www.starisloveni.

com

KRATKA GRAMATIKA
STAROSLOVENSKOG JEZIKA
FONETIKA
STAROSLOVENSKA IRILICA
Slovo

Fonetska transkripcija

Naziv

[]

az

Brojevna
vrednost
1

[b]

buky

[v]

[g]

vd
glagoli

[d]

dobro

jest
[e, je]
ita se kao [je] na poetku rei ili na
poetku sloga, tj. posle samoglasnika. 1

[]

[dz]

ivte
dzelo

[z]

zemla

[i, ji, j]

ie

10

i
[i, ji, j]
Uvek se izgovara kao i sem kod
promenljivih rei koje u osnovi imaju
jotu, a morfoloki nastavak i ili .
Tada nastaju kombinacije ji i j. Za jot
u staroslovenskom nema znaka.
erv
[]

Slovo je uzeto sa naslovne strane

1

U staroslovenskom vaio je zakon otvorenog sloga (ZOS), tj. pravilo da se svi slogovi zavravaju
samoglasnikom.

Miroslavljevog jevanelja (12. vek), to

znai da je mlae od ostalih.

[k]

kako

20

[l]

ludije

30

[m]

mijslite

40

[n]

na

50

[o]

on

70

[p]

pokoj

80

[r]

rci

100

[s]

slovo

200

[t]

tvrdo

300

uk

400

[f]

frt

500

[ch]
Zadnjonepano h, kao u srpskom.

chr

600

[o]

ot

800

, [u]

Isti glas obeleava se i digramom i

ligaturom .

ta
[t]
U staroslovenskom nema glasova i ,
ve umesto njih stoje suglasnike grupe
t i d.
ci
[c]

900

[]

rv

90

[]

jer debelo
[]
Poluglasnik, ima glasovnu vrednost
koja se dobija kada se, npr. nabrajaju
suglasnici (B, G, D...).
jery
[y]

Slino dananjem ruskom tvrdom i.

[]

jat
[, ja, a]
Izgovara se kao ja na poetku rei ili na

jer tanko

Slino kao .

poetku sloga (iza samoglasnika), a kao

a kaoda se nae iza mekog (palatalnog)
suglasnika (lj, nj, j).2 U svim ostalim
pozicijama glasovna vrednost mu je ,
to je vrlo otvoreno e (e koje se
pribliava a). Meutim, prihvatljiv je
izgovor obinog e.

[ju]

ju

[ja]

ja

[je]

je

[]
s
Nazalno e, e sa delom izgovora kroz
nos.
[j]

900

js

[]
s
Nazalno o, o sa delom izgovora kroz
nos.

[j]

js

[ks]
Uzeto samo za rei grkog porekla.

ksi

60

[ps]

psi

700

[th]
Uzeto samo za rei grkog porekla

thita

[i, v]
iica
Kao i ita se izmeu dva suglasnika, a
kao v izmeu dva samoglasnika ili
izmeu suglasnika i samoglasnika.

400

U staroslovenskom su se brojevi obeleavali slovima iznad kojih je stajala titla, jedan

od nadrednih znakova. Svako slovo imalo je svoju utvrenu vrednost. Tako je, na
primer, U imalo vrednost 1.

SAMOGLASNICI (VOKALI)
Postoji vie kriterijuma podele samoglasnika u staroslovenskom jeziku.
2

Znak je takozvani znak mekoe. Njime se oznaava da je suglasnik mek, pa tako oznake l, n znai
da te samoglasnike treba itati umekano, kao srpsko lj i nj, a r treba izgovarati blisko suglasnikoj
grupi rj. Kada se nae iza takvih suglasnika, ono se ita kao a.

Prema
horizontalnom
kretanju
jezika,
samoglasnici se dele na samoglasnike prednjeg,
srednjeg i zadnjeg reda.
Prema vertikalnom kretanju, samoglasnici se dele
na zatvorene, srednje otvorene i otvorene.
U zavisnosti od toga da li vazduna struja izlazi
samo na usta ili jedan njen deo izlazi i na nos,
samoglasnici se dele na usne (oralne) i nosne
(nazalne).
prema punoi obrazovanja, samoglasnici se dele
na pune i redukovane, pri emu se redukovani
dele na delimino redukovane samoglasnike
(redukovane samo po kvantitetu) i poluglasnike (redukovane i po kvalitetu i po
kvantitetu).

