Kako deluje samokontrola, zbog ega je vana i kako je moemo poveati

Prevela Ksenija Vlatkovi

Naslov originala

Kelly McGonigal, Ph.D. The Willpower Instinct

Copyright 2012 by Kelly McGonigal, Ph.D. All rights reserved including the right of reproduction in whole or in part in any form. This edition published by arrangement with Avery, a member of Penguin Group (USA) Inc. Brain illustration by Tina Pavlatos, Visual Anatomy Limited Translation copyright 2012 za srpsko izdanje, LAGUNA

Knjigu posveujem svima onima koji su se borili sa iskuenjem ili zavisnou, onima koji su odlagali obaveze ili onima kojima je nedostajala motivacija dakle, svima nama.

SADRAJ

Uvod: Dobro doli na kurs Snaga volje 101

11

1. Hou , neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana 2. Snaga volje kao instinkt: telo je stvoreno da odoli kolau 3. Preumorni da se odupremo: zbog ega je samokontrola kao mii? 4. Dozvola za sagreenje: zbog ega to to smo dobri koristimo kao izgovor da budemo loi 5. Velika prevara mozga: zbog ega elju brkamo sa sreom 6. Ba me briga: zbog ega smo popustljiviji kad se loe oseamo? 7. Rasprodaja budunosti: ekonomska logika trenutnog zadovoljstva 8. Zaraeni ste! Zbog ega je snaga volje zarazna 9. Ne itajte ovo poglavlje: ogranienja snage kad neto neete 10. Zakljuak

21 45 75

106 138 171 197 231 261 292

Re zahvalnosti

295

Ra zum no bi e ho e sa mo kon tro lu; de te ho e bom bo nu. Ra mi

UVOD

Dobro doli na kurs Snaga volje 101

ad god pomenem da drim predavanja o snazi volje, gotovo uvek ujem isti komentar: E, to je ono to meni nedostaje. Nikad kao danas ljudi nisu tako jasno uviali koliko snaga volje sposobnost da upravljamo svojom panjom, oseanjima i eljama utie na njihovo zdravlje, novanu sigurnost, veze i profesionalni uspeh. Svi mi to dobro znamo. A znamo i da bi trebalo da gospodarimo svakim aspektom svog ivota, od toga ta jedemo do toga ta radimo, govorimo ili kupujemo. Ipak, veina ljudi nije zadovoljna snagom volje kojom raspolae u jednom trenutku ini im se da dre sve konce u svojim rukama, da bi ve sledeeg asa imali utisak kako su poraeni i kako ne upravljaju svojim ivotom. Prema nalazima Amerikog psiholokog udruenja, Amerikanci smatraju da je nedostatak snage volje osnovni razlog zbog kog ne uspevaju da ostvare svoje ciljeve. Mnogi oseaju griu savesti jer izneveravaju i sebe i druge. Nekima se ini da su pod vlau svojih misli, emocija i udnji, a da njihovim ivotom upravljaju nagoni, a ne svesno donete odluke. ak i oni

12

Dr Keli Makgonigal

koji imaju najveu vlast nad sobom plaaju izvestan danak jer nastoje da dre sve pod kontrolom, pitajui se da li e im ivot proi u neprestanoj borbi. Kao psihologu i predavau Programa za unapreenje zdravlja Stanfordove medicinske kole, posao mi je da pomaem ljudima da savladaju stres i da naue da donose ispravne odluke. Budui da godinama gledam kako se ljudi bore da promene svoje misli, oseanja, telo i navike, shvatila sam da im upravo njihova uverenja o snazi volje kvare uspeh i stvaraju dodatni stres. I mada se u naunim istraivanjima dolazi do brojnih otkria koja bi im mogla pomoi, oigledno je da ovi zakljuci jo nisu javno prihvaeni. Ljudi se umesto toga i dalje dre svojih neuspenih strategija za uspostavljanje vlasti nad sobom. I ne samo da neprekidno nalazim dokaze da postupci kojima pribegava najvei broj ljudi nisu delotvorni ustanovila sam ak i da im se primena neuspenih strategija obija o glavu, jer time samo sapliu sebe i gube vlast nad sobom. Zbog toga sam smislila kurs Nauka o snazi volje, a predavanja otvorena za javnost drim u okviru Stanfordovog programa celoivotnog obrazovanja. Na kursu sam obuhvatila najnovija saznanja o samokontroli, otkrivena u psihologiji, ekonomiji, neuronauci i medicini, pomou kojih objanjavam kako da odbacimo stare navike i usvojimo zdrave, kako da prestanemo da odlaemo obaveze, kako da se fokusiramo i savladamo stres. Na predavanjima osvetljavam razloge zbog kojih poputamo pred iskuenjima i ukazujem na izvore snage da im se odupremo. Pokazujem i zbog ega je vano spoznati ogranienja samokontrole i predstavljam najbolje strategije za sticanje snage volje. Na moju radost, kurs Nauka o snazi volje ubrzo je postao jedan od najposeenijih na Stanfordovom programu

