Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet Novi Sad

AGROSUMARSTVO I BIOTEHNIKA PEJZAZNOG PROJEKTOVANJA TEMA : VETROZASTITINI POJASEVI OPSTINA TITEL

TAMARA ANDJELOVIC 8/2010PA

Novi Sad, 2012. godine

SADRAJ 1. UVOD 2. EKOLOKE KARAKTERISTIKE PODRUJA ANALIZA PREDELA 2.1.Klimatske karakteristike Opis klimatskih karakteristika Vojvodine i Srbije (opte) 2.1.1. Temperatura 2.1.2. Padavine 2.1.3. Vetar 2.1.4. Rue vetrova 2.2.GEOMORFOLOKE KARAKTERISTIKE PODRUJA 2.2.1. Geoloka podloga 2.3.Hidroloki uslovi 2.4.Zemljite 2.4.1. ernozem 2.4.4. Solonak 3. OPIS PROJEKTNOG PODRUJA I SADANJE STANJE ZELENILA 4. IZBOR VRSTA ZA OSNIVANJE ZASADA 4.1.Pravila izbora vrsta drvea i bunja za agroumarske zasade 4.2. Dendroloki opis vrsta 5. TEHNOLOGIJA PODIZANJA ZASADA 5.1.Priprema povrina 5.2.Sadni materijal i nain sadnje 5.3.Nega podignutih zasada 5.4.Zatita podignutih zasada 6. OSNOVNI PODACI O PROJEKTOVANOM ZASADU 6.1.Osnovni konstrukcioni elementi zasada 6.2.Prostorni raspored projektovanih zasada 6.3.Detaljni podaci o projektovanim pojasevima 7. KALKULACIJA TROKOVA 2 9 9 10 10 11 12 13 18 18 18 19 19 20 21 22 22 23 27 28 29 30 31 32 32 32 33 34

UVOD
1.1.Opis problematike uopteno Ovo zelenilo ima ogranienu namenu. Njegova funkcija je da zatiti naselje od tetnih uticaja klime ili aerozagaenja, vetra, snega. Da bi funkcija bila efektna, pojas mora da bude viestruki, vodei rauna da rastojanje izmeu pojedinih zatitnih traka ima desetostruku vrednost irine samog pojasa. Ovaj pojas ima i estetski znaaj. Moe da se koristi i kao etalite. Biljke koje se koriste su autohtone, otporne na lokalne zagaivae, sa gustom i dobro razvijenom kronjom. Moe se koristiti i odreen procenat etinara oko 30%, zbog zatite u zimskom periodu. Podiu se u samoj okolini izvora zagaenja. Posebni pojasevi od smetova podiu se od uih, ali visokih redova drvea da bi se spreilo nanoenje snega na sam put, ili groblja, trafo - stanice, deponije,...

Poljezatitni pojasevi su nain da se poveaju prinosi i unapredi ivotna sredina Poljezatitni pojasevi smanjuju brzinu vetra i poboljavaju mikroklimu u zatienom podruju, smanjuju eroziju vetrom i oteenja biljaka Povecavaju efikasnost korienja vode, umanjuju rizik od sue i upravljaju kretanjem snega Poljezatitni pojasevi daju mogunost prirodne kontrole insekata (repina pipa) i poveavaju diverzitet kao stanite za razne ivotnje i insekte Istorijski gledano poljezatitni pojasevi su osnivani radi zatite zemljita od odnoenja usled dejstva vetra kao i za zatitu useva Brojna istraivanja su pokazala pozitivan efekat poljezatitnih pojaseva na prinose. Uveanje prinosa je razliito u zavisnosti od godine ali proseno iznosi od 5-45% gledano na dui period Poljezatitni pojasevi su idelano stanite za mnogobrojne vrste ptica, glodara, insekata...jer obezbeuju hranu.

1.2.Opte karakteristike podruja

Teritorija optine ima povrinu od 270 km2 od ega je 190 km2 obradivo poljoprivredno zemljite. Optinu sainjavaju est naseljenih mesta i to: Titel, Lok, Vilovo, Gardinovci, ajka i Moorin. Teritorija optine Titel prostire se na krajnjem jugoistoku Bake, izmeu Dunava i Tise. Ona ima oblik nepravilnog kvadrata sa jasno izdvojenim granicama na istoku i jugu koje ine Tisa i Dunav, dok su zapadna i severna granica vie konvencionalne i povuene po linijama kojima idu granice hatara pograninih mesta. Iako dve velike reke ograniavaju titelsku optinu sa dve strane, ipak su samo dva naselja na rekama dok su ostala, manje ili vis, udaljena od reka. Titel je neposredno uz desnu obalu Tise i uspeno moe da koristi ovaj reni put. Gardinovci, kao drugo mesto na reci, ve ne moe tako uspeno da koristi Dunav, poto su izgraeni na rukavcu Dunava koji bi mogao biti plovan samo pri vrlo visokim vodostajima. Moorin i Lok su znatno dalje od reka, a Vilovo i ajka su izrazito kopnena naselja. Povoljnost poloaja ogleda se jo u nekim elementima. Hidrografsko -klimatski uslovi su dosta povoljnti za ivot stanovnitva. Klima je umereno kontinentalna. Ima dovoljno toplote i taloga. Zime su, takoe, dovoljno hladne, to je opet veoma znaajno za unitavanje biljnih parazita i drugih tetoina. Sem toga izdanska voda je dosta plitka pa je mogua i raznovrsnija flora i bogatija vegetacija. Najzad, sa takvim ekolokim uslovima teritorija optine Titel raspolae i izvrsnim uslovima za ivot stanovnitva. Arheoloki logaliteti na lesnoj terasi i na Titelskom bregu ubedljiv su dokaz da je ivot postojao i u starijim geolokim periodima kada su ritovi bili zamovareni, muljeviti i esto plavljeni visokim renim vodama. Teritoriju titelske optine ine hatari est veih i manjih naselja i to: Titela, Loka, Gardinovaca, Vilova, ajkaa i Moorina. U opisanim granicama hatari ovih naselja obuhvataju 263,5 kvadratna kilometra. Prema veliini teritorije titelska optina spada u grupu najmanjih optina u Vojvodiii. Veliine hatara naselja titeleke optine veoma su razliite. Najvei hatar ima Titel (68,6 km2) zatim Moorin (68,0 km 2), ajka (38,6 km2), Gardinovci (32,5 km2), Lok (29,6 km2 i Vilovo (26,1 km2 ). Prema broju stanovnika titelska optina je takoe jedna od najmanjih u Vojvodini. Sa 16.364 itelja ona je na devetom mestu od kraja. Optina Titel spada u red privredno nedovoljno razvijenih optina u Vojvodini. Izrazito je zastupljena poljoprivredna proizvodnja koja uestvuje sa 65% u bruto dohotku optine i to uglavnom sa ratarskom proizvodnjom, a manjim ueem stoarske i povrtarske proizvodnje.

Optina i region imaju sve preduslove za stabilnu i profitabilnu poljoprivrednu proizvodnju. Izrazite su mogunosti za doradu i preradu poljoprivrednih proizvoda. Uz znaajna ulaganja poljoprivreda bi mogla postati jedan od najznaajnijih pokretakih faktora u razvoju optine. U optinskoj industriji privreuje nekoliko manjih i srednjih preduzea kao to su: fabrika konzervi sa hladnjaom, fabrika metalne galanterije, fabrika plastinih masa, ciglana, fabrika stolarije, tamparija, proizvodnja amaca... U skoroj budunosti u planu je ureenje priobalja reke Tise kod Titela, gde e po projektnom reenju biti izgraeno teretno pristanite Luka Titel. Specifian geografski poloaj Titela ovo mesto ini potencijalnim sreditem nautikog turizma. Drugo naselje u titelskoj optini po veliini jeste ajka. On je podignut na krajnjem severozapadnom delu optine, na istonim ivinim delovima june bake lesne terase. Za lokaciju naselja od presudnog znaaja su bili i drugi faktori, kao: uska aluvijalna ravan koja razdvaja junu baku lesnu terasu i Titelski breg i raskrsnica puteva jednog na sever (tzv. potiski put) koji spaja urevo-abalj-urug-Bako Gradite-Beej itd., sa poznatim podunavskim putem koji vezuje Novi Sad-Ka-Budisavu-ajka sa Lokom i Titelom i dalje preko Tise sa Perlezom u Banatu. Juna baka lesna terasa na ovom sektoru je za desetak metara via od niske vodoplavne i movarne aluvijalne ravni. Zbog te relativno male visinske razlike lesna terasa je ipak bila suva i pogodnija za stanovanje pa su pored ajkaa, Gardinovaca, ureva i mnoga druga naselja podignuta na njenim stranama. Drugi faktor koji je uticao na izbor lokacije naselja bio je pomenuta aluvijalna ravan Tise. Ona je na ovom mostu najmanje irine, jedva 2 kilometra i s obzirom na to da ima jo i nekoliko izduenih gredica i breuljaka, prelaz preko movare je bio dosta olakan. ajka je zbog svega toga postao neka vrsta kapije na mostu izmeu june bake lesne terase i znatno vieg Titelskog brega. Treba jo imati na umu da je ova aluvijalna ravan bila movarna sve do poetka ovog veka i da je kroz njenu dolinu probijala vrlo esto visoka voda Tise, obilazei Titelski breg sa severne i zapadne strane. Tek kada su izgraeni nasipi oko Tise (u drugoj polovini XIX veka), naroito kada je izgraen zatitni bedem severozapadno i severno od Moorina, koji je zatvarao i ulaz u ovu dolinu, prostor izmeu ajkaa i Titelskog brega poeo je da se sui. Isuivanju je mnogo doprinelo prokopavanje velikih odvodnih kanala neposredno uz sam Titelski breg. Trei faktor, saobraajni, sigurno je bio takoe znaajan za odreivanje lokacije naselja. ajka nije bio poznat samo kao neka raskrsnica puteva nego i kao mesto gde su se putnici i karavani odmarali i konaili bilo da su dolazili iz Novog Sada, odnosno iz Futoga (32 km) ili iz Titela (20 km) ili pak iz ablja (12 km). Da je ajka doista bio konaarsko i neko bezbednije mesto dokazuje i tvrava koja je u srednjem veku postojala na ovom mestu. etvrti faktor koji je uslovljavao razvoj naselja i ivot njegovog stanovnitva bio je ekonomskog karaktera. Na domaku ajkaa postoje tri razliite geomorfoloke i

