Fakultet za menadment F@M Smer: Menadment u medijima

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

FILM I FOTOGRAFIJA

Tema: Petparake prie (Pulp fiction)

Profesor: Milo Babi Asistent: Ana Lakato

Student:Tamara Maksimovi

Sadraj: 1.Osnovni podaci 2.Uopteno o filmu 3.Glumci 4.Scenario 5.Reija 6.Svetlo 7.Scenografija 8.Kostimi 9.Kamera 10.Muzika 11.Montaa 12.Literatura

1.Osnovni podaci
Petparake prie je ameriki akcioni film iz 1994. u reiji Kventina Tarantina.

Producent filma je Lorens Bender.

Scenario su pisali Kventin Tarantino i Roder Ejvari. Glavne uloge : Don Travolta Samjuel L. Dekson Uma Terman Brus Vilis Harvi Kajtel Tim Rot Amanda Plamer Marija de Medeiros Ving Rejms Erik Stolc Rozana Arket Kristofer Voken anr akcija . Izdavaka kua Miramaks films. Godina 1994. Trajanje 2 sata i 34 minuta. Zemlja SAD. Jezik Engleski. Budet 8.500.000 amerikih dolara. Sinopsis: Film ini nekoliko pria koje su meusobno povezane. U njima su opisane sudbine dvojice sitnijih mafijaa, jednog profesionalnog boksera koji nije ispotovao dogovor da izgubi me i ene jednog mafijakog bosa sklone narkoticima.

2.Uopteno o filmu
Petparake prie je akcioni - krimi film Kventina Tarantina iz 1994. godine.Kventin je scenario za ovaj film napisao u saradnji sa Roderom Ejvarijem.iroj publici film je poznat po vieslojnim
dijalozima izmeu likova, meavini nasilja i humora, kao i aluzijama na filmsku i pop kulturu.Film je dobio 7 nominacija za prestinu nagradu Oskar ukljuujui i onu za najbolji film.Oskar su dobili za najbolji originalni scenario.Jedna u nizu znaajnijih nagrada koje je ovaj film dobio je i Zlatna Palma na Kanskom festivalu 1994. godine.Film je pokupio niz pozitivnih kritika kao i komercijalni uspeh irom sveta.Rezorekciju svoje karijere doiveo je Don Travolta ija je karijera krenula nizbrdo.Reiran u visokom stilu, film Petparake prie je priao ivotne prie Los Aneleskih mafijaa,manjih kriminalaca,opasnih igraa i misteriozne akt- tane.Znatan deo ekranizacije filma se bazira na dijalozima i monolozima likova iz kojih se otkriva njihov ivotni stil,stav i perspektiva kao i estok smisao za humor.Ime filma na engleskom jeziku ( Pulp fiction) se odnosi na pulp magazine koji su izlazili od 1896. godine do 1956. godine ija je tematika bila fantazija, kao i U Americi dobro poznat knjievni stil hardboiled koji je podrazumevao kriminalnu fantastiku koja odlikuje nesentimenitalni prikaz kriminala,nasilja i seksa.Zaplet ovog filma kao i veine ostalih Tarantinovih je porean hronolokim redosledom.

