Preciscavanje Otpadnih Voda

1
UNIVERZITET U NOVOM SADU

GRAEVINSKI FAKULTET SUBOTICA

24000 Subotica, Kozaraka 2a, www.gf.uns.ac.rs, dekanat@gf.uns.ac.rs
Tel: (024) 554-300, Faks: (024) 554-580, TR: 840-1233660-86, PIB: 100843783

Katedra za hidrotehniku i vodno inenjerstvo okoline

Preiavanje otpadnih voda

-pisana predavanja-

Subotica, 2012. Dr. Joef Benak
Mr. Eva Isi
Dr. Miloje Milojevi

2
SADRAJ:

OSNOVNI PODACI ZA PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA PREIAVANJE

1. OSNOVNI PODACI ZA PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA PREIAVANJE ... 6
1.1.Uvod ................................................................................................................................ 6
1.2. Podaci o optereenju zagaujuih materija..................................................................... 6
1.3. Hidrauliko optereenje .................................................................................................. 8
1.4. Podaci o slivnoj povrini i kanalizaciji ............................................................................ 8
1.4.1.Industrija ................................................................................................................. 8
1.4.2.Kanalizacioni sistemi............................................................................................... 8
1.5. Obrada podataka ............................................................................................................ 8
1.5.1.Protok otpadne vode ................................................................................................ 8
1.5.2.Zagaenost otpadnih voda ....................................................................................... 9
1.6. Raunsko odreivanje osnovnih parametara za projektovanje......................................... 9
1.6.1.Protok otpadne vode ................................................................................................ 9
1.6.2.Zagaenost otpadnih voda ..................................................................................... 10

2. PROTOK OTPADNE VODE I MASENI PROTOK ZAGAENJA ................................ 11
2.1.Analiza protoka otpadne vode i masenih protoka zagaenja........................................... 11
2.1.1.Komponente protoka otpadne vode........................................................................ 11
2.1.2.Poreklo i protoci otpadnih voda ............................................................................. 11
2.1.3.Poreklo komunalnih otpadnih voda i njihovi protoci .............................................. 11
2.1.4.Vrsta i protok industrijskih otpadnih voda.............................................................. 12
2.1.5.Infiltracija i ulivanje stranih voda u sistem kanalizacije ......................................... 12
2.1.6.Oticanje iz sistema kanalizacije ............................................................................. 13
2.1.7.Protok vode u zajednikom (optem) kanalizacije.................................................. 14
2.2. Analiza podataka o protoku otpadnih voda.................................................................... 15
2.2.1.Definicije pojmova ................................................................................................ 15
2.2.2.Varijacije protoka otpadnih voda ........................................................................... 15
2.2.3.Koeficijenti neravnomernosti protoka.................................................................... 16
2.3. Analiza podataka masenog optereenja zagaenja........................................................ 17
2.3.1.Koncentracija zagaenja otpadnih voda ................................................................. 17
2.3.2.Specifino standardno optereenje zagaenja otpadnih voda domainstava............ 17
2.3.3.Varijacija koncentracije zagaenja......................................................................... 18
2.3.4.Uticaj masenog protoka zagaenja na karakteristike PPOV.................................... 19
2.4. Izbor merodavnog protoka i optereenja za projektovanje............................................. 19
2.4.1.Merodavni protoci ................................................................................................. 19
2.4.2.Merodavni maseni protok ...................................................................................... 20

BIOLOKO PREIAVANJE OTPADNIH VODA

3. OPTI ASPEKTI BIOLOKOG PREIAVANJA...................................................... 21
3.1.Opti pojmovi ................................................................................................................. 21
3.2.Osnovni principi............................................................................................................. 21
3.3.Mikrobiologija i biohemija biolokog preiavanja ...................................................... 22

4. OSNOVI BIOLOKOG PREIAVANJA................................................................... 27
4.1.Cilj preiavanja .......................................................................................................... 27
4.2.Mehanizam preiavanja.............................................................................................. 28
3
4.3.Parametri za dimenzioniranje ........................................................................................ 28
4.3.1.Specifino organsko optereenje............................................................................ 29
4.3.2.Uticaj specifinog organskog opter. na specifinu produkciju mulja ...................... 30
4.3.3.Uticaj specifinog organskog opter. na specifinu potronju kiseonika .................. 32
4.3.4.Uticaj specifinog organskog opter. na kvalitet preiene vode ............................ 34

5.BIOLOKI POSTUPCI ZA PREIAVANJE SA AKTIVNIM MULJEM.................... 35
5.1.Uvod .............................................................................................................................. 35
5.2.Aerirane lagune ............................................................................................................. 35
5.2.1.Definicije............................................................................................................... 35
5.2.2.Osnovni parametri za projektovanje....................................................................... 35
5.2.3.Odreivanje zapremine laguna............................................................................... 36
5.2.4.Potrebna energija za meanje i aeraciju.................................................................. 37
5.2.5.Smernice za realizaciju.......................................................................................... 38
5.2.6.Prednosti i nedostaci .............................................................................................. 38
5.3.Postupak sa produenom aeracijom (totalna oksidacija) ................................................ 39
5.3.1.Definicija i poreklo................................................................................................ 39
5.3.3.Zapremina aeracionog bazena................................................................................ 39
5.3.4.Kapacitet aeracionog sistema................................................................................. 41
5.3.5.Recirkulacioni odnos ............................................................................................. 42
5.3.6.Talonik ................................................................................................................ 43
5.3.7.Viak mulja ........................................................................................................... 43
5.3.8.Mogua reenja postrojenja ................................................................................... 44
5.3.9.Funkcionisanje ...................................................................................................... 44
5.4.Konvencionalni postupak sa aktivnim muljem................................................................. 45
5.4.1.Definicija, poreklo i karakteristike......................................................................... 45
5.4.3. Prikaz moguih tehnikih reenja.......................................................................... 46
5.4.4.Prednosti postupka................................................................................................. 47
5.5.Taloenje kod postupka sa aktivnim muljem ................................................................... 48
5.5.1.Opti aspekti.......................................................................................................... 48
5.5.2.Karakterizacija mulja............................................................................................. 49
5.5.3.Projektovanje naknadnog talonika........................................................................ 49

6.BIOLOKI POSTUPCI ZA PREIAVANJE SA FIKSIRANOM BIOKULTUROM... 52
6.1.Opti principi ................................................................................................................. 52
6.2.Klasifikacija postupaka sa fiksiranom biokulturom......................................................... 52
6.3.Parametri za projektovanje ............................................................................................ 53
6.4.Prokapnici (biofiltri) ...................................................................................................... 53
6.4.1.Materijali za ispunu ............................................................................................... 54
6.4.2.Tipovi prokapnika i njihovo optereenje................................................................ 55
6.4.3.Projektovanje, konstrukcija i rad prokapnika ......................................................... 56
6.5.Rotacioni bioloki kontaktori.......................................................................................... 57
6.6.Potopljeni bioloki filtri.................................................................................................. 59
6.7.Aktivirani filtri ............................................................................................................... 59
6.8.Fluidizirani bioreaktori .................................................................................................. 59

7. LAGUNE ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA .................................................. 61
7.1.Uvod .............................................................................................................................. 61
7.2.Procesi u lagunama........................................................................................................ 61
7.3.Vrste laguna................................................................................................................... 61
4
7.4.Projektovanje laguna ..................................................................................................... 62
7.5.Sistem laguna................................................................................................................. 64
7.6.Strujna slika laguna ....................................................................................................... 64
7.7.Prednosti, nedostaci, primena ........................................................................................ 65

8. BIOLOKI POSTUPAK UKLANJANJA AZOTA I UKLANJANJE FOSFORA............ 66
8.1.Bioloki postupak za uklanjanje azota ............................................................................ 66
8.1.1.Prethodna denitrifikacija........................................................................................ 66
8.1.2.Denitrifikacija sa stepenastim napajanjem.............................................................. 67
8.1.3.Simultana denitrifikacija........................................................................................ 67
8.1.4.Alternativna (naizmenina) denitrifikacija ............................................................. 67
8.1.5.Intermitentna (povremena) denitrifikacija .............................................................. 68
8.1.6.Naknadna denitrifikacija........................................................................................ 68
8.2.Postupak za uklanjanje fosfora iz otpadnih voda ............................................................ 68
8.2.1.Hemijska defosforizacija ....................................................................................... 68
8.2.2.Bioloka defosforizacija ........................................................................................ 69

AERACIONI SISTEMI U PREIAVANJU OTPADNIH VODA

9. ZADACI AERATORA I OSNOVE UNOENJA KISEONIKA....................................... 73
9.1.Aeracioni sistemi i oblici bazena .................................................................................... 74
9.2.Aeracija sa komprimiranim vazduhom............................................................................ 75
9.3.Oblik bazena i poloaj aeratora ..................................................................................... 75
9.4.Dubina uduvavanja........................................................................................................ 78
9.5.Veliina mehurova ......................................................................................................... 79
9.6.Aeracija sa finim mehurovima........................................................................................ 79
9.6.1.Pogonske karakteristike ......................................................................................... 84
9.6.2.Unos kiseonika i reim strujanja vode u bazenu..................................................... 84
9.7.Aeracija sa mehurovima srednje veliine (duboko postavljeni aeratori) ......................... 85
9.8.Aeracija sa mehurovima srednje veliine (visoko postavljeni aeratori Inka sistem)...... 86
9.9.Aeracija sa grubim mehurovima..................................................................................... 87

10. POVRINSKI AERATORI............................................................................................ 89
10.1.Cilindrini (horizontalni)aeratori................................................................................. 89
10.1.1.Poduni bazeni .................................................................................................... 90
10.1.2.Bazeni sa krunim kretanjem vode....................................................................... 91
10.2.Kruni (vertikalni) aeratori .......................................................................................... 93
10.2.1.Pogonske karakteristike ....................................................................................... 94
10.2.2.Unos kiseonika .................................................................................................... 96

11. MLAZNI AERATORI ................................................................................................. 100
11.1.Mlazni aeratori sa diznama........................................................................................ 100
11.2.Obini mlazni aeratori ............................................................................................... 100

12. KOMBINOVANI AERATORI .................................................................................... 103
12.1.Aeracija sa finim mehurovima sa mehanikim meanjem............................................ 103
5
12.2.Turbinski aeratori ...................................................................................................... 103

13. AERACIONI SISTEMI SA ODVOJENIM MEANJEM............................................. 105

14. AERACIONI SISTEMI U POSEBNOJ IZVEDBI ....................................................... 108

15. KORIENJE ISTOG KISEONIKA......................................................................... 111

16. ZAKLJUCI I KRITERIJUMI ZA IZBOR.................................................................. 113

17. PRILOZI...................................................................................................................... 115
17.1.Prospekti o membranskim aeratorima-ROEFLEX-ROEDIGER.................................. 115
17.1.1.Prednosti ROEFLEX membranskog aeratora ..................................................... 115
17.1.2.Funkcija ROEFLEX-a ....................................................................................... 116
17.1.3.Sistem utinih modula ....................................................................................... 116
17.1.4.Predlozi za postavljanje aeratora kod povrinske aeracije................................... 117
17.2.Primer prorauna aeracionog sistema sa membranskim aeratorima oblika peurke
ROEFLEX.......................................................................................................................... 118
17.2.1.Aeracioni bazen................................................................................................. 118
17.2.2.Zapremina aeracionog bazena............................................................................ 118
17.2.3.Potrebna koliina kiseonika ............................................................................... 119
17.3.Prospekti ploastih membranskih aeratora HAFI ENGINEERING.......................... 121
17.4.Primer prorauna aeracionog sistema sa ploastim aeratorima HAFI ....................... 124
17.4.1.Uvodna razmatranja........................................................................................... 124
17.4.2.Prikaz sistema aeracije....................................................................................... 126
17.4.3.Tehnoloki deo .................................................................................................. 127
17.5.Prospekti o cevastim membranskim aeratorima - OTV ............................................... 138
17.6.Prospekti o cevastim membranskim aeratorima - OTT................................................ 140
17.7.Prospekti aeratora u obliku diska sa poroznom keramikom ili elastinom membranom
NOPOL.............................................................................................................................. 144
17.8.Prospekti mlaznih aeratora - EMU............................................................................. 153
17.9.Prospekti mlaznih aeratora - ABS............................................................................... 159
17.10.Prospekti potopljenih aeratora - ABS ....................................................................... 163

6
1. OSNOVNI PODACI ZA PROJEKTOVANJE POSTROJENJA ZA
PREIAVANJE

1.1. Uvod
Racionalno reavanje problema preiavanja otpadnih voda zahteva poznavanje velikog
broja podataka o otpadnoj vodi i slivnom podruju kanalizacije. Treba imati u vidu da je i
prikupljanje potrebnih podataka vana faza projektovanja, jer se obezbeivanjem dovoljno
pouzdanih podataka smanjuje rizik od pre- ili pod dimenzionisanja postrojenja. Primenjeni podaci
moraju biti reprezentativni za projektovani sistem, zbog ega se uzimanje uzoraka, njihova obrada i
metode analiza za ispitivanje otpadnih voda moraju sprovesti paljivo i u skladu sa vaeim
standardima. Neophodno je prilagoditi duinu i mesto ispitivanja osnovnom cilju.
Dva osnovna pokazatelja otpadne vode su koliina i kvalitet. Koliina se izraava kao protok
a kvalitet kao koncentracija pojedinih vrsta zagaujuih materija. Proizvod protoka vode i
koncentracije daje novu veliinu, maseni protok zagaenja koji se naziva i optereenje vode.
Prilikom izgradnje novih postrojenja se esto ne raspolae sa podacima o kvalitetu vode. U
tim sluajevima se radi studija o otpadnim vodama (organizovano i sistematsko ispitivanje) kojom
se dolazi do potrebnih podataka o kvalitetu.
Kada se radi o proirenju postojeih postrojenja u funkciji, neki podaci mogu biti poznati jer
se do njih dolazi prilikom upravljanja postrojenjem. Ukoliko ovih podataka ima, prvo treba ispitati
njihovu valjanost. U sluajevima da ovih podataka nema ili se oceni da su neupotrebljivi, postupa se
kao u sluaju kada ih uopte nema.
U izuzetnim sluajevima se osnovni parametri za projektovanje mogu odrediti i raunskim
putem pomou poznatih karakteristinih podataka, uzimajui u obzir lokalne specifinosti.

1.2. Podaci o optereenju zagaujuih materija
Podaci o optereenju se odreuju ispitivanjem 12 do 24 komada 24-asovnih protoku
proporcionalnih srednje kompozitnih uzoraka. Uzorkovanje (uzimanje uzoraka) je ravnomerno
rasporeeno tokom jedne cele godine uz napomenu da se mora uzeti po jedan uzorak svakog dana
jedne nedelje. U sluaju da se rezultat za neki dan razlikuje od ostalih preporuuje se poveanje
broja uzoraka. Industrije koje ine vie od 10% ukupnog optereenja kanalizacije treba zasebno
ispitati. Najznaajniji pokazatelji kvaliteta vode sa aspekta preiavanja su:
~ suspendovane materije (njihov ukupan sadraj i organski deo);
~ HPK (hemijska potronja kiseonika);
~ BPK
5
(petodnevna biohemijska potronja kiseonika);
~ ukupan azot (N);
~ amonijani azot (NH
3
,
4
NH N
+
);
~ ukupan fosfor (P);
~ pH;
~ temperatura.

Suspendovane materije su vrste estice iznad odreene veliine (10
-4
mm) dispergovane u
vodi. Mogu biti organskog i neorganskog porekla. Deo ovih materija moe od vode da se odvoji
taloenjem (isplivavanjem). Treba napomenuti da se odvajanje taloivih materija od vode odraava
i na ostalim pokazateljima kvaliteta vode.
Sadraj ukupnih suspendovanih materija se odreuje filtracijom vode kroz filtar date gustine
nakon ega se izdvojene materije sue na 105C. arenjem ukupnih suspendovanih materija na
600C se gubi njihov organski deo, pa se zato organski deo ukupnih suspendovanih materija
odreuje merenjem gubitka teine od ukupnih suspendovanih materija pri arenju.
7
Sadraj taloivih materija se odreuje taloenjem vode u tano utvrenih uslovima sa
odreenim trajanjem (u Imhoff-ovom levku se taloi 30, 60, 120,... minuta).
HPK pokazuje koliinu kiseonika potrebnu za hemijsku oksidaciju materija u vodi.
Hemijska potronja kiseonika se odreuje hemijskom oksidacijom sastojaka vode dodavanjem
nekog oksidansa. U zavisnosti od jaine oksidansa, za istu vodu mogu da se dobiju razliite
vrednosti HPK. Najei oksidansi su kalijumpermanganat ( )
4
n KM O i kalijumbihromat
( )
2 2 7
r K C O . Poto je kalijumbihromat,
2 2 7
r K C O , mnogo jai oksidans od kalijumpermanganata,
4
n KM O , onda je hemijska potronja kiseonika dobijena oksidacijom pomou kalijumbihromata,
Cr
HPK , uvek vea od HPK dobijene primenom kalijumpermanganata,
Mn
HPK .
2 2 7
r K C O osim
sloenih organskih materija oksidie praktino sve prisutne oksidabilne materije. Utroak
korienog oksidansa se uvek izraava u ekvivalentnoj koliini kiseonika. Kiseonik se koristi kao
glavni oksidans kod preiavanja pod prirodnim i vetakim uslovima.
BPK pokazuje koliinu kiseonika koja se potroi prilikom biohemijske razgradnje organske
materije u vodi. BPK se odreuje merenjem poronje kiseonika tokom bioloke razgradnje
organskih materija u vodi. Temperatura i vreme razgradnje znaajno utiu na veliinu BPK. U
svakodnevnoj praksi se BPK odreuje petodnevnim merenjem i tako se dobija petodnevna
biohemijska potronja kiseonika BPK
5
. Pokazalo se da se za tih pet dana kod komunalnih otpadnih
voda razgradi oko 70% od ukupnih prisutnih organiskih materija, odnosno
5 ukupno
0.7 BPK BPK = .
Ukupna biohemijska potronja kiseonika se u idealnom sluaju pribliava vrednosti HPK.
Odnos
5
BPK i HPK se koristi za ocenu biorazgradljivosti otpadnih voda. Ako je
5
/ 0.7 BPK HPK > odnosno
5
/ 1.4 HPK BPK > otpadna voda se smatra bioloki lako
razgradljivom. Za odreivanje biohemijske potronje kiseonika postoje razne metode i razni
instrumenti (od ranijih jednostavnih do savremenih potpuno automatizovanih). Princip rada ovih
instrumenata je veoma slian, a osnovna razlika je u nainu na koji se obezbeuje i meri koliina
potroenog kiseonika.
Ukupan i amonijani azot su znaajni zbog procesa nitrifikacije. Nitrifikacija je bioloka
oksidacija azota iz njegovih nestabilinih oblika u stabilan oblik u vidu nitrata.
Fosfor nije direktan parametar za projektovanje procesa preiavanja, osim u sluajevima
kada je neophodna i defosforizacija otpadne vode. Ovaj parametar je potreban za formiranje opte
slike o otpadnim vodama.
Azot i fosfor, odnosno njihovi pojavni oblici, se uglavnom odreuju kolorimetrijskim
analitikim metodama. Sutina kalorimetrijske metode je u tome da se nakon pripreme vode za
ispitivanje, u nju dodaje odreeni reagens koji sa navedenim elementima razvija odreenu boju.
Intenzitet boje koja se javi je proporcionalan njihovoj koncentraciji, a meri se slobodnim okom,
jednostavnim instrumentima (komparatorima) ili merenjem ekstincije. Za merenje slobodnim okom
se dobijena boja uporeuje sa bojom uzoraka poznate koncentracije, a za merenje ekstincije se
koriste spektrofotometri.
pH vrednost je parametar koji bitno utie na sve bioloke reakcije, posebno na nitrifikaciju,
a meri se pH papirom ili elektrometrijski pomou pH metra.
Temperatura otpadne vode utie na brzinu kojom se odvijaju procesi preiavanja, naroito
nitrifikacija.
Vrednosti navedenih parametara se odreuju na osnovu organizovanih i sistematskih
ispitivanja iji se program sastavlja u zavisnosti od oekivanog karaktera otpadne vode i planiranog
postupka preiavanja.
Ve je napomenuto da se taloenjem menja kvalitet otpadne vode, dakle za parametre BPK
5

i HPK, a delom azot i fosfor, treba razlikovati odreivanje u taloenoj i netaloenoj vodi. Rezultati
u ova dva sluaja nee biti isti, a izmerene razlike omoguuju odreivanje efekta taloenja svakog
parametra ponaosob.

8
1.3. Hidrauliko optereenje
Poeljno je kontinualno merenje protoka tokom cele godine. Najmanje neophodno merenje
koje treba sprovesti je merenje od 24 dana rasporeenih ravnomerno tokom cele godine.
Maksimalni asovni protoci izmereni u tim danima su znaajani tokom projektovanja postrojenja.

1.4. Podaci o slivnoj povrini i kanalizaciji
Potrebno je poznavanje sadanjeg i budueg stanja na slivnom podruju. Ovde spadaju dve
grupe podataka, podaci o industriji i podaci o kanalizacionom sistemu.

1.4.1. Industrija
U svim industrijama koje isputaju otpadne vode treba prikupiti podatke o strukturi
proizvodnje u sadanjosti i budunosti. Po potrebi se rade i ispitivanja otpadnih voda ovih
industrija. Posebna panja treba da se posveti isputanju toksinih materija (organske materije, teki
metali i slino), koje remete rad postrojenja za preiavanje. Treba ukazati na budue uslove
isputanja koji podrazumevaju potrebu za prethodnim preiavanjem (preiavanje otpadne vode
industrije pre uputanja otpadne vode u javnu kanalizaciju) ili moguu promenu osnovne
tehnologije proizvodnje i kontrolu kvaliteta isputene vode. Takoe treba imati u vidu i efekat koji
moe imati planirano zatvaranje neke postojee industrije, ili izgradnja nove.

1.4.2. Kanalizacioni sistemi
Neophodno je poznavanje funkcionisanja sistema kanalizacije, naroito ako se radi o optem
sistemu kako bi se postrojenje za preiavanje projektovalo na mogue prihvatanje dela padavina
iz njega. U tu svrhu se danas koriste odgovarajui matematiki modeli. Kao veoma korisni su se
pokazali lokalni i regionalni planovi na osnovu kojih mogu da se odrede oekivani porast ili
smanjenje protoka i optereenja otpadne vode. Osnovu za prognozu budueg stanja otpadnih voda
ini perspektivni razvoj (polazei od merenog protoka i kvaliteta postojeeg stanja) koji se
sagledava najmanje za 10-15 godina.

1.5. Obrada podataka
Podaci koji se dobiju ispitivanjem ili su na raspolaganju od samokontrole ili nadzorne
kontrole, treba statistiki da se obrade to podrazumeva raun verovatnoe primenom grafike
metode. Za obradu podataka se koriste podaci za najmanje tri uzastopna meseca sa najveim
optereenjem. Opseg varijacija budueg postrojenja se odreuje promenama optereenja tokom
nedelje za razliita godinja doba (npr. za vreme godinjih odmora). Za parametre zagaenja
(
5
BPK , HPK, suspendovane materije, azot i fosfor) se odreuju i dnevne varijacije za
karakteristine dane, pri emu se uzima u obzir i optereenje internih recirkulacionih tokova
(naroito od obrade mulja) i optereenje od mogueg dovoza fekalija iz septikih jama.

1.5.1. Protok otpadne vode
Za postrojenja koja su u sastavu kanalizacionog sistema separatnog tipa, merodavni su
maksimalni asovni protok jednog dana i maksimalni dnevni protok. Ovi protoci su prisutni u 1%
sluajeva, odnosno, u 99% sluajeva obuhvaenih radnih dana su podbaeni.
Kod opteg sistema se uzima vrednost podbaena u 85% sluajeva, raunata na dane bez
padavina (ne uzimaju se u obzir dani sa padavinama i jedan dan nakon toga). U sluaju da asovni
protoci nisu praeni, merodavni asovni protok moe da se odredi kao odnos dnevnog kolebanja
protoka u suvo doba i dnevnog protoka. Merodavno optereenje postrojenja za vreme padavina je:
9
( )
3
2 /
m o s
Q Q Q m s = +
gde su:
m
Q meane vode
( )
3
/ m s ,
o
Q protok otpadnih voda
( )
3
/ m s ,
s
Q strane vode
( )
3
/ m s .
U sluaju velikih koliina stranih voda (iznad 0.15 l/s.ha, tj. 0.54m
3
/h.ha) moraju se
preduzeti mere za njihovo smanjenje.

1.5.2. Zagaenost otpadnih voda
Prilikom dimenzionisanja biolokog dela postrojenja (aeracionog bazena), za proraun
potrebne koliine kiseonika za razgradnju ugljenih jedinjenja, kod postupak bez nitrifikacije, se
koristi maseni protok radnih dana (od ponedeljka do petka) koji nije podbaen u 85% sluajeva.
Kod postrojenja sa nitrifikacijom starost mulja se odreuje pomou srednje dnevne vrednosti
BPK
5
odreene za nedelju sa maksimalnim optereenjem. Za proraun unosa kiseonika je
merodavna promena dnevnog masenog protoka, na primer, na osnovu dvoasovnih kompozitnih
uzoraka. Ovo se posebno odnosi na postrojenja sa nitrifikacijom. Zbog toga je potrebno odrediti
dnevne promene masenog protoka. Za amonijani azot se za promene odreuju tokom najmanje est
dana, od kojih se izaberu dva dana tokom kojih se odreuju varijacije ukupnog azota.
Ovde takoe treba utvrditi uticaj interne recirkulacije (filtrat od odvodnjavanja mulja,
odvoenje vode iz zgunjivaa i digestora) tj. postepenog vraanja vode od obrade mulja i
eventualnog dovoza fekalija iz septikih jama tokom jednog dana.

1.6. Raunsko odreivanje osnovnih parametara za projektovanje
1.6.1. Protok otpadne vode
Merodavni suvovremeni protok
sv
Q se dobija od protoka otpadne vode stanovnitva i sitnih
zanatskih radnji
st
Q , zanatskih radnji
z
Q , industrije
i
Q , i stranih voda
s
Q , a definisan je kao
1 1
24 24 365 24 365
n n
sv o s st z i s
z z i i
Q Q Q Q Q Q Q
x a b a b
= + = + + +

( )
3
/ m h
gde su:
o
Q maksimalni asovni protok zagaenih otpadnih voda
( )
3
/ m h
s
Q proseni godinji dotok stranih voda u suvo doba
( )
3
/ m h
x broj asova oticanja sa sliva koji zavisi od broja stanovnika S , npr. 14, 16, 18h
S broj stanovnika prikljuenih na kanalizaciju
st
Q dnevni protok otpadne vode stanovnitva i sitnih zanatskih radnji
( )
3
/ m h , / 24
st st
Q S q =
st
q specifina potronja vode
( )
3
/ . m S d
a broj radnih sati na dan
b broj radnih dana u godini
i
Q asovni protok otpadne vode industrije izraunat preko srednjeg dnevnog protoka
( )
3
/ m h
z
Q asovni protok otpadne vode zanatskih radnji raunat preko srednjeg dnevnog protoka
( )
3
/ m h

U sluaju da prethodni proraun ne moe da se sprovede, mogu da se usvoje sledee vrednosti
10
3
0.004 / . 0.0144 / .
st
Q l s S m h S = = , a za zanatske radnje i industriju se uzima najmanje
3
0.5 / . 1.8 / .
z i
Q Q l s ha m h ha = = = . Za strane vode moe da se rauna sa
3
0.15 / . 0.54 / .
s
Q l s ha m h ha = =
Za vreme padavina se u sluaju opteg sistema kanalizacije postrojenje za preiavanje otpadnih
voda optereuje sa
2
m o s
Q Q Q = +
gde vrednost
m
Q za kanalizaciju mora biti u skladu sa
m
Q postrojenja.

1.6.2. Zagaenost otpadnih voda
Zagaenost otpadnih voda se utvruje raunskim putem sluei se vrednostima iz tabele 1.1.

Tabela 1.1. Standardno optereenje otpadnih voda u g/S.d bez optereenja povratne muljne vode
*
.
Taloena otpadna voda-vreme
taloenja Parametar Sirova otp. voda
0.5-1.0h 1.5-2.0h
BPK
5
60 45 40
HPK 120 90 80
Suspendovane materije (SS) 70 35 25
Azot (N) 11 10 10
Fosfor (P) 1.8 1.6 1.6
* Kod biolokog preiavanja se za izgradnju biomase potroi kgBPK5, oko 0.04-0.05kg azota, i oko 0.01kg fosfora to
prelazi u viak mulja. Deo ovoga se pojavljuje u povratnom toku muljne vode zbog ega ove vrednosti ispred biolokog bazena mogu
da se poveaju za do 20%.

Dnevni maseni protok zagaenja zanatskih radnji i industrije se odreuje kao proizvod
standardnog optereenja otpadnih voda (vrednosti iz tabele) i ekvivalentnog broja stanovnika ES.
Vrednost broja ekvivalentnih stanovnika moe da se odredi na dva naina, preko hidraulikog
optereenja, jednaina (1.1), ili preko organskog optereenja, jednaina (1.2). Ekvivalentan broj
stanovnika se u svakodnevnoj praksi koristi za izraavanje kapaciteta postrojenja. ES odreen na
osnovu hidrailikog optereenja, preko dnevnog protka otpadne vode (m
3
/d) i specifine potronje
vode po jednom stanovniku (q
st
) je dat sledeom jednainom

1 1
n n
z z i i
zi
st
Q a Q a
ES
q
+
=

. (1.1)
Ekvivalentni broj stanovnika odreen preko organskog optereenja se dobija deljenjem
dnevnog organskog optereenja izraenog kao BPK
5
,
5
, d BPK
B , sa standardnim organskim
optereenjem u istom obliku,

5
,
0.060
d BPK
ES B = . (1.2)
Skree se panja da se standardno optereenje razlikuje u zavisnosti od toga da li je otpadna voda
taloena ili ne. Vrednost (ukupnog) dnevnog organskog optereenja nekog postrojenja je data
sledeim izrazom
( ) ( )
5
, 5
0.06 /
d BPK z i
B S ES ES kg BPK d = + + .
Analogno se odreuje optereenje postrojenja i za ostale parametre, pri emu se za svaki parametar
koristi njegovo standardno optereenje. Kada su nam na raspolaganju mereni podaci (dobijeni
ispitivanjem ili usled samokontrole postrojenja) dnevno optereenje zagaenjem se rauna kao
1 1
n n
d st st z z z i i i
B Q C Q a C Q a C = + +

.
11
2. PROTOK OTPADNE VODE I MASENI PROTOK ZAGAENJA

2.1. Analiza protoka otpadne vode i masenih protoka zagaenja
Odreivanje protoka otpadne vode i masenog protoka sastojaka zagaenja je prvi korak u
pravcu koncipiranja i dimenzionisanja postrojenja za preiavanje otpadnih voda (PPOV).
Pouzdani podaci o sadanjem i buduem protoku otpadne vode odreuju hidraulike karakteristike,
dimenzije i eksploatacione aspekte delova postrojenja. Maseni protok zagaenja (proizvod protoka
vode i koncentracije zagaenja) je potreban za odreivanje kapaciteta i eksploatacionih
karakteristika ureaja za preiavanje i pratee opreme za obezbeenje zahtevanog cilja
preiavanja. Najvaniji faktori i zahtevi tipini za projektovanje i dimenzionisanje postrojenja su:
1. komponente protoka otpadne vode;
2. vrste protoka otpadne vode;
3. analiza protoka otpadnih voda;
4. analiza masenih protoka po vrstama;
5. statistika analiza protoka i koncentracije prisutnih zagaenja;
6. izbor merodavnog protoka otpadne vode i masenog protoka zagaenja.

2.1.1. Komponente protoka otpadne vode
Komponente protoka otpadne vode jednog naselja zavise od primenjenog tipa kanalizacije i
mogu obuhvatati sledee:
1. Otpadne vode domainstava (zovu se jo i fekalna, sanitarna ili komunalna otpadna voda).
To su otpadne vode poreklom iz domainstava, ustanova, zanatskih radnji itd.
2. Industrijske otpadne vode. U ovoj vrsti dominiraju industrijska zagaenja.
3. Infiltracijom ili ulivanjem vode u kanalizacioni sistem dospevaju direktnim ili indirektnim
putem. Infiltracijom u kanalizaciju ulazi strana voda proceivanjem kroz spojeve, pukotine,
lomove ili preko poroznih cevi i zidova. Ulivanjem u kanalizaciju ulaze i atmosferske
padavine preko sabirnih okana, poklopaca ahtova, drenaa temelja i otvora za intervencije.
4. Atmosferske vode. Nastaju kao oticaj kinice ili drugih padavina sa sliva.
Poznata su tri tipa kanalizacionog sistema za odvoenje otpadnih voda i padavina, komunalni,
atmosferski (gde ova dva spadaju u separatni tip kanalizacije) i zajedniki ili opti sistem.
Primenom separatnog tipa kanalizacije se u komunalnoj kanalizaciji skupljaju tri vrste voda:
1. otpadna voda domainstava,
2. industrijske otpadne vode,
3. infiltracione i ulivane vode.
Kod opteg tipa kanalizacije pored navedene tri vste voda kanalizacija prihvata i
atmosferske otpadne vode. U oba sluaja, tj. tipa kanalizacije, udeo pojedinih vrsta otpadnih voda se
menja u zavisnosti od datih uslova u sistemu i godinjeg doba.

2.1.2. Poreklo i protoci otpadnih voda
Vrsta i protoci otpadnih voda u jednom naselju se mogu utvrditi odgovarajuim merenjima
ili raunskim putem. Poto su osnovni principi merenja koliine i kvaliteta otpadnih voda izloeni u
posebnom poglavlju, ovde se prikazuju samo principi njihovog raunskog odreivanja. Struna
literatura prua obimne podatke za tu svrhu iji obim prevazilazi okvire ovog izlaganja.

2.1.3. Poreklo komunalnih otpadnih voda i njihovi protoci
Komunalne otpade vode u jednom naselju uglavnom potiu iz stambenih i komercijalnih
objekata. Njihovi vaniji izvori su jo i ustanove, rekreacioni objekti i sl. U nedostatku merenih
12
podataka o protoku nekog naselja, potrebni podaci mogu da se odrede (za sadanje i budue stanje)
pomou analize stanja i razvoja stanovnitva i specifine produkcije otpadne vode (konkretnog
naselja) po stanovniku. Ovo poslednje se moe izvesti i iz podataka o specifinoj potronji vode po
stanovniku pri emu se obino uzima da specifina koliina otpadne vode ini 90% specifine
potronje vode (ne raunajui eventualnu potronju vode za zalivanje od strane domainstava).

Stambene povrine (objekti). Za stambene povrine se protok otpadnih voda u veini sluaja
odreuje na osnovu oekivanog broja stanovnika i specifine koliine otpadnih voda. Za planirane
vee stambene povrine protok se esto odreuje na osnovu planirane povrine za gradnju i
predviene gustine stanovanja. Ako je mogue, procenjeni protok treba bazirati na podatke
postojee stambene povrine slinih karakteristika. Ranije je projekciju budueg stanja stanovnitva
utvrivao sam projektant, dok se danas isti moe pronai u odreenim planskim dokumentima.
Protok otpadne vode moe da varira u zavisnosti od kvantitativnih (koliinskih) i
kvalitativnih karakteristika vodosnabdevanja, zatim stambene strukture naselja i njegovih
ekonomskih, socijalnih i drugih karakteristika. Poslednjih godina se preduzimaju mere za smanjenje
potronje vode unutar domainstava, to treba imati u vidu pri odreivanju ove vrste protoka jer
svaka uteda, pored smanjenja potronje dovodi i do promene protoka i kvaliteta otpadne vode.

Komercijalne povine (objekti) su: aerodromi, auto-servisi, apartmani, konferencijski centri, hoteli,
moteli, restorani, robno-transportni centri, pozorita, sportski tereni i sl. Protok otpadne vode ovih
objekata varira u irokom opsegu u zavisnosti od namene i vrsta aktivnosti u njima zbog ega je
njegovo odreivanje sloen zadatak. Jedna mogunost je detaljna analiza delatnosti unutar objekata
i primena odgovarajuih normativa potronje vode ili produkcije otpadne vode po jedinici
korisnika, fazama rada itd. Druga opcija je preuzimanje postojeih podataka od slinih objekata.

Ustanove ine bolnice, zdrastvene stanice, hale za priredbe, kole, kolski i studenski domovi i sl.
Protok otpadnih voda ustanova se uglavnom utvruje raunskim putem sluei se podacima iz
literature koji su preteno dati po glavi jednog korisnika. Merenjem protoka postojeeg stanja se
dobija znatno pouzdanija osnova za procenu njihovog protoka. Pri tome treba imati u vidu da protok
otpadnih voda ovih institucija moe znatno varirati u zavisnosti od tipa ustanove, i regiona i
klimatskih uslova u njemu.

Rekreacioni objekti. Njihov protok obino varira tokom godine i ima sezonski karakter.
Odgovarajue podatke je mogue nai u literaturi.

2.1.4. Vrsta i protok industrijskih otpadnih voda
Protok otpadnih voda industrije varira u zavisnosti od njene vrste i veliine, od obima
korienja vode, recirkulacije i ponovnog korienja vode unutar industrije, od preiavanja
otpadnih voda od strane industrije i sl. U literaturi se mogu nai razni podaci u zavisnosti od
navedenih uticajnih faktora datih po jedinici mase koriene sirovine ili gotovog proizvoda. Znatno
pouzdaniji podaci se mogu dobiti dobro organizovanim sistematskim merenjima (vidi predmet:
Kvalitet voda) kod konkretne industrije ili njoj slinoj.

2.1.5. Infiltracija i ulivanje stranih voda u sistem kanalizacije
Infiltracija vode u kanalizaciju iz podzemnih slojeva postoji na raznim mestima poput oteenja,
spojeva i ravanja cevi, kroz otvore za intervencije i sl.

Konstantno ulivanje se javlja uvoenjem drenanih i rashladnih voda. Za ovu pojavu je
karakteristino poznato mesto uputanja i mogunost merenja protoka.

13
Direktno ulivanje potie od uvoenja neke koliine atmosferskih voda u separatni sistem
kanalizacije putem divljih prikljuaka. Ovo ulivanje dovodi do naglog poveanja protoka u
kanalizaciji. Voda obino ulazi kroz poklopce ahtova, otvore za intervencije, kao kod meovitog
tipa kanalizaije.

Ukupno ulivanje predstavlja ukupan direktan protok koji se uliva u odreenoj taki kanalizacije
umanjen za koliinu vode koja se prelije ili se izbacuje crpnom stanicom uzvodno od te take.

Odloeno ulivanje. Oticanje atmosferskih voda sa sliva, kao i njihovo ulivanje u kanalizaciju moe
potrajati ak nekoliko dana. Slino tome moe da potraje i izbacivanje havarijskih ili drenanih
voda iz podruma i suterenskih delova zgrada.

Utvrivanju protoka od navedenih stranih voda do sada nije posveena potrebna panja.
Ovaj protok nije ni pravno-tehniki regulisan. injenica je da eliminacija stranih voda iz
kanalizacije, tj. zaptivanje kanalizacione mree ima svoje prednosti od kojih se istiu:
1. smanjenje uspora u kanalizaciji tj. prelivanja iz kanalizacije,
2. poveanje efekta postrojenja za preiavanje,
3. porast raspoloivih kapaciteta kanalizacionog sistema za prijem otpadnih voda (umesto
stranih voda).

2.1.6. Oticanje iz sistema kanalizacije
Kanalizacioni sistemi sa velikom infiltracijom (tj. slabim zaptivanjem) mogu imati velike
oticaje vode. Ovom ekstrafiltracijom otpadna voda dospeva u podzemne slojeve tla i izaziva
zagaenje podzemnih voda. Na taj nain moe da se ugrozi bezbedno korienje ovog resursa za
vodosnabdevanje. Slika 2.1 prikazuje ilustrativan hidrogram karakteristinih protoka kanalizacione
mree.

Slika 2.1.Grafiki prikaz karakteristinih protoka.

14
2.1.7. Protok vode u zajednikom (optem) sistemu kanalizacije
Protok u zajednikom (optem) sistemu kanalizacije se formira od oticaja atmosferskih i
otpadnih voda. Ove vode se u kanalizaciju ulivaju kontinualno u kinom i suvom periodu. Za vreme
padavina je protok atmosfeskih voda obino vei od protoka otpadnih voda u suvom periodu zbog
ega menja utvrenu karakteristiku protoka u suvom periodu.

Slika 2.2.Varijacija protoka u zajednikom sistemu kanalizacije u kinom priodu.
a.hidrograf oticaja; b.tipina varijacija protoka sa sliva; c.protok ispred PPOV

Protok se prilikom prolaenja kroz sistem menja pod uticajem opte poznatih faktora i zbog
eventualnog prekomernog punjenja vodova (ako je sistem poddimenzionisan). U sluaju
prekomernog punjenja sistema deo vode se preliva u vodoprijemnik preko ugraenih preliva ili se
upuuje u bazene za prihvatanje kie. Ako kapasitet sistema nije dovoljan moe doi do uspora i/ili
15
poplave na uzvodnim delovima kanalizacije. Obe pojave (prelivanje zagaene vode ili poplava) su
nepoeljne i kose se sa zakonskim propisima zatite voda i zdravlja stanovnitva.
Na slici 2.2-a je prikazan hijetogram padavina, slika 2.2-b prikazuje hidrogram oticanja sa
sliva koji uslovno reeno oponaa intenziteta kie, a slika 2.2-c prikazuje hidrogram postrojenja za
preiavanje otpadnih voda za prethodno navedeni protok u kanalizaciji. Vidi se da su maksimumi
na hidrogramu postrojenja manji nego kod kanalizacije i da se javjalju sa kanjenjem zbog ega se
produava vreme vraanja na suvovremeni protok. Sve ovo se pripisuje opte poznatim
uticajnim faktorima na protok u kanalizaciji, kao i moguim odunim kanalima na uzvodnom delu
kanalizacije. Navedeni maksimalni protoci, i njima pripadajui maseni protoci zagaenja, se moraju
imati u vidu prilikom projektovanja i tehnolokog prorauna postupka preiavanja.
Utvrivanje protoka vode kod zajednikog sistema kanalizacije je sloen zadatak gde je prvi
korak utvrivanje protoka otpadnih voda, oticaja atmosferskih voda i ostalih ranije navedenih vrsta
voda, ukljuujui i protok kroz prelivne organe i sl. Imajui u vidu kompleksnost izloenog zadatka
za njegovo reavanje je neminovna primena odgovarajueg matematikog modela kojim se moe
simulirati kompletan sistem pod raznim uslovima kao to su kini i suvi periodi vremena,
hidrauliki uslovi tokom teenja vode kroz sistem, uticaj prelivnih organa, retenzionih bazena itd.