fitogeografske povrine: aluvijalna ravan, u ranijim vremenima sa vie zabarenih i ivih tokova, kao najnia, zatim juna baka lesna terasa za desetak metara via (8082 m n.v.) i trea najvia Titeleki breg, (118 m a.v.). Za vreme naturalne privrede stanovnitvo je najvie koristilo aluvijalnu ravan za senokose, panjake, lov i ribolov, zatim junu baku lesnu terasu za stepske panjake, ita i druge kulturne biljke. Iako je bio dosta blizu, Titelski breg nije bio mnogo interesantan za itelje ajkaa, poto je ee vie meseci bio nepristupaan zbog visokih voda u aluvijalnoj ravni. U ranijim istorijskim vremenima lesna terasa je pruala mogunosti za ratarstvo, a aluvijalna ravan za ekstenzivno stoarstvo. U najnovije vreme, meutim, poto je izvrena melioracija aluvijalne ravni, stanovnitvo ajkaa je dobilo prostore za intenzivno stoarstvo ali i za vrlo napredno ratarstvo, poto je ova dovoljno vlana teritorija pruala idealne uslove za gajenje industrijskih biljaka, povra i pinog bilja. Stanovnici ajkaa su poznati kao odline bostandije. Dinje i lubenice se izvoze i na mnogo dalja trita nego to su Novi Sad i Beograd. Osnivanjem fabrike konzervi u Titelu mnogi zemljoradnici proizvode povre za ovu fabriku. ajkaani su poznati kao dobri stoari. Ovde treba jo istai da u a|kau, iako je poljoprivreda na visokom nivou, postoji velika agrarna prenaseljenost. Oko 700 ajkaana svaki dan se otiskuju na rad u Novi Sad, abalj i Titel. Ove dnevne migracije su olakane dobrim saobraajnim vezama.sa pomenutim gradovima.

1.3.Znaaj izrade projekta Ovo podrucje je oblast Vojvodine u kome je poljoprivreda veoma razvijena, pa s obzirom na pojavu jakih vetrova koji mogu naneti veliku stetu poljoprivrednim kulturama, kao i prouzrokovati stete sneznim nanosima, namece se ideja podizanja zastitnih pojaseva, u cilju poboljsanja postojecih uslova.

2.

Ekoloke karakteristike podruja Analiza predela

2.1.Klimatske karakteristike

Vojvodina ima odlike podunavske varijante kontinentalnog klimata. Proseno najtopliji mesec je juli, sa srednjom temperaturom vazduha 21,40C, a srednja temperatura leti je 20,80C. Januar, sa prosenom temperaturom - 1,20C, najhladniji je mesec, a prosena temperatura zimi iznosi 0,30C. Jesen, sa srednjom temperaturom 11,80C, toplija je od prolea (11,10C). Srednja godinja temperatura vazduha je 11,00C. Apsolutni maksimum temperature vazduha je 44,00C, a apsolutni minimum -32,60C. Srednja godinja oblanost iznosi 56%: najvea je zimi (70%), a najmanja leti (43%). Prosena godinja suma direktnog osunavanja iznosi 2.068,7 asova: zimi 226,1; u prolece 580,6; leti 822,3 i tokom jeseni 439,4 asova. Dnevni prosek trajanja insolacije je 5,7 asova. Proseno godinje padne 611 mm atmosferskog taloga: 145 mm zimi, 148 mm u prolee, 189 mm leti i 129 mm u jesen. Apsolutni godinji maksimum padavina (1.202 mm) zabeleen je u Hrtkovcima (1960), dok je apsolutni godinji minimum, samo 244 mm, izmeren u Hajduici (1951). Jaki vetrovi duvaju iz jugoistonog pravca (koava), preteno u hladnijoj polovini godine, a u prolee i leto iz severozapadnog pravca. Naravno, smenjuju se vetroviti i "tihi" periodi.

Hidrografske karakteristike Vojvodina je bogata povrinskim (reke, jezera, bare, kanali) i podzemnim (freatskim, artekim, termomineralnim) vodama. U vee plovne reke spadaju Dunav, Tisa i Sava, a u manje: Stari Begej, Tami, Kara, Krivaja, Bosut i druge, jo manje. Jezera, prirodnih i vetakih, ima vie desetina. Poznatija su: Paliko jezero, akumulacija Krivaja kod Bake Topole, Provala kod Vajske (najdublje jezero u Vojvodini: 19 m), Borkovako jezero kod Rume i Belocrkvanska jezera. Carska bara, Obedska bara, Ludoko jezero i Slano Kopovo su prirodni rezervati, posebno poznati po bogatstvu ornitofaune. Jezera Rusanda i Paliko imaju lekovita svojstva. Kanali, posebno oni u Hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav, imaju veliki i viestruki znaaj. Lekovitih voda, mineralnih i termominaralnih, ima mnogo. Uglavnom su otkrivene

buenjem arterskih bunara i traganjem za naftno-gasnim leitima. Na ovom mestu treba pomenuti barem one lekovite vode koje se koriste za leenje u stacionarnim uslovima, odnosno za zdravstveni ili banjski turizam: u Kanjii, Bezdanu, kod Apatina (Banja Junakovi), u Beeju, Melencima, Novom Sadu, Vrdniku i Starom Slankamenu

2.2 Temperatura Raspodela srednjih godinjih temperatura u Vojvodini prikazuje blagi porast vrednosti od severozapadnih prema jugoistonim delovima, to znai da optina Titel, zbog svog centralno-istonog poloaja u odnosu na celu pokrajinu, ima srednju godinju temperaturu vazduha gotovo jednaku proseku za Vojvodinu, to iznosi 11,1oC (Vojvodina 11.0oC). Iz ovoga se izuzima podruje Fruke Gore zbog izraenog makroreljefa. Srednje temperature po mesecima za Zrenjanin, Novi Sad i Vojvodinu prikazane su u tabeli 1. Najhladniji mesec u Vojvodini, a prema tome i u optini Titel je januar. Na mernoj stanici Zrenjanin zabeleena je srednja mesena temperatura vazduha -1,4 oC, a u Novom Sadu -1.3oC koje su za samo 0.1 tj. 0,2oC nie u odnosu na prosenu vrednost za Vojvodinu. Najtopliji mesec u Vojvodini i Titelu je jul sa srednjom temperaturom vazduha 21,4 oC, odnosno 21,70C i 21,50C. Razlika u srednjoj temperaturi vazduha izmeu posmatranih mernih stanica i Vojvodine je 0,1oC i 0,30C. Podaci u tabeli ukazuju na izraenu godinju amplitudu srednje temperature vazduha koja za itavu Vojvodinu iznosi 22,6 oC. Za podruje Novog Sada amplituda iznosi 22,8OC, dok je za podruje Zrenjanina je jo izraenija i iznosi 23,10C, a to potvruje kontinentalnost klime. Na kontinentalni klimatski tip ukazuje i otriji temperaturni prelaz od zime ka letu u odnosu na temperaturni prelaz od leta ka zimi, koji je znatno blai. Tabela 1.: Srednje temperature vazduha u Vojvodini po mesecima izraene u oC I Zrenjani n Novi II III IV V VI VI I VI II IX X XI XI I G VP