Dobro doli na kurs Snaga volje 101

13

celoivotnog obrazovanja. Kad sam poela da drim kurs, etiri puta smo menjali uionicu kako bismo smestili sve vei broj slualaca. Naposletku su jedan od najveih amfiteatara na Stanfordu ispunili direktori koroporacija, nastavnici, sportisti, zdravstveni radnici i mnogi drugi ljudi koji su doli da sluaju o snazi volje. Oni su potom poeli da dovode brane drugove, decu i kolege s posla, da s njima podele iskustvo. Nadala sam se da e ovaj kurs pomoi razliitim grupama ljudi, od onih koji su na predavanja doli da bi ostavili puenje i smrali do onih koji su reili da izmire svoje dugove i postanu bolji partneri. No ak su i mene iznenadili rezultati. Anketa koju smo sproveli etiri nedelje posle poetka kursa pokazala je da 97 posto polaznika smatra da bolje razume svoje ponaanje, a njih 84 posto je izjavilo da su pomou strategija nauenih na predavanjima ve pojaali snagu volje. Na kraju kursa uesnici su priali kako su uspeli da prevaziu tridesetogodinju zavisnost od slatkia, kako su konano popunili poreske prijave, prestali da viu na decu, nastavili da idu na odabrane vebe, i uopteno, kako se oseaju lepe u svojoj koi i kako imaju veu vlast nad svojim izborima. Ocenjujui kurs, tvrdili su da im je promenio ivot. Polaznici kursa su oigledno imali zajedniko miljenje: bolje razumevanje snage volje donelo im je strategije za sticanje vlasti nad sobom i veu snagu da se bore za najvanije ciljeve. Nauna otkria podjednako su pomogla i leenim alkoholiarima i zavisnicima od elektronske pote, a strategije za bolju samokontrolu pomogle su ljudima da odole iskuenjima u rasponu od jedenja okolade, igranja igrica i kupovine, pa sve do izbegavanja veze sa oenjenim kolegom. Uesnici su koristili naueno da ostvare line ciljeve, na primer, da pretre maraton, zaponu nov posao, savladaju stres zbog gubitka radnog mesta, ree porodine sukobe i urade straan

14

Dr Keli Makgonigal

test spelovanja svakog petka ujutru (eto ta se dogaa kad mama dovede decu na predavanja). Naravno, i sama sam mnogo nauila od svojih aka, to e vam svaki iskreni uitelj potvrditi. Ustanovila sam da ih uspavljujem beskrajnim trtljanjem o zadivljujuim naunim dokazima ako im pritom ne objasnim zbog ega su ona vana za njihovu snagu volje. Brzo sam otkrivala koje strategije zaista deluju u stvarnom ivotu, a koje su beskorisne (to vam nijedno laboratorijsko istraivanje ne moe pokazati). U nedeljne zadatke unosili su kreativni duh i tako mi pokazivali nove naine da apstraktne teorije prevedem u korisna pravila za svakodnevni ivot. U knjizi sam objedinila najvanija nauna otkria i praktine vebe s predavanja, oslanjajui se na najnovija istraivanja i mudrost stotina ljudi koji su pohaali kurs.

DA BI STE STEKLI SAMOKON TROLU, MORATE PRVO ZNATI ZBOG EGA JE NEMATE
Veina knjiga o promeni ponaanja bilo da je re o uvoenju novog plana mravljenja ili priruniku za sticanje finansijske nezavisnosti pomoi e vam da postavite cilj, pa e vam ak i rei ta da uradite kako biste ga postigli. No, kad bi bilo dovoljno samo otkriti ta elimo da promenimo kod sebe, sproveli bismo u delo svaku odluku koju donesemo za Novu godinu, i moja predavanja ostala bi pusta. Mali broj knjiga pomae vam da sagledate zbog ega niste ve uradili sve ono to savreno dobro znate da treba uraditi. Verujem da ete najbolje osnaiti samokontrolu ako shvatite zbog ega je gubite. Spoznaja razloga zbog kojih podleete

Dobro doli na kurs Snaga volje 101

15

iskuenju nee vas gurnuti u propast, iako mnogi strahuju od toga. Tako ete pre svega moi da pruite sami sebi podrku i da izbegnete zamke koje slamaju volju. Istraivanja pokazuju da ljudi koji veruju da imaju snanu volju zapravo prvi gube vlast nad sobom kad se nau pred iskuenjem.* Na primer, puai koji su najoptimistiniji glede svoje spremnosti da ostave puenje najee poputaju posle etiri meseca, a oni to s najveom uverenou pristupaju dijeti izgube najmanje kilograma. Zbog ega je to tako? Zbog toga to ne uspevaju da predvide kada, kako i zato e pokleknuti. Otud sami sebe ee izlau iskuenjima, pa sede u drutvu puaa ili ostavljaju keksie svud po kui. Takoe se ee iznenade kad udare u zid, pa odustaju od ciljeva im nalete na prepreku. Samospoznaja posebno svest o tome ta radimo kad nam ponestane snage volje osnova je samosavladavanja. Stoga se i na kursu Nauka o snazi volje i u ovoj knjizi bavim grekama koje najee inimo kad je re o snazi volje. U svakom poglavlju ruim jednu uvreenu zabludu o samokontroli i otkrivam drugaiji nain razmiljanja o izazovima za snagu volje. Na izvestan nain izvriemo autopsiju nad svakom zabludom u vezi sa snagom volje: Zbog ega poputamo pred izazovom ili odlaemo ono to znamo da treba zavriti? Koju kljunu greku tad pravimo i zbog ega?
Ova predrasuda ne odnosi se samo na snagu volje na primer, najlake je omesti one ljude koji su uvereni da su savreno sposobni da obavljaju istovremeno nekoliko zadataka. Ovu pojavu, poznatu kao DaningKrugerov efekat, prvi put pominju dva psihologa sa Univeziteta Kornel, tvrdei da ljudi preuveliavaju svoje sposobnosti na razliitim poljima, od smisla za alu i poznavanja gramatike do sposobnosti zakljuivanja. Efekat je najizraeniji kod ljudi sa najniim sposobnostima; na primer, ispitanici ija se postignua na testu nalaze u dvanaestom percentilu u proseku vide svoje postignue u ezdeset drugom percentilu. Ovim bi se, izmeu ostalog, lako dalo objasniti otkud toliko uesnika u Amerikom idolu.