3.Glumci
Don Travlota kao Vinsent Vega Tarantino je izabrao Travoltu za ovu ulogu samo zato to je Majkl Medsen ( koji je bio zapaen u ulozi vik Vega u filmu Reservoir Dogs) odluio da glumi u Kevin Kostnerovom filmu Wyatt Earp umesto u Pulp fiction.Travolta je svoju uslugu naplati u Holivodu mizernih 120.000 dolara ali uspeh filma i namoinacija za Oskara vratili au glumcu stari sjaj. Samjuel L. Dekson kao Duls Vinfild Iako je Tarantino pisao ulogu Dulsa mislei na Deksona, na kastingu je malo falilo da ulogu dobije Pol Kalderon.Druga Deksonova audicija je oduevila Tarantina.Prva ideja je bila da lik Duls ima ogromnu afro frizuru ali su se tokom snimanja Tarantino i dekson nali na pola puta sa frizurom koja se zove Jheri curled.Dekson je za ovu ulogu dobio nominaciju za najbolju sporednu muku ulogu. Uma Turman kao Mija Volas Kua Miramax je kao svoje favorite za ovu ulogu navela Holly Hunter i Meg rajan.U igri su bile i Alfire Woodard i Meg Tilly, ali Tarantino je insistirao na Umi Turman jo od njihovog prvog razgovora.Glumica je bila dominatna na svim promotivnim materijalima filma a najzapaeniji promotivni material bio je poster na kom Uma lei sa zapaljenom cigaretom u ruci.i ona je dobila nominaciju za Oskara, za najbolju sporednu ensku ulogu.Kasnije je glumila i u Tarantinovim filmovima Kill Bill i Kill Bill 2.

Brus Vilis kao Bu Kulid vilis je ve bio velika filmska zvezda, ali nekoliko filmova snimanih pre Pulp Fiction je poelo da rui reputaciju glumca jer su se pokazali kao razoaravajue neprofitabilni na blagajnama.Iako su kritiari smatrali das a ovom ulogom rizikuje svoj status holivudske zvezde, pokazalo se upravo suprotno.Uspeo je da povrati staru slavu. Harvi Kajtel kao Vinston Vulf Uloga je napisana samo za Kajtela, koji se pojavio i u Tarantinovom prethodnom filmu Reservoir Dogs.Tarantino je izjavljivao kako mu je Harvi Kajtel omiljeni glumac ve godinama. Tim Rot kao Pumpkin - Takoe jedan od aktera filma Reservoir Dogs.U filmu Pulp Fiction prvi put na filmu koristi svoj maternji britanski naglasak.Do ove uloge koristio je ameriki.Uloga je bila predviena za Doni Depa ili Kristijana Slejtera. Amanda Plamer kao Honey Boney - Tarantina je sa glumicom upoznao Tim Rot sa eljom da glumi sa njom u sceni u kojoj e ona imati pitolj.elja mu je bila ispunjena. Marija de Medeiros kao Fabijen Tarantino je Portugalsku glumicu upoznao putujui po Evropi dok je snimao Reservoir Dogs.Poznata je po ulozi anais u filmu Henry and June gde je glumila sa Umom Turman. Ving Rejms kao Marselus Volas Pre Rejmsovog kastinga, uloga je ponuena Sidu Hejgu koji se

pojavljivao u klasicima 70ih godina.Hejg je odbio ulogu.rejms se pokazao kao najbolji mogui izbor.
Erik Stolc kao Lens Amerika pevaica i skandal diva Kortni Lav je tvrdila kako je ova uloga prvo bila ponuena njenom muu i pevau benda Nirvana, Kurtu Kobejnu to je Tarantino negirao injenicom kako Kobejna nikada nije upoznao a kamoli mu ponudio ulogu.Stolc je bio njegov izbor. Rozana Arket kao Dodi Ovu ulogu je trebalo izneti Pam Grier ili Ellen DeGeneres ali je Rozana na audiciji prikazala lik onakvim kakvim ga je Tarantino zamiljao. Kristofer Voken kao kapetan Kuns Pojavljuje se u samo jednoj sceni jer po Tarantinovim reima i toliko je dovoljno da bi ostavio znaajan trag na filmu.

4.Scenario
Tarantino je otiao da radi scenario za ovaj film u Amsterdam u martu 1992. godine.Tamo mu se pridruio Roder Ejvari.Dve prie koje je Ejvari prvobitno napisao za True Romance.radi se o scenama kada Duls uspeno izbegava rafal metaka i pripisuje to udu i u sceni u kojoj Vinsent sluajno ubija saradnika na zadnjem seditu automobila.