- 0.6 5.0 11. 16. 19. 21. 21. 17. 11. 6.5 1.4 11. 18. 1.4 8 7 9 7 3 4 8 1 2

- 0.8 5.0 11. 16. 19. 21. 21. 17. 11. 6.6 1.4 11. 17. S 1.3 6 4 8 5 0 1 7 0 9 a d

Vojvodi na

- 0.8 5.2 11. 16. 19. 21. 21. 17. 11. 6.6 1.4 11. 17. 1.2 7 4 8 4 0 2 8 0 9

Temperaturni uslovi u vegetacionom periodu predodreuju mogui izbor drvenastih i bunastih vrsta za podizanje umskih poljozatitnih pojaseva. Srednja temperatura vazduha u vegetacionom periodu od 17,9 oC za podruje Novog Sada i na nivou Pokrajine, odnosno 18.2 za Zrenjanin, odgovara najveem broju drvenastih i bunastih vrsta za podizanje umskih poljozatitnih pojaseva. Pojava ekstremnih temperatura vazduha, kako niskih tako i visokih, moe znatno uticati na izbor vrste u umskim poljozatitnim pojasevima zbog negativnog dej stva koji se ogleda u ranim i kasnim mrazevima ili u preteranom isuivanju zemljita tokom leta. Srednji apsolutni maksimum temperature vazduha proseno za Vojvodinu je u avgustu i iznosi 34,8 oC, a srednji apsolutni minimum temperatura vazduha je u januaru i iznosi 15,6 oC. Podaci maksimalnih i minimalnih temperatura, oitanih na meteorolokim stanicama u Novom Sadu i Zrenjaninu, pokazuju vrednosti koje su pibline vrednostima za regiju i AP Vojvodinu. U tabeli 2 prikazane su srednje maksimalne temperatura, a u tabeli 3 srednje minimalne temperature po mesecima za Vojvodinu, Novi Sad i Zrenjanin. Tabela 2.: Srednje maksimalne temperarura vazduha po mesecima izraen u oC I II III IV V VI VI I VI II IX X XI XI I G VP

Zrenjani 1.9 5.2 10. 17. 22. 25. 28. 28. n 3 7 5 9 0 1 Novi Sad

24. 18. 10. 4.5 16. 24. 4 4 7 5 4

2.3 5.1 10. 17. 22. 25. 27. 28. 24. 18. 10. 4.8 16. 24. 3 5 3 8 9 6 3 5 9 5 4

Vojvodi 2.1 4.9 10. 17. 22. 25. 27. 27. 24. 18. 10. 4.6 16. 24. na 3 4 1 8 7 9 2 3 7 4 2 Tabela 3.: Srednje minimalne temperature vazduha po mesecima izraen u oC I II III IV V VI VI I VI II IX X XI XI I G VP

Zrenjani - 0.4 6.1 10. 13. 15. 14. 11. 6.3 3.0 - 6.0 12. n 4.8 3.1 8 9 1 7 3 1.7 0 Novi Sad Vojvodi na - 0.3 5.8 10. 13. 14. 14. 11. 6.2 2.9 - 5.8 11. 4.7 3.4 4 6 9 3 1 1.8 7 - 0.4 5.9 10. 13. 14. 14. 11. 6.2 2.9 - 5.8 11. 4.8 3.2 4 6 9 3 1 1.6 7

Padavine Kao jedan od najvanijih klimatskih faktora za osnivanje bilo koje vrste zelenila, kako vanumskog u vidu zasada i poljozatitnih pojaseva, tako i uma, padavine su jedan od najvanijih klimatskih inilaca u Vojvodini. Ponekad su padavine i odluujui faktor, te je neophodno potrebna analiza podataka o godinjim i mesenim visinama padavina, kao i analiza podataka o padavinama u vegetacionom periodu. To je naroito vano s obzirom da se prema Vujoviu (1924) Vojvodina svrstava u podunavski tip reima padavina, kojeg karakterie najvea visina padavina u junu (glavni maksimum), obilje padavina u oktobru (sekundarni maksimum), i najmanje padavina u toku zime (januar-februar). Prosena godinja visina padavina u AP Vojvodini iznosi 611 mm (tabela br. 4), uz napomenu da ista varira posmatrano od severa ka jugu, te pokazuje veoma neujednaen raspored, ak i kada se posmatraju bliske stanice u istom regionu. Tabela 4.: Koliina padavina po mesecima izraena u mm I Zrenjani 39 n Novi Sad 39 II 41 43 42 III 34 35 35 IV 46 47 49 V 61 57 64 VI 76 81 77 VI I 55 63 62 VI II 48 47 50 IX 35 35 39 X 28 33 33 XI 52 56 57 XI I 59 61 62 G 57 4 59 7 61 1 VP 32 1 33 0 34 1

Vojvodi 41 na

Najvea koliina padavina je u mesecu junu (primarni maksimum) i iznosi 77 mm sa kolebanjem izmeu 93 mm u Panevu i 65 mm na Paliu (srednji i juni Banat i jugoistoni Srem 80 mm, Iriki venac 90 mm). Meseci sa najmanjom koliinom padavina su mart i oktobar sa vrednostima izmeu 27 mm (Pali) i 41mm (Panevo). Sezonski obim padavina u AP Vojvodini iznosi zimi 145 mm, u prolee 148 mm, tokom jeseni 129 mm, leti 189 mm, a u vegetacionom periodu 341 mm to ukazuje na injenicu da veina umskih vrsta drvea i bunja ne trpi od nedostatka vlage u vegetacionom periodu. Osim toga na ovu injenicu upuuje i raspored padavina tokom vegetacionog perioda, budui da u tom razdoblju padne oko 55% ukupnih godinjih padavina, to ukazuje na relativno povoljan raspored taloga tokom godine. Prema podacima merne stanice Zrenjanin prosena godinja visina padavina je 574 mm (ak za 37 mm manje od proseka u Vojvodini), maksimum se javlja u junu i iznosi 76 mm, a minimum u oktobru (28 mm) i martu (34 mm). Prosena godinja visina padavina na podruju Novog Sada iznosi 597mm, to je takoe ispod proseka pokrajine. Sezonski obim padavina iznosi zimi 139 mm, u prolee 141 mm, leti 179 mm, tokom jeseni 115 mm, u vegetacionom periodu 321 mm. Ovi podaci ukazuju na to da su klimatske karakteristike optine Titel izrazito kontinentalne. Klimatske karakteristike, posebno padavine, ne odgovaraju pojavi uma u Vojvodini zbog

injenice da je pojava ume u umo-stepskim klimatskim zonama uslovljena pojavom prve izdani podzemne vode. Koliina padavina i njihov raspored znaajni su i sa aspekta eolske erozije, odnosno moguih mehanikih i fizikih oteenja biljaka. Nepovoljna je injenica da se u vreme kada se javlja minimum srednjih mesenih padavina (poetak vegetacije mesec mart) javlja jugoistoni vetar znatne jaine i uestalosti. U tom periodu je velika mogunost za pojavu eolske erozije i isuivanje vlage iz zemljita.

Vetar Pod uticajem vetra, na teritoriji AP Vojvodine se znaajno modifikuju klimatske karakteristike, jer se pod njihovim uticajem menjaju temperaturni uslovi i vlanost vazduha. U Vojvodini se najee javljaju vetrovi iz pravca jugoistoka, severozapada i severa. Dominantan vetar u optini Titel u toku veeg dela godine je iz pravca jugoistoka, dok je u letnjim mesecima preovlaujui vetar iz pravca severozapada. Jugoistoni vetar (koava) u osnovi ima sve karakteristike suvog vetra, koje se ogledaju u vioj temperaturi vazduha, nioj relativnoj vlazi vazduha, kao i malom broju kinih dana, to u vegetacionom periodu moe biti tetno po vegetaciju. Tom prilikom, pored mehanikih oteenja od pokrenutih estica zemljita, dolazi i do velikih fiziolokih oteenja izazvanih pojaanom transpiracijom biljaka, pojaanim gubljenjem vlage iz zemljita, a u sluajevima kada je temperatura vazduha iznad 25 oC i do toplotnog udara veoma tetnog za biljke. tetnost koave je jo izraenija u rano prolee kada se javlja minimum padavina i kada nema vegetacionog pokrivaa, obzirom da se tada pokreu i odnose najfinije estice zemljita. U pogledu jaine vetrova na teritoriji optine Titel, na osnovu analize podataka sa mernih stanica Novi Sad i Zrenjanin na godinjem i na nivou godinjih doba, najznaajnije mesto zauzimaju vetrovi jugoistonig pravca S druge strane severni i severozapadni vetrovi u poreenju sa jugoistonim imaju niu temperaturu vazduha, veu relativnu vlanost vazduha i vei broj kinih dana u vreme njihove pojave. Severozapadni vetar tokom godine, a naroito u vegetacionom periodu, najee donosi kiu, to je sa stanovita razvoja vegetacije od izuzetnog znaaja. U tabelama 5 i 6 prikazani su podaci o estini i jaini vetrova po godinjim dobima i pravcima duvanja, a na slickama 3 i 4 grafiki je prikazana rua vetrova prema podacima iz tabela.