16

Dr Keli Makgonigal

I najvanije, nastojaemo da pronaemo nain da od takve sudbine sauvamo sebe u budunosti. Kako da saznanja o tome zbog ega doivljavamo neuspeh pretvorimo u strategiju za postizanje uspeha? Ako nita drugo, kad stignete do kraja knjige, barem ete bolje razumeti svoje savreno ljudsko nesavreno ponaanje. Saznanja o snazi volje nedvosmisleno jasno pokazuju da se svako od nas bori kako zna i ume sa iskuenjem, zavisnou, nedostatkom panje ili odlaganjem posla. Ovde nije re o individualnim slabostima koje otkrivaju lino nau nesavrenost posredi su univerzalna iskustva koja odlikuju itav ljudski rod. Biu zadovljna ako vam knjiga pomogne makar da sagledate koliko je ljudski to to vam ponekad ponestaje snage volje. No nadam se da emo postii mnogo vie od toga i da e vam strategije iz ove knjige pomoi da unesete stvarne i dugorone promene u svoj ivot.

KA KO SE KORI STI OVA KNJI GA

Postanite istraiva snage volje Ja sam se kolovala da budem naunik i jedna od prvih stvari koje sam nauila jeste da su teorije dobre, ali da su podaci bolji. Stoga u vas zamoliti da na ovu knjigu gledate kao na svojevrstan eksperiment. Ne moramo se ograniiti samo na nauni pristup samokontroli. Ne samo da moete ve je i poeljno da posmatrate sebe kao ispitanika u istraivanju koje se odvija u stvarnom ivotu. Dok itate knjigu, ne uzimajte moje rei zdravo za gotovo. Poto vam izloim dokaze za svoj predlog, traiu od vas da ga proverite u ivotu. Sami sakupljajte podatke kako biste utvrdili ta je istina i ta je primenljivo u vaem sluaju.

Dobro doli na kurs Snaga volje 101

17

U svakom poglavlju nai ete dve vrste zadataka koje e vam pomoi da postanete strunjaci za snagu volje. Prve sam nazvala Pod mikroskopom. Ovi zadaci trae od vas da obratite panju na to kako neka ideja ve deluje u vaem ivotu. Pre nego to neto promenite, prvo treba da ustanovite stvarno stanje. Na primer, zamoliu vas da utvrdite kad najee podleete iskuenju ili kako glad utie na vae troenje novca. Traiu da obratite panju na to ta govorite sebi kad vam ponestane volje, ukljuujui i to kako opravdavate odlaganje obaveza i kako ocenjujete pobede i poraze svoje snage volje. Traiu ak i da sprovedete poneko terensko ispitivanje, recimo da istraite kako trgovci smiljeno ureuju prodavnicu tako da vam oslabe snagu volje. Svakom zadatku treba da pristupite kao objektivan, ljubopitljiv posmatra ba kao naunik koji gleda kroz mikroskop nadajui se da e otkriti neto vano i korisno. Zadaci ne treba da vam slue da kanjavate sebe kad god ispoljite slabost volje, niti da besnite zbog savremenog sveta i iskuenja pred koje nas on stavlja. (Za ovo prvo nema razloga, a za drugo u se ja postarati.) U svakom poglavlju treba izvesti Eksperimente sa snagom volje. Re je o praktinim tehnikama za poboljanje samokontrole, zasnovanim na naunim ispitivanjima i teorijama. Ove podizae snage volje moete smesta primeniti na izazove u stvarnom ivotu. Budite otvorenog uma i dovoljno smeli da isprobate svaku tehniku, ak i one za koje vam se ini da su suprotne onome to vam intuicija kae (a takve e biti mnoge). Njih su ogledno ispitali uesnici na mom kursu, i mada su poneke strategije kod nekog imale manje uspeha, ove su u celini najvie hvaljene. A ta je s onima koje dobro zvue u teoriji, ali su bedno zakazale u stvarnom ivotu? Njih neete nai na ovim stranicama.

18

Dr Keli Makgonigal

Ovi eksperimenti su i sjajan nain da razbijete ustaljene navike i da pronaete nova reenja za stare probleme. Isprobajte stoga razliite strategije i sami prikupite podatke o tome ta vama najvie pomae. Budui da su posredi eksperimenti, a ne ispiti, na njima ne moete pasti ak ni kad odluite da probate neto sasvim suprotno od onoga za ta se nauka zalae (na kraju krajeva, nauci su potrebni skeptici). Predoite ove strategije prijateljima, lanovima porodice i kolegama, i ispitajte da li njima neto od toga pomae. Barem ete uvek nauiti neto novo, a naueno potom moete upotrebiti da unapredite svoje strategije samokontrole.

