STARAC PAJSIJE SVETOGORAC DUH BOJI I DUH OVOGA SVETA

"Unutranja istota istinitog oveka ulepava i njegovu spoljanjost"

Poglavlje 1. SVETSKO OBRAZOVANjE I ZNANjE

Poglavlje 2. RACIONALIZAM NAEG VREMENA

Poglavlje 3. NOVA POKOLENjA

Poglavlje 4. DRSKOST I NEMANjE ASTI

Poglavlje 5. UNUTRANjI BESPOREDAK I SPOLjANjI RAZVOJ

POGLAVLjE I SVETSKO OBRAZOVANjE I ZNANjE Sadraj Mudar ovek je oien ovek Kada ovek ne izotrava svoj um Bogom, nego ga izotrava zlobom, prima u sebe avola. Bolje bi mu bilo da je izgubio pamet, jer bi tako barem imao olakanje na dan Suda. - Stare, razlikuju li se prostota ( = neznalatvo) i lukavstvo? - Da, kao lisica od akala. akal, kada neto vidi, on to i poeli, i urno ide da to uzme. Lisica e, pak, prvo primeniti lukavstvo, a potom e otii da uzme ono to je htela. - Moe li neko, stare, da lukavost smatra za mudrost? - Da, moe, ali ako ispita samoga sebe, shvatie ta je lukavstvo a ta je mudrost. Ima i spisak, pomou koga to moe da razume. Koji su darovi Duha Svetoga? ljubav, radost, mir, itd. Da li je ono to ima u sebi, ima sa tim veze? Ako nema, onda je to neto satansko, onda je njegova mudrost iskvarena Mudar ovek je onaj koji se proistio, koji je oien od strasti. Onaj ko je osvetio svoj um, taj je zaista mudar. A ako mu um nije oien, mudrost mu uopte ne koristi. Pogledajte novinare, politiare - mudri su. Ali mnogi od njih, zbog toga to nemaju osveeni um, kada govore mudre stvari, govore i bezumnosti. Od velike mudrosti govore velike bezumnosti! Ako ovek ne usavrava svoj um, avo ga iskoristi. Ako ne usavrava svoj um u pravcu injenja dobra, avo ga iskoristi za zlo. - Ako, dakle, ovek ne usavrava svoj um, time avolu otvara mogunosti? - Ako ga ne usavrava, sve te mogunosti se same otvaraju. Ako ovek ne dela duhovno, postaje nepostojan u dobru, i on sam, a ne avo, ini zlo. Tako je neko, na primer, mudar, ali ne dela umom svojim ve lenjstvuje. A ako ne koristi svoj um, kakve koristi ima od toga to je mudar? - Moe li neko da bude mudar, ali da njime vladaju strasti, pa ne moe svoju mudrost pravilno da koristi? - Kao prvo, treba paziti da se ne veruje sopstvenom umu, jer, ako je ovek duhovan pa veruje svom umu - prelastie se, a ako je od ovoga sveta - poludee. Ne treba da veruje svom razumu. Treba da pita, da se savetuje, da osveuje svoju mudrost. I uopte, ovek treba da osveuje sve to ima. Ako je mudrost osveena, ona pomae pri svakom rasuivanju. Ako je neko mudar, ali njegova mudrost nije osveena, on ne moe duhovno da rasuuje. Neko moe, zbog svoje prirodne prostote, da nekog varalicu smatra za svetitelja, i da neki bezobrazluk smatra za blagoestivost. Kada se, pak, mudar osveti, postaje veoma razborit. - Stare, kako se mudrost osveuje?

- Da bi se ovek osvetio, ne treba da od lukavog ( = avola) primi poruke, niti da razmilja lukavo, ve da sve ini sa dobrotom i prostodunou. Tako dolazi duhovna jasnoa, boansko prosvetljenje, i tada ovek sagledava srca ljudi, i ne donosi ljudske zakljuke. - Stare, da li je rasuivanje povezano sa znanjem? - Rasuivanje dolazi od boanskog prosvetljenja. Neko moe da ita Oce, da pravilno zna odreene stvari, da se podvizava i da se moli. Rasuivanje, meutim, dolazi od boanskog prosvetljenja, i to je sasvim druga stvar. - Da li je svet, stare, nekada bi bolji? - Nije bio bolji, ali su ljudi nekada imali prostodunost i dobro razmiljanje. Danas ljudi na sve gledaju sa lukavstvom, jer sve mere umom. Evropski duh je doneo mnogo zla. Taj duh je ono to sakati ljude. Ljudi bi danas bili u mnogo boljem duhovnom stanju, jer su kolovaniji i mogli bi da se sporazumeju. Meutim, nauili su ih ateizmu, i svemu satanskom, tako da su ve na samom poetku skrenuli sa puta i ne mogu da se sporazumeju. Nekada, nisi mogao da se sa nekim razume, jer iako je bilo blagoestivosti,[1] nije bilo ni obrazovanja. Seam se, jedan kaluer se jednom prilikom, kada je uo da se pominje "Grigorije, Papa rimski"[2], sablaznio i pobegao iz Crkve, jer je pomislio da pominju rimskog Papu! Vidi li ta ini neznanje! Neznanje je strana stvar. Najgore zlo ine oni koji u isto vreme imaju u sebi i blagoestivosti i onoga to je kodljivo. Takvi, bez da ispitaju stvari, stvaraju probleme. Znanje bez boanskog prosvetljenja je propast Ako se ljudi u brzini svoga razmiljanja na trenutak zaustave, njihov um e se odmoriti, ali e im se i boanska blagodat lako pribliiti. Znanje bez prosvetljenja je propast. Ako se neko trudi na duhovnom planu, ako se podvizava, tada ga Bog i prosvetljava. Tada on ima boansko prosvetljenje, boanska iskustva, i nema svoje sopstvene misli, pa zato i vidi daleko. Onaj ko je kratkovid, izbliza dobro vidi stvari, ali na daljinu ne vidi. A onaj ko nije kratkovid, videe malo dalje, ali i ovo jo nita ne govori. Jer telesnih oiju je jedan par, a duhovnih ima mnogo. Oni koji su se udaljili od Hrista, odbacuju boansko prosvetljenje, jer odbacuju sunce kao neto bezumno, i odlaze tamo gde sunca nema. Kao posledica toga javlja se duhova prehlada i bolest. Ako se ovek ne osveti, ako ne doe boansko prosvetljenje, ako je ostalo znanje i ispravno - na ovo mislim - to je samo jedan racionalizam i nita vie od toga. Ako nedostaje boansko prosvetljenje, i ono to e ljudi rei, i ono to e napisati, nee im pomoi. Pogledajte kako Psaltir, koji je ispisan boanskim prosvetljenjem, ima veliku dubinu! Sakupi, ako eli, sve teologe i sve filologe, i videe da jedan psalam sa takvom dubinom ne mogu da sastave! David je bio nepismen, ali moe jasno da vidi kako ga je vodio Duh Boji. I Crkva je danas u teskobi, jer nedostaje boansko prosvetljenje, i svako radi kako hoe. Ulaze i ljudski elementi od kojih nastaju strasti koje kasnije koristi avo. Zbog toga ne bi trebalo da vlast trae ljudi kojima vladaju njihove strasti. - Dakle, ljudi treba neprestano da trae boansko prosvetljenje?

- Da, jer drugaije, reenja do kojih dolaze nastaju dejstvom uma. Tako se kasnije stvaraju smutnje. Skuptine, paraskuptine... A zlo je u tome to nisu prepoznali ono to je prethodno bilo u njima samima. Jer ako mi u sebi samima imamo neko ispravno znanje, zato takvog znanja ne bi bilo i kod ostalog sveta? Kada ovek sebe spozna smireno, biva prepoznat i od ljudi. Ako neki spoznaju same sebe, spoznae i rugobu svoju i vie uopte nee govoriti. Jednom prilikom mi neko ree. "Nema ni jednog pravoslavnog da predstavlja pravoslavlje van njega samog, na skupovima, itd". I tako je govorio, govorio, govorio, prekorevajui. "Prorok Ilija", rekoh mu, "kada ga Bog upita: ta trai Ilija na Horivu, on odgovori: ostadoh sam. Tada mu Bog ree: "Ostavih sebi sedam hiljada koji nisu preklonili kolena pred Vaalom". Sedam hiljada ljudi bilo je verno Bogu, a prorok Ilija ree: "Ostah sam!" I ti tako prekoreva, iako postoje toliki verni! ... Ko je na Pantokrator ( = Svedritelj)? Da li je On Svedritelj u graevini koja ima oteenja od zemljotresa, i mi razmiljamo ta da radimo da je spasemo da ne padne, pa zovemo arheologe da je podupru?" "Ali tamo u Americi nema nikoga", ree mi. "Ali je sam upoznao toliko vernih iz Amerike", rekoh mu. "Da, ali katolici deluju lukavo". "Ali katolici sami, ostavljaju papizam i prelaze u pravoslavlje. Dobro, kada je Patrijarh Dimitrije iao u Ameriku, zar ti isti katolici nisu vikali: "Patrijarh je istiniti hrianin, a papa je trgovac"? Zar nisu to katolici govorili sa gnevom? Zato onda govori o tome da katolici ele da prevare Pravoslavne, da ih promene, itd? Gde je Bog? Zar avo moe uspeti?" Na alost, zapadni racionalizam je uticao i na istone pravoslavne predstojatelje, i tako se naao i u telu jedine Istone Pravoslavne Crkve Hristove, dok je on sav u stvari na Zapadu koji u njemu gleda kao na vladaoca sveta. Ako se na Zapad pogleda duhovno, svetlou Istoka, svetlou Hristovom, tada e se videti zalazak Zapada, koji malo po malo gubi svetlost mislenog Sunca, Hrista, i koji napreduje ka dubokom mraku. Skupljaju se i saboruju[3] i dogovaraju se o stvarima o kojima ne treba raspravljati, o kojima ni Sveti Oci nisu raspravljali toliko vremena. Sve je ovo od lukavoga, kako bi vernima dotuilo i kako bi se sablaznili, i kako bi ih gurnuli - jedne u jeres a druge u raskol, i kako bi time avo zaradio. O, o... mue i uslonjavaju ivot ovi ljudi! I kuda vodi sve ovo? Niko se ne bavi duhovnim delanjem, nego umilja da je duhovan ovek i govori bezumnosti. Jedno dete sa prirodnom istoom uma i sa malim znanjem koje ima, rei e ti ispravne stvari. Nasuprot tome, neko sa velikim obrazovanjem, sa umom zamuenim demonskim iskustvom koje je primio, govori ti najvee bezbonosti. Onaj ko stalno izotrava svoj um znanjem, a ivi udaljeno od Boga, na koncu razdvaja svoj um na dva dela. Jedan deo e malo po malo sam propasti, a drugim ljudi pribegavaju potpuno ljudskim reenjima. Ljudsko znanje, kada se osveuje, postaje boansko i tada je od pomoi. Drugaije je sa ljudskim sueljavanjima, umom, logikom ovoga sveta. isti um je kao koristiti lepak za gvoe. A magnet privlai metale, i ovaj prijanja, ali se ne lepi. To je dananji svet. Na sve stvari se gleda suvom logikom. Ova logika je katastrofalna. Zar nije reeno da "znanje nadima" (1 Kor. 8, 2). Ako nema boanskog prosvetljenja, znanje niemu ne koristi, nego donosi propast.

Nauka treba da se razvija duhovnim ivotom Svako zlo potie od uma, onda kada se um stalno zabavlja jedino naukom i kada je sasvim odvojen od Boga. Zbog toga ovakvi ljudi i ne nalaze svoj unutranji mir i ravnoteu. Nasuprot ovome, kada se um kree oko Boga, ljudi koriste i nauku za staranje o svojoj unutranjosti, i za dobro sveta, jer je tada um osveen. - Dakle, stare, nauka nije od pomoi oveku? - Nauka mnogo pomae ali i mnogo zamuuje. Iako nauka poznaje due sa najveom jasnoom, malo o njima zna. Oni koji su svoj um prvo zamutili naukom, pa ga blagodau Boijom razbistrili, tada, svakako imaju vie alata za svoj posao. Ali ako pak nisu osvetili svoj alat - ako nisu osvetili znanje - mogu da ga koriste jedino za svetska, ali ne i za duhovna dela. No oni svoj um brzo osveuju, ako u njega ue doba ustreptalost. Oni koji se posvete unutranjem obrazovanju, obrazovanju due, i koji koriste i spoljanje obrazovanje za unutranje, oni se brzo duhovno preobraavaju. Ako se duhovno vebaju, tada su u stanju da mnogima pomognu, jer ih oslobaaju straha od muka, i vode ih rajskom blaenstvu. Ovi ljudi Boji, mogu u mnogim sluajevima da imaju malo kole, ali da mnogo pomau, jer imaju mnogo blagodati iako nemaju mnogo papira (= diploma). Svet je ispunjen grehom i potrebno mu je mnogo molitve i iskustva. Novanice su ispisane mnogim slovima, ali njihova vrednost zavisi od toga kakvo pokrie ima onaj ko ju je izdao. Tako je potrebno mnogo se truditi i kada je u pitanju "rudnik" due. Seam se jednog staria u Manastiru Esfigmenu, koji je bio toliko prost (=neobrazovan) da je i za Vaznesenje mislio da je kakav svetac. On naini jednu metaniju i ree: "Svetitelju Boji, zastupi nas"! Jednom jedan brat bee bolestan, a on nije imao ta da mu da da pojede. Silazio je penjao se uz stepenice, pa otvori prozor koji gleda na more, isprui ruke prema moru i ree: "Sveti Vaznesenje, daj mi jednu ribicu za brata". I odmah - o, uda - jedna vrlo velika riba iskoi iz mora pravo u njegove ruke. Oni koji su to posmatrali, bili su zaprepaeni. On ih pogleda i samo se nasmeja, kao da im govori: "ta ste udno videli?" Mi imamo znanje, znamo kada se koji svetitelj proslavlja, kako je neki drugi mueniki postradao. Znamo kada je praznik Vaznesenja, gde se ono i kako dogodilo, meutim ne moemo ni jednu takvu ribu da dobijemo! To je ta udesnost duhovnog ivota, koju oni, koji logiku trae samo u sebi samima, a ne u Bogu, ne mogu da razumeju, jer imaju jedino znanje ovoga sveta, koje je sjedinjeno sa duhovnim bolestima ovoga sveta, a Duha Svetoga nemaju. Duh Sveti ne silazi mehaniki Re uma ne menja due, jer je telesna. Re Boija, koja se raa od Duha Svetoga, ima boanske energije i menja due. Duh Sveti ne silazi na neki mehaniki nain - zbog toga teologija nema nikakva posla sa nekim isto naunim duhom. Duh Sveti Sam silazi, kada u oveku naie na odgovarajue pretpostavke. A duhovna pretpostavka je da ukloni ru sa svog duhovnog ueta, da bude dobar vodi, da primi struju duhovnog prosvetljenja, i da tako postane duhovni naunik, teolog. Kad kaem "teolog", mislim na one teologe koji imaju

teoloko pokrie, i ija diploma tako ima vrednost. Ne mislim na one koji imaju samo papir bez ikakvog pokria, i ija je diploma nalik novcu neke nepostojee zemlje. Um se esto godinama zamara, kako bi nauio jedan ili dva strana jezika. U nae vreme mnogi ljudi znaju strane jezike, ali ovi jezici nemaju nikakve veze sa jezicima Svete Pedesetnice, jer ivimo u velikom Vavilonu. Veliko je zlo kada se teologijom bavimo samo pomou naeg uma, i kada na um predstavljamo kao prisustvo Duha Svetoga. Ovo se naziva "mozgologija" () koja raa Vavilon, dok u teologiji postoje mnogi jezici, mnogi darovi ( = harizme), ali su svi jezici u saglasnosti, jer je jedan Gospodar njihov, Duh Sveti Pedesetnice, a jezici su ognjeni. - Stare, zar ne govori tropar da Duh Sveti "stalno prua..."?[4] - Da, prua, ali tamo gde je prisutan. A ako nije prisutan, kako da prua? Vrednija je jedna re iskusnog i smirenog oveka, koja sa bolom izlazi iz dubine njegovog srca, nego mnoge rei mudrog spoljanjeg oveka, koje, spretnou jezika izlaze brzo, i od koga dua nema koristi, jer je takav jezik telesan i nije ognjeni jezik Svete Pedesetnice. Osvetimo jezik Dobar je jezik, dobro je i obrazovanje, ali ako nisu osveeni, tetni su i vode u propast. Dooe jednom u Koliviju, neki studenti optereeni knjigama i rekoe mi: "Doli smo, stare, da razgovaramo o Starom Zavetu. Zar Bog ne doputa znanje?" "Koje znanje?" - rekoh im. "Ono koje se stie umom?" "Da", rekoe. "To znanje, rekoh im, moe te odvesti do meseca, ali te nee odvesti Bogu". Dobre su snage koje postoje u naem mozgu i koje mogu oveka da podignu do zvezda, sa velikim trokovima goriva itd... Ali, od ovoga su bolje duhovne snage, koje oveka uspinju do Boga, to i jeste njegovo naznaenje. Ove snage uzdiu oveka do Boga sa malo goriva, sa jednim naprstkom. Jednom sam jednog Amerikanca, koji je doao u Koliviju, upitao: "Kako ste vi uznapredovali, poto ste tako veliki narod?" "Ili smo na mesec", odgovori mi. "Koliko je daleko?", upitah ga. "Recimo, pet stotina hiljada kilometara", ree. "Koliko ste stotina miliona potroili da biste ili na mesec'?" Od 1950-te do sada potroili smo ogromne koliine dolara". "A do Boga, jeste li doli?", upitah ga. "Koliko daleko je Bog?" "Bog je, ree mi, veoma daleko". "Mi, rekoh mu, sa jednim naprstkom (, tj. sa beznaajnim materijalnim trokovima - prim. prev.) idemo do Boga!" Prirodno znanje nam pomae da steknemo duhovno znanje. Ako, meutim, ovek ostane samo pri prirodnom znanju, ostaje pri onome to je prirodno i ne uspinje se ka Nebeskom. Ostaje dakle, u zemaljskom raju, sazdanom izmeu Tigra i Eufrata[5] i raduje se prirodnim lepotama i ivotinjama, ali se ne uspinje nebeskom Raju, da se raduje sa Anelima i sa Svetima. Da bismo se uspeli u nebeski Raj, neophodna je vera u Domoupravitelja Raja, neophodno je da Ga ljubimo, da spoznamo svoju grenost, da se smirimo, da Ga upoznamo i da sa Njim molitveno govorimo, da Ga proslavljamo i kada nam pomae i kada nas kua.