2.2. Analiza podataka o protoku otpadnih voda
Poto protok podjednako utie na hidrauliko dimenzionisanje sistema kanalizacije i na
PPOV njegove karakteristike treba prouiti veoma paljivo. Posledice akumulativnih sposobnosti
sistema kanalizacije su razlike u karakteristikama protoka kanalizacionog sistema ispred PPOV.
Ovaj uticaj moe znaajno smanjiti maksimalne asovne protoke neposredno ispred postrojenja.

2.2.1. Definicije pojmova
Pre razmatranja varijacija protoka i sastojaka otpadnih voda, treba razjasniti uobiajene
nazive prikazane u tabeli 2.1, vane za izbor i proraun operacija i procesa postupka preiavanja.

Tabela 2.1. Definicije vanijih pojmova u vezi protoka otpadnih voda
Naziv Opis
Prosean suvovremeni protok
Prosek dnevnih protoka koji se javljaju u suvom periodu sa ogranienom
(minimalnom) infiltracijom.
Prosean protok u kinom periodu
Prosek dnevnih protoka koji se javljaju u kinom period sa znaajnom
infiltracijom.
Godinji prosean dnevni protok
Prosean protok koji se javlja u periodu preko 24 h zasnovan na
godinjim podacima o protocima.
Trenutni maksimalni protok
Maksimalna vrednost merenog protoka u merenom periodu.
Maksimalni asovni protok
Prosek maksimalnih merenih protoka u intervalu od 1 sata merenja.
Maksimalni dnevni protok
Prosek maksimalnih protoka koji se pojavljuje tokom jednog dana u
merenom periodu.
Meseni maksimalni dnevni protok
Prosek maksimalnih dnevnih protoka merenih tokom jednog meseca.
Minimalni asovni protok
Prosek minimalnih merenih protoka u intervalu od 1 sata merenja.
Minimalni dnevni protok
Prosek minimalnih protoka koji se pojavljuje tokom jednog dana u
merenom periodu (obino u periodu od 2 do 6 sati ujutro).
Meseni minimalni dnevni protok
Prosek minimalnih dnevnih protoka merenih tokom jednog meseca.
Odueni protok (i optereenje)
Vrednost ( protoka ili opterenja) koja je prisutna u jednom periodu (na
pr.1 sat, 1 dan ,1 mesec).

2.2.2. Varijacije protoka otpadnih voda
Protok otpadne vode varira tokom vremena (tokom jednog dana, u danima nedelje, sezonski
tokom godine) u zavisnosti od karaktera isputanja u sistem kanalizacije itd. U daljem delu teksta
16
daje se kratak opis kratkotrajnog, sezonskog i varijabilnog isputanja komunalnih i industrijskih
otpadnih voda.

Kratkotrajne varijacije
Protok otpadne vode ispred PPOV pokazuje dnevnu varijaciju, slika 2.3, gde se vidi se da je
u jutarnjim satima protok mali jer je tada i potronja vode mala. U tom periodu se protok uglavnom
sastoji od infiltracione vode i manje koliine otpadne vode domainstava. Prvo poveanje protoka
se javlja u kasno-jutarnjim satima kao posledica poveane jutarnje potronje od strane stanovnitva.
Sledee poveanje protoka pojavljuje se ujutro izmeu 7 i 9 asova iz istog razloga. Vreme
pojavljivanja poveanog protoka kao i amplituda varijacije zavisi od veliine naselja i duine
sistema kanalizacije. Sa poveanjem veliine naselja dolazi do smanjenja amplitude varijacije iz
dva razloga:
1. raste akumulaciona mo, tj. veliina sistema kanalizacije,
2. razlikuju se socijalni-ekonomski uslovi u zavisnosti od veliine naselja.

Sezonske varijacije
Sezonske varijacije protoka se obino javljaju u turistikim regionima, u malim naseljima
sa izletitima i u naseljima sa sezonskim komercijalnim i industrijskim aktivnostima. Oekivana
amplituda varijacija protoka zavisi od veliine naselja kao i od veliine varijacije prisutnih
sezonskih aktivnosti.

Varijacija protoka industrijskih otpadnih voda
Na dinamiku isputanja otpadnih voda industrije ne moe da se utie. Znatan deo industrija
tokom proizvodnje ima isputanje konstantnog karaktera ali se taj protok moe znatno menjati
prilikom ienja opreme i prostorija unutar fabrike ili prilikom zaustavljanja proizvodnje.
Varijacija intenziteta proizvodnje dovodi do promene protoka. Smanjenje proizvodnje izaziva
smanjenje protoka, a poveanjem proizvodnje raste i protok. Varijaciji protoka industrijskih
otpadnih voda treba posvetiti posebnu panju naroito u sluaju njihovog zajednikog odvoenja sa
komunalnim otpadnim vodama. Isputanje industrijskih otpadnih voda u javnu kanalizaciju je
posebno prolematino kod PPOV malog kapaciteta zbog njegove osetljivosti na udarna optereenja.

Slika 2.3. Tipine varijacije protoka komunalnih otpadnih voda
2.2.3. Koeficijenti neravnomernosti protoka
Poznavanje veliine varijacija protoka otpadne vode je od posebne vanosti za projektovanje
i eksploataciju PPOV. Varijacija protoka se obino izraava pomou koeficijenta neravnomernosti.
Ovakvi koeficijenti se mogu utvrditi za asovne, dnevne, mesene i druge karakteristine
17
vremenske periode. Koeficijent neravnomernosti je posebno vaan za odreivanje hidraulikih
uslova na postrojenju pri maksimalnom i minimalnom protoku otpadne vode. Slini koeficijenti se
koriste i za odreivanje merodavnog maksimalnog masenog optereenja zagaenja za
dimenzionisanje odreenih delova postrojenja. Koeficijent neravnomernosti asovnog protoka je od
posebnog znaaja kod dimenzionisanja postrojenja. Vrednosti koeficijenta se izraunavaju iz
raspoloivih podataka o protocima ili se preuzimaju iz literature.

2.3. Analiza podataka masenog optereenja zagaenja
Analiza podataka o otpadnim vodama pored odreivanja protoka i njegove varijacije treba
da obuhvati i analizu masenog protoka (optereenja) zagaenja. Pored osnovnog organskog
optereenja treba utvrditi i maseni protok prisutnih specifinih zagaenja. Dakle, u analizu se
ukljuuje utvrivanje koncentracija prisutnih zagaenja, njihovo maseno optereenje (protok puta
koncentracija), i to pre svega trajno optereenje preko odreenog trajanja.
Sa aspekta preiavanja se pravi velika greka ako se projektovanje zasniva na prosenim
vrednostima protoka i optereenja zanemarujui njihove mogue varijacije i pojavu poveanih
vrednosti. U pojedinim naseljima vreme pojave maksimalnog protoka i maksimalnog optereenja se
ne poklapa. Slino odstupanje se moe pojaviti kod raznih vrsta optereenja (npr. BPK,
suspendovane materije, azot, fosfor itd). Ova odstupanja se obino pripisuju:
1. razliitim navikama i ritmu ivljenja stanovnitva, to dovodi do kratkotrajnih varijacija
(asovnih, dnevnih , nedeljnih);
2. sezonskim promenama, koja se javljaju povremeno u duim vremenskim intervalima;
3. idustrijskoj aktivnosti, to izaziva kako dugotrajne, tako i kratkotrajne varijacije.

2.3.1. Koncentracija zagaenja otpadnih voda
Fizike, hemijske i bioloke karakteristike otpadnih voda se mejnaju tokom vremena (dana).
Stvarne karakteristike otpadnih voda se mogu utvrditi samo odgovarajuim ispitivanjima, tj.
analizom reprezentativnih uzoraka. Istie se da se metodologija ispitivanja otpadnih voda izuava u
okviru izbornog predmeta pod nazivom Kvalitet voda.

2.3.2. Specifino standardno optereenje zagaenja otpadnih voda domainstava
Usled nedostatka konkretnih podataka (rezultata ispitivanja otpadnih voda), optereenje
pojedinih vrsta zagaenja se moe izraunati sluei se specifinim standardnim optereenjima po
stanovniku iz literature. Pri tome treba imati u vidu da se u literaturi mogu nai razni podaci o
specifinim optereenjima koji se obino menjaju po zemljama, odnosno regionima. Ovo je sasvim
razumljivo ako se ima u vidu da isti bitno zavise od ivotnog standarda i socio-ekonomskih uslova
sredine.
Na teritorije Europske Unije se primenjuju specifina standardna optereenja zagaenja
sadrana u: ATV STANDARD, ATV-DVWK-A 131E, Dimensioning of Single-Stage Activated
Sludge Plants (May 2000). Isti podaci mogu se nai i u pisanim materijalima iz predmeta
Preiavanje otpadnih voda i zato se ovde ne izlau.
Sluei se podacima o specifinim optereenjima zagaenja, odnosno njihovim deljenjem
sa specifinom koliinom otpadne vode po stanovniku, moe se izraunati njihova oekivana
koncentracija u kanalizacionom sistemu, odnosno na PPOV. Meutim, kako je to ve ranije
izloeno, specifina koliina otpadne vode se menja po naseljima to utie na izraunatu
koncentraciju zagaenja. Polazei od ove injenice, koncentraciju pojedinih vrsta zagaenja po
naseljima treba uvek izraunati posebno za konkretno naselje u zavisnosti od specifine koliine
otpadne vode za to naselje.

18
2.3.3. Varijacija koncentracije zagaenja
Pojavljuju se razne varijacije koncentracije zagaenja u zavisnosti od karakteristika
korisnika kanalizacije, kako je to ve ranije opisano u vezi sa protokom.

Kratkotrajne varijacije koncentracije su razne varijacije koncentracije zagaenja kako po danima
tako i u duim vremenskim intervalima. Varijacija BPK obino prati varijaciju protoka to nije
karakteristino za druge vrste zagaenja. Najvee koncentracije BPK se obino javljaju uvee.

Sezonske varijacije koncentracije. Posmatrajui samo protok otpadnih voda domainstava,
zanemarujui efekat infiltracije i neke manje sezonske uticaje, moe se zakljuiti da specifina
standardna optereenja na godinjem nivou ostaju nepromenjena nezavisno od varijacija protoka.
Ukupna masa BPK i suspendovanih materija uglavnom raste sa poveanjem prikljuenog broja
stanovnika.
O infiltraciji/ulivanju je bilo rei u prethodnom delu ovog izlaganja. U veini sluajeva
prisustvo ovih stranih voda u kanalizaciji dovodi do sniavanja koncentracije BPK i suspendovanih
materija u razmeri koja zavisi od sadraja istih zagaenja u tim vodama. U nekim sluajevima moe
doi do poveanja sadraja neorganskih materija u kanalizaciji zbog infiltracije stranih ili
podzmenih voda sa visokim sadrajem rastvorenih soli.

Varijacija koncentracije pod uticajem industrijkih otpadnih voda
Koncentracija zagaenja u indutrijskim otpadnim vodama moe varirati u irokom opsegu u
zavisnosti od programa i dinamike proizvodnje kako je to ve izloeno kod objanjenja sezonske
varijacije protoka. Varijacije na godinjem nivou mogu biti za nekoliko redova veliine zbog ega
je esto nemogue definisati tipian period rada pojedinih industrija.
Koncentracija BPK i suspendovanih materija u otpadnim vodama nekih industrija i tokom
dana moe varirati za nekoliko redova veliine. Mogu se pojaviti i kratkotrajna poveanja
optereenja, takozvana udarna optereenja koja su posebno problematina kod postrojenja malog
kapaciteta zbog njihove male egalizacione moi.
Pre isputanja industrijskih otpadnih voda u sistem javne kanalizacije treba ispitati njihov
sastav i njegove varijacije. Ova karakterizacija je potrebna i da bi se odredili potrebna vrsta i obim
prethodnog preiavanja koje se vri pre isputanja u javnu kanalizaciju. Osim toga treba utvrditi i
kvalitet prethodno preiene otpadne vode koja se isputa u kanalizaciju. Nadalje, potrebno je
sagledati i uticaj eventualno planiranih promena u osnovnoj proizvodnji na budui kvalitet otpadnih
voda. Samo se sa tako sprovedenom karakterizacijom otpadnih voda moe obezbediti odgovarajue
prethodno preiavanje i besprekoran rad centralnog PPOV.

Varijacija kvaliteta otpadne vode u optem tipu kanalizacije
Protok, koncentracija i maseni protok zagaenja u optem tipu kanalizacije variraju u
irokom opsegu. Za vreme znaajnih padavina u kanalizaciji dominiraju atmosferske vode. U tom
periodu vrednost BPK vode u kanalizaciji znatno opada. Po prestanku padavina protok brzo opada i
u kanalizaciji se ponovo nalazi samo primarna otpadna voda, a koncentracija zagaenja raste.
Koncentracije suspendovanih materija za vreme padavina pokazuju blago poveanje i ostaju
praktino nepromenjene po prestanku padavina, to upuuje na to da je koncentracija tih materija u
atmosferskim i zagaenim otpadnim vodama praktino identina. Blago poveanje koncentracije
suspendovanih materija za vreme padavina se pripisuje pojavi prvog udara kie. Ovo se odnosi na
poetak kie velikog intenziteta kada se akumulirano zagaenje na povrini tla spira u kanalizaciju.
U optem tipu kanalizacije pojava velikog protoka moe dovesti do pokretanja taloga stvorenog pri
malim protocima. Ova resuspendovana materija, i materija koja ulazi sa kinicom, izazivaju
poveanje njene koncentracije u kinom periodu. Faktori koji utiu na varijaciju i amplitudu efekta
ispiranja su pad dna kanala, intenzitet i trajanje kie i struktura povrine tla sliva i njena
zagaenost.

19
2.3.4. Uticaj masenog protoka zagaenja na karakteristike PPOV
Maseni protok zagaenja koji dospeva do PPOV moe da varira tokom dana u irokom
opsegu. Ovo je posebno karakteristino za manje sisteme kanalizacije to je posledica njihove male
akumulacione moi. Posebno su problematine velike varijacije masenog protoka BPK
5
, koje
veoma nepovoljno utiu na efekat rada postrojenja. Naime, asovno optereenje moe da postigne
trostuko do etvorostruku vrednost minimalnog asovnog optereenja tokom jednog dana (24 h).
Sline velike varijacije se mogu pojaviti i u duem osmatranom periodu. Navedene varijacije se
moraju uzeti u obzir tokom projektovanja postrojenja. Ponekad se mora predvideti i bazen za
egalizaciju.

2.4. Izbor merodavnog protoka i optereenja za projektovanje
Raunski kapacitet postrojenja se pri normalnim uslovima zasniva na prosenom dnevnom
proticaju u godini projektovanja, uz dodatak izvesne razvojne rezerve. Pri tome treba imati u vidu
ranije navedene faktore koji utiu na protok, zatim karakteristike otpadnih voda, koncentraciju
prisutnih zagaenja i njihovih kombinacija (maseni protok). Od tih faktora istiu se minimalni i
maksimalni protoci, minimalni, maksimalni i odueni maseni protoci zagaenja. Pored toga treba
analizirati funkcionisanje postrojenja ispod projektovanog kapaciteta to se obino pojavljuje u
poetku njegove eksploatacije. Tipini uticajni faktori, vani sa aspekta projektovanja i
eksploatacije postrojenja, prikazani su u tabeli 2.2.

Tabela 2.2. Tipini uticajni faktori protoka i optereenja u projektovanju i eksploataciji PPOV
Faktor Namena kod projektovanja i eksploatacije
Protok
Prosean dnevni protok
Utvrivanje intervala varijacije protoka, proraun trokova crpljenja
vode i trokova hemikalija.
Minimalni asovni protok
Podeavanje iskljuivanja crpne stanice i postavljanje donje granice
merenja meraa ulazne vode.
Minimalni dnevni protok
Dimenzioniranje ulaznog voda sirove vode, uz proveru istaloavanja
suspendovanih materija; dimenzioniranje sistema recirkulacije
preiene vode kod prokapnika.
Meseni minimalni dnevni protok
Odreivanje potrebnog broja jedinica postrojenja u periodu minimalnog
protoka; planiranje zaustavljanja postrojenja radi popravke.
Maksimalni asovni protok
Dimenzioniranje crpne stanice i vodova; dimenzioniranje delova
fizikog preiavanja: peskolov-mastolov, talonici i filtri; kontaktni
bazen za hlorinaciju. Vaan i zbog razrade strategije kontrole i reavanja
odvoenja prekomernog protoka.
Maksimalni dnevni protok
Dimenzioniranje egalizacionog bazena, kontaktnog bazena za
hlorinaciju, i sistema za evakuaciju.
Maksimalni meseni protok
Radi evidencije; obezbeenja lagerskog prostora hemikalija.
Maseni protok
Meseni minimalni
Zahtevi za zaustavljanje procesa.
Minimalni dnevni
Dimenzioniranje recirkulacionog odnosa kod prokapnika.
Maksimalni dnevni
Dimenzioniranje (biolokih) delova postrojenja.
Meseni maksimalni
Dimenzioniranje prostora za prihvatanje mulja; dimenzionisanje opreme
za kompostiranje.
Odueni (odrivi)
Dimenzioniranje delova postrojenja i pripadajue opreme.

2.4.1. Merodavni protoci
Odreivanje i procena merodavnih protoka je neophodno za proraun potrebnog kapaciteta
postrojenja i njegovih hidraulikih karakteristika. Treba odrediti protok na poetku rada postrojenja
i u budunosti (za projektovani vremenski period). Protoci iz ranijeg perioda rada postrojenja slue
kao veoma povoljna osnova za procenu protoka, ali se esto koriste pogreno, to moe dovesti do
20
pre- ili poddimenzionisanja postrojenja. Kod odreivanja merodavnih protoka treba obratiti panju
na problematiku izloenu u daljem delu teksta.

Racionalni izbor merodavnih protoka se zasniva na hidraulikim uslovima i zahtevima prema
procesu. Kako je ve ranije zakljueno, jedinice postrojenja i njihovi povezni elementi se moraju
dimenzionisati tako da mogu da prihvate maksimalne proticaje koji se pojavljuju. Veina delova
postrojenja se dimenzionie na osnovu hidraulikog vremena zadravanja ili hidraulikog
optereenja (hidrauliko povrinsko optereenje), koji omoguuju postizanje eljenog stepena
uklanjanja BPK
5
i suspendovanih materija. Poto uinci bitno zavise od varijacija protoka i
masenog optereenja, minimalnom i maksimalnom protoku treba posveti posebnu panju.

Procena buduih protoka. Kod odreivanja merodavnih protoka treba uzeti u obzir
1. postojei osnovni protok;
2. procenjeni budui protok od stanovnitva, ustanova i komercijalnih sadraja i industrije;
3. uobiajenu infiltraciju/ulivanje.
Za procenu budueg protoka se moe koristiti raun verovatnoe.

Minimalni protoci. Poznavanje ovih protoka je vano kod projektovanja, posebno u poetnoj fazi
rada postrojenja kada se esto radi sa kapacitetom daleko ispod projektovanog. U sluajevima kada
se nou pojavljuju izuzetno mali protoci, kod nekih tehnolokih reenja kao to su prokapnici ili
dezinfekcija UV zracima, moraju se predvideti mehanizmi za recirkulaciju dela preiene otpadne
vode radi odranja procesa.

Odueni (odrivi) protoci su protoci koji se javljaju u nekoliko uzastopnih dana tokom godine i koji
se dobijaju analizom godinjih dnevnih protoka. Isti se koriste za dimenzionisanje egalizacionih
bazena i drugih delova postrojenja.

Koeficijent neravnomernosti protoka. Od koeficijenata neravnomernosti (odnos maksimalnog i
prosenog protoka) u projektovanju se najee koriste asovni i dnevni koeficijenti. Maksimalni
asovni protok se uglavnom koristi za dimenzionisanje opreme i objekata za transport vode, kao i
talonika i kontaktnog bazena za hlorisanje koji imaju relativno malu zapreminu, to za rezultata
daje malu egalizacionu mo. Koeficijenti neravnomernosti za dui vremenski interval, nedeljni i
meseni koeficijenti, se pojavljuju kod dimenzionisanja laguna koje imaju dugako hidrauliko
vreme zadravanja. Koriste se i kod dimenzionisanja objekata za obradu mulja, kod kojih se javlja
dugako vreme zadravanja, odnosno znaajna prijemna zapremina. Metode odreivanja
koeficijenata neravnomernosti se mogu nai u drugim literaturama i nisu tema ovog izlaganja.
Slino se mogu pronai i odgovarajui koeficijenti za pojedine sluajeve.
Kod odreivanja, odnosno izbora, koeficijenta neravnomernosti, treba uzeti u obzir
karakteristike sistema kanalizacije. irenje ili rekonstrukcija kanalizacije obino dovode do
promene vrednosti koeficijenta neravnomernosti.

2.4.2. Merodavni maseni protok
Znaaj masenog protoka zagaenja kod dimenzionisanja postrojenja prikazan je u tabeli 2.
Kao primer se navodi da se kapacitet sistema aeracije i proraun produkcije mulja odreuju na
osnovu masenog protoka BPK koji se uklanja tokom preiavanja.
Odreeni delovi postrojenja, i njima pripadajua oprema, se proraunavaju na osnovu
maksimalnih masenih protoka jer se samo na taj nain moe pouzdano postii postavljeni cilj
preiavanja.

Napomena: Izloeni materijal predstavlja prevod odreenih delova knjige Wastewater
Engineering, Treatment and Reuse, METCALF&EDDY, Fourt Edition.
21
3. OPTI ASPEKTI BIOLOKOG PREIAVANJA

3.1. Opti pojmovi
Sa tehnikog aspekta, bioloko preiavanje predstavlja tehnoloki kontrolisani bioloki
proces, koji slui za uklanjanje organskog zagadjenja iz otpadne vode, sa ciljem dobijanja
preiene otpadne vode odreenog kvaliteta.
Pod organskim zagaenjem u konkretnom sluaju, podrazumevaju se organske materije u
suspendovanom ili rastvorenom obliku, fosfor, azot, neki metali, razni mikroorganizmi, kao to su
bakterije, virusi i sl.
Zagaenje koje se uklanja na navedeni nain, koncentrie se u biomasi i mulju, koji se zatim
mogu dalje bioloki obraditi, sa ciljem smanjenja zapremine, sadraja organskih sastojaka,
bakterija, virusa i irenja neugodnog mirisa.

3.2. Osnovni principi
Bioloko uklanjanje organskog zagaenja iz vode, zasniva se na dva procesa: fiziko-
bioloki ( bioflokulacija ili bioadsorpcija ) i stvarni bioloki proces, kao to je to metabolizam
bakterija.
Bioflokulacija ili bioadsorpcija predstavlja proces okrupnjavanja sitnih estica flokulacijom,
ije dimenzije i specifina masa nije dovoljna za njihovo odvajanje od vode taloenjem.
Navedenim procesom uklanjaju se iz vode suspendovane i/ili koloidne estice zagaenja,
netaloive u originalnoj vodi.
Fiziku komponentu bioadsorpcije ini turbulencija, dovoljne jaine za zbijanje estica.
Bioloku komponentu predstavlja, za sada nedovoljno objanjena flokulacija, podpomognuta
produktima metabolizma, koji mogu biti razni polisaharidi, i koji deluju slino flokulantima kao to
su na primer polielektroliti.
Predhodno opisani proces se odvija u prisustvu suspendovane biomase ( aktivni mulj ),
podjednako pod aerobnim i anaerobnim uslovima. U sluaju fiksirane biomase na nekoj vrstoj
podlozi, adsorpcija i bioflokulacija je ometana i ne dovodi do stvaranja suspendovanih flokula u
tenoj masi.
U navedenom procesu ne dolazi do hemijske promene prisutnih materija, nego samo do
njihovog prelaska iz netaloivog suspendovanog u taloivi suspendovani oblik:

C
X
H
Y
O
Z
N
C
X
H
Y
O
Z
N

ne iva, netaloiva ne iva, taloiva

Bakterijski metabolizam se sastoji od niza biohemijskih reakcija, putem kojih bakterije
koriste zagaenje sa jedne strane kao izvor energije ( katabolizam ) a sa druge strane za proizvodnju
nove bakterijske mase ( anabolizam ).
Oba navedena procesa se odigravaju samo u prisustvu rastvorene organske materije -
supstrata.
Katabolizam se podjednako odvija u aerobnim i anaerobnim uslovima. Slui za oksidaciju
veine organskih materija, dajui pri tome neorganske produkte, od kojih se neki javljaju u
gasovitom obliku i kao takvi se oslobaaju iz vode.

CO
2
+H
2
O+NO
3
-
+SO
4
2-
( aerobni )
C
X
H
Y
O
Z
N
ne iva
CO
2
+CH
4
+H
2
S+NH
3
+H
2
O(anaerobni )

22
Anabolizami ine sve hemijske reakcije putem kojih se rastvorena, preteno organska,
neiva materija pretvara u ivu biomasu, koja moe rasti u obliku flokule kao suspenzija, ili kao
biofilm na vrstoj podlozi.

C
X
H
Y
O
Z
N
C
60
H
87
O
23
N
12
P
neiva iva

Aktivni mulj i biofilm ne sastoji se u celosti od ive mase, nego sadre i estice neive,
preteno organske materije.

Slika 3.1. ematski prikaz izgleda dva uobiajena tipa flokula mulja
a)normalna flokula b)nabubrene flokule

3.3. Mikrobilogija i biohemija preiavanja
Veina organizama koji uestvuju u biolokom preiavanju su mikroorganizmi, koji se ne
mogu videti slobodnim okom. Meu ovima su najznaajnije bakterije a zatim, alge, virusi, protozoe,
gljive i ost. Vrsta i koliina prisutnih organizama u biolokom sistemu zavisi od odnosa u
hranljivom lancu datog specifinog mikrobiolokog sistema, pod datim fizikim, hemijskim i
biolokim uslovima.

Bakterije
Bakterije su jednoelijski organizmi ije su dimenzije mikronske veliine, a teina se kree
oko 10
6
g. Pojavljuju se u tri tipina oblika: cilindrina (bacili), loptasti (koke) i spiralne (spirili).
Uglavnom se razmnoavaju prostom deobom.
a)
b)
23

Slika 3.2. ematski prikaz raznih oblika bakterija

Hrane se rastvorenim materijama, koje su prisutne u vodi ili nastaju hidrolizom (sopstvenog
organizma) i koje se mogu podrediti kroz polupropustljivu membranu elije. Ovaj prolaz moe biti
prost osmotski transport (kao to je ulazak vode u eliju) ili enzimatski podpomognuti aktivni
transport.
Razmnoavanje deobom nastaje nakon porasta dimenzije elije. Pri tome od jedne nastaju dve
samostalne elije (sl.3.3).

Slika 3.3. Mehanizam razmnoavanja bakterija u vremenskom intervalu koji je jednak vremenu razmnoavanja

Vreme razmnoavanja bakterija je relativno kratko, kree se od nekoliko minuta do stotinak
sati, i esto se naziva jo i kao generacijsko vreme ( gt ). Struktura bakterija prosto je prikazana na
sl. 3.4.

gt
Bacili
Koke
Spirili
24

Slika 3.4. Struktura bakterija
1. Membrana elije, 2. Opna citoplazme, 3. Citoplazma, 4. Jedro, 5. Ribosomi

Pored navedene strukture bakterije esto poseduju i tkz. bieve (flagele), organe za kretanje.
Opte posmatrajui bakterije se sastoje od 80% vode i 20% suve supstance. Ove zadnje ine
90% organske i 10% neorganske materije. Organski deo se moe priblino prikazati formulom
C
5
H
7
NO
2

, ili tanije C
60
H
87
O
23
N
12
P. Neorganski deo se sastoji od P
2
O
5
( 50% ), SO
3
-
(15% ), NaO
( 11% ), CaO ( 9% ), MgO ( 8% ), K
2
O ( 6% ), Fe
2
O
3
( 1% ).
Bakterije se mogu pronai svugde gde se nalazi voda ( zemljite, vazduh, voda ).
Sa zdravstvenog aspekta bakterije se dele na patogene ( opasne ) koje mogu izazvati zarazu
kod drugih ivih organizama, i na tzv. banalne ( bezopasne ) koje nisu infektivne.
S obzirom na poreklo, bakterije se dele na prirodne ( zemljite, vazduh, voda ) ili spoljanje
i fekalne ( unutranje ) koje potiu iz ivih organizama ( ovek, ivotinje ). Ove zadnje izluuju se
iz organizama dnevno u velikim koliinama.
Klasifikacija bakterija po razliitim kriterijumima prikazana je u tabela 3.1.
Veina bakterija u prirodi kao i one na postrojenjima za peiavanje pripadaju grupi
heterotrofnih aerobnih ili anaerobnih bakterija, koje ive na internim ( neivim ) organskim
materijama, nasuprot parazitima koji uzimaju hranu od ivih organizama na kojima ive. Jedna
grupa hemotrofnih aerobnih bakterija, nazvana nitrifikantima je posebno znaajna, jer obuhvata
bakterije koje vre oksidaciju amonijaka u nitrite i nitrite u nitrate. Nasuprot tome stoje
denitrifikanti, koje spadaju u grupu heterotrofnih anaerobnih, hemo-sintetine, i koje redukuju
nitrate do elementarnog azota.
Analitiko merenje aktivne biomase, tj. teine bakterija za sada nije adekvatno reeno, s
obzirom na nemogunost tanog brojanja bakterija i odvajanja aktivnog dela od inertne mase pre
merenja. Zato najee, kao orijentaciona mera bioloke aktivnosti uzima se jedinica mase bakterija
( ponekad organski deo ). Tanije metode za odreivanje bioloke aktivnosti, zasnivaju se na
merenju brzine uklanjanja supstrata, brzine potronje kiseonika ili jo tanije odreivanju
dehidrogenazne aktivnosti ( titracijom enzima ) ili DNA ili ATP ( enzimi ) i sl. Ove indirektne
metode mogu se primenjivati samo za homogene a me i za meane kulture, ije razdvajanje je
veoma teko.
Sve navedene metode su vezane za odreene tehnike probleme. Zato u svakodnevnoj
praksi sanitarnog inenjerstva odreivanje aktivne mase svodi se na merenje gubitka arenjem
(G), tj. organskog dela suve materije ( SM ) bioma.

Tabela 3.1. Klasifikacija bakterija po razliitim kriterijumima
Poreklo Fekalija
Izluuju ljudi i ivotinje
Prirodna sredina
Dolaze iz zemljita, vazduha
ili prirodnih voda
Higijena Patogene ( zarazne )
Izazivaju zarazu
Ne patogene ( nezarazne )
Bezopasne
1
2
3
4
5
25
Temp. ivljenja Psihrofilne
2-30C
Mezofilne
20-45C
Termofilne
45-75C
Kultura ista
Masa bakterija iste vrste
Meana
Masa bakterija razliitih vrsta
Vid ishrane Paraziti
Uzimaju hranu iz ivog
organizma u kojem ive
Saprofiti
Hrane se neivim organizmima
raznih vrsta
Izvor ugljenika Autotrofne ( litotrofne )
Koriste ugljenik iz CO
2

Organotrofne ( heterotrofne )
Koriste ugljenik organskih materija
Energija Fotosintetine
Koriste sunevu energiju
Hemosintetine
Koriste energiju hemijskih redoks
reakcija
Redoks reakcija Aerobne
Oksidacija se vri sa O
2

Anaerobne
Oksidacija se vri bez O
2

Virusi
Virusi su najmanji mikroorganizmi (=0, 01-1 ).
Veinom su paraziti i ive unutar elija drugih organizama, ivotinja, gljiva, bakterija, algi i sl. i ne
mogu se razmnoavati samostalno izvan tih organizama. Mogu se videti samo elektronskim
mikroskopom. Uglavnom su patogeni i prouzrokuju zarazne bolesti.

Alge
Alge su jedno- ili vieelijski fotosintetini, autotrofni organizmi. Putem fotosinteze
proizvode organsku materiju koristei CO
2
i H
2
O kao polaznu osnovu. Pri tome kao sporedni
produkat metabolizma, nastaje kiseonik. Ovaj proces se odigrava u prirodnim vodama, ali se koristi
i u preiavanju otpadnih voda (lagune). U zavisnosti od vrste pigmentacije, pored zelenih algi
koje sadre hlorofil, iste mogu biti, crvene, modre itd. Postoje i neke heterotrofne vrste.

Energija (katabolizam) i sinteza (anabolizam)
Bakterije tokom ivljenja rastu i razmnoavaju se. Ovo se zasniva na dva procesa:
energetski i sintetski. Putem sinteze stvaraju se molekule materije za rast i reprodukciju. Ovaj
proces zahteva materiju i rad, a to energiju. Do energije se dolazi biohemijskom oksidacijom ili
fotooksidacijom (u sluaju fotosinteze).
Oba navedena procesa se odigravaju istovremeno, ali na dva razliita naina koriste
organsku materiju iz vode, koja se nalazi u sistemu za bioloko preiavanje. Prema tome, prisutna
organska materija se oksidie delom za dobijanje energije a delom se koristi kao supstrat (hrana).
Kod sinteze uklanja se inertna (neiva) organska materija, proizvodei pri tome
mikrobioloku ivu organsku materiju. Kod energetskog procesa, oslobaa se energija i nastaju
stabilne materije, esto kao gasoviti kataboliti, voda itd.

Aerobni i anaerobni proces
Kao to je ve ranije istaknuto, bakterije koriste energiju za ivot i razmnoavanje. Energiju
dobijaju oksidoredukcijom (katabolizam) koji se moe odvijati u prisustvu kiseonika (aerobni) ili u
njenom odsustvu (anaerobni).
Kod navedenih reakcija (aerobni, anaerobni) prisutni organizmi ne vre direktnu oksidaciju
organske materije, nego indirektnu, enzimatsko oduzimanje vodonika (dehidrogenizacija). Ovo se
odvija u vie stepena, da bi se na kraju osloboeni vodonik sjedinio sa konanim oksidacionim
sredstvom (ili akceptor vodonika), to moe biti O
2
, C, S, N
2
.
Aerobni proces fermentacije je oksidacioni proces za dobijanje energije, kod kojeg krajnji
oksidacioni element je neorganski molekul kiseonika. Kod anaerobnog procesa je suprotno, tu se
energija dobija oksidacijom, koristei organsku materiju za oksidaciju i kao redukciono sredstvo
(Sl. 3.5).
26

Slika 3.5. Lanac razmene vodonika u aerobnoj i anaerobnoj sredini

Promene i nastali produkti pod aerobnim i anaerobnim uslovima mogu se prikazati sledeim
jednainama i emama (za prikazivanje uzima se glukoza-C
6
H
12
O
6
).

Aerobni
C
6
H
12
O
6
+6O
2
6CO
2
+6H
2
O
C CO
2
, CO
3
, HCO
3

H H
2
O
N NH
4
+
, NO
2
, NO
3

S SO
4
2

P PO
4
3

Anaerobni
*Denitrifikacija
5C
6
H
12
O
6
+24KNO
3
30CO
2
+18H
2
O+24KOH

*Metansko vrenje
C
6
H
12
O
6
3CO
2
+3CH
4

C- organske kiseline, CO
2
, CH
4

N- aminske kiseline, NH
4
+
, amini
S- H
2
S, organosumporna jedinjenja
P- PH
3
, organofosforna jedinjenja

Sinteza
Sinteza je proces koji vre bakterije radi dobijanja materije za njihovu reprodukciju, rast i
razmnoavanje.
Sastav protoplazme bakterije pokazuje od kojih hemijskih jedinjenja se sastoji bakterija. To
je obino smea vie jedinjenja i ne moe se izraziti hemijskom formulom. Glavni elementi grae su
C, H, O, N. U manjoj koliini su prisutni jo S, Na, K, Ca, Fe, Mo, Co, Mn, Zn, Cu, koji se zovu jo
i mikroelementima, s obzirom na njihove mikronske koliine. Svi navedeni elementi ulaze u sastav
makromolekula koje ine organizme , kao to su lipidi, ugljeni hidrati, proteini, nukleinske kiseline
itd.
inertna organska
materija aerobni anaerobni
2H
2H
O2 H2O
oksidovana
organska materija
redukovana
organska materija
27
Organski makromolekuli se stvaraju unutar elije, koristei energiju katabolizma. Sinteza
polazi od malih molekula jednostavnih jedinjenja koje se nalaze u vodi, nastale hidrolizom
katalizovano enzimima od makromolekula zagaenja.
Prema tome polisaharidi, proteini, nukleinske kiseline dugakog lanca prvo se redukuju na
manje frakcije ( delove ) radi omoguavanja asimilacije mikrobne elije, da bi se nakon toga
izvrila njihova ponovna graa priblino iste strukture.
N i P moraju biti prisutni u dovoljnoj koliini, dok se za mikroelemente trai prisustvo u
tragovima, i oni su i prisutni kako u domainskim tako i u veini idnustrijskih otpadnih voda.
N se moe koristiti iz bilo kog njegovog oblika (NO
3
, NO
2
, NH
3
, org N) u zavisnosti od vrsta
metabolizma prisutnih bakterija, dok je za fosfor neminovno potrebno da bude u obliku
neorganskog fosfata.
Potreban odnos navedenih elemenata zavisi od faze rasta bakterija. U fazi intenzivnog rasta
(eksponencijalna faza) je vea (N=12% od SM) a zatim u fazi opadanja (endogena respiracija) se
smanjuje (N=5% od SM). U fazi intenzivnog rasta, s obzirom na visoko organsko optereenje,
odnos BPK
5
: N : P treba da bude:
BPK
5
: N : P = 100 : 5 : 1
a u fazi endogene respiracije:
BPK
5
: N : P = 200 : 5 : 1

Navedeni odnosi su obino zadovoljeni kod otpadnih voda domainstava, dok kod
industrijskih otpadnih voda zavisi od vrste industrije.

4. OSNOVI BIOLOKOG PREIAVANJA

4.1.Cilj preiavanja
Primarnim preiavanjem, odnosno taloenjem, uklanja se iz otpadnih voda vei deo
talonih materijala, to kod komunalnih otpadnih voda ini oko 50% suspendovanih materija. Kod
fiziko-hemijskog preiavanja efekat uklanjanja suspendovanih materija je vei, i omoguuje
praktino potpuno uklanjanje tih materija kao i veeg ili manjeg dela koloidnih materijala, u
zavisnosti od primenjene doze koagulanta i flokulanta. Navedenim postupcima se, meutim, ne
uklanjaju iz vode rastvorene materije izuzev moda fosfora, koji prilikom fiziko-hemijske obrade,
nakon dodatka trovalentnih jonova koagulanta izdvaja se u vrstom obliku.
Cilj biolokog preiavanja je uklanjanje rastvorenih materija iz vode, i to: organskih
materija i amonijaka. U odreenim sluajevima cilj moe biti i uklanjanje fosfora i azota.
Mehanizam uklanjanja rastvorenih organskih materija iz vode sastoji se u njihovom
prevoenju u vrste suspendovane materije (mikroorganizmi) koje se zatim odvajaju od vode
fizikim metodama-taloenjem, zajedno sa zaostalim suspendovanim materijama iz sirove otpadne
vode.

Tabela 4.1. Efekat uklanjanja pojedinih parametara kod primarnog taloenja, fiziko-hemijskog i biolokog
preiavanja
Talo.mat. Susp.mat. HPK Azot Fosfor
Fekalne
koliforme
Primarno
loenje
90 50 2-3 10-15 <10 <90
Fiziko-
hem.prei.
100 80-90 80-90 15-20 >90 90
Bioloko
prei.
100 >90 >90 25-(90*) 30(90*) 90-99
Efekat je naveden u % (* sa specijalnim biolokim postupkom).
28
Bioloki preiena otpadna voda (efluent) obino ima kvalitet, koji se moe isputati u
vodoprijemnik (recipijent), bez tetnih posledica. U biolokom preiavanju uklanjaju se iz vode
mikroorganizmi fekalnog porekla u veem obimu nego kod fiziko-hemijskog, ali bioloki
preiena voda ipak nije bakterioloki besprekorna.
Efekat uklanjanja pojedinih parametara kod primarnog taloenja, fiziko-hemijskog i
biolokog preiavanja daje se u tabeli 4.1.

4.2.Mehanizam preiavanja
Bioloko preiavanje se odvija putem aerobnih mikroorganizama, koji se nalaze u nekoj
vrsti reaktora. Razlikuju se reaktori sa suspendovanom i fiksiranom kulturom. Suspendovana
kultura se nalazi u reaktoru koji aerira i koji se zove aeracioni (bioloki) bazen. Sama kultura se
zove: aktivni mulj. Kod druge vrste reaktora kultura je fiksirana na vrstu podlogu prokopnika ili
biofiltra i naziva se biofilm. Preiavanje se odvija po istom mehanizmu kod oba reaktora.
Otpadna voda tee kroz reaktor (kvazi) kontinualno nosei organske materije, koje
mikroorganizmi koriste kao hranu (supstrat). Oni pretvaraju organsku materiju
konverzijom-u nove mikroorganizme (rast)
oksidacijom-u CO
2
i H
2
O.
Pri oksidaciji oslobaa se energija potrebna za gradnju novih elija iz organskog zagaenja.

Slika 4.1. ematski prikaz mehanizma produkcije mulja

Oko treina prisutne organske materije se oksidie za dobijanje energije. Iz toga proizilazi, da
nakon obavljenog biolokog preiavanja nastala koliina nove organske materije (novi
mikroorganizmi) ekvivalentna je dve treine organske materije iz otpadne vode. To znai da bi se
takva otpadna voda ispustila u vodotok, njena potronja kiseonika bi iznosila dve treine potronje
kiseonika sirove otpadne vode, odnosno efekat preiavanja bi iznosio svega oko 33%. Radi
postizanja maksimalnog efekta preiavanja iza biolokog reaktora treba da sledi fiziko
razdvajanje faza, za odvajanje nastale biomase.
Odvojena vrsta faza naziva se biolokim muljem. Isti sadri veliku koliinu vode (97-99%) i
zato pre odlaganja podvrgava se uguivanju i odvodnjavanju. Obrada mulja kod velikih postrojenja
za preiavanje obino je sloenija od linije vode, kako sa aspekta objekata i opreme, tako sa
aspekta eksploatacije.