puni
oralni
[i]

visoki

[]

prednji meki [e]

srednji

[]

niski

nazalni

[y]

visoki
srednji

srednji

[]

[u]
zadnji

[]

tvrdi

niski
visoki
srednji

redukovani
samo po poluglakvantitetu
snici

tvrdi

[o]
[]

niski

[]

[]

sonanti u slubi
vokala

[r]

[]

SUGLASNICI (KONSONANTI)
sonanti
usneni
(labijali)
zubni
(dentali)
zadnjonepani
(velari)

tvrdi

likvide

konsonanti

nazali

spiranti

zvuni

bezvuni

eksplozivni

frikativni
zvuni

bezvuni

afrikate
zvuni

bezvuni

suglasnike
grupe
zvuni

bezvuni

meki

prednjonepani
(palatali)

[j]

U tabeli suglasnika nisu data slova za suglasnike preuzete iz grkog zajedno sa

neprevedenim reima u kojima se javljaju: [f], X [ks], P [ps], F [th].

MORFOLOGIJA
U staroslovenskom ima deset vrsta rei, koje se dele na promenljive i nepromenljive.
1. promenljive rei
a) rei sa deklinacijom
- imenice
- zamenice
- pridevi
- brojevi
b) rei sa konjugacijom
- glagoli
2. nepromenljive rei
- predlozi
- prilozi
- veznici
- rece
- uzvici

DEKLINACIJA
Promena rei koja se naziva deklinacija podrazumeva razlikovanje kategorija roda,
broja i padea.
Staroslovenski ima sedam padea: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ,
instrumental i lokativ. Padei se mogu javiti bez predloga i sa predlogom. Nominativ i
vokativ nikad se ne upotrebljavaju sa predlogom.
U staroslovenskom postoje tri broja: jednina (singularis), mnoina (pluralis) i dvojina
(dualis). Dvojina se prvo koristila uz ono to ovek ima u prirodnom paru (ui, oi,
roditelji), a kasnije se uoptila njena upotreba na sve imenice uz broj dva i oba.
Veina imenica ima sve tri kategorije broja, ali ima i onih imenica koje imaju samo
jedninu (singularia tantum), samo mnoinu (pluralia tantum) ili samo dvojinu (dualia
tantum).
Staroslovenski razlikuje tri roda muki, enski i srednji.
Imenice rod imaju kao klasifikacionu kategoriju dele se na imenice mukog,
enskog i srednjeg roda.

Pridevi se u rodu prilagoavaju imenici i mogu imati oblike sva tri roda. Ova osobina
nayiva se mocija roda.
Zamenice takoe imaju mociju roda, sem zamenica, sem zamenica i , poto
su to lica koje uestvuju u razgovoru i njihov rod je vidljiv.

TIPOVI DEKLINACIJA
U staroslovenskom razlikujemo tri tipa deklainacija:
1. imenika deklinacija, po kojoj se menjaju imenice, pridevi neodreenog vida,
participi neodreenog vida i vei deo brojeva;
2. zamenika deklinacija, po kojoj se menjaju zamenice i neki brojevi;
3. sloena pridevska deklinacija (nastala srastanjem oblikaimenike deklinacije i
odgovarajuih oblika anaforske zamenice), po kojoj se menjaju pridevi odreenog
vida i participi odreenog vida.

IMENICE
DEKLINACIONE VRSTE
Za odreivanje deklinacione vrste u staroslovenskom bitan je zavretak osnove. Malo
je vidljivih tragova tih osnova zahvaljujui glasovnim promenama. Ono to mi
zovemo osnovama potie iz praindoevropskog, kada su svi vokali mogli biti dugi i
kratki.
U zavisnosti od zavretka osnove postoji est grupa imenica.
1. osnove na -imenice mukog roda
N. jd.
G. jd.

D. mn.
Samo u dativu mnoine ispred nastavka uva se nekadanji zavretak osnove.
imenice srednjeg roda
N. jd.
G. jd.

D. mn.
2. osnove na -imenice mukog roda
N. jd.

D. mn.
U staroslovenskom daje .
3. osnove na -imenice mukog roda
N. jd.
G. jd.

D. mn.
U staroslovenskom daje .
4. osnove na -imenice enskog roda
N. jd.

G. jd.

D. mn.
5. osnove na suglasnik
-n-

(=)

imenice m. r.
imenice sr. r.

-nt-

(=)

imenice sr. r.

-s-

(=)

imenice sr. r.

