Seminarski rad

Naziv Aerozagaenje

Sadraj:
1.Uvod.................................................................................................................................3 2. Izvori zagadivanja vazduha..........................................................................................3 3. Materije koje zagaduju vazduh................................................................................5 4. Zastita vazduha od zagadivanja...................................................................................6 5. Uredaji za preciscavanje vazduha................................................................................6 5.1. Gravitacione talozne metode............................................................................6 5.2 Cikloni................................................................................................................8 5.3. Vlazni kolektori.................................................................................................8 5.4. Elektrostaticki taloznici....................................................................................8 5.5. Filteri................................................................................................................9 6. Posledice uticaja zagadjenog vazduha na zdravlje stanovnistva, biljke, zivotinje I materijalna dobra............................................................................................................11 6.1. Smog................................................................................................................11 6.2 Kisele kise........................................................................................................12 6.3. Efekat Staklene baste......................................................................................13

1. Uvod "Najvece blago crvenog coveka je vazduh. Sve zivo uziva isti vazduh - zivotinje, drvo, covek. Svima je taj vazduh potreban". (Pismo poglavice plemena Sijetl americkom predsedniku Abrahamu Linkolnu). Vazduh se nalazi svuda oko nas. Svaka pukotina, supljina i prostor koji nisu vec ispunjeni necin drugim, ispunjeni su vazduhom. Iako se vazduh ne moze videti, probati ili osetiti (dok vetar ne duva) vazduh je "nesto". Vazduh je, kao i voda, uslov zivota. On ima dve osnovne funkcije: biolosku (primarna) i proizvodnu (sekundama). Prosecan sastav cistog suvog vazduha je: azota 78,08%, kiseonika 20,95%, plemenitih gasova 0,94%, ugljenik (IV) - oksida 0,03%. U vazduhu je konstatovano prisustvo: vodene pare, amonijaka, ozona, vodonika i prasine, a ispitivanja poslednjih godina su konstatovala da se u vazduhu nalazi preko 30 razlicitih supstanci. Najvazniji sastojak vazduha je kiseonik. On omogucava disanje svim visim organizmima, pa i coveku. Najveci deo kiseonika je bioloskog porekla, sto znaci da potice od fotosinteze. Najveci proizvodaci su sume, alge koje zive u vodi i fitoplanktoni. Vazduh ima veliki ekoloski znacaj, jer sadrzi za zivot tako potrebne gasove: kiseonik, ugljendioksid i azot. Ljudskom organizmu je dnevno potrebno sedam puta vise vazduha nego vode (u tezinskom odnosu), deset puta vise nego hrane. Ali, pazite! Covek moze udisati i koristiti kiseonik iz vazduha. Bez vazduha se moze biti samo nekoliko minuta i to oni koji su specijalno obuceni - na primer gnjurci. Ugljendioksid je neophodan za fotosintezu, a azot za sintezu biljnih belancevina. Najmanje odstupanje kolicine ugljendioksida u vazduhu, posto je njegov sadrzaj gotovo na granici, samo je 0,03% prouzrokuje promene u intenzitetu fotosinteze i disanju. 2. Izvori zagadivanja vazduha Svetska zdravstvena organizacija pojam zagadenog vazduha - aerozagadenje -oznacava situaciju u kojoj atmosferski prostori sadrze sastojke u koncentracijama koje mogu biti stetne za coveka i njegovu okolinu (biljke, zivotinje, vodu, zemljiste i materijalna dobra). Iako je aerozagadenje najstariji oblik zagadivanja zivotne sredine, u davnim vremenima vulkani i povremeni sumski pozari bili su najveci zagadivaci atmosfere. Zagadeni vazduh koji smo danas prisiljeni da udisemo posledica je ljudskih delatnosti. Znacajnije

zagadivanje vazduha otpocelo je upotrebom fosilnih goriva, najpre u 13. a potom u 17. veku. Najveca i najteza zagadjenost atmosfere opasnim radioaktivnim materijama pocela je 1945. godine bacanjem prve atomske bombe na Hirosimu i kulminirala 1986. godine akcidentom nuklearke u Cernobilju.