4.3.Parametri za dimenzionisanje
Bioloki deo postrojenja za preiavanje (aeracioni bazen, prokapnik, biofilter) se
dimenzionie na osnovu masenog protoka organskog zagaenja (masa u jedinici vremena-M/T)
obino izraena kao kg BPK
5
/d, kg HPK/d ili Nkg/d. Hidrauliko optereenje (m
3
/d, m
3
/h) igra
sekundarnu ulogu kod dimenzioniranja biolokog dela. Naravno da za razdvajanje faza (talonik)
koji ini sastavni deo biolokog sistema dimenzionie se na osnovu protoka.
biomasa
CO2 i H2O
nova elija
energija
organska materija
kiseonik
29
Osnovno pitanje kod dimenzioniranja biolokog dela je koliko biomase (aktivni mulj,
biofilm) je potrebno za razgradnju datog masenog protoka (dotoka), da bi se dobio efluent
odreenog kvaliteta. Dimenziju biolokog dela odreuje potrebna koliina biomase.
Ostali glavni elementi za dimenzioniranje:
produkcija mulja, koja odreuje dimenziju i pogonske trokove linije mulja
potronja kiseonika, od koje zavisi kapacitet sistema za aeraciju i potronja energije.
Za dimenzioniranje obino se koriste opti parametri koji su nezavisni od masenog protoka niti
od dimenzije postrojenja
specifino organsko optereenje, tj. koliina organske materije u jedinici vremena po jedinici
biomase
specifina produkcija mulja, tj. koliina nastalog mulja po jedinici razgraene (uklonjene)
organske materije
specifina potronja kiseonika, koliina kiseonika koja se troi po jedinici razgraene organske
materije.

4.3.1.Specifino organsko optereenje
Specifino organsko optereenje predstavlja:

koliina organske materije jedinica vremena
koliina biomase

Organska materija se obino prikazuje kao BPK
5
ili HPK.
U sluaju nitrifikacije, kada se vri oksidacija azota, umesto koliine organske materije uzima se
koliina azota.
Za vreme se uzima obino dan, s obzirom da promene ulaznih organskih materija i koliine
biomase za krae vreme, unutar dana, teko se mogu pratiti.
Biomasa koja uestvuje u procesu sastoji se od raznih ivih organizama. Ali aktivni mulj ili
biofilm, pored ivih mikroorganizama sadri i inertne materije i uginule mikroorganizme. Pri tome
je teko odvojiti ive od neivih, inertnih materija. Biomasa se izraava na dva razliita naina: kao
suspendovana kultura i kao fiksirana kultura.
Kod suspendovane kulture odreuje se aktivni mulj kao ukupna suspendovana materija, ili
organski deo (gubitak arenjem) suspendovanih materija, to je proporcionalno ivoj biomasi.
Kod fiksirane biomase, kao to je to sluaj kod prokopnika, ne moe se uzeti reprezentativan
uzorak za merenje. Zato u ovom sluaju uzima se za biomasu jedinica zapremine reaktora (m
3
)
predpostavljajui da je koliina biomase proporcionalna zapremini reaktora.
U skladu sa predhodno navedenim za organsko optereenje koriste se dva izraza:
za suspendovanu kulturu: kg BPK
5
/kgSsM.d
za fiksiranu kulturu: kg BPK
5
/m3.d
Bioloko preiavanje se odvija sa razliitim specifinim organskim optereenjem, kako je to
prikazano u tabeli 4.2.

Tabela 4.2. Specifino organsko optereenje.
Uobiajeni
naziv
Aktivni mulj
(kgBPK
5
/kgSsM.d)
Prokapnik
(kgBPK
5
/m
3
.d)
Produena aeracija
(totalna oksidacija)
0.05-0.10 -
Nisko optere. postupak 0.10-0.20 0.10-0.30
Srednje optere. postupak 0.20-0.40 0.25-0.50
Visoko optere. postupak 0.40-1.50 0.30-1.00

30

Primer:
Treba odrediti zapreminu aeracionog bazena za postupak produena aeracija pri organskom
optereenju 12000ES.
Polazni podaci:
jedinino organsko opt.: 0,060 kgBPK
5
/ES*d
koncentracija aktivnog mulja u aeracionom bazenu: 4kg/m
3

specifino org.optereenje: 0,1 kgBPK
5
/kgSsM*d

Dnevni maseni protok: 12000*0,060 =720 kgBPK
5
/d
Koliina mulja u aer. bazenu: 720/0,1 =7200 kgSsM
Koncentracija mulja u aer. bazenu: - =4 kgSsM/m
3

Zapremina aer. bazena: 7200/4 =1800 m
3

Naravno postupak sa niim specifinim organskim optereenjem trai reaktor vee
zapremine, dok sa viim obratno. Specifino organsko optereenje se odabira u zavisnosti od
specifine produkcije mulja, od potronje kiseonika i kvaliteta efluenta, kako e to biti prikazano u
daljem delu materijala.

4.3.2. Uticaj specifinog organskog optereenja na specifinu produkciju mulja
Specifina produkcija mulja (Y) meri se kao suva materija (SM) i izraava se po sledeem:

Y= kgSM koja nastaje /kgBPK
5
koji se uklanja

Slika 4.2. ematski prikaz mehanizma produkcije i stabilizacije mulja

Poto kod biolokog preiavanja efekat uklanjanja organskih materija obino se kree
iznad 90% umesto gornje, moe se napisati sledea jednaina:
Y= kg SM koja nastaje/kg BPK
5
koji ulazi
supstrat
nova elija
CO2 i H2O
LEGENDA:
31
Produkcija mulja je rezultat dva istovremena procesa:
nastajanja (rasta) bakterija
uginua bakterija.
Kao to je to ve ranije istaknuto, organska materija iz otpadne vode prvo se vezuje-adsorbuje
na aktivni mulj, da bi se kasnije postepeno, delom oksidisala u CO
2
i H
2
O, a delom pretvarala
(ugradila) u novu bakterijsku elijsku masu. Koliina organske materije koja pri tome nastaje u
postrojenju uvek je manja od koliine materije koja ulazi u njemu.
Deo nastalih novih bakterija pre ili kasnije ugine. Nakon raspadanja elije (lysis) oslobaa se
organska materija iz unutranjosti elije. Ova organska materija posluie ivim organizmima kao
supstrat, delom oksidiui i delom pretvarajui u nove elije, i tako ponavljajui vie puta. Kao
posledica toga sve vea koliina organske materije se gubi oksidiui se u CO
2
i H
2
O.
Neto specifina produkcija mulja javlja se kao rezultat navedenog nastajanja i nestajanja
bakterija u vremenu. U vezi toga postavlja se pitanje koliko dugo se bakterije zadravaju u
postrojenju za preiavanje (aeracionom bazenu, prokopniku)?
Za postupak sa aktivnim muljem proseno vreme zadravanja (t
AB
, prosena starost mulja)
se moe relativno jednostavno odrediti. Isti se izraava:

=
AB
koliina mulja u aeracionom bazenu
t
dnevna koliina vika mulja (koji se odvodi u danima)

Vreme zadravanja kod prokapnika ne moe se odrediti jer se ne zna koliina mulja.
injenica je meutim da mulj koji se odvodi iz prokopnika ima isto izvesno vreme zadravanja.
Kako vreme zadravanja zavisi od specifinog organskog optereenja? Ako je organsko
optereenje izraeno kao BPK
5
malo u odnosu na koliinu mulja u aeracionom bazenu, odnosno u
odnosu na biofilm kod prokopnika (tj. ako je specifino organsko optereenje nisko) tada koliina
mulja koja nastaje od tog optereenja je mala u odnosu na koliinu mulja u aeracionom bazenu ili
biofilm. To je odnos
=
AB
koliina mulja (biofilma) u postrojenju
t
koliina mulja (biofilma) koja dnevno nastaje

Nastala koliina mulja je jednaka viku mulja. Shodno tome moe se napisati

=
AB
koliina mulja (biofilma) u postrojenju
t
dnevna koliina vika mulja (biofilma)

Prema tome nisko organsko optereenje ima za posledicu dugako proseno vreme
zadravanja. Iz ranijeg izraza proizilazi, da dugako vreme zadravanja prouzrokuje nisku
produkciju mulja. Zato vai:
nisko specifino organsko optereenje ima nisku produkciju mulja
visoko specifino organsko optereenje ima visoku produkciju mulja.
Brojana veza izmeu specifinog organskog optereenja i specifine produkcije mulja je
prikazana u tabeli 4.3

Tabela 4.3. Veza specifinog organskog optereenja i specifine produkcije mulja
Spec.org.optereenje
(kgBPK
5
/kgSsM*d)
Vreme zadr. mulja
(dan)
Spec.produkc. mulja
(kgSM/kgBPK
5
)
0.05 33 0.6
0.10 14 0.7
0.20 6 0.8
0.50 2 1.0
1.00 0.8 1.2

32
Praktini znaaj niskog specifinog organskog optereenja se sastoji u sledeem:
nastaje relativno manja koliina mulja i time se smanjuju trokovi njegove obrade i odlaganja,
smanjuje se organski deo nastalog mulja (jer znatan deo se oksidira u CO
2
i H
2
O) i time je
mulj manje podloan truljenju. Usled toga smanjuje se opasnost od irenja neugodnog mirisa
tokom lagerovanja, transporta i eventualnog korienja u poljoprivredi. Kae se da je mulj
stabilizovaniji,
organski deo mulja delom se nalazi u koloidnom obliku i jae vezuje vodu i zato se mulj tee
odvodnjava.
Sa druge strane visoko specifino organsko optereenje stvara mulj sa visokim sadrajem
organske materije, to moe biti od interesa ako se mulj obrauje anaerobnom digestijom, jer se
dobija vie biogasa to se moe koristiti.
Na kraju se moe istai, da jedan od glavnih kriterija za izbor specifinog organskog
ptereenja je kvalitet dobivenog mulja: koliina i kvalitet dobivenog mulja direktno zavisi od
vremena zadravanja mulja (starost mulja) u sistemu, to odreuje i specifinu produkciju mulja.

4.3.3. Uticaj specifinog organskog optereenja na specifinu potronju kiseonika
Specifina potronja kiseonika se izraava kao:
2
5
kgO koji se troi
kgBPK koji se uklanja

Poto kod veine sistema za preiavanje uklonjeni BPK
5
se kree iznad 90% priblino se moe
napisati:
2
5
kgO koji se troi
kgBPK koji ulazi

Potronja kiseonika se javlja kao rezultat tri paralelne reakcije:
1. direktna oksidacija organske materije
2. indirektna oksidacija bakterijske mase, nastale od razgraene organske materije
3. oksidacija amonijaka (nitrifikacija).

Direktnom oksidacijom razgrauje se oko jedna treina organske materije, nezavisno od
specifinog organskog optereenja. Moe se dokazati da na taj nain troi se priblino oko 0,6kg O
2

na svaki kg BPK
5
koji ulazi u bioloki deo sistema.
Direktna oksidacija dela organskih materija omoguuje pretvaranje zaostalog dela organskih
materija u bakterijsku masu.Ova masa e se kasnije postepeno oksidirati, nakon uginua bakterija i
lysisa njihove elije. Stepen njihove oksidacije zavisi od prosenog vremena zadravanja mulja u
sistemu.
Kod procesa sa visokim specifinim organskim optereenjem, gde je proseno vreme
zadravanja kratko, potronja kiseonika za indirektnu oksidaciju e biti mala. U sluaju niskog
specifinog organskog optereenja potronja kiseonika e biti velika. Shodno tome moe se
dokazati da vrednosti specifine potronje kiseonika kreu se od 0 do 0,9 kgO
2
/kgBPK
5
.
Zavisnost potronje kiseonika za indirektnu oksidaciju od specifinog organskog optereenja
prikazana je u tabeli 4.4.

Tabela 4.4. Zavisnost potronje kiseonika za indirektnu oksidaciju od specifinog organskog optereenja
Spec.org.opt.
kgBPK
5
/kgSsM*d
Spec.produkc. mulja
kgSM/kgBPK
5

Spec.potro.kiseon.za
indir.oks.
kgO
2
/kgBPK
5

0.05 0.6 0.90
0.10 0.7 0.80
0.20 0.8 0.65
0.60 1.0 0.30
1.00 1.2 0.13
33
Vidi se da prednost procesa sa niskim specifinim organskim optereenjem je produkcija
relativno male koliine mulja ali dobrog kvaliteta, to se meutim ostvaruje velikom potronjom
kiseonika.
Trei vid potronje kiseonika je oksidacija amonijaka tj. nitrifikacija, to se meutim odvija
samo pri niskom specifinom organskom optereenju :
kod procesa sa aktivnim muljem, manje od 0,25 kgBPK
5
/kgSsM*d,
kod prokopnika, manje od 0,4kgBPK
5
/m
3
*d.
Razlog za to moe se objasniti razliito za dva osnovna tipa procesa.
Nitrifikaciju vre autotrofne bakterije (nitrozomonas i nitrobacter) za koje je karakteristian
nizak specifian prirataj. Zato one mogu opstati samo u takvoj suspendovanoj kulturi iji specifini
prirataj nije vei od njihovog potencijalnog specifinog prirataja.
Kod suspendovane kulture kao to je aktivni mulj specifian prirataj (
o
) zavisi od prosenog
vremena zadravanja (t
AB
) :

( )
-1
dan =
kg nastalog mulja na dan
kg mulja u aeracionom bazenu
, ( ) dan
AB
kg mulja u aeracionom bazenu
t =
kg nastalog mulja na dan

Otuda je
( )
-1
dan =
0
AB
1
t

S obzirom na relativno mali specifian prirataj nitrifikanata (bakterija koje vre
nitrifikaciju) oni egzistiraju samo u aktivnom mulju sa dugakim prosenim vremenom
zadravanja, to znai pri niskom organskom optereenju.
Pojava nitrifikanata kod postupka sa fiksiranom kulturom zavisi od raspoloivog kiseonika u
biofilmu. Za nitrifikante je potrebna vea koncentracija kiseonika u neposrednoj sredini nego na
heterotrofne bakterije. Kod postipka sa visoko optereenom fiksiranom kulturom potronja
kiseonika heterotrofnih bakterija je velika, to prouzrokuje nisku koncentraciju kiseonika a time i
nepovoljnu sredinu za nitrifikante u biofilmu.
Potrebna koliina kiseonika za nitrifikaciju je relativno visoka. Moe se dokazati, da za
oksidaciju kg azota do nitrata, potrebno je 4,5kg kiseonika. Imajui u vidu da za svaki kg BPK
5
u
ulaznoj vodi, oksidie se oko 0,2 kg azota, specifina potronja kiseonika za nitrifikaciju iznosi 0,9
kg/kgBPK
5
.
U tabeli 4.5 bie prikazane pojedine komponente specifine potronje kiseonika kod
postupka sa aktivnim muljem.

Tabela 4.5. komponente specifine potronje kiseonika kod postupka sa aktivnim muljem
Spec.potronja kiseonika
(kgO
2
/kgBPK
5
)

Spec.org.
(kgBPK
5
/kgSsM*d)
Vreme
zadr.
(dan)
direktna oks. indirektna nitrif. Ukupno
0.05 33 0.6 0.9 0.9 2.4
0.10 14 0.6 0.8 0.9 2.3
0.20 6 0.6 0.65 09 2.15
0.60 2 0.6 0.3 * 0.9
1.00 0.8 0.6 0.15 * 0.75
* nema nitrifikacije

Slian prikaz moe se sastaviti i za prokapnik, ali znatno tee.

34
4.3.4. Uticaj specifinog organskog optereenja na kvalitet preiene vode
Kvalitet bioloki preiene vode obino se prikazuje sa dva parametra:
1. rastvorene materije (organske i amonijak)
2. suspendovane materije.
Kao to je ve istaknuto, rastvorene materije uklanjaju se u biolokom delu postrojenja i kvalitet
efluenta zavisi od specifinog organskog optereenja.
Suspendovane materije, bilo da potiu iz sirove vode ili nastaju u biolokom delu postrojenja,
uklanjaju se fiziki, u taloniku. Sadraj suspendovanih materija ne zavisi prvenstveno od
specifinog organskog optereenja bioloke jedinice.
Mehanizam uklanjanja materija u biolokom delu ukratko moe se prikazati po sledeem:
suspendovane estice sirove otpadne vode relativno brzo se spajaju sa flokulama aktivnog
mulja ili biofilmom,
koloidno rastvorene materije brzo se adsorbuju na flokulama aktivnog mulja i na biofilmu, da
bi kasnije, nakon njihove hidrolize, pretvorile u novu bakterijsku eliju,
potpuno rastvorene materije pretvaraju se u bakterijske elije ili u CO
2
i H
2
O.

Spajanje ve spomenutih estica kao i adsorpcija koloidno rastvorenih estica odigrava se
brzo, i za oko 15 minuta dovodi do uklanjanja oko 70% BPK
5
. Pretvaranje rastvorenih materija u
novu bakterijsku eliju je neto sporije , ali kod srednje optereenog postupka ipak za relativno
kratko vreme dovodi do 100%-nog uklanjanja ovih materija. Prema tome, ako u preienoj
otpadnoj vodi iza talonika, pojavljuju rastvorene materije, to ine uglavnom bioloki tee
razgradljive materije, a delom i produkti metabolizma bakterija, koji se isto tee razgrauju.
Polazei od navedenih injenica, moe se zakljuiti, da kod nisko i srednje optereenih
postupaka rastvorene organske materije se uklanjaju u celosti. Kod visoko optereenih postupaka
izvesna koliina rastvorenih organskih materija pojavljuje se na izlazu iz postrojenja jer zbog
kratkog vremena zadravanja nije se mogla adsorbovati i pretvoriti u novu bakterijsku masu.
Shodno tome kvalitet efluenta nije bitan kriterijum za izbor specifinog organskog optereenja.
Nasuprot tome to se tie sadraja amonijanog azota u efluentu iskljuivo zavisi od specifinog
organskog optereenja, kako je to ve ranije prikazano.
Sadraj suspendovanih materija u preienoj vodi zavisi od uslova funkcionisanja talonika,
to se definie prvenstveno povrinskim hidraulikim optereenjem (m
3
/m
2
*h), ali zavisi jo i od
karakteristika estica vrste faze, iz biolokog dela, njihove taloivosti, specifine mase. Efluent
visoko optereenog postupka sadri tee taloive estice. Jedno objanjenje za to je, da usled
relativno visokog prirataja kod ovog postupka, bakterije ne stvaraju sluzavi sloj izvan elija. Usled
toga ne spajaju se u flokule, nego ostaju u dispergovanom suspendiranom stanju.
Na kraju moe se zakljuiti da kvalitet preiene otpadne vode, izuzev sadraja amonijanog
azota, zavisi od specifinog organskog optereenja, samo kod postupka sa visokim optereenjem.
35
5. BIOLOKI POSTUPCI ZA PREIAVANJE SA AKTIVNIM MULJEM

5.1. Uvod
Kod ovog postupka za preiavanje razgradnju organskih materija vre aerobne bakterije,
koje se nalaze u vodi u suspendovanom obliku. Ovaj postupak se zasniva na slinim procesima,
koje ine osnovu samopreiavajue moi vodotoka, stim da se odvijaju prostorno koncentrisano i
vremenski kontrolisano.
Postupak je prvobitno razraen od strane Lockett-a i Ardern-a 1914.godine, u Velikoj
Britaniji. Od tada postupak je dalje razvijen i danas se primenjuje u vie varijanti.

5.2. Aerirane lagune
5.2.1.Definicije
Aerirane lagune su nastale od prirodnih laguna, kao prirodna potreba u sluaju njihovog
prekomerenog optereenja. Naime preoptereene prirodne lagune, u nedostatku potrebnog
kiseonika za razgradnju, prele su iz aerobnog u anaerobno stanje, to je bilo propraeno sa
irenjem neugodnog mirisa u okolini laguna. Za sanaciju takvog stanja u takve lagune su ugraeni
aeratori. Unoenje kiseonika (vazduha) u lagune izaziva turbulenciju vode to spreava taloenje
nastalog mulja (mikroorganizama). Pod takvim uslovima prestaje rast algi i glavnu ulogu u
procesima preuzimaju bakterije.
U aerirane lagune ( preteno) se uvodi netaloena otpadna voda. U laguni se odigravaju ve
poznati procesi razgradnje, to dovodi do uklanjanj organskih materija iz otpadne vode. Pri tome
nastali mikroorganizmi (mulj) odvajaju se taloenjem od vode.
U sutini postoje dve osnovne eme postupka:
Jedna laguna iza koje sledi talonik za odvajanje suspendovanih materija. Izdvojeni mulj se
odvojeno obrauje.
Vieserijski povezane lagune. Prva laguna se intenzivno mea (aerira) i ona slui za razgradnju
organskih materija. Druga laguna se isto mea ali samo umereno i njen se sadraj mea samo
delimino. Usled toga dolazi do taloenja mulja na dnu lagune, gde se odvija njegova
stabilizacija putem aerobnih i anaerobnih procesa. Prema tome druga laguna slui za odvajanje
mulja i njegovu stabilizaciju.

Sutinska razlika izmeu prirodnih i aeriranih laguna moe se obuhvatiti u sledeem:
razliiti izvori kiseonika (aeratori umesto algi),
hidrauliko vreme zadravanja u aeriranoj laguni je krae, to je omogueno boljim kontaktom
izmeu mulja i organskog zagaenja,
usled kraeg hidraulukog vremena zadravanja efekat uklanjanja (patogenih) bakterija u
aeriranim lagunama je mali,
preiena otpadna voda kod aeriranih laguna sadri suspendovane materije koje ine
bakterije, a kod prirodnih laguna alge.

5.2.2.Osnovni parametri za projektovanje
Za projektovanje aerirane lagune potrebno je odrediti sledee parametre:
hidrauliko vreme zadravanja, potrebno za postizanje zahtevanog efekta preiavanja; na
osnovu toga se odreuje potrebna zapremina lagune,
potrebna koliina kiseonika i snaga meanja; na osnovu toga se projektuje sistem aeracije.

36
5.2.3.Odreivanje zapremine laguna
Hidraulikog vremena zadravanja u prvoj laguni
Hidrauliko vreme zadravanja odreuje se u zavisnosti od vremena zadravanja mulja (t
AB
)
to se moe odrediti po sledeoj koncepciji:
Kao to je ve poznato uklanjanje organskih materija iz otpadnih voda posredstvom bakterija,
odvija se u tri paralelna procesa:
adsorbcija i transformacija rastvorenih materija i laku razgradljivu organsku materiju,
spajanje i adsorpcija suspendovanih i kolidalnih organskih materija sa bakterijama, i njihovo
lagerovanje na njima,
postepena transformacija na bakterijama (mulju) lagerovanih tee razgradljivih organskih
materija.

aapotrebno vreme zadravanja odreuje najsporiji od navedena tri procesa. Lako razgradljive
organske materije metaboliziraju se u vrsti organizam za vreme manje od jednog dana. Lagerovane
tee razgradljive materije ne razgrauju se potpuno ak ni za tri dana.
Navedeno vreme zadravanja od tri dana, potrebno je za razgradnju veeg dela navedenih
organskih materija, ali i za osposobljavanje mulja za prijem nove koliine organske materije putem
adsorbcije. Jasno je da kod aeriranih laguna hidrauliko vreme zadravanja jednako je prosenom
vremenu zadravanja mulja, to prihvatajui ranije navedenu koncepciju, svakako mora biti due od
tri dana.

Primer:
Izraunati potrebnu zapreminu aerirane lagune za naselje od 12000 ES.
Ulazni podaci:
jedinino hidrauliko opt. : 0,150 m
3
/ES*d
5
/ES*d
usvojeno hidr. vreme zadravanja: 4dana (1dan plus zbog sigurnosti).

Dnevni protok 12000*0,150 =1800 m
3
/d
Zapremina lagune 1800/4 =450 m
3

Dubina lagune ( usvojeno) - =3 m
Povrina lagune 450/3 =150 m
2

Zapremina (druge) talone lagune
Kao to je ve ranije reeno iza prve lagune, za razdvajanje faza moe posluiti:
talonik sa opremom za uestalo odstranjivanje mulja,
druga laguna za taloenje i stabilizaciju mulja, sa povremenim vaenjem mulja.

Prvo reenje je nepovoljno iz sledeih razloga:
talonik je graevinsko-mainski objekat iji karakter odudara od karaktera lagune,
oprema talonika zahteva odravanje,
mulj se odvodi skoro stalno,
mulj nije stabilizovan, tj. zahteva odvojenu stabilizaciju.

Sa druge strane:
u sluaju opredeljenja za aeriranu lagunu, verovatno stoji na raspolaganje dovoljna povrina za
primenu i druge lagune,
mulj se stabilizuje u laguni i nije potrebna njegova dalja stabilizacija,
37
talona laguna po funkcionisanju i odravanju slina je prvoj (aeriranoj) laguni:relativno
prosta.

Talona laguna se mea isto potpuno radi obezbeenja potrebnog kiseonika za razgradnju
preostalih suspendovanih materija a delimino i istaloenog mulja. Meanje treba da je umereno,
radi spreavanja uzburkanja ve istaloenog mulja.

Primer:
Izraunati potrebnu zapreminu talone lagune za naselje od 12000 ES.
Ulazni podaci:
3
/ES*d
5
/ES*d
usvojeno hidr. vreme zadravanja: 4dana (1dan plus zbog sigurnosti).

Dnevni protok 12000*0,150 =1800 m
3
/d
Hidrauliko vreme zadravanja: =3 dana
Zapremina lagune 3x1800 =5400 m
3

Dubina lagune ( usvojeno) - =2 m
Povrina lagune 5400/2 =2700 m
2
Meseni tok susp. materijala 1800x0,45 =810 kg/d
Specifino taloenje mulja 365x810/2700 =110 kg/m
2
.g
Stepen razgradnje mulja: priblino * =50 %
Neto taloenja mulja: =55 kg/m
2
.g
Gustina mulja: =100 kg/m
3

Godinja debljina naslage =55 cm/g

* proizilazi iz neto produkcije mulja posle stabilizacije sa 0,45kg mulja/kgBPK
5

O debljini nastalog mulja pod naim klimatskim uslovima, tj. o razgradnji mulja kod temperatura u
ovom regionu, jo nema pouzdanih podataka.

5.2.4.Potrebna energija za meanje i aeraciju
Meanje i aeracija obino se obezbeuje istom opremom: plivajuim (mehanikim)
aeratorima.
Kod prve lagune treba zadovoljiti dva uslova:
1. dovoljno hidrauliko meanje za spreavanje taloenja mulja,
2. unos dovoljno kiseonika za pokrivanje potronje.

Za drugu (talonu) lagunu postoje isto dva uslova:
1. dovoljno hidrauliko meanje za postizanje potpunog merenja ali bez uzburkavanja taloga,
2. unos dovoljno kiseonika za pokrivanje potronje.

Energija za meanje
Potrebna energija za meanje obino se izraava kao gustina snage P(W/m
3
). Postoji vie
empirijskih obrazaca za izraunavanje potrebne gustine snage za potpuno meanje bez istaloavanja
mulja.
1. P=5+0,00X -uzima u obzir koncentraciju mulja X (primer: za X=450mg/l, dobije se
P=6,8W/m
3
)
2. P=450(V)
-0,5
uzima u obzir zapreminu lagune (V) (primer: za V=3.360 m
3
dobija se
P=7,8W/m
3
).
38

Poto je gustina snage vie osetljiva na varijacije zapremine lagune, druga formula je mnogo
povoljnija kod aeriranih laguna ( za na raniji primer ukupna potrebna snaga iznosi 42kW).
Kompletno meanje sa taloenjem je mogue sa 1 do 2 W/m
3
.

Energija za aeraciju
Potrebna snaga za aeraciju moe se izraunati na osnovu potreba u kiseoniku i karakteristika
sistema za aeraciju. Potronja kiseonika se moe izraunati iz BPK
5
, iji sadraj za vreme
zadravanja u laguni od 4 dana treba da se smanji za 90%. Nain izraunavanja potrebne snage bie
prikazan na sledeem primeru:

Primer:

Izraunati potrebnu snagu za aeraciju
Polazni podaci
kao kod ranijeg primera
stepen redukcije BPK
5
: 90%
efekat unosa kiseonika: 1,2kgO
2
/kWh
Maseni protok BPK
5
: 1200*0,6 =720 kgBPK
5
/d
Stepen redukcije BPK
5
: =90 %
Dnevna potronja kiseonika: 0,90*720 =648 kgO
2
/d
Efekat unosa kiseonika: =1,2 kgO
2
/kWh
Potrebna snaga za aeraciju je:648/(1,2*24) =22,5 kW
Zapremina lagune: =5400 m
3
Gustina snage: 22500/5400 =4,17 W/m
3

Potronja kiseonika u talonoj laguni je relativno mala, mada se u tu lagunu unosi 2/3
ukupnog BPK
5
u obliku mulja. Ali razgradnja te organske materije se odvija uglavnom anaerobno
na dnu lagune. Iskustvo pokazuje da za spreavanje anoksinog stanja u vodenoj masi, dovoljna je
gustina snage od 1 do 2 W/m
3
.

5.2.5.Smernice za realizaciju
Aerirane lagune mogu se puniti sa sirovom, netaloenom otpadnom vodom. Od primarnog
preiavanja obino se primenjuje samo reetka (sito), radi zatite plivajuih aeratora.
Radi boljeg meanja sirove vode sa aktivnim muljem, ista se obino uvodi ispod aeratora.
Podnoje aeratora kao i obalni deo treba zatititi od erozije.
U sluaju primene vie laguna, celoshodno je graditi vie paralelna talona polja, to
omoguuje neprekidan rad, s obzirom da ako se jedan odmuljiva drugi se koristi.

5.2.6.Prednosti i nedostaci
Glavna prednost aeriranih laguna je njihova jednostavnost. U odnosu na ostale postupke sa
aktivnim muljem sadre jednostavniju opremu, ne trae graevinske objekte ni sloenije elektro-
mehanike delove.

I pored njegove jednostavnosti, postupak se pokazao kao pouzdaniji i u sluaju velikih
varijacija hidraulikog i organskog optereenja. To ga ini interesantnim i u sluajevima kao u
otpednim vodama dominiraju industrijske otpadne vode.
39
Voenje procesa je veoma jednostavno jer se moe jednostavno kontrolisati. Aeratori su u
funkciji meanja i njihov rad ne zavisi od organskog optereenja postrojenja. Odravanje obuhvata
samo aeratore i eventualno izmuljivanje lagune za taloenje.
Relativno slaba primena ovog postupka objanjava se njgovom velikom potronjom energije
za meanje usled velike zapremine i zahtevom za veliku povrinu. Njegov veliki nedostatak je da ne
obezbeuje nitrifikaciju, imajui u vidu da vreme zadravanja mulja je manje od 6 dana, koliko je
priblino potrebno (u zavisnosti od temperature) za odigravanje tog procesa.

5.3.Postupak sa produenom aeracijom (totalna oksidacija)
5.3.1.Definicija i poreklo
Ovaj postupak je razvijen da bi se eliminisali nedostaci aeriranih laguna. Tako smanjenje potrebne
povrine moe se ostvariti smanjenjem zapremine aeriranja prostora, to meutim ne sme dovesti do
smanjenja ukupne koliine biomase, u sluaju iste koliine organskog optereenja. To se jedino
moe postii poveanjem koncentracije biomase u aeracionom bazenu.
Kod aerirane lagune stabilizacija mulja se odvija na dnu talone lagune. Ovaj proces sada
treba prevaliti na aeracioni bazen, to predpostavlja obezbeivanje dovoljno vremena zadravanja
mulja u njemu.
Polazei od navedenih uslova razvijen je postupak kod koga je koncentracija aktivnog mulja
relativno velika (4 do 6 SsM/m
3
), vreme zadravanja mulja je relativno dugako (10 do 30 dana) i
koji se zove postupak sa produenom aeracijom (totalna oksidacija). Ovim postupkom obino se
preiava sirova, netaloena otpadna voda.

5.3.2.Osnovni parametri za projektovanje
Za projektovanje postupka sa produenom aeracijom potrebno je odrediti sledee parametre:
zapreminu aeracionog bazena,
kapacitet aeracionog sistema,
odnos recirkulacije,
dimenzije talonika,
viak mulja.

Treba istai da kvalitet preiene vode ne utie na projektovanje postupka, s obzirom da pri
vremenu zadravanja koje obezbeuje stabilizaciju mulja, dobija se efluent sa dovoljno niskim
karakteristikama.

5.3.3.Zapremina aeracionog bazena
Zapremina aeracionog bazena zavisi od:
1. koliine aktivnog mulja u bazenu (kgSsM),
2. koncentracije mulja u bazenu (kgSsM/m
3
).

Koliina aktivnog mulja u bazenu zavisi od vremena zadravanja mulja, potrebnog za dovoljnu
stabilizaciju mulja. Aeracioni bazen se napaja organskom materijom koja se pretvara u mulj. U
ravnotenom stanju sistema, radi spreavanja nagomilavanja aktivnog mulja u bazenu, dnevno
nastala koliina se odstranjuje iz sistema kao viak mulja.
Vreme zadravanja odreuje se kao odnos koliine mulja u aeracionom bazenu i (dnevni) viak
mulja. Prema tome ako su poznati viak mulja i potrebno vreme zadravanja, moe se izraunati
koliina mulja u aeracionom bazenu.
Dnevna produkcija mulja se odreuje na osnovu masenog protoka organske materije
(kgBPK
5
/d) i specifine produkcije mulja (kgSM/kgBPK
5
) to iznosi 0,6 do 0,7 kg SM/kg BPK
5

40
(vidi raniju tabelu) za predmetni postupak (totalna oksidacija). Zbog stabilizacije specifina
produkcija je relativno mala.
Vreme zadravanja potrebno za stabilizaciju zavisi od temperature, s obzirom da se radi o
biolokom procesu. Ova zavisnost priblino se moe prikazati sledeom iskustvenom jednainom:

t
AB
(dan)xT(C)=250

Primer:
Izraunati potrebnu koliinu aktivnog mulja za postrojenje sa postupkom totalna oksidacija za
preiavanje otpadne vode naselja od 12.000ES.
Polazni podaci:
jedinino organsko opt. : 0,060kgBPK
5
/ES*d
jedinino hidrauliko opt. : 0,150m
3
/ES*d
najnia prosena mesena temperatura: 15C
specifina produkcija mulja: 0,65kgSM/kgBPK
5
.

Dnevno optereenje: 12.000*0,06 =720 kgBPK
5
/d
Dnevna produkcija mulja: 720x0,65 =468 kgSM/d
Potrebno t
AB
: 250/15 =16,6 d
Koliina mulja u aer. bazenu: 16,6x468 =7760 kg

Napomena: Specifino organsko optereenje se izrauna tek naknadno i isto iznosi: 720/7760=0,09
kgBPK
5
/kgSsM*d.
Za srednju mesenu temperaturu od 25C (tropski uslovi) dobijaju se sledee vrednosti:
t
AB
: 10 d
koliina mulja: 4680 kg
spec.org.opt.: 0,15 kg BPK
5
/kgSsM*d.

Projektovanje postrojenja sa postupkom totalna oksidacija na osnovu specifinog
organskog optereenja, ne uzimajui u obzir temperaturu, to se esto nalazi u literaturi, dovodi do
odreivanja prekomerene koliine mulja, tj. suvie velike zapremine aeracionog bazena, u toplim
klimatskim regionima. Koncentracija mulja, kao drugi faktor koji utie na zapreminu aeracionog
bazena, kao to je ve ranije istaknuto, kree se izmeu 4 i 6 kg/m
3
, to e jo biti objanjeno u
poglavlju o odnosu recirkulacije.

Primer:
Izraunati zapreminu aeracionog bazena i hidrauliko vreme zadravanja (t
h
)za sluaj iz
predhodnog primera. Polazni podaci:
jedinino organsko opt. : 0,060 kgBPK
5
/ES.d
3
/ES.d
najnia prosena mesena temperatura: 15 C
specifina produkcija mulja: 0,65 kgSM/kgBPK
5
.
koncentracija aktivnog mulja: 5 kgSsM/m
3

Koliina mulja u aer. bazenu: 16,6x468 =7760 kg
Zapremina aeracionog bazena: 7760/5 =1550 m
3

Dnevni protok: 12000x0,150 =1800 m
3
/d
hidrauliko vreme zadravanja t
h
: (1550/1800)*24 =20,6 h
Napomena: t
AB
je uvek dui od t
h
.

41
5.3.4.Kapacitet aeracionog sistema
Potreba kiseonika kod postupka sa produenom aeracijom je velika. Ista se sastoji od ve
poznate tri komponente:
direktna oksidacija organske materije otpadne vode,
indirektna oksidacija aktivnog mulja tokom njegove stabilizacije to poseban cilj ovog
postupka,
nitrifikacija to se obavezno odvija, s obzirom da vreme zadravanja potrebno za stabilizaciju
mulja omoguuje razvoj i opstanak nitrifikanata.

Potreba kiseonika je vea nego kod aerirane lagune, gde se stabilizacija mulja odvija na dnu
talone lagune, preteno anaerobno, bez nitrifikacije, poto je vreme zadravanja manje od tri dana.
Ukupna potrebna koliina kiseonika moe se izraunati na osnovu dnevnog organskog
optereenja (kgBPK
5
/d) i specifine potronje kiseonika (kgO
2
/kgBPK
5
) sluei se sledeim
podacima:
direktna oksidacija: 0,6 kgO
2
/kgBPK
5

indirektna oksidacija: 0,8 kgO
2
/kgBPK
5

nitrifikacija: 4,5 kgO
2
/kgN.

Primer:
Izraunati potrebu kiseonika za postupak sa produenom aeracijom za postrojenje iz ranijih
primera.
Polazni podaci:
jedinino organsko opt. : 0,060 kgBPK
5
/ES.d
3
/ES.d
najnia prosena mesena temperatura: 15 C
specifina produkcija mulja: 0,65 kgSM/kgBPK
5
.
koncentracija aktivnog mulja: 5 kgSsM/m
3

Dnevno optereenje: 12.000*0,06 =720 kgBPK
5
/d
odnos N/BPK
5
: 1:4
stepen nitrifikacije: 80 %
Direktna oksidacija: 720x0,6 =432 kgO
2
/d
Indirektna oksidacija: 720x0,8 =576 kgO
2
/d
Nitrifikacija: 720x0,25x0,8x4,5 =648 kgO
2
/d
Ukupna potreba: =1656 kgO
2
/d

Kapacitet aeracije obino se izraava u kgO
2
/h. U sluaju postupka sa produenom
aeracijom, sa dugakim hidraulikim vremenom zadravanja, uticaj varijacije dnevnog ulaznog
optereenja se moe zanemariti i zato se ukupna potreba kiseonika jednako rasporeuje (uzima se
kao prosek) za 24 asa.

asovni kapacitet aeracionog sistema naziva se unosom kiseonika i oznaava se sa OC.
Potrebna snaga za aeraciju zavisi od OC (kgO
2
/h) i od efekta unosa kiseonika sistema (kgO
2
/kWh).

Primer:
Izraunati potrebnu snagu aeracionog sistema i gustine snage u aeracionom bazenu za sluaj iz
predhodnog primera.

42
Polazni podaci:
kao kod ranijih primera
efekat unosa kiseonika: 1,2 kgO
2
/kWh
Dnevna potreba kiseonika: =1700 kgO
2
/d
asovna potreba: 700/24 =71 kgO
2
/h
OC/load: 71x(720/24) =2,1 kgO
2
/kgBPK
5

Potrebna snaga: 71/1,2 =59 kW
Zapremina aeracionog bazena: =1550 m
3

Gustina snage: (59x1000)/1550 =39 W/m
3

Potrebno je istai da je gustina snage od 39W/m
3
vie nego dovoljna za meanje u aeracionom
bazenu.

5.3.5.Recirkulacioni odnos
Kod dimenzioniranja aeracionog bazena je navedeno da se koncentracija aktivnog mulja u
bazenu kree izmeu 4 i 6 kg/m
3
. Postavlja se pitanje kako ostvariti tu koncentraciju?
Koncentracija mulja u aeriranoj laguni je izraunata na osnovu ulazne koncentracije BPK
5
i
specifine produkcije mulja (0,500kgBPK
5
/m
3
x 0,9kgSM/kg BPK
5
=0,45kgSsM/m
3
). Slino se
moe izraunati i koncentracija mulja u aeracionom bazenu: 0,500kgBPK
5
/m
3
x
0,65kgSM/kgBPK
5
=0,325kgSsM/m
3
. Ova vrednost je znatno nia od ranije navedene.
Razlika izmeu aerirane lagune i ostalih sistema sa aktivnim muljem, izmeu ostalog, je da
je aerirana laguna protoni sistem, dok kod ostalih izdvojeni mulj iz talonika u celosti ili
delimino se vraa u aeracioni bazem. Ova recirkulacija omoguuje postizanje i kontrolu
koncentracije mulja u aeracionom bazenu. Zbog recirkulacije vreme zadravanja mulja u bazenu je
nezavisno i due od hidraulikog vremena zadravanja ( prema naem primeru 16,6 dana i 20,6h).
Potreban odnos recirkulacije Q
R
/Q utvruje se iz sledee ravnotee sistema:

Slika 5.1. ematski prikaz recirkulacije kod postupka sa produenom aeracijom

Ulaz mulja=izlaz mulja
Q
R
X
R
=(Q
R
+Q)X
Gde su:
Q
R
: protok recirkulacije
Q: protok ulazne vode
X
R
: koncentracija mulja u recirkulaciji
X: koncentracija mulja u aeracionom bazenu
Iz toga proizilazi:
R
R
Q X
Q X X
=

Q
X
Q+QR Q
QR XR
43
Primer:
Izraunati protok recirkulacije za sistem sa produenom aeracijom.
Polazni podaci:
koncentracija mulja u odvodu iz talonika: 10 kgSM/m
3

koncentracija mulja u u aeracionom bazenu: 5.0 kgSM/m
3

Odnos recirkulacije: 5/(10-5) =1,0
Dnevni protok: =1800 m
3
/d
Koeficijent neravnomernosti: =1,7
Maksimalni asovni protok: (1800/24)x1,7 =128 m
3
/h
Protok recirkulacije: 128x1,0 =128 m
3
/h

Treba istai da e vee koncentracije aktivnog mulja zahtevati znatno vei odnos
recirkulacije, naroito ako je koncentracija mulja koja izlazi iz talonika manja. Tako za
X=6kgSsM/m
3
i X
R
=8kgSM/m
3
, Q
R
/Q bie 3.

5.3.6.Talonik
Funkcionisanje i dimenzioniranje talonika za aktivni mulj e biti detaljno izloeno u
jednom od sledeih poglavlja. Ovde se istie da dimenzioniranje talonika uglavnom zavisi od tri
faktora:
1. ulazni protok vode (maksimalni asovni protok)
2. koncentracija mulja u aeracionom bazenu
3. talone karakteristike mulja.

Glavni parametar za dimenzioniranje je povrinsko hidrauliko optereenje (m
3
/m
2
h) ije se
vrednosti kreu od 0,5 do 1 m
3
/m
3
h, kako je to ranije bilo izloeno. Dubina se kree izmeu 2 i
2,5m , to se kod krunih talonika odnosi na dubinu pri rubu.