-r-

(=)

imenice . r.

N. jd.
N. jd.

G. jd.

G. jd.

N. jd.

G. jd.

N. jd.

G. jd.

N. jd.

G. jd.

Za odreivanje zavretka osnove u ovom sluaju nije nam potreban oblik dativa
mnoine.
6. osnove na - // -u- ( // )
imenice enskog roda
N. jd. G. jd.

IMENICE MUKOG RODA

-N.
G.
jednina

D.
A.
V.
I.
L.
N.

mnoina

G.
D.
A.
V.
I.
L.
dvojina

N. A. V.
G. L.
D. I.

-j

-n-

--

--

Napomene:
1. I -- i -j- osnove potiu od --. Tek nakom promene u e nakon j i niza promena
iniciranih time moglo se govoriti o dva deklinaciona tipa.
2. Kod vlastitih imenica akuzativ jednine uvek je jednak genitivu jednine. Kod
zajednikih imenica koje oznaavaju osobu akuzativ jednine esto je jednak genitivu,
ali ne uvek. Kod imenica koje oznaavaju ivotinje ovo je retka pojava, ee je
akuzativ jednine jednak nominativu.

3.
Imenice
proirene
singulativnim sufiksom

(,

) u jednini i
dvojini menjaju se kao -osnove.
U
mnoini
singulativno - nestaje,
a promena je kao kod
suglasnikih
osnova
().
4. Imenice na - i - u jednini i mnoini menjaju se kao -j- osnove (,
- , - ). U mnoini se menjaju po suglasnikoj deklinaciji, a i gube
mekou i postaju i ( , ). U instrumentalu mnoine menjaju se
kao -- osnove (, , kao ).

IMENICE ENSKOG RODA

-N.
G.
jednina

D.
A.
V.
I.
L.
N.

mnoina

G.
D.
A.
V.
I.
L.

-j-

--

- / -u-

-r-

dvojina

N. A. V.
G. L.
D. I.

Napomene:
1. Osnove -- i -j- nekad su bile iste. Tek nakon to je o dalo e posle mekih
suglasnika dolo je do razlike i izdvajanja -j- osnova.
2. Meu -- i -j- osnovama ima imenica prirodno mukog roda koje se menjaju kao
imenice enskog roda. To su imenice koje se odnose na zanimanja koja enama nisu
dostupna.
--: , , ,

-j-: , , , g, g
3. Meu imenicama -j- osnova ima imenica sa redukovanim stepenom -j- osnova, a
to su imenice na -i-. Ono se javlja samo u nominativu jednine. To su imenice na -
( ,

, ,

) i - ( , ), a takve su i imenice prirodnog mukog roda

kao to su (lekar), (prorok), (sudija). Ove imenice se u svim

padeima menjaju kao -j- osnove, samo im se nominativ jednine razlikuje.

IMENICE SREDNJEG RODA

-N.
G.
jednina

D.
A.
V.
I.

mnoina

L.
N.
G.
D.

-j-

-n-

-nt-

-s-

A.

V.
I.

L.
dvojina

N. A.
V.
G. L.

D. I.

Napomene:
1. Imenice , menjaju se po -s- osnovama (, ..- ). Meutim,
dvojina im je starija od prilaska -s- osnovama:
N. A. V.

G. L.
D. I.

2. Kod imenica ija se osnova zavrava na k, g ili h (, ) u lokativu jednine i

mnoine i u nominativu, akuzativu i vokativu dvojine dolazi do glasovne promene
(s, ).

ZAMENICE
LINE ZAMENICE

Zamenice imaju posebnu, zameniku promenu.

Line zamenice za 1. i 2. lice i povratna zamenica za svako lice imaju zasebnu
promenu.

N.
jednina

G.
D.
A.
I.

L.
N.

mnoina

G.
D.
A.
I.
L.

,
,

dvoji-na

N.

A.
G. L.
D. I.

,
,

/
/
/
/
/
/
/
/
/
/

Napomene:
1. Zamenice i nemaju obeleje roda.

2. Zamenica nema nominativ (nikad nije subjekat u reenici), ne razlikuje rod i

nema oblike mnoine i dvojine (singularia tantum).
3. Oblici akuzativa , , , , su stariji, prvobitno jedini, puni,
akcentovani oblici.Dui oblici su uvedeni kasnije, analogijom prema dativu, koji
takoe ima dui i krai oblik, a uzet je oblik genitiva.
4. Zamenice nemaju oblik vokativa.

