panska vina

DANAS trea po snazi vinska drava sveta, nakon decenija zastoja u punom je pogonu. Raznolikosti sorti, podloge ali i novine u nainu proizvodnje pansko bure DOC/DO ponosa guraju sve bre ka liderskoj poziciji pogotovo to klimatske promene u ovom regionu nude nadu da e Iberija biti poteena atmosferske apokalipse koja se sve vie nadvija nad Francuskom, USA itd. Ukoliko je mogue generalizovati, panija je zemlja crvenog vina, boje bikovske krvi to natapa pesak arene i marame oko vrata sumanutih igraa flamenka. Ili karanfila u usnama umiruih od ljubavi? Ako moramo ukazati prstom, onda e se crvena pria vrteti oko sorti Tempranillo i Garnacha (Grenache) a bela oko Albarina i Verdeha (Verdejo). Ili bolje ovako: od preko 600 prisutnih i upotrebnih varijeteta, svega 20 sorti daje 4/5 celokupnog prinosa. Od tih sorti najznaajnije su: Tempranillo, Albario, Garnacha, Palomino, Airen, Macabeo, Parellada, Xarello, Cariena and Monastrell. Iako je po prostranstvu vinograda apsolutni World ampion sa 1.20 miliona poloenih (pod lozom) hektara, po proizvodnji zaostaje iza Italije i Francuske! I to zahvaljujui tradiciji, tanije, velike povrine nalaze se pod starom, slabo produktivnom lozom koja eka nove, rodnije klonove da panija izbije na samo elo trke vina Formule 1. panci poreklo svojih vina klasifikuju prema sledeem redosledu: Vino de Mesa (VdM) - teritorijalno neobeleena, ekvivalent stonom vinu a slina super toskanskim vinima. Nema ogranienja u eksperimentisanju Vinos de la Tierra (VdlT) - geografsko poreklo ili Vin de pays sistem, na etiketama se prepoznaju po odrednici geografskog poloaja vinograda: Andalucia, Castilla La Mancha, Levante. Vino de Calidad Producido en Regin Determinada (VCPRD) - Naredni nivo, nalik na francuska vina iz sistema Dlimit de Qualit Suprieure (VDSQ) Denominacin de Origen (Denominaci d'Origen in Catalan - DO) - ovo je odrednica mejnstrim kvaliteta. 2005. godine gotovo 2/3 panskih vina dolaze iz ove kategorije Denominacin de Origen Calificada (DOCa/DOQ) - Denominaci d'Origen Qualificada in Catalan - slino italijanskoj (DOCG) odrednici ukazuje na region sa kontrolisanim i konstantnim kvalitetom. Rioja je prva ponela ovu potvrdu 1991. a pratili su je Priorat 2003, i Ribera del Duero 2008. Ovdanja vina dolaze iz tri kvalitativne grupe: Crianza - crvena vina odleala minimum dve godine od ega 6 meseci u hrastovini, bela i roze, stara najmanje godinu dana od ega pola u bariku; Reserva - po istom sistemu, 3 godine u buretu, jedna u hrastovini za crvena i 2 godine u

buretu za bela i roze, a 6 meseci u hrastovini; Gran Reserva - najmanje 5 godina starenja i 1,5 godina barikiranja za crveno, te 4 godine bureta i 6 meseci hrastoviranja za belo i roze; (izvor wikipedia) Pored klasinih vina, paniju izdvajaju eri i Cava. O eriju se moe pogledati tekst u vrstama vina, a Cava (podrum) je penuavo vino spravljeno prema tradicionalnoj ampanjskoj metodi. Dolazi iz Katalonije XIX veka, tanije regiona Codornu Winery po originalnom nazivu Champaa spravljeno od lokalnih groa tipa Macabeo, Parellada i Xarel. Poslednjih godina neki vinari u priu upliu klasike, ardone i pino noir. Iako 95% kave dolazi iz okruga katalonskog grada Sant Sadurn d'Anoia treba pomenuti i druge izvore poput: Aragona, Castile i Lena, Valencije, Extremadure, Navarre, Basque Country i Rioje.