Tabela 5.: estine vetrova u po pravcima duvanja Zrenjanin Period prolee leto jesen zima godina juli novembar Novi Sad Period prolee leto jesen zima godina juli novembar N 11 6 10 4 71 76 92 11 2 65 NE 52 48 48 56 51 43 43 E 73 53 10 0 90 79 47 10 3 SE 21 8 14 2 25 2 23 2 21 1 12 8 29 1 S 42 34 43 39 39 31 57 SW 68 57 50 52 57 46 46 W 13 9 16 1 14 0 16 1 15 0 14 7 13 6 NW 18 4 21 2 13 9 17 0 17 7 23 6 12 7 0 10 8 18 9 15 7 12 4 14 4 21 0 13 2 N 14 0 13 1 91 10 5 11 7 13 8 81 NE 81 91 84 82 84 84 72 E 47 48 64 55 53 42 61 SE 20 2 14 8 26 4 21 2 20 7 13 7 28 9 S 13 3 96 14 5 16 1 13 4 97 17 2 SW 68 61 59 55 61 53 59 W 11 6 13 6 10 5 13 6 12 3 12 4 10 0 NW 14 2 17 7 11 2 12 8 14 0 19 7 10 1 0 71 11 2 76 66 81 12 8 65

Tabela 6.: Jaina vetrova u m/s po pravcima duvanja Zrenjanin Period prolee leto jesen zima godina juli novembar Novi Sad Period prolee leto jesen zima godina juli novembar N 3,87 2,97 3,07 3,03 3,28 2,83 2,89 NE 2,93 1,95 2,34 2,47 2,42 1,98 2,56 E 3,30 2,18 2,76 2,65 2,76 2,37 3,48 SE 4,56 2,54 3,98 4,30 3,95 2,54 4,34 S 2,78 2,15 2,88 3,30 2,80 2,21 3,36 SW 2,37 2,01 2,03 2,23 2,17 2,27 2,31 W 3,03 2,59 2,62 2,88 2,76 2,68 3,03 NW 3,46 2,89 2,88 3,20 3,10 2,88 3,03 N 3,48 3,03 2,91 2,82 3,10 3,04 2,62 NE 2,48 2,21 2,01 1,96 2,17 2,06 2,15 E 2,26 1,88 1,69 1,80 1,88 1,90 1,66 SE 5,28 3,19 4,67 4,87 4,58 3,03 5,83 S 3,62 3,03 3,48 3,38 3,40 3,07 3,50 SW 2,52 2,57 2,01 1,91 2,27 2,52 1,91 W 2,83 2,78 2,45 2,29 2,59 2,76 2,52 NW 3,38 3,26 2,82 2,95 3,13 3,19 2,83

Slika 3.: Grafiki prikaz estine duvanja vetrova

estine vetrova u po pravcima duvanja

godina
N

bez vetra 144

300

estine vetrova u
E

godina
N

bez vetra 81
300

NW

200 100

NE

NW

200 100

NE

po pravcima duvanja

SW S

SE

SW S

SE

prolee
N

bez vetra 108

leto
300 300
N N

bez vetra 189

prolee
N

bez vetra 71

leto
300 300
N N

bez vetra 112

300
NW

300
NE NE
NW

200 100

NE

NW NW

200 200 100 100

200 100

NE

NW NW

200 200 100 100

NE NE

W W

0 0

EE

W W

0 0

EE

SW S

SE

SW SW S S

SE SE

SW S

SE

SW SW S S

SE SE

jesen
N

bez vetra 157

300

zima
N

bez vetra 124

300

jesen
N

bez vetra 76
300

zima
N

bez vetra 66
300

NW

200 100

NE

NW

200 100

NE

NW

200 100

NE

NW

200 100

NE

SW S

SE

SW S

SE

SW S

SE

SW S

SE

Zrenjanin Novi Sad

Slika 3.: Grafiki prikaz estine duvanja vetrova

Jaina vetrova u m/s po pravcima duvanja

godina
N

Jaina vetrova
6 4 2 0
NE

godina
N

NW

u m/s
E

6
NW

4 2 0

NE

po pravcima duvanja

SW S

SE

SW S

SE

prolee
N

leto
N

prolee
N

leto
N

6
NW

6
NE NW

6
NE

6
NE NW

4 2

4 2 0

NW

4 2

4 2 0

NE

SW S

SE

SW S

SE

SW S

SE

SW S

SE

jesen
N

zima
N

jesen
N

zima
N

6
NW

6
NE NW

6
NE

6
NE NW

4 2 0

4 2 0

NW

4 2 0

4 2 0

NE

SW S

SE

SW S

SE

SW S

SE

SW S

SE

Novi Sad

Zrenjanin

2.3.

GEOMORFOLOKE KARAKTERISTIKE PODRUJA

Geoloka podloga

Na podruju optine Titel geoloku podlogu ini eolski nanos pleistocena (terasni les). Debljina lesnih naslaga do 5-6 m unutar atara. Teksturni sastav lesa je razliit i varira u granicama teksturnih klasa: peskovita ilovaa - ilovaa - glinovita ilovaa do glina. U mineralokom pogledu les je sastavljen od kvarca i razliitih alumosilikata sa znaajnom primesom karbonata. U zavisnosti od naina vlaenja, naroito u depresijama, les je ostao bez karbonata, koji su premeteni u dublje slojeve, te se na ovakvim mestima pojavljuje beskarbonatni les. Osim toga, u depresijama se moe zapaziti pojava oglejavanja lesa, usled prevlaivanja donjom vodom. Meutim, kad je podzemna voda jako mineralizovana, javljaju se degradacioni procesi zaslanjivanja i alkalizacije. Teren u zoni lesa (lesna terasa) ima specifinu valovitu morfologiju, mestimino karakteristian dinski reljef, nastao u procesu navejavanja, a time i razliito vlaenje na vertikalnom preseku profila. Les, kao takav, posluio je za obrazovanje irokog spektra razliitih sistematskih jedinica zemljita. Geoloka podloga ili matini supstrat je jedan od osnovnih inioca stvaranja zemljita uopte pa i u Vojvodini. Ovaj komlpeksni faktor prema ivkoviu i sar. (1972), ima dvojak uticaj na proces obrazovanja zemljita tj. fizikim i mineralokim sastavom stena. Pod uticajem razliitih pedogenetskih procesa geoloka podloga gubi kompaktnost te se pojavom horizonata nejednake monosti pretvara u novu prirodnu tvorevinu zemljite. Zemljita Vojvodine u ravniarskom delu su nastala preteno na sedimentnim stenama. Za nastanak i razvoj poljoprivrednih zemljita u Vojvodini veliki znaaj su imale sedimente stene kvartara dok se u literaturi sedimenti tercijara navode kao sedimenti od manjeg znaaja za razvoj zemljita. Najrasprostranjeniji sediment u regionu Vojvodine je les, eolskog porekla nastao u pleistocenu. Moe dostii dubinu i do 40m a odlikuje se povoljnim granulometrijskim sastavom po Nejgebaueru sa oko 50% sitnog peska, 30% praha i oko 11% gline. Na ovom matinom supstratu najrasprostranjenije zemljite je ernozem.