- Stare, da li je nekome ko prebiva u pokajanju, u postu, u podvigu, potrebno da izuava i dogmatiku, teologiju, itd? - Kada neko ima elementarno obrazovanje, bavljenje time mu moe pomoi. On, meutim, ne tei tome da stekne znanje, da se pokae mudar ili da govori mudrosti, nego da sebi pomogne. Ako neko nastoji da se osveti, ako da Bog, dolazi blagodat i prosvetljuje ga. A unutar toga moe biti i dogmatike i teologije, jer takav ivi tajne Boije. A neki drugi moe da bude prostoduan, i da ne eli da naui neto vie, nego se zadovoljava onim to mu je Bog dao. - Ako smo u manastiru (tj. ako smo se zamonaili - prim. prev.), a jo uvek elimo znanje ovoga sveta, ta to znai? - Znai da nemamo znanje. "Poznajete istinu i istina e vas osloboditi".[6] Kada se ovek smirava i prosvetljuje, tada se osveuje i um njegov, kao i njegove razumske sile, dok je, pre nego to se osveti, delatnost njegovog uma telesna. Ako je neko sebeljubiv, i ako se, dok je jo nepismen, upusti u tumaenje dogmata, Otkrovenja, Otaca itd., pomrauje se, i napokon se gubi u bezverju. Takvoga naputa blagodat Boija, jer je uznapredovao u egoizmu. Vidite, smirenje u svemu pomae, ono daje snagu. Najpametnija stvar koju u pomisliti, najmudrije reenje koje u pronai, jesu najvea bezumlja, ako se u njima nalazi i egoizam, dok je smirenje stvarna mudrost. Zbog toga treba da se borimo protiv astoljublja i za sticanje velikog smirenja. Drugaije, znanje umesto da koristi, ima sasvim suprotne posledice. Um se tada pomrauje, i onda se izgovaraju bogohulstva, jer je egoizam uznapredovao. To je iznad naih moi. Ako tako, neko ko je obrazovan, pokua da izuava dogmate, postoji opasnost od tete. Isto je i ako neko ko je neupuen, pokua da se udubljuje u duh Otaca, bez da je u odgovarajuem duhovnom stanju. Jer, da je bio imalo duhovan, ne bi to inio. Rekao bi: "Ako mi je neto potrebno, Bog e to prosvetliti ( = razjasniti). Da ispunim ono to sam razumeo. Toga je toliko mnogo!" - Dakle, stare, kada neko izuava Jevanelje, to je zato to nema smirenja i blagoestivosti? - Da, jer kada nedostaje smirenje, tumaenje koje daje, jeste tumaenje uma, razuma, i ono ostaje bez boanskog prosvetljenja. - Ako, dakle, ne razume neto, bolje je da ovek to ostavi za kasnije? - Da, da kae: "Ovde je neto dobro reeno, ali ja to ne razumem". I ja sam tako radio. Kada sam bio mlad i kada sam itao Jevanelje, ako neto nisam mogao da razumem, nisam pokuavao da to rastumaim. Razmiljao sam: "Ovde je neto dobro reeno, ali ja to ne razumem". I kasnije sam video, da kada mi je to to nisam razumeo zatrebalo - cak - i dolo je tumaenje. Ali ja opet rekoh: "Da pitam, i neko e mi objasniti kako se ovo tumai". I bilo je tano onako, kako sam i razumeo. Jer je drskost da neko pokua da tumai Jevanelje kad ga ne razume. Zbog toga, kada izuavate Jevanelje, nemojte ga tumaiti umom, ve promislite dobro, dok ne doe boansko prosvetljenje rasuivanja, i samo e se rastumaiti. - Moe li ovek, kada doe u odgovarajue duhovno stanje, da razume i neto dublje? - Ne dublje. Jedan boanski smisao u sebi sadri mnotvo boanskih smislova. Neka ovek moe da razume sada a neka kasnije. Neko moe da ita - da ita,

da sazna mnogo, a da uopte ne moe da ue u smisao Jevanelja. Neko, pak, moe da ne ita mnogo, ali da ima smirenje, podviniki duh, pa da ga Bog prosvetli i on spoznaje smisao. Onaj ko eli da ita mnogo, moe to da eli zbog astoljublja ili da bi stekao zahvalnost. Taj je kao neko go gleda borbu i ne vidi ko se bori, da bi mogao da pomogne, da bi bio borac. On posmatra ta radi borac, i umesto da pokua da se i sam bori, on gleda jo jednu borbu, pa jo jednu, a sam ne postaje borac, nego ostaje gledalac. - Stare, za nekoga ko je obrazovan esto kau: "Ovaj je ovek dobrodeteljan ( = vrlinski)"[7]. Da li uvek tako? - Kada kaemo: "ovaj ovek je dobrodeteljan", mislimo na onoga ko je duhovno dobrodeteljan, ko je duhovno zreo. Primetio sam da postoje neznalice koje su veoma gorde, i neznalice koje su smirene. Postoje i obrazovani koji su veoma gordi, i obrazovani koji su smireni. Dakle, unutranja dobrodetelj je sva dubina. Zbog toga Sveti Vasilije Veliki kae: "Najvanije je da ima uzvienu misao[8] i smirenu pomisao". Onaj ko ima takvu misao, ako i ima malo gordosti, nekako se opravdava. Ali onaj ko nema takvu misao, ako ima gordosti, sasvim je bez opravdanja. Sva dubina je u naem staranju o nama samima, u naoj unutranjoj dobrodetelji. Ako je neko dobrodeteljan, on je i obrazovan, i ima smirenu misao. Ovo je najvee dobro. Za nekoga, pak, ko nema veliko obrazovanje, veoma je tetno ako o sebi ima visoko miljenje. Prirodno znanje Spoljanje obrazovanje u mnogim sluajevima kodi, jer u oveku podstie visoko miljenje o sebi samom. Ovo visoko miljenje predstavlja zapreku koja spreava blagodat Boiju da se priblii. S druge strane, kada ovek odbaci takvu, lanu, ideju o sebi samome, tada nas Dobri i Bogati Otac obogauje svojim boanskim i prosvetljenim idejama. Kada, meutim, napaeni ovek ima visoko miljenje o sebi, i kada tu ideju dri u svome mozgu, on nastavlja da bude samo mozak, samo telesno, i ne poznaje blagodat Boiju, blagodat Duha Svetoga. Kod mnogog znanja, dakle, postoji strah da e glava biti napumpana /znanjem/, a da e time u stvari biti isprazna. Tako dolazi do opasnosti da se to isprazno znanje rastoi u nita (shizofrenijom), ili da bude gordou razoreno na komade. Zbog toga znanje treba da sleduje strahu Boijem, i da bude sjedinjeno sa delanjem, kako bi postojala ravnotea. Znanje, samo po sebi, teti. Kada uu egoizam i razgovorljivost, da bi se zaudio kako lepo razmiljam, tada poinju da deluju duhovni zakoni, koji sabiraju ovo dvoje. Ako se ovo stalno dogaa, onda je to znaajno. Kada u oko upadne nekakva trunica ona malo smeta. Ali, ako stalno upada, ona stvara veliki problem. Ako je neki ovek pametan i zbog toga neko delo vri sa lakoom, treba da se pred Bogom pokloni, i da Mu blagodari danju i nou to mu je dao pamet, koju moe da koristi a da se ne umara. A ako ovoga nema, onda neka ne blagodari! - Ako, meutim, ima znanje koje ne slui niemu? - Tada mu to donosi tetu sa druge strane. Upitae kamilu: "Da li ti se vie dopada put navie ili nanie?" Ona ree: "Zato? Prav se izgubio?"

Bolje je onima koji nemaju um. Nama je dat um, da bi nam bilo bolje, ali ta mi inimo? Za to emo morati da poloimo raun. Kako je to uredio Bog! Oni koji nemaju um su radosni, a i u drugom ivotu bie im bolje. A ovi koji imaju um, imaju mnogo muka. - Stare, da li e u buduem ivotu, oni koji su sada zaostali u razvoju imati dobru mo miljenja? Da li e im ona i tada nedostajati? - Sve u svemu, i mnogo pameti bie nita i malo pameti bie nita. Jer ono to je Nebesko, to je nadumno. Sveti na Nebu nee biti u boljem poloaju u pogledu znanja o Bogu, od onih koji su se u ovom ivotu razgoreli vrlinama. Moda e im o Drugom dolasku, Pravedni Bog dati i neto vie, jer su ovde iveli utvreni. Radimo ispravno na svome umu - Zato, meutim, stalno govore da je obrazovanje dobra osnova za monatvo? - Vidi da ti kaem. Neko ko je obrazovan moe da uzme da ita neki Otaki tekst, i sa malo truda da ga razume, i da tako brzo napreduje. A neko ko je neobrazovan, ako nema blagoestivosti, teko e napredovati. Neobrazovani treba da se trudi da stekne iskustvo i boansku pomo, i da u okviru toga shvati ono to ita. Sa druge strane, onaj ko je obrazovan, ako se samo malo potrudi, dobro e napredovati. On treba da dela na svom umu, i da se ne dri samo teorije. Svakako nisam rekao da treba da eli da umom spozna tajne Boije. - Dakle, stare, treba koristiti svoj um u borbi protiv strasti? - Ne samo to, nego i ire. Pogledaj na sva dobroinstva Boija, na sav svemir. Proslavi Boga i zablagodari mu. Vidi, prvo je Avram traio Boga, a potom je Bog traio Avrama. - Kako, dakle? - Otac Avramov, bio je idolopoklonik, potovao je idole. Avram vide svemir, i zapita se zato se potuju bezduni idoli, i njegov um stade da dela: "Nije mogue da su ovi idoli, da su ova drva, bogovi, i da su oni stvorili sav svet. Ko je nainio nebo, zvezde, sunce, itd.? Treba da pronaem istinitog Boga, u Njega da verujem i Njemu da se molim". Tada se Bog otkri njemu i ree mu. "Izii iz zemlje svoje i od roaka svojih" (Post. 12, 1). I Avram otide u Hevron, i postade ljubljeno edo Boije. Obrazovani, ako i nema blagoestivosti, lako moe da razume, i sa malo smirenja i malo borbe napredovae. Evo mog primera, dok sam bio u vojnoj slubi veze. Kada su me tamo postavili, bilo je nekoliko Engleza. Oni koji su bili obrazovani i koji su znali engleski, odmah su se uklopili, a nama ostalima bilo je teko. Ali i u pogledu onoga to smo uili, drugi su to razumeli, jer su znali razne stvari, a nama je opet bilo teko. Svi treba da znaju dobroinstva Boija. Svako treba da razume ta mu je dato. zato nam je, inae, Bog dao um? Da ispitujemo, da izuavamo, da sledujemo sebi samima, itd? Bog nije oveku dao um, zato da bi pronaao kako da sa jednog mesta bre pree na drugo, ve zbog neega to je mnogo vanije: da spoznamo kako da krenemo putem naeg naznaenja, kako da priemo Bogu, kako da uemo u zemlju istinitu, u Raj. Kakva je dobroinstva uinio Bog Izrailjskom narodu! Kakve znake! Kakva dela! Kada je, meutim, Mojsije, sa tablicama deset Bojih zapovesti, zakasnio da sie

sa gore Sinaja, narod ve bee dao svoje zlato, da se napravi zlatno tele, da mu se poklone (vidi Iz. 32, 1-6). U nae vreme nema ni jednog oveka sa... teleim umom. Zbog toga za onoga ko je obrazovan, nema opravdanja zato ne bi razumeo ta je ispravno. Bog je dao oveku um, da bi ovek pronaao svoga Tvorca. Evropljanima se um pomutio. Oni pate od smuenosti i padaju sa litice, jer su izbacili Boga iz svog ivota. Ima i onih, koji, iako su dobili sve predispozicije - um, pamet, itd., da bi napredovali, ne paze ta govore. Ako im da neki savet, oni kau "razumeo sam", i onda ure da to uproste. Na Svetu Goru dolaze pametni momci. Oni odmah uhvate smisao onoga to im govori, ali uhvate vazduh jer ne paze. A ako, i sa manje pameti, paze, ako sa panjom sluaju to im se govori, u njima ostaje ono to uju. A razumeju mnogo. Odavde i odande uzimaju, pune se znanjem a ne ine nita. Ne koriste um koji im je Bog dao, zaglupljuju se. Imaju u sebi gordosti, i ne dozvoljavaju da ih oseni boanska blagodat. A oni koji nisu mnogo pametni, veoma su smireni. Kau. "Nisam razumeo", i ponovo pitaju: "Kako si to rekao?", i pokuavaju da to ispune. Takvi su ispunjeni radou i napreduju. Smireni ovek je esto veoma uen, a egoista, poto nema smirenje ne eli da pita, pa ni ne zna. Arsenije Veliki[9] je bio najobrazovaniji u itavoj vizantijskoj imperiji. Teodosije Veliki ga je drao kao uitelja svoje dece, Arkadija i Onorija. Kada je, pak, Arsenije kao monah otiao u pustinju, on sede pokraj Avve Makarija, koji je bio nepismen, i ree: "Ni azbuku njegovu ne znam"! - Stare, kako se postie, da stvari ne istraujemo samo umom? - Um treba pravilno da radi. Da radi na velianju Boga, da radi kako bi Boga pronaao, a ne da sebe gradi bogom. Oni koji imaju /dobar/ um, treba da budu duhovno napredni. Jedan pogled da bace, razumeju. Kada neko radi na svom umu, on moe da pomogne drugima, a moe i da ga mui. Imam pred oima ono to se dogaa meu laicima. Znao sam jednog deaia koji je ostao siroe, zajedno sa troje svoje brae, a njihova majka se preudala. Siroii nisu imali ljubavi ni od majke ni od svog ouha. Taj jadniak, kada je odrastao, postade trgovac. Jednom prilikom u da je neko umro i za sobom ostavio troje siroadi. Saali se na siroie, ode toj eni i ree: "eli li da se uzmemo i da ivimo kao brat i sestra, i da othranimo ovu decu"? I ona se sloi. Sada ive duhovnim ivotom, itaju sinaksar, dobrotoljublje, idu u manastire, imaju duhovnika. Ovaj ovek je ispravno razmiljao i u skladu sa tim i inio, i zadobio je blagodat Boiju. A neko bi mu rekao: "Sada e da mui tu decu, kao to su nekad tebe muili". Ovaj ovek, meutim, nije hteo da potrai zadovoljenje u zlu nego u dobru. Jedni, dakle svoj um koriste za postizanje dobrih dela, a drugi za propast. Pokvarenost ih na to primorava. Vidimo to i u pripovesti o Avelju i Kajinu (vidi: Post. 4, 2-15). Moda je Bog drugaijim nainio Avelja a drugaijim Kajina? Avelj je meutim, na ispravan nain upotrebljavao um koji mu je Bog dao. Razmiljao je: "Bog mi je dao sve. Zar da mu ne dam jedno jagnje?" I uze i zakla najbolje jagnje. Kajin uze ito sa plevom, i sve to zajedno ponudi Bogu na rtvu. Jedan je Bogu prineo najbolje jagnje, a drugi nekorisnu plevu. Dobro, ako ne eli da ponudi jagnje, uzmi i samo malo istog ita. Kajin je na alost, uzeo ito sa plevom i to spalio. ta je prineo jedan, a ta drugi? I Bog prihvati rtvu Aveljevu. A Kajin tada postade

ljubomoran i ubi Avelja. Bog uze Avelja u Raj, a Kajin, kao divlja zver, otide u umu. Bog je svakako dao slobodu, ali je Avelj tu slobodu pravilno iskoristio.