Mapa regiona preuzeta sa sajta www.espavino.com

Regioni Recimo da vanijih regiona ima 8, ali pre nego preemo na njih da pomenemo neke specifine: Sherry je na najjunijoj obali a obilje sunca proizvodi sorte Palomino, Palomino Fino, Palomino

de Jerez, Pedro Ximenez i Moscatel od kojih se dobijaju najbolja pojaana

vina eri usmerenja.

La Mancha je dom Airen sorte koja ini 30% ukupnih potencijala panije. Poznata je i po Don Kihotu i vetrenjaama... Yecla na jugoistoku je jedan od najmanjih regiona ali sa izrazitom arolikou sorti. Od crnih tu su Monastrell, Garnacha Tinta, Cabernet Sauvignon, Cencibel, Merlot, Tintorera i Syrah, a belih Merseguera, Airen, Macabeo, Malvasia and Chardonnay. Peneds u podruju Barselona du istone obale. Ovde raste Cava ali i Garnacha, Merlot, Tempranillo, Pinot Noir, Monastrell, Carignane, Cabernet Sauvignon i Syrah (crna) i Macabeo (Viura), Parellada, Chardonnay, Riesling, Gewurtztraminer, Chenin Blanc i Moscatel de Alejandria (bela). RIOJA PODELJENA na tri podoblasti Rioja Baja, Rioja Alta, Rioja Alavesa okovana pravilnikom DOC, uzgaja samo 4 crvena, Tempranillo, Garnacha (Grenache), Graciano and Mazuelo (Carignan) i 3 bela varijeteta od kojih su bajvaniji Viura (Macebo) i nekada najrasprostranjenija sorta - Malvasia koja se danas dosta retko sree RIBERA DEL DUERO OVDE se vino proizvodi vekovima sa velikom porodinom tradicijom a brueni dijamant je Vega Sicilia najskuplje vino panije. Ostala crvena vina su meavine Tempranilla, koga nazivaju Tinto Fino ili Tinto del Pais a ima neto i garnaa i kaberne sovinjona, a bela se uglavnom prave za lokalnu upotebu. PRIORAT OVDE se proizvode proseno najskuplja vina, ak pet puta skuplja od prosenog vina iz Riohe. Slavu loza duguje posebnom zemljitu po imenu llicorella dok je u kvalitet groa ugraen ak i rad ljudskih ruku vidljiv na promeni terena u korist zasada. Ovde se od sorte Garnacha i Carinena (Carignan) dobijaju mastiljava vina sa intenzivnim ukusima kupina i ljiva sa minimumom od 13,5% alkohola. NAVARRA PORED garnaa kao vodee sorte koja daje roze u velikim koliinama za upotrebu i izvoz, proizvode i Cava vina. RIAS BAIXAS UJETE li naziv Bahus u imenu ovog regiona? Kako bilo, ovo je domovina panskog belog. U sred Galicije ovaj, moe se rei - podregion, se dobro zaliva kinicom i naglim temperaturnim

promenama. Vodea sorta je Albarino koja daje sjajnu aromatinu vokastu podlogu za fruto di mare. Ova se vina lako raspoznaju jer na svakoj buteljci obavezno pie: Albarino . Domoroci ovo vino rado meaju i dobijaju interesantne proizvode sa ukusima bresaka, meda, krea i vanile. RUEDA NEKADA se ovde proizvodilo iskljuivo eri vino i to od sorte Palomino, ali je 70' dolo do krucijalnog zaokreta ka suvim osveavajuim belim vinima od sorte Verdejo koja se povremeno ukrta sa groem Viura ija je postojbina u regionu Rioja ili sovinjon blanom. Dobijeni proizvod je lak, vokast, suv i osveavaju. Ima ovde i crvenih vina, a prave se i ona pojaana. JUMILLA OTKRIEM novih sorti ovaj jugoistoni region napreduje ka vodeoj ulozi na iberijskom poluostrvu. Monestrell (Mourvedre) sainjava 80% zasada dajui vina razigranog vonog i zainskog karaktera. Dobar je u kombinaciji sa irazom i merloom pa su vina iz ovog regiona punog tela i ukusa ljiva i crnog voa, dok su rozei osveavajui i vokasti. 100 TOP PANSKIH VINA Crna: www.espavino.com/top_100_wines/top_wine_spain.php Bela: www.espavino.com/top_100_wines/top_white_wine_spain.php