Zemljite
Na podruju optine Titel ( podrucje kod Sajkasa i Djurdjeva) evidentirani su sledei tipovi zemljita: -ernozem -Solonak Sva ova zemljita su topografskog karaktera i zauzimaju odreene topografsko hidroloke poloaje.
ernozem

ernozem je najrasprotranjeniji tip zemljita u Vojvodini (oko 45% ukupne povrine). Ovo zemljite je obrazovano na ukastom terasnom lesu razliitog teksturnog sastava, ali i na eolskim pescima. Stratigrafska graa ernozema na lesu je oblika A-AC-C. Humusno akumulativni horizont A je debljine preko 40 cm, najee po teksturi ilovaa do glinovita ilovaa, retko peskovita ilovaa. Uglavnom se ispod A horizonta nalazi prelazni AC horizont debljine oko 30 cm, u kome su skoro uvek vidljive nakupine karbonata. Dublje je ukasti karbonatni ili beskarbonatni les. Ako su isprani karbonati ovaj les poprima beliastu nijansu, odnosno, ako je bio pod uticajem prevlaivanja u geolokoj prolosti, sivkastu do sivkasto zelenu nijansu. ernozem na reljefnim oblicima konkavnog oblika, usled formiranja vodolea, odnosno poveanog zadravanja oborinskih voda, je najee izgubio karbonate u A horizontu, premetanjem (ispiranjem) u dublje horizonte AC i C. Ponekad se u AC horizontu pojavljuju karbonatne ploe koje ograniavaju fizioloku dubinu ernozema. ernozem obrazovan na eolskom pesku nema znaajan sadraj karbonata, veoma je procedan, po teksturnom sastavu je ilovasti pesak, retko peskovita ilovaa, a fizioloki je veoma dubok. Zahvaljui ovim svojstvima ernozem na pesku je pogadan za uspevanje veeg broja liarskih, pa i etinarskih vrsta (bagrem, lipa, javor, orah, hrast lunjak, poljski jasen, sofora, koprivi, crni bor, smra, kedar, tuja, kleke itd.) Povoljan teksturni sastav i zrnasta do mrviasta struktura obezbeuju kod ernozema dobar vodno vazduni reim i maksimalno skladitenje fizioloki aktivne vode. ernozem u A horizontu sadri od 3 do 5 % molinog humusa, smee je boje i bogato je obezbeen lakopristupanim fosforom i kalijumom. Meutim, ernozem na lesu ima malu fizioloku dubinu za razvoj korena, a snabdeva se vodom samo putem padavina, te na njemu rastu samo kserotermne vrste, kao bagrem, sofora, cer, koprivi, a i one usporeno.

Solonak

Solonak je obrazovan u koritima i meandrima reica iz geoloke prolosti, na pretaloenom lesu kao matinom supstratu. Karakterie ga Asa-C-G graa profila sa primarnim procesom zaslanjivanja. Naime, mobilne soli kapilarnim putem dospevaju na povrinu zemljita, te nakon isparavanja vode kristali soli ostaju na povrini u vidu beliastih pega. Koncentracija prisutnih mobilnih soli stupa u hemijsku vezu sa ugljenom kiselinom, stvarajui veoma toksina jedinjenja koja uzrokuju propadanje korenovog sistema, a time i biljke. Stoga veoma mali broj halomorfnih biljaka preivljava u ovakvim ekolokim uslovima (kamilica i nana). Od drvenastih vrsta na ovom zemljitu preivljava tamarix i dafina.

Deluvijum

Deluvijalno zemljite na podruju optine Titel je nastalo usled spiranja zemljita sa Titelskog brega. Ovo zeljite ima karakteristike ernozema na lesu, kao to je zemljite koje se nalazi na bregu.

3. OPIS PROJEKTNOG STANJE ZELENILA

PODRUJA

SADANJE

Projektno podrucje je pretezno koristeno u poljoprivredne svrhe i nema drugih namena. Postojece stanje zelenila je vrlo oskudno, uz puteve se nalazi nedovoljna kolicina zelenih pojaseva, drvoreda gotovo da i nema, vrlo malo zbunastih forma. Obzirom da se u ovoj opstini nalaze i sela u kojima se stanovnistvo pretezno bavi poljoprivrednom, trebalo bi raditi na povecanju ovih povrsina radi osiguranja boljeg prinosa kao i poboljsanja ekoloskih, mikro i makro klimatskih uslova celog podrucja.

4. IZBOR VRSTA ZA OSNIVANJE ZASADA

4.1. Pravila izbora vrsta drvea i bunja za agroumarske zasade

Prema Illner-u i Gandert-u iz 1956 se od vrsta u poljezatitnim pojasevima trai da imaju: - male zahteve prema zemljitu i veliku otpornost prema vetrovima; - otpornost na suvou zemljita i u gustom sklopu otpornost na konkurenciju korenovog sistema; - brz visinski rast, naroito u mladosti; - relativno gusti i nisko poloeni izbojci, koji su savitljivi i puni lia; - jak korenov sistem (najbolje tipa sranice); - odgovarajua otpornost na mrazeve; - jaka i dugorona izdanaka sposobnost; - relativno rano listanje i kasni zavretak vegetacije; - da nisu prenosioci nekog od tetnika poljoprivrednih kultura; - korenov sistem koji se ne prua jako u daljinu; - da nema veliku izdanaku mo iz korena; - da nema otrovnih delova biljke; - otpornost na aerozagenje.

4.2. Dendroloki opis izabranih vrsta

Celtis australis Koprivic Domaa vrsta visine do 15 m, lepe, guste kronje irine oko 10 m. U augustu i septembru sazrevaju crvenkasto smee bobice. Otporan je na niske temperature i mraz. Zemljite ne bira, pa dobro uspeva i na plitkim i suvim. Voli osunane poloaje. Dobro podnosi suu, a aero zagadenje mu ne smeta. Kod nas je od davnina rado koriena dekorativna vrsta, nekada veoma popularna drvoredna vrsta u Vojvodini. Podesan je za pojedinau i grupnu sadnju, kao i za drvorede, posebno uz jako zagaene saobraajnice.

Morus alba Beli Dud Dud je dugovjeno drvo s bujnim porastom kronjom. Odgovaraju mu klimatski i drugi uslovi u veini naih krajeva. Dostie visini od 25 i debljinu od metar i po, a starost od 200 do 300 pa ak i 500 godina Prema nekim podacima prije Drugog svjetskog rata na podruju Jugoslavije bilo je preko 2,5 miliona stabala duda. Najvie jgajen u Vojvodini, ali i mnogim ravniarskim krajevima Bosne i Hercegovine. Danas nema podataka o rasprostranjenosti ni broju stabala, ali se procjenjuje da se radi o skromnim brojkama. Najvie se gaji u drvoredima, na meama i u dvoritima.

Robinia pseudoacacia L.. - Bagrem Severnoameriko trnovito drvo, kod nas odavno odomaeno. Dostie visinu 25- 30 m i irinu do 10 m. Kronja okruglasta, prozrana. Raste brzo. Koren dobro razvijen, izuzetno duboko prodire u zemlju. Listovi neparno perasti, u jesen uti. Cvetovi u cvastima do 20 cm duine, beli, mirisni, maj. Skroman u pogledu kvaliteta zemljita. Odlino podnosi gradske uslove. Primena mnogostruka. Odlino vee zemljite. Medonosna vrsta.

Quercus cerris L.. - Cer U Srba ima lep obiaj da se na Badnje vee ili Boino jutro unosi badnjak u kuu. To je najee cerova grana, kao simbol snage, postojanosti i berieta. Cer je drvo visine 30-40 m, sa prenikom kronje do 20 m. Koren razvijen, sa dugim centralnim korenom. Kora gruba. Listovi tamnozeleni, koasti, u jesen sme|i do skrletno crveni. umska

vrsta. Moe se koristiti i kao soliter u parkovima, kao drvoredna vrsta i u pojasevima vetrozatite.

Pyrus piraster - Divlja kruka Listopadno drvo, visoko do 20 metara, sa irokom piramidalnom kronjom i kratkim, gustim poprilino ravnim masivnim stablom. Kora je debela oko dva centimetra, tamnosiva, kod mladog stabla glatka, a kod starijeg duboko ispucala. Listovi su dugaki oko osam centimetara. Nalaze se na dugim tankim peteljkama. Pupoljci divlje kruke su dosta sitni, pokriveni tamnim ljuspama, kratkorasti se zavravaju jednim pupoljkom, dok se vrhovi dugorastih redovno zavravaju jakim trnom. Sazreva i bere se u avgustu. Seme je crno, sjajno i pljosnato. Razmnoava se semenom, a cveta od aprila do maja, istovremeno sa listanjem. Cvetanje jednog stabla traje 10-14 dana. Daje obilan nektar i cvetni prah. Ova biljka je jednodoma, spororastua vrsta umskog voa. Doivi starost i do 150 godina. Divlju kruku nalazimo najee u listopadnim umama, poev od ravnica do planinskog pojasa, ali je zastupljena i u ostalim umskim zajednicama. Pojedinana stabla mogu se nai na junim padinama planina i do 1500 metara nadmorske visine mada se veinom nalazi do 1000 metara. Raste u srednjoj i jugozapadnoj Evropi.