POGLAVLjE II RACIONALIZAM NAEG VREMENA Sadraj Razum u duhovnom ivotu - Stare, kakva je uloga razuma u duhovnom ivotu? - Kog razuma? Ovoga sveta? Taj razum[1] nema nikakve uloge u duhovnom ivotu. Aneli, Svetitelji ulaze kroz prozor, a ti ih gleda. Razgovara sa njima, i oni odlaze... Ako ovo pokua da objasni razumom, to ne ide. U nae vreme kada su znanja veoma uznapredovala, poverenje samo u razum je na alost, uklonilo veru kao temelj, i ispunilo due pitanjima i sumnjama. Zbog toga nas uda utvruju, jer se udo dogaa i ono se ne objanjava Razumom (= logikom). Vera u Boga privlai boanske sile dole, i svi ljudski zakljuci se preokreu. ini uda, vaskrsava mrtve i ostavlja nauku sa otvorenim ustima. Sve vezano za duhovni ivot spolja izgleda naopako. Ko ne obrne svoj svetski nain miljenja, i ko ne postane duhovan ovek, nemogue mu je da spozna tajne Boije koje nam se javljaju kao udne. Onaj ko misli da moe da spozna tajne Boije spoljanjim izuavanjem, lii na nekog bezumnika koji pokuava da vidi Raj pomou teleskopa. Razum ini mnoga zla kada neko pomou njega pokua da izui ono to je boansko, da tako shvati tajne, uda. Katolici su sa razumom doli dotle da hemijski ispituju Sveto Priee, da bi videli da li je ono stvarno Telo i Krv Hristova. Sveti su, meutim, verom koju imaju, uvek videli Telo i Krv u svetoj ai. Jo malo pa e doi dotle da Svetitelje stave pod rentgen da vide u emu se sastoji njihova svetost! Odbacili su Duha Svetoga, a ubacili su svoj razum i sada se slue belom magijom. Jednom Katoliku, koji je imao dobro raspoloenje - jadnik se zaplakao - rekoh: "Jedna od najvanijih razlika meu nama je ovo: vi se oslanjate na mozak, a mi na veru. Vi ste razvili racionalizam i uopte ljudska dostignua. Svojim razumom ograniavate boansku silu, jer ste boansku blagodat ostavili po strani. Vi u osveenu vodicu stavljate konzervans da se ne pokvari. Mi u ono sto se pokvarilo stavljamo osveenu vodicu, da bi postalo dobro. Verujemo u blagodat koja osveuje, i osveenu vodicu uvamo po dvadeset i po pedeset godina i ona se uopte ne kvari". - Da li razum, ispravno miljenje, dolazi pre Boga? - Moda ne dolazi razum nego gordost? U sutini, ovakva logika je pre kriva nego ispravna. Gordost je oteenje razuma. Razum koji je egositian je gnezdo demona. Kada se ovakva logika pretoi u naa dela, predajemo se avolu. - A kada, stare, neko ko je duhovan treba da se suprotstavi iskuenju, zar tu razum nema nikakvu ulogu?

- Tada, ovek treba da ini ono to je u njegovoj moi, a ono to nije neka ostavi Bogu. Neki pokuavaju da sve postignu samo svojim umom. Takvi su, na primer oni koji pokuaju da dostignu umnu molitvu umom. Stiskaju glavu da bi se skoncentrisali, i posle ih boli glava. Ako se ja suprotstavljam onome emu treba da se suprotstavljam svakoga dana, zar misli da bih to mogao, tek tako, sam da inim? Nego, ono to kao ovek mogu, to inim, a ostalo u ostaviti Bogu. "Bog e, kaem, dati, ukazae na ono to treba da bude". Mnogi poinju: "Kako e ii ovaj posao, i ta e biti s ovim ili sa onim", i tako ih i zbog sitnica boli glava. Kada neko pokua da stvari uredi samo logikom, tada mu se sve pomuti. Trebalo bi da Boga postavi ispred svakog svog dela. Da ne ini nita, bez poverenja u Boga, jer se kasnije njegov um bori i umara, a dua se loe osea. - Stare, rekli ste da ne dolazite u stanje napetosti. Kako se to postie - Ne, ne dolazim, jer se stvarima ne suprotstavljam umom. Ako mene zaboli glava, zabolee me od prehlade ili od niskog pritiska. Tome imam da se suprotstavim! Svakoga dana mi dolaze ljudi sa svojim problemima, sa svojim bolovima. Mislim na one koji su proli kroz razliite probleme, kroz bolesti itd. I ako nekome bude dobro, ne govori da mu je dobro, da se i ja poradujem malo, nego i dalje mislim da mu nije dobro. - Kako moe monah da pravilno uredi svoje misli, a da se ne umori od razmiljanja? - Stvarni spokoj biva od drugog spokoja. Bog uspokojava oveka, i ovek postaje ovek, obouje se. Drugaije je ako radi samo umom, jer tada je sve telesno, ljudsko. Svetska logika umara um i oslabljuje telesne sile, ograniava srce, dok je duhovna logika za srce blagotvorna. Um, ako se ispravno koristi, moe da pokrene srce i da bude od pomoi. Kada um sie u srce i kada sa srcem zajedno dela, svako delo koje inimo nije vie samo delo razuma. Razum je blagodat. Meutim i on treba da se osveti. - Stare, imam li ja srce? - Ima srce, ali umesto da ono radi, tvoj um ga uutkava. Pokuaj da ostvari logiku srca, logiku vere, ljubav. - Kako da to postignem? - Prvi korak - da proeta Solunom bos, da kau da si poludeo, kako bi um otiao!!! Ti, blagosloveni, sve uzima sa matematikom tanou. Ti si astronom? Prestani da razmilja racionalistiki, da bi mogao da radi na samom sebi. - Stare, koje izuavanje e mi pomoi da se odvojim od logike ovoga sveta? - Pre svega treba da ita Starenik, Filotejevu Istoriju, dakle, ne teorijske knjige, nego one koje govore o delanju, da bi jednostavnim otakim duhom svetiteljstva odagnao logiku ovoga sveta. Nakon toga treba da ita Avvu Isaaka, ali da ga ne shvati kao filosofa, nego kao onoga ko je od Boga prosvetljen. Logika ovoga sveta kvari duhovnu osetljivost Sveti Oci su sve sagledavali duhovnim, boanskim oima. Svetootaki spisi su pisani Duhom Bojim, i Duh Boji je taj koji tumai Svete Oce. Danas nema esto ovoga Duha Boijeg, da bi se razumeli spisi Otaca. Sve se gleda oima ovoga

sveta, i nita se drugo ne vidi. Nema dobrih dela koja daju veru i ljubav. Arsenije Veliki[2] je stavljao bosiljak u vodu i nije je menjao, tako da je voda mnogo mirisala. A ta emo mi razumeti o toj ustajaloj vodi! "Ma ne razumem ovo", kau ti. Ne zaustavlja se da vidi ima li tu jo neto, nego dobacuje zato to ne razume! Kada se umea logika, nita ne moe da se razume - ni Jevanelje ni Sveti Oci. Duhovni oseaj se kvari, i Jevanelje i Oci postaju oveku nekorisni, tako da on dolazi do toga da kae: "Tolike godine se ljudi nepravedno pate podvizavanjem, postom, itd!" Ovo je bogohuljenje. Doe jednoga dana jedan monah u Koliviju automobilom. "Dete moje, rekoh mu, ta e tebi automobil? Ne ide to!" "Zato stare", ree mi. Zar ne pie u Jevanelju: "sto puta vie primie i nasledie ivot veni? (Mt. 19, 29)" Ovo, "sto puta vie primie", rekao je zato to je eleo da ima. Ali, na monaha se odnosi ono to kae Apostol Pavle da: "nita nemajui sve poseduju". Monah, dakle, nema nita, ali moe da raspolae tuim vrednostima, zato to mu veruju radi njegovih vrlina. Mi monasi ne treba da imamo! Vidite kako se uz pomo logike moe doi do pogrenih tumaenja? Imajte uvek na umu da, ako se ovek ne posveti ( = oisti od greha), ako ne doe boansko prosvetljenje, svako tumaenje koje e dati bie uvek smutno. Upitae me jednom: "Zbog ega Presveta /Bogorodica/ nije uinila udo na Tinu, i Italijani razvalie brodi "Eli" na dan njenog spomena?" A Presveta je tamo uinila i vee udo. Unitavanje brodia "Eli" izazvalo je srdbu Grka. Grci su shvatili da Italijani nita ne potuju i razljutili su se, i zatim su ih proterali viui "napolje". Da nije tako bilo, Grci bi rekli: "I ovi /Italijani/ su religiozni, oni su nai prijatelji". Ne bi razumeli bezbonost Italijana. A sada dolaze ovi sa svojom logikom i govore: "Zato Presveta nije uinila udo?" I ta da im kae? A drugi pitaju: "Zar su u Vavilonu, kada su u pe bacili trojicu mladia, zaista merili vatru, i izmerili da je bila etrdeset devet lakata?" Pa kada je vatra isprva bila sedam metara visoka, dodali su jo materijala za loenje da bude sedmostruko vea. Zar sedam puta sedam ne daje etrdeset devet? Vidi li kako su znali kolika je vatra? Ovde vidi jedan racionalizam, jednu bezumnu logiku, koja je na koncu odvojena od stvarnosti. Neki od dananjih teologa zamajavaju se i ovakvim pitanjima. Tako, na primer, pitaju: "Da li su se demoni koji su bacili krdo svinja u more udavili? (up. Mt. 8, 32)" A znaenje je da su otili od oveka. ta se tebe tie ta je bilo? Bolje pazi da demoni tebe ne posednu, i nemoj se brinuti o tome gde se sada nalaze oni demoni. - Stare, neki pokuavaju da usaglase Jevanelje sa ljudskom logikom. Tumae Jevanelje logikom ovoga sveta bez ikakvog zazora. - Jevanelje i logika ovoga sveta ne mogu da se usklade. U Jevanelju je ljubav. U logici ovoga sveta je interes. Jevanelje kae: "ako te ko neko potera jednu milju, idi sa njim dve ( up. Mt. 5, 41)". Gde je tu logika? To je skoro ludost! Zbog toga oni koji pokuavaju da Jevanelje usklade sa logikom ovoga sveta ine jednu runo zameateljstvo. Postoje, primera radi, razliite grupe koje se bave filantropskim radom. Oni, tako saznaju da je neko postradao, da je osiromaio i da mu je potreban novac. "Pomoi emo mu, ali da se prvo uverimo da li mu je novac zaista neophodan". I onda idu dva tri puta da ga posete, da se uvere da li mu je pomo zaista potrebna. I ako, pretpostavimo, vide da ima nekoliko fotelja u sobama, kau: "E, pa on ima toliko fotelja u tim sobama! Poto ima toliko

nametaja, pomo mu nije potrebna". I ne daju mu pomo. Oni, meutim, ne razumeju da je taj ovek gladan. Jer, kada neko osiromai, to ne znai da se istog asa promeni i njegova odea. Otkud zna da taj nametaj nema od ranije, a jo niko do sada nije doao da ga kupi? A moe biti, da mu je to poklonio neko ko je saznao sa siromatvo njegove porodice. Takvi dobrotvori se kriju iza logike i vre smutnje, a Jevanelje ostaje van njihovog ivota. Ljudi gledaju na stvari spoljanje, i zato sve pogreno tumae. - Stare, logiku i ljudsko razmiljanje koje imam, oseam kao zapreku za napredak u duhovnom rasuivanju. - To zaista i jeste prepreka za duhovni napredak, jer tada odlazi blagodat Boija. ovek tada ostaje bez pomoi Boije, padne i razbije nos. Ljudsko suenje i rasuivanje su, po pravilu, nepravedni. Rasuivanje Boije jeste ljubav, dugotrpljenje, podsticanje. Bakterija koja izaziva tvoju duhovnu bolest je to to stvari istrauje ljudskom logikom. Delotvoran lek su dobre misli. Kada ovek skree desno, ima dakle, dobre misli, a raste i sposobnost njegovog srca. Stoga, ako mnogo koristi razum, neophodno je da dobro pazi na svoje pomisli, jer i zakljuci do kojih svojim umovanjem dolazie jesu ljudski a ne duhovni i osveeni. - Stare, zato tako esto padam u osuivanje? - U tebi je Pravo koje studira, i zato osuuje. Mnogo puta odreene studije ili neko zanimanje, na izvestan nain stvaraju jednu suvu logiku. Logika je esta bolest onih koji umuju. Ona je sutina bolesti. Ako ima srca, logika ide mnogo ispred tvog srca. Ima mnogo onih koji imaju veliku mo miljenja i koji rasuuju sa egoizmom, i koji nita ne primaju. Sve trae od drugih ali ne i od sebe. Sami ostaju u svojim nemoima a druge osuuju. Zaista je to veoma udno! Spolja su uoblieni, napravili su jednog spoljanjeg oveka punog licemerja i u sebi nemaju ni traga od prostodunosti. To i jeste razlika izmeu evropskog i jelinskog duha. Kada kaem "jelinskog" mislim na duh Pravoslavlja. Kod evropljanina nikad ne moe da shvati kada moe, a kada ne moe da mu se priblii. Uvek kae "dobro doli" sa laljivim osmehom. Dok Jelina moe da razume. Radostan je? To i pokazuje. Hoe da te prevari? I to pokazuje, pa i to uvia. - Kako biva kriv, onaj ko lako osuuje ljude, stvari ( = dogaaje) i vlasti ( dravne)? - Samo se kreete u sferi logike, sluite se samo svojim mozgom, a ovo je posledica toga. Dobro je za one koji imaju otvoren um, da Bog uzme ventil pa da ga malo okrene. Koliko se um vie isprazni, toliko vie blagodat ispunjava oveka. Kada kaem um, mislim na ljudsko rasuivanje, na egoizam, na samouverenost. U onom momentu, meutim, kada neko shvati da ne rasuuje ispravno i kada kae: "Rasuujem na nain ovoga sveta, moje rasuivanje nema boanskog prosvetljenja i stoga u pogreiti. Zato ne treba da koristim to moje rasuivanje" - tada ga Bog prosvetljuje, i tada moe ispravno da rasuuje ta je pravo. Pametnim ljudima iskuenje ne dolazi kao oigledno osuivanje. Kada ovek u sebi ima ljudske elemente, on sudi ljudski i ini zlodelo. ovek treba da se udalji od tog ljudskog elementa, da bi se njegov sud postao boanski. Sud ovoga sveta

je krivi sud. Kolike samo nepravde bivaju! Jednom prilikom za Pashu, nakon Svete Vaskrnje Liturgije, sedosmo malo u jednu kuicu da pojedemo sir i jaje. Pored mene je sedeo jedan monah koji je bio vodi mazgi, i koji je donosio drva. Gledam ga, stavlja u svoj oak ono to mu je ponueno. "Jedi", rekoh mu. "Dobro, dobro, jeu", ree mi. Gledam ga posle, opet ne jede. "Jedi, opet ti govorim. Danas je Pasha." "Blagoslovi stare, ree mi, "ja, kad se prieujem, ne jedem do dva popodne". Od prethodnog dana posti (tj. ne jede - prim. prev.) a jee tek popodne! Vidi ta on ini radi blagoestivosti? A drugi mogu da ga smatraju obinim mazgovodcem. ovek je tajna! I ako te primoravaju da sudi, razmiljaj: "Da li je ovaj sud boanski, ili je pun pristrasnosti?" Da li je to nesebino ili puno samovolje? Nemojte imati poverenja u sebe niti u svoj sud. U tom sudu ima mnogo egoizma. Mene su postavili da sudim o jednoj stvari, i iako to nisam hteo, primorali su me. I kada sam stao na molitvu, poto sam sa nesebinou i nepristrasnou sudio, nisam oseao onu sladost kao drugim prilikama. Nije me uznemiravala moja odluka o tom pitanju, nego to to sam sudio kao ovek. Koliko je esto na sud prevaran i koliko su tu esto prisutni ljudski kriterijumi! Mnogo je drskosti u suenju. Sud pripada Bogu. To je strano! I nije vano, ako onaj ko sudi ima i dobru nameru. Vano je ta je u njegovom sudu. Potrebno je mnogo rasuivanja. Prirodno, svi mi imamo neko rasuivanje, ali na alost, mnogi od nas ga ne primenjuju na sebi samima, nego na blinjima svojim. To rasuivanje koje imamo, pomuujemo suenjem i osuivanjem i zahtevom da se drugi poprave, dok je u stvari to trebalo da zahtevamo samo od sebe, poto ne uzimamo dovoljno uea u duhovnoj borbi i u odsecanju sopstvenih strasti, kako bi se dua naa oslobodila i kako bi uzletela na Nebesa.

