budunosti biti sve skuplja. Zbog toga tednja i racionalno korienje vode odlau i njeno neminovno poskupljenje. Onaj ko na svojoj teritoriji bude sauvao iste vode, imae u budunosti veliku ansu da kvalitetno i napredno ivi. Pored aktivnih vidova zatite, vodeni tokovi se tite i odgovarajuim zakonskim sredstvima. Nacionalni i meunarodni zakoni danas ograniavaju izbacivanje otpada u more i kopnene vode. Meutim, oni teko mogu da primoraju ljude da to ne ine. Zbog toga je podizanje nivoa opte svesti o znaaju vode za opstanak oveka od prvorazrednog znaaja.

34

Iako je voda jedan od osnovnih uslova za ivot, ovek o njoj ne brine dovoljno. U novije vreme zbog porasta broja stanovnika i brzog razvoja industrije i poljoprivrede, u mnogim delovima sveta slatke vode nema dovoljno. iste vode koja se moe upotrebiti za pie u prirodi je sve manje, a i koliina koja postoji stalno se zagauje. U reke, jezera i mora isputaju se vode iz kanalizacije, otpadne vode iz fabrika, izlivaju nafta i drugi teni otpaci. Na taj nain voda na Zemlji se zagauje i troi u industriji i poljoprivredi vie nego to na Zemlju padne u obliku taloga. Zbog toga se rezerve vode stalno smanjuju, a oveanstvu preti nestaica vode. Preiavanje vode vri se na dva naina: taloenjem i filtriranjem (ceenjem). Ako se zamuena voda ostavi da odstoji izvesno vreme, estice koje se u njoj nalaze padae lagano na dno. Krupnije i tee estice bre e padati od sitnijih. To je taloenje. Filtriranje se vri na taj nain to se voda sipa kroz filter-hartiju na kojoj se zadravaju estice neistoe, dok ista voda prolazi. U prirodi voda prolazi kroz slojeve peska i ljunka koji predstavljaju prirodne filtere. U njima zaostaju sve prljave estice, zbog ega je izvorska voda bistra. U gradovima se voda uzima najee iz reka, pa se pre upotrebe mora preistiti. To se radi u vodovodima gde se najpre izvri taloenje, zatim filtriranje, a potom vodi dodaje hlor da bi se unitile zarazne klice. Tako preiena voda moe se koristiti za pie. Voda koja sadri neke rastvorene materije, preiava se destilacijom (morska voda so). Destilovanje vode podrazumeva njeno zagrevanje do kljuanja, sakupljanje vodene pare i hlaenje. Kondenzacijom vodene pare nastaje destilovana voda.

ZAKLJUAK Voda je najdragocenije blago, sjajnije od zlata i vrenije od platine, uprkos tome, voda je najnemarnije eksploatisan resurs na zemlji. Prosean ovek dnevno potroi oko 2500 litara vode, moda zvui banalno, ali istinito, naime ukoliko pojedemo jabuku, potroili smo oko 70 litara vode, opet paradoks, meutim, naime da bi jedna jabuka postala zrela ona potroi 70 litara vode, zamislite 70l za jednu jedinu jabuku.

35

- Iz otvorene slavine svakog minuta iscuri 11-12 litara vode. Ako pustimo da voda otie iz slavine dok peremo zube, nepotrebno izgubimo oko 40 60 litara vode. - Ako voda otie dok se ovek brije, iz slavine istekne oko 40 80 litara vode,ako automobil peremo polivajui ga vodom iz gumenog creva potroimo oko 600 litara vode. Zamislite se samo koliko vode potroimo dok se umivamo, mi se umivamo a voda neprestano tee, trebamo se zamisliti upravo tada kada voda tee bez kontrole u naem kupatilu, a na drugoj strani, u Africi ljudi stoje u redovima za flau od litare vode, pomislite na dete koje plae od ei, sve to pomislite dok se umivate a voda tee,tee...... Da zlo bude vee, mi vodu pored toga to koristimo zagaujemo tako da se ona ne moe ponovo koristiti, ne moemo je ponovo upoterbiti, koristili smo je, zagadili. Nije samo to problem, problem je to to tom zagaenom vodom mi ugroavamo ivot drugih, unitavamo ekosistem.

LITERATURA: 1. Dr Veljkovi N., Katastar otpadnih voda Srbije 2. Jevti, Foli, Vajagi, Krnjetin, Radovanovi, Komunalna higijena 3. Dr Ljubisavljevi D., Mr uki A., Mr Babi B., Preiavanje otpadnih voda, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2004. 4. Dr Milanovi N., Otpadne vode, Svetlost, 1988. 5. Grupa autora, Opta enciklopedija, Geos, Beograd, 1990.

36

6. Dr Stojanovi V., Voda, Znanje, Gornji Milanovac 2005. 7.http://www.gfos.hr/portal/images/stories/studij/sveucilisnidiplomski/kondicioniranjevoda/kondicioniranje-voda-1.pdf 8. http://www.ekologija.ba 9. http://info.grad.hr/!res/odbfiles/1823/predavanja/2.6-pi.pdf 10. http://www.toonpool.com/cartoons/Water%20%20The%20Last%20Drop_35548

37