NELINE ZAMENICE
Neline zamenice menjaju se po zamenikoj deklinaciji, koja ima dve varijante:
a) tvrda varijanta, ije su karakteristike
- nastavci u nominativu jednine (m.), - (.), - (sr.),
- tvrdi suglasnik na kraju osnove,
- tematski vokal /
b) meka varijanta, koja ima
- nastavke u nominativu jednine (m.), - (.), - (sr.)
- meki suglasnik na kraju osnove,
- tematski vokal /
meka varijanta

tvrda varijanta

N.

m.

sr.

m.

sr.

jednina

G.

D.
A.

I.
L.

N.

mnoina

G.
D.
A.

L.
dvoji-na

I.

N.
A.
G.
L.
D. I.

Po tvrdoj varijanti menjaju se:

1. pokazne zamenice
, , ,

, , ,
, , ;

2. zamenice izvedene sufiksom k, , ,

, , ,

, , ,
g, g, g,

g, g, g;
3. sloene zamenice sa prepozitivnom i postpozitivnom partikulom
, , ,

, , ,
, , ,

, , ;
4. zameniki pridevi i brojevi
, , ,
, , ,

, , ;
5. upitna zamenica za lica
N.
G.
D.
A.
I.
L.

Ovako se menjaju i sloene zamenice , , .

Po mekoj varijanti menjaju se
1. prisvojne zamenice
, g, ,

, g, ,
, , ,
, , ,
, g, ,
, g, ,

2. anaforska zamenica lina zamenica za 3. lice. Nominativ ove zamenice nije

sauvan, nego se pozajmljuje od pokazne zamenice , , ili , , .

N.

m.

jednina
sr.

m.

(, )

(, )

(, )

()

mnoina
sr.
.
()

()

N. A.

m.

dvojina
ssr.

()

()

()

G.

D.
A.

I.

L.

G. L.

D. I.
^

3. odnosna zamenica (koji)

N.

m.

jednina
sr.

G.

D.
A.

I.

L.

mnoina
m.
sr.
.

N. A.

m.

dvojina
ssr.

G. L.

D. I.
^

4. upitna zamenica za stvari

N.
G.
D.
A.
I.
L.

(),

(),

Isto se menjaju i sloene zamenice , .

5. pokazna zamenica (ovaj)

N.
G.

m.

jednina
sr.

mnoina
m.
sr.
.

N. A.
G. L.

m.

dvojina
ssr.

D.
A.

I.

L.

D. I.
^

Ovako se menjaju i sloene zamenice , , .

6. zamenica , g,

N.
G.
D.
A.
I.
L.

m.

jednina
sr.

m.

mnoina
sr.
.
g

Ova zamenica jedne oblike ima po mekoj, a druge po tvrdoj varijanti. Nema oblike
dvojine.
7. upitna pridevska zamenica
jednina
sr.

m.
N.
G.
D.
A.
I.
L.

m.

mnoina
sr.
g

.
^

Ova zamenica jedne oblike ima po mekoj varijanti

od osnove *kojo-, a druge po sloenoj pridevskoj
promeni. Nema oblike dvojine. Isto se menjaju i
sloene zamenice , g, i
, g, .

MEOVITA PROMENA ZAMENICA

Po zamenikoj deklinaciji ili kao pridevi po
imenikoj i po sloenoj deklinaciji menjaju se
zameniki pridevi na -: , -, -,
, -, -, , -, -, , -, ,

kao i rei , -, -, , -, . Zameniko oblici e se javljati u padeima

sa tematskom vokalom instrumentalu jednine mukog i srednjeg roda, genitivu,

lokativu, dativu i instrumentalu mnoine sva tri roda.

IMENIKA I SLOENA PRIDEVSKA PROMENA ZAMENICA

Samo po imenikoj deklinaciji (kao pridevi neodreenog vida) menjaju se zamenice
, , .
I po imenikoj i po sloenoj pridevskoj promeni menjaju se

, ,

, , g, ; , -, -, , -g, ; , -, -, , -g, -; , -, -, , -g, -.

Samo po sloenoj pridevskoj promeni menja se , g, .