POGLAVLjE III NOVA POKOLENjA Sadraj Nestade duha rtve Mnogi ljudi danas nisu osetili radost rtve i ne ljube trud. Lenjost i nebriga su uli, donosei mnoga kvarenja. Nestalo je marljivosti i rtve. Uspehom smatraju kada neto postignu bez truda, bez marljivosti. Ne raduju se, ako neto nije postignuto bez pregora. S druge strane, ako stvari sagledamo duhovno, trebalo bi da se raduju onda kada moraju da se trude, jer im to daje priliku za borbu. Svi sada, i mali i veliki, gledaju kako da neto postignu sa lakoom. Duhovni ljudi gledaju kako da se to manje trude. Svetski, pak, kako da zgrnu to vie novca, a da ne rade. Mladi, kako da prou ispit, bez uenja, kako da dobiju diplomu, a da ne izlaze iz kafia. I ako bi bilo mogue, da telefoniraju iz kafia, i da im daju diplome! Da, to trae! Mnogi mladii dolaze u Koliviju i kau mi: "Pomoli se da proem ispit." Ne ue, a kau: "Bog moe da mi pomogne". "Ui", kaem mu, "i pomoli se". "Zato", kae, "Bog ne moe da mi pomogne". Da Bog, dakle, blagoslovi njegovu lenjost? To ne ide. Ako ui, ali mu ne ide, onda e mu Bog pomoi. Ima mladih koji imaju tekoe sa pamenjem ili sa razumevanjem, ali koji pokuavaju da to savladaju. Ovima e Bog pomoi da postanu mudri. Sreom da postoje ispiti. Jedan mali sa Halkidikija je dao ispit u tri kole i u svima je proao[1]. U jednoj je bio prvi, u drugoj drugi, ali je on vie voleo da nae posao i da tako olaka svom ocu koji je radio kao metalski radnik. Tako nije otiao da studira nego se odmah prihvatio tekog posla. Ova dua je za mene lek. Zbog takve omladine bih umro, postao bih zbog njih zemlja. Na mnoge mlade je, meutim, uticao duh ovoga sveta tako da zbog toga trpe tetu. Nauili su da se zanimaju samo za sebe same, i uopte ne misle na svoje blinje nego samo na sebe. I to im vie pomae, sve vie nepodoptina prave. Gledam danas neku neblagodarnu decu. Jedno osuuju, drugo im je teko, i srce njihovo niti se umara niti uopte stari. Da postanu monasi, teko im je, da se oene plae se. Dolaze, i opet dolaze na Svetu Goru... "O, teko je biti monah", kau. Stalno treba da ustaje u pono! Nije to jedan ili dva dana!... ". Vraaju se onda u svet. "ta da radim u ovom drutvu, s kim u se uplesti ako se oenim? To je bezveze", kau, i opet dolaze na Svetu Goru. Malo ostanu, i kau "teko je...". Mladi danas lie na nove maine kad im se zamrzne ulje. Treba da promene ulje, da bi maina krenula, drugaije ne ide. U Koliviju dolazi jadna omladina - i to ne jedan ili dvojica - i pitaju me: "ta da radim, oe? Kako da utroim vreme? Dosadno mi je". "Nai posao, sine". "Imam para", kae mi. "to da radim?" "Apostol Pavle kae da "ko nee da radi neka i ne jede" (2 Sol 3, 10). Treba da radi, da bi jeo, ako i ima para. Rad pomae ljudima da odlede ulje u njihovim

mainama. Rad je stvaranje. Rad donosi radost i odgoni stres i dosadu. Tako, dete, da nae neki posao koji e ti se malo dopadati, i da se pokrene. Pobaj da vidi!" Vidi, neki se umaraju, odmaraju se i opet su umorni. Dolazi omladina u Koliviju, sednu i umore se od sedenja. Ali me vrlo priljeno pitaju: "ta da za tebe uradimo, ta da ti donesemo?" Nikad nita ne traim. Uvee radim, odem da skupljam drva da zimi naloim dve pei. Mnogi posetioci sve ostave u neredu, uprljano, smrdljive arape. Dam im tanke arape koje i donose, a oni ih posle bace. Dam im maramice, ne nose ih. Tri puta sam u svom ivotu neto zatraio. Jednom mladiu rekoh: "elim dve kutije ibica iz Kareje" - iako sam imao etiri upaljaa, ali sam to uinio da ga obradujem. Otra radostan, oznoji se da ih donese, ali ga je taj zamor odmorio, jer je osetio radost rtvovanja. A drugi je sedeo i od sedenja se umorio. Oni trae da osete radost, ali ovek treba se rtvuje, da bi radost dola. Radost biva od rtve. Zaista, radost dolazi od istrajnosti. Tako, ko se dri revnosti, uspeh sledi! Muka ovekova je egoizam, sebeljublje. To je ono to svakoga hvata. Jednom dooe dva oficira na Svetu Goru i rekoe mi: "elimo da postanemo monasi". "Zato", rekoh, "elite da postanete monasi? Otkuda vam je to dolo?" Eto, doli smo ovde na Svetu Goru u posetu, i onda neto mislimo da ostanemo, jer moda e biti neki rat". "Ajde, nemojte se sramotiti", rekoh. "Moda e da bude nekakva rat! I kako ete da napustite vojsku?" "Nai emo neki razlog", rekoe mi. ta e da nau. Da se prave ludi... ili tako neto da nau. "Ako sa takvim mislima krenete da postanete monasi, od samog poetka neete imati uspeha", rekoh im. Drugi, pak, kada je po uzrastu bio spreman da se oeni, da zasnuje porodicu, doe i kae mi: "Zato da se oenim? Zar da stvaram decu i porodicu u ova teka vremena?" "Dobro, rekoh. A u vreme progona, da li je ivot stao. Zar i tada nisu radili, enili se i udavali? Da se nisi ti zamorio?" "elim da postanem kaluer", ree mi. "Ti si umoran! Kakav e ti trudoljubivi kaluer da bude?" Shvatate? Ako neko poe da se zamonai pa razmilja: "Zato da ostanem u svetu, da stvaram porodicu, odgajam decu? Otii u u manastir, izvriu neko posluanje, odgovornosti nemam, a ako mi neto kau sagnuu glavu. Zato bih pravio kuu? Tamo u imati svoju keliju, imau hranu, itd". Takav neka zna da je od poetka osuen na neuspeh. Postoje i takvi ljudi. Znajte, onaj ko je vredan, stalno se trudi. Onaj ko je vredan u staranju za porodicu, i kao monah e biti vredan, a vredan monah, da je zasnovao porodicu, i tamo bi bio vredan. Jedan je tako bio u nekom manastiru kao iskuenik, i nije eleo da se zamonai. "Zato, dete moje, ostaje ovde?", upitao sam ga. "Zato to me kaluerska sufija podsea na kacigu", uh odgovor. Nije eleo da postane kaluer, da ne bi nosio kaluersku skufiju. Podsea ga na kacigu! A kad nosi kacigu? Samo ponekad treba da se nosi. Gde e da ide u rat! Podsea ga na kacigu! Pa, ta on trai u monatvu? Kad neko tako pone, kakav e kaluer da bude? Moe li da mi kae? Na kraju je postao nekakav jadni kaluer, i nije nosio veliku skufiju. Jednom dooe u Koliviju dvojica mladia sa kosom do zemlje. Ja poem da ih oiam, a oni se bune. Na kraju sam im samo napravio perine. Imao sam i jednu maku tamo. "Da je ponesem", pita me jedan. "ponesi", kaem mu. Ili

smo za Iviron, oko sat vremena putem, a on nosi maku u rukama. Poe da kii. Kad smo stigli do manastira, on trai da ga prime sa makom. "Ne moe", rekoe mu, i on itavu no ostade napolju na kii. A da mu kae da priuva korpiju jedan sat, kazae: "ne mogu". Ali da celu no sedi napolju sa makom, to moe. Jedan drugi, ode u vojsku pa pobee. Doe u Koliviju i kae mi: "elim da se zamonaim". "Idi da odslui svoj vojni rok!", kaem mu. "U vojsci nije kao kod kue", kae mi. "Dobro da si mi to rekao, dete, da to kaem i drugima!" U meuvremenu su ga njegovi traili. Nakon kratkog vremena vratio se rano ujutro. Bila je Tomina nedelja. "Tebe traim", ree mi. "ta hoe?", rekoh mu. Gde ide u crkvu?" "Nigde", kae mi. Danas, na Tominu nedelju, u Manastiru je svenono bdenije, a ti ne ide? A hoe da bude monah. Gde si bio?" "Bio sam u hotelu. Bilo je tiho. U manastiru je buka!" "I ta e sada da radi?" "Razmiljam da odem na Sinaj jer elim da ivim teim ivotom", "Uini jedno posluanje", rekoh mu. Uoh unutra i uzeh jednu zemiku koju su mi doneli i dadoh mu. "Uzmi ovu veliku zemiku, rekoh mu, da ivi teim ivotom, i idi!" Takvi su mladi danas. Ne znaju ta trae, a smetnje ne otklanjaju. Gde da se posle rtvuju? Seam se, kada sam sluio vojsku, kako si mnogo puta u sluajevima nude mogao da uje: "Gospodine oficiru, da idem ja umesto ovoga. Oenjen je ima decu. Da mu deca ne ostanu na ulici". Molili su oficire da dou na mesto drugog, u prvu liniju! Radovali su se da sami stradaju a da ne bude ubijen drugi, kom bi deca ostala na ulici! Gde e danas neko da uini takvu rtvu! udna je to stvar. Jednom prilikom smo na poloaju ostali bez vode. Oficir vide na karti da u blizini ima vode. Meutim, tamo su bili neprijatelji. "Ovde u blizini ima vode, ali je veoma opasno. Ko e da ide na napuni uturu? Ni svetlo ne sme da se pali". Jedan skoi: "Ja u da idem, gospodine oficiru", za njim drugi "ja u", pa trei "ja u! Svi su dakle traili da idu! A nou, bez svetla, strah je veliki. "Ne moete svi da idete!", ree oficir. elim da kaem, kako niko nije mislio na sebe. Nisu se izvlaili, pa da neko kae. "Gospodine oficiru, mene boli noga", a drugi "mene boli glava" ili "umoran sam". Svi smo eleli da idemo, iako je bilo opasno po ivot. Danas postoji jedan duh mlakosti - nema muevnosti, nema rtve. Sve je preokrenuto dananjom tetnom logikom. Vidi, nekad su rado ili u vojsku, a danas uzimaju potvrde da su ludi, da ne slue vojsku. Gledaju ta da rade, da ne idu u vojsku. Imali smo jednog kapetana, bilo mu je dvadeset tri godine, ali je bio junaan! Jednom prilikom ga pozva telefonom otac, koji je bio vojni oficir, i ree mu kako razmilja da pobegne sa prvih linija i da ode u pozadinu. A kapetan povika: "Sram te bilo oe, da kae tako neto! Samo prevaranti tamo sede". Bio je iskren i astan, veoma hrabar, tako da je jednom prilikom preao liniju fronta i potrao pravo. Njegova kabanica je bila izreetana od metaka, ali nije poginuo. Kada je bio demobilisan, uzeo je kabanicu kao uspomenu. Nerazumna ljubav ini decu nesposobnom Gledam ovu dananju decu, naroito ove koji studiraju, i vidim da od svoje kue imaju mnogo tete. Iako su to dobra deca, nesposobni su. Ne misle, neosetljivi su. Roditelji su ti koji ih kvare. Roditelji su proli kroz teke godine i ne ele da njihova deca oskudevaju, ne ele da oskudevaju ni u emu. Ne razvijaju kod

dece ljubav prema revnosti, tako da se raduju i kada oskudevaju. Naravno, to rade sa dobrom namerom. Uskraivati deci neto, a da ona to ne razumeju, je tetno. Ali pomoi im da izgrade monaku svest, i da se sama raduju kada su za neto uskraena, to je veoma dobro. Meutim, tom svojom dobrotom, tom nerazumnom dobrotom, roditelji od njih prave nesposobnjakovie. Sve im daju u ruke, ak i vodu, kako bi uili i kako ne bi gubili vreme. Tako i mladii i devojke postaju nesposobni. Tako ta deca, i onda kada ne ue, ele da sve dobiju na ruke. Od dobre namere poinje zlo. "Ti dete moje samo da ui. Ja u arape da ti donesem, noge u da ti perem. Uzmi kola, uzmi kafu"! I deca ne razumeju koliko je umorna majka koja im sve to donosi, jer se sami ne trude. I onda poinje - tanjir za jednokratnu upotrebu, odelo za jednokratnu upotrebu - jedu pice, a ne znaju ni da ih stave na papir!... Tako postaju sasvim nesposobni ljudi. Umaraju se od ivota. Ako im se pertla odvee, kau: "Mama, vei mi pertle!" Takva deca da kasnije postanu vredna? Oni kasnije nisu ni za brak ni za monatvo. Zato kaem majkama: "Ne dajte deci da stalno ue. itaju, itaju pa im dotui. Neka naprave petnaest minuta ili pola sata pauze, da obave i neki posli u kui, da se malo pomue". Ove zle navike savremene omladine prenose se i na monatvo. Tako vidite u manastirima da ima po sedam pisara, i svi mladi i obrazovani, zajedno sa starijima. Nekada je bio jedan pisar, a i taj nije imao dva razreda gimnazije, a sam je zavravao itav posao. A sada i da ih je sedmorica i da vredno rade, ne mogu da savre ni svoje duhovno posluanje, nego neko stariji mora da im pomogne! Poredak mranih sila Dananja nesrena deca stradaju od razliitih teorija. Zbog toga su smuena i oamuena. Dete, tako, jedno eli da ini a ini drugo. eli da ide na jednu stranu, ali ga struja ovog vremena odnosi na drugu stranu. Velika je propaganda sila tame, koja zavodi onu decu koja ne misle mnogo. U kolama neki uitelji govore: "Da biste uspeli, nemojte potovati roditelje, nemojte im se potinjavati", i tako decu ine nesposobnom. Ta deca kasnije ne sluaju ni roditelje ni uitelje. I smatraju da je to opravdano, jer misle da tako treba da rade. A i drava to podstie, i oni koji su na vlasti, i iskoriavaju ih i oni koji ne mare ni za otadbinu, ni za porodicu, ni za bilo ta, ne bi li kako ostvarili svoje planove. E, sve ovo, malo po malo, priinjava veliko zlo dananjoj omladini. I to veoma veliko zlo, koje vodi tome da deca za svog vou imaju rogatog avola! Satanizam se mnogo proirio. uo sam da u nekim centrima, itavu no pevaju: "satano, mi te oboavamo, ne elimo Hrista. Ti nam sve daje". Strano! ta vam daje a ta vam uzima, nesrena deco! Mala deca, razdraena kafom i cigaretama... Kako da vidi ist pogled, kako da vidi blagodat Hristovu na njihovim licima! Imao je pravo jedan arhitekta, kada je, jednoj grupi mladih koji su ili na Svetu Goru, rekao: "Nae oi su kao oi pokvarene ribe". Doao je na Svetu Goru sa desetak mladia, od osamnaest do, otprilike, dvadeset pet godina. On se duhovno preobratio, ali su mladii iveli raspusnim ivotom. Jednom prilikom, on im dade karte da idu na Svetu Goru.

Poao sam iz Kolivije i oni me susretoe na putu. "Sada idem, rekoh im, ali hajde da malo ovde posedimo". I sedosmo. Tada naioe i neka deca iz Atonijade. "Sedite i vi malo ovde", rekoh im. I sedoe. Onda arhitekta ree ovim koji su bili sa njim: "primeujete li neto?" Oni rekoe da ne primeuju. "Pogledajte malo lica jedni drugima, a posle pogledajte lica ovih drugih mladia. Da vidite kako njihove oi sijaju, a nae su kao kod pokvarene ribe. Zamuene, izmenjene... A oi druge dece su sijale! Jer deca iz kole ine metanije, idu na slube. ovek se poznaje po oima. Zbog toga je i Hristos rekao: "Svetiljka telu je oko (Lk. 11, 34)". Koliko mladih dolaze na Svetu Goru, obilaze sve manastire i postaju monasi, ali pored svega - kako bi rekli? - nemaju karamele u manastirima, ali imaju radost od koje im lice sija. U svetu, pak, imaju sve to poele, ali jadnici uasno ive. Do nas sa svih strana dolaze razliite struje. Sa istoka nam dolazi induizam, i druge tajne religije, sa severa stie komunizam, sa zapada gomile teorija, sa juga, iz Afrike, magija i druge bolesti. Jedan mladi, zahvaen takvim strujama, doe jednom u Koliviju. Shvatio sam da su ga tu dovele molitve njegove majke. Kada smo malo porazgovarali, rekoh mu: "Vidi, dete moje, da nae duhovnika, da se ispovedi i da te pomae, i da ti sada od poetka pomogne. Treba da te pomau, jer si odbacio Hrista". Zaplaka se jadnik. "Molio sam se, oe, ree mi, jer ne mogu ovoga da se oslobodim. Napunili su mi glavu. Shvatam da su me ovde dovele molitve moje majke". Koliko je pomogla molitva majke! Onesposobljavaju jadnike kada ih obrlate, a onda ih hvata strah, stres i prihvataju se narkotika itd. Sa jedne nizbrdice na drugu. Neka im Bog pomogne! - Stare, da li se interesuju kada im neko kae da je to satanska rabota? - Kako da ih ne interesuje? Ali to treba uiniti na pravi nain. - Kako takvi mladi mogu da spoznaju Hrista? - Kako da spoznaju Hrista, kad, pre nego to su se upoznali sa Pravoslavljem, idu u Indiju kog gurua, ostanu tamo dve tri godine, omame se magijom, saznaju tamo da u Pravoslavlju postoji mistika, pa onda dolaze ovde da trae vienje svetlosti, da trae via stanja itd. A kada ih pita: "Koliko vremena ima a da se nisi priestio", kau: "Ne seam se, ako me je majka priestila kad sam bio mali". "Jesi li se nekad ispovedio?" "Ne interesuje me ta tema". ta tu moe da se oekuje? Nita o Pravoslavlju ne znaju. - Stare, kako im se moe pomoi? - Od onog trenutka kad kau "estabiliment" Crkve,[2] kako da im se pomogne? Shvata li koliko tako moemo da se saglasimo? Meutim, oni mladi koji imaju dobro nastrojenje bivaju pomognuti i prilaze Crkvi. "Ne dirajte decu!" - Stare, ta e biti sa decom koja dana odrastaju bez discipline? - Njima je malo toga olakano. Roditelji koji ne razumeju znaaj discipline ostavljaju deci na volju, i na kraju od njih stvaraju propalice. Ti kae jednu re, a oni tebi pet bezobraznih! Takvi mogu da postanu kriminalci. Dananja mlade je sasvim rasputena. Sloboda! "Ne dirajte decu!" A deca kau: "Gde emo jo biti u ovakvom poloaju?" Nastoje stoga da se bune, da ne sluaju roditelje, da ne sluaju uitelje, da ne sluaju nita, da ne uju nikoga. Ovo im olakava njihov