Film se moe podeliti u 7 narativnih delova:

1. PrologThe Diner 2. Uvod u prvu priu "Vincent Vega and Marsellus Wallace's Wife" 3. "Vincent Vega and Marsellus Wallace's Wife" 4. Uvod u drugu priu "The Gold Watch 5. "The Gold Watch" 6. "The Bonnie Situation" 7. Epilog The Diner

PrologThe Diner
"Pumpkin" (Tim Roth) and "Honey Bunny" (Amanda Plummer) su par koji dorukuje u jednom restoranu.Odluuju dag a opljakaju kada shvate da e pored novca kojim raspolae restoran moi da dobiju i lini novac ostalih zaposlenih i drugih gostiju kao to su ve jednom uspeli.Par trenutaka nakon zapoetog napada, scena se prekida i pojavljuje se uvodna pica filma.

Uvod u prvu priu "Vincent Vega and Marsellus Wallace's Wife" Dok Duls Vinfild (Samjuel L. Dekson) vozi, Vinsent Vega (Don Travlota) prepriava doivljaje sa
svog putovanja po Evropi.Ovaj par u odelima je ima misiju da uzmu aktovku od Breta (Frenk Valej) koji je izneverio njihovog efa Marselusa Volasa.Dok ekaju lift Duls pria Vinsentu kako je Marselus nekoga bacio sa etvrtaog sprata samo zato to je masirao noge njegove ene.Vinsent se nadovezuje priom kako je ef traio da budu pratnja njegovoj eni dok je on van grada.Nakon njihovih podsmeha i Dulsovog dramatinog citiranja Biblije obavljaju posao za koji su zadueni i ubijaju Breta.

"Vincent Vega and Marsellus Wallace's Wife" U pustom baru, bokser u godinama Bu Kulid (Brus Vilis) prihvata veu sumu novca od Marselusa (Ving Rejms) kako bi sledei me unapred izgubio.Vinsent i Duls se sada obueni u orceve

i majice nalaze u baru kako bi predali aktovku, gde Vinsent i Bu imaju kratko mimoilaenje.Sledeeg dana vinsent navraa u kuu Lensa (Erik Stolc) i Dodi ( Rozana Arket) kako bi preuzeo heroin.Uzima dozu pre odlaska po gospou Miju Volas (Uma Turman) koju je zaduen da izvede u grad.Odlaze u restoran ija je tematika 50 godine 20. veka i iji su zaposleni obueni kao ikone tog vremena.Mia prepriava svoj propali filmski pokuaj.Posle takmienja u twistu, vraaju se kui sa pobednikim trofejom.Dok je Vinsent u kupatilu, Mija nalazi heroin u vinsentovom depu za koji je sigurna da je heroin ipre naglim konzumiranjem se predozira.Vinset je u urbi odnosti kod Lensa gde jedva uspevaju da je vrate u ivot.Tik pre razilaska dogovaraju se da Marselusu nee priati o ovom dogaaju.

Uvod u drugu priu "The Gold Watch

Jedan dan u detinjstvu Bua Kulida prekintu je iznenadnim dolaskom Vijetnamskog veterana kapetana
Kunsa (Kristofer Voken).Kapetan Kuns objanjava svoj dolazak svojom obavezom da donese zlatni sat koji se nalazio generacijama u porodici Kulind.Poto je Buov otac umro od dizenterije u zarobljenikom logoru njegova poslednja elja je bila da Kuns sauva sat i preda ga Buu.Zvono za poetak mea vraa odraslog bua u realnost, gde stoji u bokserskoj opremi i sprema se da izgubi me.