PRIDEVI
PROMENA PRIDEVA NEODREENOG VIDA
Pridevi neodreenog vida menjaju se po imenikoj deklinaciji
- kod mukog i srednjeg roda po -- (tvrda varijanta) i -j- (meka varijanta)
osnovama
- kod enskog roda po -- (tvrda varijanta) i -j- (meka varijanta) osnovama.
Tvrdu i meku varijantu razlikujemo prema zavretku osnove.

meka varijanta

tvrda varijanta

N.
G.
jednina

D.
A.

L.
N.
G.
mnoina

sr.

m.

sr.

I.

D.
A.
I.
L.

dvoji-na

m.

N.
A.
G.
L.
D. I.

PROMENA PRIDEVA ODREENOG VIDA

Promena prideva odreenog vida je spoj imenike i zamenike deklinacije, tj. spoj
odgovarajuih padenih oblika imenike promene i odgovarajuih padenih oblika
anaforske zamenice. U poetku se zamenica prosto dodavala, a kasnije je zbog
fonetskih promena to dodavanje zamagljeno i nije uvek oigledno.

meka varijanta
m.
sr.
.
N.

jednina

G.
D.
A.

I.

tvrda varijanta
sr.

m.

L.
N.

mnoina

G.
D.
A.
I.

dvoji-na

L.
N.
A.
G.
L.
D. I.

KOMPARATIV
Komparativ se gradio na dva naina, pomou:
1. (m.)

- (f.)

- (n.)

- -

(osnova za promenu)

: , , ()
2. (m.), - (f.), - (n.)

- (osnova za promenu)

: , ,

SUPERLATIV
Gradio se na tri naina:
1. dodavanjem rece - ispred oblika komparativa; ovaj nain graenja je veoma
redak i sree se samo u obliku srednjeg roda
,
2. koritenjem oblika genitiva mnoine zamenice () u vezi sa komparativom

3. pomou priloga -s (vrlo, veoma) ili prefiksa ,

GLAGOLI
I Lini glagolski oblici:
a) glagolska vremena
1. prezent (sadanje vreme)
2. aorist (preanje svreno vreme)
3. imperfekat (preanje nesvreno vreme)
4. perfekat (prolo vreme)
5. pluskvamperfekat (davno prolo vreme)
6. futur (budue vreme)
7. futur egzaktni (budue svreno vreme)
b) glagolski naini
8. imperativ ( zapovedni nain)
9. potencijal (mogui nain)
c) glagolska stanja ili rodovi
- aktiv (radno stanje)
- pasiv (trpno stanje)
II Nelini glagolski oblici:
10. infinitiv
11. supin
12. particip prezenta aktiva
13. particip prezenta pasiva
14. particip preterita aktiva
15. particip preterita pasiva
16. particip perfekta
S obzirom na graenje, glagolski oblici mogu biti:
a) prosti glagolski oblici: prezent, imperfekat, aorist, imperativ, infinitiv, supin,
participi;
b) sloeni glagolski oblici: perfekat, pluskvamperfekat, futur, futur egzaktni,
potencijal, oblici za pasiv.

GLAGOLSKE OSNOVE
Svi prosti glagolski oblici grade se od dveju osnova, prezentske i infinitivne.
Od prezentske osnove grade se prezent, imperativ i participi prezenta.
Od infinitivne osnove grade se infinitiv i supin, aorist, participi preterita i particip
perfekta.
Imperfekat se gradi ili od infinitivne osnove ili ima svoju posebnu osnovu.

- VRSTE PREZENTSKE OSNOVE

Prezentska osnova moe biti:

a) tematska (izvedena od korena osnovinskim nastavkom);
b) atematska (jednaka korenu, bez osnovinskog nastavka).
Ukupno ima pet prezentskih osnova etiri tematske i jedna atematska.
2. l. mn.

3. l. mn.

poreklo

osnovinski
nastavak
-e/o-

--

*nes-o-nti

II

-ne/no-

--

III

-je/jo-

IV

-i-

atematska

--

--

*kos-no-nti
*zna-jo-nti
*nos-i-nti

- VRSTE INFINITIVNE OSNOVE

I korenska
a) koren na vokal -, -, , ,

b) koren na suglasnik -, (*nes-), (*rek-),

(*mog-), (*greb-)

II n-

III a-

IV -i-

V a-

VI ova-

(klik- n-)
(um -)
(krik -)
(nos-i-)
(d l-a-)
(vr-ova-)

- LINI NASTAVCI
Razlikuju se primarni i sekundarni lini nastavci.

Je
d
ni
n
a

Primarni
atematske
tematske
osnove
osnove
1.

Sekundarni

2.

Mn.

3.

3.