cilj. Ako od dece ne stvaraju buntovnike, kako e ta deca kasnije da budu u raznim partijama? Vidi, jadnici su sasvim demonizovani. Ako se sloboda ne razvija u duhovnom ivotu, da li e se razviti u ivotu ovoga sveta? emu im takva sloboda? To je propast. Zato i sa dravom ide onako kako ide. Mogu li dananji ljudi da razvijaju slobodu koja ima je data? Sloboda, ako je ovek pravilno ne upotrebljava je katastrofa. Svetski razvoj sa ovom ogrehovljenom slobodom doneo je duhovno ropstvo. Duhovna sloboda je duhovno potinjavanje volji boijoj. I vidi, dok je poslunost sloboda, iskuenje zla je predstavlja kao ropstvo i deca se tome suprotstavljaju, naroito u nae vreme, u kome su zatrovani duhom buntovnitva. A prirodno, umorni su mladi i od raznih ideologija dvadesetog veka, koje na alost i dalje iskrivljuju divotu Boga i Njegove tvorevine, ispunjavajui ljude stresom i udaljujui ih od radosti, od Boga. Znate li ta smo pretrpeli kada smo otputeni iz vojske? Da se to dogodilo dananjoj omladini, sve bi ih slomilo. Bila je 1950-ta kada se zavrio gerilski rat. Mnoge klase vojnika su bile otputene u isto vreme. Neki su u ratu bili etiri i po godine, neki etiri, neki tri i po. I zamislite, nakon svih tih muka, stigosmo u Larisu, otidosmo u Tranzitni centar, ali je tamo sve bilo puno. Onda odemo do hotela. Ali ni tamo nisu eleli da nas prime, ak i da platimo. Kau ti: "Vojnik! Gde emo s njima? Usmrdee nam ebad!" Sreom, jedan oficir nas je spasao - da je iv i zdrav! Otiao je i saznao vozni red vonje, kada premetaju vagone itd. Sakupio nas je i smestio nas u vagone! "Nou e ih, ree, premetati, ali nemojte da se plaite - tek ujutru e da krenu". Celu no smo se klackali. Napokon stigosmo u Solun. Neki koji su bili odatle otidoe svojim kuama. Mi ostali odosmo u Tranzitni centar, ali je tamo sve bilo puno. Odemo do hotela, i tamo nita! Molio sam ih u hotelu: "Dajte mi jednu stolicu da sedim unutra i platiu vam duplo nego to kota soba sa krevetom!" "Ne moe!", kau mi. Moda su se plaili da e neko videti kako dre vojnika pa da e ih tuiti. I ostalo je samo da ode napolje, i da no provede na zidu! Na svim trotoarima su bili vojnici, kao da je parada! Shvata: da su se dananji mladi nali u takvoj situaciji, spalili bi i Larisu i Solun i celu Tesaliju i Makedoniju! Ovde gde nemaju nikakvih tekoa, pogledaj ta rade! Osvajanja, katastrofe... A ona jadna omladina tada, nije imala nikakvu raunicu. Oseali su svakako izvesnu gorinu, ali uopte nisu pomiljali da uine nekakvo zlo, iako su imali da pretrpe velike nevolje i da budu napolju na hladnoi. Osakaeni u ratu - kolika je to rtva ovih jadnika! - a nakon toga, kao poslednje "hvala", bilo je da spavaju napolju. Pravim malo poreenje, kakvi su bili mladi nekada a kakvi su sada... Svet se tako izmenio, a ni pedeset godina nije prolo. Dananja mlade je slina govedu koje je vezano na livadi i koje udara nogom, otkine ular, rui ogradu i pone da tri, ali se saplete, grozno povredi nogu, da bi ga na kraju zaklale divlje zveri. Obuzdavanje je od pomoi, kada je dete malo. To se vidi, kada se recimo uspne na zid i postoji strah da ne pogine. "Ne, ne", vikne, i malo ga pljesne. Kasnije ne misli da tako moe da pogine, nego misli da ne dobije batine, pa pazi. Danas nema straha ni u koli, niti u vojsci ima zorta. Zato danas mladi daju lekcije roditeljima i narodu. U vojsci opet, to je tvra bila obuka, to su se bolje pokazivali u bici.

Mlad ovek ima potrebu da ga neko duhovno vodi, da ga neko savetuje i da ga slua, kako bi dospeo u duhovnu sigurnost, bez opasnosti, straha i stranputica. Svaki ovek, tokom uzrastanja, tokom godina, zadobija neto od sebe samog i od drugih. Mlad ovek se dri onoga to je primio. Onaj ko je odrastao uzima ono to je korisno i od sebe i od drugih i time se slui da pomogne mlaem da ne grei. Onaj ko je mlad, ako to ne slua, sam na sebi isprobava. S druge strane, ako slua, imae od toga koristi. Doli su tako u Koliviju neki mladii iz jedne hrianske organizacije, govorei sa samopouzdanjem. "Nemamo potrebe ni za kim. Sami emo nai na put!" Ko zna? Moda bi, na neki nain na to mogli biti primorani. Kada je dolo vreme da idu, upitae me kako da dou do puta, da bi ili za manastir Iviron. "Kuda da idemo", rekoe. "Dobro, deco, rekoh im, rekoste da ete sami nai put. Vama niko nije potreban. Zar niste tako malopre rekli? Najmanji je problem ako se zagubite sa ovog puta. Malo ete da se pomuite, neko e naii i rei e vam: "Ovuda idite". Ali onaj drugi put, onaj put koji vodi gore, Nebesima, kako ete taj put nai sami bez putevoditelja?" Jedan od njih ree. "Starac ima pravo". Mladi treba da prou ispit istote Dooe danas dvoje-troje studenata i rekoe mi: "Stare, pomolite se da poloimo ispit". A ja im rekoh: "Moliu se da poloite ispit istote. To je mnogo vanije. Sve ostalo dolazi kasnije". Zar im nisam dobro rekao? Da, velika je to stvar da na licima dananje omladine vidi estitost i istotu! Veoma je to velika stvar! Dolaze neke devojke koje su zaista povreene. ive sa svojim mladiima a da nisu u braku, i ne razumeju da namere tih momaka nisu asne, i zbog toga bivaju oteene. "ta da radim oe", pitaju me. "Pijanica se drui sa bekrijom, ali se ne eni njegovom erkom". Prekinite tu vezu. Ako vas zaista vole, oenie vas. A ako vas odbace, znai da vas nisu ni voleli, i tako ete utedeti svoje vreme". Lukavi pomuuje mladalake godine, jer mu kao oruje slui buenje putenosti, i pokuava da uniti mlade u ovom tekom periodu kroz koji prolaze. Um je jo neutvren, i u njemu postoji velika praznina, a duhovne uzdranosti nema uopte. Zato mlad ovek, u ovim kriznim godinama, svagda treba da osea potrebu za savetima starijih od njega, da se ne bi okliznuo na slatku strminu svetskih provalija, koje bez prestanka ispunjavaju duu stresom i za venost je udaljavaju od Boga. Shvatio sam da jednom normalnom detetu, u doba mladosti, nije lako da postigne takvo duhovno stanje da ne pravi razliku jer "nema vie muko ni ensko" (Gal. 3, 28). Zbog toga su duhonosni Oci i savetovali da mladii ne ive sa devojkama, ma kako duhovni bili, jer je taj uzrast takav da im ne pomae. Iskuenje prlja mladost. Zbog toga je uputnije da mlad ovek bude i glup za devojke (ili devojka za mladie) zbog svog duhovnog staranja i istote, i da ponese ovaj teki krst. Jer u tom tekom krstu je skrivena sva sila i premudrost Boija, i mlad ovek je tada jai od Samsona (up. Sud. 15, 14 i dalje) i mudriji od Solomona (up. 1Sam. 3, 9-12). Najbolje je da pazi dok ide, i da se ne osvre

desno i levo, ak ako su u pitanju i osobe sa kojima je u srodstvu, jer ih navodno prezire i sa njima ne govori, tako da od njih nema tete. I oni, meutim, mogu biti od ovoga sveta, ljudi koji smiljaju svako zlo. Hiljadu puta je bolje da bei kao divlja ivotinja od ljudi nakon Liturgije, kako bi zadrao svoju duhovnu panju. Udaljavajui se nakon slube, umesto da sedi i gubi vreme u konim odelima (ili kravatama) i da se duhovno razdrauje zbog ogrebotina koje e mu na srcu napraviti neprijatelj. Istina je da svet na alost truli, i da ako odatle i doe neka dua koja eli da ouva istotu, ona zaudara. Ovde, meutim, postoji razlika, jer Bog nee traiti od hriana koji ive danas, isto to je traio od onih koji su iveli u ranijim epohama a koji su eleli da ouvaju svoju istotu. Potreban je duevni mir, i mlad ovek e ga zadobiti ako ume da se bori, da se udalji od uzroka, a Hristos e mu pomoi. Boanska ljubav, ako se razgori u njegovoj dui, je toliko vrela da ima mo da saee svaku drugu elju i svaku runu predstavu. Kada se zapali ova vatra, tada se oseaju boanska zadovoljstva, koje niko ne moe uporediti sa bilo kojim drugim uivanjima. Ko okusi ovu nebesku manu, na njega vie nee ostavljati nikakav utisak razliiti divlji plodovi. Zbog toga treba da vrsto uhvati svoj volan, da se prekrsti i da se ne plai. Nakon male borbe primie veliko bogatstvo. Jer kada nastupi as iskuenja potrebna je hrabrost, i Bog ini uda da bi pomogao. Meni je pripovedao starac Avgustin[3] : Kao iskuenik je bio u jednom manastiru u Rusiji, u svojoj otadbini. Tamo su skoro svi bili stari, i njega su poslali da pomae u ribolovu nekom oveku koji je radio u manastiru, jer se manastir izdravao od ribolova. Jednoga dana doe erka ovog oveka, i ree ocu da brzo ide kui radi nekog neizbenog posla, a ona ostade tamo da pomae. Meutim, iskuenje zagospodari njome, i ona se bez razmiljanja raspali grenim namerama. U tom momentu zbuni se Antonije - to mu je bilo svetovno ime - jer se sve dogodilo iznenada. On se prekrsti ree. "Hriste moj, bolje je da se udavim nego da zgreim", i skoi pravo u duboki potok! Ali Dobri Gospod, gledajui na veliko herojstvo istog mladia, koji se poneo poput novog Svetog Martiniana[4] kako bi sauvao istotu, zadra ga iznad vode tako da se nije ni okvasio! "Kada sam skoio, ree mi, sa glavom na dole, nisam shvatio kako sam se naao uspravno iznad vode, tako da se ni moje odelo nije pokvasilo!" U tom asu osetio je i neko unutranje smirenje sa neizrecivom sladou koja je sasvim unitila svaku grehovnu pomisao i svaku telesnu razdraenost, koja je ranije nastala zbog neistih pokreta devojke. A kada je devojka videla Antonija kako stoji nad vodom, poe pokajniki da plae zbog greha koju je poinila, potreena ovim velikim udom. Hristos ne trai velike stvari, da bi nam pomogao u naoj borbi. Jedan mladi mi je priao kako je iao na Patmos[5] radi poklonjenja, ali mu je iskuenje postavilo jednu zamku. Dok je iao, jedna turistkinja se raspali i zagrli ga. On je odgurnu i ree: "Hriste, ja sam ovde doao radi poklonjenja, a ne radi zaljubljivanja". To ree i pobee. Uvee u hotelu, u vreme kada se molio, vide Hrista u nestvorenoj svetlosti. Vidite ta je zadobio samo jednim odgurivanjem? Neko drugi se godinama bori i ini velike podvige, da bi se kako udostojio neeg takvog! A ovaj vide Hrista, samo zbog toga to se usprotivio iskuenju. Naravno da ga je ovo

duhovno veoma osnailo. Kasnije je nekoliko puta viao Svetog Markela, Svetog Rafaila, Svetog Georgija. Jednom doe i ree mi: "Pomoli se oe, da ponovo vidim Svetog Georgija. elim malo utehe, a utehe nemam u ovom svetu!" A vidi u kakvo stanje dolaze drugi mladi! Jednom doe u Koliviju neki mladi sa svojim ujakom koji mu je bio vrnjak i ree mi. "Pomoli se za jednu devojku. Nesrenim sluajem je slomila prljen. Njen otac je vozio, i zaspao je za volanom. On je poginuo a devojka je tako nastradala. Dau ti njenu fotografiju". "Nema potrebe", rekoh. Dok smo razgovarali, ja uzmem fotografiju i imam ta da vidim! Devojka lei dole a dvojica je dre. "Ko su joj ovi", upitah. "Prijatelji", kae mi. "A ovo ta je? ta to rade?". "Nita, kae, to su joj prijatelji". Nemoj pogreno da razume decu", ree mi njegov ujak, "takva je dananja omladina". "Pomoliu se, rekoh u sebi, ali ne da joj popravi kimu nego da joj ispravi um. I njoj i tebi, izgubljeni ovee". Gde je estitost? Trebao je ujak da je izgrdi. Duhovna deca... da ima duhovnika i da se nae u takvom stanju! Nije bilo razloga da je dvojica tako tegle, a drugi da mi pokazuje fotografiju! I nisu ni pomislili da tako neto nije u redu. Mene to ne dotie, ali to nije ispravno. Kakvu porodicu e stvoriti ovakva omladina? Neka ih Bog prosvetli da dou k sebi. Sa kakvim su odricanjem nekada, devojke uvale svoju istotu! Seam se da su tokom rata neki seljani bili prinueni da u zimu sa svojom stokom odu u brda. Mukarci su od smrznutog drvea napravili nekakvu krovinjaru da se zatite od hladnoe. ene su, pak, bile primorane da se tu smeste zajedno sa njima, poznatim ljudima iz njihovog sela. Jedna devojka i jedna starica su bile iz nekog udaljenog sela, i one su bile primorane da budu u jednoj od ovih drvenih krovinjara. Tu su, na alost bili i neki bezboni straljivci koji nisu mnogo marili to je rat. Nisu saoseali sa svojim blinjima koji su ranjavani i ginuli, nego su, kada bi nali vremena, gledali kako da sagree, jer su se plaili da sluajno ne poginu a da se ne iive dovoljno. A trebalo je, makar u vreme opasnosti, da se pokaju. Jedan takav, koji, kao to rekoh, ni u vreme rata nije mario za pokajanje, ve je vrebao priliku da grei, toliko je runo uznemiravao devojku, da je ona zbog toga bila primorana da bei. Ona je radije odabrala da se smrzava, pa ak i da umre napolju na hladnoi, samo da ne izgubi svoju ednost. Kada je sirota starica videla da je devojka pobegla, poe i ona za njom da je trai, i nae je na tridesetak minuta hoda, pod nadstreicom crkvice[6] Svetog Pretee Jovana. Pretea se brinuo za estitu devojku i doveo ju je u svoju crkvicu, za koju devojka uopte nije ni znala da postoji. I ta dalje uini Sveti Pretea! Probudi jednog vojnika[7] iz sna, i ree mu da ide do njegove crkvice koja je bila u blizini. Ustade, dakle, vojnik i krenu u no osvetljenu snegom, i doe do crkvice za koju je otprilike znao gde se nalazi. I ta vidi! Jedna starica i jedna devojka, u snegu do kolena, pocrnele i ukoene od hladnoe. Vojnik odmah otvori crkvicu, i nekako uoe. Vojnik nije imao nita da im da osim jedne marame i rukavica, za koje im ree da ih stavljaju naizmenino. One mu ispriae o iskuenju koje ih je snalo. "Dobro, ree vojnik devojci, kako si se odluila da pobegne usred noi, u zimu i u nepoznatom kraju?" A ona mu odgovori: "Ja sam samo to mogla da uradim, a verovala sam da e me Hristos izbaviti". Tada vojnik, spontano, sa saoseanjem, a ne prosto da bi ih uteio, ree: "Vaim mukama je doao kraj. Sutra ete biti kod svoje kue". One se veoma obradovae ovim reima. I zaista, L.O. M.[8] se