Ulmus - Brest Listopadno drvo prvog reda, visine do oko 35 m, kod nas su zabeleeni primerci sa oko 2 m prsnog prenika i starou do 300 godina. Ekologija - uglavnom drvo nizina, na stanitu lunjaka i poljskog jasena. Ima jaku izdanaku snagu, te ponekad formira male, gotovo iste sastojine antropogenog porekla. Poslednjih decenija jako ugroen tzv. holandskom boleu brestova. Habitus na slobodi ima iroku, gusto lisnatu kronju sa skoro horizontalnim, jakim i vrlo tankim mladim granama. U sklopu ima pravo stablo sa zasvoenom kronjom. Kora glatka, do 3 cm debela, puca prilino rano; pluta je zatvoreno-sivo-smea. Listovi rasporeeni dvoredo, pri osnovi nesimetrini, po obodu otro dvostruko testerasti, eliptini, debeli i grubi, gore goli i dlakavi, dole veinom goli. Pupovi pokriveni tamnosmedim, oko 3 mm dugim ljuspama. Cvetovi javljaju se iz okruglih cvjetnih pupoljaka, sa mnogo cvetia u zbijenom pramenju crvenkaste boje. Plodovi objajasta, belkastouta, krilata, jednosemena oraica duga do 2 cm, blia gornjem obodu. Krila bez treplji po obodu.

Platanus - Platan Izuzetno robusno drvo visine do 30 m i irine kronje do 20 m. Brzorastua vrsta. Gusta kronja stvara "debeli" hlad. Listovi su tamno zeleni, renjeviti, dugaki do 25 cm. U jesen su zlatno uti. Plodne glavice prenika oko 3 cm ostaju na granama do prolea. Izuzetno je atraktivna i kora debla i starijih grana koja se ljuspa, a ljuspe su u r azliitim nijansama smee boje. Izdrava zimske temperature do -35. Raste na gotovo svakom zemljitu, na osunanim poloajima. Korenje je veoma snano i izbija na povrinu, pa ga ne treba saditi blizu zastrtih platoa, staza, ulica i sl. jer veoma lako odi e i lomi i beton. Zbog ove osobine, suprotno ustaljenoj praksi, ne treba ga saditi u uline drvorede, a naravno ni blizu objekata, kako ne bi otetio temelje. Inae odlino podnosi dim, prainu i aerozagaenje, pa je jedna od najee saenih vrsta u urbanim zonama.

Quercus frainetto - Hrast sladun Jednodomna, anemofilna kserotermna, kserotermna i heliofilna vrsta. Ima vrlo jaku izdanaku snagu. Listopadno drvo do 25 (35) m visoko s promjerom debla do 1 m. kronja iroka, okruglasta i dosta gusta. Kora dosta tanka, svjetlosiva, uzduno i popreno ispucala. Jednogodinji izbojci gusto dlakavi. Listovi rozetasto skupljeni na vrhu izbojka, list velik, tamnozelen s dubokim renjevima, nalije meko dlakavo. Cvate u 4. i 5. mjesecu zajedno s listanjem. Cvjetovi su jednospolni, muki u resama na dlakavoj peteljci, enski u grupama, najee sjedei. plod ir zri iste godine u jesen, u tankoj kupuli koja je gusto obrasla ukastim dlakama. Quercus Robur - Hrast lunjak Drvo visine do 40 metara (ponekad i do 50m), a stablo moe da ima obim i do 3m. To je dugoveno drvo koje moe da doeka starost od 500 do 800 godina. Kronja mu je iroka, nepravilna i dobro razgranata. Kora mu je u mladosti glatka sa laganim sivo zelenkastim sjajem, a kasnije uzduno ispuca. U starosti postaje debela (i do preko 10 centimetara), sivosmee boje i uzduno ispucala dubljim (do 3-4 cm), a popreno plitkim brazdama. Korenov sistem mu je jako razvijen, s centralnim korenom, koji prodire u dubinu po nekoliko metara; boni koreni se razvijaju u irinu. Obrazuje ektotrofnu mikorizu. Pupoljci su mu pokriveni brojnim, golim, spiralno rasporeenim ljuskama svetlosmee boje. Listovi na lunjaku su na dosta debelim, golim, poluokruglim, 2-10 mm dugim peteljkama. Cvetovi su jednopolni; muki su u 2-5 cm dugim resama a enski se javljaju pojedinano ili u grupicama do pet. Plod hrasta je ir - oko 1,5 - 5 cm dugaak, 0,7 - 2,7 cm irok sa povrinskim uzdunim prugama, svetlosme ili ukast. Viri iz "kapice" 1/2 do 2/3 duine ira; visi na 2-3 cm dugoj peteljci. Sazreva u septembru i oktobru. Hrast lunjak zahteva duboka, glinovita ili peskovita, plodna, preteno vlana zemljita, sa visokim nivoom podzemnih voda. Tee uspeva na plitkom i suvom zemljitu. Zato su njegova stanita preteno na aluvijalnim zemljitima, nizijskim ili blago breuljkastim terenima. Rasprostranjen je u skoro celoj Evropi, Kavkazu, i Maloj Aziji.

5. TEHNOLOGIJA PODIZANJA ZASADA

U tehnolokom postupku podizanja razliitih vidova vanumskog zelenila potrebno je u obzir uzeti konkretne ekoloke uslove, urgentnost podizanja pojaseva i opravdanost ulaganja materijalnih sredstava, koja bi u dovoljnoj meri garantovala prijem najveeg dela sadnog materijala, kao i optimalan razvoj sadnica u novoj sredini (brza aklimatizacija). Usled injenice da je raspored projektovanih pojaseva dizajniran u cilju optimalnog razmaka koji bi obezbedio smanjenje eolske erozije, kao i injenice da su za projektovanje pravaca prostiranja uzeti postojei objekti kao to su asfaltni putevi, poljski putevi, eleznika pruga, kanali i dr., pre poetka izvoenja radova, potrebno je dobaviti informacije o urbanistiko tehnikim uslovima za podizanje poljozatitnih pojaseva du asfaltnih puteva i eleznikih pruga zbog mogunosti postojanja infrastrukture pod zemljom, kao to su telefonski kablovi, gasovod i struja. Takoer treba se dobiti saglasnost JP Putevi Srbije o mogunosti podizanja drvoreda du meunarodnih i regionalnih puteva. U sluaju postojanja infrastrukture, projektovani pojasevi se trebaju modifikovati uz konsultaciju sa projektantima ovog projekta.

5.1. Priprema povrina

umski zatitni pojasevi se uglavnom podiu na zemljitima koja se mogu koristiti u poljoprivredi, tako da nema razloga da se pri podizanju ovih zasada ne izvri potpuna priprema zemljita. Prethodna priprema zemljita osim to utie na kvalitet podizanja umskih zatitnih pojaseva, predodreuje i dobar rast i razvoj posaenih sadnica. Glavni ciljevi ovih agrotehnikih mera su: - poboljavanje mogunosti skladitenja korisne vode, a uz to i dobra aeriranost zemljita; - smanjenje otpora rastu korenovog sistema; - olakanje mera borbe protiv korovske vegeatacije; - pospeivanje rada zemljinih mikroorganizama. Za potrebe podizanja umskih pojaseva zemljite se pripremi u irini planiranog pojasa dodajui sa svake strane jo po jedan metar. Nain pripreme zavisi od svojstava zemljita, klime reona u kome se pojas podie i vremena podizanja umskih pojaseva. Optimalna priprema zemljita za podizanje umskih vetrozatitnih pojaseva razlikuje se prema planiranom periodu sadnje. Priprema za prolenu sadnju na zemljitima koja su bila pod itaricama, sastoji se u ljutenju strnjike posle etve, dubokom jesenjem oranju (25-30 cm), ranom prolenom drljanju 1-2 puta, nezi ugara u toku prolea i leta praenjem i kultiviranjem, jesenjem oranju bez prevrtanja brazde i istovremenom rahljenju dubljeg sloja i najzad u prolenom drljanju pred sadnju. Priprema zemljita za jesenju sadnju se razlikuje prema sistematskoj jedinici zemljita. Na tekim zemljitima priprema se sastoji od ljutenja strnjike posle etve, dubokog jesenjeg oranja, prolenog drljanja, kultiviranja za vreme prolea i leta i