Izazov za snagu volje Kako bi vam knjiga to vie koristila, preporuujem da izaberete odreeni izazov na kome ete isprobati svaku ideju za pojaavanje snage volje. Svako od nas ima neki izazov za koji mu je potrebna snaga volje. Pojedini su univerzalni na primer, kako smo bioloki predodreeni da oseamo potrebu za eerom i mastima, svako bi mogao sam-samcijat da izdrava pekaru iz komiluka kad se ne bi suzdravao. Meutim, mnogi su izazovi za koje nam je potrebna snaga volje jedinstveni. Ono za im vi moda udite, drugome je neprivlano. Ono od ega ste vi moda zavisni, drugome je dosadno. Ono to vi nerado inite, neko bi platio da moe. No, kakve god bile osobenosti tih izazova, uglavnom sve se isto odigrava. Vaa elja da pojedete okoladu ne razlikuje se od puaeve elje za cigaretom ili kupoholiarkine da troi. Nain na koji odgovarate sebe od vebanja ne razlikuje se mnogo od opravdanja onog to ne otvara raune koje je odavno trebalo platiti ili to jo jedno vee odlae uenje. Izazov za koji vam je potrebna snaga volje moe biti neto to izbegavate da uinite (ili izazov da kaete hou), navika

Dobro doli na kurs Snaga volje 101

19

koje hoete da se reite (ili izazov da kaete neu). Mogli biste takoe odabrati vaan cilj u ivotu kome elite da posvetite vie energije i na koji biste voleli da se usredsredite (izazov da kaete elim) bilo da je re o popravljanju zdravlja, smanjivanju stresa, usavravanju roditeljskih vetina ili unapreenju karijere. S obzirom na to da su gubitak panje, podleganje iskuenju, obuzdavanje nagona i odugovlaenje slabe take svih ljudi, strategije opisane u knjizi pomau bez obzira na cilj koji ste sebi postavili. Kad budete stigli do kraja knjige, svakako ete biti svesniji svojih slabih taaka i ovladaete skupom novih strategija za samosavladavanje koje e vas uiniti snanijim.

Ne urite Knjiga je tako napisana da je treba itati kao da pohaate moj desetonedeljni kurs. Podeljena je na deset poglavlja i u svakom se opisuje jedna kljuna ideja, nauna osnova na kojoj ona poiva i kako je vi moete iskoristiti da postignete svoje ciljeve. Zamisli i strategije oslanjaju se jedne na druge, stoga vas svako poglavlje priprema za naredno. Iako knjigu moete proitati za jedan vikend, preporuujem vam da usporite tempo kako biste isprobali svaku strategiju. Oni koji pohaaju predavanja imaju itavu sedmicu pred sobom da provere kako koju zamisao mogu primeniti u ivotu. Svake nedelje isprobavaju novu tehniku samosavladavanja i obavetavaju nas ta je dalo najbolje rezultate. Preporuujem vam da se ponaate slino kao i oni, pogotovu ako ste reili da knjigu upotrebite za postizanje odreenog cilja, kao to je gubitak kilograma ili uvoenje kontrole nad vlastitim finansijama. Dajte sebi dovoljno vremena da isprobate praktine vebe i da razmislite o njima. Iz svakog poglavlja izaberite jednu strategiju onu za koju vam se

20

Dr Keli Makgonigal

ini da je najbolje moete primeniti na svoj cilj umesto da odjednom isprobavate deset novih. Knjigu podeljenu na deset nedelja moete koristiti kad god elite da promenite neto ili da postignete kakav cilj ba kao to su pojedini uesnici nekoliko puta pohaali isti kurs, uvek usredsreujui snagu volje na nov izazov. No, ako ste u prvi mah samo namerili da proitate knjigu, uivajte u njoj i ne optereujte sebe pokuajima da usput radite zadatke i da razmiljate o njima. Pribeleite one koji vam se ine najprivlanijim, pa im se vratite kad budete spremni da sprovedete zamisli u delo.

Da ponemo Evo vaeg prvog zadatka: Odaberite jedan izazov na kome ete isprobavati saznanja nauke o snazi volje tokom naeg putovanja. Zakazujem vam sastanak u Prvom poglavlju, gde emo se vratiti malo u prolost i istraiti poreklo onoga to nazivamo snagom volje i kako da je to bolje iskoristimo.
POD MIKROSKOPOM: IZABERITE SVOJ IZAZOV ZA SNAGU VOLJE
Ako to ve niste uinili, sada je pravi trenutak da izaberete zadatak za snagu volje na koji elite da primenite zamisli i strategije koje u vam predstaviti u knjizi. Pomou ovih nekoliko pitanja odredite izazov za koji vam je potrebna snaga: Snaga za ono to hou: ta je to to elite ee da radite ili da prestanete da odlaete, jer ste svesni da ete tako popraviti svoj ivot? Snaga za ono to neu: Koja je najlepljivija navika u vaem ivotu? ega biste voleli da se ratosiljate ili da to manje radite, jer vam ugroava zdravlje, sreu ili uspeh? Snaga za ono to elim: Koji je va najvaniji dugoroni cilj na koji biste eleli da usredsredite svoju energiju? Koje vas trenutne udnje najee odvlae od pokuaja da ostvarite ovaj cilj?

PR VO PO GL A VLJE

Hou, neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana

ad pomislite da vam je za neto potrebna snaga volje, ta vam prvo pada na pamet? Uobiajeni test volje za veinu nas je odolevanje iskuenju, bilo da je iskuenje krofna, cigareta ili veza za jednu no. Kad ljudi kau: Nemam jaku volju, pod tim obino misle: Teko mi je da kaem ne kad moja usta, stomak, srce ili (navesti deo tela po sopstvenom izboru) eli da kae da. Ovde je re o nalaenju snage za ono to neete. Ali rei ne neemu samo je deo onoga to se moe postii snagom volje i za ta nam je ona potrebna. Na kraju krajeva, prosto kai ne tri su omiljene rei danguba i lenjivaca irom sveta. Ponekad je mnogo vanije rei da. ta je s onim to odlaete za sutra (ili zauvek)? Snagom volje stavite to na listu dananjih obaveza, ak i kad vas od toga odvraa anksioznost, remetilaki uticaj ili filmski maraton na televiziji. Ovde je re o nalaenju snage za ono to hoete sposobnosti da se uradi ono to je nuno, ak i kad se delimino opiremo tome. Snaga potrebna da uradimo ono to hoemo i snaga potrebna da spreimo ono to neemo dve su strane