pokrenuo, put je otvoren, i sledeeg dana ujutru, vojska koja je tamo bila se sklonila, i ove jadnice otidoe svojoj kui. Ove Grkinje koje su bile odevene, a ne obnaene, blagodau Boijom, treba da se dive i da blagodare. Nakon ovoga, ona zver[9] - neka mi Bog oprosti - ode i ispria komandantu, kako je neki vojnik razvalio vrata crkvice i unutra pustio mazge! Komandant mu ree: "Ne verujem da je on tako neto uinio!" I taj napasnik je na koncu zavrio u zatvoru. Istinita ljubav raa kod mladih saznanje - Stare, oni koji bi eleli da unite drutvo, napadaju na temelje, na koren, na decu, kako bi postigli svoj cilj. - Nee u tome uspeti. Zlo e unititi njih same. U Rusiji su bila velika stradanja i vidi ta se dogodilo nakon samo tri generacije. Vidi ta se sada dogaa! Gospod nije napustio svoje. Niti e grehe dananje mladei suditi na isti nain kao to je sudio u nae vreme. - Stare, kako dolazi do toga, da neki mladi koji ive sasvim svetskim ivotom, po pitanjima vere daju veoma ispravne odgovore? - Ovi mladi imaju dobro nastrojenje, ali ne mogu da se obuzdaju i da se priblie veri. Zbog toga daju ispravne odgovore. elim da kaem, da ako neko hoe da krene nekim putem - on to eli, ali ne moe da krene. Onaj ko ga gleda kako pokuava, treba to da ceni. Takve ljude Bog nee napustiti, jer nemaju u sebi zlobe. Doi e as kada e imati snage da krenu napred. - Kako se moe prii mladima koji su zastranili? - Ljubavlju. Ako postoji istinita, izvorna ( = nepatvorena) ljubav, mladi to odmah primaju i prilaze. Mladi dolaze u Koliviju, sa razliitim problemima. Primim ih, poastim ih, priam im, i uskoro postajemo prijatelji. Otvaraju svoja srca i primaju moju ljubav. Neki, zlosreni, tako su okotali! Trae ljubav. Meutim, vidi se da nisu osetili ljubav ni od majke ni od oca. Kada sa njima sastradava, kada ih voli, zaboravljaju na probleme, na narkotike, nestaju i bolesti, ostavljaju se i bezakonja, i vraaju se na Svetu Goru kao blagoestivi poklonici. Jer na neki nain su spoznali ljubav Boiju. I vidim da u sebi imaju velikodunost koja ti slama srce. Treba da ne primaju ekonomsku pomo. Kada im treba, neka se prihvate posla a u kolu da idu uvee. Ti mladi ljudi zasluuju da im se pomogne. Na novoj eleznikoj stanici u Solunu postoje kue, gde mnogi mladi, devojke i mladii borave zajedno. U prostoru koji je dovoljan za troje boravi po njih petnaestoro. Oni potiu iz rasturenih porodica - ta da rade, da kradu? Ali imaju estitost i ne mogu da kradu. Godinama sam mnogima govorio da im priu, da im pomognu. Govorio sam da sagrade nekakav hram da ih tamo okupljaju. Sada imaju jednu malu crkvicu, posveenu Apostolu i akonu Filipu, zatitniku eljezniara. Oduvek sam znao da ako neko od malena ne iskoristi prilike koje su mu date, avo e ih iskoristiti. Zato kae poslovica: "gvoe se kuje dok je vrue"? Kovai, kada ele da prilepe dva komada gvoa - ne mislim danas kada imaju aparate za zavarivanje - stavljaju gvoe u vatru, a onda sipaju vrelu vodu, i tako ga lepe. A ako se ohladi, onda nee da se prilepi. Isto hou da kaem i za mlade. Kada im se prui prilika, ako je ne iskoristi, kasnije e poeti da se bavi drugima,

da sudi, da osuuje, jer se blagodat Boija udaljila. Dok, ako ima boansku revnost i ako pazi, napredovae. Zbog toga roditelji, koliko mogu, treba da pomognu deci dok su mala. Deca su kao prazne kutije. Ako se ispune Hristom, svagda e biti blizu Njega. Ako ne, veoma je lako da, kada odrastu, krenu stranputicom. A ako su kao mali dobili takvu pomo, ako se kasnije malo i udalje, ponovo se vraaju. Drvo koje se pomae uljem ne truli. Ako se deca malo pomau blagoeem i strahom Bojim, kasnije nemaju teskobe.

POGLAVLjE IV DRSKOST I NEMANjE ASTI Sadraj Bestidnost proteruje pobonost - Stare, odakle dolazi bestidnost? - Bestidnost je drskost, i ona daleko izgoni strah Boji, kao dim koji koristimo da bismo oterali pele od konice. - Stare, kako da se oslobodim bestidnosti? - Smatraj sebe manjim od svih. Za to je potrebno mnogo smirenja. Kao najmanji, treba da prema svoj brai svojoj ima potovanje i estvovanje. Svoje misli treba da izlae smireno, ne pokazujui se kao onaj ko sve zna. Tada e te Bog posetiti i napredovae. Pasivna (prikrivena - prim. prev.) bestidnost je tvoj najvei neprijatelj, jer to izgoni blagoee. Obino za bestidnou sledi buntovnitvo i, u poetku se, raa neosetljivost i nezaintenerpvanost za male grehe, na koje se ovek, malo po malo, navikava i na njih poinje da gleda kao na neto prirodno ( = normalno). Tako, meutim, u dui ne ostaje nita drugo do uznemirenost. ovek ak ne moe ni da razume ta mu je, jer mu je srce spolja zaprljano (=ublatnjavljeno) pa ne osea koliko je tvrdovrat.[1] - Kakav je, stare, odnos prostodunosti i bestidnosti? - Jedna je stvar prostodunost a druga bestidnost. Prostodunost u sebi ima i blagoea i neeg deijeg. Bestidnost je bezobzirnost. I u neposrednosti mnogo puta ima bestidnosti. U neposrednosti i u prostodunosti mnogo puta se, ukoliko ovek ne pazi, krije mnogo bestidnosti. Kae neko: "Ja sam po karakteru neposredan", ili, "ja sam jednostavan", i onda govori bestidno, a da to i ne shvata. Meutim, drugo je prostodunost a drugo je bestidnost. - Stare, ta je duhovno sabiranje? - Duhovno sabiranje je strah Boji, sa dobrom milju. Taj strah, njegovo prisustvo, donosi radost i toi med u srce - duhovni med! Vidi, jedno malo detence, koje je stidljivo potuje svog oca, stidi se, i od stida ne gleda svog oca. Ako neto hoe da pita, pocrveni! Da ga stavi u ikonostas. Drugo dete razmilja: "To je moj otac", i bezobzirno istupa napred. A kad neto eli, zahteva da mu se da, i udara nogama kao da preti. U dobroj porodici deca ive slobodno. Postoji potovanje, ali deca nisu pritenjena, nema vojnike discipline. Deca se raduju svom ocu, svojoj majci, i oni se raduju njima. "Ljubav ne poznaje sram", kae Avva Isaak.[2] Postoji strah, ali sa dobrim razmiljanjem. U ovakvoj ljubavi postoji estvovanje i potovanje, i ona pobeuje strah. Neko je stisnut, okleva, ali se i plai, jer ne postoji stvarna sabranost. Drugi je sabran, ali se ne plai, jer stvarno ima duhovno sabranje. Kada je neko duhovno sabran, osea radost. Detence, tako, voli svog oca i svoju majku, ali je i bezobrazno na neki nain, jer se ne plai da e ga istui. Uzima

oev eir, i ako je ovaj oficir, baca ga i raduje se. Ono ima jednostavnost, ali nije bestidno. Treba da razlikujemo jedostavnost (= prostodunost) od bestidnosti. A posle uje devojku koja sedi besposlena, kako govori majci: "Mama, donesi mi au vode! Da bude hladna! ... E, nije hladna. Rekoh ti da mi donese hladnu". Tako poinje, i posle govore: "Zato da se ena plai mua?"[3] U strahu je meutim i potovanje, a u potovanju ljubav. ena treba da potuje mua, a mu treba da voli enu. Ali danas je sve unieno ( = obezvreeno), i porodica se raspada, jer su Jevanelje bacili pod noge. "ena treba da slua", govori mu. Ali ako nema ljubavi, drugi te ne uje, i ne moe ni au vode da mu potrai da ti donese. Kada neko potuje drugog, samoga sebe potuje, ali sebi ne polae rauna. U potovanju drugoga moe biti astoljublja, ali ako se ovek pazi, onda to izbegava. Potovanje starijih - Stare, esto sam runo govorio sa starijima. Shvatam da sam greio i to ispovedam. - Kada to razume i ispovedi. malo po malo e omrznuti sebe sa dobrom milju, smirie se, i tada e doi blagodat Boija, a ova runa navika e nestati. - Stare, vie puta sam govorio bestidno, iskuavajui ljubav brae, ali se plaim bezobrazluka. - Ne moe tako, ti si jo mlad! U jednoj porodici, odrasli su ti koji kuaju decu i sa njima se igraju, a ne mali sa odraslima. Tako se raduju i mali i veliki. Ne ide da jedno dete iskuava svog oca ili majku. Ne ide da jedno dete iskuava dedu ili baku. Zamisli da neko dete, sa dobrim namerama, krene da davi oca za vrat? Ali kad odrastao zaikava dete, ono se raduje i zadovoljno je. Tako i odrastao postaje kao dete i zajedno se raduju. - Stare, kada svoje miljenje kaem nekom starijem, a on mi kae neto za ta mi razum govori da nije ispravno, trebali da se sa njim saglasim? - Ne, ne treba se saglasiti sa neim to je zlo. Treba da kae ono to je ispravno, ali na dobar ( = ispravan, odgovarajui) nain. "Moda to ipak ide ovako? Kaem to kao svoje miljenje". Ili da kae: "Imam ovakvo miljenje". Tako se, kao magnetom, privlai blagodat Boija. Ima i onih koji po navici, a ne iz namere, iznose svoje miljenje na bezobziran nain. Meutim, svakome, kakav god bio, treba potovanje starijih. Ali i stariji, na neki nain oekuje potovanje. I ako i ima nekih greaka, ima i svojih dobrih strana, ima iskustva, itd. Ti, kada te pitaju, kai svoje miljenje smireno i sa potovanjem, ako u sebi i ne veruje da je ba onako kako ti kau, jer drugi moe da zna neto to ti ne zna ili o emu nisi razmiljao. Kada je neko mlad, tada, kada na primer, uje raspravu o nekoj stvari, i misli da je ono to on o tome misli najispravnije. Ako vodi rauna o sagovorniku, treba da kae: "Izgubio sam misao". A ako je sagovornik neko ko je po godinama stariji, treba da kae: "Izmae mi jedna runa (= pogrena) misao". Ako neko kae i neto to je tano, ali pri tom nema odgovornosti ( za drugoga prim. prev.) to to kae je drskost. - Kada govorite o starijima, mislite li na godine ili na duhovni ivot?

- Uglavnom na godine. Jer, vidi, onaj ko je uznapredovao u duhovnom ivotu, potuje onoga ko je po godinama stariji od njega. - Stare, da li je prirodno da ovek vie potuje nekoga ko je mlai ali je duhovno vie napredovao, od nekoga ko je stariji ali je napredovao manje? - Ne, ovo nije pravilno postavljeno. Ako je neko stariji, treba ga potovati makar zbog godina. Starijeg e potovati zbog godina, a mlaeg zbog duhovnosti. Kada postoji potovanje, tada i mlai potuje starijeg i stariji mlaeg. U potovanju je ljubav. Apostol Pavle kae: "Podajte svakome to ste duni: kome porezu - porezu, kome ast ast" (up. Rim. 13, 7). - Ako mlai prigovaraju starijima, to je zlo? - Ovo je tipino za dananju mlade. Ali Pismo nam govori: "Ako ti zgrei brat tvoj idi i pokaraj ga nasamo", a ne kae: "Ako ti zgrei otac tvoj" (up. Mt. 18, 15). Dananja omladina razmilja sa protivljenjem, ne shvatajui to. I takav nain razmiljanja smatraju prirodnim. Govore bestidno i kau ti: "Rekao sam jednostavno". Iskuani su pravim duhom ovoga sveta, koji nita ne potuje. Nema potovanja u odnosu mlaih prema starijima, i mladi ne razumeju kakvo je ovo zlo. Kada mlad ovek bez potovanja govori starijima, da bi tako navodno izrazio svoju linost, ta oekuje? Potrebno je mnogo panje. Savremeni duh ovoga sveta, kae. "Ne sluajte roditelje, ne sluajte uitelje, itd". Zbog toga su najmlaa deca danas najgora. Odrasli takoe kode toj istoj deci, jer kao njihovi roditelji ne shvataju kakvo im zlo ine time to im se dive i smatraju ih pametnima kad govore bestidnosti. Tako su jednom u Koliviju dola dva deaia od osam - devet godina, zajedno sa svojim ocem. Jedan ga dri za levu, a drugi za desnu ruku. Tamo je bio i jedan moj poznanik, ikonopisac, dobar deko i dobar umetnik - za jedan minut moe da nacrta nekoga. "Dionisije, rekoh mu, nacrtaj decu kako sede zajedno". "Da vidimo, ree, da li u uspeti, poto se mrdaju". I poe da crta. Kad e jedan od deaka: "Da vidimo bre budalo, ta si uradio". Mali uopte nije imao straha. "Takva su dananja deca oe, ree mi i nastavi da slika". A meni krv navre u glavu. A njihov otac sedi, kao da se nita nije dogodilo! Da tako kae oveku od trideset godina, a on ih slika! Bezobrazluk, bezbonost je to! ... Strano! A posle e neko od takve dece hteti da postane monah. Koliko je truda potrebno da takvo dete postane dobar monah! Kad majke ne vode rauna, unitavaju svoju decu. Majke su tu najodgovornije. U Rusiji, ako se neto i promenilo, to je zato to su se majke kriom drale vere i blagostivosti i to su na taj nain pomagale deci. Dobro je da jo uvek ima malo panje u hrianskim porodicama inae bi smo se skroz iskvarili. - Mogu li takva deca, stare, kada odrastu, ako ele, kasnije da se promene ili da postanu monasi? - Ako veruju da nije dobro ono to su inili, Hristos e im pomoi. Ako u oveka ue dobra uznemirenost, onda prima (blagodat). Ali, ako smatraju da imaju pravo, i govore igumanu ili igumaniji: "Kakvu diktaturu imamo ovde? Ko je uo za ovako neto u dananje vreme?", kako e se ispraviti. Dolazili su poneki kalueri sa nemirom da mi govore ovakve gluposti. Malo po malo, potovanje se sasvim izgubi. Dolaze u Koliviju mladi, pa posedaju jedni preko drugih, a stariji nemaju gde da sednu. A, opet gledam, ako se panj

nalazi dva koraka dalje, teko im je da odu da ga donesu, da bi seli. Ja treba da im donesem. I gledaju me kako ga vuem a ne dolaze da ga uzmu. Hoe da piju vode, a nee da odu da sami uzmu. Treba ja da im donosim i po drugi put. Ne ostavlja to zaista na mene neki utisak - tako velika deca - dolaze po njih tridesetoro u drutvu, gledaju me kako donosim kutiju ratluka i bokal vode, kako vadim ae da ih postavim, i nita. Misle da kao kad odu u restoran ili u hotel pa im doe konobar, da tako i u Koliviji ima konobara. Pet est puta sam morao da se potrudim, da donesem vodu i da je stavim pred njih. "Doneu vam vode, deco, ali to vam nee pomoi". U gradskom prevozu, gleda malu decu kako sede, a stari stoje. Mladi sede sa nogama jedni preko drugih, a odrasli stoje, umesto da ustupe mesto nekom starijem. Ali mladi ne daju. "Platio sam, kae, za ovo mesto", i nastavlja da sedi ne izvinjavajui se nikome. Kakva je duh nekada vladao! ene su sedele sa desne i leve strane ulice, a kada naie svetenik ili neko stariji, ustajale su, i deca njihova su se ovome uila. Koliko su puta ustajale! Stariji, ozbiljni ljudi sa zvanjima, razgovaraju, a deca ih bezobrazno prekidaju u razgovoru da bi priala gluposti, i to smatraju uspehom. Da pomisle da prekinu - nita od toga. Treba da ih posrami da bi prekinuli, drugaije ne ide! Nigde u Pateriku ( = Otaniku) ne stoji da mladi tako govre. Starenik govori: "Ree starac", a ne: "Ree mladi". Nekada mladi nisu govorili pred starijima i bili su sreni zbog toga. Nisu ak ni sedeli tamo gde sede odrasli. A ako je neko dete runo govorilo svojim roditeljima, nije smelo da izae napolje od stida. I na Svetoj Gori, ako neko nije bio sed, nije se peo za pevnicu. A danas vidi (kako poju) i iskuenici i oni koji jo nisu ni iskuenici! ... Tako nee nauiti da zajedniare u potovanju i blagoestivosti. Moe videti i uenika Atoniade, kako se obraa rekrotu, koji je i vladika: "Preosveeni rektore, da govorimo kao jednaki". Eto dokle se stiglo! Zlo je to ti kae: "Zato, ta sam rekao? Ne shvatam". Ne kae: "Oprostite, imam li blagoslov da kaem jednu re? Moe da bude i besmislica", nego re po re kao da to nema nikakvog znaenja: "Tvoje miljenje i moje miljenje". Shvata: Ovaj duh je naalost uao i u dihovni ivot monatva. Posluaj iskuenike kako govore: "Rekao sam to starcu, a on me ne razume! Rei u mu ponovo." "Dobro, kako e mu to "ponoviti"? To je kao da kae: "Starac se nije popravio". "Zato, kae, ne mogu da iznesem svoje miljenje?" Da skoi u vis od takvih stvari. I na kraju ti kae: "Oalostio si se? Oprosti". Oprostiu mu, ali ne zbog toga to je rekao, ve zbog toga to mi je krv jurnula u glavu! Poinju da sude i Bogu - Stare, kod novih narataja postoji jedno raspoloenje da svemu i svakome sude. Da li je tako bilo i nekada? - Ne, nekada nije bilo tako, to je duh ovog vremena. Danas nije dovoljno to osuuju laike, to osuuju politiare i crkvene ljude, danas sude i Svetiteljima i dolaze do toga da sude i Bogu. "Bog je, kau, u tom sluaju trebalo da uini neto. Nije postupio ispravno. Bog to nije trebalo da uini! uje li taj razgovor? "Dete moje, kuda ide?" "Zato? Govorim po svom saznanju", kae ti, i ne shvata