Primer:
Izraunati dimenziju talonika za postrojenje sa postupkom produene aeracije.
Polazni podaci:
povrinsko hidrauliko optereenje: 0,7 m
3
/m
2
h
Maksimalni asovni protok: (1800/24)x1,7 =128 m
3
/h
Povrina talonika: 128/0,7 =183 m
2

Prenik talonika: =15,2 m
Srednja dubina: =2,2 m
Zapremina talonika:183x2,2 =406 m
3

Minimalno hidraulikovreme zadravanja: 406/128 =3 h

5.3.7.Viak mulja
Radi spreavanja akumuliranja mulja u aeracionom bazenu, nastali mulja se mora odvesti iz
sistema, kontinualno ili diskontinualno. Mulj se moe odvesti sa sledeih mesta:
sa dna talonika (recirkulacioni mulj)
iz aeracionog bazena.
44
Koncentracija mulja sa dna talonika je vea (2X) nego u aeracionom bazenu (X), i zato je
zapremina odvedenog mulja iz talonika manja nego iz aeracionog bazena. Poto protok vika
mulja varira, moe se menjati i njena koncentracija, pa se viak mulja kontrolie odreivanjem
koncentracije mulja putem merenja suve materije.
Nain i uestalost odvoenja vika mulja zavise od samog tehnikog reenja postrojenja.

Primer:
Izraunati viak mulja koji se dnevno odvodi
1. sa dna talonika
2. iz aeracionog bazena.

1. Dnevno optereenje: =720 kgBPK
5
/d
Specifina produkcija mulja: =0,65 kgSM/kgBPK
5
d
Dnevna produkcija: 720x0,65 =468 kgBPK
5
/d
Koncentracija mulja na dnu talonika: =10 kgSM/m
3

Dnevni viak mulja: =47 m
3
/d
2. Vreme zadravanja mulja: =16,6 d
Zapremina aeracionog bazena: =1550 m
3

Dnevni viak mulja: 1550/16,6 =93 m
3
/d

5.3.8.Mogua reenja postrojenja
Postupak sa produenom aeracijom je uveden 1950-ih godina i njegov razvoj je dovodio do
postojanja razliitih tehnikih reenja, pre svega sa aspekta naina aeracije.
Prvobitno je razvijen za manja naselja, u jednostavnoj izvedbi, u obliku beskrajnog kanala i
nazvan kao: oksidacioni jarak.
Za aeraciju su se koristili aeratori sa horizontalnom osovinom (etke), meajui smeu u kanalu i
dajui joj horizontalnu brzinu oko 30cm/s, to je spreavalo taloenje. Prenik aeratora je obino
bio oko 0,5m , to je limitiralo dubinu kanala na maksimum od 1m. Kasnije su uvedene vee etke
(Mamuth rotori), koje su omoguile dubine od 2,5m , smanjujui time potrebnu povrinu
aeracionog bazena.
Kod tzv. Caroussel reenja meanje iaeracija se vri mehanikim aeratorima sa
vertikalnom osovinom, koje su jeftinije od horizontalnih aeratora. Dubina je 2,5m.
Aeracija se moe vriti i sa komprimiranim vazduhom. Prednost ovog reenja je u
efikasnijem prenosu kiseonika, i manjem optereenju sredine: manja buka i aerosol-zagaenje. Pri
tome efekat meanja je neto slabiji, tj. funkcije meanja i aeracije su neusaglaene. Zato se meanje
obino reava postavljanjem odgovarajuih propelera u bazen, koji daje vodi horizontalnu brzinu.
esto se primenjuju i pravougaoni i kruni bazeni za aeraciju. Kod ovih su uslovi meanja
znatno nepovoljniji nego kod kanala, i treba obezbediti gustinu snage najmanje 30W/m
3
za meanje,
to je obino vee od potrebne snage za aeraciju, naroito kod bazena sa niskom koncentracijom
mulja.
Na kraju treba jo jednom istai, da postrojenje sa postupkom produene aeracije ne sadri
predhodni (primarni) talonik. Poto je kod ovog postupka cilj istovremena stabilizacija mulja,
stvaranje primarnog mulja nije od interesa.

5.3.9.Funkcionisanje
Postupak sa produenom aeracijom je veoma jednostavan sa aspekta funkcionisanja:
preiavanje otpadne vode i stabilizacija mulja se odvija u istoj jedinici.
45
Voenje procesa se odnosi na kontrolu koncentracije mulja u aeracionom bazenu. Suvie
velika koncentracija mulja u bazenu dovela bi do poveanja potreba kiseonika usled disanja
mikroorganizama (prekomerena stabilizacija mulja usled dugakog vremena zadravanja). Velika
koncentracija mulja dovodi do slabijeg taloenja i pojave mulja u taloenoj vodi.
Mala koncentracija mulja ima za posledicu kratko vreme zadravanja mulja u aeracionom
bazenu i slabiju stabilizovanost mulja. Veoma malu koncentraciju (oko 1 kg/m
3
) prouzrokuje
plivajui mulj na povrini aeracionog taloga.
Koncentracija mulja moe se jednostavno pratiti merenjem koliine taloenog mulja u
jednom graduisanom levku. Naravno mnogo je pouzdanije meriti sadraj suve materije mulja.
Viak mulja obino se uguuje u zgunjivau i sui se na sunim poljima. Mehaniko
odvodnjavanje se primenjuje samo na veim postrojenjima.

5.4.Konvencionalni postupak sa aktivnim muljem
5.4.1.Definicija, poreklo i karakteristike
Definie se kao postupak sa aktivnim muljem sa recirkulacijom mulja, bez istovremene
stabilizacije mulja. Od ranije opisanih procesa se razlikuje po sledeem:
od aerirane lagune, to ima recirkulaciju mulja
od postupka sa produenom aeracijom to nema istovremenu stabilizaciju mulja.

Istorijski gledano konvencionalni postupak je najstariji postupak sa aktivnim muljem. On se
primenjuje od poetka ovog stolea.
Postoji vie varijacija reenja postupka, koji se meusobno razlikuju po sledeem:
vreme zadravanja mulja (specifinog organskog optereenja),
tehnikog reenja postupka,
oblika aeracionog bazena,
prisustva ili odsustva predhodnog talonika.
Sa aspekta BPK efekat preiavanja ovog postupka je slian efektu postupka sa produenom
aeracijom. Poznato je da nitrifikacija trai due vreme zadravanja mulja. Zato kod ovog postupka,
kod varijanti sa kratkim vremenom zadravanja i kod kontaktne stabilizacije nitrifikacija se ne
odvija.

5.4.2.Parametri za projektovanje
Vreme zadravanja mulja
Jedan od najvanijih zadataka kod projektovanja konvencionalnog postupka je izbor
vremena zadravanja mulja. U vezi toga postavlja se pitanje da li je potrebna nitrifikacija ili ne? Na
to pitanje odgovor se moe nai u vodoprivrednim uslovima, koji reguliu isputanje preienih
otpadnih voda u konkretan prijemnik.
Za nitrifikaciju potrebno je vreme zadravanja koje omoguuje postajanje i razvoj
nitrifikantnih bakterija. Poto prirataj nitrifikanata bitno zavisi od temperature i ovaj parametar se
mora uzeti u obzir kod izbora ve spomenutog vremena zadravanja. To omoguuje sledea tabela.

Tabela 5.1. Parametri za projektovanje procesa nitrifikacije
Temperatura
(C)
Vreme zadr. mulja
(dani)
Spec. org. opt.
(kgBPK
5
/kgSsM*d)
10 16 0.08
15 10 0.12
20 6 0.18
25 4 0.25

46
Ako se ne trai nitrifikacija, vreme zadravanja moe biti manje od tri dana a specifino
organsko optereenje vee od 0,3 kg BPK
5
/kgSsM.d.

5.4.3.Prikaz moguih tehnikih reenja
Od tehnikog reenja postupka zavisi visina veina investicionih i eksploatacionih trokova.
Razlikuju se etiri osnovna tehnika reenja postupka.

Jednostepeni postupak bez predhodnog talonika

Slika 5.2. ematski prikaz jednostepenog postupka bez prethodnog talonika

Ova ema se bira ako se opredeli za aerobnu stabilizaciju mulja. U ovom sluaju predhodno
taloenje nema smisla.

Jednostepeni postupak sa predhodnim talonikom

Slika 5.3. ematski prikaz jednostepenog postupka sa prethodnim talonikom

Ova ema se bira ako se opredeli za anaerobni postupak obrade mulja. U predhodnom
taloniku odvajaju se taloive materije, kako neorganske tako i organske, i na taj nain se
rastereuje bioloki deo od dela organskog optereenja. Viak biolokog mulja uvodi se u predhodni
talonik i mea se sa primarnim muljem. Meani sirovi mulj se alje na dalju obradu.
Kod ovog postupka vreme zadravanja mulja ispod 4 dana, a koncentracija SM u
aeracionom bazenu blie 3.0 kgSM/m
3
.

Kontaktna stabilizacija
Ovaj postupak se zasniva na adsorpcionim karakteristikama mulja. U aeracionom bazenu manjih
dimenzija (hidrauliko vreme zadravanja reda veliine 30 do 90 minuta) aktivni mulja se mea sa
ulaz
aeracioni
bazen
izlaz
recirkulacija
talonik
viak mulja
povrat nadmuljne vode
anaeraobna
stabilizacij
odvod stabiliz.
mulja
primarni
talonik
ulaz
aeracioni
bazen
izlaz
recirkulacija
talonik
aeraobna
stabilizacij
viak
mulja
47
sirovom otpadnom vodom. Pri tome suspendovane i koloidne estice, a delom i rastvorene
uklanjaju se iz vode.

Slika 5.4. ematski prikaz postupka sa kontaktnom stabilizacijom

U naknadnom taloniku mulj se odvaja od vode i uvodi se u poseban stabilizacioni bazen,
gde se aerira nekoliko sati. Pri tome se odvija razgradnja na mulju adsorbovanih materija. Tako
kondicionirani mulj osposobljen je za prijem novih materija i u tom cilju se uvodi ponovo u
aeracioni bazen. Ovaj postupak ima relativno nizak efekat preiavanja i preteno se primenjuje
kao prelazno reenje kod preoptereenih postrojenja.

Dvostepeni postupak

Slika 5.5. ematski prikaz dvostepenog postupka

Kod ovog postupka u pojedinim stepenima deluju dve razliite smee bakterijske kulture. U
prvom stepenu su prisutne bakterije koje egzistiraju pri kratkom vremenu zadravanja (kratko
vreme generacije). U ovom stepenu se uklanja vei deo organskog zagaenja sirove otpadne vode.
Tu nastali mulj je bogat u organskoj materiji i daje pri anaerobnoj obradi mulja mnogo gasa.
Delimino preiena voda iz prvog stepena prelazi u drugi stepen radi daljeg preiavanja.
Vreme zadravanja u drugom stepenu mora udovoljiti uslovima za nitrifikaciju. Ako je u drugom
stepenu vreme zadravanja dovoljno dugako za stabilizaciju mulja, posebna stabilizacija nije
potrebna.

5.4.4.Prednosti postupka
Tamo gde nema slobodnih povrina na raspolaganju, ili je zemljite skupo, aerirana laguna
je nepovoljna. U tom sluaju moe se birati izmeu dva postupka:
sa produenom aeracijom
konvencionalni postupak.
Pri tome konvencionalni postupak ima nekoliko prednosti po sledeim aspektima:
aeracioni
bazen
izlaz
recirkulacija
talonik
viak mulja
anaeraobna
stabilizacij
odvod stabiliz.
mulja
talonik
aeracioni
bazen
recirkulacija
viak mulja
ulaz
kontaktni
bazen
izlaz
recirkulacija
talonik
aeraobna
stabilizacij
odvod stabil.
mulja
stabilizacioni
bazen
ulaz
48
Potrebna povrina
S obzirom da konvencionalni postupak radi sa kraim vremenom zadravanja, ukupna
koliina biomase u sistemu je manja, shodno tome trai manju zapreminu aeracionog bazena, a time
i manju povrinu. Dalje, naknadni talonik kod konvencionalnog postupka je manji, s obzirom na
bolje karakteristike taloenja mulja kod ovog nego kod postupka sa produenom aeracijom.
Nasuprot tome konvencionalni postupak esto sadri i predhodni talonik.

Potronja energije
Kod postupka sa produenom aeracijom odvija se stabilizacija mulja (aerobno). Pri tome
vreme zadravanja obezbeuje i nitrifikaciju. Oba navedena procesa, stabilizacija i nitrifikacija,
troe veliku koliinu energije (kiseonika). Kod konvencionalnog postupka stabilizacija mulja se
moe reiti anaerobno tj. bez aeracije (to je najvei potroa energije). Izborom kraeg vremena
zadravanja izbegava se nitrifikacija (izuzev ako se to posebno trai). Na taj nain se moe ostvariti
povoljni ekonomski bilans energije.

Primer:
.
Tabela 5.2. Uporedna tabela specifine potronje kiseonika konvencionalnog postupka bez nitrifikacije i postupka sa
produenom aeracijom
Parametar
Produ.
aerac.
Konvenc. Jed.mere
Vreme zadr.(15C)(tAB) 16.6 3 d
Spec.produkcija mulja (Y) 0.65 1 kgSM/kgBPK
5
.d
Spec.org.opt. (1/TxY) 0.093 0.33 kgBPK
5
/kgSM.d
Koli. prisutnog mulja po
jedinici ulaznog org.opt.
10.8 3 kgSsM/kgBPK
5
.d
Endogena respiracija mulja 0.08 0.12 kgO
2
/kgSsM.d
Potreba kiseonika za direktnu oksidaciju 0.6 0.6 kgO
2
/ kgBPK
5

Potreba kiseonika za indirektnu oksidaciju 0.86 0.36 kgO
2
/ kgBPK
5

Potreba kiseonika za nitrifikaciju 0.9 0 kgO
2
/ kgBPK
5

Ukupna potreba kiseonika 2.36 0.96 kgO
2
/ kgBPK
5

Voenje procesa
Konvencionalni postupak je znatno sloeniji sa aspekta voenja procesa i odravanja, od
postupka sa produenom aeracijom. Njegovo ispravno voenje i odravanje trai veoma
kvalifikovanu radnu snagu i dobro opremljenu laboratoriju.
5.5.Taloenje kod postupka sa aktivnim muljem
5.5.1.Opti aspekti
Svaki sistem sa recirkulacijom aktivnog mulja sadri talonik, to ima dva zadatka:
odvajanje aktivnog mulja od bioloki preiene vode, radi obezbeenja to nie koncentracije
suspendovanih materija u efluentu
koncentrusanje aktivnog mulja pre recirkulacije u aeracioni bazen.

Naknadni talonik je objekat od ijeg funkcionisanja zavisi kvalitet efluenta. To je osetljiv
lan sistema s obzirom da slui za odvajanje mulja ije se karakteristike mogu menjati. Slab kvalitet
efluenta veoma esto nastaje zbog neispravnog funkcionisanja naknadnog talonika. Time se
objanjava razvoj i primena postupka sa fiksiranom kulturom, bez talonika: biofilter.
Talonici za aktivni mulj razlikuju se od predhodnog talonika, a u izvesnom smislu i od
talonika prokapnika.
49
Koncentracija suspendovanih materija kojom se napaja visoka i kree se u opsegu od 2000 do
6000mg SsM/l u odnosu na 200 do 300mg SsM/l kod predhodnog talonika. Usled ove visoke
koncentracije specifina masa (gustina) mulja na dnu talonika je vea nego specifina masa
efluenta. Usled toga moe nastati vertikalno strujanje difuzijom, to negativno utie na kvalitet
efluenta.
Aktivni mulj se ne sastoji od diskretnih estica, nego ima pahuljiastu strukturu. U tom
pahuljiastom oblaku mulja brzina taloenja nije nezavisna od koncentracije, nego se
smanjuje sa poveanjem koncentracije mulja.
Donji protok (recirkulacija) mulja je istog reda veliine kao dotok u talonik, to moe dovesti
do hidraulikog kratkog spoja.
Naknadni talonici mogu biti poduni (pravougaoni) ili kruni. Poduni talonici trae manju
povrinu i zato se obino primenjuju tamo gde je ograniena povrina. U daljem delu se obrauju
samo kruni talonici.

5.5.2.Karakterizacija mulja
Dimenzije talonika bitno zavise od karakteristike mulja. Za projektovanje je potrebno
poznavati dva elementa:
koncentraciju mulja
specifinu zapreminu mulja.
Ulazna koncentracija mulja u talonik, identina je sa koncentracijom mulja u aeracionom
bazenu, odakle se napaja. Ona se obino izraava u jedinici kgSM/m
3
ili gSM/l.
Specifina zapremina mulja ili indeks mulja (I
m
), pokazuje taloivost mulja to ne zavisi od
koncentracije mulja. Njegovo odreivanje se vri prema odgovarajuoj standardnoj metodi i dobija
se iz odnosa zapremine mulja po litru smee iz aeracionog bazena nakon taloenja od 30 minuta, i
koncentracije mulja iz aeracionog bazena. I
m
se izraava: ml/g ili l/kg.

Primer:
Odrediti I
m
aktivnog mulja.
Koncentracija aktivnog mulja: 3,5 gSM/l
Zapremina posle 30 minuta: 280 ml/l
Indeks mulja I
m
: 280/3,5 =80 ml/g

Visok I
m
upuuje na voluminozan talog posle taloenja. Mulj sa I
m
iznad 150ml/g ima loe
karakteristike taloenja.

5.5.3.Projektovanje naknadnog talonika
Naknadni talonik mora se tako dimenzionisati da koncentracija suspendovanih materija u
efluentu ne pree 30mg/l , pri maksimalnom protoku. Naime pri velikom protoku moe doi do
poremeaja ravnotee u taloniku, to dovodi do isplivanja pahuljica mulja na povrinu.
Dva vana parametra talonika su:
povrina i
dubina.

Povrina naknadnog talonika
Kao to je ve ranije istaknuto povrina talonika zavisi od:
dozvoljenog maksimalnog hidraulikog povrinskog optereenja (q
h
) izraenog kao m
3
/m
2
*h
ili m/h,
maksimalnog protoka (Q
p
).
50
Kod predhodnog talonika hidrauliko povrinsko optereenje je odabrano u zavisnosti od
brzine taloenja one diskretne estice, koja se prema zahtevu treba ukloniti.
Kao to je ve reeno aktivni mulj ne ine diskretne estice nego potpuno povezane flukole,
ija pozicija jedna prema drugoj je praktino stalna.
Tokom taloenja tih oblaka voda se die kroz meuprostor izmeu pahuljica. To strujanje na
vie, manje ili vie usporava taloenje oblaka. Zato se ovakvo taloenje naziva usporeno (koeno)
taloenje.
Brzina tog usporenog taloenja muljnih oblaka zavisi od prostora koji ine meuprostori
izmeu pahuljica u odnosu na zapreminu koju zauzimaju pahuljice. Ta zapremina zavisi od
koncentracije mulja (X) i indeksa mulja (I
m
). Visoka zapremina mulja izaziva malu brzinu taloenja
i obratno.
Eksperimentalno je utvreno da oblak mulja dospeva u blizinu dna talonika ako zapremina
mulja (X*I
m
) po jedinici povrine (m
2
) talonika po asu ne prekorauje 300 do 400l/m
2
*h. Ovo se
moe izraziti kao:
q
v
=q
h
*X*
m
(l/m
2
*h)
gde q
v
predstavlja zapreminsko povrinsko optereenje mulja
Za aktivni mulj poznate koncentracije (X) i ndeksa mulja (I
m
) dozvoljeno maksimalno
hidrauliko povrinsko optereenje moe se odrediti iz grafikona sa slike 5.6.
0.5
1.0
1.5
200 400 600 800
h
i
d
r
a
u
l
i
~
k
o

p
o
v
r
{
i
n
s
k
o

o
p
t
e
r
e
}
e
n
j
e

(
m
3
/
m
2
.
h
)
specifi~na zapremina mulja (l/m3)

Slika 5.6. Zavisnost izmedju specif. zapremine mulja i hidraul. povr. opterecenja

Poveanje koncentracije mulja u aeracionom bazenu ima i drugih posledica. Jedna od njih je
poveanje odnosa recirkulacije, a drugi poveanje povrine naknadnog talonika. Prema tome
smanjenje zapremine aeracionog bazena poveanjem koncentracije aktivnog mulja, moe se izvesti
samo na teret poveanja zapremine naknadnog talonika. Kao optimalno reenje naena je
koncentracija mulja od 3 do 4 kgSsM/m
3
.

Primer:
Izraunati povrinu naknadnog talonika.
Polazni podaci:
koeficijent neravnomernosti: 3
51
koncentracija aktivnog mulja 4 kgSM/m
3

indeks mulja: 125 l/kg
dozv. zaprem. povrinsko optereenje muljem: 350 l/m
2
.h
Srednji asovni protok: 12000*0,150 /24 =75 m
3
/h
Maks. asovni protok: 75*3 =225 m
3
/h
Spec. zapremina mulja: 4*125 =500 l/m
3

Hidrauliko povrinsko opter.: 350/500 =0,7 m
3
/m
2
*h
Povrina talonika: 225/0,7 =321 m
2

Dubina naknadnog talonika
Ako je naknadni talonik dimenzionisan prema ranije izloenoj metodi, na osnovu
maksimalnog asovnog protoka i indeksa mulja, dubina talonika pri obodnom zidu treba da bude
minimum 2m. U odreenim sluajevima se projektuju i dublji talonici, ak do 4m dubine.

Smernice za konstrukciona reenja
Ako je naknadni talonik dobro dimenzionisan, njegov efekat rada iskljuivo zavisi od
reenja odreenih detalja.
Prenik ulivnog konstrukcionog dela treba da je dovoljno velik (20% ukupnog prenika
talonika) radi smanjenja ulazne brzine i spreavanja razbijanja flokula, to bi dovelo do pogoranja
efekta rada.
Kratak spoj izmeu uliva i donjeg odvoda mulja dovodi do sniavanja koncentracije mulja u
recirkulaciji i do produenja vremena zadravanja mulja na dnu talonika. Kratak spoj se moe
spreiti postavljanjem horizontalne ploe iznad sabirnog okna za mulj.
Mulj na dnu talonika se skuplja mehanikim zgrtaem. Radi lakeg skupljanja mulja, dno
talonika ima pad 1/12. Ako se mulj odstranjuje po sekcijama dno je obino ravno.
Naknadni talonik treba da ima i zgrta na povrini vode za uklanjanje masnoe (ako nema
predhodnog talonika) i plivajueg mulja.

52
6. BIOLOKI POSTUPCI ZA PREIAVANJE SA FIKSIRANOM
BIOKULTUROM

6.1.Opti principi
Bioloki postupci sa fiksiranom biokulturom preteno se koriste za preiavanje taloene
(primarno) komunalne otpadne vode.
Razgradnja organskog zagaenja odvija se putem mikroorganizama, koji stvaraju opno odnosno
biofilm, na nekoj vrstoj podlozi, koji stoji ili se kree. ematski prikaz biofilma i prenosa mase dat
je na slici 6.1.

Slika 6.1. ematski prikaz preseka biofilma u prokapniku

U sistemu sa fiksiranom biomasom ili voda tee pri biofilmu ili se podloga kree u vodi.
Kada otpadna voda doe u dodir sa biofilmom, rastvorene materije prvo se adsorbuju (difundiraju)
kroz biofilm, a zatim se hidrolizuju i oksidiraju putem bakterije iz biofilma.
Mikroorganizmi blizu povrine filma rastu brzo jer obiluju u hrani i kiseoniku, dok oni
dublje u filmu rastu znatno sporije. Pri tome debljina filma raste. Koncentracija kiseonika oigledno
opada u pravcu vrste podloge. Zbog stalnog rasta debljine filma u jednom momentu koncentracija
kiseonika u blizini vrste podloge (nosaa) postaje nula, tj. tamo se stvaraju anaerobni uslovi.
Debljina filma obino se kree izmeu 3-4mm, od koje anaerobna zona iznosi 0,1-0,2mm.
Kada debljina filma do te mere naraste, da biorazgradljiva hrana (supstrat) se potroi pre nego to
dospeva do vrste podloge, mikroorganizmi u blizini toga ostaju bez hrane, i zato prelaze u
endogenu razgradnju (respiraciju). Kao posledica toga njihova adhezija za podlogu naglo opada,
potpomognuto pritiskom gasova, nastalih u anaerobnom procesu. U tom stanju, sila smicanja
nastala protokom vode, otkida parie biofilma sa podloge, oslobaajui njegovu povrinu za
stvaranje novih kolona mikroorganizama.
U osnovi biofilm ine bakterije, protozoe, gljive, ali moe sadrati i alge, insekte i ostalo.

6.2.Klasifikacija postupka sa fiksiranom biokulturom
Postupci sa fiksiranom biokulturom se dele po sledeem:
prokapnici ili biofiltri
rotacioni bioloki kontaktori
biloki tornjevi
potopljeni filtri ili kontaktni aeratori
bioloki fluidizirani reaktori.

Navedeni tipovi uglavnom se razlikuju u zavisnosti od vrste nosaa (vrste podloge) od
komponenti koje se kreu (voda, vazduh, nosa). Kod veine tipova biomasa koja vri razgradnju,
v
r
s
t
a

p
o
d
l
o
g
a

biomasa
otpadna voda
org.mat.
krajnji
proizvodi
O2
CO2
vazduh
53
fiksirana je na nosau. Jedino kod biolokih tornjeva i potopljenih filtara deo biomase se nalazi u
suspendovanom obliku.

6.3.Parametri za projektovanje
Poto biomasa raste na jednoj povrini, osnovni parametar za projektovanje ovog postupka
je optereenje po jedinici povrine biomase, to se kod idealnog sistema poklapa sa povrinom
nosaa. Meutim u praksi je teko utvrditi tu povrinu i zato je mnogo praktinije raunati
optereenje na jedinicu zapremine punjenja. Prema tome projektovanje se vri na osnovu
prostornog organskog optereenja, tj. masenog protoka zagaenja po jedinici zapremine reaktora.
Ostali parametri za projektovanje pojedinih tipova postupaka, bie prikazani u daljem
tekstu.

6.4.Prokapnici (biofiltri)
Istorijski posmatrano prokapnici spadaju meu prve postupke za preiavanje otpadnih
voda. Za njih je karakteristina jednostavnost i pouzdanost funkcionisanja, uz relativno minimalnu
kontolu i odravanje, i nisku potronju energije. Iz tih razloga se iroko primenjuju naroito kod
manjih naselja, u vie zemalja kao to su: SAD, Nemaka, vajcarska, Velika Britanija.
Kao to se na sledeoj slici vidi, prokapnici se sastoje od otvorenog rezervoara, koji je
napunjen drobljenim kamenom, ili prizmatinih komada plastike, paria cevi i slino.

Slika 6.2. Konvencionalni prokapnik
a)skica prokapnika b)izgled prokapnika

Vazduh struji kroz poroznu sredinu ispune u smeru odozdo navie. Pri tome dolazi u dodir
sa vodom, koja tee u suprotnom pravcu, prema dnu prokapnika.
Razgradnju vri biomasa, koja se formira na povrini ispune u obliku filma, pod aerobnim
uslovima.
54
Debljina opna (filma) kree se izmeu 3-4mm. U odnosu na ostale sline postupke, ova
debljina je relativno velika, i bitno utie na kinetiku procesa, s obzirom da se supstrat i produkti
metabolizma moraju difundirati kroz njega. Ova injenica ini sloenim modeliranje filtarskog sloja
i efekta preiavanja, s obzirom da sa poveanjem debljine, raste otpor difuzije supstrata kroz
biofilm.

6.4.1. Materijali za ispunu
Materijali za ispunu mogu biti prirodni (kamen, opeka, metalurka ljaka, tvrdo drvo) ili
sintetiki (uglavnom plastine mase, keramika i slino). S obzirom da je povrina ispune veoma
vlana, ispuna treba da se sastoji od komada priblino iste veliine (popunjenih ili upljih), sa
mogunou rinfuznog punjenja filtra, ili po pravilnim slojevima, ili pak u komadima sloivih
elemenata (modularni tip).
Parametri koji karakteriu ispunu:
specifina povrina, to predstavlja povrinu ispune po jedinici njegove zapremine. Pod tim se
podrazumeva slobodna povrina materijala za ispunu, bez biofilma. Kada kolone
mikroorganizama nasade noseu podlogu (ispunu) popunjavaju prazan prostor izmeu
povrina komada ispune i bitno smanjuju dodirnu povrinu sa otpadnom vodom,
prazan prostor, je zapremina slobodnog prostora punjenja po jedinici zapremine ispune,
specifina masa, je masa ispune po jedinici njene zapremine (zapreminska specifina masa).
Ispuna treba da omogui maksimalnu kolonizaciju njene povrine od strane mikroorganizama,
uz istovremeno obezbeenje strujanja vazduha kroz njega. Pored toga treba da obezbedi ravnomerni
raspored otpadne vode po njemu.
Poslednjih godina zapaen je prelazak sa prirodnih (kamen) na sintetike (specijalne) ispune.
Sintetike ispune se obino prave od polimera. Njihove prednosti u odnosu na prirodne ispune
su:
visoka specifina povrina i prazan prostor
mala teina (1/10-1/20 od teine prirodnih materijala) uz istovremeno dobra mehanika
svojstva
visoka otpornost na hemijske i bioloke uticaje
stalan i pravilan geometrijski oblik.

Sa druge strane, oni su obino skuplji od prirodnih materija, i njihova cena je proporcionalna
njihovoj specifinoj masi, tj. koliini materija od koje su pravljene.

Rinfuzna ispuna
Klasini prokapnici su punjeni i pune se jo i danas obino sa rinfuznom ispunom, od
komadia kamena (reni ljunak, drobljeni kamen). Manje-vie su loptastog oblika, s obzirom da
pljosnati i dugaki oblici su nepovoljni, jer imaju malu specifinu povrinu i stvaraju kratke spojeve
za prelazak vode kroz ispunu. Sa aspekta geometrije, oigledni je, da manji prenici komada
rezultiraju veu specifinu zapreminu. Ali sa smanjenjem dimenzija komada smanjuje se i prazan
prostor izmeu komada i poveava se otpor strujanja vazduha. Shodno tome, kod ovih klasinih
materijala za ispunu teko je pronai optimum zahtevanih karakteristika.
Sa povrine korienih materijala treba ukloniti neistoe, kao to su pesak, glina, zemlja i
slino. Materijal treba da bude otporan na mehanike uticaje tokom punjenja i funkcionisanja filtra.
Postoje i sintetiki materijali za rinfuzno punjenje. Oni mogu biti razliitog geometrijskog
oblika: parii cevi, loptasti-uplji, raigovo prstenje i slino. Njihova dimenzija se kree u duini
ili preniku od 2 do 10cm.
Pored navedenih, plastine ispune imaju i tu prednost da se lako postavljaju u filtre. Radi
smanjenja transportnih trokova (s obzirom da su ove ispune kabaste) neki proizvoai proizvode
ispunu na licu mesta, u konstrukciji filtra, od osnovnog materijala.

55
Specifini materijali sa velikom specifinom povrinom
Ove ispune se proizvode od plastinih ploa ili cevi u obliku sloivih elemenata. Elementi se
tako lako spajaju da se meu njima formira veliki prazan prostor. Prazan prostor kod ovakvih
ispuna moe dostii ak 90% ukupne zapremine.
Karakteristike nekih ispuna prikazuju se u sledeoj tabeli.

Tabela 6.1. Karakteristike ispuna za biofiltre
Ispuna Tip
Spec.masa
(kg/m
3
)
Spec.povr.
(m
2
/m
3
)
Prazan prostor
(m
3
/m
3
)
ljunak D60 Ri 1350-1500 80-90 0.45-0.50
Kamen D60 Ri 1300-1400 60-70 0.45
Surfpac Sm 64 92 0.94
Surfpac C.C Sm 48 187 0.94
Flocor E Sm 37 90 0.96
Flocor RS Ri 45 230 0.97
Biofil C50 Ri 43.5 185 0.95
Biofil C70 Ri 40 136 0.94

Strani nazivi u tabeli predstavljaju trgovake nazive proizvoda odreenih proizvoaa
ispuna. Oznaka Ri odnosi se na rinfuzni, a Sm na specifini materijal za ispunu. Oznake Dx i Cx
oznaavaju prosean prenik elementa u mm.

6.4.2.Tipovi prokapnika i njihovo optereenje
Prokapnici se mogu razvrstavati u zavisnosti od hidraulikog i organskog optereenja, i od
vrste materijala za ispunu. U tom smislu postoji vie podela, od kojih se jedna prikazuje u sledeoj
tabeli.

Tabela 6.2. Parametri za projektovanje prokapnika
Tip Org.opt.
(kgBPK
5
/m
3
*d)
Hidrau.opt.
(m
3
/m
3
*d)
Efekat
(%BPK
5
)
Dubina
(m)
nisko opter. 0.1-0.3 1-4 80-85 1.5-3
visoko opter. 0.3-1.0 10-40* 65-80 1.2-2.5
plastina ispuna 0.8-2.5 15-85* 65-85 4.5-12
grubi filtar 0.8-5 50-175* 40-65 4.0-12
*-ukljuujui i recirkulacioni protok.

Nisko optereeni prokapnici
Ovi tipovi su se najranije pojavili. Rade sa niskim optereenjem i zato trae relativno veliku
povrinu ( priblino istu kao postupak sa aktivnim muljem). Veoma pouzdan postupak i
najjednostavniji meu biolokim postupcima. Sadre uglavnom prirodnu ispunu. Iz tog razloga i ne
mogu podneti vee hidrauliko optereenje od navedenog.
Recirkulacija obino nije potrebna. Ravnomerno napajanje se obezbeuje odgovarajuim
crpkama ili pomoi sifona.Ovo zadnje se obino primenjuje na brdovitim terenima, gde se
povoljnim izborom lokacije , obezbeuje gravitaciono napajanje. Tamo gde protok varira tokom
dana, a nou je mali ili ga uopte nema, biofilm ostaje bez kvaenja, to moe dovesti do njegove
degradacije-suenja, naroito u toplo doba. Da bi se to izbeglo uvodi se recirkulacija preiene
vode.
Na ovim prokapnicima se uklanja praktino celokupna koliina organske materije u gornjoj
polovini filtra. U donjem se delu razvijaju nitrifikanti koji vre nitrifikaciju amonijaka u nitrate.
Glavni nedostatak ovog tipa filtra je to trai mnogo vei prostor od ostalih tipova.

56
Visoko optereeni prokapnici
Rade sa stalnom recirkulacijom, to omoguuje i kontinualan rad raspodelnog sistema. Daju
visok efekat uklanjanja organske materije, ali nitrifikacija obino izostaje.
Ako se trai visok kvalitet efluenta (mali BPK
5
), to se moe ostvariti u dva stepena, rano
povezujui dva prokapnika (naroito ako je otpadna voda jako optereena).

Prokapnici sa plastinom ispunom
Niska specifina masa specifinih plastinih ispuna omoguuje gradnju prokapnika 5-6m
visine, bez ojaane konstrukcije. Zbog njegove velike visine oni se esto nazivaju biolokim
tornjevima. Ovi prokapnici se mogu opteretiti 2-3 puta vie od visoko optereenih, a pri tome daju
isti efekat preiavanja kao ovi zadnji. Poto se grade u visini, trae znatno manju povrinu, ak
1/10 od visoko optereenih prokapnika. Obino se koriste za preiavanje visoko optereenih
otpadnih voda.
Popreni presek ovih tornjeva moe biti pravougaoni sa fiksnim raspodeljivaem vode, ili
krunim sa rotirajuim raspodeljivaem vode.

Grubi prokapnici
To su veoma visoko optereeni bioloki tornjevi, koji se koriste kao prvi stepen
preiavanja ispred nekog drugog prokapnika ili postupka (aktivni mulj). Za njih se koriste
specifine plastine ispune koje omoguuju rad bez zaepljenja.

6.4.3.Projektovanje, konstrukcija i rad prokapnika
Pored ve spomenutog izbora optereenja i ispune, kod projektovanja treba obratiti panju
na: predhodno preiavanje, raspodelni sistem, odvodni sistem, ventilacioni sistem, a u nekim
sluajevima i na zidove prokapnika.

Predhodno preiavanje
Pre prokapnika iz vode se moraju ukloniti vee suspendovane materije. To se obino postie
predhodnim taloenjem. Na taj nain se spreava zaepljavanje ispune i raspodelnog sistema.
Ponekad se sprovodi i predhodna egalizacija otpadnih voda.

Sistem za napajanje i raspodelu
Nisko i visoko optereeni prokapnici imaju sistem za napajanje i raspodelu, koji se sastoji
od cevnih poluga, gonjenih reaktivnom silom protoka vode. Krune poluge su jednostavnije
konstrukcije i rade ujednaenije nego translatorni sistemi koji se kreu linearno tamo vamo.
Napajanje moe biti kontinualno ili diskontinualno u zavisnosti od optereenja prokapnika.
Sifonsko napajanje se primenjuje tamo gde je pritisak obezbeen prirodnim putem. Raspodeljivai
na elektrini pogon se primenjuju kod malih postrojenja gde je hidrauliki pritisak suvie mali.
Hidrauliki pritisak potreban za pogon raspodelnog sistema je relativno mali, reda veliine
od 1 do 2 m. Brzina kruenja je 0,1 krug/min. (diskontinualan rad, nisko optereenje) 1 krug/min.
(kontinualan rad, visoko optereenje).
Najosetljiviji deo krunog raspodelnog sistema je uleitenje glavne raspodelne cevi i
zaptivanje obrtnog kola.

Odvod i aeracija
Donji deo prokapnika ima sledeu ulogu:
dri (nosi) ispunu
sakuplja procednu vodu
obezbeuje cirkulaciju vazduha kroz ispunu.

57
Iznad dna prokapnika postoji tzv. lano dno, koje se puni prirodnim (sirovim) materijalom, ili
upljom opekom. Kod prokapnika sa plastinom ispunom lano dno se formira od elinih profila-
nosaa, na koje se postavljaju elementi ispune.
Prokapnici obino imaju prirodnu ventilaciju, a ponekad se primenjuje i vetaka ventilacija.
Pri prirodnim uslovima gas struji kroz prokapnik usled razlike temperature u prokapniku i u okolini.
Zimi je temperatura vode (s time i u unutranjosti prokapnika) vea od temperature okoline i gas
struji navie i filtar se ponaa kao dimnjak. Leti je odnos temperatura obrnut, pa je smer kretanja
gasa isto obrnut.

Recirkulacija
Recirkulacija se moe odnositi samo na prokapnik ili moe obuhvatiti naknadni ili ak
predhodni talonik. Neke od moguih kombinacija recirkulacije prikazane su na sledeoj slici.

Slika 6.3. ema varijanti recirkulacije kod prokapnika

Naknadno taloenje
Komadi biofilma koji se otkidaju od nosee podloge moraju se odvojiti od preiene vode.
Koliina nasutog mulja zavisi od optereenja i iznosi 0,2-0,5kgSsM/kgBPK
5
(uklonjene).
Smea koja se ovde podvrgava taloenju, bitno se razlikuje od smee kod postupka sa
aktivnim muljem. Naime ova smea sadri znatno manje suspendovane materije (oko 150mgSsM/l).
Zato u naknadnom taloniku nastaje znatno manje mulja, svega oko 5-10% suve materije u odnosu
na postupak sa aktivnim muljem.

6.5.Rotacioni bioloki kontaktori
Rotacioni bioloki kontaktori se sastoje od serije tankozidnih krunih diskova, napravljenih
od metala ili plastike i privrene na horizontalnu osovinu koja se polako rotira.
Oko 40% povrine diskova je potopljena u rezervoar sa otpadnom vodom koja se
preiava, oko diska. Usled rotacije deo diska se sukcesivno potapa i otkriva tokom rada.
Aerobne bakterije pokrivaju povrinu diska u obliku biofilma debljine od 1 do 2mm. Na
potopljeni deo filma adsorbuje se organska materija, koja se razgrauje u dodiru sa vazduhom, po
otkrivanju diska.
prethodni talonik
prokapnik
meu talonik
naknadni talonik
58
Nakon porasta debljine biofilma, deo se otkida i odvaja od preiene vode u naknadnom
taloniku, slino kao i kod prokapnika.
Optereenje se odreuje prema povrini diskova, na osnovu specifinog povrinskog
optereenja, koji se kree od 30-40gBPK
5
/m
2
.
Postrojenje za preiavanje esto se sastoji od vie redno povezanih kontaktora, od kojih
svaki naredni ima nie specifino optereenje od predhodnog. Na taj nain se moe obezbediti ak i
nitrifikacija, ako je to potrebno.

Zahtevi prema predhodnom preiavanju
Bioloki kontaktori mogu raditi bez predhodnog preiavanja ali je preporuljivo ispred
njih ukloniti iz vode taloive suspendovane materije i masnoe, koje mogu poremetiti rad
postrojenja (zaepljenje, anaerobni uslovi, korozija i slino). Umesto predhodnog taloenja esto
zadovoljava samo fino sito.

Zahtevi prema materijalu za izradu
Materijal za izradu diskova treba da obezbedi:
veliku povrinu za stvaranje i vezanje biofilma
veliku dodirnu povrinu izmeu mikroorganizama i otpadne vode
dovoljnu aeraciju otpadne vode
da podpomae otkidanje i transport odkinutih komada protokom otpadne vode
dovoljno meanje smee radi spreavanja taloenja u bazenu.

Ispitano je vie materijala sa navedenih aspekata. Pri tome najee se koriste plastini
materijali oblikovani u obliku pelijih saa. Doboi formirani od paralelnih cevi isto se koriste, kao
i neki drugi oblici.
Prenik diskova se menja i nalazi se obino izmeu 3 i 5 m.

Brzina od obrtanja
Optimalna brzina obrtanja zavisi od prenika diskova i od koncentracije otpadne vode.
Periferna brzina diska moe da se kree oko 0,3m/s, to imajui u vidu navedenu veliinu prenika,
odgovara 1 do 1,5 obrtaja u minuti.
Preporuuju se manje brzine, jer sa rastom brzine obrtanja, raste i potronja energije.

Naknadno taloenje
Naknadni talonik je slian kao i kod prokapnika, imajui u vidu da je i smea koja se taloi
slina. Hidrauliko povrinsko optereenje talonika treba da bude oko 1,5m/h.

a)
59

b)
Slika 6.4. Rotacioni bioloki kontaktor
a)skica rotacionog biolokog kontaktora b)izgled rotacionog biolokog kontaktora

6.6.Potopljeni bioloki filtri
Zovu se jo i bioloki aerirani filtri, bioloki tornjevi, kontaktni aeratori, i razvijeni su za
sanaciju preoptereenih postrojenja sa postupkom aktivnog mulja.
U ovu kategoriju spadaju reenja kod kojih je nosa sa fiksiranom biokulturom stalno
potopljen u otpadnu vodu, aeracioni bazen.
Prva reenja ove vrste su se pojavila krajem ezdesetih godina, nakon to su razvijeni
materijali sa velikom specifinom zapreminom i praznim prostorom.
U osnovi, ova reenja se sastoje od aeracionog bazena u kojem se iznad sistema za aeraciju
postave nosai podloge, slini ispuni prokapnika.