Slika 1: Zagadjenje vazduha Vazduh je u urbanim i industrijskim centrima veoma zagaden. Danas vec vise od dve trecine svetskog stanovnistva ne dise cist vazduh. Izvori aerozagadenja su mnogobrojni i mogu biti prirodni (erupcije vulkana, sumski pozari, oluje, zemljotresi) i vestacki. Vazniji vestacki izvori zagadenja vazduha su: motorna vozila, industrija, elektricne centrale, grejanje, sagorevanje otpadnih materija i dr. Od ukupne mase na gasove otpada 90%, a na cvrste cestice 10%.

3. Materije koje zagaduju vazduh Sagorevanjem cvrstih, tecnih i gasovitih goriva u domacinstvima, kotlarnicama, industrijskim lozistima, termoelektranama u vazduh se emituje sumpordioksid i druga jedinjenja sumpora, oksidi azota, oksidi ugljenika, formaldehid, metanol, cijanovodonicna kiselina, benzpiren, olovo, olovosulfid, arsen, ugljovodonici, leteci pepeo, leteci koks, cad i dr. Postrojenja u hemijskoj industriji i, rudarsko-topionicarskim basenima, u zelezarama i drugim industrijskim kompleksima, ispustaju u vazduh visoke koncentracije razlicitih opasnih i stetnih materija. Znacajan izvor zagadenja vazduha je saobracaj, narocito u gradovima.

4. Zastita vazduha od zagadivanja Da bi se smanjilo zagadivanje vazduha koje potice od vestackih izvora zagadivanja vazduha potrebno je preduzeti sledece: upotrebiti sirovine koje sadrze sto manje stetnih sastojaka, koristiti procese koji daju sto manje stetnih otpadaka, preduzeti preciscavanje zagadenih otpadnih medijuma, izvrsiti gasenje manjih kotlarnica i uvodenje centralnih i uvesti bezotpadne tehnologije jer se pomocu ove tehnologije sagledavaju zagadenja i u njenom okviru se nalaze i najbolja resenja.

5. Uredaji za preciscavanje vazduha Odstranjivanje necistoca iz vazduha moze se izvrsiti pomocu: gravitacione talozne komore, ciklona, vlaznih kolektora, elektrostatickih taloznika i Altera.

5.1. Gravitacione talozne metode U taloznoj komori iz necistog vazduha ili gasa koji struji kroz talozne komore, taloze se grube cestice prasine ili kapi tecnosti. Shema rada taloznika otprasivaca prikazana je na Ssl 2, 2a i 2b. Postoji vise tipova ovih uredaja, a ovde ce biti data jednostavna gravitaciona talozna komora, Hauardova (Havard) talozna komora i vertikalna talozna komora, sl. br. 2., 2a i 2b . U zavisnosti od reda velicine cestice koja se nalazi u vazduhu ili gasu bice upotrebljena odgovarajuca talozna komora. Za izdvajanje cestica Staksovih precnika od 10 - 50 nm, koristi se Haurdov tip talozne komore, a iznad 50 - 80 nm, tipovi horizontalne talozne komore, a preko 80 nm koristi se tip vertikalne talozne komore.

Slika 2: Hauardov tip talozne komore sa horizonatalno postavljenim plocama: 1-ilaz ne cistog vazduha ili gasa, 2- Horizontalno postavljanje ploce, 3- Izlaz precicscenog vazduha ili gasa

Slika 2a: Jednostavna gravitaciona talozna komora

Slika 2b: Vertikalna talozna komora: 1- dovod ne cistog gasa, 2- prepreka za skretanje struje tzv. deflektora, 3- odvod preciscenog gasa

5.2 Cikloni Ovi uredaji prvenstveno su namenjeni za izdvajanje cestica vecih dimenzijai cvrstom agregatnom stanju (sl. 3.) (cementne prasine, leteceg pepela, piljevine). Pored suvog tipa, postoje i ciklonski kolektori vlaznog tipa.