koliko u tome ima bezobraznosti. Duh ovoga sveta unitio je mnoge dobre stvari. U tako loem stanju, u bogohulstvu, zlo napreduje. Osuuju Boga i uote ih se ne dotie to je to bogohuljenje. Ima i onih koji su odrasli, i ako imaju i malo pameti, poinju da osuuju: "Ovaj je zbunjen, ovaj je slap, drugi radi tako i tako", govore, i nikad se ne izvinjavaju. Doe jednom jedan u Koliviju i kae mi: "Bog ovo nije trebao tako da uini". "Moe li ti, rekoh mu, da jedan kameni dri u vazduhu da lebdi? Ove zvezde koje gleda, nisu samo okrugle lopte koje sijaju. One su vrsta tela koja se okreu i koja se tako dre, a ne padaju". "Koliko ja znam, to ne bi trebalo da bude tako", ree. uje li ti ovaj razgovor! Zar mi da sudimo Bogu? Doe logika i nestade vere u Boga. I ta god da mu kae, odgovara: "Oprosti, ali moje znanje mi govori drugaije. Zar ne mogu da kaem ono to znam?" ta Bog slua da priamo! Sreom, te nam to ne uzima za zlo. U Starom Zavetu je zapisano kako Bog govori Izrailjcima: "Proterajte Hananejce sasvim iz zemlje" (up. Pon. zak. 7, 2 itd). Bog je znao zato je to rekao. Ali neki od njih rekoe. "To ba nije ovekoljubivo. Odbacimo to, nemojmo to uiniti". Meutim, kasnije su zapali u nemoral, u idolatriju, i svoju decu su rtvovali idolima, kako to kae Psalam[4]. Sve to ini, Bog zna zbog ega ini. Neki bestidno govore: "Zato bi Bog inio strane stvari?" Tako poinje suenje i nakon toga u oveku nestaje svakog duhovnog stanja, te vie nema nimalo blagodati Boije, da bi shvatio malo dublje, da bi, dakle, shvatio, zbog ega je Bog tako postupio. To "zato?" predstavlja suenje, preuznoenje, egoizam. - Neki mladi, stare, pitaju: "Zbog ega je bilo potrebno da Hristos bude razapet? Zar nije Bog mogao da spase svet na drugaiji nain?" - On nas je spasao na takav nain i nije na ljudima da pitaju zato to nije drugaije uradio! Ima i onih koji govore. "Bog uopte nije stradao. Sin se rtvovao". Jedan otac bi, prema mom miljenju, pre pristao da sam strada nego da strada njegov sin. Kolika je to muka za jednog oca da rtvuje svoje dete za druge. Kad ne razumeju ta je to ljubav, ta moe da im kae? A jedan drugi mi kae. "Adam je imao dvoje dece, Avelja i Kajina. Gde je Kajin kasnije naao sebi enu?" Ali ako neko paljivo ita Stari Zavet, videe da je Adam "rodio mnogo sinova i keri" nakon Sita. Kajin[5] je pobegao u planine nakon ubistva svoga brata, pa nije znao da je ena koju je uzeo njegova sestra. Tako je Bog to ustrojio, da ljudi budu iz jednog kolena, da ne bi postojala zloba i zloin. Uinio je to Bog da bi ljudi rekli: "Od istih smo praroditelja, od Adama i Eve", da bi se tako izbegla ljudska zloba. I uprkos svemu tome vidi kakva sve zla postoje danas! ta sam sve uo od takvih nekih koji dolaze u Koliviju! Kaem im: "Boli me glava a nemam aspirin". Nakon toga odlae tuni. Ne razumeju zato sam im rekako da me boli glava, i govore: "Toliko smo se trudili da doemo ovde da bi nam on rekao kako ga boli glava!" Drugi me pitaju: "Da ti donesemo aspirin?" Bestidnost izgoni blagodat Boiju Potrebno je mnogo panje. Neuredno i nepaljivo postupanje ( = delanje) je prepreka za boansku blagodat. Nedostatak estitosti je najvea prepreka za

pribliavanje blagodati Boije. Koliko su mladi neposluniji toliko se vie udaljavaju od blagodati Boije. Sloboda ovoga sveta ne proteruje samo blagoestivost, nego i svetsku mudrost. Doli su tako, ovde u Koliviju neki mladi, i viu svom ocu: "Ej, tata, ima li cigare? Popuio sam moje". Na ta to lii? ak i da pue, treba da pue kriom. Danas kao da to nije nita! Kako da na koncu ne ostanu sasvim bez blagodati Boije? Danas devojke vreaju svoju brau, i pred roditeljima koriste tako prljave rei, a otac nita na to ne kae. Meni se kosa na glavi die kad to ujem. Kad ostanem sam, kaem i vie nego to treba. Okruenje koje vlada u svetu i roditelji u svetu unitavaju svoju decu. Svetovno okruenje mnogo tete nanosi. Malo je mladih koji su sabrani i estiti. Mnogo je vie mladih koji su besni ( = divlji, neobuzdani), a to ja zato to se ponaaju bestidno. Mnogi roditelji mi dovode svoju decu i govore: "Oe, moje dete je avoimeno". A vidim da nije avoimeno - neka Bog sauva! Malo je maladih koji su stvarno avoimeni. Mnogo je vie onih koji imaju jedno spoljanje iskustvo sa demonima. avo im, dakle, spolja nareuje, nije u njima, ali i od spolja on zavrava svoj posao. Odakle to potie? Od bestidnosti. Kada se deca sa bestidnou obraaju starijima, blagodat Boija se udaljuje. A kada se udalji blagodat Boija deca postaju divlja i ine bezakonja. S druge strane, deca koja su blagoestiva, koja imaju potovanja, koja sluaju svoje roditelje, svoje uitelje, starije, stalno primaju blagodat Boiju i imaju Njegov blagoslov. Njih pokriva blagodat Boija. Sa velikim estvovanjem Boga, sa velikim potovanjem prema starijima, u duu dolazi i velika blagodat Boija, koja je raduje, dok je blagodat sasvim ne obasja. Blagodat Boija ne dolazi na one koji se bune. Ona dolazi na one koji revnuju, koji su razboriti i koji se pokazuju blagoestivi. Takvi imaju pogled koji zrai! I to vie potovanja imaju prema roditeljima, utoliko vie primaju blagodat Boiju. Onaj, meutim ko poinje: "Ne, ne elim ovo, elim ono drugo", i ko to ini bezobrazno, takav uskoro postaje bundija, postaje avo ( jer "avo" znai klevetnik, ali i protivnik - prim. prev.). Zato je i Neprijatelj ( = avo) eleo da svoj tron postavi iznad prestola Boijeg. Vidite, svi mladi koji vre volju njegovu, postaju buntovnici. Ako se ovi mladi ne pokaju, ako se ne izvuku iz talasa koji ih dave, i ako nastave da se bestidno ponaaju, tada - Boe sauvaj! - nastaje dvostruko ostavljenje i dolaze u situaciju da i o Bogu govore runo, i sasvim potpadaju pod vlast zlih duhova. "Potuj oca i mater svoju" [6] Dokle su stigla dananja deca! Ne dre ni jedno miljenje. Nemaju potovanja, ali su egoisti i nervozni. Zloupoptrebljavaju slobodu. Dete kae svojim roditeljima: "Prijaviu vas policiji". Dete koje ima petnaest godina i koje je napravilo veliki prekraj, kada ga je otac oamario, napie tubu i tui oca sudu. A otac na suenju kae. "Nepravedno mi sudite, jer da ga nisam tada oamario, zatvorili bi moje dete u zatvor. Tada ne biste patili vi, nego bih ja patio". Prie deaku, udari mu dva amara i ree: "Zbog ova dva amara me osudite, a ne za onaj. Sada me stavite u zatvor, jer sam ga za malu stvar udario".

elim da kaem, dokle su stigla deca. Na ovaj nain danas razmiljaju. Nekada su nas roditelji tukli, udarali nam amare, ali nam nisu doputali da nedolino govorimo. Dobijali smo batine kao i milovanje, a da se i ne suprotstavljamo i da ne znamo da li smo pogreili mnogo ili malo. Verovali smo da su i batine za nae dobro. Znali smo da nas roditelji i vole i kada nas kanjavaju, i kad nas uvaju i kad nas oamare. Jer i amar i milovanje i uvanje roditelja, sve - kako bi se reklo - je iz ljubavi. Kad roditelji biju svoju decu, srce im uzdrhti. A dete, kada dobije amar, zaboli ga obraz. Vei je bol u srcu roditelja, od bola na obrazu. Majka, ta god da radi deci, bilo da ih kanjava ili da ih bije ili da ih miluje, sve to ini iz ljubavi, i sve to dolazi iz istog materinskog srca. Kada, meutim, deca to ne razumeju i kada govore bestidno, suprotstavljaju se i tvrdoglave, tada izgone iz sebe blagodat Boiju, i tada podleu odgovarajuim demonskim uticajima. - Stare, zar ne postoje i loi roditelji? - Da, ali toj deci, koja imaju takve roditelje, pomoi e Bog. Bog nije nepravedan. Divlje masline su pune gorine. Tu na putu za Koliviju raste divlja ljiva. Roda ne donosi jer je prepuna ljiva. Grane se slome od previe plodova. Tako i danas, pored svega to im se prua, mladi ne donose roda. Jaz meu generacijama Svet je postao ludnica. Mala deca izlaze o ponoi, a trebalo bi da izlaze po danu. Zatvoreni su u zgradama i podraavaju nain ivota odraslih. ta da rade ta deca, ta da rade njihovi roditelji? "Roditelji nas ne razumeju". Dolaze roditelji i kau mi: "Deca nas ne razumeju". Stvorio se jaz izmeu dece i roditelja. Da bi se to prevazilo, potrebno je da roditelji sagledaju stvari iz ugla dece i deca iz ugla roditelja. Jer ako roditelji danas ne vaspitavaju svoju decu, ni ona kasnije nee vaspitavati svoju. Jer ako oni danas ne uju i ne potuju svoje roditelje, i njih e kasnije muiti njihova sopstvena deca, jer e delovati duhovni zakon. - Stare, neka deca kau da im kodi ljubav roditelja? - Nemaju pravo. Kada deca imaju u sebi revnosti, onda im ne kodi ljubav roditelja. Ako iskoritavaju njihovu ljubav, propae. Ako dete ima tete od roditeljske ljubavi, onda je ono, u sutini, poremeeno. Dok bi trebalo da blagodari Bogu za svoje roditelje, za ljubav njihovu, ono se alosti to ga vode putem vrline, a neka druga deca nemaju roditelje! ta rei! Ako neko dete ne vidi svoje roditelje kao dobroinitelje i ako ih ne voli - tim pre ako roditelji imaju straha Boijeg - kako je mogue da takvo dete potuje i voli Boga, velikog dobroinitelja i Oca svih ljudi, to je u mladalakom dobu i inae tee razumeti?

POGLAVLjE V UNUTRANjI BESPOREDAK I SPOLjANjI RAZVOJ Sadraj Jadnici ovoga sveta oblae se a to to oblae je u njima - Stare dajte mi blagoslov (= posluanje). - Blagoslovim da ini duhovni karneval kao Sveta Isidora[1] jurodiva, kako bi izgradio jednu dobru dvolinost.[2] Vidi, jadnici ovoga sveta slave svoju svetsku dvolinost, oblaei na sebe ono to je u njima.[3] Nekada su karnevali bili samo jednom godinje, na poklade. Danas stalno ima nekakvih karnevala.... Svako se oblai kako hoe! Ljudi su danas zaista postali udni. Poludee! Malo je onih koji su pribrani, asni, bilo da su u pitanju mukarci, ene ili deca. ene su, pak posebno grozne. Kada sam danas iao u grad, video sam jednu sa vrpcom dugakom kao zavoj, sa izmama do gore i sa jednom kratkom maramom. Kau mi: "To je moda!" Druge, opet idu sa nekakvim tankim tiklama! Ako s tim samo malo hodaju, morae da idu kod ortopeda... A kakve su frizure, nemoj ni da pita! Gledam jednog - neka mi Bog oprosti - kakav je to ovek bio? Sa nekakvim besnim izrazom lica, sa cigaretom u ustima, pui, a oi mu crvene! ... Sada kau da je neko pravilo da ne pue kod kue kad imaju malu decu. Meu njima, ta jadna deca su od roenja puai! Ljudi stradaju i od silnih kafa, prave neke grimase... Otila je blagodat Boija. Sasvim ih je napustila! Seam se, kada sam bio na Sinaju. Koliko me je samo bolelo kada sam gledao turiste koji su dolazili u manastir! Kako je to bilo runo! Kao da sam gledao divne vizantijske ikone, baene na ubre, samo to su ovi turisti, sami sebe bacili. Jednom sam video jednu devojku koja je nosila neto kao felon[4], i rekoh: "Hvala Bogu da neko nosi neto pristojno, makar i da lii na felon, nije kao kod ovih drugih". Ali kad se vraala, imam ta da vidim, sva je bila dekoltirana! Dokle je svet stigao! ... Poslali su mi sliku jedne neveste ( = mlade) da se pomolim za sreu tog braka. Imala je na sebi neku groznu venanicu. Takvo oblaenje je nepotovanje Svete Tajne, i svetog crkvenog tla. Duhovni ljudi a ne misle! ta drugi da rade? To kaem zbog toga, to ako se u manastirima ne dre pravila, gde e ih drati. Danas su ljudi sasvim neumni. Ranije kada je bilo makar dvoje Hrista radi jurodivih, bilo je manje ludih na svetu. Moda treba da molimo ovo dvoje jurodivih Hrista radi, da se ponovo prihvate svog jurodstva? Danas svuda vidi i uje najudnovatije stvari. Kae mi jedan prekrstio sam se kada sam uo - da je danas moderno kod ovih lenjivaca, da pocepaju svoju odeu, da je iseku pa da posle stave zakrpe. Dobro, normalno je da neki radnik izgleda tako, ali da tako izgleda neka lentina! ... Taj to mi je to rekao, pojednostavio je. "Da ti kaem, stare, neto jo udnije: moja ena je

jednom ila u Omoniju, i tamo je videla kako dete iz porodice naih prijatelja, ima pantalone iscepane od pozadi. "Dete moje, kae mu, pogledaj se od pozadi..." Ma pusti me, kae, to je moda"! Jadna ta deca! - Stare, da li je ispravno to to neki nose na garderobi likove Svetitelja? - Ako je na bluzi ili na majci, dobro, nema veze. Bolje je tako, nego da stave avola. Ali ako je na pantalonama, onda stvarno ne ide, onda je to bezbono. Eto, kada je Patrijarh Dimitrije iao u Ameriku, neki su pravili majce sa likom patrijarha i crkve Svete Sofije. - To su inili iz blagoestivosti? - Pa nisu to inili Jevreji, nego hriani. Ima i nekih koji ine dobra dela, kao to postoje i dobri lekari, a i oni loi! - Stare, svo ovo bezakonje je pod uticajem stranaca? - A odakle bi bilo? Zbog toga su u moje vreme govorili: "Ljudi iz Smirne su..." Jer je to bio primorski grad i dolazilo je tamo mnogo stranaca. Sveti Arsenije je bio veoma strog po ovom pitanju. Bila je tamo na Farosu neka mlada, koja je nosila nekakvu arenu smirnsku maramu. Stalno joj je Sveti ponavljao da je baci i da nosi onakvu kakvu su nosile i ostale ene. Ali ona ga nije sluala. Jednoga dana, kada je Sveti Arsenije vide da ponovo nosi tu arenu maramu, ree joj strogo: "Boletine Francuske na Farosu ne elim. Ako ne poslua, decu koju e roditi, nakon to se krste, odnee aneli a ti nee imati radosti". I ni tada nije posluala, i dvoje dece joj umre. Tek tada doe, baci onu maramu, i ode kod Svetog Arsenija da trai oprotaj. - Stare, da li tamna odea pomae u duhovnom ivotu onome ko eli da postane monah? - Da, tamna odea mnogo pomae. Na taj nain se ovek udaljava od sveta, dok se arenom odeom vezuje za svet. Onaj ko kae: "Ii u u manastir i tamo u nositi crninu. Ii u u manastir i tamo u vriti pravila", takav e i kad ode tamo, initi crne ( = loe, pogrene) stvari. Kada je neko u svetu i kada sa radou ini ono to ine monasi, takav se i svetu duhovno raduje, i u monatvu e napredovati dva po dva i tri po tri stepenika. - Stare, esto puta, mladi koji su poboni i koji se oblae blagoestivo imaju mnogo problema sa odraslima. - Ako veruju i ako to ine od srca, privee i odrasle na svoju stranu. Znao sam jednu devojku koja je nosila crninu i dugake rukave. Bila je blagoestiva! Kae joj jednom jedna moderna starica: "Ne stidi li se devojko, da nosi crninu i dugake rukave?" A ona joj odgovori: "Poto ne vidimo va primer, onda emo mi nositi crninu". Tako ju je pridobila. Vidi, ta ena je nedavno postala udovica a nosila je areno. Ali ta da kae? Moja sestra je pre dvadeset tri godine postala udovica, i od kada joj je mu umro, nije skidala crninu. Ja smatram blaenom udovicu koja nosi crninu celog ivota, i koja ivi istim duhovnim ivotom, bez roptanja proslavljajui Boga, dok nesrenicama smatram one koje nose arenu odeu i i u skladu sa takvom odeom ive. Danas ne moe da se razlikuje ovek od ene