Zajedniki nastavci
Dvojina: 1.
2.
3.
Mnoina: 1.
2.

PREZENT

Mnoina

Dvojina

Jednina

I vrsta
-o/e1.
2.
3.
1.
2.
3.
1.
2.
3.

Jednin
a

2.

III vrsta
-jo/je-

IV vrsta
-i1.

II vrsta
-no/ne-

V vrsta
atematska

Mnoina

Dvojina

3.
1.
2.
3.
1.
2.
3.

Po atematskim osnovama menja se samo pet navedenih glagola.

Glagol ima dva prezenta, po V vrsti, ali i po I vrsti (, ,
...).

IMPERATIV
Imperativ se gradio od prezentske osnove, koja se dobija tako to se od 3. lica
mnoine prezenta oduzme nastavak - ili . Prema zavrecima u jednini i
tematskom vokalu u dvojini i mnoini razlikujemo tri tipa (u nekim gramatikama se
drugi i trei tip spajaju pa se razlikuju dva tipa):
a) nastavak - u jednini i tematski vokal - u dvojini i mnoini (I i II prezentska
vrsta);
b) nastavak - u jednini i tematski vokal - u dvojini i mnoini (III i IV prezentska
vrsta);
c) nastavak - u jednini i tematski vokal - u dvojini i mnoini (V prezentska
vrsta, ali ne svi glagoli, nego samo oni koji imaju nastavak u 3. licu mnoine)

1.
2.
3.

D
v
oj
in
a

Jednina

I vrsta
() obrazac

1.

II vrsta
() obrazac
-

III vrsta
(b) obrazac
-

2.

Mnoina

3.
1.
2.
3.

Mnoina

Dvojina

Jednina

IV vrsta
-i1.
2.
3.
1.
2.
3.
1.
2.
3.

V vrsta
atematska

Po (c) obrascu menja se i tematski glagol , koji pripada IV vrsti.

Glagol , koji ima prezent i po I i po V vrsti, imperativ gradi po I vrsti.

Dvojina

Jednina

1.
2.
3.
1.
2.
3.

Mnoina

1.
2.
3.

Glagol imperativ gradi od infinitivne osnove, po (b) obrascu.

Mnoina

Dvojina

Jednina

1.
2.
3.
1.
2.
3.
1.
2.
3.

U 3. licu dvojine i mnoine zapovest moe biti opisno iskazana konstrukcijom da +

prezent: , .

AORIST
Aorist se gradi od infinitivne osnove. U staroslovenskom nalazimo tri tipa aorista:
1. asigmatski (jaki, prosti) aorist, koji se gradi bez suglasnika -;
2. sigmatski stari aorist, koji se gradi sa obaveznim dodavanjem suglasnika - ili sa
alternacijama //-;
3. sigmatski novi aorist, koji se gradi pomou posebnih grupa - // -.

- ASIGMATSKI AORIST
Gradi se samo od glagola I infinitivne vrste sa osnovom na suglasnik i II infinitivne
vrste kod kojih ispred infinitivnog nastavka n stoji suglasnik (suglasnik + n + ti).

Jednina
Dvojina
Mnoina

1.
2.
3.
1.
2.
3.
1.
2.
3.

(*pad-)

(*id-)

(*mog-)

(*gas-)

- SIGMATSKI STARI AORIST

Gradio se od svih glagola, i sa infinitivnom osnovom na suglasnik i sa
infinitivnom osnovom na samoglasnik. U oba sluaja ima dve varijante:
a) sa ostajanjem - u svim licima;
b) sa smenjivanjem (alterniranjem) suglasnika //- u toku promene.
-

Glagoli sa infinitivnom osnovom na suglasnik

Za aorist ovih glagola karakteristini su sledei momenti:

- duljenje osnovinskog vokala
kada se duljio osnovinski vokal o prelazio je u a o/a
kada se duljio osnovinski vokal e prelazio je u (- a) e/ (- a)
kada se duljio osnovinski vokal prelazio je u i / i;
-

obavezno dodavanje suglasnika - na osnovu, pa tek onda linih nastavaka.

To - je moglo ostati u svim licima ili alternirati sa ili (kod glagola sa
infinitivnom osnovom na i );

gubljenje osnovinskog suglasnika ispred - ili alternanata //-;

oblici 2. i 3. lica jednine pozajmljuju se od asigmatskog aorista.

Jednina
Dvojina
Mnoina
-

1.
2.

