BAZA TEST PITANJA IZ PREDMETA *HISTOLOGIJA*

1. U grupu elija okruglog oblika spada: a) multipolarni neuron b) peharasta elija c) jajna elija d) glatko-miina elija 2. Endotelne elije krvnih sudova spadaju u grupu: a) kockastih elija b) okruglih elija c) cilindrinih elija d) ploastih elija 3. Plazmalema je: a) inkluzija plazmocita b) elijska membrana c) jedarna membrana d) vezikula Golgy kompleksa najblia jedru 4. Sloj ugljenih hidrata koji se nalazi na povrini apikalnog dela elijske membrane nekih epitelnih elija se naziva: a) glikokaliks b) glikogena inkluzija c) peroksizom d) lunula 5. Unos male koliine ektracelularne tenosti u eliju putem vezikularnog transporta se naziva: a) fagocitoza b) egzocitoza c) sekrecija d) pinocitoza 6. Za koji od navedenih oblika transporta kroz elijsku membranu je potrebna energija koja se oslobaa iz ATP-a: a) difuzija b) aktivni transport c) olakana difuzija d) receptogena endocitoza 7. Masti su u elijskoj membrani zastupljene u obliku: a) masnih kiselina i holesterola b) fosfolipida i glikolipida c) samo holesterola d) holesterola i fosfolipida 8. Mikrotubuli su sastavni deo: a) endoplazmatskog retukuluma b) centriola c) jedra d) mikrofilamenata 9. Sr cilije tj. aksonema je graena od: a) holesterola b) intermedijarnih filamenata c) aktina d) mikrotubula

10. Ribozoni nanizani na molekul iRNK se nazivaju: a) poliribozomi b) periribozomi c) ribozomi d) peroksizomi 11. Uloga lizozoma u eliji je: a) stvaranje energije b) glikoliza c) intracelularna digestija d) intracelularni transport 12. Mitohodrije su elijske organele iji omota ini: a) dvostruka membrana b) trostruka membrana c) jednostruka membrana d) nemaju membranu 13. Golgy kompleks je elijska organela ija je uloga: a) produkcija energije b) sinteza proteina c) kretanje elije d) sekrecija 14. elijska deoba u toku koje dolazi do redukcije broja hromozoma na polovinu se naziva: a) mejoza b) apoptoza c) mitoza d) dezmoza 15. Apoptoza je: a) stadijum mitoze b) nemembranska elijska organela c) programirana smrt elije d) kapsula bubrega 16. Mikrovili su: a) bazalni produeci nefrocita b) nepokretni izrataji apikalne elijske membrane nekih epitelnih elija c) crevne resice d) delovi jedarne opne 17. Kinocilije su: a) smetene u samoj eliji b) smetene na leteralnoj strani hepatocita c) na apikalnoj elijskoj membrani trepljastih elija dunika d) deo Golgy kompleksa 18. Centriol se sastoji od: a) devet tripleta mikrotubula b) tri para mikrofilamenata c) centralnog dela endoplazmatskog retikuluma d) centralno postavljenih vezikula

19. Uloga glatkog endoplazmatskog retikuluma je: a) sinteza proteina b) sekrecija proteina u glatko-miinoj eliji c) sinteza lipida d) kontrakcija 20. Granulisani endoplazmatski retikulum na svojoj povrini poseduje: a) ribozome b) lizozome c) sekretorne granule d) mreu kolagenih vlakana 21. Jednoslojni ljuspast epitel se nalazi: a) na povrini koe b) na lumenskoj povrini mokrane beike c) u zidu pljuvane lezde d) u zidu plune alveole 22. Jednoslojni kockast epitel se nalazi: a) u krvnim sudovima b) u tubulima bubrega c) u limfnim sudovima d) u ureteru 23. Jednoslojni cilindrian epitel se nalazi: a) u sluznici dunika i sluznici eluca b) u sluznici jezika i sluznici materice c) u sluzini jajovoda i sluznici tankog creva d) na povrini jajnika i koe 24. Pseudoslojeviti dvoredan epitel se sastoji od: a) bazalnih i cilindrinih elija b) cilindrinih i peharastih elija c) ploastih i kockastih elija d) peharastih i sekretornih elija 25. Pseudoslojeviti dvoredan epitel oblae: a) ductus defferens i ureter b) ureter c) ductus defferens d) ductus defferens, ureter i dunik 26. Pseudoslojeviti troredan epitel oblae: a) dunik i epididimis b) dunik i bronh c) dunik i matericu d) dunik, jajovod i ureter 27. Epitel koji se sastoji od bazalnih, intermedijarnih i Dogiel-ovih elija se naziva: a) pseudoslojeviti troredan epitel b) kockast troredan epitel c) ploasto slojeviti epitel bez oroavanja d) prelazni epitel 28. Najpovrniji sloj ploasto-slojevitog epitela sa oroavanjem se naziva:

a) b) c) d)

stratum superfitiale stratum granulosum stratum corneum stratum spinosum

29. Holokrini tip sekrecije je zastupljen kod: a) znojne lezde b) dojke c) pljuvanih lezda d) lojne lezde 30. Ukoliko egzokrina lezda sekretuje vodnjikav sekret bogat proteinima, ona spada u grupu: a) mukoznih lezda b) seromukoznih lezda c) seroznih lezda d) apokrinih lezda 31. Snopovi debelih kolagenih vlakana su izgraeni od kolagena: a) tip I b) tip II c) tip IV d) tip X 32. Elastina vlakna su graena od: a) miofibrila i kolagena b) elastina i dezmina c) elastina i mikrofibrila d) elastina i miofibrila 33. Svako adultno vezivno tkivo u sebi sadri: a) elije,vezivna vlakna i citoplazmu b) elije, vezivna vlakna i osnovnu supstancu c) vezivna vlakna , vezivne miie i kapsulu d) osnovnu supstancu, vezivna vlakna i protoplazmu 34. Postoje dva tipa masnog tkiva: a) belo i uto b) mrko i sivo c) uto i crveno d) uto i mrko 35. Najzastupljenije elije u masnom tkivu su: a) mastociti b) fibroblasti c) monociti d) adipociti 36. Sva vezivna tkiva vode poreklo od: a) mezenhima b) epiblasta c) endoderma d) ektoderma 37. Najzastupljenije vezivno tkivo u organizmu oveka je: a) masno b) rastresito vezivo

c) hrskavica d) fibrozno vezivo 38. Tetiva je izgraena od: a) rastresitog veziva b) miia c) hrskavice d) fibroznog veziva 39. Zrele elije rastresitog vezivnog tkiva se nazivaju: a) fibroblasti b) fibrociti c) odontociti d) osteoblasti 40. Postoje tri tipa hrskavice: a) hijalina, fibrozna i lienalna b) hijalina, endezmalna i hondroblastna c) uta, perihondralna i crvena d) hijalina, elastina i fibrozna 41. Osnovna jedinica grae hrskavice je: a) osteon b) hondrocit c) hondron d) hondroblast 42. Mlada elija hrskavice se naziva: a) osteoblast b) hondroblast c) hondrocit d) fibroblast 43. Deo matriksa hrslavice neposredno uz hondron se naziva: a) hondrohromatino polje b) hondroklast c) hondronit d) jukstahondrogeni matriks 44. Grupe honrocita se nazivaju izogene grupe i mogu biti: a) trouglaste i kockaste b) razgranate i nerazgranate c) krune i dune d) spljotene i razvuene 45. Na povrini hrskavice se nalazi: a) perimizijum b) perineurijum c) perihondrijum d) periost 46. Hijalina hrskavica ulazi u sastav: a) zida traheje i zgloba b) une koljke i nosa c) pubine simfize i traheje d) traheje i une koljke