6.7.Aktivirani filtri
To je ustvari kombinacija prokapnika i postupka sa aktivnim muljem. Aktivni mulj iz
naknadnog talonika recirkulira na poetak postrojenja, mea se sa ulaznom otpadnom vodom, a
nakon toga se proputa prvo kroz prokapnik a zatim se uvodi u aeracioni bazen.

6.8.Fluidizirani bioreaktori
Fluidizirani bioreaktori su ustvari sudovi sa strujanjem vode nagore u kojima se nalazi
sitnozrni veoma inertni materijal (priblino prenika 1mm) kao to je pesak, koji slui kao podloga
za formiranje biofilma.
Brzina strujanja vode je velika, radi odravanja suspenzije u fluidiziranom stanju. To
iziskuje veoma visok odnos recirkulacije (izmeu 10 do 100-struki). S obzirom na mali prenik
prisutni materijal prua veliku specifinu povrinu za stvaranje kolonija mikroorganizama (reda
veliine kao kod prokapnika). Usled toga adsorpcija organskih materija na esticama je velika.
Debljina filma na esticama je mala s obzirom da se usled turbulencije estice dodiruju i taraju.
60
Tanak sloj prua mali otpor difuziji, pa je bioloka aktivnost mikroorganizama velika. Kiseonik ili
vazduh se uvodi u reaktor pod pritiskom.
Postupak je interesantan jer omoguuje veliko prostorno optereenje. Meutim, samo
tehniko reenje i voenje procesa je jako sloeno.

Slika 6.5. Fluidizirani bioreaktor

61
7.LAGUNE ZA PREIAVANJE OTPADNIH VODA

7.1.Uvod
Lagune su najjednostavnija reenja za preiavanje otpadnih voda malih naselja. U njima
se odigravaju procesi slini procesima u prirodnim povrinskim vodama. Razgradnja organskih
materija se odvija putem aerobnih i anaerobnih procesa.
Za preiavanje se obino koristi sistem laguna sastavljen od laguna razliitih tipova.
Lagune se dele na: aerirane i neaerirane-prirodne. Aerirane lagune se svrstavaju meu
postupke sa aktivnim muljem i obraene su u tom poglavlju. Ovo poglavlje se bavi obradom
prirodnih laguna.

7.2.Procesi u lagunama
Proces razgradnje u lagunama je rezultat meusobnog dejstva algi i bakterija kako je to
prikazano na slici 7.1. Za razgradnju se koristi energija sunevih zraka.
Alge u vodi, koristei sunevu energiju i hranljive elemente iz prisutnog CO
2
, NH
4
+
, PO
4
3-
,
putem fotosinteze, proizvode novu elijsku masu i O
2
. Sa druge strane razgradnjom organske
materije u prisustvu kiseonika, nastaje nova elijska masa i CO
2
, NH
4
+
, PO
4
3-
.
Oigledno je da navedeni procesi ine aerobni deo razgradnje. vrsti produkti reakcija kao i
uginule elije algi i bakterija padaju na dno, formirajui muljni talog, u kojem iznad odreene
debljine nastaju anaerobni uslovi. Pod ovim uslovima dolazi do intenzivne razgradnje organskih
materija pri emu nastaju CO
2
, CH
4
, H
2
S, NH
3
. CO
2
se koristi u aerobnom procesu, kako je to
ranije navedeno. CH
4
(metan) u obliku gasa, naputa sredinu i prelazi u atmosferu. NH
3
delimino
koriste alge a delimino se oksidie pod aerobnim uslovima u NO
3
-
i NO
2
-
(nitrifikacija). H
2
S se isto
oksidie u aerobnoj zoni u S sa slobodnim O
2
, i putem fotosintetikih bakterija.
Izmeu aerobne i anaerobne zone postoji jedna meuzona, sa niskom koncentracijom
kiseonika, to pospeuje denitrifikaciju pretvarajui NO
3
-

u gasni azot.
Anaerobni proces nastaje u lagunama sa dubinom u opsegu 2,5-5m. Aerobni procesi se odvijaju od
dubina 1-1,5m i pri niskim optereenjima. Oba procesa istovremeno pojavljuju se u jezerima sa
dubinom 1-2,5m.

Slika 7.1. Meusobna veza izmeu algi i bakterija

7.3.Vrste laguna
Lagune se razvrstavaju prema procesu koji se u njima vladaju.

nova elija
alge
svetlost
bakterije
organska materija
nova elija
CO
2
, NH
4
+
, PO
4
--

O
2

62
Aerobne lagune su one u kojima vladaju aerobni bioloki procesi. Dele se po sledeem:

Tabela 7.1. Parametri aerobnih laguna
Vrsta prema optereenju
Karakteristike Jed.mere
visoko nisko veoma nisko
povrine ha 0.25-1.0 4 1-4
dubina m 0.3-0.45 1-1.5 1-1.5
vreme zadravanja dan 4-6 10-40 5-20
specif. povr. opter. kgBPK
5
/ha.d 80-160 40-120 <15
efekat uklanjanja BPK
5
% 80-95 80-95 60-80
efekat iklanjanja koli. bakt. % >99 >99 >99
temperatura C 5-30 5-30 5-30
alge mg/l 100-260 40-100 5-10
suspend. materije- izlaz mg/l 150-300 80-140 10-30

Anaerobne lagune su one u kojima dominiraju anaerobni procesi.

Tabela 7.2. Parametri anaerobnih laguna
Karakteristike Jed.mere Vrednost
povrina Ha 0.2-1
dubina M 2.5-5
vreme zadravanja Dan 5-50
5
/ha.d 200-3500
5
% 50-70
temperatura C 6-50
alge mg/l 6
suspend. materije- izlaz mg/l 80-160
pH - 6.8-7.2

Fakultativne lagune su one u kojima su prisutni istovremeno i aerobni i anaerobni procesi.

Tabela 7.3. Parametri fakultativnih laguna
Karakteristike Jed.mere Vrednost
povrina ha 1-4
dubina m 1-2.5
vreme zadravanja dan 7-30
5
/ha.d 20-200
5
% 80-95
efekat iklanjanja koli. bakt. % >99
temperatura C 0-50
alge mg/l 20-80
suspend. materije- izlaz mg/l 40-100

Lagune za zrenje (maturaciju) su plitke lagune koje slue za prirodno uklanjanje raznih
patogenih bakterija. To se postie pod intenzivnim zraenjem sunca i uticajem prisutnog kiseonika.

7.4.Projektovanje laguna
Laguna je u stvari jedan bioreaktor. Shodno tome kod njegovog projektovanja treba imati u
vidu dva faktora:
1. Red reakcije razgradnje
2. Stepen meanja ulazne i izlazne vode
63
Red reakcije razgradnje pokazuje u stvari brzinu reakcije razgradnje. Stepen meanja ulazne i
izlazne vode odreuje jednainu izmeu ulazne i izlazne vode u funkciji reda reakcije. Postoje dva
idealna sluaja:
a. Protoni reaktor (klipni reaktor) kod kojeg odreena zapremina ulazne vode protee kroz
reaktor linearno, ne meajui se sa sledeom koliinom ulazne vode. Jasno je da se kod ovog
tipa koncentracija supstrata i mikroorganizama menja du reaktora.
b. Reaktor sa potpunim meanjem kod kojeg je koncentracija mikroorganizama i supstrata
jednaka u svim delovima reaktora.

Slika 7.2. Bioloki i hemijski procesi u fakultativnim lagunama

Jasno je, da se u praksi kod laguna pojavljuje neka kombinacija ova dva osnovna tipa
reaktora, to je rezultat oblika i uslova teenja u laguni.
Za pravilno prikazivanje zavisnosti izmeu ulaza i izlaza potrebno je postaviti diferencijalnu
jednainu, koja obuhvata prenos i razgradnju organske materije. Zbog sloenosti procesa i
geometrije, projektovanje laguna obino se zasniva na empirijskim jednainama.
U literaturi se moe pronai vie takvih jednaina. Jedna od tih je jdenaina Marais koja je
postavljena za lagune sa potpunim meanjem i sa predpostavkom da je reakcija uklanjanja BPK
prvog reda. Ona daje vezu izmeu BPK u ulazu (S
o
) i izlazu (S) po sledeem:
h
t k
S S
+ ++ +
= == =
1
1
0

Gde su:
K -konstanta reakcije (d
-1
)
t
h
-vreme zadravanja (dan).

Konstanta reakcije K zavisi od temperature po jednaini:
K
T
=K
20
C(T-20)
svetlost
O
2
N
2
CH
4

ULAZ
1.svetlost+CO
2
+H
2
O+NH
3
+PO
4
alge+O
2
+H
2
O
2.organskemat.+O
2
+bakterijenovebakterije+CO
2
+H
2
O+NH
4
+PO
4

3.NH
4
NO
2
NO
3

4.fotosinteza bakt. +H
2
S S
H
2
S +O
2
H+SO
4

H
2
S +O
2
H
2
O+S
5.NO
3
N
2
aerobna-anaerobna
zona
N
2
CO
2
CH
4
NH
3
H
2
S
anaerobna zona
6.muljCO
2
+CH
4
+H
2
S+NH
4

otpadna voda
a
e
r
o
b
n
a

z
o
n
a

IZLAZ
64
Gde C ima vrednost 1,05-1,09. Za K
o
=0,5 i C=1,05 za razliite temperature dobijaju se vrednosti K
po sledeem:
T=10 C K=0,3
T=20 C K=0,5
T=30 C K=0,81
T=40 C K=1,3

7.5.Sistem laguna
Sistem laguna predstavlja kombinaciju laguna iji je cilj dobijanje preiene vode to
boljeg kvaliteta.
Kao i kod reaktora, redno povezivanje slui za poboljanje kvaliteta efluenta, a paralelno
povezivanje za obezbeenje potrebne zapremine reaktora, putem vie jedinica.
Za redno povezivanje lagune BPK u izlaznoj vodi moe se odrediti i to za prvu lagunu.
1 0
1
1
h
S S
k t
=
+

Za drugu lagunu
( )( )
2 1 0
1 2
1 1
1 1 1
h h h
S S S
k t k t k t
= =
+ + +

Za n-tu lagunu
( )( ) ( )
0
1 2
1
1 1 ... 1
n
h h hn
S S
k t k t k t
=
+ + + + +

Mnogo laguna poreano u red slian je jednoj velikoj laguni sa potpunim meanjem ili
protonom (cevnom) reaktoru. Smisao povezivanja vie laguna paralelno sastoji se u tome, to se
manje lagune lake izvode i odravaju nego jedna velika, meutim one trae veu povrinu i
verovatno vee trokove izvoenja.
Kod serije laguna prva obino slui za taloenje taloivih suspendovanih materija, a sledea
za anaerobnu razgradnju organskih materija. Na ovaj nain se uklanja oko 20% ulaznog BPK (kod
otpadnih voda domainstava). Pri tome kod odreivanja dubine talonika treba raunati sa
istaloavanjem materija. Debljina mulja ne sme biti vea od 1,8m. Iznad mulja treba da bude 1-
1,5m vode, kao pokriva za spreavanje irenja smrada od strane mulja.
Iza fakultativnog jezera obino dolazi aerobna laguna za zrenje, gde se uklanjaju patogene
bakterije.

7.6.Strujna slika laguna
Neka ispitivanja su pokazala da lagune protonog tipa daju bolje efekte preiavanja,
naroito pri visokom optereenju. Pri niskom optereenju oba tipa, protoni i potpuno meani, daju
sline efekte. Lagune za zrenje daju povoljniji efekat pri protonom reaktoru. Fakultativne lagune
za uklanjanje organskih materija treba projektovati kao potpuno meane, ili kao kombinacija
potpuno meanog i protonog.
Strujna slika utie na teoretski efekat preiavanja, ali ne samo na to. Pravilno voenje
vode vano je i zbog spreavanja nastajanja mrtvih zona.
Uliv moe biti na jednom mestu ili podeljeno na vie mesta. Kraj uvodne cevi treba da je
okrenut navie, sa vrhom iznad povrine vode, ili pak 0,2-0,3m iznad oekivanog nivoa mulja u
laguni.
Ulivna taka treba da bude udaljena najmanje 25m od najblie strane lagune, radi
izbegavanja taloenja na kosini zida. Vie takasto ulivanje se preporuuje kod laguna sa odnosom
duina/irina manje od 2.
65
Uvodna cev treba da ima prenik najmanje 100mm radi spreavanja zaepljenja. Mogunost
ispiranja treba svakako predvideti. Izliv iz prve lagune u drugu lagunu ili u vodoprijemnik moe biti
isto na jednom ili vie mesta.
U sluaju isputanja na jednom mestu poetak odvodne cevi treba da bude ispod povrine i
da bude zatien od zaepljavanja plivajuim materijama. Oko izvodne cevi formira se zatitna zona
ije povrinsko optereenje treba da bude manje od 32m
3
/m
2
*d, radi postizanja maksimalnog
taloenja suspendovanih materija (delimino alge) i brzina strujanja treba da bude manja nego 0,02-
0,025m/s radi izbegavanja uzburkavanja taloga.
Ispust na vie mesta sastoji se od horizontalne cevi, sa irokim otvorima, ispod povrine
vode, i iznad nivoa mulja, za 0,3-0,6m.
Sistemom preliva moe se obezbediti i alternativni odvod, na razliitim nivoima ili du neke
strane lagune po sekcijama.
Povoljno je kosinu obale betonirati, ime se spreava da obala bude leglo komaraca.
Povremeno dizanje i sputanje nivoa u laguni doprinosi ienju kosine obale.

7.7.Prednosti, nedostaci, primena
Glavna prednost lagune je njihova jednostavnost, to se ogleda u njihovoj jednostavnoj
gradnji i funkcionisanju. Ne troe znatniju koliinu energije i ne trae kvalifikovanu radnu snagu.
Podjednako su pogodne za preiavanje industrijskih, poljoprivrednih i komunalnih otpadnih voda.
Poto njihov efekat raste sa temperaturom, naroito su pogodna za naselja gde se leti javlja
veliko optereenje, kao to su turistika mesta.
Njihov najvei nedostatak je to trae znatno vee povrine od ostalih postupaka. Zato se
primenjuju samo kod manjih naselja.
Zatim, u sluaju neodgovarajueg dimenzioniranja, odnosno preoptereenja, mogu postati
izvor aerozagaenja (smrada), usled anaerobnog stanja. U sluaju neadekvatnog izvoenja i
odravanja, predstavljaju leglo komaraca.
Dalja istraivanja i korienje steenog iskustva mogu doprineti razreavanju navedenih
problema i iroj primeni ovog postupka.

66
8. BIOLOKI POSTUPAK UKLANJANJA AZOTA I UKLANJANJE
FOSFORA

8.1. Bioloki potupak za uklanjanje azota
Uklanjanje azota se esto postavlja kao uslov prilikom isputanja preienih otpadnih voda
u osetljiva vodna tela (radi spreavanja eutrofizacije), u podzemne vode ili pre njihove ponovne
upotrebe. Proces uklanjanja azota moe biti sastavni deo biolokog postupka preiavanja otpadnih
voda ili dodatak ve postojeeg reenja za tu namenu.
Svaki bioloki proces za uklanjanje azota obuhvata jednu aerobnu fazu u kojoj se odigrava
bioloka nitrifikacija. Isto tako postoji i izvesna anoksina zapremina ili vreme za odvijanje procesa
denitrifikacije radi obezbeenja kompletnog postupka oksidacije NH
4
-N i redukcije NO
3
-N i NO
2
-N
do elementarnog azota. Redukcija nitrata zahteva akceptor elektrona, to moe da potie iz ulazne
sirove otpadne vode od endogene razgradnje ili iz nekog spoljnjeg izvora ugljenika.
Bioloki proces uklanjanja azota postupkom aktivnog mulja moe biti jedno-muljni
(jednostepeni) ili dvo-muljni (dvostepeni). Pojam jedno-muljni znai da postoji samo jedan ureaj
za razdvajanje faza (najee je to talonik). Bioloki bazen moe biti podeljen na vie aerobnih i
anaerobnih zona i smea se transportuje iz jedne do druge zone obino cpkama (interna
recirkulacija). Meutim, razdvajanje vode od mulja se odvija samo na jednom mestu. Kod dvo-
muljnog sistema obino ima jedan aerobni bazen za nitrifikaciju i jedan anoksini bazen za
denitrifikaciju i iza svakog bazena odgovarajue razdvajanje faza, tj. talonik sa sopstvenim
muljem. Kao izvor ugljenika se obino koristi metanol koji se dozira ispred anoksine faze.
Poto se u svakodnevnoj praksi preteno koriste jedno-muljni sistemi u daljem delu rada
daje se samo njihov prikaz.
Za bioloko uklanjanje azota postoje razna tehnika reenja biolokog bazena i varijacije
tehnolokog postupka. Varijacije se odnose na odnos lokacija odvijanja denitrifikacije i nitrifikacije
unutar samog sistema za bioloko preiavanje otpadnih voda.

8.1.1. Prethodna denitrifikacija
Bazen za denitrifikaciju se nalazi ispred bazena za nitrifikaciju. Sirova otpadna voda,
recirkulacioni mulj (eksterna recirkulacija) i deo nitrifikovane vode (interna recikulacija) se uvode u
bazen za denitrifikaciju. Protoci navedenih recirkulacija se utvruju prema smernicama za
projektovanje. Eksterna recikulacija slui preteno za obezbeivanje potrebne koncentracije
aktivnog mulja u biolokom bazenu ali vraa i izvesnu koliinu nitrifikovane vode. Interna
recirkulacija ima za cilj dopunsko vraanja nitrifikovane vode radi obezbeenja zahtevanog stepena
denitrifikacije. Veliki protok interne recirkulacije moe poremetiti proces u denitrifikacionom
bazenu unoenjem velike koliine kiseonika sa smeom iz bilokog bazena.
Denitrifikacija
Nitrifikacija
Naknadni
talonik
Interna recirkulacija Q
IR
Eksterna recirkulacija Q
RS

Slika 8.1. Prethodna denitrifikacija.

67
8.1.2. Denitrifikacija sa stepenastim napajanjem
Dva ili vie biloka reaktora, svaki sa bazenom za prethodnu denitrifikaciju ili simultanom
denitrifikacijom, poreani su jedan za drugim. Ulazna sirova otpadna voda deli se na parcijalne
tokove od kojih se svaki uvodi u jedan denitrifikacioni bazen. Recirkulacioni mulj se obino
prikljuuje sirovoj vodi i dele se zajedno ali isti se moe uvoditi samo u prvi denitrifikacioni bazen.
Sa aspekta efekta denitrifikacije ovo reenje je ekvivalentno sa predhonom denitrifikacijom.
Naknadni
talonik
Den. Nitrifikacija Nitrifikacija Den.
Q
1
Q
2
=x Q

Slika 8.2. Denitrifikacija sa stepenastim napajanjem.

8.1.3. Simultana denitrifikacija
U svakodnevnoj praksi se uglavnom realizuje u bazenima sa krunim kretanjem vode
(carussel, oksidacioni jarak, optoni bazen i sl.). Voda pri kruenju u bazenu prolazi kroz zonu za
denitrifikaciju i zonu za nitrifikaciju. Duina ovih zona se regulie automatski ugradnjom
odgovarajuih mernih instrumenata. Ovo reenje je slino prethodnoj denitrifikaciji sa velikim
recirkulacionom tokom.
Naknadni
talonik
Denitrifikacija
Nitrifikacija

Slika 8.3. Simultana denitrifikacija.

8.1.4. Alternativna ( naizmenina) denitrifikacija
Dva bioloka bazena koja se aeriraju naizmenino se pune sirovom vodom, jedan za
drugim. Pri tome smea iz neaeriranog bazena se preliva u aerirani bazen, a njegov sadraj otie u
naknadni talonik. Duina punjenja jednog od bazena sirovom vodom, kao i trajanje nitrifikacije i
denitrifikacije odreuje se prema vaeim pravilima i podeavaju se vremenski.
Naknadni
talonik
Denitrifikacija
Nitrifikacija

Slika 8.4. Alternativna (neizmenina) denitrifikacija.
68
8.1.5. Itermitentna (povremena) denitrifikacija
Nitrifikacija i denitrifikacija se odvijaju vremenski naizmenino u jednom istom biolokom
bazenu. Duina faza pojedinih procesa podeava se vremenkski ili se upravlja automatski na osnovu
karakarakteristinih pokazatelja procesa (koncentracija nitrata, koncentracije amonijuma, promena
redoks potencijala).
Nitrifikacija ili
denitrifikacija
Naknadni
talonik

Slika 8.5. Intermitentna (povremena) denitrifikacija.

8.1.6. Naknadna denitrifikacija
Ovaj proces primenjuje se kod otpadnih voda sa niskim odnosom C/N, zbog ega je
neminovno dozirati izvor ugljenika u smeu. U ovom sluaju denitrifikacioni bazen se nalazi
nizvodno od nitrifikacionog bazena. Iz bezbednosnih razloga sistem sadri naknadnu oksidaciju.
Naknadni
talonik
Nitrifikacija Denit.
Organski ugljenik Naknadna aeracija

Slika 8.6. Naknadna denitrifikacija.

8.2. Postupak za uklanjanje fosfora iz otpadnih voda
Radi spreavanja eutrofizacije osetljivih vodnih tela ograniava se koncentracija fosfora u
preienim otpadnim vodama koja se u njih isputa. Zahtevana koncentracija fosfora u preienoj
vodi kod preiavanja komunalnih otpadnih voda se moe obezbediti samo uklanjanjem fosfora, tj.
defosforizacijom.
Defosforizacija se moe sprovesti hemijskim ili biolokim putem i/ili njihovom
kombinacijom. U oba procesa se rastvoreni fosfor prevodi u vrstu materiju koja se zatim odvaja od
vode razdvajanjem faza preteno taloenjem.

8.2.1. Hemijska defosforizacija
Vri se dodavanjem hemikalije u vodu koja sa rastvorenim fosforom stvara slaborastvorno
vrto jedinjenje (precipitacija) koje se zatim odvaja od vode taloenjem, filtracijom i sl. Od
hemikalija najee se korite soli gvoa, aluminijuma kao i kreno mleko.
U zavisnosti od mesta doziranja hemikalije mogue su razne eme postupka po sledeem:

Pred-precipitacija: hemikalija se dozira u sirovu otpadnu vodu ispred prethodnog talonika. Nastali
hemijski mulj se uklanja pomeano sa primarnim muljem.
69
Dodavanje
hemikalija
Sekundarni
talonik
Primarni
talonik
Nerastvoren
fosfor
Bioloki
proces
PRIMARNA OBRADA SEKUNDARNA OBRADA
DODATNA
OBRADA

Slika 8.7. Hemijska defosforizacija pred-precipitacija.

Koprecipitacija-simultana defosforizacija: hemikalija se moe dozirati u dotok vode u bioloki
bazen (1), u biloki bazen (2) ili u izlaznu smeu iz biolokog bazena (3).
Dodavanje
hemikalija
Sekundarni
talonik
Primarni
talonik
Nerastvoren
fosfor
Bioloki
proces
PRIMARNA OBRADA
SEKUNDARNA OBRADA
DODATNA
OBRADA
iili
Dodavanje
hemikalija

Slika 8.8. Hemijska defosforizacija korecipitacija simultana defosforizacija.

Naknadna defosforizacija: hemikalija se dozira u izlaznu izbistrenu vodu iza naknadnog talonika,
a nakon toga sledi odvajanje nastalog taloga. To se obino vri posebnim taloenjem ili filtracijom.
Sekundarni
talonik
Primarni
talonik
Nerastvoren
fosfor
Bioloki
proces
PRIMARNA OBRADA
SEKUNDARNA OBRADA
DODATNA
OBRADA
Dodavanje
hemikalija

Slika 8.9. Hemijska defosforizacija naknadna defosforizacija.

8.2.2. Bioloka defosforizacija
Bioloka defosforizacija postie se u dva bioloka stepena. Prvi stepen ini jedna anaerobna
faza a drugi aerobna faza. Ove faze se obino kombinuju sa fazom denitrifikacije pa se dobijaju
eme postupaka kako je to dato u nastavku.
70
Influent
Sekundarni
talonik
Anaerobno
Mulj
Povratni aktivni mulj
Efluent
Aerobno

Slika 8.10. Biloka defosforizacija varijanta 1.

Influent
Sekundarni
talonik
Anaerobno
Mulj
Efluent
Aerobno Anoksicno
Aerobna HnitratnaL
recirkulacija


Influent
Sekundarni
talonik
Anaerobno
Mulj
Efluent
Aerobno Anoksicno
Aerobna HnitratnaL
recirkulacija
Anoksicna recirkulacija


POSTUPAK SA AKTIVNIM MULJEM
SA NITRIFIKACIJOM I DENITRIFIKACIJOM

A. DISKONTINUIRANI (ARNI) POSTUPAK

71
B. SIMULTANI POSTUPAK
a. a)

b)

C. POSTUPAK SA PRETHODNOM DENITRIFIKACIJOM

VD VB
QRI - interna
QRE - eksterna
VD/VB=0.20-0.50.................f(kgNO3-N/kgBPK5)
QRS=QRI+QRE=0.5-4.0.........f(DN-=33-80%)

POSTUPAK SA AKTIVNIM MULJEM
SA DEFOSFORIZACIJOM

A. SIMULTANA DEFOSFORIZACIJA

SIMULTANA DEFOSFORIZACIJA A.
B.
Ca(OH)2
FeCl3
Fe2(SO4)3
Al2(SO4)3
Biolo{ ki mulj
P mulj

B. DEFOSFORIZACIJA PREIENE VODE
72
DEFOSFORIZACIJA PRE^ I[ ] ENE VODE B.
Biolo{ ki mulj P mulj
Ca(OH)2
FeCl3
Fe2(SO4)3
Al2(SO4)3
C.

C. BIOLOKA DEFOSFORIZACIJA

QRI - interna
QRE - eksterna

D. BIOLOKA + HEMIJSKA DEFOSFORIZACIJA
D.
QRI - interna
QRE - eksterna
Biolo{ ki mulj P mulj
Ca(OH)2
FeCl3
Fe2(SO4)3
Al2(SO4)3

73
9. ZADACI AERATORA I OSNOVE UNOENJA KISEONIKA

Aeratori kod biolokih sistema za preiavanje otpadnih voda treba da odgovaraju sledeim
zahtevima:
Da obezbede dovoljno kiseonika za odvijanje procesa preiavanja, uz mogunost
regulacije unosa, prema potrebi.
Da obezbede intenzivno meanje smee otpadne vode i aktivnog mulja u bazenu, radi
ravnomerne raspodele kiseonika u tenosti i odravanja koncentracije kiseonika u opsegu
od 1 do 3 mg/l.
Da obezbede visoku turbulenciju, kao i brzinu strujanja smee, kod lakog mulja (sa
indeksom mulja iznad 100 ml/g) najmanje 15 cm/s, a kod tekog mulja (sa indeksom
mulja ispod 100 ml/g) 30 cm/s, radi njegovog odravanja u suspenziji, tj. spreavanja
njegovog istaloavanja i obezbeenja intenzivnog dodira izmeu vrstih i rastvorenih
zagaujuih materija iz vode, sa flokulama aktivnog mulja.
Da navedene osnovne funkcije, obezbede uz minimalni utroak energije.
Da budu pouzdani u radu, uz minimalnu mogunost zaepljavanja pora i otvora, kod
aeratora sa komprimiranim vazduhom. Da rade bez mogunosti zahvatanja vlaknastih
materija na krilima i vodovima mehanikih aeratora. Da podnose neravnomerno
optereenje usled nehomogenosti smee u biolokom bazenu.
Da ne prouzrokuju irenje neugodnog mirisa i aerosola.
Da ne izaziva buku.
Da ne iziskuju visoke trokove izgradnje biolokih bazena, pripadajue opreme i
instalacija.
Da budu otporni na mehanike i hemijske uticaje.
Da rade uz minimalne trokove odravanja, kako aeratora tako i pripadajue opreme.

Kiseonik potreban za aerobno preiavanje aeracioni sistemi obezbeuju unoenjem
atmosferskog vazduha u vodu. Vazduh sadri 23,19 teinskih (20,8 zapreminskih) procenata
kiseonika. Gustina vazduha zavisi od temperature i pritiska, i moe se izraunati prema optoj
jednaini gasnog stanja:
P
R T
=

gde su:
......... gustina vazduha ............. u kg/m
3

P ......... apsolutni pritisak ........... u N/m
2

T ........ apsolutna temperatura .... u K
R ........ gasna konstanta .............. 29,27 Nm/kgK

U 1 m
3
suvog vazduha, pri temperaturi od 0C i pritisku od 1 bara (fiziki definisan kao
Nm
3
, sa gustinom 1,293 kg/m
3
), ima 300 gO
2
, a pri 20C i istom pritisku i gustini od 1,206 samo
280 gO
2.
Polazei od izloenih injenica, pokazatelji unosa kiseonika izloenih u procentima, mogu
se uporeivati samo za poznate vrednosti P i T. Iskoriavanje kiseonika iz unetog vazduha, zavisi
od raznih fizikih veliina, kao to su pritisak vazduha, temperatura vode i vazduha, ali i od
sadraja dispergovanih materija u vodi, kao i od polazne koncentracije kiseonika u vodi. Unos
kiseonika u vodu prvenstveno zavisi od samih karakteristika aeracionog sistema, tj. od njegove
vrste i naina kako se vazduh unosi u vodu, odnosno rasporeuje u njoj, kako se vazduni mehur
odrava u vodi, ili se rasformira i obnavlja putem turbulencije. Opte uzevi, moe se zakljuiti, da
nezavisno od fizikih osobina vode, unos kiseonika je utoliko vei ukoliko se vie vazduha unosi u
vodu, to je manja dimenzija mehurova, to ravnomernije se oni rasporeuju u vodi, to due se
odravaju i to ee se obnavlja granina povrina mehuria vazduha, usled turbulencije.
74
Navedena konstatacija vai i u sluaju kada se umesto aeracije, kiseonik obezbeuje putem
istog kiseonika. Pri tome, u zadnjem sluaju, parcijalni pritisak kiseonika je za 4,8 puta vei nego
kod vazduha pri istom pritisku i temperaturi. Prema Henry-jevom zakonu, rastvorljivost gasova je
proporcionalna njihovom parcijalnom pritisku u gasnoj fazi:

p K c =
gde su:
p ......... parcijalni pritisak
K ........ konstanta koja zavisi od temperature i vrste gasa
c ......... koncentracija gasa u tenosti

Poveanje rastvorljivosti predstavlja istovremeno i poveanje koncentracije zasienja
kiseonika u vodi (c
s
). Time se poveava i deficit kiseonika u vodi (c
s
-c), to pozitivno utie na
brzinu unoenja kiseonika, tj. pri istoj koncentraciji kiseonika u biolokom bazenu, unosi se vea
koliina kiseonika u jedinici vremena, sa istim aeracionim sistemom.

9.1. Aeracioni sistemi i oblici bazena
Postoje razni sistemi za aeraciju biolokih bazena. Nasuprot njihovoj razliitosti oni
pokazuju esto indentino dejstvo. Optimalno dejstvo (kapacitet) bilo kog sistema aeracije, moe se
obezbediti samo u bazenu koji je prilagoen njegovim potrebama.
Kako je ve ranije navedeno, unos kiseonika svakog aeracionog sistema, zavisi od veliine
granine povrine vazduh-voda, od brzine obnavljanja granine povrine kao i od intenziteta
meanja i raspodele unetog vazduha po zapremini bazena. Navedeni faktori deluju razliito na unos
kiseonika kod pojedinih aeracionih sistema. Tako na primer, ista efektivnost unosa kiseonika, tj.
odnos unosa kiseonika i bruto utroka energije, kgO
2
(kW), kao pokazatelj ekonominosti, kod
nekih sistema potie od velike specifine granine povrine, a kod drugih od brzog obnavljanja
granine povrine.
Poznata je injenica, da se unos kiseonika u otpadnu vodu pod pogonskim uslovima,
razlikuje od unosa u istu vodu. Otpadna voda utie negativno na unos kiseonika, to se uglavnom
pripisuje povrinsko-aktivnim materijama ali i drugim materijama.
Izloeni uticaj izraava se faktorom unosa kiseonika:

istu vodu u kiseonika unos
du otpadnu vo u kiseonika unos
=

Vrednost kree se izmeu 0,5 i 1,0 u zavisnosti od otpadne vode i tipa aeratora.
Maksimalna vrednost 1,0 se postie samo retko, u izuzetnim sluajevima. Prema nekim
istraivanjima, pored navedenih faktora, na vrednost utiu jo i nain meanja i turbulencija vode.
Kod prorauna, pored , esto se uvodi jo jedan korekcioni faktor, naznaen kao , koji obuhvata
uticaj prisutnih rastvorenih materija na koncentraciju zasienja kiseonika, a preko toga i na njegov
unos. Pored navedenih, treba imati u vidu hemijske i biohemijske reakcije, koje teku paralelno sa
unoenjem kiseonika i koje imaju obino pozitivan efekat na unos kiseonika.
Imajui u vidu navedene uticaje, osnovna jednaina unosa kiseonika, moe se napisati u
sledeem obliku:
( ) OV c c a k
dt
dc
s L
=
gde su:
k
L
- koeficijent prenosa gasa - m/
a - granina povrina po zapremini - m
2
/m
3

- faktor korekcije unosa kiseonika u otpadnu vodu u odnosu na istu vodu
75
- faktor korekcije uticaja prisutnih materija na koncentraciju zasienja kiseonika
c
s
- koncentracija zasienja kisonika u istoj vodi - gO
2
/m
3

c - aktuelna koncentracija kiseonika - gO
2
/m
3

OV - disanje aktivnog mulja - g/m
3

U zavisnosti od naina unoenja kiseonika, aeracioni sistemi se dele na sledee vrste:

aeracija sa komprimiranim vazduhom
povrinska aeracija
mlazni aeratori
kombinovana aeracija
aeracioni sistemi sa odvojenim meanjem otpadne vode

9.2. Aeracija sa komprimiranim vazduhom
Kod ovog sistema aeracije u bioloki bazen uduvava se komprimirani vazduh. Pri tome se
unoenje kiseonika u vodu ostvaruje preko mehuria vazduha, koji se diu sa dna bazena prema
gore. Ovo je najstarija vrsta aeracionih sistema u tehnici preiavanja otpadnih voda, koja se jo i
danas iroko primenjuje. U zavisnosti od veliine i oblika mehurova, dubine uduvavanja vazduha,
oblika bazena i poloaja aeratora u njima, razlikuje se vie vrsta aeracije sa komprimiranim
vazduhom.

9.3.Oblik bazena i poloaj aeratora
Bioloki bazeni sa aeracionim sistemima na komprimirani vazduh, imaju preteno
pravougaonu osnovu i duboki su od 2,5 do 5,0 m, a u izuzetnim sluajevima ak do 10,0 m.
Kod bazena sa brazdama dno bazena je podeljeno rebrima, visine 30-50 cm, na vie
podunih brazda, koja su poklopljena ploom od poroznog materijala, ili se u njih postavljaju
perforirane cevi, na odstojanju 30 cm od dna. Mehurii rasporeeni po celom dnu bazena diu se
gore izazivajui pri tome turbulentno meanje sadraja bazena. Kod drugih sistema, aeracija se vri
aeracionim ploama, poloenim na dno bazena bez rebara.
Veoma se esto grade tzv. cirkulacioni bazeni, kod kojih se vazduh uvodi u bazen
aeratorima duboko postavljenim po duoj strani bazena, ili po njegovoj sredini. Ovakav nain
uduvavanja vazduha izaziva cirkulaciono strujanje vode po poprenom preseku bazena, stvarajui
jednu ili vie struja. Zaobljavanje uglova bazena i ugradnja odreenih usmerivaa pospeuje
cirkulaciju. Ve relativno mala koliina uduvanog vazduha od 0,5 do 1,0 Nm
3
/m
3
bazena, obino
obezbeuje potrebnu brzinu za odravanje smee u suspenziji, odnosno spreava njeno
istaloavanje. Kod ovog sistema, uduvana koliina vazduha se podeava iskljuivo prema
potrebama kiseonika za odvijanje procesa. Potrebna energija za meanje smee je manja nego kod
bazena sa brazdama.
v
r
e
d
n
o
s
t
1.0
0.8
0.6
0.4
0.2
0.0
Stepen pre~i{ }avanja

76
0.2
v
r
e
d
n
o
s
t
0.0
0.6
0.4
0.8
1.0
Intenzitet me{ anja otpadne vode

Slika 9.1. Uticaj osobina otpadne vode i naina meanja na vrednost.

Slika 9.2. Prazan bazen sa ploama. Aeracija se odvija putem perforiranih plastinih ploa.

Slika 9.3. Cirkulacioni bazen u radu.
77

Slika 9.4. Bioloki bazen aeriran sa komprimiranim vazduhom.

U zavisnosti od potrebne koliine kiseonika, aeratori se postavljaju paralelno po duoj strani
(poduni raspored), ili popreno u odnosu na duu stranu biolokog bazena. Kod poprenog
rasporeda aeratora, ija duina treba da se kree izmeu 0,25-0,30 irine bazena, vei deo sadraja
bazena je zahvaen zavesom vazdunih mehurova. Slobodan razmak izmeu aeratora je od 0,20 do
0,60 m.
Kod postrojenja veeg kapaciteta racionalniji su bazeni vee irine, jer se sa smanjenjem
broja pregradnih zidova sniavaju trokovi izgradnje. Kod ovih bazena, postavljanjem vie redova
aeratora postie se vei unos kiseonika pri istoj koliini unetog vazduha nego kod jednog reda
aeratora. Postavljanjem vie od dva reda aeratora, pokrivenost dna pribliava se pokrivenosti dna
bazena sa brazdama.

Slika 9.5. Popreni presek aeracionog bazena sa dva reda aeratora.

78
9.4.Dubina uduvavanja
Duboko postavljeni aeratori predstavljaju najcelishodnije reenje poloaja aeratora. Kod
ovog reenja, aeratori se postavljaju neposredno na dno bazena (aeracione ploe), ili u visini do 30
cm od dna (cevasti aeratori).
U cilju kontrole i mogunosti ienja, aeratori se esto postavljaju na posebne konstrukcije
koje omoguuju njihovo vaenje iz bazena.
Kod duboko postavljenih aeratora komprimirani vazduh se obezbeuje odgovarajuim
kompresorima, tj. duvaljkama.
Visoko postavljeni aeratori uronjeni su u vodu do 80 cm. Ova dubina omoguuje primenu
ventilatora, umesto spomenutih duvaljki, sa radnim pritiskom do 1 bara.
U zadnjem sluaju, zbog male visine dizanja vazdunih mehurova u otpadnim vodama sa
sadrajem tenzida ne razvija se potrebna brzina strujanja za spreavanje istaloavanja aktivnog
mulja na dnu bazena.
Poto koncentracija zasienja kiseonika raste linearno u zavisnosti od apsolutnog pritiska,
kod duboko postavljenih aeratora, deficit kiseonika u vodi je vei u dnu nego na povrini, to
pospeuje prenos kiseonika. Istovremeno, vea koncentracije kiseonika po jedinici granine
povrine kod malih mehurova pod veim pritiskom, izjednaava se sa poveanjem mehurova, a
time i granine povrine, prilikom dizanja nagore, u zone sa manjim pritiskom.
Slika 6. pokazuje uticaj dubine uduvavanja, veliine mehurova i koliine unetog vazduha, na
unos kiseonika. Nakon formiranja mehurova, unos kiseonika raste priblino linearno sa dubinom
uduvavanja.
( ) vazduha Nm / gO d OC OC
spec
3
2
=
gde su:
OC

.. unos kiseonika ............................................................ gO
2
/Nm
3
vazduha
OC
spec
.. specifian unos kiseonika, po dubini uduvavanja
od 1 m za odreeni tip aeratora ................................... gO
2
/Nm
3
m
d .. dubina uduvavanja ...................................................... m
0
15
30
45
60
75
1 2 3 4 5
Dubina aeriranja
O

-

d
o
v
o
d

(
g
O

/
N
m

)
2
2
3

Slika 9.6. Uticaj dubine uduvavanja i koliine vazduha na unos kiseonika u istu vodu.

79
9.5.Veliina mehurova
Ako se odreena zapremina vazduha podeli na mehurove, njena povrina e porasti, a time
raste i granina povrina voda-vazduh i to utoliko vie ukoliko su manji nastali mehurovi. Ba iz tog
razloga jedan od ciljeva kod aeracije je, raspodeliti uneti vazduh u to vei broj mehurova.
Prenik mehurova vazduha na ulazu u vodu, zavisi od veliine otvora na aeratoru, preko
kojeg se uvodi. U zavisnosti od veliine, mehurovi se dele na sledee grupe:

fini mehurovi, loptastog oblika, prenika d<1,5 mm, koji se diu pravolinijski.
mehurovi srednje veliine, soivastog oblika prenika 1,5<d<18 mm, koji se diu
vijugavo, ljuljajui ili klacajui.
veliki mehurovi, oblika peurke, iji prenik se moe kretati do 120 mm.
Kod mehurova razliitog prenika i oblika, razvija se razliita brzina isplivavanja. Tako kod
mehurova prenika izmeu 1 i 15 mm brzina dizanja se kree od 20 do 30 cm/s.
Opte posmatrajui, u jednom aeracionom bazenu, prisutni mehurovi nisu iste veliine.
Naime, tokom dizanja dolazi do spajanja manjih mehurova u vee, ili pak kod veeg protoka
vazduha, pod istim uslovima stvaraju se mehurovi veeg prenika.
Pojava spajanja fino dispergovanih mehurova, zapaena u istoj vodi, naziva se
koalescencijom. Materije prisutne u otpadnoj vodi mogu pospeiti, ali i spreavati koalescenciju.
Vei mehurovi mogu se deliti na manje mehurove, pod uticajem cirkulacije i turbulencije
smee u bazenu. To se javlja posebno u sluaju smanjenja povrinskog napona vode, usled prisustva
odreenih materija u vodi (npr. tenzida).

9.6. Aeracija sa finim mehurovima
Fini mehurovi stvaraju se aeratorima od porozne keramike ili plastine mase (spuvaste), sa
raznovrsnim veliinama pora u obliku cevi, platna, zvona, peurke, folije, ploa i sl. Neki primeri
reenja prikazani su na sledeim slikama.

Slika 9.7. Sklop aeracionog sistema od porozne cevi.