"The Gold Watch" Bu uspeva da pobegne iz Arene jer je ipak pobedio.Bei taksijem koji vozi smrtu oduevljena Esmeralda Vilabos (Anela Dons) koja mu saoptava da je upravo na radiju reeno kako je drugi bokser mrtav.Bu je zapravo dvs puta preao Marselusa jer se novcem koji je unapred dobio da izgubi me, dva puta kladio u svoju pobedu.Sledeeg jutra u motelu u kojem se nalazi sa devojkom Fabijen (Marija de Medeiros) sprema se d a bei ali shvata da je devojka zaboravila da
spakuje njemu nezamenljiv sata iz starog stana.On odlazi po sat iako je siguran dag a Marselusovi ljudi trae.Detaljno gleda po stanu i uverava se da je sam sve dok u kuhinji ne vidi pitolj.uje se zvuk iz kupatila, u afektu uzima pitolj i puca na Vinsenta kog je Marselus poslao da ubije upravo Bua. Bu seda u kola i pokuava da pobegne sve dok ga na semaforu ne prepozna Marselus.Bu kolima udara u Marselusova dok se jo jedna kola zabijaju u njegova.Nakon vijanja zavravaju u zalagaonici.Vlasnik Majnard (Dvejn Vitaver) ih dri na nianu puke it era ih u podrum gde e postati njegovi taoci.Majnardu se pridruuje Zed ( Piter Grin) i njih dvojica odvode Marselusa u drugu sobu gde ga siluju.Vezanog Bua ostavljaju pod nadzorom takoe vezanog oveka sa maskom na licu.Bu uspeva da se odvee i udarcem onesveuje oveka pod ijim je nadzorom bio.Taman kada je reio da pobegne, vraa se da spasi Marselusa.Dok Zed siluje Marselusa, Bu ubija Majnrada katanom.Marselus preuzima Majnardovu puku i puca Zed u prepone.Marselus govori Buu da dokle god ne kae nikom za silovanje i ode zauvek iz Los Anelesa, moe se smatrati bezbednim.Bu pristaje i odlazi Zedivim motorom po Fabijen.

"The Bonnie Situation" Pria se vraa na period kada su Vinsent i Duls kod Breta.Nakon to su ga ubili, drugi ovek (Aleksis Arket) izlazi iz kupatila i u rafalima puca prema njima, promaujui aposolutno svakim metkom.Vinsent i Duls uzvaaju vatro ne promaivi nijedan hitac.Duls ovaj iznenadni napad smatra znakom od Boga, da je vreme da se povue sa mesta plaenog ubice.Odvoze se sa Bretovim saradnikom Marvinom (Fil Lamar) koji je zapravo njihov obavetajac.Vinsent pita Marvina ta misli o dulsovom udu i sluajno mu puca u lice.Primorani da sklone svoj auto sa puta, Duls poziva svog prijtalja Dimija (Kventin Tarantino).Dimijeva ena Boni ni uskoro trebala da se vrati sa posla to ga brine jer bi mogla da naleti na neprijatnu scenu.Na Dulsov zahtev Marselus im u pomo alje Vinstona Vulfa (Harvi Kajtel).Vulf preuzima situaciju i nareuje
Dulsu i Vinsentu da operu fleke krvi iz auta, sakriju telo u prtljanik, ree se svoje krvave odee i presvuku u odeu koju im daje Dimi.Kasnije odlaze na doruak.

Epilog The Diner Dok dorukuju, Duls i Vinsent raspravljaju o Dulsovoj odluci da ode u Penziju.Tu se ponavlja scena sa poetka filma u kojoj par Pumpkin i Honey Boney zapoinju pljaku. Pumpkin zahteva od Dulsa da mu preda aktovku ali Duls izvlai pitolj i dri ga na nianu.Niz poinje - Honey Boney niani Dulsa a Vinsent Honey Boney.Kao prvi in okajanjaDuls puta dvoje razbojnika da odu sa novcem, i razmilja kako mu je ivot poteen.Odnose aktovku efu.