22

Dr Keli Makgonigal

samokontrole, ali ne ine zajedno svu snagu volje. Da bismo mogli rei ne kad neto treba odbiti i rei da kad neto treba prihvatiti, potrebna nam je i trea snaga: sposobnost da upamtimo ta je to to zaista elimo. Znam, sigurno ste uvereni da zaista elite kola, trei martini ili slobodan dan. Ali kad se suoite sa iskuenjem ili kad razmiljate da opet odloite posao, treba da se setite da zapravo elite da se uvuete u tesne farmerke, da dobijete unapreenje, da vratite dug na kreditnoj kartici ili da ostanete u braku ili na slobodi. U suprotnom, kako biste se inae suzdrali da ne podlegnete trenutnoj elji? Da biste uopte pokuali da se savladate kad je to potrebno, treba vam motivacija. Upravo zato nam je potrebna snaga za ono to elimo. Snaga volje ogleda se u tome da se ove tri snage podjarme kako bismo postigli ono to hoemo, spreili ono to neemo i uradili ono to elimo, i tako ostvarili svoje ciljeve (i drali se podalje od nevolja). Kao to emo videti, ljudska bia imaju sree da poseduju mozak koji moe da upravlja sa sve tri snage. Zapravo, razvoj ove tri snage snage potrebne za ono to hoemo, za ono to neemo i za ono to elimo moda je sutinska odlika ljudskog roda. Pre no to se bacimo na prljavi posao i ponemo analizirati razloge zbog kojih ne uspevamo da upotrebimo ove tri snage, hajde pr vo da razumemo koliko smo zapravo sreni to ih imamo. Nakratko emo zaviriti u mozak da bismo videli gde nastaje arolija i kako vebom moemo ojaati volju. Takoe emo se pr vi put dotai razloga zbog kojih nam ponestaje volja i otkriti jo jednu jedinstvenu ljudsku crtu samosvest koja nam moe pomoi da izbegnemo zamke za volju.

Hou , neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana

23

ZBOG EGA POSEDUJEMO SNAGU VOLJE

Zamislite ovo: Pre sto hiljada godina vi ste primerak homo sapijensa, vrste koja je malo pre toga dospela na vrh evolutivne lestvice. Da, poradujte se naas zbog opozicije palca i kaiprsta, uspravnog dranja i podjezine kosti (zbog ega ste u stanju da proizvedete kakav-takav govor, mada ne mogu ni da zamislim kako je on zvuao). estitke i na tome to umete da koristite vatru (a da se sami ne zapalite), kao i na tome to umete da izdubite bivola i nilskog konja vrhom kamene alatke. Svega nekoliko pokolenja ranije vae obaveze u ivotu bile su krajnje jednostavne: 1. pronai hranu; 2. razmnoavaj se; 3. izbegavaj neoekivane susrete sa crocodylus anthropophagusom (to je latinski naziv za krokodila ljudodera). No ivite u bliskoj vezi s lanovima svog plemena i opstanak vam zavisi od drugih homo sapijensa. Stoga na spisak najvanijih dunosti morate staviti jo jednu, a to je da ne skaete ostalima po glavi. U zajednici je potrebno saraivati s drugima i deliti dobra ne moete naprosto prisvajati sve to vam se prohte. Ako ukradete nekome pare bivoljeg mesa ili partnera, mogli bi vas izbaciti iz grupe, pa ak i pogubiti. (Imajte u vidu da i drugi homo sapijensi imaju otro kameno orue, a ljudska koa je svakako tanja od koe nilskog konja.) Osim toga, u sluaju da se razbolite ili povredite, moda e vam zatrebati pomo pripadnika vaeg plemena jer tad neete moi ni u lov ni da skupljate hranu. Kad je posredi nalaenje prijatelja i sklapanje odnosa s drugim ljudima, ak i u kamenom dobu vladala su slina pravila kao i u dananje vreme: ponudi sklonite susedu kad mu zatreba, podeli s njim veeru makar ostao gladan i dobro razmisli

24

Dr Keli Makgonigal

pre nego to nekom kae Kipi ti salce preko tog sukna oko bedara. Drugim reima, ljudi, pokaite malo samokontrole. Nije ovde samo vaa glava u pitanju. Budunost itavog plemena zavisi od toga s kim ete zapodevati sukobe (vano je zadrati neprijatelje podalje od klana) i s kim ete se pariti (nikako, moliu lepo, s rodom najroenijim duni ste da unesete to veu raznovrsnost u genetski materijal kako prva bolest ne bi zbrisala itavo pleme). A ako ste ve dovoljno sreni da naete pravu enu za sebe, od vas se oekuje da ostanete uz nju do kraja ivota, a ne da se jedanput poigrate s njom iza nekog buna. Naravno, pred vama, (gotovo) modernim ljudskim biima, iskrsavaju razni novi naini da se uvalite u nevolje ako sluate nagone koji su izdrali probu vremena, kao to su glad, agresivnost i seks.

Upravo tad se javlja potreba za onim to danas zovemo snagom volje. Kako ljudski rod napreduje kroz (pra)istoriju, ivot u sve sloenijim drutvenim odnosima moralo je u dovoljnoj meri pratiti i jaanje samokontrole. Potreba ljudske jedinke da se uklopi u sredinu, da sarauje s drugima i da odrava dugorone veze primorala je mozak prvih ljudi da razvije strategije za uspostavljanje samokontrole. Ovo kakvi smo danas samo je odgovor na te zahteve. Ljudski mozak se prilagodio i voil ovek je dobio jaku volju: sposobni smo da obuzdamo nagone, zahvaljujui emu smo postali pravi ljudi.