(*ved-)

(*it-)

(*rek-)

(*eg-)

()

()

()

()

()

()

3.
1.

2.
3.
1.

(*bod-)

()

()

()

()

2.
3.

Glagoli sa infinitivnom osnovom na samoglasnik

Karakteristike:
-

varijanta //- analogijom je uoptena kod svih glagola, iako bi se

oekivala samo kod glagola sa infinitivnom osnovom na - i -;

samo kod glagola sa infinitivnom osnovom na - pored varijante //postoji i varijanta sa uvanjem sigme;
ovi glagoli nemaju asigmatski aorist, pa od njega ne mogu pozajmljivati oblike
za 2. i 3. lice jednine i zato su 2. i 3. lice jednine jednaki infinitivnoj osnovi.

Jedino ako je osnova jednoslona moe doi do proirenja sa ili -, ali ovo
nije obavezno i nema pravila kada se dodaje a kada .

Dvojina

Jednina

(-)
1.
2.
3.
1.
2.
3.

(-)

(-)

(--)

()

()

Mnoina

1.
2.
3.

- SIGMATSKI NOVI AORIST

Upotrebljavao se kod glagola I infinitivne vrste sa osnovom na suglasnik i kod glagola
druge vrste koji ispred infinitivnog nastavka -n imaju suglasnik.
Karakteristike:
- umetanje vokala o izmeu infinitivne osnove i obeleja aorista, tj. glasova

Mnoina

Dvojina

Jednina

//, pa se tako dobija //;

2. i 3. lice jednine pozajmljuje se od asigmatskog aorista.

1.
2.
3.
1.
2.
3.
1.
2.
3.

(*ved-)

(*rek-)

(*dvig-)

IMPERFEKAT
Imperfekat se gradi samo od glagola nesvrenog vida. Svi nesvreni glagoli grade
imperfekat od istih nastavaka:
Jednina: 1. -

2. -

Dvojina: 1. -

2. -

Mnoina: 1. -
2. -

3. -

3. -

3.

S obzirom na osnovu na koju se ti nastavci dodaju razlikuje se nekoliko naina

graenja imperfekta.
a) Kod glagola sa infinitivima na - i - (infinitivne osnove na i )
imperfekat se gradi dodavanjem nastavaka na infinitivnu osnovu.
+ ()

+ ()
b1) Dodavanje nastavaka - , - . Ovo se tie glagola IV (-). Ako se
glagol ne zavrava na -

ili , imperfekat se gradi od specijalnih

imperfekatskih osnova: na postojeu infinitivnu osnovu dodaje se .

-

-
- g

b2) Zavreci -g, -g tiu se glagola sa korenom na vokal (onih kod kojih je
infinitivna osnova jednaka korenu), najee na --, -- i --.
g, g...

g, g...
g, g...

b3) Zavreci -, - dodaju se kod glagola sa infinitivnom osnovom na

suglasnik. Ako je u pitanju zadnjonepani suglasnik, doi e do I palatalizacije, a
e iza prednjonepanog (mekog) suglasnika prei u .
, ...

, ....

, ...

Glagol gradi imperfekat od osnove - (, ). U znaenju

imperfekta upotrebljavaju se oblici sigmatskog aorista od osnove -:

Jednina:

Dvojina:

Mnoina:

PARTICIPI
Participi su oblici koji se delom oslanjaju na glagole, a delom na imenice. Na glagole
se oslanjaju time to se grade od neke glagolske osnove. Mocija roda i promena
povezuju ih sa imenicama. Postoje dva participa prezenta, dva participa preterita i
particip perfekta.

PARTICIP PREZENTA AKTIVA

Gradio se od prezentske osnove, koja se dobija tako to se od 3. lica mnoine prezenta
odbije nastavak ili - i na koju se dodaju razliiti nastavci. Prema nastavcima
razlikujemo nekoliko tipova:
a) - (m. i sr. rod), - (. rod), osnova za promenu -Tie se glagola I i II prezentske vrste;
b1)

-^/ (m. i sr. rod), -/ (. rod), osnova za promenu --/

Tie se glagola III prezentske vrste;

b2) - (m. i sr. rod), - (. rod), osnova za promenu -Tie se glagola IV prezentske vrste.
Osnova za promenu uvek je jednaka obliku anskog raoda bez krajnjeg .