Slika 9.8. ema postavljanja aeracionog sistema od porozne cevi.
80

Slika 9.9. Membranski aerator u obliku peurke.
a) vertikalni popreni presek u mirovanju i u radu b) namontirano na dovodni vazduni vod
a)
b) c)
d)
Slika 9.10. Raspored aeratora u zavisnosti od oblika bazena.
a) aeracioni bazen pravougaone osnove b,c) aeracioni bazen krune osnove d) aeracioni bazen elipsaste osnove

81

Slika 9.11. Unos kiseonika membranskog aeratora u obliku peurke.

a) b)

c) d)
Slika 9.12. Aeracione ploe sa perforiranom plastinom folijom.
a) izgled ploe u mirovanju
b) funkcionalna ema aeratora
c) ugraene ploe u mirovanju
d) ugraene ploe u radu

82

Slika 9.13. Mogue varijante postavljanja aeracionih ploa u aeracioni bazen.

83

Slika 9.14. Efekat unosa kiseonika aeracionih ploa u zavisnosti od specifinog protoka vazduha.

perforirana guma-membrana, L= 500mm
250 mm
razvodni cevovod

Slika 9.15. Konstrukcija cevnih aeratora

Slika 9.16. ema postavljanja cevnih aeratora

84
Kod ove vrste aeratora ukoliko su pore manje, utoliko su i nastali mehurovi manji, a otpor
(pad pritiska) aeratora vei. Mehurovi prenika manjeg od 1 mm, samo se retko ostvaruju u praksi.
Otpor aeratora, ako pore nisu zaepljene, pri uobiajenim dubinama uduvavanja preko 2 m i
kod uobiajenog protoka vazduha, nisu od posebnog znaaja, u odnosu na ukupan potreban pritisak
vazduha, za savlaivanje statikog pritiska vode i gubitke vazduha na cevovodima.
Kod aeracije sa finim mehurovima, irina otvora na aeratorima kree se od 0,2 do 0,3 mm.
Vee dimenzije otvora dovode do smanjenja stepena iskoriavanja kiseonika.

9.6.1. Pogonske karakteristike
Kod aeratora sa finim porama preti opasnost od zaepljavanja, iji uzrok moe biti:
od strane vode, zbog specifinih osobina vode (tvrdoa, pH, masnoe, metali, fini pesak i
ostalo), zbog rasta mikroorganizama na aeratoru, ili prodiranja estica aktivnog mulja
prilikom prekida aeracije (na pr. zbog prekida u napajanju elektrinom energijom).
od strane vazduha usled neistoa u vazduhu (praina, gar i sl.), kapljica ulja iz
kompresora, estica od korozije cevovoda.

U cilju spreavanja zaepljavanja aeratora od strane vode, kod aeratora sa fiksnim otvorima,
treba preduzeti mere da ne doe do prekida u dovoenju vazduha. Zato, u sluaju kada radi samo
jedna duvaljka, pre njenog zaustavljanja, treba ukljuiti drugu, rezervnu duvaljku. Iz istih razloga
treba instalisati prstenaste cevovode za napajanje vazduhom, to omoguuje dvostrano napajanje, a
u sluaju intervencije, popravku treba vriti po segmentima. Izuzetak od ovoga ine aeratori od
elastine folije, kod kojih se neistoa, naroito kamenac od tvrdoe vode, uklanja, prekidom rada
aeracionog sistema za kratko vreme. Zaepljavanje aeratora sa unutranje strane, spreava se
ugradnjom odgovarajuih filtera za prainu i ulje, a korozija cevovoda se izbegava primenom
antikorozivnog materijala.
Vek trajanja aeratora je ogranien i treba raunati sa njihovom zamenom, nakon izvesnog
roka. Delimina popravka aeratora se izbegava, jer moe dovesti do neravnomerne raspodele
vazduha, to se teko moe korigovati.
Za proizvodnju komprimiranog vazduha treba odabrati duvaljke, koje ne bacaju ulje. Na
usisnu stranu duvaljke, treba postaviti filter za vazduh, odgovarajuih tehnikih karakteristika.
9.6.2. Unos kiseonika i reim strujanja vode u bazenu
Na unos kiseonika, kod aeracije sa finim mehurovima, najvie utie formiranje mehurova.
To naroito dolazi do izraaja kod manjih protoka vazduha, pri kojim se mehurovi diu prema
povrini vode postepeno, uz poveanje njihovih dimenzija.
Uticaj povrinsko-aktivnih materija, na formiranje mehurova, posebno je izraeno kod
aeracije sa finim mehurovima. U prisustvu tih materija, usled smanjenog povrinskog napona vode,
formiraju se vazduni mehurovi manjeg prenika, a time raste njihov broj, to doprinosi poveanju
dodirne povrine izmeu vazduha i vode. Mali mehurovi umesto vijugave imaju pravolinijsku
putanju, manja je i sila smicanja na povrini mehurova, to rezultira slabije obnavljanje povrina, a
time se smanjuje koeficijent prenosa kiseonika. Mali mehurovi prilikom isplivavanja ponaaju se
kao vrste kugle. Od navedenih pozitivnih i negativnih uticaja, preovladavaju ovi poslednji.
Orijentacione tehnike karakteristike aeracije sa finim mehurovima, prikazane su u tab. 9.1.

Tabela 9.1. Orijentacione vrednosti unosa kiseonika kod aeracije sa finim mehurovima.
povoljni uslovi umereni uslovi
unos O
2
efektivnost unos O
2
efektivnost
g/Nm
3
m kg/kW g/Nm
3
m kg/kW
ista voda 12 2,2 10 1,7
Pogonski uslovi 10 1,8 8 1,3
85
Izloeni podaci, odnose se na aeracione bazene dubine izmeu 2 i 5 m, sa poprenim
rasporedom aeratora i odnosom (b : H = 1), odnosno sa vie redova aeratora i uz optimalni protok
vazduha. Pri tome pod pogonskim uslovima, sa jednim redom aeratora (maksimalno 4 kom.
aeratora na dunom metru bazena) i dubinom uduvavanja od 3 m i protokom vazduha od 60 Nm
3
po
dunom metru bazena na as, unos kiseonika iznosi 1,5 kg/m (poprena povrina aeracionog
bazena 10 m
2
), odnosno 150 g/m
3
aeracionog bazena na as ili 3,6 kg na dan.
Potronja energije (bruto vrednost ukljuujui i gubitke) za uobiajene uslove, iznosi 6,0
W/Nm
3
, pri dubini uduvavanja od 1 m, a za optimalne uslove 5,5 W/Nm
3
m.
Faktor unosa kiseonika u istoj vodi i preienoj otpadnoj vodi, varira u zavisnosti od
koncentracije tenzida, izmeu 0,5 i 1,0. Kod primarno, mehaniki preiene otpadne vode
domainstava, nalazi se izmeu 0,2 i 0,6. Promena koncentracije aktivnog mulja u opsegu izmeu
0,3 i 6,0 kg/m
3
ne pokazuje znaajniji uticaj na vrednost . Poto dubina uduvavanja bitno utie na
unos kiseonika, isti se obino prikazuje po 1 m
3
vazduha pri dubini uduvavanja od 1 m.
Ekonominost unosa prikazuje se u vidu efektivnosti unosa (kgO
2
/kW).
Kod aeracije sa finim mehurovima, uz korienje ploastih aeratora, postavljenih na dno
aeracionog bazena, pri malim protocima vazduha, preti opasnost od istaloavanja mulja, zbog
nedovoljnog meanja i slabe cirkulacije smee.

9.7. Aeracija sa mehurovima srednje veliine (duboko postavljeni aeratori)
Kod ove vrste aeracije, koriste se aeratori sa rupama prenika 1 do 5 mm, obino od
perforiranih cevi, ploa, ili raspodelnih cevi, sa unakrsno postavljenim perforiranim cevima.

Uestalost pojavljivanja zaepljenja slina je kao i kod aeratora sa finim mehurovima, ali se
ovde lake uklanja. Zbog manjeg izlaznog otpora vazduha, postoji vea opasnost neravnomerne
raspodele kao posledica postavljanja aeratora na nejednaku visinu. Iz tog razloga, treba obavezno
predvideti mogunost regulacije protoka kiseonika na glavnim razvodnim cevima, mada zatvarai
predvieni za tu namenu pruaju mali otpor strujanju, a time i slabu mogunost regulacije unosa
vazduha. Preiavanja vazduha veeg stepena, kod ovog sistema moe se zanemariti. Zadovoljava
se sa pletenom mreom, odreene gustine.
Sistem se gradi od antikorozivnog materijala.

Kod aeracije sa mehurovima srednje veliine, nastaju mehurovi prenika 1,5 do 20 mm, koji
se diu nagore u obliku povezanih karika lanca.
Unos kiseonika i kod ovog sistema raste linearno sa dubinom uduvavanja. Ukupna granina
povrina mehurova, zbog veeg prenika mehurova, manja je nego kod aeracije sa finim
mehurovima. Nasuprot tome, usled vee turbulencije, javlja se vea uestalost obnavljanja granine
povrine. Koliina vazduha po aeratoru, kao i veliina otvora na njima, malo utie na specifian
unos kiseonika. irina otvora od 1 do 4,5 mm i izlazna brzina izmeu 3 i 100 m/s, daju jednaki unos
kiseonika po Nm
3
vazduha. Principi dimenzionisanja i rasporeivanja, izloenih kod sistema
aeracije sa finim mehurovima, vae i u ovom sluaju.
Uticaj koncentracije povrinsko-aktivnih materija, verovatno zbog uestalijeg obnavljanja
granine povrine nije tako velik kao kod aeracije sa finim mehurovima. Za unos i efektivnost
unosa kiseonika, za sistem aeracije sa srednjim mehurovima, i duboko postavljenim aeratorima,
vae aeracione vrednosti iz tabele 9.2.

86
Taela 9.2. Orijentacione vrednosti unosa kiseonika, kod duboko postavljenih aeratora, sa srednjom veliinom
mehurova
unos O
2
efektivnost unos O
2
efektivnost
g/Nm
3
m kg/kW g/Nm
3
m kg/kW
ista voda 7 1,4 6 1,1
Pogonski uslovi 5,5 1,1 4,5 0,8

Specifian unos kiseonika, manji je nego kod aeracije sa finim mehurovima, to kod tehno-
ekonomske analize ukupnih trokova, samo delimino kompenziraju manji trokovi izgradnje i
odravanja sistema.
Sa veim protokom vazduha (oko 150 Nm
3
po m duine bazena na as), i pri povoljnom
rasporedu aeratora (po irini ili duini), pod pogonskim uslovima, unos kiseonika se moe poveati
na 2 kg/m (poprena povrina bazena 10 m
2
), odnosno 200 g/m
3
, ili 4,8 kg/m
2
dan.
Potronja energije je 5,5 odnosno 5,0 W/Nm
3
m (za uobiajene, odnosno optimalne uslove),
tj. manja nego kod aeracije sa finim mehurovima, usled manjeg otpora kod izlaza vazduha.
Poto se uduvavanje vazduha vri u blizini dna aeracionog bazena, prisutne povrinski
aktivne materije ne remete meanje smee u bazenu i ne postoji opasnost od istaloavanja mulja na
dnu.

9.8. Aeracija sa mehurovima srednje veliine (visoko postavljeni aeratori-Inka
sistem)
Ovaj sistem je razvijen u vedskoj i sastoji se od aeracionih reetki, od perforiranih cevi
(prenik otvora 2,5 do 4,5 mm), ili ploa od nerajueg elika, odnosno plastine materije. Ovi
aeratori su postavljeni na jednu stranu bazena, 80 cm ispod vodenog ogledala, stim da pokrivaju
polovinu njegove poprene povrine. U sredinu bazena postavljen je jedan poduni vertikalni
potopljeni zid, ija se donja ivica nalazi 80 cm od dna bazena, to obezbeuje cirkulaciju smee u
bazenu, koja zahvata njenu celu poprenu povrinu.

Slika 9.17. Vertikalni presek aeracionog bazena sa Inka sistemom aeracije

Radi spreavanja zaepljavanja, ovaj sistem zahteva efikasno primarno preiavanje. Radi
ravnomerne raspodele vazduha, treba posebnu panju posvetiti potpunom horizontalnom
postavljanju kompletnog sistema, a u sluaju vie bazena za aeraciju, obezbeenju istog nivoa vode
u svim bazenima. Za preiavanje vazduha dovoljna je samo pletena ica. Vazduh se obezbeuje
ventilatorima, koji se smatraju jednostavnim mainama i naroito vee jedinice, obezbeuju visok
stepen dejstva. Zbog malih apsolutnih pritisaka, radi izbegavanja visokih gubitaka kod transporta,
treba predvideti razvodnu mreu velikog poprenog preseka.
87
Zbog male dubine urona, za isti unos kiseonika, potrebno je oko pet puta vie vazduha, nego
kod aeracije sa finim mehurovima. Meutim, odvija se intenzivna turbulencija i brzo obnavljanje
granine povrine. Kod veoma malog protoka vazduha po aeratoru ili po metru duine aeracionog
bazena, unos kiseonika je nepovoljan, to je verovatno posledica smanjene turbulencije. Pod
pretpostavkom irine aeratorske reetke od 1,50 m, optimalne dimenzije aeracionog bazena su,
irina 3 m, a dubina 3 do 3,5 m.
Orijentacione vrednosti unosa i efektivnosti unosa kiseonika, za visoko postavljene aeratore,
sa srednjom veliinom mehurova, prikazane su u tabeli 3. Izloene vrdnosti se odnose na dubinu
uduvavanja od 0,8 m i potronje energije 5,5 odnosno 5,0 W/Nm
3
m. U sluaju poveanja pritiska
usled zaepljavanja aeratora, smanjuje se stepen dejstva ventilatora, a paralelno stim i unos
kiseonika.
Kod otpadnih voda usled smanjenja povrinskog napona vode, zbog prisustva tenzida ili
nekih drugih materija, usled slabije cirkulacije kod velikog protoka vazduha, postoji opasnost
istaloavanja mulja. Ako se radi poboljanja cirkulacije, donja ivica razdelnog zida priblii vie od
80 cm, to dovodi do smanjenja unosa kiseonika.

Tabela 9.3. Orijentacione vrednosti unosa kiseonika, kod visoko postavljenih aeratora, sa srednjom veliinom
mehurova
unos O
2
efektivnost unos O
2
efektivnost
g/Nm
3
m kg/kW g/Nm
3
m kg/kW
ista voda 9 1,8 8 1,5

9.9. Aeracija sa grubim mehurovima
Kod ovog reenja, aeratore ine perforirane cevi ili ploe, sa irinom otvora preko 5 mm, ili
otvorene cevi na pr. sa otvorima od 25 mm. Na njih se mogu namontirati ploe za raspodeljivanje ili
statiki meai, koji dele grube mehurove na manje delove. Takva raspodela se moe ostvariti i
hidraulikim putem. U tom cilju kraj navedenih cevi, uvodi se u jednu kutiju sa gornje strane, a
vazduh sa donje strane, to dovodi do njihovog intenzivnog meanja.

Od svih sistema sa komprimiranim vazduhom, kod ovog sistema postoji najmanja opasnost
od zaepljavanja. Kod otvorenih cevi je to praktino iskljueno. Sa tog apekta pouzdanost rada
sistema, ne zavisi od kvaliteta otpadne vode. Zbog malog izlaznog otpora vazduha treba posvetiti
posebnu panju njegovoj ravnomernijoj raspodeli, to zahteva polaganje cevi u isti nivo, a pored
toga treba obezbediti i mogunost podeavanja poloaja cevi. Razvodne cevi vazduha iznad
aeracionog bazena, treba tako dimenzionisati, da gubici u njima budu minimalni. Odravanje i
popravke kod ovog sistema odnose se samo na duvaljke i na razvodnu mreu vazduha. Zbog malog
obima odravanja, sistem je posebno pogodan za aeraciju razdelnih objekata i kanala za meanje.
Kod ovog sistema primarno preiavanje otpadne vode nije neophodno.

Sistem sa grubim mehurovima, postie najmanji unos kiseonika od svih sistema sa
komprimiranim vazduhom. Primenom raspodelnih ploa ili hidraulikog meanja, unos se moe
pribliiti unosu kod duboko postavljenih aeratora sa mehurovima srednje veliine. Uticaj
povrinsko-aktivnih materija, slian je kao kod prethodno spomenutih sistema. Specifian unos
88
kiseonika, kod dubine uduvavanja koja se tehniki primenjuje, menja se priblino linearno u
zavisnosti od dubine uduvavanja, ali ne zavisi od protoka vazduha po aeratoru. Za dimenzionisanje
bazena i raspored aeratora, vae ista pravila kao kod aeracije sa finim mehurovima srednje veliine.
Orijentacione vrednosti unosa i efektivnosti unosa kiseonika sa grubim mehurovima uz
primenu raspodelnih ploa, prikazan je u tabeli 4.

Tabela 9.4. Orijentacione vrednosti unosa kiseonika sa grubim mehurovima
unos O
2
efektivnost unos O
2
efektivnost
g/Nm
3
m kg/kW g/Nm
3
m kg/kW
ista voda 6 1,2 6 0,9

89
10. POVRINSKI AERATORI

Unos kiseonika kod povrinskih aeratora postie se mehanikim uticajem aeratora na
povrinu vode. Pri tome dolazi do meanja smee aktivnog mulja i zagaene otpadne vode, to
spreava istaloavanje mulja.
Odmah nakon poetka primene postupka sa aktivnim muljem 1916 godine, Haworth iz
Engleske, dokazao je da se potrebna koliina kiseonika za proces moe obezbediti i aeracijom
povrine vode. Prema njegovom reenju, to se odvijalo u podunom plitkom odvodnom i dovodnom
kanalu, irine od 1 m, dubine 1 do 1,5 m, u kojima se voda kretala napred brzinom strujanja od 0,5
m/s, pomou brodskih tokova prenika 2 m. Pri uronu tokova od 0,2 m, dolazio je do unosa
vazduha u otpadnu vodu. Naravno kapacitet unosa je bio mali. Sledeu fazu razvoja aeracije inio je
oksidacioni odnosno aeracioni jarak, kod kojeg je aeracija i pokretanje otpadne vode vrena brzo
rotirajuim rotorima (valjcima). U daljem delu teksta bie prikazani razni tipovi povrinskih
aeracionih sistema.

10.1. Cilindrini (horizontalni) aeratori
U ovu grupu aeratora spadaju aeracione etke, cilindrini aeratori sa tapiima i mamut
rotori, kod kojih etke ili metalni tapovi, privreni na horizontalnu osovinu, prilikom rotacije,
udaraju po povrini vode i stvaraju usisno strujanje iza aeracionog elementa, stvarajui na taj nain
jako turbulentno meanje vode i vazduha. Istovremeno nastaje i strujanje vode.
Kod podunih bazena, valjci se postavljaju na duu stranu bazena, iznad vodenog ogledala.
Kod ovih bazena kao rezultat horizontalnog kretanja vode i vertikalnog meanja, javlja se spiralno
strujanje smee, kao kod aeracije sa komprimiranim vazduhom. Ovakvo reenje samo se retko
primenjuje danas.
Kod bazena sa krunim kretanjem vode, cilindrini aeratori vre aeraciju i obezbeuju
kruno kretanje vode po slinom principu kao brodski toak u Haworth-ovom jarku. Tehnikim
usavravanjem cilindrinih aeratora, njihova oblast primene je znatno proirena.
Postoje razna tehnika reenja opremanja valjaka za aeraciju. Umesto prvobitno od strane
Kessener-a korienih Passavant-etaka (otuda je naziv aeracione etke), danas se preteno
koriste metalni profili u obliku elja (pljosnato gvoe, ugaono eljezo i sl.) postavljeno radijalno
(tapni aeratori) ili osno-paralelno (kalotasti valjci).
U upotrebi su tapni i ploasti cilindrini aeratori, prenika 0,5 mm, za oksidacione jarkove i
manje bioloke bazene, kalotasti valjci i mamut rotori, prenika 1,0 m za vee bioloke bazene i
bazene sa kruenjem vode.
Cilindrini aeratori, proizvode se i u plivajuoj izvedbi, za primenu kod aeriranih laguna.
Leajevi i pogon su osetljivi delovi cilindrinih aeratora. Na to se nadovezuje i podmazivanje
leajeva. Vano je dovoljno visoko postavljanje uleitenja, to treba ispitati tokom probnog rada,
sa optereenjem.
Pored podmazivanja leajeva, ova vrsta aeratora ne iziskuje tokom eksploatacije drugo
odravanje. ivotni vek postavljenih tapova je danas prilino dugaak.
Kod velikih postrojenja za preiavanje, vei broj pogonskih jedinica i meu-leajeva ne
idu u prilog ovom reenju. Ovaj problem je reen spajanjem vietapnih cilindrinih aeratora u
jednu jedinicu veeg kapaciteta, u obliku mamut rotora. Mamut rotori se proizvode do duine od 9,0
m.
Miljenja da cilindrini aeratori sa tapovima, dovode do usitnjavanja aktivnog mulja, usled
mehanikog dejstva na njega, nisu jednoznano dokazana.
Oko cilindra, usled intenzivnog obnavljanja granine povrine, kiseonik se uvodi u vodu, i
strujanjem se rasporeuje po bazenu. Unos kiseonika raste sa dubinom urona i sa perifernom
brzinom (broj obrtaja) aeratora. Podeavanje urona se vri automatski, putem podesivnog prelivnog
praga, na osnovu merene aktuelne koncentracije kiseonika u bazenu ili promenom broja obrtaja
preko polova elektromotora.
90
10.1.1. Poduni bazen
Popreni presek ovih bazena razvijen je na osnovu ispitivanja u dve varijante, sa povrinom
2,5 m
2
i 15 m
2
, kao to je prikazano na slikama 18 i 19.
Promena reima strujanja bitno utie na unos kiseonika pod pogonskim uslovima. Pri tome,
taj uticaj dolazi do znatnijeg izraaja kod dubokih bazena, na pr. sa kvadratnim poprenim
presekom, nego kod plitkih. Kod dubokih bazena bez zida za usmeravanje, kod velikog broja
obrtaja aeratora, usled prisustva tenzida, stvara se laka smea voda-vazduh, koja krui samo u
gornjem delu bazena i ne mea se sa ostalim delovima bazena. U tom sluaju dolazi do
istaloavanja mulja na dnu bazena. Ugradnjom dva zida za usmeravanje, jedan usisni ispod valjka i
jedan potisni na suprotnoj strani, ili pak jedan potisni, moe se ostvariti povoljniji reim strujanja i
kod dubokih bazena.

Tabela 10.1. Orijentacione vrednosti unosa kiseonika cilindrinim aeratorom sa tapiima
efektivnost efektivnost
kg/kW kg/kW
ista voda 1,9 1,9
Pogonski uslovi 1,6 1,4

Podaci iz tabele 10.1. se odnose na cilindrian aerator, sa tapovima, prenika 52 cm.

Slika 10.1. Poduni bazen sa ploastim cilindrima prenika 50 cm, pokriven ploom.

Slika 10.2. Popreni presek podunih bazena, povrine 2,5 m
2
i 15 m
2

91
Maksimalni unos kiseonika po 1 m duine bazena (ravno 5/6 unosa kiseonika po 1 m duine
sa tapovima), pri optimalnoj perifernoj brzini (v
p
=2,4 m/s) i uronu od 14 cm, iznosi 1,5 kg/m,
odnosno 150 g/m
3
(popreni presek 10 m
2
), ili 3,6 kg/m
3
d. Unos kiseonika po m
3
zapremine
bazena, moe se podesiti po potrebi, izborom poprenog preseka bazena.

10.1.2. Bazeni sa krunim kretanjem vode
Bazeni sa krunim kretanjem vode, sastoje se od dva poduna povezana kanala. irina
kanala podeava se prema uobiajenoj duini cilindrinog aeratora, izmeu 3 i 9 m. Dubina bazena
kree se do 4 m (sl.10.3. i sl.10.4). Radi se o tzv. bazenima sa potpunim meanjem, ije su osobine
obraene u okviru postupaka za bioloko preiavanje i koje samo u maloj meri zavise od
karakteristika aeratora. Mogunost poveanja unosa i efektivnosti unosa kiseonika, postie se putem
koso postavljenih zastora koji usmeravaju vodu, obogaenu kiseonikom, od mamut rotora prema
dnu bazena. I kod ovih bazena je zapaeno negativno dejstvo sadraja povrinsko-aktivnih materija
u vodi, na reim strujanja pri dnu bazena, naroito kod bazena dubine preko 3 m. Na osnovu
prethodno izloenih pogonsko-tehnikih spoznaja, moe se kod ovakvih ureaja, celishodnim
izborom oblika i dubine bazena, kao i odgovarajuim razmetajem mamutrotora spreiti
istaloavanje mulja na dnu bazena.

Slika 10.3. Oblik bazena za mamutrotor 1m.

Nasuprot ponaanju cilindrinih aeratora sa ploama kod podunih bazena, hidrauliki
odnosi u bazenima sa krunim kretanjem vode, dozvoljavaju poveanje optimalne periferne brzine
sa 2,4 m/s na 3,7 m/s; pri tome se unos kiseonika moe odravati na konstantnoj vrednosti i iznad
praktinih dubina urona.

Slika 10.4. Bazen sa krunim kretanjem vode, sa 4 kom. mamutrotora 1 m u pogonu

Kod poveanja periferne brzine mamut rotora, znaajni su veliina oblik i raspored
pojedinih elemenata za rasprskavanje vode (tapii). Poveanje unosa i njegovog efekta, kao i
92
kapaciteta meanja, koji se na taj nain ostvaruju, dozvoljavaju primenu ovih maina u svim
oblastima optereenja.
Rezultati ispitivanja, sprovedenih na postrojenju Wien-Blumental, pokazuju veoma dobro
poklapanje unosa kiseonika u istu i otpadnu vodu.
Rezultati ispitivanja sprovedeni na raznim postrojenjima u tehnikoj razmeri, uglavnom sa
istom vodom, prikazani su u tabeli 10.2

Tabela 10.2. Rezultati ispitivanja mamutrotora u istoj vodi
Dubina
vode
Broj
obrtaja
Voica Brzina
pri dnu
OC
kod urona 30 cm
O
N

bruto
Faktor ispitivanja
m o/min cm/s kg/m kg/kW
1.Osnovna postavka
udvojeno
Solo jednostruko
4 65 bez
22-27
12-15

5,61
6,94

1,6-1,8
1,8
2.Voica
Povezano
Semi-Solo pola-jednostruko
4 65 sa
21-25
13-24

6,70
8,82

1,8
2,1-2,6
3.Manji uron
Povezano udvojeno
3 65 sa
21-27
20-40

6,00
6,58

1,6-1,8
1,7-2,1
4.Vei broj obrtaja
Povezano udvojeno
3 72 sa
23-30

8,20
10,20

1,7-1,8
2,0-2,2

Mogue eme rada ukazuju na mogunost raspodele unetog kiseonika po celom bazenu.
Automatskom regulacijom unosa kiseonika, prema stvarnim potrebama, navedene eme rada
omoguuju utedu energije. U tom cilju posebno je vana mogunost regulacije unosa kiseonika
mamut rotora. To se ostvaruje sa intermitentnim radom aeratora, primenom elektromotora sa
varijabilnim polovima rada za pogon i promenom dubine urona cilindrinih aeratora.
Odgovarajuim izborom eme rada cilindrinih aeratora moe se obezbediti potrebna brzina
strujanja za spreavanje istaloavanja mulja.

Slika 10.5. ema rada bazena sa krunim kretanjem vode.

Slika 10.6. Mamutrotori u proirenom bazenu za aeraciju, sa zvunom izolacijom i pokrivaem za spreavanje irenja
aerosola
93

Slika 10.7. Nivo buke mamut rotora.

Srednja brzina strujanja, raste sa poveanjem gustine snage, izraene kao W/m
3
. Na
postrojenju za preiavanje otpadnih voda Wien-Blumental, pri gustini snage od 10 W/m
3
,
postignuta je srednja brzina od 25 cm/s, a kod 55 W/m
3
merena je 55 cm/s.
Pri povoljnoj kombinaciji rasporeda rotora, potrebna brzina meanja moe se ostvariti ve
pri gustini snage 4-6 W/m
3
. Mogue su i povoljnije vrednosti.
irenje buke i aerosola, moe se spreiti jednostavnim merama, kao to su proirenje
betonskog mosta, postavljanjem zatitnog zida na pogonski deo ili postavljanjem ploa za obaranje
aerosola.
Rezultati zatite od irenja buke prikazani su na slici 10.7.

10.2. Kruni (vertikalni) aeratori
Nasuprot cilindrinim aeratorima, kruni aeratori rotiraju se oko vertikalne ose. Obino se
postavljaju u sredinu bazena, podune osnove. Proizvode se i u plivajuoj izvedbi.
Kruni aeratori razliite konstrukcije, rade na istom principu, koji se sastoji u centralno-
simetrinom meanju, pri kojem se voda u sredini aeratora usisava iz dubine, a na povrini se
radijalno razbacuje.
Kod svakog tipa krunog aeratora kiseonik se prvenstveno unosi u turbulentnoj zoni,
stvorenoj na povrini vode. Tu usled direktnog dodira izmeu vode i vazduha, uz stalno obnavljanje
dodirne povrine izmeu mehurova vazduha i vode usled turbulencije, stvaraju se povoljni uslovi za
intenzivan unos kiseonika. Kruni aeratori izazivaju i strujanje vode, usled ega se uneti vazduni
mehurovi rasporeuju po vodi, i strujom stvorenoj uz zidove bazena vertikalno nadole, prema dnu
bazena, prenose se i u dublje slojeve. Sve to doprinosi dodatnom unosu kiseonika kod krunih
aeratora, to zavisi od koliine, veliine i vremena zadravanja stvorenih mehurova u vodi.
Razliiti tipovi aeratora koji se nude na tritu razlikuju se po njihovoj konstrukciji kao i po
nainu dejstva. Razvoj krunih aeratora u osnovi, bio je usmeren u pravcu da se dobija sistem sa to
intenzivnijim meanjem vode pri to manjoj visini dizanja vode (i stvaranja povrine za predaju
kiseonika). Neki kruni aeratori, pokazuju konstruktivne karakteristike, koje su sa strujno-tehnikog
aspekta poznate kod radnih kola nekih crpki i turbina. Rade slino crpkama sa lopaticama koje
izbacuju vodu na povrinu, uz minimalnu visinu dizanja. Ovi sistemi su esto snabdeveni sa
dovodom vazduha, u delu rotora sa podpritiskom. Transportovana struja vode usmerava se preko
usisnog otvora rotora, i na taj nain njena veliina je odreena.
Kod nekih tipova krunih aeratora transport, ubrzanje, uzburkavanje vode postie se
postavljanjem u donji deo rotora lopatica za meanje.
94
Oba navedena tipa aeratora zahtevaju odgovarajui pogon, sa brojem obrtaja od 20 do 70
o/min. Periferna brzina ovih aeratora, kree se izmeu 3 i 6 m/s, u zavisnosti od prenika i broja
obrtaja.
Radi eliminacije trokova pogonskog mehanizma, razvijeni su aeratori sa rasprskavanjem,
kod kojih se voda transportuje propelerskim crpkama sa velikim brojem obrtaja, oko 1000 o/min, a
nastali mlaz vode se razbija na paralelno postavljenim tanjirima a mehuri koji pri tome nastaju,
obezbeuju unos kiseonika. Nedostatak ove vrste aeracije je niska vrednost unosa kiseonika i
nemogunost kontinualne regulacije unosa kiseonika.
Pregled razliitih tipova krunih aeratora prikazan je na slikama 10.8 i 10.9.

Slika 10.8. Razne konstrukcije krunih aeratora
a) Razni Symplex kruni aeracioni sistemi
b) Gyrox povrinski aeratori Lurgi Apparate-Techink Gmbh Frankfurt/M
c) BSK Turbinen Norm A.M.C.A.G. Buochs (CH)
d) Hamburg Rotor, Maschienenfabrik H. Geiger, Karlsruhe
e) OS Kreiselbelfter Typ K, Oswald Schulre KG, Gladbeck

Sa navedenih slika se vidi, da se kruni aeratori sastoje od rotora, pogonskog mehanizma,
leita poluge i elektromotora. Pogonski mehanizam sa prenosnikom snage nalazi se iznad vodnog
ogledala, i treba da budu zatieni od kvaenja vodom. Leaj i prenosni mehanizam, treba da bude
dimenzionisan u skladu sa uslovima optereenja. Naime, zbog mehanikog uticaja krunih aeratora
na vodenu masu, leaj i reduktor su ve pri normalnom radu izloeni jakim vibracijama i udarima.
95
Zato kod njihovog izbora treba raunati sa faktorom sigurnosti 2,0. To se esto zanemaruje, usled
ega se kod nekih postrojenja za preiavanje, nakon nekoliko meseci rada sistema aeracije, javlja
teko oteenje pogonskog dela. Kod veine krunih aeratora, prilikom rada, javlja se vertikalna
sila. Ove sile, jaine 100 do 200 N prema gore, moraju preuzimati krajevi pogonskog dela.
Aeratorski rotori se proizvode prenika od 0,5 do 5 m. U cilju mirnog rada zahteva se velika
tanost izrade i dobra izbalansiranost. Kod nedovoljno prethodno obraene otpadne vode, mogu se
zakaiti vlakna i grudve na lopatice rotora, to dovodi do neravnomernog transporta vode. Slino se
deava i zimi usled smrzavanja vode na lopaticama. Kao posledica toga, rotor dolazi u debalans to
izaziva dodatna optereenja na leajevima. U cilju lakeg odravanja, kod nekih tipova aeratora,
dovodni kanali su lako pristupani. Kod projektovanja aeracionih bazena treba obratiti panju na to,
da se formiranje leda na mostu i stalku moe spreiti obezbeenjem dovoljnog odstojanja od
vodenog ogledala, odnosno aeratorskog rotora.

Slik 10.9. Razne konstrukcije krunih aeratora
a) Biorotor, vercinigte Kesselwerke, Dsseldorf b) HD aeratori, Passavant Werke c)Simear kruni aeratori
d) Agna Lator SEM Cachan (F)

96
10.2.2. Unos kiseonika
Unos kiseonika, u kg/m
3
d, za stvaranje turbulencije i meanje vode, kod svih mehanikih
povrinskih aeratora raste sa poveanjem snage aeracionog sistema. Pri tome, unos kiseonika zavisi
od unete koliine vazduha u vodu, transportovane i rasprskane koliine vode i brzine rasprskavanja
vode.
Unos kiseonika raste sa kapacitetom krunog aeratora, to zavisi od njegovog prenika,
oblika, smera kruenja, dubine urona i broja obrtaja. Visok efekat unosa, kg/kW, opte uzevi
postie se malom visinom dizanja, sa perifernom brzinom 3 do 6 m/s u zavisnosti od oblika i
prenika,i intenzivnim meanjem jakom turbulencijom vode. Usaglaavanje unosa kiseonika sa
potrebom u kiseoniku sprovodi se kod krunih aeratora uglavnom promenom dubine urona, to se
postie varijacijom visine nivoa vode u bazenu ili promenom duine pogonske poluge, kao i
promenom broja obrtaja i smera obrtanja aeratorskog rotora. Sa aspekta regulacije unosa kiseonika,
povoljni su kruni aeratori kod kojih se unos menja linearno u funkciji dubine urona. Mogui opseg
regulacije putem dubine urona menja se od 2:1 do 3:1.
Regulacija unosa kiseonika putem promene dubine urona krunih aeratora, sprovodi se
putem podesive prelivne ivice, na izlazu iz aeracionog bazena. Radi spreavanja preoptereenja
naknadnog talonika, sputanje nivoa vode u aeracionom bazenu treba sprovoditi postepeno.
Unos kiseonika krunih aeratora, moe se prikazati sledeom jednainom:
( )
3
p
2
R
v D E b 1 OC + =
gde su:
OC
R
- specifian unos O
2
u istu vodu u kg/m
3
d
D - prenik rotora u m
v
p
- periferna brzina rotora aeratora u m/s
E - dubina urona rotora aeratora u cm
- konstanta koja zavisi od krunog aeratora i bazena u kg s
3
/ m
3

b - konstanta koja zavisi od tipa krunog aeratora u cm
-1

Prema tome, unos kiseonika, a naroito efekat unosa kiseonika odreenog krunog aeratora
zavisi i od oblika i veliine aeracionog bazena, odnosno kako je isti ugraen u njega.
U bazenima, gde odstojanje krunog aeratora od zida bazena iznosi samo 2 do 4 m, postiu
se povoljnije vrednosti unosa kiseonika, nego kod bazena sa odstojanjem 5 do 10 m, jer kod manjeg
odstojanja mehurii stvoreni na povrini vode usled radijalno usmerenog strujanja prema zidu
bazena, usmeravaju se u veem obimu prema dubljim slojevima vode. Kod veeg odstojanja
mehurovi vazduha rasformiraju se na putu prema zidu bazena. Unoenje vazdunih mehurova u
masu vode aeracionog bazena pospeuje se i putem intenzivnog strujanja, to raste sa poveanjem
gustine snage, u W/m
3
, u bazenu.
U tabeli 10.3 su prikazane orjentacione vrednosti unosa kiseonika, koje se odnose na veinu
poznatih tipova krunih aeratora.

Tabela 10.3. Orijentacione vrednosti unosa kiseonika krunih aeratora.
povoljni uslovi srednji uslovi
efektivnost efektivnost
kg/kW kg/kW
Za istu vodu i
pod pogonskim uslovima
1,8 2,2 1,3 1,8

Kod svih krunih aeratora putem transportnog kapaciteta aeratora, nastaje na povrini vode
radijalno ili blago spiralno strujanje u pravcu zida bazena, to se usmerava prema dnu bazena, du
njegovog zida odatle usled usisnog dejstva aeratora, usmerava se prema sredini bazena. Strujanje
to nastaje pri tome na dnu bazena, treba da ima brzinu, koja spreava istaloavanje mulja. Prema
raspoloivim podacima, brzina strujanja za postizanje tog cilja, u sluaju prethodno taloene
97
otpadne vode, treba da se kree od 15 do 20 cm/s. Strujna slika i brzina strujanja, naravno zavise od
kapaciteta krunih aeratora ali i od oblika i veliine aeracionog bazena.
Brzina strujanja pri istoj gustini snage po jedinici zapremine bazena (W/m
3
), raste sa
porastom veliine bazena. Tu naravno vai, Froude-ov zakon. Prema izvrenim merenjima, za
zadovoljavajue meanje i vrtloenje vode u aeracinom bazenu, u zavisnosti od oblika i veliine
bazena, potrebna je snaga koja je prikazana na slici 10.10, i pri kojoj se na dnu bazena sa istom
vodom, postie brzina strujanja od 25 do 30cm/s.

Slika 10.10. Potrebna snaga za zahtevanu brzinu strujanja na dnu aeracionog bazena.

Sastojci otpadnih voda, koji smanjuju povrinski napon vode, mogu negativno delovati na
reim strujanja vode u aeracionom bazenu i kod krunih aeratora. Pri smanjenom povrinskom
naponu vode, unose se u vodu vie finijih mehurova koji prikoe cirkulaciju vode. Smanjenje brzine
strujanja moe dovesti do istaloavanja mulja na dnu bazena, naroito kod bazena vee dubine.
Kruni aeratori moraju izmeati vodu do dna i kod dubokih bazena. Slika 10.11. pokazuje zavisnost
brzine strujanja na dnu bazena, u zavisnosti od sadraja tenzida, utvrenu u jednom bazenu
zapremine 400 m
3
.

Slika 10.11. Brzina strujanja na dnu bazena u zavisnosti od sadraja tenzida.

98
Kruni aeratori uglavnom se koriste kod bazena sa potpunim meanjem, kod kojih se, u
sluaju otpadnih voda domainstava, sadraj tenzida kree izmeu 0,5 i 2 mg/l. U sluaju da
navedena koncentracija dovodi do smanjenja brzine strujanja na dnu bazena za 30% u odnosu na
istu vodu, to nominalno iznosi smanjenje sa 25 do 30 cm/s na 17 do 21 cm/s. Pri tome jo ne
nastupa istaloavanje. Kod industrijskih otpadnih voda, zbog sadraja raznih materija, mogu se
javiti mali povrinski naponi a usled toga i kritine brzine strujanja, ispod 15 cm/s, kod kojih se
javlja istaloavanje mulja, i zato u tim sluajevima primena krunih aeratora uobiajene
konstrukcije nije mogua.

Slika 10.12. Vertikalne i horizontalne ploe za smanjenje rotacije i talasanja vode u aeracionom bazenu

Kod odreenog oblika, broja obrtaja i dubine urona aeratora, moe doi do cirkulacionog
kretanja vode u aeracionom bazenu, oko ose osovine aeratora, ili pak nastaju stojei valovi, sa
udubljenjima i ispupenjima u uticajnom prostoru krunog aeratora. Ove pojave, pored toga to
dovode do neravnomernog unosa kiseonika, do prelivanja i rasprskavanja vode, dovode i do
dodatnih mehanikih optereenja pogonskog mehanizma aeratora, to moe prouzrokovati fizika
oteenja. Iz tog razloga povoljno je, ve u fazi projektovanja predvideti, postavljanje vertikalnih ili
horizontalnih ploa, radi smanjenja navedene rotacije ili talasanja vode. Na slici 10.12. prikazan je
iskustveni raspored ploa za spreavanje rotacije i talasanje vode u bazenima pravougaone i krune
osnove.

Slika 10.13. Nivo buke krunih aeratora bez zatite, u zavisnosti od udaljenosti.

99
Kod podunih bazena, sa vie krunih aeratora, postavljenih u red, jedan iza drugog, iz
hidraulikih razloga, pojedine bazene ne treba razdvajati zidom. Izmeu aeratora formiraju se
granine linije same od sebe koje oslikavaju podelu mase vode po krunim aeratorima. Naime, u
sluaju zastoja nekog aeratora, razdelni zidovi bi delovali nepovoljno, jer pripadajui deo vodene
mase ne bi bio izloen dejstvu ostalih aeratorskih jedinica.
Slika 10.13. pokazuje intenzitet buke sa kojom treba raunati kod mehanikih aeratora.
Smanjenje irenja buke i nastalog aerosola, moe se postii, deliminim ili potpunim pokrivanjem
aeracionog bazena, ili izdizanjem zidova bazena, kao i postavljanjem zvunih barijera.