Zato je danas vano imati snanu volju Vraamo se u dananjicu (naravno, ne morate se liiti sposobnosti da koristite palac i kaiprst, mada biste moda eleli da nabacite na sebe malo vie odee). Jaka volja je od isklju-

Hou , neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana

25

ivo ljudske odlike prerasla u neto po emu se ljudi razlikuju jedni od drugih. Moda smo svi roeni s kapacitetom za volju, samo to je neki ee koriste od drugih. Ljudi koji bolje kontroliu svoju panju, oseanja i postupke postiu bolje rezultate gotovo u svemu. Sreniji su i zdraviji. Veze su im uspenije i dugotrajnije. Bolje zarauju i dalje napreduju u karijeri. Uspenije se nose sa stresom, reavaju konflikte i prevazilaze zlu kob. ak i ive due. Uporeena s drugim vrlinama, jaka volja se nalazi na vrhu. Samokontrola je bolji prediktor akademskog uspeha od inteligencije (eto vam, kolski testovi!), snanije odreuje liderske sposobnosti od harizme (izvinjavam se, Toni Robinsone), i mnogo je znaajnija za branu sreu od empatije (tako je, izgleda da je pravi recept za dugovean brak da nauite kad da zaepite gubicu). Ako elite da poboljate ivot, moda je najbolje poeti jaanjem volje. A da bismo to postigli, moramo izvui to vie iz naih standardno ustrojenih mozgova. Stoga je najbolje da prvo vidimo s im raspolaemo.

NEURONAUKA ONOGA TO HOU, TO NEU I TO ELIM

Savremena mo samokontrole zapravo je posledica davnanjih pritisaka na ljude da budu bolji susedi, roditelji i partneri. Ali kako nam je ljudski mozak to zaista omoguio? Odgovor po svoj prilici lei u razvoju prefrontalnog korteksa, lepom komadu neuronskog tkiva tano iza ela i oiju. U najveem delu nae evolutivne prolosti prefrontalni korteks je kontrolisao pokrete tela: hod, tranje, hvatanje, guranje to je neki vid protosamokontrole. Kako su ljudi evoluirali,

26

Dr Keli Makgonigal

tako je prefrontalni korteks sve vie rastao i bolje se povezivao s drugim oblastima mozga. Danas zauzima mnogo vei deo ljudskog mozga nego to ga zauzima u mozgu drugih vrsta upravo zato va pas nikad nee sauvati kosku da je gloe kad ode u penziju. Kako je prefrontalni korteks rastao, tako je preuzimao i nove funkcije: poeo je da usmerava nau panju, misli, pa ak i da odreuje kako se oseamo. Tako je samo jo lake kontrolisao ta radimo. Robert Sapolski, neurobiolog sa Univerziteta Stanford, tvrdi da je glavni zadatak savremenog prefrontalnog korteksa da privoli mozak pa samim tim i nas da uradi ono to je tee. I kad nam je lake da leimo izvaljeni na kauu, prefrontalni korteks nas natera da ustanemo i da vebamo. Kad je lake da prihvatimo ponueni kola, prefrontalni korSnaga za ono to neu Snaga za ono to hou

Snaga za ono to elim

Ishodite snage volje u mozgu

Hou , neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana

27

teks nas podsea zbog ega je bolje da naruimo aj. A kad je lake da obavezu odloimo za sutra, prefrontalni korteks nam pomae da otvorimo fasciklu i ipak se bacimo na posao. Prefrontalni korteks nije jedinstveni grumen sive mase; u njemu razlikujemo tri kljune oblasti, koje zajedno upravljaju onim to hoemo, onim to neemo i onim to elimo. Oblast blizu gornje leve strane prefrontalnog korteksa specijalizovala se za ulivanje snage u ono to hoemo. To je oblast koja nam pomae da zaponemo i da isteramo do kraja dosadne, teke i stresne zadatke, kao to je tranje na pokretnoj traci kad bismo radije otili pod tu. Desna strana je nasuprot tome izvorite snage za ono to neemo, pa smo tako u stanju da se suzdravamo i da odolimo ponekom svom nagonu ili udnji. Zahvaljujui ovoj oblasti mozga reili ste da ne skreete pogled s puta da biste za volanom proitali poruku na telefonu. Ove dve oblasti zajedno kotroliu ono to radite. Trea oblast, na sredini prefrontalnog korteksa, samo malo nie od prve dve, vodi rauna o naim ciljevima i eljama. Tu se donosi odluka ta emo poeleti. to se bre pale elije te zone, to smo motivisaniji da preduzmemo akciju ili da odolimo iskuenju. Ovaj deo prefrontalnog korteksa vodi rauna o onome to zaista elimo, ak i kad ostatak mozga urla: Pojedi to! Popij to! Popui to! Kupi to!
POD MIKROSKOPOM: TA JE TEE?
Kad god nam je za neki izazov potrebna snaga volje, to znai da treba da uradimo neto teko, bilo da se sauvamo od iskuenja bilo da se nosimo sa stresnom situacijom. Zamislite kako se suoavate s vaim izazovom za snagu volje. ta je za vas tee? Zbog ega vam je toliko teko to da uinite? Kako se oseate kad pomislite ta treba da uradite?