47. Elastina hrskavica ulazi u sastav: a) zida traheje i zgloba b) une koljke i nosa c) pubine simfize i traheje d) traheje i une koljke 48. Postoje dva naina rasta hrskavice: a) apozicioni i translacioni b) intersticijumski i proliferativni c) proliferativni i translacioni d) apozicioni i intersticijumski 49. Karakteristika hrskavice je da: a) poseduje krvne sudove i nerve b) ne poseduje nerve c) posedujekrvne sudove, limfne sudove i nerve d) ne poseduje krvne sudove 50. Fibrozna hrskavica, za razliku od hijaline, poseduje: a) vie osnovne supstance i manje elija b) vie elija i manje vlakana c) vie vlakana i manje elija d) vie vlakana i vie osnovne supstance 51. Sluzno vezivno tkivo, po klasifikaciji vezivnih tkiva spada u grupu: a) embrionalnih veziva b) adultnih veziva c) specijalizovanih veziva d) retikularnih veziva 52. Specifine elije tetive se nazivaju: a) taniciti b) tendociti c) tetociti d) fibrociti 53. Retikularna vlakna su izgraena od: a) kolagena tip I b) kolagena tip II c) kolagena tip III d) kolagena tip IV 54. Osteociti su: a) okruglog oblika b) cilindrinog oblika c) elije sa brojnim citoplazmatskim produecima d) elije sa brojnim cilijama 55. Proces kojim nastaje kost direktno od mezenhima naziva se: a) endezmalno okotavanje b) enhondralno okotavanje c) mezenhimalna reprodukcija d) retikularno okotavanje 56. Osteoklasti vode poreklo od:

a) b) c) d)

osteoblasta osteocita fibroblasta monocita

57. Osteoklasti imaju: a) jedno jedro b) vie jedara c) nijedno jedro d) zajedniko jedro sa osteoblastima 58. Struktura koja poseduje koncentrino rasporeene kotane lamele i centralno postavljen Haversov kanal naziva se: a) osteon b) osteolit c) periost d) perihondrijum 59. Zaokrui slovo ispred tane reenice: a) epitelna tkiva su vaskularizovana tkiva b) kost ne poseduje krvne sudove c) sluzno vezivo se nalazi u pupanoj vrpci d) miicno tkivo vodi poreklo od kotanog tkiva 60. Zaokrui slovo ispred tane reenice: a) Golgy kopleks se sastoji od cisterni, vakuola i vezikula b) Endoplazmatski retikulum se sastoji od mikrotubula i ribozoma c) ploasto-slojeviti epitel bez oroavanja se nalazi u jejunumu d) osteociti su mlade kotane elije 61. Novostvoreni kotani matriks koji nije mineralizovan naziva se: a) osteon b) lamelarni matriks c) osteoid d) osteolit 62. Najvei deo organskog sadraja kostanog matriksa ini: a) kolagena vlakna b) hidroksiapatit c) glukoza d) endost 63. Osteon ima oblik: a) ploe b) lopte c) cilindra d) mree 64. Eritrocit ima oblik: a) lopte b) bikonkavnog diska c) izduenog diska d) cilindra 65. Promer normalnog eritrocita iznosi oko: a) 12,5 mikrometara

b) 9,5 mikrometara c) 7,5 milimetara d) 7,5 mikrometara 66. Eritrociti nemaju: a) jedro b) ni jedro ni elijske ogranele c) elijsku membranu d) elijsku membranu ali imaju elijske organele 67. Koje elije krvi imaju segmentisano jedro: a) monociti b) granulociti c) traombociti d) limfociti 68. Od svih leukocita u krvi, najbrojniji su: a) limfociti b) bazofilni granulociti c) eozinofilni granulociti d) neutrofilni granulociti 69. Normalnan broj leukocita u 1mm3 krvi je: a) 15-20 000 b) 5-9 000 c) 5,5 miliona d) 2 miliona 70. Ako je broj eritrocita u krvi vei od normalne vrednosti, to se naziva: a) eritrocitoza b) eritropenija c) eritrodermija d) eritromitoza 71. Granulociti na elijskoj membrani poseduju: a) stereocilije b) cilije c) mikrovile d) ribozome 72. Stromu kotane sri gradi: a) restresito vezivo b) masno tkivo c) ploasto-slojeviti epitel bez oroavanja d) retikularno vezivo 73. Prosec nastanka krvnih elija u kostnoj sri naziva se: a) hematemeza b) hematopoeza c) hemoliza d) hemomejoza 74. U skladu sa makroskopskim izgledom i funkcionalnim stanjem, razlikuju se dve vrste kostne sri: a) crvena i masna b) uta i masna c) crvena i aktivna