100
11. MLAZNI AERATORI

11.1. Mlazni aeratori sa diznama
Pod pojmom mlaznih aeratora sa diznama, podrazumevaju se dizne sa dve materije, kao to
su ejektori, injektori, mlaznice i venturi sapnice, kod kojih se putem mlaza vode bogate energijom
uvlai vazduh kroz sapnice za meanje i rasporeuje se po vodi. Vazduh se moe uvlaiti pod
vakuumom, koji nastaje kod suenja sapnice, usled poveane brzine ubrizgane tenosti ili pak
uduvavati u sapnicu pod pritiskom pomou kompresora. Na slici 31. prikazani su razni sistemi
mlaznih aeratora sa diznama.
Mlazni aeratori sa diznama su posebno efikasni, slino aeratorima sa finim mehurovima
komprimiranog vazduha, ako se stvori velika povrina za razmenu materija u vidu fino
dispergovanih mehuria vazduha i smea vode i vazduha putem velike turbulencije se rasporeuje
po aeracionom bazenu.
Kod veine tehnikih reenja mlaznih aeratora sa diznama, pojedine jedinice aeratora,
postavljaju se na dno bazena. U zavisnosti od sistema kod mlaznih aeratora sa diznama dobija se
vertikalno, koso ili horizontalno usmeren mlaz, po mogunosti u obliku mlazne povrine. U sluaju
intenzivnog horizontalnog mlaza, u krunim bazenima i bazenima sa krunim kretanjem vode,
uspostavlja se istovremeno i kruenje vode. Pravilnim rasporedom mlaznih aeratora sa diznama po
povrini dna bazena i usmeravanjem mlaza, obezbeuje se dovoljna turbulencija ili kruno
strujanje vode, za spreavanje istaloavanja mulja. Zato potrebna gustina snage i odgovarajui
raspored aeratora po dnu, zavisi od odabranog sistema, i treba traiti od isporuioca opreme.
Mainska instalacija mlaznih aeratora sa diznama sastoji se od duvaljki za komprimirani
vazduh, crpke za vodu i razvodne mree za vazduh i vodu. Odnos ubrizgane vode i vazduha iznosi
1:5. Mlazni aeratori sa relativno velikim otvorom, reda veliine cm, nisu skloni zaepljavanju.
Prethodno taloenje vode je ipak potrebno.
Dimenzije aeracionog bazena se odabiraju proizvoljno. Povoljne su dubine bazena od 6 m i
preko toga. Na taj nain se smanjuje potrebna povrina za gradnju aeracionog bazena. Po visokom
stubu vazdunih mehurova, postie se visok stepen apsorbcije kiseonika, kao i kod aeracije sa
komprimiranim vazduhom. Na taj nain treba uduvavati manje vazduha, to pri finoj raspodeli
izaziva manje izvetravanje gasova neugodnog mirisa.
Unos kiseonika mlaznih aeratora sa diznama, zavisi od odabranog sistema, od odnosa
koliine vode koja krui i vazduha i rasporeda po bazenu. Potopljeni aeratori u obliku potopljenih
crki (sl.31.), sa radijalno postavljenim diznama, postiu efekat unosa kiseonika od 1,1 do 1,4
kg/kW, pri dubinama vode od 5 m. Opte uzevi daju vrednosti, koje su blizu vrednostima aeratora
sa finim mehurovima. Pod pogonskim uslovima, pri jako smanjenom povrinskom naponu otpadne
vode, postiu se ak bolji rezultati.
Mlazni aeratori sa diznama, koji u uem opsegu usled vee gustine energije stvaraju veoma
fine mehurove, pokazuju pri serijama ispitivanja, naroito pri visokim stubovima vode, povoljne
vrednosti efekta unosa kiseonika, koje meutim vae samo u uskom opsegu pogona.
Mlazni aeratori sa diznama, u prolosti su preteno primenjivani kod postrojenja za
preiavanje industrijskih otpadnih voda.

11.2. Obini mlazni aeratori
Rad mlaznih aeratora, zasniva se na spoznaji, da mlaz vode upuen na povrinu vode, unosi
u vodu i mehurove vazduha. Povoljne vrednosti efektivnosti unosa kiseonika se postiu, ako
mehurovi uneti sa mlazom vode, dospevaju to dublje u vodenu masu, i tamo se dugo zadravaju.
Unos kiseonika se moe varirati jainom i oblikom mlaza, uglom uduvavanja, visinom mlaza i
optimizirati reim strujanja. Unos kiseonika regulie se koliinom (protokom) rasprskane vode.
Mehanike delove jednog sistema mlaznog aeratora ine jedna ili vie crpki i cevni razvod sa vie
101
mlaznica od elika, iz kojih se voda u blago kosom obliku upuuje na povrinu vode aeracionog
bazena.
Sistematska ispitivanja uticaja parametara mlaza na unos kiseonika, sa prenikom dizni 20 i
40 mm, su pokazala da se primenom vie dizni manjeg prenika efektivnost unosa kiseonika moe
poveati. Ali ista ne prekorauje vrednost istog pokazatelja ostalih tipova aeratora. Razna
ispitivanja pokazala su vrednosti 1-2 kg/kW.

Slika 11. 1. ABS potopljeni aerator sa duvaljkom.

Slika 11.2. ema funkcionisanja mlaznih aeratora sa ejektorom.

102

Slika 11. 3. ema postavljanja mlaznih aeratora u zavisnosti od oblika aeracionog bazena.

103
12. KOMBINOVANI AERATORI

Kombinovani aeratori su sistemi kod kojih se uduvavani vazduh u bazen mehanikim putem
rasporeuje po bazenu. Istovremeno sa strujom vazduha, vri se meanje vode u bazenu sa krilnom
ili drugom vrstom mealica.

12.1. Aeracija sa finim mehurovima sa mehanikim meanjem
Kod nisko optereenih postrojenja samo manji deo uduvanog vazduha je potreban za
potronju kiseonika mikroorganizama, dok vei deo slui za potrebe meanja. Zato je Imhoff ve
1926. godine, na prvom nemakom postrojenju za preiavanje u Essen-Rellinghausen-u, doao na
ideju, da uvodi samo toliko vazduha, u obliku finih mehurova, koliko zahteva potronja kiseonika
mikroorganizama, a meanje kao i pospeivanje stvaranja flokula obezbedi sporo rotirajuim
mealicama sa krilima. Mealice se kreu u suprotnom smeru strujanja usled uduvavanja vazduha, i
na taj nain produavaju vreme kontakta izmeu mehurova i vode i poveavaju uestalost
obnavljanja povrine, to doprinosi poboljanju iskorienja kiseonika iz komprimiranog vazduha.
Aeracija sa finim mehurovima je ve ranije opisana. Ako se striktno odravaju tamo izloeni
zahtevi u vezi primarnog preiavanja otpadne vode, pre svega radi uklanjanja vlaknastih materija,
kod rada krilatih mealica nee doi do posebnih potekoa.
Ispitivanja u istoj vodi su pokazala da aeracija sa finim mehurovima i meanjem sa krilatim
mealicama pod odreenim pogonskim uslovima predstavlja ekonomino reenje aeracije. Jedino
zahteva veu panju kod odravanja. Pri pogonskim uslovima, za 1 m duine aeracionog bazena,
moe se raunati sa maksimalnim unosom kiseonika od 1,5 kg/m
2
. Oblast primene ovog sistema,
poklapa se sa oblau primene aeracije sa finim mehurovima, stim da ovaj sistem iziskuje vee
investicione trokove. Prednost sistema je u tome, to se meanje obezbeuje mehanikim putem,
bez uduvavanja vazduha, to omoguuje stvaranje zone bez kiseonika potrebne za odvijanje
denitrifikacije. Umesto krilatih mealica sa horizontalnom osovinom, mogu se koristiti i krune
mealice, sa vertikalnom osovinom, koje se postavljaju neposredno iznad dna aeracionog bazena.

12.2.Turbinski aeratori
Kod turbinskih aeratora, uvoenje vazduha i meanje, odnosno obnavljanje povrine,
sprovodi se odvojeno, putem dva ureaja. Pri tome, komprimirani vazduh se uvodi pri dnu
aeracionog bazena, putem jednog prstena, u vidu grubih mehurova. Iznad otvora za ulaz vazduha
nalazi se kruni mea postavljen na vertikalnu osovinu koji vri finu raspodelu mehurova vazduha
po vodi i obezbeuje potrebno strujanje u aeracionom bazenu.

Slika 12.1. Turbinski aerator System Dorr-Oliver.

Kao mealice mogu se koristiti i kruni aeratori, uobiajene konstrukcije.
104
Poto se radi o aeraciji sa grubim mehurovima, sistem obino radi bez zaepljavanja.
Unos kiseonika zavisi od unete koliine vazduha, prenika rotora i njegove periferne brzine,
i tokom rada moe se podeavati promenom koliine vazduha i broja obrtaja rotora.
Ukupna potronja energije sistema sastoji se od potronje duvaljke i rotora, stom razlikom
da se uduvavanje vazduha regulie nezavisno od usisne aeracije rotora i zato se mogu postii
povoljniji efekti unosa kiseonika.
Prema sprovedenim ispitivanjima u Americi, u bioloki preienoj otpadnoj vodi, prema
tome pod pogonskim uslovima, sa turbinskim aeratorima snage 30 kW ( 1,22 m, 106 o/min) i
protokom vazduha 720 m
3
/, izmeren je unos kiseonika 51 kg/, pri potronji energije 23,7 kW za
rotor i 12 kW za aeraciju. To daje efektivnost unosa kiseonika od 1,4 kg/kW. Rezultati novijih
ispitivanja, po redu veliina, poklapaju se sa navedenim vrednostima.
Intenzitet strujanja je dovoljan za odravanje smee u suspenziji, ak i kod veih bazena.
Ovaj sistem je posebno povoljan kod preiavanja industrijskih otpadnih voda, sa
varijacijom BPK
5
optereenja, jer se unos kiseonika moe podesiti prema potrebama na ve raniji
izloeni nain. Aeracioni bazen se moe pokriti, nastale gasove odvesti na preiavanje, to je
potrebno kod industrijskih otpadnih voda sa neugodnim mirisom, radi spreavanja aerozagaenja.
Kombinovani sistemi aeracije mogu se dalje razvijati, ako se umesto komprimiranog
vazduha koristi ist kiseonik, to im daje poseban znaaj. Inae ovo e biti opisano detaljnije, u
jednom od sledeih delova.

105
13. AERACIONI SISTEMI SA ODVOJENIM MEANJEM

Kod postupaka sa niskim specifinim organskim optereenjem, naroito simultanom
denitrifikacijom, u cilju racionalnog unoenja kiseonika i potrebnog meanja za spreavanje
istaloavanja mulja, potrebno je obezbediti odvojeno meanje od aeracije, nezavisno jedno od
drugog.
Putem mehanikih ureaja za meanje, pomou krilatih, propelerskih, cevastih ili krunih
aeratora u bazenima sa krunim kretanjem vode stvara se horizontalno, a u krunim i pravougaonim
bazenima pored toga i vertikalno strujanje vode. Pri pojedinanom radu racionalni mehaniki
sistemi za meanje, pri gustini snage od 3 do 6 W/m
3
aeracionog bazena, stvaraju dovoljno veliku
brzinu strujanja za meanje od 0,1 do 0,3 cm/s, pri dnu bazena, ili krunu turbulenciju za pokretanje
eventualno istaloenog mulja.
Za unoenje kiseonika kod ovih sistema, preteno se koriste aeratori sa finim mehurovima,
koji se postavljaju u vidu traka ili na veliku povrinu. Ali se koriste i mehaniki aeratori
namontirani na pokretni kruni most, koji slue kako za unoenje kiseonika tako i za meanje.
Eksploatacione prednosti navedenih sistema su u tome to se aeracija i meanje mogu
odvojeno regulisati i podesiti datim uslovima.
Aeracioni sistemi sa odvojenim meanjem esto se nazivaju sistemom sa suprotnim tokom,
jer se uduvani vazduh, raspodeljen na mehurove ne die vertikalno, nego usled horizontalne ili
vertikalne cirkulacije, pojedini mehurovi prevaljuju dui put i isplivavaju praktino po kosoj
putanji. Na taj nain se produava vreme kontakta izmeu mehurova i vode, a time raste unos
kiseonika kao i njegova efektivnost.
Kod Schreiber-ovog krunog bazena sa suprotnim tokom, pri brzini kruenja mosta od 60
cm/s, stvara se istosmerno horizontalno strujanje brzine 30 cm/s. Stacionarno postavljene, ili na
most namontirane aeracione reetke izazivaju strujanje od 30 cm/s. Aeracija je sa finim
mehurovima i rasporeena povrinski.
U krunim bazenima, sa krunim kretanjem vode, za aeraciju se mogu koristiti i kruni
aeratori, namontirani na kruei most, a za meanje se postavljaju dodatne mealice.

Slika 13.1. Kruni bazen sa suprotnim tokom (Prema crteu firme Schreiber).

106

Slika 13.2. Primena OS-krunih aeratora kod aeracionih bazena krunog oblika.

Kod bazena sa krunim kretanjem vode tipa Menzel kao i kod OMS kombinovanih bazena,
za meanje se koriste propelerske mealice, koje obezbeuju dovoljno meanje za spreavanje
istaloavanja mulja, dok aeratori rasporeeni po dnu, sa finim mehurovima, rade delimino ili samo
povremeno.
Cevne propelerske mealice uglavnom se koriste kod cirkulacionih ovalnih ili bazena sa
krunim kretanjem vode.
Odvojena regulacija unosa kiseonika i meanja, moe se sprovesti i primenom cevastih
propelera i mealicama sa vertikalnom osovinom.

Slika 13.3. Menzel-ov kanalni bazen sa cirkulacijom i denitrifikacijom.

107

Slika 13.4. Propelerska mealica za bazen sa krunim kretanjem vode.

Slika 13.5. IBO sistem aeracije sa suprotnim tokom.

Slika 13.6. OS-kombinovani aeracioni sistem.

108
14. AERACIONI SISTEMI U POSEBNOJ IZVEDBI

U cilju poboljanja efektivnosti unosa kiseonika, i sniavanja trokova eksploatacije,
razvijene su razne izvedbe aeracionih sistema.
Tzv. Carrusel-System sastoji se od kombinovanog bazena sa kruenjem vode , kod kojih su
na glavnom kraju postavljeni kruni aeratori. Ovi aeratori usled visoke gustine snage, izmeu 80 do
100 W/m
3
, u navedenoj zoni, razvijaju intenzivan unos vazdunih mehurova i strujanje vode, to
stvara povoljan unos kiseonika. Istovremeno postie se i intenzivno meanje. Kod kombinovanih
bazena, prilikom smanjenja ulaznog organskog zagaenja, zaustavljanjem nekih od aeratora, moe
se postii uteda u energiji. Pokrivanjem aeriranog dela kombinovanog bazena, moe se spreiti
irenje aerosola i stvaranje leda na objektima i mainskoj opremi.

Slika 14.1. ematski prikaz jednog Carrusel-Systema.

Kod duboko-strujnih aeracionih sistema od ICI, otpadna voda tee dole-gore, u dubokom
ahtu, koji je izgraen u obliku U-cevi. Komprimirani vazduh se uduvava u struju usmerenu nadole
na odreenoj dubini. Smea vode i vazduha cirkulira brzinom 1-2 m/s. S obzirom da je brzina
tonjenja otpadne vode znatno vea od brzine penjanja vazdunih mehurova, oni budu poneeni
nadole i pri tome potpuno rastvoreni. U delu ahta u kom se voda die izdvajaju se produkti
respiracije, azot i ugljendioksid u vidu mehurova, koji se u gornjem, blago proirenom delu ahta,
tzv. bazenu za ozraivanje, raspucaju. Zatim, preiena voda zajedno sa flokulama mulja se iz
ozranog bazena preliva u naknadni talonik.
Vreme zadravanja vazdunog mehura u dubokom ahtu, kree se oko 3 min. naspram 30 s
kod konvencijalnog sistema aeracije sa komprimiranim vazduhom. Za potpuno meanje otpadne
vode i vazduha u ahtu i poboljanja prenosa kiseonika, potrebna je jaka turbulencija vode. Zbog
oblika bazena u vidu ahta, dubine ak do 20 m, potrebna povrina za aeracioni bazen je mala. Niski
trokovi gradnje ove vrste bazena zahtevaju odgovarajue geoloke uslove.
Firme Bayer i Hchst razvile su dve varijante postupka sa aktivnim muljem, tzv. bioloki
toranj i visoki bioloki reaktor, koji su posebno povoljni za preiavanje otpadne vode hemijske
industrije. Njihove zajednike i specifine karakteristike sastoje se u tome, da su potpuno
zatvorenog tipa i u njima voda struji nagore, a visina rezervoara kree se od 12 do 30 m. Usled
velike visine vodenog stuba, postie se intenzivno iskorienje kiseonika iz vazduha, koji se unosi
injektorskim aeratorima. Iskorienje kiseonika moe biti ak iznad 65 %, a efektivnost unosa je
isto visoka.

109

Slika 14. 2. ICI duboko-strujni postupak aeracije.

Iz navedenih razloga mala je koliina otpadnih gasova, to se lako zbrinjava. Smanjenjem
porvrine u odnosu na povrinu konvencionalnih postupaka preko koje se mogu osloboditi gasovi
neugodnog mirisa, dovodi se, kod ovog sistema, do povoljnijeg odnosa povrina-zapremina, sa
aspekta emisije smrada.
Injektorski aeratori, koji su postavljeni na dno reaktora, razvijaju buku malog intenziteta. S
obzirom na njihovu visinu, reaktori se izgrauju preteno od elika. Oni zahtevaju relativno malu
povrinu.

Slika 14.3. Tok postupka preiavanja zajednikog postrojenja
Leverkusen-a sa Bayer-ovim biolokim tornjem

110

Slika 14.4. ema visokog biolokog tornja.

111
15. KORIENJE ISTOG KISEONIKA

Kiseonik za potrebe biomase, umesto vazduha, moe se obezbediti i putem istog
kiseonika. ist kiseonik se u svetu koristi na velikom broju postrojenja za preiavanje, postupkom
aktivnog mulja. Razvoj ovog postupka zapoet je poetkom etrdesetih godina, a tehnika
realizacija sredinom sedamdesetih godina. Prema Henry-jevom zakonu koncentracije zasienja
kiseonika u vodenoj fazi direktno zavisi od parcijalnog pritiska kiseonika u gasnoj fazi. Ovaj
poslednji zavisi od udela kiseonika u gasnoj fazi, to kod atmosferskog pritiska iznosi 21%, a u
tehnikom kiseoniku 90-98 % zapreminskog udela. Prema tome vei parcijalni pritisak daje veu
koncentraciju zasienja, a preko toga i vei unos kiseonika. To kod sistema za bioloko
preiavanje aktivnim muljem, omoguuje primenu veeg prostornog optereenja i obezbeenje
dovoljne koliine kiseonika u aeracionom bazenu.
Koncentracija kiseonika u biolokom bazenu obino se postavlja na veu vrednost nego
kod aeracije sa komprimiranim vazduhom. Dok se efektivnost unosa kiseonika pri aeraciji sa
vazduhom kree od 1,5 do 2,0 kg/kW, kod korienja istog kiseonika u praksi je tri puta vea
(teorijski 4,8 puta). Potrebno je istai, da proizvodnja istog kiseonika trai posebno angaovanje
energije. Kod korienja istog kiseonika, zapremina gasa je znatno manja nego u sluaju vazduha.
Normalni kubni metar vazduha, pri 20C i pritisku od 1013 mbar-a, sadri 280 gO
2
. Od toga, pri
srednjoj dubini uduvavanja od 3,0 m sa savrenim sistemom aeracije, rastvara se oko 10%.
Normalni kubni metar gasa istog kiseonika, sa sadrajem kiseonika od 90%, pri temperaturi od
20C i normalnom pritisku (gustina 1331,3 g/m
3
), sadri 1198gO
2
. Za unoenje iste koliine
kiseonika, kao u sluaju aeracije sa vazduhom, uz stepen iskorienja istog kiseonika od 90%,
potrebna zapremina istog kiseonika iznosi (0,1x280):(0,9x1198)x100=2,6% u odnosu na vazduh,
pod istim fizikim uslovima.
Kod unetog vazduha, rastvorena koliina kiseonika od 28 gO
2
, odgovara zapremina od 21
l, a ostatak od 979 l je otpadni gas. Kod korienja istog kiseonika, sa 26 l gasa unosi se 31,2 gO
2
,
uz 2,3 l otpadnog gasa, koji sadri 3,1 gO
2
. Taj otpadni gas sadri 50 zapr. % kiseonika. Ukupna
koliina otpadnog gasa kod istog kiseonika ini svega 0,5 % zapremine gasa, koji nastaje kod
aeracije vazduhom. Tome jo treba dodati zapreminu ugljendioksida, koji nastaje kao produkt
bioloke razmene materija, koji se u zavisnosti od pH sredine, delimino rastvara i ostaje u vodi. Pri
manjem stepenu iskorienja, od navedenog 90 %, raste zapremina nastalog otpadnog gasa,
srazmerno smanjenju tog stepena. Na osnovu dosadanjih ispitivanja i iskustvenih podataka u
praksi, u vezi korienja istog kiseonika, kod postupka sa aktivnim muljem, mogu se istai sledee
prednosti:
- Zbog veeg parcijalnog pritiska kiseonika u istom kiseoniku, u odnosu na vazduh,
teoretski za 4,8 puta sa ekonominim sistemom unoenja, obezbeuje se u biolokom bazenu, vea
koncentracija kiseonika.
- Zbog vee raspoloive koliine kiseonika, moe se poveati koncentracija aktivnog mulja
u biolokom bazenu, bez opasnosti da kiseonik postaje limitirajui faktor procesa preiavanja. To
stvara mogunost veeg optereenja i kapaciteta razgradnje po jedinici zapremine biolokog bazena.
Pored toga, korienje istog kiseonika, omoguuje prilagoavanje unosa kiseonika varijacijama
ulaznog optereenja, u irokom opsegu, primenom jednostavnih tehnikih zahvata.
- Kod korienja tehnikog kiseonika, moe se ostvariti stepen iskorienja od 90 %. To,
bez daljnjeg, dovodi do korienja znatno manje zapremine gasa, a kao rezultat toga, koliina
otpadnog gasa iznosi svega 1 % u odnosu na konvencionalni sistem aeracije sa komprimiranim
vazduhom, a time se smanjuje emisija u vazduh, tj. opasnost od aerozagaenja, odnosno smanjuju
se trokovi preiavanja otpadnih gasova.
- U sluaju korienja istog kiseonika umesto vazduha, postie se, pored nie specifine
produkcije mulja i manji indeks mulja u veini sluajeva.
- Za korienje odnosno unoenje istog kiseonika nudi se vei broj tehnikih reenja.
Glavna razlika meu njima javlja se u zavisnosti od toga da li se ist kiseonik unosi u otvoreni ili
zatvoreni bioloki bazen. Kod zatvorenog bazena postoji mogunost recirkulacije neiskorienog
112
gasa, radi poveanja stepena iskorienja. Za unoenje istog kiseonika u vodu, uglavnom se koriste
konvencionalni sistemi aeracije.

Slika 15.1. Skica sistema sa korienjem istog kiseonika.

Potreban ist kiseonik moe se proizvoditi na licu mesta, ili pak dovesti u gasnom ili
tenom stanju. Nabavka istog kiseonika sa strane jedino se isplati u sluaju manjeg postrojenja, ili
ako u blizini prolazi transportni cevovod kiseonika.
Trokovi izgradnje postrojenja za preiavanje razlikuju se od trokova izgradnje
postrojenja koja se aeriraju sa komprimiranim vazduhom, naroito u biolokom delu. Razlike su
mogue i kod naknadnog taloenja i obrade mulja. Investicioni trokovi biolokog dela su obino
vei usled potrebe pokrivanja bazena zbog dodatnih mainskih instalacija, merno-regulacione
opreme, i zbog nabavke ureaja za proizvodnju istog kiseonika. Sa druge strane javljaju se manji
trokovi zbog manjih dimenzija biolokog bazena, a esto i zbog manje koliine nastalog mulja.
Kod eksploatacionih trokova javljaju se velike razlike. Dok je kod aeracije sa
komprimiranim vazduhom odluujui faktor potronja energije kompresora, kod istog kiseonika
energija se troi za proizvodnju kiseonika ali i za njegovo unoenje.
Ope uzevi mogu se izvesti sledei zakljuci:
- Primena istog kiseonika tehnikog kvaliteta kod biolokog postupka sa aktivnim
muljem, zbog vee koliine raspoloivog kiseonika, moe poveati koliinu biomase u biolokom
bazenu. Iz tog razloga primena istog kiseonika je posebno povoljna kod preiavanja otpadnih
voda sa visokim organskim optereenjem, odnosno u sluaju jakih varijacija optereenja.
- Preiavanje uz primenu istog kiseonika, u principu se odvija u zatvorenim sistemima,
tako da se emisija u vazduh od strane postrojenja moe spreiti. Naime, ako se to zahteva , iz
relativno male koliine otpadnih gasova, opasne komponente se mogu ukloniti manjim zahvatima.
Iz tog razloga primena istog kiseonika posebno je opravdana na postrojenjima za preiavanje
koja se nalaze u gusto naseljenim predelima, i u sluaju preiavanja otpadnih voda sa sadrajem
lako isparljivih komponenata, kod kojih preti opasnost od irenja neugodnih mirisa.
- Mogunost veeg specifinog organskog optereenja mulja dovodi do manjih dimenzija
biolokog dela postrojenja i linije za obradu mulja. Zato primena istog kiseonika ima i tu prednost,
da omoguuje poveanje kapaciteta preoptereenih postrojenja, gde prostorni uslovi ne omoguuju
fiziko irenje postrojenja, tj. nema slobodnih povrina za gradnju novih objekata.
- Zbog relativno niskih trokova proizvodnje, u sluaju velike potronje kiseonika na
postrojenjima velikog kapaciteta, primena istog kiseonika moe biti ekonomina, nezavisno od
ranije izloenih stavova.
- Nasuprot dosada navedenim prednostima, treba navesti i neke mane, kao to su vei
graevinski i pogonsko-tehniki zahvati, kao i sloenije sigurnosne mere.
Opte posmatrajui, bioloki postupak preiavanja sa aktivnim muljem uz primenu
istog kiseonika predstavlja tehnologiju koja, pod odreenim uslovima, prua prednosti u odnosu na
uobiajene bioloke postupke preiavanja otpadnih voda.
113
16. ZAKLJUCI I KRITERIJUMI ZA IZBOR

Optimalno reenje aeracionog sistema i postrojenja za bioloko preiavanje otpadnih
voda postupkom aktivnog mulja, sa konstruktivnog i eksploatacionog uslova, moe se ostvariti
samo odgovarajuim izborom postupka preiavanja, oblika bazena i izborom aeracionog sistema.
Postupak preiavanja odreuje zahtevani kvalitet preiene vode, vrstu i karakteristike sirove
otpadne vode. Od toga zavise potrebni pogonski uslovi, koji nameu primenu jednostepenog ili
dvostepenog preiavanja ili reaktore sa potpunim meanjem, protone, kaskadne i sa krunim
kretanjem vode. Ovi razliiti sistemi zahtevaju razliite efekte unosa kiseonika, odreenu raspodelu
kiseonika po biolokom bazenu kao i odreene uslove meanja i strujanja vode.
Iskoriavanje kapaciteta jednog aeracionog sistema moe se ostvariti samo pod uslovima
obezbeenja svih potrebnih tehnikih i ekonomskih zahteva koji predstavljaju osnovnu
pretpostavku za bezbedan rad postrojenja za preiavanje. Energo-ekonominost izraena kao
efektivnost unosa kiseonika u kg/kW, slui samo kao uporedna vrednost za izbor aeracionog
sistema. Veina danas postojeih aeracionih sistema ima efektivnost unosa kiseonika od 1,5 do 2,0
kg/kW. Poto efektivnost unosa kiseonika ne zavisi jedino od sistema aeracije, nego i od oblika i
veliine biolokog bazena, zatim od kvaliteta otpadne vode, pogonskih uslova, svaki sistem aeracije
treba ispitati u tehnikoj razmeri, pod uslovima slinim pogonskim ulovima. O raznim
mogunostima merenja unosa kiseonika aeracionih sistema, u istu odnosno otpadnu vodu, kao i za
njihovu ocenu, moe se nai uputstvo u odgovarajuoj literaturi.
Pored efektivnosti unosa kiseonika, kg/kW, vaan uporedni pokazatelj sistema je i unos
kiseonika u kg/. Odabrani sistem aeracije treba da obezbedi pod svim uslovima rada, za predvieni
kvalitet otpadne vode, odabrani sistem rada i naina funkcionisanja, zahtevani unos kiseonika i
potrebno meanje smee u biolokom bazenu.
Prvi zadatak kod izbora aeracionog sistema je utvrivanje oekivanih uslova rada i
zahtevani opseg regulacije. Zatim se preispituje koji sistem aeracije daje pod tim uslovima povoljnu
efektivnost unosa kiseonika. Sa poveanjem vremena zadravanja, a stime esto niom potrebom
kiseonika po jedinici zapremine biolokog bazena, kombinacijom razliitih sistema, konkretno
povezano sa mehanikim meanjem, dobija se energetski povoljnije reenje, uz obezbeenje
potrebnih uslova meanja. Hidrauliki odnosi, koji se postiu u biolokom bazenu aeracijom ili
kombinovanim sistemom, predstavljaju isto vaan kriterijum za izbor. Meanje ili strujanje mora
biti tako intenzivno, da se aktivni mulj, biomasa, supstrat i kiseonik ujednaeno pomea i da se
sprei istaloavanje mulja na dnu talonika. Brzina strujanja, ak pri minimalnoj gustini snage,
W/m
3
, mora biti dovoljna za spreavanje istaloavanje. Kad su tehnoloki zahtevi zadovoljeni,
ostaje provera rada sistema aeracije pod datim pogonskim uslovima. Sigurnost i neprekidnost rada
sistema aeracije uglavnom zavisi od sadraja otpadnih voda, pogonskih i klimatskih uslova i samo u
manjem obimu od loe tehnike izvedbe, odabramog materijala duvaljke, pogonskog mehanizma,
motora, leajeva, cevovoda, vazdunih filtera, zatitnika buke i rasprskavanja vode. Tu treba
posebno istai naklonost ka zaepljavanju pora i rupa aeratora kod aeracije sa komprimiranim
vazduhom ili namotavanje vlaknastih materija na krila krunih aeratora. Sistem aeracije ne sme da
bude osetljiv na razliito sleganje delova objekata. Sistem treba da bude otporan na mehanike i
hemijske uticaje. Na kraju treba istai neminovnu sigurnost u radu duvaljki, aeratora, pogonskog
mehanizma i motora uz minimalno odravanje.
Za svaki sistem aeracije treba zatraiti od isporuioca sve potrebne pogonske i tehnike
podatke za zadate vrednosti unosa i efektivnosti unosa kiseonika i garancije za bezbedan rad, radi
obezbeenja potrebnih podataka za gradnju i za analizu trokova. Sa porastom trokova materijala i
osoblja, raste obim odravanja i popravke u godinjim trokovima. Kod malih postrojenja daje se
prednost bezbednosti i sigurnosti u radu. Kod postrojenja srednjeg i veeg kapaciteta potronja
elektrine energije za aeraciju predstavlja vaan faktor trokova i zato efektivnost unosa kiseonika
pod oekivanim pogonskim uslovima predstavlja jedan od odluujuih pokazatelja za izbor. Ali kod
uporedne analize vanu stavku ine i ukupni investicioni trokovi u sistem aeracije, sa svim
pripadajuim ureajima i opremom.
114
Zbog stalno rastuih zahteva prema zatiti ivotne sredine, kod izbora sistema aeracije,
treba obezbediti potrebne mere za eliminaciju emisije aerosola, buke i neugodnog mirisa. Ovi
zahtevi su posebno izraeni ako je okolina postrojenja gusto naseljena. Treba posebno preispitati da
li sastav otpadne vode, odabrani postupak preiavanja vode i mulja mogu biti razlozi za irenje
neugodnog mirisa. Naknadno reavanje smanjenja emisije neugodnog mirisa je veoma sloeno, i
nikako se ne moe svesti na sistem ventilacije. Svakako je povoljnije odabrati takvo tehniko
reenje, koje pod datim uslovima rezultira povoljnije uslove preiavanja, nego kasnije imati brigu
oko zatite ivotne sredine.

115
17. PRILOZI
17.1. Prospekti o membranskim aeratorima ROEFLEX ROEDIGER
17.1.1. Prednosti ROEFLEX membranskog aeratora
Prednosti ovog tipa aeratora su:
~ Mogunost prekida dovoda komprimiranog vazduha. Zbog dvostrukog zaptivanja
nema prodiranja vode u cevovod i aerator.
~ Otporan je na uobiajene materije u otpadnoj vodi.
~ Plastini prsten osigurava od spadanja membrane pri izuzetnom naprezanju.
~ Izrada od plastike. Tanjirasti aerator od termoplasta ojaanog staklenim vlaknima, a
membrana od EPDM-a.
~ Raspored po elji. Mogua je primena za povrinsku i linijsku aeraciju u bazenima
svih oblika.
~ Fleksibilan kapacitet protoka vazduha. Varijacije protoka vazduha su u odnosu 1:5.
Ekonomian rad u svim podrujima.
~ Dve razliite veliine proreza. Uski prorez sa protokom vazduha od 2-10m
3
/h za
bioloki tretman visoko optereenih postrojenja (sa povrinskom aeracijom i
linijskom aeracijom). iroki prorezi sa protokom vazduha od 1-5m
3
/h za bioloki
tretman slabo optereenih postrojenja.
~ Jednostavna montaa, a eratori se direktno uvru u plastine ili eline raspodelne
cevi.
~ Utini moduli. Mogue postavljanje utinih modula od plastike sa po 3 aeratora na
svakoj strani raspodelne cevi.
~ Jednostavna zamena membrane se vri bez alata i bez demontane tanjiraste ploe.
~ Mali gubitak pritiska. Tanim odreivanjem forme, prednaprezanja i materijala se
postie maksimalna ekonominost (vidi dijagram).
~ Optimalna veliina mehuria sa srednjim preinkom od 2mm (ispitivanja su raena
od strane fakulteta Darmstadt).
~ Dobar unos kiseonika. Unos kiseonika zavisi od dubine uranjanja, protoka vazduha i
gustine polaganja aeratora (ispitivali na fakultet Darmstadt i udruenje Emscher, vidi
dijagram).
~ Dobra iskorienost kiseonika. U istoj vodi pri dubini uduvavanja od 4m, i pri
gustom postavljanju aeratora, vrednosti iznose vie od 4.5kgO
2
/kWh. U praktinom
radu, sa otpadnom vodom unos kiseonika je oko 3 kgO
2
/kWh.
~ Optimalna ekonominost. Investicioni i pogonski trokovi su mali.

Slika 17.1. Membranski aerator.
116
17.1.2. Funkcija ROEFLEX-a
ROEFLEX membranski aerator ima jednostavnu i kompaktnu konstrukciju. Sastoji se od
tanjiraste ploe sa konveksno zaobljenom gornjom stranom na koju je navuena elastina
perforirana membrana sa prorezima. Membrana obuhvata rub tanjiraste ploe i dodatno je osigurana
jednim prstenom. Zbog konveksnog zaobljenja ploe prilikom dovoda vazduha dolazi do blagog
odizanja membrane koja se rastegne toliko da u finim mehuriima propusti vazduh kroz proreze.
Optimalan prenik mehuria je oko 2mm. Manji mehurii mogu da dovedu do neeljenog
flotacionog efekta. Dve razliite veliine proreza omoguuju primenu kako u biolokom tretmanu
visoko, tako i nisko optereene vode. Protok vazduha iznosi od
3
2 10 / m h odnosno
3
1 5 / m h , sa
ime je omogueno velike povrine dna bazena. Zbog mogueg variranja unosa 1:5, koliina
vazduha uvek moe da se prilagodi potrebom za kiseonikom kako bi se postigla visoka
iskorienost. Kada se dovod vazduha prekine, stub tenosti iznad ploe pritiska membranu na
tanjirastu plou. Zbog dvostrukog zaptivanja otpadna voda ne moe da prodre u aerator i raspodelne
cevi. Ovo omoguava da se pojedini delovi aeracione celine iskljue iz celine, tj. da pojedine zone
rade po izbodu, kao oksine ili aonksine.

Slika 17.2. Parametri za projektovanje ROEFLEX membranskog aeratora.

17.1.3. Sistem utinih modula
Pomou sistema utinih modula (ematski prikaz je na sledeoj slici), membranski aeratori
mogu da se postave i sa strane prikljune cevi. Sa strane se montira od 6 do (najee) 4 aeratora.
Na ovaj nain je mogue postavljanje aeratora na uske deonice dna bazena. Kod postavljanja
aeratora na duim stranama bazena se postie linijska aeracija sa meanjem. Ovde je takoe mogue
iskljuivanje vazduha.

Slika 17.3. Rastojanje izmeu utinih modula.
117

Slika 17.4. Dispozicija ROEFLEX membranskih aeratora.

17.1.4. Predlozi za postavljanje aeratora kod povrinke aeracije
Poto su ROEFLEX membranski aeratori privreni na raspodelni cevovod, treba voditi
rauna da se iz cevovoda odstrani izdvojeni kondenzat. Specijalno razvijene posude za kondenzat se
postavljaju na najniu taku iz kojeg se injektorskim delovanjem komprimiranog vazduha
kondenzat izduvava. Ovaj postupak se izvodi povremenim otvaranjem jedne slavine.

Slika 17.5. Dispozicija povrinskih aeratora.
118
17.2. Primer prorauna aeracionog sistema sa membranskim aeratorima oblika
peurke ROEFLEX
17.2.1. Aeracioni bazen
Aeracioni bazen pomou aerobnih bakterija vribioloko preiavanje. Otpadna voda u aeracionom
bazenu tee kontinualno i koja sa sobom nosi organsku materiju koju mikroorganizmi koriste kao
hranu. Na ovaj nain mikroorganizmi stvaraju nove mikroorganizme istovremeno vrei oksidaciju
organske materije. U ovom primeru se usvaja bioloko preiavanje sa aktivnim muljem sa
nitrifikacijom i denitrifikacijom.

Merodavni podaci za dimenzionisanje aeracionog bazena
Merodavni podaci za proraun su:
~ Proticaj 7200m
3
/dan
~ Organsko optereenje 3600kgBPK
5
/dan
~ Koncentracija 490g BPK
5
/ m
3

Dimenzionisanje ovog dela postrojenja e se uraditi prema smernicama za dimenzionisanje
jednostepenih biolokih ureaja za preiavanje otpadnih voda kapaciteta iznad 5000ES
(BEMESSUNG VON EINSTUFIGEN BELEBUNGSANGEN AB 5000 EINWONNERWERTEN,
REGELWERK-ABWASSER-ABFALL-ARBEITSBALTT A131, FEBRUAR 1991.) .
17.2.2. Zapremina aeracionog bazena
Dnevno organsko optereenje je poznato i iznosi
5
3600 / kgBPK dan .
Minimalna starost mulja za opisani postupak pri temperaturi od 15C iznosi 10 dana.
Odnos suve suspendovane materije i
5
BPK je
570 /
1.16.
490 /
mg l
mg l
=
Za temperaturu 15 T C =

, starost mulja 10
ss
t d = i odnos suve suspendovane materije i
5
BPK
1.16, viak mulja je
5
1.12kgSM kgBPK .
Usvaja se koncentracija mulja u bazenu od
3
4 / kgSM m .
Specifino organsko optereenje mulja je
5
5
Specifino organsko
1 1
0.089
optereenje mulja viak mulja starost mulja
1.12 10d
kgBPK
kgSM
kgSM
kgBPK
= = =

.
Ukupna korisna zapremina aeracionog bazena je
3 5
5
3
Ukupna korisna 3600 dnevno organsko optereenje
10112
specifino organsko koncentracija zapremina bazena
0.089 4
optereenje mulja mulja u bazenu
kgBPK d
m
kgBPK kgSM
kgSM m
= = =
| | | |

| |
\ \

Usvajaju se etiri aeraciona bazena sledeih dimenzija:
~ dubina vode h=4.5m
~ irina bazena b=15m
~ duina bazena L=37.5m
Stvarna zapremina jednog bazena iznosi
3
Stvarna zapremina
dubina bazena duina bazena irina bazena = 2531.3m
jednog bazena
=
Ukupna korisna zapremina je
119
3 3
Ukupna korisna
broj bazena stvarna zapremina jednog bazena 4 2531.3m 10125m
zapremina bazena
= = =
Hidrauliko vreme zadravanja:
3
3
ukupna korisna zapremina 10125m
50.6
200 /
srednje
h
Q m h
= = ,
3
3
max,
33.7
300 /
d
h
Q m h
= = ,
3
3
max,
21
480 /
h
h
Q m h
= = .

17.2.3. Potrebna koliina kiseonika
Za ovaj postupak je potrebno obezbediti kiseonik za razgradnju organskog ugljeninog zagaenja i
za oksidaciju azotnih jedinjenja.
Kiseonik za razgradnju organskog ugljeninog zagaenja, za temperaturu od 15 T C =

i starost
mulja od 10
ss
t d = , iznosi 1.30kgO2/kgBPK5.
Kiseonik za oksidaciju azotnih jedinjenja je
( )
5
2
2
sadraj nitrata nitrat uklonjen
4.6 1.7
Kiseonik za razgradnju u efluentu denitrifikacijom
azotnih jedinjenja koncentracija BPK u sirovoj vodi
4.6 15 / 1.7 33 15 /
0.23
490 /
mg l mg l
kgO kgBPK
mgO l
| | | |
+
| |
\ \
= =
+
= =
5

Zbog neravnomernog masenog protoka zagaenja se usvaja koeficijenti neravnomernosti
~ (za 10 ) 1.2,
C ss
f t d = =
~ (za 6000ES i 10 ) 2.0
N ss
f t d = =
Specifina potronja kiseonika je
2
5
kiseonik za kiseonik za
Specifina potronja kiseonika razgradnju organskog oksidaciju azotnih
ugljeninog zagaenja jedinjenja
10
1.2 1.3 2.0 0.
10 2
S
C N
S X
C
f f
C C
kgO
kgBPK
( | | | |
( | |
= + =
( | |
| |
(
\ \
= +
2 2
5 5
23 2.53
kgO kgO
kgBPK kgBPK
(
=
(

gde su
S
C koncentracija zasienja kiseonika na temperaturi od 15 T C =

, 10 /
S
C mg l = ,
X
C koncentracija kiseonika u aeracionom bazenu, 2 /
X
C mg l = .
Maksimalna asovna potronja kiseonika je
5 2
5
2
dnevno organsko specifina potronja
Maksimalna asovna optereenje kiseonika
potronja kiseonika 24
3600 2.53
380 /
24
kgBPK kgO
d kgBPK
kgO h
h
| | | |
| |
\ \
= =
= =

120
Dimenzionisanje sistema za unos kiseonika
Broj aeratora se odreuje iterativno primenom dijagrama za unos kiseonika po aeratoru. Dijagram
unosa kiseonika je dat na sledeoj slici.

Slika 17.6. Parametri za dimenzionisanje sistema za unos kiseonika.