Nekada su, da bi iskuali mudrost Solomonovu, doveli grupu deaka i devojica, slino odevenih, da ih on razdvoji.[5] On ih odvede do jednog vrela i ree im da plivaju. Po nainu na koji su plivali, razdelio ih je. Devojice su skakale paljivo, stidljivo, dok su deaci skakali na glavu i dlanovima pljuskali. Danas mukarci tako mnogo oponaaju ene da esto puta ne moe da ih razlikuje. U stara vremena si sa pedeset metara mogao da razlikuje da li je neko mukarac ili ena. A danas, mnogo puta, ni izbliza ne moe da razlikuje ko je ta. Ne shvata - mukarac je? - ena je? Zbog toga i postoji prorotvo da e doi vreme kada nee moi da se razlikuje da li je neko mukarac ili ena. Starac Arsenije Spileotis, ree jednom mladiu koji je imao kosu do zemlje: "Dobro, ta si ti? Mladi ili devojka?" Nije mogao da razlikuje. Kasnije su ih na Svetoj Gori iali. Sada dolaze kao pod konac... Ja sam ih iao makazama kojima seem konop kada pletem brojanice. Koliko njih sam samo oiao! iao sam ih iza crkve. Kad dou takvi, kaem im: "Treba mi kose za neke elavce da im zalepim... Uinite mi ljubav da vam malo kose odseem!" ta da rade sad? - I to su prihvatali? - Vano je na koji nain im prie. Ne ponem. "Kako je to grozno. Zar se ne stidite? Ne potujete ovu svetu zemlju!" Nego im kaem: "Bre deco, vi sa tom kosom ismejavate svoju mukost. Da vidite nekoga kako po Omoniji eta sa enskom tanom, na ta bi to liilo? Zar to ide? `Ajde da odseete kosu!" I onda ih iam. Znate li koliko sam kose skupio? Ponekad, ako se neko malo buni, i pone da pita "zato", itd, kaem mu: "ta "zato"? Zar nisam kaluer? Ja iam. To je moj posao"! To je nain da im to kae. Smeju se i to je to. A posle ih iam. Ne menjam im imena! Samo sam jednog nazvao Dostojno jest, jer je u tom asu prola Litija sa ikonom Dostojno jest. Kako su se samo roditelji radovali to ih iam! Shvata li koliko sam obradovao roditelje, majke njihove? Ohoho... Samo zbog toga da me prosti Bog! ... Sada je opet moda da se iaju i da pozadi ostavljaju neto kao pramenove. "emu ti to slui?", pitam ponekad. "To ostavljamo, kae mi, da nas se svi paze". "Dete, i da platite, sa toliko problema koje imaju danas nee na vas obraati panju". A vidi kako mnogi mladii danas stavljaju minue! I to koliko minua stave! - Stare, neki nose samo jednu minuu. - To su anarhisti koji nose jednu minuu. Jedna minua je simbol anarhije. Ne stavljaju minuu zato to su homoseksualci - bue ui i stavljaju to, kao znak pobune. Doe jedan momi sa ocem, ovde u Koliviju, dvadeset dve godine, sa dugakom kosom, bradom i jednom minuom u uvu. "Nije vano, rekoh. Mnogi vas osuuju. Ja vas ne osuujem. Ti koji vas osuuju ne znaju da ste anarhisti, i zato vas osuuju". Posle je to skinuo i dao mi. Bilo je od zlata. "Daj to, rekoh, nekom zlataru, i neka ti od toga napravi krsti". - Stare, neki stavljaju minue i u nos. - To znai da im je avo stavio alku u nos, samo se povodac ne vidi... Ima i onih koji oko vrata imaju zlatne lance, odavde do ovde! Jednome sam dao sredstvo za ienje. Kasnije ga je stavio na vrat, a ja mu rekoh. "To da da nekom siroetu, ili da da svojoj majci da da nekom siromahu". Kad sam mu izneo takvo razmiljanje, ree mi: "ta da radim"? "Od sad pa nadalje, rekoh, da nosi lani

sa krstiem". Mukarci, pa da nose nakit! Nose debele zlatne lance, od po dva tri reda, to ni prinevi ne stavljaju na sebe. Stave to oko vrata, a onda ti priaju o svojim problemima. To /to rade/ je problem! Pravila! Neka ih preuzmu od drugih, neka ih sami postave. Izgubili su meru. Sasvim sasvim, sasvim! Neki oko vrata stavljaju znakove zodijaka. Pitam jednog: "ta je to? Prvi put to vidim". "To je moj horoskopski znak", kae. A ja sam mislio da je ikonica Presvete Bogorodice. "Dobro, rekoh, ivotinje ste, pa nosite zodijak".[6] Ludost! Unutranje bezakonje ( = besporedak) je provalilo napolje. Treba mnogo da se molimo Bogu da prosvetli omladinu, kako bi sauvali barem malo pameti. Ljudi su edni jednostavnosti Dobro je ako su ljudi edni jednostavnosti, pa su doli dotle da prave jednostavnu modu, ako se i ne ini jednostavnom. Dolaze neki na Svetu Goru sa ispranom odeom. Kaem: "Ovi ne rade na polju, zato su takvi"'? Neko govori seljaki po prirodi, i njemu to stoji. A drugi se trudi da tako govori i to je da ti pripadne muka. Ima i onih koji dolaze sa svojim kravatama... Iz jedne krajnosti u drugu. Jedan je imao est-sedam kravata sa sobom. Jedno jutro kad su se spremali, ponese sa sobom kravatu, sako, itd. "ta radi tamo"?, pita ga neko. "Ii u kod oca Pajsija", kae. "A, ta ti je to to nosi?" "To sam obukao da mu tako ukaem potovanje". E, gde smo stigli! Uopte nemaju jednostavnosti, i zbog toga postoji ovaj huliganizam ( = divljatvo). Kada duhovni ljudi ne ive jednostavnim ivotom, nego su stegnuti, onda ne pomau omladini. Tako mladi danas, nemajui nikakvog uzora, ive razvratno ( = kao divljaci). Jer, kada gledaju utogljene hriane, ljude pridavljene kravatama, stegnute - ne vide tu nikakvu suprotnost niti protivljenje svetu. Ako ne vide jednostavnost kod duhovnih ljudi, ni sami nee dostii to stanje. Mladi danas prihvataju duha ovoga sveta, poredak ovoga sveta. "Tako treba da inimo mi hriani, tako treba ovo, tako treba ono...". I ne ine to iz sebe, zbog blagoestivosti, nego zato to "tako treba". Nekada mladi govore: "ta je ovo? Da idu u crkvu sa stisnutim vratom ( - zbog kravate - prim. prev.)! Odoh odande!" I odlaze i vraaju se nagi. Idu u drugu krajnost. Shvata: Sve to ine jer se suprotstavljaju. I kada imaju ideale, nemaju valjane uzore. Zbog toga je potrebno da ih neko usmeri ka revnosti, da ih pokrene jednostavnim ivotom. Oni se ljute kada duhovni ljudi i svetenici pokuavaju da ih zadre metodima ovoga sveta. Kada, meutim, nau ono to je asno, ali i jednostavno i iskreno, tada imaju problema. Jer kada je neko iskren i ne potini samoga sebe, onda je jednostavan i ima smirenje. Onoga ko je to postigao ovo smiruje, ali to oseaju i drugi. Svako razume da li sa njim zaista saosea ili licemerstvuje. Jedan huligan je bolji od jednog licemernog hrianina. Zato, ne treba imati licemerni osmeh ljubavi, nego se treba prirodno ponaati - niti zloba niti licimerstvo, nego ljubav i iskrenost. Jo je bolje ako su tu i emocije, kada je ostalo dobro postavljeno. Treba imati potovanja ( prema ljudima - prim. prev) i svakako ljubavi. Treba delati jednostavno a ne po ablonu, jer tako ovek ostaje samo na onome to je spoljanje i postaje spoljanji ovek, karnevalski klovan.

Unutranja istota divne due istinitog oveka, ulepava i njegovu spoljanjost, i sladost boanske ljubavi oslauje i njegov pogled. Unutranja lepota due, osim to ulepava i osveuje oveka duhovno, ini to i sa njegovom spoljanjou, predaje ga boanskoj blagodati, ulepava i osveuje i runu odeu koju nosi blagoslovni ovek Boji. Otac Tihon je saio samo jednu skufiju i jedan ogrta od dela rase - to je nosio, ali je zadobio veliku radost. Jer ako je od spolja i nosio neto to je stvarno bilo runo, to nije izgledalo runo, jer ga je ulepavala unutranja lepota njegove due. Jednom ga je neki posetilac fotografisao u toj njegovoj odei i u nekakvoj pidami, kojom ga je ogrnuo jer je video da se starac smrzava. I sada, oni koji gledaju na fotografiji oca Tihona, misle da je nosio vladiansku mandiju, dok je to u stvari bila stara pidama. Ljudi su i njegove dronjke posmatrali sa pobonou i uzimali su ih kao blagoslov. Jedan takav blagosloveni ovek, koji se iznutra izmenio i koji se i spolja osvetio, ima vee dostojanstvo, od svih onih ljudi koji se samo spolja menjaju (presvlaei svoju odeu), a u sebi zadravaju starog oveka sa drevnim gresima. ena da ne nosi muko odelo, niti ovek da se oblai u enske haljine" [7] - Stare, kako se treba postaviti prema enama koje u manastir dolaze u pantalonama? esto kau da je to mnogo praktinije, a i da je bolje tako nego da dolaze u kratkim suknjama. - Danas e nositi i kratke pantalone! To je tano reeno u Starom Zavetu! "ovek ne treba da nosi ensku odeu, niti ena da nosi muku". To je zakon, a i tako neto je nepristojno. Mukaraca koji nose suknje je malo, vrlo malo. - ene koje rade na polju ( = na njivi), kau da ne mogu lako da se pokreu, ako ne nose pantalone. - To je opravdavanje. - Stare, majke takoe govore devojicama da nose pantalone da se ne bi prehladile. - Nema drugog reenja? Ne postoje arape do struka? Ako neko eli, nai e reenje. - A kada dou neki zvaninici i kada meu ima nekih ena u pantalonama? - Ispitajte ih. "elite li da vam snishodimo, da pokvarimo poredak i da u manastiru nastane besporedak?" - Jednom prilikom je dolo trideset uiteljica u pantalonama i i smo ih pustili da uu. - Loe, to ni ide! Trebalo je da im kaete: "Oprostite, postoji manastirska uredba da ne doputamo da uu ene u pantalonama". Jer one e posle da odu u neki drugi manastir i da kau: "U tom manastiru su nas pustili da uemo u pantalonama". Jer vi ste snishodili i pustili ih, a posle e neko zbog vas takoe da snishodi. Stavite na vrata tablu sa onim mestom iz Starog Zaveta. Nabavite i pedeset suknji, da ih na lep nain date onima koje prvi put dolaze u pantalonama pa ne znaju, ili onima koje imaju kratke suknje. - Stare, a kada doe itava srednja kola, i sve devojke su u suknjama?

- Poastite ih napolju, ispred vrata, jer je to kako su obuene, problem. Ili, ako se najavljuju telefonom da e doi, kaite: "Molimo vas da nastavnice i uenice ne nose pantalone". Tako e razumeti da je potrebno da potuju mesto na koje idu. Manastir nije parohijska crkva. U parohiji, svetenik je duan da ispravlja ene, da bi shvatile zbog ega ne treba da nose pantalone, i da se upristoje. Ako nekada doe kod njega ena koja je iz druge parohije, i koja nosi pantalone, treba da se stara da uredi stvar. Crkva je majka a ne maeha. - Stare, mnogi, meutim kau. "eto ta radite, odbijate narod od crkve". - Ma zato u Starom Zavetu postoji zapovest od Boga koja zabranjuje enama da nose muko odelo itd? ta jo hoe? Ti kai: "Zato da ene ne idu u crkvu u pantalonama? Zato da se za upravitelje crkve ne izaberu ateisti, kad je crkva narod?" Tako e dobrobit Crkve zavisiti od bezbonika. Nainie do Crkava biblioteke, apoteke itd, kada raznesu sve! "Zato ovo, zato ono?" ta da se kae? U manastir ne treba putati ni goliave turiste da bi se sakupio novac za siromane, jer je ovo zamka lukavoga, kako bi monaha udaljio od blagoslova Bojih i kako bi ga posvetovnjaio. U stvari, stranstvovanje Hrista radi, ini monaha bogatim vrlinama. - Stare, u Stomiji su morali da stave tablu zbog turista? - Da, bile su table. Na manastiru je bila jedna na kojoj je pisalo "Dobro doli!" Nie, dvadesetak minuta od manastira, stajala je druga tabla na kojoj je pisalo: "Nepristojno obueni, neka idu prema Aosu"[8] sa strelicom koja je pokazivala prema potoku. A na drugoj tabli je pisalo: "Pristojno obueni, neka idu pram Svetom Manastiru", sa strelicom koja je pokazivala prema manastiru. Zar nisu dobro napisali? - ta da radimo stare, kada na prolee dolaze ene sa velikim dekolteom? - Dajte im neto da se ogrnu. Tako e shvatiti da je potrebno potovati mesto na koje su dole. Ulepavanje: Prljanje ikone Boije Kakvog izgubljenog sveta ima danas! ene danas stavljaju u svoju kosu nekakve smese i na ta miriu! Tako se dobija alergija. Kada gledam ene ovoga sa njihovom svetskom lepotom i mirisima, iznutra se estim. Kau mi: "Ova je ila u Nemaku da ui za kozmetiarku". ta je to kozmetika, pitam. "Kozmetiarke trae, stare mlade ( = stare devojke - prim. prev)". Tada se setih da sam video jednu stariju enu sa neim na elu. Posle sam pitao jednog njenog poznanika: "ta joj se, jadnici, dogodilo?" A, nita, kae mi. Imala je operaciju zatezanja koe, da bi nestale bore". A ja sam mislio da se povredila pa je imala hirurku intervenciju... Dokle je stigao dananji svet! - Stare, danas ulepavanje ne smatraju grehom. - Da, to sam shvatio. Video sam jednu duu, koja je prvo bila kao Aneo, a kasnije nisam mogao da je prepoznam kada se ofarbala. "Bog je sve stvorio veoma dobro, rekoh joj, ali je sa tobom napravo veliku greku!" "Zato oe"? kae mi. Nije ti dao crne oi! Tu je pogreio! Dok je druge ljude stvorio dobro, i nainio ih lepima, kod tebe je pogreio! Zar ne shvata? To te porunjuje! Kao da

uzme jednu vizantijsku ikonu, pa je odavde i odande zamae bojama, i tako je pokvari. Da odemo do ikone Boije da stavimo boje? To je kao da jedan ikonopisac naslika ikonu, a da posle doe neki koji ne zna da ikonopie, pa uzme boje i poruni ikonu. Isto i ti radi. To je kao da kae Bogu: "Nisi to dobro uradio, Boe moj. Ja u to da ispravim!" Drugom prilikom doe jedna sa noktima do ovde, kao u make, ofarbana u crveno, i kae mi: "Dete mi je ozbiljno bolesno. Pomoli se oe! I ja sam se molila, ali... " "Kako si se molila", kaem joj. Ti grebe Hrista sa ovakvim noktima! Prvo iseci nokte, i dete e biti dobro. Za zdravlje svoga deteta, ubudue da see nokte i da se ostavi farbanja. "Da ih ofarbam u belo, oe?" Ja sam ti rekao da isee nokte, da uini jednu rtvu za zdravlje svog deteta. ta je ovo? Da je hteo, Bog bi te napravio sa crvenom kosom. " "Da ih ofarbam u belo?" Eto ti opet! "Da si dobro i ti i tvoje dete", rekoh u sebi. Dete najvie osuuje majku, kad nije obuena pristojno i kada pokuava tako da ini i sa detetom. Moe neko da bude malo ruan, ili da ima neki nedostatak. Zna Bog to i duhovno e mu pomoi, jer se Bog vie stara o dui nego o telu. Svi imamo svoja dobra i malo nedostataka - neke svoje krstie - ne krst - to nam pomae u spasenju due nae. Sadraj