5.3. Vlazni kolektori Ovi uredaji omogucavaju kontakt gasa i tecnosti, pri cemu cestice nosene gasom, tj. u obliku gasne suspenzije bivaju transformisane u oblik tecne suspenzije, tj. rastvor. Ovim postupkom izdvajaju se u hemijskoj industriji jako stetne gasovite hemijske supstance iz gasovitih komponenti ili smesa. Osnovni tipovi vlaznih kolektora su kule, (si. 4). 5.4. Elektrostaticki taloznici Pri ovom postupku vazduh ili gas iz koga zelimo da izdvojimo cestice provodi se kroz elektricno polje sacinjeno od dve elektrode. Jedna elektroda uslovljava jonizaciju gasa, tj. stvaranje naelektrisanih cestica i ona se naziva aktivna elektroda. Elektroda na kojoj dolazi do izdvajanja tj. talozenja cestica naziva se pasivna elektroda, (sl. 5.).

5.5. Filteri Filter je materijal porozne strukture (papir, tkanina, staklena vlakna i dr.) kojim vrsimo filtraciju. Pri filtraciji fluida sa cesticama na filteru se izdvajaju i zadrzavaju cestice. Filtracija vazduha ili gasa obavlja se po istim zakonima kao i filtracija tecnosti ali sa znatno sloznijim filterskim sistemom. Filtri od tkanina namenjeni su prvenstveno za preciscavanje vazduha ili gasova od cestica u industrijskim postrojenjima. Pri strujanju vazduha sa cesticama malom brzinom kroz tkaninu dolazi do izdvajanja cestica na tkaninu. Tkanina je obicno u obliku vreca ili ispresavijana u vise slojeva. Uklanjanje cestica vrsi se tresenjem ili, pak, pulsirajucim mlazom vazduha, (sl. 6 i 6a).

10

6. Posledice uticaja zagadjenog vazduha na zdravlje stanovnistva, biljke, zivotinje I materijalna dobra Kao najcesce posledice na zdravlje ljudi javljaju se oboljenja kao sto su: bronchitis, astma, enfizam I rak pluca. Anemija, zastoj u rastu dece, oboljenja koze, povecani broj obolelih od dijabetesa, a pri povecanim koncntracijama nekih stetnih supstanci moze doci do potpunog kocenja svih zivotnih centara. 6.1. Smog SMOG je aerozagaenje. Dolazi od kombinacije dve negleske rei Smoke=Dim i Fog=Magla. Javlja se u velikim gradovima, u jesen i zimi, gde postoji mnogo aero zagaivaa na relativno malom prostoru (industrija, kotlarnice, izduvni gasovi motornih vozila, individualno grejanje...). Nadostatak vetra pogorava zagaenje. Zagaenje stalno mere odgovarajue dravne institucije po potrebi objaljuju alarm. U Srbiji ima vie gradova gde zagaenje prelazi dozvoljene granice. To su Panevo, Bor... Smog je naroito opasan za astmatiare, decu i starije. U novije vreme pojavio se i termin "elektronski smog". Tu se podrazumevaju razliita zraenja koja potiu od elektrinih i elektronskih ureaja. Trafo-stanice, dalekovodi, bazne stanice mobilne telefonije, radio i tv predajnici ali i neonske cevi, fenovi za kosu, mikrotalasne penice, razni elektromotori, monitori, televizori, mobilni telefoni, svetlei displeji...