5.Reija
U Petparakim priama, Tarantino koristi srednji krupni plan kako bi pokazao neku optu svakidanju situaciju.Prelazi na krupan plan u scenama gde likovi dolaze do nekih vanih zakljuaka koji e se tiho provlaiti kroz itav film, kao neka logika reakcija.Pored ekspanzije prikazane kadrovima, retko ko primeuje da Tarantino podvlai re execute.Takoe krupnim planom pratei reakcije lica na razliite izjave.Krupnim planom sluio se da nam doara lokacije u kojima njegovi likovi ive, rade, snalaze se i razmiljaju.Optim planovima, Tarantino predstavlja tj. tera nas das a nestrpljenje oekujemo sledeu scenu. U Petparakim priama, Tarantino insistra na srednjem krupnom planu i na krupnom planu.Detalj je vrsta kadra koju kao i ostali a tako i Tarantino koriste na nekom specifinom detalju.U Tarantinovom sluaju je detaln plan sauvan za njegovu opsednutost pop kulturom stoga se u ovom filmu mogu videti detalji hrane, pia, kutije cigareta sa zumom na imenu izmiljene marke.Plan detalj je takoe istaknut u scenama gde se prikazuje bilo koji nain upotrebe narkotika.Poruka je dvostruka - narkotici su symbol oputenosti al ii potune suprotnosti smrtnog poroka.Postoji i nekoliko detalja koji se ne ponavljaju vie puta: usne i noge Mije Volas., igla gramofonske ploe, Vinsentova aa,Mijino predoziranje (nos),Buov sattarantino je reditelj koji svoje filmove bazira na fantaziji,stoga se trudi da ih svojim umeem i odabirom veliine plana i kadra uini to realnijim.Ne spade u tip reditelja kod kog se izvlai dobra ili loa poruka.Tarantino je misterija.

6.Svetlo
Neko bazino verovanje u svetu filma je da svetlo oblikuje situaciju.Tama i senka u loim situacijama, pri osvetljavanju loih momaka i drugih negativaca.Svetlo i vedro u pozitivnim, sreni i veselim situacijama, pozitivnim likovima.Petparake prie pre svega krasi uslovno reeno prirodno svetlo.U scenama restorana jutarnje sunce, u scenama stana preko dana takoe normalna dnevna svetlost koja nas ubeuje u odreeni deo dana.U veernjim satima u spoljanjem ambijentu doarana je dvorina rasveta, u enterijeru kuna rasveta, u scenama podruma prigueno svetlo koje simbolie opasnost i strah.Svi akteri ovog filma su u nekom aspektu negativci ali je radnja takva da oni jednostavno rade svoj posao.Nema vrhunca zla u nema vrhunca dobrog.Moda je to glavni razlog zato neki odreeni lik nema podrku svetal kako bi se lake shvatio karakter te linosti.Isto vai i za situacije.Ne postoje nagle promene.Na primer: scena u kojoj se Mija predozira moda bi trebala da bude sa manjim osvetljenjem ili u senci jer ona radi neto loe ili e joj se neto loe desiti, njen mrani trenutak.Naprotiv, ta scena je osvetljana jasno kako bi se videlo njeno unoenje droge, reakcije organizma i pad u narkomansku komu.Scena u taksiju u kojoj Bu razgovara sa Esmeraldom se odigrava u mraku automobile i noi sa povremenim presekom svetla ulinih lampi, umesto romantine situacije prikazuje morbidan razgovor o oseaju ubistva.Ipak Esmeraldin zavodljiv glas nam daje oseaj da se oseti i neka flert atmosfera.samo potvruje tezu da svetlo u ovom filmu ne igra ulogu otkrivanja karaktera lika.

7.Scenografija
Scenografija filma nije napadna ve prikladna svakodnevnici.Nema starinskog nametaja, vrednih slika, skupih automobila i slino.Mogu se primetiti dve vrste detalja ako imamo otro oko.U prvu grupu detalja moemo grupisati ukrasne detalje u kunom ambijentu: cipela kao ukras, afrike figure, neobino dekorisan restoran u kom Vinsent i Mija igraju Twist.Drugu grupu zanimljivih scenografskih detalja ine kolekcionarski predmeti iz ezdesetih godina dvadesetog veka: duboks,lampe raznih oblika i veliina, beta player za audio trake neobino fiksiran na mini liniju, male arapske nargile,Harley Davidson motor i slino.Dekoraciju seta filma Petparake prie radial je Sandy Reynolds Wasco.