drljanja pred sadnju. Ako je zemljite toliko zbijeno onda se jo jednom uzore bez prevrtanja brazde i dopunski produbljuje rigolerom do odreene dubine. Posle toga se prodrlja, a potom sadi. Na lakim zemljitima se priprema sastoji u ljutenju strnjike posle etve, jesenjem oranju, prolenom drljanju, kultiviranju i drljanju za vreme prolea i leta i najzad rahljenju pred sadnju. Ako iz nekih razloga pripremu zemljita pred sadnju nije mogue izvriti na navedene naine, tada priprema moe poeti i prolenim oranjem, ali je ovaj nain mnogo manje uspean. U ovom sluaju zemljite se uzore u prolee, im se prestane lepiti, zatim se pomou kultivatora na pero i gvozdene drljae povade rizomi i korenje, skupe se u gomile i popale. U prolee i leto zemljite se obrauje kultivatorom, razbija se kora a u jesen se drlja pred sadnju. Ako se sadnja obavlja u prolee idue godine onda se u jesen po drugi put duboko ore do 30 cm. Ovde je potrebno naglasiti da se nikako ne preporuuje sadnja u prvo proleno oranje. Za oranje ugara se koristi plug sa kombinovanom daskom i podrivaem. Plug sa predplunikom duboko zaorava korov i izbacuje na povrinu dublji strukturniji sloj. U sluajevima gde se pojasevi podiu na zemljitu koje je zaparloeno ili na ledinama, zemljite treba uzorati u julu na dubinu 22-23 cm, a zatim ga podrljati radi vaenja korenja i rizoma, koji se odmah spale. U jesen se ugar ore na dubinu 30 cm i ostavi se nepodrljan preko zime. U prolee se izvri jedno drljanje i potom se moe saditi. U sluaju da su uslovi na terenu povoljniji u pogledu mera pripreme zemljita, broj operacija moe se redukovati kako u pogledu vremena, tako i u pogledu broja orenja i tanjiranja zemljita uz saglasnost projektanata. Takoe, ako su slovi na terenu nepovoljniji od uobiajenih i postoje nepredvieni radovi kao to su vaenje panjeva i krenje ibljaka, trebalo bi se uz, saglasnost projektanata, uraditi ponovna kalkulacija trokova za dati pojas. Kao mera pripreme zemljita za sadnju moe se primeniti i sakupljanje snega na prostoru ostavljenom za vetrozatitni pojas, ime se obezbeuje dovoljno vlage za sadnice u kritinom periodu njihovog primanja. Zadravanje snega se postie postavljanjem tzv. Lesa, koje se prave od daska, iblja ili trske. Njihova visina je do 1 metar, a duina 1.5 do 2 metra, tako da se lako premetaju tokom zime i sklanjaju po prestanku potrebe. Ispunjena povrina lese treba da bude od 25% do 50%. Lese se razmetaju u redove sa razmakom 4-5 metara, upravno na pravac duvanja najjaeg vetra. Rastojanje lesa u jednom redu je dvostruko vee od njihove duine. Ukoliko nije mogue obezbediti dovoljnu koliinu lesa. Umesto njih moe se razbacati granje ili snopovi kukuruzovine i suncokreta. Nagomilavanje snega se moe postii i setvom kukuruza ili suncokreta godinu dana pre sadnje sadnica. U jesen se u svakom petom redu ostave neposeene stabljike, meuredovi se uzoru i ostave nepodrljani preko zime.

5.2. Sadni materijal i nain sadnje

Sadni materijal drvenastih vrsta za umske zatitne pojaseve mora zadovoljavati sledee osnovne uslove: - da je pravilno kolovan u rasadniku;

da ima uverenje o poreklu; da je zdrav, to se potvruje vaeom dokumentacijom iz redovnih kontrola rasadnika.

Veoma je vano odabrati kvalitetan sadni materijal jer od toga najvie zavisi upeh sadnje. Takoe, jedan od znaajnih faktora uspeha je i pravilna manipulacija sadnicama od momenta preuzimanja u rasadniku do sadnje. Vaenje sadnica u rasadniku treba podesiti tako da vreme do sadnje bude to krae. Sve faze rada prilikom vaenja sadnica (vaenje, sortiranje, privremeno trapljenje i pakovanje) treba da nadgleda savesno i struno lice. Sve sadnice koje su oteene prilikom vaenja, ili su nedovoljno razvijene i krive treba odstraniti. Za sadnju treba koristiti mlae sadnice (1 do 2 godine) sa dobro razvijenim korenovim sistemom i stablom. Prilikom transporta sadnice se moraju obezbediti protiv mehanikih oteenja. Transport organizovati tako da ne traje suvie dugo, kako ne bi dolo do isuivanja korena. Ukoliko su spoljne temperatutre niske potrebno je zatititi sadnice od hladnoe, a u sluaju mraza i velikih hladnoa prevoz sadnica treba odgoditi. Sadnice dovezene na mesto sadnje potrebno je pravilno utrapiti, ukoliko se sadnja ne obavlja odmah po prijemu. Mesto za trapljenje odabrati tako da je zaklonjeno od vetra i mraza, a da se ne nalazi jako daleko od mesta sadnje. Sve sadnice na kojima se primeti neko oboljenje ili znaajnije oteenje treba odstraniti. Najpogodnije vreme za sadnju je prolee, pred razvijanje pupoljaka, a manje pogodno vreme je jesen. Temperatura zemljita kod koje poinje, odnosno prestaje cirkulacija sokova i rast korena je 5-6C. Prolee je pogodije za sadnju jer se nakon sadnje temperatura zemljita i dalje poveeva, a zemljite je vlanije to pogoduje razvoju biljaka. Sadnice su u prolee zrelije i otpornije. Prolena sadnja treba da bude to je ranije mogue (odmah posle otapanja snega i prosuivanja zemljita). Jesenja sadnja treba da bude obavljena takoe to je ranije mogue (u vreme najjaeg opadanja lia). Suna jesen nije pogodna za sadnju sadnica i bolje je u takvim sluajevima saekati prolee. Ako se jesenja sadnja obavi kasno mogue je da ozlede na korenu nastale prilikom vaenja ne zacele na vreme te da doe do truljenja. Nepovoljna strana jesenjeg poumljavanja je i mogunost izdizanja sadnica u procesu smrzavanja i odmrzavanja zemljita. Sadnice se sade u jame dimenzija 40 x 40 x 80 cm, tako da tako da u nju moe stati koren bez savijanja i da se sadnica spusti u zemlju za oko 2 cm nie nego to je bila u rasadniku (vee sadnice ak i dublje). Zemlju oko korena sadnice dobro nabiti tako da ne ostane praznina sa vazduhom, to poboljava prijem sadnica i daje im bolju stabilnost u prvim danima. Prilikom nabijanja zemljita paziti da se ne oteti koren ili naroito pridanak. Sadnica je dobro uvrena ako se ovlanim potezanjem ne moe iupati iz zemlje. Redovi se trasiraju trasirkama, a obeleavanju se markerima ili konopcem. Kopanje rupa se moe obaviti runo ili mainski. Ukoliko se posle prvog vegetacionog perioda utvrdi da ima vie od 10 % neprimljenih sadnica potrebno je izvriti popunjavanje. U sluajevima vrsta sa jako razvijenom sranicom korenovog sistema kao to su hrast, crni orah i cer mogue je umesto sadnje izvriti setvu semena, uz saglasnost projektanata.

Radi obezbeenja to veeg uspeha sadnje preporuuje se angaovanje specijalizovanih institucija ili preduzea, koja te poslove obavljaju usluno.

5.3.

Nega podignutih umskih pojaseva

Dobar uspeh u podizanju vetrozatitnih pojaseva se, osim pravilnom sadnjom, postie i dobrom i sistematskom negom zasada do postizanja sklopa (4-5 godina posle sadnje). Pravilno sprovoenje mera nega u podignutim umskim pojasevima razlikuje se prema vrsti drvea i bunja, i prema vremenskom periodu kada treba intervenisati. Opte mere nege se odnose uglavnom na odravanje zemljita, a primenjuju se do sklapanja kruna. Najvanije od ovih mera su praenje i okopavanje. Praenje slui da bi se razbijanjem pokorice u zemljitu sauvala vlaga. Okopavanje se primenjuje radi unitavanja korova i suzbijanja konkurencije sadnicama. Ove mere je potrebno izvriti nekoliko puta u prvim godinama. Prvo praenje treba izvriti odmah posle sadnje, a ostala praenja i okopavanja se obavljaju prema ukazanoj potrebi. Prema iskustvima najbolje je okopavanje u prvoj godini izvriti 3-4 puta, u drugoj 2-3 puta, a u treoj i etvrtoj 1-2 puta. Praenje je potrebno izvriti dva do tri dana posle kie, kako bi se u najveoj meri sauvala vlaga u zemljitu. Ove mere nege se ne obavljaju posle avgusta jer korovske biljke koje posle izrastu tite mlade sadnice od mraza Posle postizanja sklopa, mere nege sa sastoje u ienju od slabih i bolesnih stabala i zatiti od insekata i gljivinih oboljenja. Mere nege drvenastih vrsta u pojasevima imaju za cilj da stabla dobiju optimalan prostor za svoj razvoj, kako bi se dobio bolji kvalitet, ujednaeniji debljinski i visinski prirast, odnosno optimalnu vitkost stabla, to poveava otpornost na snegolome i vetroizvale. Sanitarne see je potrebno izvriti u sluajevim suenja ili znatnijeg oteivanja stabala. Mere nege bunastih vrsta u pojasevima se preduzimaju radi stvaranja i odravanja gue njihove krune i bolje vitalnosti. U prve dve godine mogue je iskoriavanje meuredova za gajenje poljoprivrednih kultura, pri emu treba odabrati poznije kulture da ne bi smetale sadnicama u rano prolee. Potrebno je obezbediti da izmeu poljoprivrednih kultutra i sadnica ostane bar 30-40 cm slobodnog prostora. Najpogodnije kulture su kukuruz i suncokret. Stabljike se ne seku ve se ostavljaju preko zime da gomilanjem snega obezbede to vie vlage u zemljitu.