vrsta 3. l. mn. prezenta mki i srednji rod

I

II

III

IV

enski rod

osnova za promenu

Promena
Nominativ mukog i srednjeg roda je , genitiv - itd. Ako je u pitanju

neodreeni vid, menjae se kao imenica itd. Ako se radi o odreenom

vidu, promena e biti kao kod prideva odreenog vida meke varijante
itd. Participi se u svemu menjaju kao pridevi meke varijante. Postoje
dva odstupanja u odnosu na prideve:
1. nominativ jednine mukog i srednjeg roda nema zajedniku osnovu;
2. nominativ mnoine mukog roda ima nastavak (po suglasnikim osnovama):
(neodreeni vid) / (odreeni vid).
Svi glagoli V vrste grade ovaj oblik po obrascu I vrste.
1. l. jd.
prezenta

3. l. mn.
prezenta

mki i srednji
rod

enski rod

osnova za
promenu

g-

PARTICIP PREZENTA PASIVA

Gradio se od prezentske osnove i nastavaka:
- (muki rod), - (enski rod), - (srednji rod)
vrsta
I

muki rod

enski rod

srednji rod

II

II

IV
V

Glagoli V vrste ovaj oblik grade kao glagoli I vrste.

PARTICIP PRETERITA AKTIVA

Gradi se od infinitivne osnove pomou dve vrste nastavaka.
1. Kod glagola sa infinitivnom osnovom na suglasnik nastavci su
- (m. i sr. rod), - (. rod), osnova za promenu je -.
2. Kod glagola sa i nfinitivnom osnovom na vokal nastavci su
- (m. i sr. rod), - (. rod), osnova za promenu je -.

infinitiv (infinitivna muki i srednji rod

osnova)

enski rod

osnova za promenu

(nes-)

(vid-)

(bod-)

(dla-)
(nosi-)

Glagoli IV vrste mogu imati particip preterita aktiva od obaju tipova nastavaka.
Infinitivne osnove svih glagola V vrste zavravaju se na vokal, pa oni samim tim
dobijaju drugi tip nastavaka.

PARTICIP PRETERITA PASIVA

Gradi se od infinitivne osnove i nastavaka, koji se dele u nekoliko grupa.
a) nastavci koji imaju a1) , -, -
: , ,

: , ,
a2) -, -, -

: , ,

: , ,
a3) - , - , -

: , ,

: , ,
a4) -, -, -
Ovi nastavci dodaju se kod onih glagola kod kojih je infinitivna osnova koren i to
koren na vokal.
: , ,

: , ,
U ovom sluaju prilikom dodavanja nastavka en nastaje hijat koji se otklanja
hijatskim glasom j. U drugom sluaju hijatski glas je v poto je pred njim vokal
zadnjeg reda.
b) nastavci koji sadre suglasnik -, -, -
Ovi nastavci dodaju se kod glagola sa korenom na vokal ili na sonante n, m i r.
: , ,

: , , (koren na r)

: , , (koren na n)

PARTICIP PERFEKTA
Gradi se od infinitivne osnove i nastavaka
muki
rod

enski
rod

srednji
rod

jednina

dvojina

mnoina

Glagol particip perfekta gradi od posebne osnove.

d- , ,

SLOENI GLAGOLSKI OBLICI

Grade se ili od participa i pomonog glagola ili od infinitiva i pomonog glagola.

PERFEKAT
Gradio se od participa perfekta i atematskog prezenta glagola .
Jednina: (, )

Dvojina: (, )

Mnoina: (, )

PLUSKVAMPERFEKAT
Gradio se od participa perfekta i imperfekta glagola , pri emu se u funkciji
imperfekta mogu nai i oblici sigmatskog aorista tog glagola.

Jednina: (, )

ili

Dvojina: (, )

Mnoina: (, )

U spomenicima se javlja i oblik sa perfektom glagola :

FUTUR
Gradio se na dva naina:
1) prezent perfektivnih glagola upotrebljavao se sa znaenjem futura;
2) od infinitiva glagola i prezenta nekog pomonog glagola.
, , ...
, , ...
, ...

, ...

FUTUR EGZAKTNI
Gradio se od participa perfekta i prezenta glagola po I vrsti.
, ...

POTENCIJAL
Gradio se od participa perfekta i posebnih oblika glagola koji su stari optativ
(eljni nain). Umesto optativa koristi se i pravi aorist.
Jednina: (, )

Dvojina: (, )

ili

Mnoina: (, ) ,

,
pripremila Romana Radovi

www.starisloveni.com