Usvaja se protok vazduha od 4
3
.
n
m h kom.
Prva pretpostavka:
~ gustina polaganja 1.0m
2
/kom
Za usvojen protok i predpostavljenu gustinu polaganja se sa dijagrama oita unos kiseonika
3
2
15.3 .
n
k gO m m = .
Korisna dubina H
k
se dobija kada se od dubine vode u aeracionom bazenu oduzme visina na
kojoj su aeratori postavljeni,
4.5 0.4 4.1
k
H H m = = = .

Slika 17.7. Korisna dubina membranskih aeratora.

Visinu zadaje proizvoa aeratora. Ukupan unos za usvojenu gustinu polaganja je
2 2
3 3
4.1 15.3 43.9
k
n n
gO gO
A H k m k
m m m
= = = .
Efektivni unos kiseonika iznosi
2 2
3 3
Efektivni unos kiseonika 0.7 4.1 15.3 43.9
k
n n
gO gO
k H m
m m m
= = =
Koeficijent efektivnog unosa kiseonika je 0.7 = , a potrebna koliina kiseonika u aeracionom
bazenu (asovni unos) je ranije sraunat i iznosi 380kgO
2
/h. Protok vazduha je
3 2
3
2
380 / potrebna koliina kiseonika u aeracionom bazenu
Protok vazduha 8656 /
efektivni unos kiseonika 43.9 /
n
n
kgO h
m h
gO m
= = = .
Potreban broj aeracionih membrana je
3
3
8656 / protok vazduha
2164
protok po aeratoru
4
.
n
n
m h
n kom
m
h kom
= = =
Povrina aeracionog bazena je broj aeracionih bazena B L =2250m
2
. Sraunata gustina polaganja
2
povrina aeracionog bazena 2250
Sraunata gustina polaganja 1.0
potreban broj aeracionih membrana 2164
m
kom
= = =
Sraunata gustina polaganja je jednaka pretpostavljenoj pa je sa ovime proraun zavren.
121
17.3. Prospekti ploastih membranskih aeratora HAFI ENGINEERING

122

123

124

17.4. Primer prorauna aeracionog sistema sa ploastim aeratorima HAFI
17.4.1. Uvodna razmatranja
Naselje u severozapadnom delu Vojvodine se nalazi u neposrednoj blizini znaajnih resursa
povrinskih voda. Okruen je prirodnim vodotokom i hidrosistemom Dunav-Tisa-Dunav. Ove vode
predstavljaju jedine resurse povrinskih voda u neposrednom okruenju grada. Ovi vodotoci ujedno
predstavljaju i vodoprijemnike suvinih voda sa gradskog podruja (atmosferske i otpadne vode
stanovnitva i industrije grada). Intenzivnom urbanizacijom naselja i razvojem industrijskih
kapaciteta, problematika suvinih voda je postala sve izraenija.
Atmosferske vode, kao uslovno nezagaene, direktno dospevaju u okolne kanale sliva i kanalsku
mreu DTD. Poto su ove vode nezagaene, ne uzrokuju tetne posledice na vodoprijemnik.
Otpadne vode naselja i industrije, prikupljene separatnim sistemom kanalizacije dospevaju u _____,
kao neposredni vodoprijemnik, odnosno u kanal DTD, kao krajnji vodoprijemnik ovih voda. Kako
bi se zatitio kvalitet vode vodoprijemnika, grad _______ je jo 1964. godine preduzimao mere na
preiavanju otpadnih voda. Tada je izgraeno prvo postrojenje kapaciteta 20000ES.
Zb0og nedovoljnog efekta preiavanja, usled poveanih koliina otpadnih voda, pristupilo se
realizaciji dugoronog razvoja reenja preiavanja otpadnih voda. Tokom 1976. i 1977. godine se
125
u sklopu obimnih prethodnih istranih radova izvrila karakterizacija otpadnih voda, i utvren je
potreban kapacitet postrojenja za preiavanje. Postrojenje je graeno u periodu izmeu 1981. i
1985. godine, a od 1985. godine je u neprekidnom radu.

Karakteristike postrojenja za preiavanje
Postrojenje za preiavanje je izvedeno po dokumentaciji UPOV izraene maja 1981. godine od
strane Instituta za graevinarstvo SAPV Subotica, odnosno po izdatom Odobrenju za graenje od
strane Sekretarijata za komunalno stambene poslove _______ pod brojem 351-1-462/81-23/II od
28.08.1981. godine.
Osnovne karakteristike sirove vode koje dospevaju na postrojenje po ovoj dokumentaciji su:
~ koliina otpadnih voda 16000
3
/ m d
~ organsko optereenje 11000
5
/ kgBPK d
~ broj ekvivalentnih stanovnika 180000ES
Osnovne karakteristike kvaliteta preiene vode su:
~ organsko optereenje 20
5
/ mgBPK l
~ suspendovane materije 30mg/l
Postrojenje za preiavanje se sastoji od dve celine, linije vode i linije mulja. Lonija vode se sastoji
od sledeih elemenata:
~ crpna stanica

414
2 /
207
Q l s =
7.15 H m =
~ mehanika reetka
3 1.5 B m =
20 Otvor mm =
~ peskolov separator masnoa
10min T =
~ prethodni talonik

3
853 V m =
40min T =
~ aeracioni bazen

3
2 4400 Q m =
8 T h =

2
2 366 / OC kgO h =
~ naknadni talonik

3
2 3200 V m =
5 T h =
~ crpke recirkulacije

276
2 /
138
Q l s =
5.6 H m =
Linija mulja se sastoji od sledeih elemenata
~ prethodni zgunjiva

3
763 V m =
2 T d =
~ digestor

3
2 3000 V m =
25 T d =
126
~ naknadni zgunjiva

3
763 V m =
2 T d =
~ rezervoar plina

3
500 V m =
~ mehanika dehidracija

3
14 / Q m h =
2.5 B m =

Tehnoloki parametri rada postrojenja
U periodu 1993-1997. godine ureaji za preiavanje otpadnih voda (UPOV), su prema dnevniku
rada radili sa sledeim, najuestalijim parametrima:
~ ulazno optereenje
hidrauliko optereenje 8000
3
/ m d
organsko optereenje 25000
5
/ kgBPK d
Zbog nesavrenog separatnog sistema kanalizacije se u vreme padavina javljaju i vea hidraulika
optereenja. Najee vrednosti karakteristinih parametara rada pojedinih objekata su bili
~ peskolov vreme zadravanja 20min
~ prethodni talonik vreme zadravanja 60min
povrinsko optereenje 2m/h
~ aeracioni bazen vreme zadravanja 13h
spec. prost. org. opt. 0.45
3
/ kg m d
koncentracija SM 3.5
3
/ kg m
spec. org. opt. mulja 0.13 / kg kgd
~ naknadni talonik vreme zadravanja 3h (za jedan talonik)
povrinsko opt. 0.5 / m h (za jedan talonik)
Napomena:
U pogonu se dominantno nalazi jedna komora aeracionog bazena.

Tehnoloki parametri rada postrojenja
Sistem za preiavanje je u neprekidnom radu od 1985. godine. Problemi u radu postoje ali se
ranije nisu mogli reiti zbog finansijskog stanja. U najznaajnije probleme u radu spada fiziko
stanje hidromainske opreme za aeraciju. Preduzete su mere za poboljanje fizikih karakteristika
opreme za aeraciju pri emu se investitor opredelio za sistem aeracije sa komprimiranim vazduhom
i ploastim aeratorima.
Navode se tehnike karakteristike novog sistema za aeraciju, za jednu komoru:
~ unos kiseonika 366kg/h (u istu vodu)
~ specifina potronja energije 3.30kg/kWh

17.4.2. Prikaz sistema aeracije
Potrebna koliina kiseonika u biolokom bazenu se obezbeuje sistemom dubinske aeracije
sa komprimiranim vazduhom uz primenu ploastih aeratora. Ovaj sistem je odabran zbog njegove
energetske efikasnosti i pouzdanosti u radu u odnosu na druge vrste aeracionih sistema, to
potvruje i donja tabela gde su uporeene karakteristike raznih vrsta aeratora.

127
Tabela 17.1. Pregled karakteristika razliitih sistema aeracije.
Vrsta i tip
aeratora
Br.
ispiti-
vanja
Br.
serije
Dubina
urona (m)
( )
10
3
/ .
OC
g m h

( )
2
/
p
OC
kg O kWh

( )
3
2
/ .
L
OC
gO N mm

P
BB

(W/m
3
)
Elektronski 2 10 3.1-7.1 28.1-67.9 1.29-1.88 9.5-13.8 22-45
Povrinski
Horizontalni 2 21 0.15-0.31 31.5-170.2 1.44-2.36 - 17-84
Vertikalni 4 26 0-0.4 16.3-138.5 1.34-1.78 - 11-85
Dubinska aeracija sa finim mehurovima
Spuvasti 1 15 2.8-4.3 37.8-163.8 1.41-2.04 5-10.6 39-
116
Tanjirasti 3 6 3.6-3.9 58.9-103.9 2.45-3.25 11.8-14.6 14-40
Cevni 2 5 3.5-5.1 42-82 2.25-2.87 11-14.2 18-37
Ploasti
iroke ploe
1 4 2.9-6.1 21.3-75.8 2.83-3.76 18.2-29.7 6-21
Ploasti HAFI 1 1 3.1 170.1 3.78 21.9 44.9

Dubinska aeracija sa komprimiranim vazduhom se sastoji od kompresorske stanice za
vazduh, cevnog razvoda komprimiranog vazduha i aeratora za unos vazduha u smeu otpadne vode
i aktivnog mulja.
Kompresorska stanica obuhvata kompresore za vazduh i ureaje za njihovo upravljanje. U
konkretnom sluaju, poto se trai relativno mali pritisak vazduha za proizvodnju komprimiranog
vazduha, odabrane su duvaljke, i to dva komada (sa mogunou instaliranja jo jedne jedinice), sa
rotirajuim klipovima, na elektrini pogon. Na duvaljkama se nalaze dvobrzinski elektromotori, koji
omoguuju promenu kapaciteta duvaljki u dva stepena. Duvaljke su smetene u posebnoj zgradi,
koja se izgrauje specijalno za ovu namenu.
Transport komprimiranog vazduha od kompresorske stanice do mesta potronje se odvija
odgovarajuim cevovodom. Glavna dovodna i razvodna cev potisnog cevovoda se izrauje od
nerajueg elika. Glavna razvodna cev se postavlja du due strane biolokog bazena. Povezivanje
aeratora sa glavne razvodne cevi se vri razdelnim cevovodom fleksibilnim plastinim cevima
odgovarajuih dimenzija. Aeratori se povezuju grupno od po etiri komada na jednoj cevi. Vazduh
se unosi u bioloki bazen putem ploastih aeratora (HAFI). Ovi aeratori se postavljaju neposredno
na dno biolokog bazena.
U cilju racionalizacije eksploatacije sistema aeracije, unos kiseonika tokom rada se podeava
stvarnoj potronji u biolokom bazenu. Regulacija unosa kiseonika se odvija aztomatski na osnovu
merene koncentracije kiseonika u biolokom bazenu. Pormena unosa se ostvaruje promenom broja
obrtaja kompresora i ukljuivanjem ili iskljuivanjem kompresora. Pravilnim izborom specifinog
unosa vazduha, po jedinici zapremine biolokog bazena, odabrani sistem aeracije pored
obezbeenja potrebne koliine kiseonika, obezbeuje i potrebno meanje za odravanje smee
bazena u suspendovanom stanju.

17.4.3. Tehnoloki deo
Potronja kiseonika
Sistem aeracije se dimenzionie na osnovu maksimalne asovne potronje kiseonika ( )
2 . maks h
PO

biolokog bazena. Iz tehnolokog prorauna proizilazi da ta potronja na predmetnom postroenju
iznosi (u jednoj komori bazena i uslovima otpadne vode)
2 . 2
256.20 /
maks h
PO kgO h
= .
Poznata je injenica da se istim sistemom aeracije postie manji unos kiseonika kod otpadne nego
kod iste vode. U tehnici aeracije se ovo smanjenje obuhvata korekcionim faktorom unosa
kiseonika a, koji predstavlja odnos unosa kiseonika u otpadnu vodu u odnosu na isti za istu vodu.
Prema literaturnim podacima se ova vrednost kree u opsegu 0.5-1, u zavisnosti od vrste
128
zagaujuih materija u otpadnoj vodi i odabranog sistema aeracije. Posebno se istie nepovoljno
dejstvo povrinsko aktivnih materija u vodi na unos kiseonika.
Prema raspoloivim podacima, vei deo zbirnih otpadnih voda koje stiu na postrojenje,
ine otpadne vode industrije iji je sadraj tenzida nizak. Istovremeno, raspoloive tehnike podloge
pokazuju da odabrani aeratori obezbeuju povoljan unos kiseonika i u otpadnu vodu. Na osnovu
toga, u daljem proraunu se usvaka a=0.7.
Sluei se do sada izloenim podacima, maksimalna asovna potronjamkiseonika, svedena
na istu vodu ( )
2 .
ista voda
maks h
PO

(

iznosi:
( )
2 . 2
0.7 256.20 /
maks h
PO kgO h
= = ,
( )
2
2 . 2 . 2
256.20 /
ista voda / 366.69 /
0.7
maks h maks h
kgO h
PO PO kgO h

= = = .

Potreban broj aeratora
Proraun potrebnog broja aeratora se zasniva na smernicam za projektovanje i tehnikim
podlogama AQUA CONSULT a. Poto broj ugraenih aeratora i njihovi eksploatacioni uslovi
bitno utiu na visinu investicionih i eksploatacionih trokova, pre pristupa proraunu treba usvojiti
osnovnu filozofiju projektovanja, koja se zasniva na sledeim postavkama:
~ Niski trokovi investicije
stepen pokrivenosti dna, SPD=5-10%
optereenje vazduhom, OV=60-80Nm
3
/h.m
2

~ Niski eksploatacioni trokovi
stepen pokrivenosti dna, SPD=10-30%
optereenje vazduhom, OV=15-30Nm
3
/h.m
2

Polazei od izloenih postavki, projektovanje je izvreno po sledeim principima:
~ usvaja se sistem aeracije koji obezbeuje minimalne investicione trokove, uz blago
poveane eksploatacione trokove
~ poto se radi o konvencionalnom (pravougaonom) biolokom bazenu, meanje
sadraja i aeracija se vre istim sistemom
~ za unoenje vazduha se usvaja ploasti aerator (HAFI tipa T)
Prema ve postojeim tehnikim podlogama, proraun potrebnog broja aeratora, zasniva se
na sledeoj jednaini
2 2
UO SUO L L N FSPD FGBB =
gde su
2
UO unos kiseonika u kgO
2
/h
2
SUO L spec. unos kiseonika po dunom metru aeratora pri SPD=100% u kgO
2
/h
L duina aeratorske ploe u m
N ukupan broj ploa
FSPDkorekcioni faktor za sluaj SPD<100%
FGBB korekcioni faktor za geometriju biolokog bazena.

U cilju obezbeenja potrebne koliine kiseonika u biolokom bazenu, sistem aeracije treba
da udovolji sledeem uslovu:
( )
2
2 . 2
ista voda
maks h
kgO
PO UO
h
| |
=
|
\

Shodno tome se dobija
( )
2 . 2
ista voda
maks h
PO SUO L L N FSPD FGBB
=
2
SUO L se dobija kao standardna vrednost iz tabele.

129
Tabela 17.2. Ploasti aerator tip T membrana EU, Specifina standardna efikasnost unosa kiseonika pri
pokrivenosti dna od 100% (SUO
2
L)

Proizvod LN se odreuje iz navedene jednaine, i predstavlja ukupnu potrebnu duinu
aeratorskih ploa, odabranog tipa T, i standardne irine d=15cm.
FSPD zavisi od SPD i odabira se u funkciji dubine vode koja se aerira u (d
v
), odnosno u
zavisnosti od rastojanja izmeu aeratorskih ploa (a) i dubine vode iz sledee tabele.

Tabela 17.3. Korekcioni faktor stepena pokrivenosti dna i dubine vode
a/id 0 0.05 0.1 0.15 0.2 0.25 0.3 0.35 0.4 0.45 0.5 0.55
FBC 0.894 0.892 0.889 0.885 0.879 0.871 0.86 0.847 0.83 0.81 0.788 0.765

a/id 0.6 0.65 0.7 0.75 0.8 0.85 0.9 1. 1.1 1.2 1.3
FBC 0.742 0.72 0.7 0.683 0.67 0.659 0.651 0.641 0.636 0.633 0.631

Gde su: a razmak izmeu dve ploe, l razmak izmeu dve ploe,
d
i dubina vode

FGBB zavisi od eme rasporeda aeratorskih ploa po povrini dna biolokog bazena. Naime,
ema rasporeda koja izaziva cirkulaciju vode iznad aeratorskih ploa, smanjuje unos kiseonika jer
poveava brzinu dizanja mehurova. Za taj sluaj se uzima FGBB=0.9, u suprotnom, kada
cirkulacije nema, uzima se FGBB=1.0.
130
Zbog navedenog uticaja eme rasporeda ploa na unos kiseonika, ema se formira prema
odreenim projektantskim smernicama. Uticaj zavisi od broja nizova ploa u biolokom bazenu
(m), kao i od broja ploa u jednom nizu (n), odnosno od rastojanja meu ploama (a) i razmaka
meu nizovima (b). Slinu ulogu ima i odstojanje izmeu nizova ploa i zidova biolokog bazena
(b/2). Prema pomenutim smernicama za projektovanje, razmak izmeu nizova (b), kao i njihovo
odstojanje od zidova biolokog bazena, odreuje se u funkciji od a. Naime b treba da je manje
od a. Pri tome a ne sme da prekorai 2.5m. Preporuuje se 0.5 b m , odnosno / 2 0.25 b m = .
Opta ema postavljanja ploa je prikazana na sledeoj slici. Vrednosti a i b se
izraunavaju po sledeim obrascima:
( ) ( )
a / , b /
BB
D dn n m m = =
Gde su:
a rastojanje izmeu aeracionih ploa u m
b rastojanje izmeu nizova ploa u m
BB
D duina biolokog bazena u m
irina biolokog bazena u m
d irina aeracionih ploa u m
L duina aeracione ploe u m
n broj aeracionih ploa u nizu
m broj nizova u biolokom bazenu

Slika 17.8. Smernice za razmetaj aeratorskih ploa.

Vrednost a moe se dobiti iz sledee tabele koja obuhvata konverziju SPD u vrednost a,
kao i razmaka izmeu ose dve susedne aeratorske ploe (I).

Tabela 17.4. Konverzija izmeu stepena pokrivenosti dna i a
BC (%) 7.5 7.7 7.9 8.1 8.3 8.6 8.8 9.1 9.4 9.7 10. 10.3
l (m) 2 1.95 1.9 1.85 1.8 1.75 1.7 1.65 1.6 1.55 1.5 1.45
a (m) 1.85 1.8 1.75 1.7 1.65 1.6 1.55 1.5 1.45 1.4 1.35 1.3

BC (%) 10.7 11.1 11.5 12 12.5 13 13.6 14.3 15 15.8 16.7 17.6
l (m) 1.4 1.35 1.3 1.25 1.2 1.15 1.1 1.05 1.0 0.95 0.9 0.85
a (m) 1.25 1.2 1.15 1.1 1.05 1.0 0.95 0.9 0.85 0.8 0.75 0.7

131

BC (%) 18.8 20 21.4 23.1 25 27.3 30 33.3 37.5 42.9 50 60 75
l (m) 0.8 0.75 0.7 0.65 0.6 0.55 0.5 0.45 0.4 0.35 0.3 0.25 0.2
a (m) 0.65 0.6 0.55 0.5 0.45 0.4 0.35 0.3 0.25 0.2 0.15 0.1 0.05

Zbog izloene sloene meusobne veze izmeu navedenih veliina, proraun optimalnog
broja aeratorskih ploa ne moe se sprovesti u jednom koraku. Zato se isti odvija iteracijom,
ponavljajui proraun potreban broj puta, po sledeoj optoj emi rada:
- Utvruje se osnovna geometrija biolokog bazena, kao i njegove osnovne dimenzije (kod
postojeih postrojenja podaci su zadati).
- Pretpostavlja se vrednost stepena pokrivenosti dna biolokog bazena (SDP), u smernicama
zadatom opsegu, u zavisnosti od usvojene filozofije projektovanja. Sluei se tim podatkom
kao i podatkom o povrini dna biolokog bazena (P
BB
), izraunava se ukupna potrebna
povrina aeratorskih ploa (PuAP), a na osnovu toga, poznavajui standardnu irinu ploa
(d), izraunava se njihova ukupna potrebna duina (Lu).
- Odabira se jedna od standardnih duina aeratorskih ploa (L), vodei rauna o geometriji
bazena, i na osnovu ve utvrene ukupne potrbne duine (Lu) izraunava se potreban broj
aeratorskih ploa. Do istog rezultata se moe doi deljenjem ukupne potrebne povrine
aeratorskih ploa (PuAP) sa povrinom jedne aeratorske ploe (PAP), usvojene duine
(nalazi se u tehnikim podlogama).
- Imajui u vidu geometriju bilokog bazena, pretpostavlja se ema rasporeda aeratorskih
ploa po dnu, odreujui broj nizova ploa (m) kao broj ploa u jednom nizu (n). Nakon
toga izraunavaju se rastojanje izmeu aeratorskih ploa (a) i razmak meu nizovima ploa
(b).
- Sluei se vrednou kolinika razmaka izmeu aeratorskih ploa i dubine aerisane vode
(a/dv) odabira se iz odgovarajue tabele vrednost korekcionog faktora (FSPD) za sluaj
SPD<100%. Na osnovu tako utvrene eme rasporeda aeratorskih ploa, odabira se
korekcioni faktor za geometriju bazena (FGBB).
- Sluei se osnovnim obrazcem za izraunavanje unosa kiseonika, koristei ranije izloene
podatke, izraunava se specifian unos kiseonika po dunom metru aeratorske ploe
(SUO
2
L). Zatim koristei tabelu standardnih vrednosti SUO
2
L u zavisnosti od dubine
aerisane vode (dv), utvruje se potrebno specifino optereenje vazduhom aeratorskih ploa,
po dunom ili kvadratnom metru (OV).
- Utvrena vrednost specifinog optereenja vazduhom (OV), uporeuje se sa zadatim
vrednostima iz smernica za projektovanje, u zavisnosti od usvojene filozofije projektovanja.
U sluaju potrebe, promenom vrednosti stepena pokrivenosti dna (SPD) i novom iteracijom,
vri se optimizacija reenja, u skladu sa osnovnom filozofijom projektovanja.

Kod optimizacije reenja treba imati u vidu, da smanjenje stepena pokrivenosti dna dovodi
do poveanja specifinog optereenja vazduhom ploa. To za rezultat ima smanjenje investicionih
trokova. Ali zbog manjeg stepena iskorienja kiseonika iz vazduha pod tim uslovima, dolazi do
poveanja eksploatacionih trokova. Poveanje stepena pokrivenosti dna ima suprotan efekat
navedenom.
Projektovanje sistema aeracije u konkretnom sluaju izvreno je uz tehniku podrku
odabranog isporuioca opreme, HAFI-ENGINEERING, odnosno njegovog strunog konsultanta
AQUA-CONSULT-a.
Optimizacija reenja je izvrena putem odgovarajueg raunskog programa, prema ve
navedenoj optoj emi rada. U daljem delu projekta izlau se konani rezultati sprovedene raunice.

Osnovni podaci o biolokom bazenu

- Oznaka u projektu BB
132
- Broj bazena NBB=1 (kom)
- Oblik Prvougaoni
- Dimenzija
o Duina D
BB
= 60 (m)
o irina
BB
= 20 (m)
o Dubina vode dv = 3,7 (m)
o Povrina dna P
BB
= 1200 (m
2
)
o Zapremina V
BB
= 4440 (m
3
)

Usvojena vrednost stepena pokrivenosti dna:
SPD = 7,0 %
Na osnovu izloenih podataka izraunava se ukupna povrina aeratorskih ploa PuAP:
( )
( )
( )
2
2
1200
7, 0 %
1200 0, 07 84
AB
BB
P m
SPD
PuAP P SPD m
=
=
= = =

Dobijena vrednost se umanjuje sa ukupnom povrinom prikljuaka na ploama, pa se dobija
kao konana vrednost
PuAP = 83,5 (m
2
)
Usvaja se sledei tip aeratorske ploe:
Tip ploe: T4
Ova ploa ima sledee osnovne dimenzije:
Duina L = 4005 (mm)
irina d = 150 (mm)
Aktivna povrina PAP = 0,580 (m
2
)
Prema tome potreban broj ploa dobija se po sledeem:
PuAP = 83,5 (m
2
)
PAP = 0,580 (m
2
)

N = PuAP / PAP = 83,5 / 0,580 = 144 (kom)

Pretpostavlja se raspored aeratorskih ploa po povrini dna u etiri niza pa se dobija:
Broj nizova m = 4 (kom)
Broj ploa u nizu n = 36 (kom)
Na osnovu ovih podataka izraunavaju se rastojanja izmeu aeratorskih ploa i razmak
izmeu nizova po sledeem:
d = 15 (cm)
D
BB
= 6000 (cm)
n = 36 (kom)

BB
= 2000 (cm)
L = 400,5 (cm)
m = 4 (kom)

( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
6000 15 36 36 151, 6
2000 4 400, 5 4 99, 5
BB
BB
a D d n n cm
b m L m cm
= = =
= = =

Raunski odnos rastojanja izmeu aeratorskih ploa i dubine vode koja se aerira iznosi
a = 151,6 (cm)
dv = 3,7 (m)

151, 6 370 0, 41 a dv = =
133

Na osnovu te vrednosti iz tabele Korekcioni faktor stepena pokrivenosti dna i dubine vode
se oitava vrednost za sluaj SPD<100%, (interpolacijom) i ona iznosi
FSPD = 0,85
Istovremeno kao korekcioni faktor za geometriju biolokog bazena usvaja se
FGBB = 0,9
to predstavlja niu preporuenu vrednost i ide u prilog sigurnosti reenja.
Polazei od izloenih podataka specifian unos kiseonika po dunom metru aeratora,
izraunava se po sledeem:
2 . . 2
2 2 . .
maks
maks
PO SUO L L N FSPD FGBB
SUO L PO L N FSPD FGBB
=
=

PO
2-maks..
= 366,69 kg O
2
/h
L = 4 m
N = 144 kom
FSPD = 0,85
FGBB = 0,9

2
366, 69 4 144 0, 85 0, 9 0, 832 . SUO L kg h m = =
Iz tabele Specifina standardna efikasnost unosa kiseonika pri pokrivenosti dna od 100%
(SUO
2
L) se vidi, da pri dubini vode od 3,7 m, za obezbeenje izraunatog specifinog unosa
kiseonika po dunom metru aeratorske ploe, potrebno je priblino sledee specifino optereenje
vazduhom:
OV = 58 Nm
3
/h.m
2

Potreba koliina vazduha, stepen iskorienja kiseonika i efikasnost unoenja kiseonika
Sluei se ranije izloenim podacima o specifinom optereenju vazduhom, kao i ukupnom
efikasnom povrinom aeratorskih ploa, potrebna maksimalna asovna potronja vazduha dobija se
po sledeem:
OV = 58 Nm
3
/h.m
2

PuAP = 83,5 m
2

3
. .
58 83, 5 4843
v maks h
Q OV PuAP Nm h
= = =
Dobijena vrednost maksimalne asovne potronje vazduha, slui za izbor odgovarajuih
duvaljki. Specifino optereenje vazduhom po dunom metru (SUVL) iznosi:
Lu = 576 m

3
. .
4843
v maks h
Q Nm h
=
3 . .
4843
8.41 .
576
v maks h
Q
SULV Nm h m
Lu
= = = ,
odnosno, prevedeno u odgovarajuu zapreminu kiseonika (SULVO
2
):

2
20.94 %
O
C V =
3
8.41 / . SULV Nm h m =
3
2
8.41 0.2094 1.76 .
2
2 O
SULVO SULV C Nm O h m = = = .
Prevedeno u masu kiseonika (SULMO
2
), dobija se:
22.42 /
mol
V l mol =
2
32 /
O
M g mol =
3
2
1.76 .
2
SULVO Nm O h m =
2 2
32 22, 42 2512 .
2 2 O mol
SULVO SULVO M V 1760 gO h m = = =
134
Raunajui u odnosu na unos kiseonika u istu vodu, stepen iskorienosti kiseonika (SIO
2
)
dobija se po sledeem:
SULMO
2
= 2512 gO
2
/h.m
UO
2
= 366,69 kgO
2
/h
Lu = 576 m
( ) ( )
2 2 2
100 366, 69 576 2512 100 25% SIO UO Lu SULMO = = =
odnosno po dunom metru dubine vode:
dv = 3,7 m
SIO
2
= 25 %
2 2
25 3, 7 6, 76 %/ SIO D SIO dv m = = =
Sluei se podacima o unosu kiseonika i oekivane angaovane snage odabranih kompresora
sa strane mree dobija se podatak o efikasnosti unosa kiseonika (EUO
2
) po sledeem:
UO
2
= 366,69 kgO
2
/h
Pi = 54,75 kW
N
k
= 2 kom
2 2 2
366, 69 54, 75 2 3, 35 /
k
EUO UO Pi N kgO kWh = = =
Prema smernicama za projektovanje za efikasno meanje smee otpadnih voda aktivni
mulj u biolokom bazenu, potrebno je obezbediti sledei specifian unos vazduha, po jedinici
povrine dna biolokog bazena:
SUVP
BB
= 1,8 Nm
3
/h.m
2
U konkretnom sluaju isti iznosi:
Q
v-maks.h
= 4843 Nm
3
/h
P
BB
= 1200 m
2

3 2
.
4843 1200 4, 0 / .
BB v maks h BB
SUVP Q P Nm h m
= = =
Poto je stvarna vrednost vea od traene, to znai da usvojeni sistem aeracije, pored
obezbeenja potrebne koliine kiseonika, obezbeuje i potrebno meanje u biolokom bazenu.

Regulacija unosa kiseonika
Za optimalno voenje procesa preiavanja otpadne vode, postupkom aktivnog mulja,
preporuuje se koncentracija rastvorenog kiseonika u biolokom bazenu, u opsegu izmeu 1 i 2
mgO
2
/l. Poto optereenje otpadne vode varira, kako u kraem tako i u duem vremenskom
intervalu, preporuena koncentracija kiseonika moe se obezbediti usaglaavanjem unosa kiseonika
sa njegovom stvarnom potronjom. To se postie regulacijom unosa vazduha u bioloki bazen.
Regulacija unosa vazduha, odnosno kiseonika, u konkretnom sluaju, obezbeuje se
promenom broja obrtaja duvaljki i brojem duvaljki u radu. Poto odabrane dve radne duvaljke, obe
sa dve brzine rada, regulacija unosa se moe odvijati u etiri stepena.
Regulacija unosa kiseonika odvija se automatski, na osnovu merenja koncentracije
rastvorenog kiseonika u biolokom bazenu, odgovarajuim mernim sistemom. Na odgovarajui
merni signal sistema, menja se broj obrtaja duvaljki ili njihov broj u radu, u zavisnosti od konkretne
potrebe. Raspored ukljuivanja ili iskljuivanja pojedinih stepena regulacije posebno se programira,
unutranjim programom sistema.
Za regulaciju unosa odabran je merni sistem koji se sastoji od senzora kiseonika i pretvaraa
mernog signala.
Kao senzor kiseonika odabran je sistem TriQximatic 700, i pretvara TecnoLine Oxi 171,
oba iz proizvodnog programa WTW (Wissenschaftlich Technische Werkttten GmbH -
Weilheim).
Senzor TriOximertic je sistem sa tri elektrode, na bazi potenciostatikog principa rada.
Navedene tri elektrode smetene su u jedinstvenu mernu glavu. Jedna elektroda je od zlata i ona je
tzv. radna elektroda. Druge dve elektrode su obe od srebra. Jedna od tih slui kao protiv-elektroda, a
druga kao referentna.
Sa aspekta korienja i odravanja, istiu se sledee osobine navedenog senzorskog sistema:
135
- samostalna kalibracija, pomou sistema OxiCal, pritiskom na jedno dugme
- automatska kontrola regeneracije elektrolita sa pokazivaem tog procesa (SensReg)
- automatska kontrola ispravnosti membrane
- automatska korekcija promene vazdunog pritiska
- rad pri izuzetno malom strujanju vode (min. 0,005 m/s)

TechnoLine Qxi 171 je pretvara signala, ranije navedenog senzorskog sistema, primenom
savremene mikroprocesorske merne tehnike, razvijen posebno za potrebe preiavanja otpadnih
voda. Ovaj pretvara u stvari omoguuje obavljanje funkcija senzorskog sistema, i to pored merenja
koncentracije kiseonika obezbeuje i sopstvenu kontrolu, uz ispisivanje kvara na ekranu pretvaraa.
Komunikacija sa instrumentom je jednostavna i zasniva se na dijalogu izmeu korisnika i
instrumenta.
Pretvara je izuzetno fleksibilan i omoguuje optimalno podeavanje osega merenja, u
zavisnosti od postavljene vrednosti koncentracije kiseonika.
Postavljanje eljene vrednosti parametra i izbor konfiguracije rada zatien je odreenim
kodnim sistemom, to iskljuuje pristup neovlaenima.
Pomou pretvaraa podeavaju se uslovi, specifini za svako konkretno postrojenje, kao to
su jaina izlaznog signala, min.-maks. vrednosti koncentracije kiseonika, vremenski interval
izraunavanja srednje vrednosti merenih podataka, uestalost regulacionog signala i ost. Merene i
izraunate vrednosti mogu se arhivirati u memoriji pretvaraa, sa trajanjem od 4 dana.
Paralelno sa merenjem koncentracije kiseonika navedeni merni sistem meri i temperaturu
vode, i pokazuje je na ekranu instrumenta, potpuno nezavisno od kiseonika.
Detaljne tehnike karakteristike izloenog sistema mogu se nai u tehniko-informativnom
materijalu proizvoaa koji se nalazi u prilogu.
Poto konkretni bioloki bazen radi na principu tzv. protonog reaktora, orijentaciona
lokacija senzorskog sistema se predvia u prvoj treini bazena, raunato od ulaska sirove vode u
bazen. Konano mesto postavljanja senzorskog sistema e se odabrati tokom probnog rada
postrojenja nakon snimanja eme koncentracije kiseonika u bazenu.
Pretvara se smeta u blizini senzorskog sistema, u prostor pored biolokog bazena.

Garancija i njena provera
Prema raspoloivim tehnikim podlogama od isporuioca se zahtevaju sledee garancije:
Unos kiseonika (ista voda) UO2 = 36710% kgO
2
/h
Efektivnost unosa kiseonika EUO
2
= 3,3515% kgO
2
/kWh
Navedenu garanciju treba regulisati ugovorom o kupovini opreme. Shodno tome, nakon
izvrene ugradnje i putanja u rad opreme preuzeta garancija od strane isporuioca opreme i
izvoaa radova, treba da se proveri posebnim ispitivanjima. U nedostatku odgovarajue domae
(JUS) standardne metode, predlae se provera prema vaeem austrijskom standardu NORM
M5588, koji je ve korien u domaoj praksi (UPOV - Vrac).
Sutina metode odnosi se na eksperimentalno odreivanje konstante aeracije k
T
, na datoj
temperaturi T, za dati odreeni sistem. Zatim u posedu vrednosti k
T
izraunava se kapacitet
unoenja kiseonika (UO
2T
) konkretnog sistema aeracije, po sledeem obrascu:
2 , T s T T
UO c k =
gde su
c
s,T
koncentracija zasienja kiseonika u istoj vodi i na temperaturi T (mg/l)
k
T
konstanta aeracije na temperaturi T (h
-1
)
c
s,T
je standardna vrednost i uzima se iz odgovarajue literature.
U cilju eksperimentalnog odreivanja k
T
na konkretnom sistemu za preiavanje, bioloki
bazen treba napuniti do date dubine, istom vodom, sa internog vodovoda. Ovo se radi neposredno
pre odabranog termina za merenja (dan ili dva ranije).
136
Na poetku merenja, prvo se potpuno uklanja rastvoreni kiseonik iz vode u bazenu,
hemijskom redukcijom. Za tu svrhu dodaje se u vodu potrebna koliina natrijum-sulfata (Na
2
SO
3
)
ili natrijum-vodonik-sulfida (NaHSO
3
).
Pretpostavljajui da voda u bazenu ima temperaturu 10C i da je ona zasiena kiseonikom
(c
s,10C
= 11,33 gO
2
/m
3
), za potpunu redukciju kiseonika u bazenu do koncentracije 0 gO
2
/m
3

potrebno je 0,09 kg Na
2
SO
3
ili 0,074 kg NaHSO
3
po 1 m
3
vode u biolokom bazenu. Radi
sigurnosti ove teoretske vrednosti uveavaju se u praksi 20%. Shodno tome u konkretnom sluaju,
za svaku seriju merenja potrebno je:
V
vode
= 4440 m
3
doza (Na
2
SO
3
) = 0,09 kg/ m
3
doza (NaHSO
3
) = 0,074 kg/ m
3
f
sig
= 20%

( )
2 3
4440 0, 09 1, 20 480 / M Na SO kg seriji = =
ili
( )
3
4440 0, 074 1, 20 394 / M NaHSO kg seriji = =
Izraunate koliine odnose se na hemikalije bez neistoa, bez vlage i vezane (kristalne)
vode. U sluaju da dostupna hemikalija sadri ove supstancije, izraunatu koliinu treba uveati
srazmerno njihovom sadraju.
Paralelno sa dodavanjem nevedene hemikalije za redukciju kiseonika, dodaje se vodi i
kobalt (II) hlorid (CoCl
2
), koji slui za ubrzanje (katalizator) tog procesa. Doza istog CoCl
2

iznosi 3,3 g po m
3
vode. Shodno tome potrebna koliina za seriju merenja iznosi:
V
vode
= 4440 m
3
doza (CoCl
2
) = 3,3 g/ m
3
( )
2
4440 0, 0033 14, 7 / M CoCl kg seriji = =
Merenja treba da sprovodi struna institucija, osposobljena i ovlaenja za ovu vrstu
delatnosti.
Merenje se sprovodi striktno prema datom uputstvu iz navedenog standarda. Radi pregleda,
ovde se navode glavni koraci postupka merenja.
Na poetku merenja, pre dodavanja hemikalija, sistem aeracije treba da radi najmanje 2 sata.
Nakon toga sledi dodavanje ve navedenih hemikalija.
Za vreme celog trajanja eksperimenta, poev od trenutka ukljuivanja duvaljki, meri se
koncentracija kiseonika u vodi i temperatura vode istovremeno.
Koncentracija kiseonika meri se odgovarajuom mernom opremom koja obavezno obuhvata
elektrode i registrator. Merenje se vri na najmanje dva mesta bazena istovremeno, to znai da se
koriste najmanje dve elektrode. Kao registrator moe da se koristi pisa ili raunar. Pre poetka
merenja mernu opremu treba obavezno kalibrisati.
Merna mesta u biolokom bazenu odabiraju se neposredno pre merenja, u zavisnosti od
strujne slike bazena, na dodirnoj liniji struje vode bogate i siromane kiseonikom.
Temperatura vode se meri odgovarajuim termometrom. Savremene elektrode vre merenje
oba parametra paralelno.
Nakon dodavanja hemikalija, sistem aeracije ostaje jo izvesno vreme u radu, radi
homogenizacije sadraja bazena. Zatim se sistem aeracije iskljui i to je u stvari poetak merenja.
Od tog momenta prati se koncentracija kiseonika u vodi. Kada ona padne na 0 g/m
3
, i zadrava se
na toj vrednosti 5 minuta, ukljui se sistem aeracije, sa punim kapacitetom. Od tog trenutka pa
nadalje se registruju koncentracija kiseonika i temperatura vode u odreenim i jednakim
vremenskim intervalima. Ovo traje sve dok se ne postigne koncentracija zasienja, odnosno dok
koncentracija kiseonika ne bude konstantna najmanje 20 minuta.
Paralelno sa merenjem navedenih parametara meri se i potronja elektrine energije duvaljki
u radu, odnosno angaovana snaga za vreme eksperimenta.
137
Obrada rezultata merenja u prvom koraku obuhvata konstruisanje grafikona deficita
kiseonika u datim trenucima vremena, u semilogaritamskom koordinatnom sistemu. Pri tome na y
osu, sa logaritamskom skalom, nanose se vrednosti deficita kiseonika. Istovremeno, na x osu sa
aritmetikom skalom se postavljaju pripadajua vremena. Koeficijent pravca dobijene prave
predstavlja k
T
. Njegova vrednost proizilazi iz standarda i izraunava se iz sledeeg obrasca:
90%
138,18
T
k
t
=
gde je
t
90%
- vremenski interval za koji je deficit kiseonika pao na 90% u minutima.

U posedu vrednosti k
T
izraunava se kapacitet unoenja kiseonika sistema UO
2T
, uz
odreene temperaturne korekcije prema ranije navedenom obrascu. Efektivnost unoenja kiseonika
dobija se kao
2
2
UO
EUO
P
=
gde su UO
2
unos kiseonika u kgO
2
/kWh, P je angaovana snaga sistema aeracije u kW.
Prema propozicijama standarda, za pouzdano utvrivanje garantovanih vrednosti, potrebno
je sprovesti najmanje dve serije ispitivanja. Poto se merenje vri sa najmanje dve elektrode
istovremeno, kod svakog eksperimenta se dobija etiri serije podataka. Ove serije se obrauju
posebno (svaka za sebe) pa se dobija najmanje etiri podataka garantovanih parametara. Odstupanje
pojedinanih vrednosti od srednje vrednosti ne sme da bude vee od 10%, u suprotnom, merenje se
mora ponoviti u celosti. Za pravilno odreivanje OC potrebno je najmanje etiri podatka navedene
tanosti. Vrednost EUO
2
se izraunava posebno za svaku vaeu vrednost UO
2
i kao krajnji podatak
uzima se njihova aritmetika sredina.

138
17.5. Prospekti o cevastim membranskim aeratorima OTV

Slika 17.9. Cevasti membranski aeratori.
139

Slika 17.10. Parametri za projektovanje sistema sa cevastim membranskim aeratorima.

140
17.6. Prospekti o cevastim membranskim aeratorima - OTT

141

142

143

144
17.7. Prospekti aeratora u obliku diska sa poroznom keramikom ili elastinom
membranom NOPOL

145

146

147

148

149

150

151

152

153
17.8. Prospekti mlaznih aeratora - EMU

154

155

156

157

158

159
17.9. Prospekti mlaznih aeratora - ABS

160

161

162

163
17.10. Prospekti potopljenih aeratora ABS

164

165

166

167

168

169

170

Preciscavanje Otpadnih Voda

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Preciscavanje Otpadnih Voda

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

UNIVERZITET U NOVOM SADU

You might also like