28

Dr Keli Makgonigal

Zapanjujui sluaj gubitka snage volje Koliko je prefrontalni korteks zapravo vaan za samokontrolu? Na to pitanje moemo odgovoriti tako to emo proveriti ta se zbiva kad ovek ostane bez njega. Najuveniji sluaj oteenja prefrontalnog dela mozga jeste pria o Fineasu Gejdu. Unapred vas upozoravam, pria je krvava. Moda bi valjalo da ostavite taj sendvi. Dvadesetpetogodinji Fineas Gejd je 1848. bio nadzornik radova na eleznici. Grupa njegovih radnika potovala ga je i volela, a poslodavci su isticali da nemaju boljeg nadzornika od njega. Prijatelji i porodica smatrali su ga povuenim ovekom koji potuje druge. Njegov lekar Don Martin Harlou opisao ga je kao oveka izuzetno krepkog tela i duha, kog odlikuje gvozdena volja u gvozdenom oklopu. Sve se ovo promenilo u sredu 13. septembra u pola pet posle podne kad su Gejd i njegovi ljudi eksplozivom istili put kroz Vermont, gradei prugu od Ratlanda do Barlingtona. Gejdov zadatak bio je da postavi svaki eksploziv. Iako je to uradio nebrojeno puta, tog dana je neto krenulo po zlu. Prilikom preuranjene eksplozije, Gejdovu lobanju probila je elezna preka, metar dugaka i dvadesetak centimetara iroka. Prola mu je kroz levi obraz, raznela prefrontalni korteks i zavrila gotovo trideset metara iza Gejda, prekrivena delovima njegove sive modane mase. Verovatno ste zamislili kako Gejd lei nauznak, na mestu mrtav. Ali preiveo je. Prema izjavama svedoka, nije se ak ni onesvestio. Njegovi radnici su ga podigli na volovsku zapregu i odvukli gotovo kilometar i po do krme u kojoj je odseo. Lekar ga je zakrpio najbolje to je umeo, vrativi gde treba najvee parie lobanje koje su pokupili s mesta nesree i razvukavi mu kou da pokrije ranu.

Hou , neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana

29

Gejdov pun telesni oporavak trajao je gotovo dva meseca (verovatno je dodatno bio usporen i zagrejanou doktora Harloua da mu daje klistire, ali i upornom gljivinom infekcijom koja je bujala iz Gejdovog otvorenog mozga). Ipak, 17. novembra dovoljno se oporavio da se vrati uobiajenom ivotu. Gejd je izjavio da mu je bolje u svakom pogledu, i da ga nita vie ne boli. Zvui kao srean kraj. Na Gejdovu alost, pria se ipak tu ne zavrava. Moda su spoljanje rane i zacelile, ali neto neobino se deavalo s Gejdovim mozgom. Prijatelji i kolege s posla zapazili su da njegova linosti nije vie ista. Doktor Harlou opisuje Gejdovu promenu dopunjavajui originalni izvetaj posle nesrenog sluaja nalazima s kontrole:
Ravnotea... izmeu intelektualnih sposobnosti i ivotinjskih poriva kao da je unitena. Postao je muiav, nikog ne potuje, s vremena na vreme se preputa najogavnijim prostaklucima (to ranije nije imao obiaj), ne pokazuje gotovo nikakvu naklonost prema kolegama, ne podnosi da ga sputavaju i ne slua savete kad su u suprotnosti s njegovim eljama... kuje brojne planove za budunost, ali die ruke od njih pre nego to i pokua da ih ostvari... Kad se sve uzme u obzir, njegov um je sutinski promenjen, i to u tolikoj meri da prijatelji i poznanici za njega kau da vie nije Gejd.

Drugim reima, kad mu je uniten prefrontalni korteks, Gejd je izgubio snagu za ono to hoe, za ono to nee i za ono to eli. Njegova elina volja za koju se inilo da je neotuivi deo njegovog karaktera unitena je poto mu je je gvozdena preka prola kroz lobanju. Iako veina ljudi ne mora brinuti da e izgubiti samokontrolu zbog loe proraunatih eksplozija na eleznici, ipak u

30

Dr Keli Makgonigal

svakome od nas postoji deli Fineasa Gejda. Ne moemo se uvek osloniti na prefrontalni korteks u meri u kojoj bismo voleli. Mnoga prolazna stanja kao to su pijanstvo, nedostatak sna, pa ak i prisustvo obinih remetilakih uticaja inhibiraju prefrontalni korteks, podraavajui efekte Gejdovog oteenja mozga. U tim situacijama slabije obuzdavamo svoje nagone, iako nam je siva masa mozga i dalje netaknuta u lobanji. ak ni kad smo sasvim odmorni i potpuno trezni, ni tad nismo potpuno bezbedni. Razlog je taj to i pored sposobnosti da uradimo ono to je tee i dalje elimo da radimo upravo suprotno od toga. Nagone moramo obuzdavati, jer oni, kao to emo ubrzo videti, esto imaju svoju volju.

NEVOLJA ZBOG POSTOJANJA DVA UMA

Kad se zamislimo nad situacijama u kojima gubimo snagu volje pa preterujemo u troenju novca ili jelu, lenarimo ili gubimo ivce bezmalo nam doe da se zapitamo imamo li mi uopte prefrontalni korteks. Naravno, to to moemo da se odupremo iskuenju ne znai i da emo se odupreti. Iako moemo zamisliti da ne ostavimo za sutra ono to smo u stanju da zavrimo danas, ipak emo mnogo ee odloiti obavezu za sutra. Za ovu razoaravajuu ivotnu injenicu takoe treba da zahvalimo evoluciji. Iako su ljudi evoluirali, na mozak se nije mnogo menjao. U procesu evolucije ee se dodaju nova svojstva na ve postojea, umesto da se kree od nule. Dakle, iako su ljudima bile potrebne nove vetine, nismo naprosto dobili nov model umesto primitivnog mozga samo je na postojei sistem poriva i nagona nadograen sitem za samosavladavanje.