Slika 7: Smog u Londonu 11

6.2 Kisele kise U dimovima koje isputaju termoelektrane, livnice, koksare i domainstva, kao produkt sagorevanja uglja, nalazi se veliki procenat oksida sumpora i azota. U dodiru sa vodenom parom ili kinim kapima ovi oksidi se sjedinjuju sa vodom i stvaraju odredenu kiselinu, koja sa kiom dospeva na zemljinu povrinu. Do obrazovanja kiselih kia dolazi i u stratosferi (15-50 km) pri stvaranju ozonske rupe. Pri emu se stvaraju razblaene kiseline (HN03 i HCI) koje sa kiom dospevaju na zemlju. Kisele kie su izuzetno tetne za biljke, reke, jezera i sva iva bia. Izazivaju koroziju metalnih povrina, propadanje fasada i kulturnih spomenika, kao i promenu pH zemljita. Na nekim mestima kisele kie unitavaju ume. Danas je vei deo Evrope ba zbog toga ostao bez uma. Don Sejmur i Herbert Dirardet u asopisu Plan za zelenu planetu, iznose, da Severna Amerika nee biti bezbedna, ako se nastavi sa ovakvim zagadenjera atmosfere, ovakva brzina aero-zagadenja, samo za nekoliko decenija, unitie ume, a jedva da e ostati koje stablo o kome bismo se brinuli. Ameriki savet za energetski efikasnu privredu, upozorava da je sumpor-dioksid (S02), osnovni sastojak kisele kie u veini oblasti, a proizvoai struje su odgovorni za oko 65% ukupnih emisija S02 u SAD, te su potrebna velika smanjenja emisije ovoga gasa iz pogona za proizvodnju elektrine energije. Jedan od naina na koji se to moe postii jeste da se tedi struja, ili, pak, koristi gorivo koje sadri manji procenat sumpora.

Slika 8: Suma posle kisele kise u Ceskoj 12

6.3. Efekat Staklene baste Efekat staklene bate je izraz za zagrevanje planete Zemlje nastalo poremeajem energetske ravnotee izmeu koliine zraenja koje od Sunca prima i u svemir zrai Zemljina povrina. Ovaj efekat predstavlja rezultat poveanja koliine zraenja koje ne moe od povrine Zemlje da bude emitovano u svemir, ve ga atmosfera upije i postane toplija. Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje (pojam pod nazivom albedo ), dok ostatak (zraenje manjih talasnih duina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (manjih talasnih duina) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Meutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zraenje, doi e do poveanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku. Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih duina, dobar deo toga stigne do Zemljine povrine, doprinosi stvaranju i odravanju svog ivota na Zemlji, a deo tog zraenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnotei. Ako neto zadri deo tog zraenja, ravnotea se kvari i nastaju problemi. Ono to zadri zraenje je poznato pod nazivom gasovi staklene bate, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje. Efekat nastaje na slian nain kao u stakleniku, gde Sunevi zraci vidljivog i ultraljubiastog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zraenje koje ne moe proi kroz staklo, zadrava se unutra i tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti nain se ponaa i planeta Zemlja ukoliko postoji neka materija koja e se ponaati kao stakleni krov. Prilikom izbacivanja iz fabrikih dimnjaka i auspuha automobila ugljenik(IV)-oksid (poznatiji kao ugljen-dioksid) i ostali tetni gasovi formiraju omota oko Zemlje koji proputa toplotu da prodre do povrine ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj nain povrina Zemlje postaje sve toplija i iz godine u godinu temperature su sve vie. Razlog koji dovodi do efekta staklene bate, usled kojeg dolazi do zagrevanja povrine Zemlje drugaiji je od onog u staklenoj bati, gde do zagrevanja dolazi usled smanjene cirkulacije vazduha i meanja zagrejanog vazduha,a ne zbog same apsorbcije Sunevog zraenja.[trai se izvor] Ipak, ovaj pojam je iroko rasprostranjen i opte prihvaen. Gasovi staklene baste: Vodena para (H2O) Ugljen dioksid (CO2) Metan (CH4) CFC HCF PHC (takoe i F gasovi, fluorisani ugljovodonici) Azotsuboksid (N2O) Sumpor heksafluorid (SF6)

13

Koncentracija ovih gasova u atmosferi (osim vodene pare) raste usled ovekovog delovanja. Kao posledice imamo sledece probleme: Porast tempreature za 1,5 4,5 C na 100 150 godina Topljenje polarnog leda Porast nivoa mora Poveanje isparavanja mora i usto i poveanje oblanosti

Smatra se da je zbog ekstremnog poveanja temperatura ivi sviet na Zemlji sve ugroeniji Sve vie izumiru razne biljne i ivotinjske vrste.

14

Literatura: [1]. M. Pantelic, B. Jordovic, G. Braun, D. Brkovis: Ekologija i zastita zivotne sredine, Cacak 2007. godine [2]. http://www.google.rs [3]. http://sr.wikipedia.org

15