5.4.

Zatita podignutih umskih pojaseva

Zatita podignutih umskih pojaseva obuhvata redovnu kontrolu stanja stabala drvenastih i bunastih vrsta u pojasu, a sa ciljem preduzimanja mera zatite u sluaju eventualnih oteenja izazvanih od insekatskih prenamnoenja, fitopatolokih oboljenja, kao i oteivanja od divljai. U cilju zatite od divljai, preporuuje se stavljanje zatitnih mrea ili cevi oko stabla sadnica ako postoji izraena opasnost od oteenja. Jednogodinji i dvogodinji zasadi se obavezno kontroliu tri puta, a stariji zasadi dva puta u toku vegetacionog perioda. Pregledi treba da budu ei kada se primete

potencijalni tetni faktori. Obavezno je voenje dnevnika i zapisnika u koji se upisuju primeene pojave. Veoma vaan elemenat zatite podignutih pojaseva i garancija uspeha projekta je organizovanje profesionalne osmatrake i uvarske slube, koja treba da sprei namerno unitavanje sadnica od strane oveka, a koje je potencijalno mogue imajui u vidu dosadanja iskustva.

6. OSNOVNI PODACI O PROJEKTOVANOM ZASADU

6.1. Osnovni konstrukcioni elementi zasada
Sustina je da podignemo ekonomski isplativu zelenu povrsinu. Izgled zasada, odnosno model pojasa zavisi prvenstveno od inteyiteta zastite koju je neophodno sprovesti, sledeci bitni parametri su povrsina koja je na raspolaganju,uslovi zivotne sredine,struktura predela,koriscenje podrucja itd. Tip A- pojas pored poljskog puta. Razmak izmedju redova je 4m, kao i razmak izmedju sadnica,pojas ima 4 rada drveca. Sirina pojasa je 16m. Sadnice sadimo po trougaonom rasporedu. Tip B- pojas pored kanala, s juzne strane. Razmak izmedju redova je 5m kao i izmedju sadnica. Sastoji se iz 3 reda drveca. Sirina pojasa je 15m. Raspored pravilan pravougaoni. Tip C- pojas pored asfaltnih puteva i zelesnickih pruga. Razmak izmedju redova je 3m, razmak izmedju sadnica je 4m. Pojas se sastoji od 3 vrste drvecasa jedne i sa druge strane. Sisrina pojasa je 9m, odnosno 18m sa obe strane.

6.2. Prostorni raspored projektovanih zasada

Pojaseve delimo na glavne i sporedne. Glavni su oni koji su upravni na pravac duvanja najjaceg vetra. Sporedni su oni koji su uporedni na glavne. Razlikuju se po medjusobnom rastojanju. Glavne projektujemo na 300-400m, a sporedne na 600-900m razmaka izmedju pojaseva. Prilikom projektovanja pojaseva, prvo se projektuju pojasevi duz postojecih objekata (asfaltnih puteva,pruga,kanala,poljskih puteva) na takav nacin da se ne vodi racuna o rastojanju, a nakon toga se projektuju pojasevi koji su bez objekta da bi se popunila mreza. Zavisno od toga uz koji su objekat, nacin sadnje se obavlja po vec navedenim tipovima.

6.3.

Detaljni podaci o projektovanim pojasevima

POJAS 1C 2A 3A 4A 5B 6A 7A 8A 9A 10A 11C 13B 14A 15A 16B 17A 18A 19A 20A 21A 22A 23A 24A 25A 26B 27B 28A 29A 30A 31C

ZEMLJISTE DUZINA SIRINA P (ha) Br. REDOVA RAZMAK R. RAZMAK U REDU BR REDOVA VRSTA BR SADNICA SOLONAK 3873 18m 6,97 6 4 3 6 D. KRUKA 5168 ERNOZEM 2068 16m 3,31 4 4 4 4 BELI DUD 2072 ERNOZEM 1203 16m 1,92 4 4 4 4 PLATAN 1207 ERNOZEM 2989 16m 4,8 4 4 4 4 BELI DUD 2994 SOLONAK 620 15m 0,93 3 5 5 3 S. BREST 375 ERNOZEM 2632 16m 4,2 4 4 4 4 PLATAN 2636 ERNOZEM 2726 16m 4,36 4 4 4 4 CER 2730 ERNOZEM 2068 16m 3,31 4 4 4 4 LUNJAK 2072 ERNOZEM 1410 16m 2,26 4 4 4 4 BELI DUD 1414 ERNOZEM 2820 16m 4,51 4 4 4 4 SLADUN 2824 ERNOZEM 1166 18m 2,1 6 4 3 6 KOPRIVI 1558 SOLONAK 2782 15m 4,2 3 5 5 3 D. KRUKA 1672 ERNOZEM 1598 16m 2,56 4 4 4 4 PLATAN 1602 ERNOZEM 1805 16m 2,9 4 4 4 4 BAGREM 1809 ERNOZEM 1974 15m 3 3 5 5 3 D. KRUKA 1187 ERNOZEM 1523 16m 2,4 4 4 4 4 PLATAN 1527 SOLONAK 2068 16m 3,31 4 4 4 4 S. BREST 2072 ERNOZEM 1974 16m 3,16 4 4 4 4 KOPRIVI 1978 ERNOZEM 2087 16m 3,34 4 4 4 4 LUNJAK 2091 ERNOZEM 2312 16m 3,7 4 4 4 4 SLADUN 2316 ERNOZEM 2106 16m 3,4 4 4 4 4 BELI DUD 2110 ERNOZEM 3083 16m 4,93 4 4 4 4 CER 3087 ERNOZEM 3008 16m 4,8 4 4 4 4 BAGREM 3012 ERNOZEM 3008 16m 4,8 4 4 4 4 KOPRIVI 3012 ERNOZEM 827 15m 1,24 3 5 5 3 PLATAN 500 ERNOZEM 639 15m 0,96 3 5 5 3 BAGREM 386 ERNOZEM 2895 16m 4,63 4 4 4 4 LUNJAK 2899 ERNOZEM 2632 16m 4,21 4 4 4 4 BELI DUD 2636 ERNOZEM 2538 16m 2,46 4 4 4 4 CER 2542 ERNOZEM 4214 4214 4214 4214 4214 4214 4214 4214 4214

7. KALKULACIJA TROKOVA
Na osnovu svih detaljnih podataka iznetih u tabelarnim prilozima sainjena je rekapitulacija povrina pojaseva i broja sadnica i kalkulacija trokova sadnje

Vetrozatitni pojasevi
R.b.

Opis
Vrednost radova: Priprema povrina Buenje ili kopanje rupa transport sadnica sa istovarom i raznoenjem Sadnja sadnica Zatita od divljai (opciono) Trokovi obavezne redovne nege i odravanja podignutih pojaseva Zalivanje biljaka (opciono) Ukupna vrednost radova (1-7) Vrednost sadnica: bagrem brest cer divlja kruska dud hrast luznjak koprivic platan sladun

Jed. mere

Koliina 104,40 65.702 65.702 65.702 65.702

Jed. cena (dinara) 19.400,00 Din. 35,00 Din. 9,00 Din. 32,00 Din. 80,00 Din.

Iznos (dinara) 2.024.778 Din. 2.299.570 Din. 591.318 Din. 2.102.464 Din. 5.256.160 Din. 12.522.675 Din. 2.863.170 Din. 27.660.135 Din. 94.210 244.700 668.720 673.040 561.300 353.100 1.964.400 1.868.000 257.900 Din. Din. Din. Din. Din. Din. Din. Din. Din.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.

ha kom kom kom kom ha ha

104,40 119.949,00 Din. 104,40 27.425,00 Din.

kom kom kom kom kom kom kom kom kom

9.421 2.447 8.359 8.413 11.226 7.062 6.548 7.472 5.158

10 100 80 80 50 50 300 250 50

18. Ukupna vrednost sadnica (9-17) Ukupna vrednost poumljavanja 19. (8+18) 20. Dodatak na popunjavanje i ponovno poumljavanje Trokovi nadzora podizanja pojaseva % od prethodne stavke % od prethodne stavke 10%

6.685.370 Din. 34.345.505 Din. 3.434.551 Din.

21.

5%

1.889.003 Din.

22.

Ukupni trokovi podizanja zasada

ha 104,40 250.000,00 Din.

39.669.058 Din. 26.100.000 Din. 65.769.058 Din.

23. Eksproprijacija zemljita 24.

Svega

Projekat izradio: _________________________________________