Hou , neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana

31

To znai da je evolucija zadrala svaki na instinkt koji nam je nekad posluio bez obzira na to to nam danas stvara nevolje. Dobra strana je da nam je evolucija ipak omoguila da prevaziemo nevolje u koje upadamo. Uzmimo, na primer, uitak za gustativne kvrice kad jedemo hranu od koje se gojimo. Neutoljiva ljubav prema slatkom ljudima je nekad pomagala da preive periode oskudice hrane, a viak telesne masti predstavljao je vid ivotnog osiguranja. Ako sad premotamo film na dananjicu, tu nas na svakom koraku ekaju brza hrana, nezdrava hrana, trgovinski lanci jeftine hrane, koje oigledno ima i vie nego to nam treba. Preterana teina postala je pretnja po zdravlje, a ne vid polise ivotnog osiguranja, pa danas sposobnost odolevanja izazovnoj hrani postaje mnogo znaajnija za dugoroni opstanak. No nai savremeni mozgovi i dalje imaju savreno ouvanu nagonsku potrebu da trae masti i slatkie, budui da se ona isplatila naim precima. Na sreu, mi uvek moemo da upotrebimo sistem za samokontrolu, inae skoranju evolutivnu tvorevinu, i da prevaziemo elju, umesto da zavuemo ruku u kutiju s bombonama. Dakle, iako ne moemo da se otarasimo nagona, imamo mogunost da ih obuzdavamo. Pojedini neuronaunici idu toliko daleko da tvrde da imamo jedan mozak, ali dva uma ili da ak dve osobe ive u jednom biu. Jedna verzija slua nagone i tei ka trenutnom zadovoljenju potreba, dok druga verzija obuzdava porive i odlae zadovoljenje kako bi zatitila dugorone ciljeve. I jedno i drugo smo mi, samo se svaki as prebacujemo iz jedne u drugu verziju. Ponekad se identifikujemo s linou koja eli da smra, a ponekad sa onom koja samo eli da pojede kola. Upravo se u tome ogleda izazov za snagu volje: deo nas eli jedno, a drugi deo neto sasvim drugo. Ili vi u sadanjici elite jedno, a vama u budunosti bilo bi bolje

32

Dr Keli Makgonigal

da ste uradili neto drugo. Kad se ova dva naa dela sukobe, jedna verzija mora da nadjaa drugu. Deo vas koji eli da popusti nije sam po sebi lo on naprosto pridaje znaaj nekim drugim vrednostima.
Nagonski deo linosti

Samokontrola

Problem dva uma

POD MIKROSKOPOM: UPOZNAJTE SVOJA DVA UMA

Svaki izazov za snagu volje zapravo ini konflikt izmeu dva dela iste linosti. Da biste odredili ta je va izazov za snagu volje, opiite svoja dva suprotstavljena uma. ta eli vaa impulsivna verzija? ta eli vaa mudra verzija? Poneko voli da nadene ime svom impulsivnom umu, kao to je, recimo, prodrljivac za deo koji uvek trai trenutno zadovoljstvo, kritiar za deo koji svakome i svaemu nalazi manu ili otezalo za linost koja nikad ne bi nita da pone. Time to ete dati ime ovoj verziji sebe bie vam lake da prepoznate kad je preuzela kormilo, ali i da prizovete mudriji deo sebe i tako osnaite svoju volju.

Hou , neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana

33

Znaaj oba dela linosti Lako bi bilo zakljuiti da je sistem samokontrole onaj na beskrajno nadmoni deo, a da su primitivniji nagoni samo sramotni zaostatak nae evolutivne prolosti. Oigledno su nam ti instinkti pomogli da preivimo dovoljno dugo da prenesemo svoje gene potomstvu u vreme kad smo ruke vukli po zemlji. Danas nam, meutim, samo smetaju i stvaraju nam zdravstvene tegobe, prazne nam bankovni raun i uvaljuju nas u seksualne odnose zbog kojih moramo da se pravdamo na dravnoj televiziji. Kamo sree da mi, ovako civilizovana stvorenja, nismo i dalje optereeni nagonima naih davnih predaka. Ipak, ne treba uriti. Iako na sistem preivljavanja ne radi uvek u nau korist, pogreno je zakljuiti da treba u potpunosti da podjarmimo primitivni deo sebe. Medicinski prikazi sluajeva ljudi koji su izgubili ove instinkte usled oteenja mozga otkrivaju koliko su ti primitivni strahovi i elje vani za nae zdravlje, sreu, pa ak i samokontrolu. Jedan od najneobinijih primera jeste sluaj mlade ene kojoj su unitili deo srednjeg mozga prilikom operativnog leenja epilepsije. Kao da je izgubila sposobnost da iskusi bilo strah bilo gnuanje, to su dva najinstinktivnija uzroka samoobuzdavanja. Stekla je naviku da se kljuka hranom dok joj ne pozli, a esto joj se dogaalo da se seksualno udvara lanovima svoje porodice. Nije ba postala neki uzor samokontrole! Kao to emo videti u knjizi, bez elja bismo bili deprimirani, a bez straha ne bismo umeli da se zatitimo od opasnosti koje nam prete. Deo uspeha u savladavanju izazova snagom volje ogledae se i u pokuaju iznalaenja naina da se iskoriste prednosti primitivnih nagona, a ne da se borimo protiv njih. Neuroekonomisti naunici koji izuavaju