8.Kostimi
Kostimi korieni u filmu Petparake prie su po kroju i dizajnu jednostavni i skromni.Frizure enskih likova su tipine za devedesete godine dvadesetog veka, dok muke variraju od bazine kratke kose, preko Vinsentove malo due zalizane crne kose do Dulsove Jheri curled frizure.Izdvaja se izgled Erik Stolca koji glumi dilera Lensa.Fiziki su maska i kostim odraeni tako da lik podsea na Isusa, dok je posao kojim se bavi suta suprotnost hrianstva jer je definisano zlo.To je bio manji Tarantinov pokuaj provokacije religijskih zajednica.Odea svih likova je takoe tipina za devedesete godine dvadesetog veka sem kostima Vinsenta i Dulsa.Njih dvojica skoro ceo film nose odela kao oma ve bezbroj puta pomenutom Tarantinovom Reservoir Dogs to e kasnije postati karakteristika bar jednog lika u buduim ostvarenjima ovog mistika.Spisak tima zaduenog za kostime, masku i minku je predugaak ali napomenuu da je voa tima bila Betsy Heimann.

9.Kamera
Tokom celog filma se primeuje Tarantinovo prebacivanje uglova kamere iako je film tekstualno takav da nijedna scena ne zahteva specifinu poziciju ili ugao kamere.Treba napomenuti da je Tarantino bio zahtevan po pitanju Mijinih oiju npr. teko bi se mogao protumaiti ostatak scene.Sekao je objekte (nema izraene pozadine) jer su likovi pria.Nije ponavljao reakcije lica lika jer je kao i u svim svojim radovima predpostavio da se procesom montae istie dramatian moment.Ritam menjanja scena je samo dodatni efekt koji gledaoca vee za film dva i po sata trajanja ovog filma.Donji rakurs je upeatljiv u sceni gde Vinsent i Duls kucaju na vrata Bretu.Nasluuje se da su moniji od Breta i da e doi do neke akcione scene.Gornji rakurs je najupeatljiviji u scenama gde su Bu i Marselus vezani u podrumu.Stvorena je slika nesigurnosti, straha za ivot i mrnje prema neprijatelju.U filmu se povremeno primate horizontalni i vertikalni venk dok krunog venka nema.

10.Muzika
Muzika u Petparakim priama nema pratei zadatak tj. ne provlai se kroz scene.Muzike teme se nalaze na poetku filma, u sceni igranja Twista in a kraju filma.Nema komponovanih soundtrack pesama.Tarantino je svoju ljubav prema surf rock, funky i pop muzici ezdesetih preneo na ovaj film.uvena muzika tema sa poetka filma je hit surf rock legend Dick Dale-a.Pesma se zove Misirlou Twist.Jo treba napomenuti da muzika koja se uje pre Mijinog predoziranja je autorska pesma Nila Diamonda koju je za potrebe ovog filma obradio bend Urge Overkill.Pesma se zove Girl, youll be a woman soon.

11.Montaa
Tarantino je jedan od retkih reditelja koji u montai svojih filmova void neobian hronoloki red koji se vrti u krug i objanjava prole i budue scene.Petparake prie misu izuzetak.ta vie, ovaj film se moe podeliti u 7 delova u kojima su aktivni skoro svi glumci ali svako ima svoj highlight trenutak u odreenom delu filma.Tehnika koju tarantino koristi je znaajna kao kultna jer se void time da analizira situaciju, lik i pre svega misao tj. nain i temu razmiljanja svakog lika posebno.Tvrdoglavo se zalae na misterioznim porukama, isticanjem pop kulture. ari filma Petparake prie su upravo ti to se film moe podeliti na sedam particija i mami gledaoce da film pogledaju do kraja ne bi li razbistrili celu sliku u glavi.Reditelj je film obojio svojim fantazijama kriminalaca, njihovog meusobnog odnosa kao i prema njihovim rtvama.

12.Literatura

Film Petparake prie Kventin Tarantino Uvod u umetnost filma Milo Babi www.wikipedia.com www.imdb.com