d) masna i neaktivna 75. Hematogeni odeljak kostne sri ine: a) eritrociti b) krvni sudovi c) hematopoezne elije d) hemoglobin 76. Eritropoetin je hormon koji: a) inhibira eritropoezu b) stimulie eritrolizu c) inhibira eritrolizu d) stimulie eritropoezu 77. Eritropoetin se stvara u: a) jetri b) bubregu c) pluima d) kostima 78. Retikulocit je: a) prekursor eritrocita b) zrela retikularna elija c) zrela vezivna elija d) nezreli leukocit 79. U grupu agranulocita krvi spadaju: a) limfociti i neutrofilni granulociti b) monociti i trobociti c) limfociti i monociti d) bazofilni granulociti i trombociti 80. Trombociti nastaju od: a) metamijelocita b) trombospondina c) megakariocita d) retikulocita 81. Zaokrui slovo ispred tane reenice: a) eritrociti i trombociti sadre hemoglobin b) neutrofilni granulociti imaju sposobnost fagocitoze c) limfociti i granulociti imaju segmentisano jedro d) trombociti imaju samo jedno jedro 82. Zaokrui slovo ispred tane reenice: a) T limfociti vode poreklo od fibroblasta b) mastociti akumuliraju masne kapljice u citoplazmi c) egzokrine lezde lue svoj sekret u krv d) plazmociti sintetiu imunoglobuline 83. Nervno tkivo sadri dve vrste elija: a) neurone i glija elije b) glije elije i plazmocite c) neurone i fibroblaste d) medulocite i neurone

84. Kratki, razgranati citoplazmatski produeci neurona se nazivaju: a) aksoni b) mikrovili c) dendriti d) cilije 85. Mijelinski omota perifernih nerava ine: a) Haversove elije b) vanove elije c) fibroblasti d) Kupferove elije 86. Mijelinizovani nervi: a) brzo sprovode impulse b) sporo sprovode impulse c) ne sprovode impulse d) ne sadre akson ve samo mijelinsku ovojnicu 87. Epineurijum je omota koji se obavija: a) svaku nervnu eliju pojedinano b) nervni snop u sklopu nerva c) ceo nerv d) kumenu modinu 88. Sinapsa je: a) spoj dva neurona b) spoj dva miia c) spoj dve epitelne elije d) spoj fibroblasta i kolagenog vlakna 89. U glija elije spadaju: a) neuron, astrocit, oligodendrocit i endotelna elija b) astrocit, oligodendrocit, mikroglija i mastocit c) ependimocit, mikroglija i neuron d) oligodendrocit, mikroglija, astrocit i ependimocit 90. Taniciti su vrsta: a) neurona b) limfocita c) ependimocita d) oligodendrocita 91. Endomizijum je vezivni omota koji se nalazi oko: a) svake pojedinane miine elije b) snopa miinih elija c) centralnih nerava d) perifernih nerava 92. Osnovna kontraktilna jedinica popreno-prugaste miine elije se naziva: a) sarkolema b) sarkomera c) sarkoplazma d) gusto polje 93. Popreno-prugasta miina elija sadri: a) jedno centralno postavljeno jedro

b) jedno periferno postavljeno jedro c) vie centralno postavljenih jedara d) vie periferno postavljenih jedara 94. U anizotropnoj (A) prugi sarkomere se nalaze: a) aktinska vlakna b) miozinska vlakna c) dezminska vlakna d) elastina vlakna 95. Sarkomera popreno-prugaste miine elije zahvata: a) jednu A prugu i jednu I prugu b) dva A pruge c) jednu A prugu i dve polovine I pruge d) jednu A prugu i pola I pruge 96. Sarkoplazmatski retikulum sa T tubulom kod popreno-prugaste miine elije formira: a) dijade b) sarkolemu c) sarkomeru d) trijade 97. Popreno-prugaste miine elije su: a) ovalnog oblika b) vretenastog oblika c) cilindrinog oblika d) razgranate 98. Srane miine elije poseduju: a) preko dvadeset periferno postavljenih jedara b) jedno segementisano jedro c) jedno do dva centralno postavljena jedra d) jedno periferno postavljeno jedro 99. Spoj izmeu dve srano-miine elije naziva se: a) discus intercalatus b) dezmozom c) kinetozom d) discus striatus 100. Ako se na histolokom preseku nekog miinog tkiva vide vretenaste elije sa jednim centralno postavljenim jedrom onda je to: a) srano miino tkivo b) glatko miino tkivo c) popreno-prugasto miino tkivo d) sarkomera 101. Cirkulatorni sistem obuhvata: a) kardiovaskularni sistem b) limfni vaskularni sistem c) srce i krvne sudove d) kardiovaskularni i limfni vaskularni sistem 102. Endokard se sastoji od: a) endotela, miokarda i perikarda b) endotela, subendotela i epikarda

c) miokarda, epikarda i perikarda d) endotela, subendotela i subendokarda 103. U miokardu se nalaze sledee vrste elija: a) trepljaste, sprovodni miociti, kontraktilni miociti i adrenergike elije b) kontraktilni miociti, ependimociti, mioendokrine elije i sprovodni miociti c) M elije, sprovodni miociti, kontraktilni miociti i mioepitelne elije d) kontraktilni miociti, sprovodni miociti, mioendokrine elije i adrenergike elije 104. Deo zida srca koij je graen od mezotela i ispodleeeg tankog sloja rastresitog veziva se naziva: a) perikard b) endokard c) epikard d) mezokard 105. Liquor pericardii se nalazi izmeu: a) endokarda i miokarda b) perikarda i miokarda c) perikarda i endokarda d) perikarda i epikarda 106. Mioendokrini kardiomiociti sekretuju: a) ATP b) AMP c) ANP d) BMV 107. Koja vrsta tkiva ini sredinji deo sranih zalistaka: a) hrskavica b) tetiva c) gusto vezivo d) srano miino tkivo 108. Zid elastinih arterija, idui od lumena ka upolje, se sastoji od sledeih tunika: a) intima, media i adventicija b) intima, submukoza i adventicija c) seroza, subseroza i adventicija d) mukoza, media i seroza 109. Tunika medija elastinih arterija je izgraena od: a) 1-2 elastine lamele b) 50-tak elastinih lamela c) preko pet stotina elastinih lamela d) preko hiljadu elastinih lamela 110. Venski portalni krvotok se stvara kada se: a) arterija nastavlja direktno na venu b) kapilari umetnu izmeu dve vene c) kapilari umetnu izmeu dve arteriole d) kapilari umetnu izmeu arteriole i venule 111. Aorta po histolokoj grai spada u grupu: a) elastinih arterija b) miinih arterija c) vezivnih arterija d) koronarnih arterija

112. Arteriole su krvni sudovi iji promer iznosi: a) manje od 5 mikrometara b) od 10-100 mikrometara c) od 200-500 mikrometara d) preko 500 mikrometara 113. Vasa vasorum (krvni sudovi krvnih sudova) se kod arterija nalaze u: a) tuniki intimi b) tuniki mediji c) tuniki adventiciji d) u lumenu krvnog suda 114. Tunika intima miine arterije se sastoji od: a) endotela i subseroze b) endotela i subendotela c) prelaznog epitela i kardiomiocita d) ploasto-slojevitog epitela i subendotela 115. Purkinjeove elije ulaze u sastav: a) perikarda b) miokarda c) endotela d) epikarda 116. Mikrocirkulatorno korito obuhvata: a) arterije, kapilare i metarteriole b) arteriole, venule i vene c) arteriole, kapilare i venule d) kapilare, venule i vene 117. Zid kapilara se sastoji od sledeih slojeva: a) tunike intime, bazalne lamine i tunike adventicije b) endotela, subendotela i tunike adventicije c) tunike mukoze, pericita i fibrocita d) endotela, bazalne lamine i pericita 118. Kontinuirani kapilari se nalaze u: a) miiima, timusu i elucu b) bubregu, mozgu i jetri c) mozgu, timusu i testisu d) bubregu, testisu i elucu 119. Sinusoidni kapilari se nalaze kod: a) jetre, slezine i kostne sri b) kostne sri, bubrega i testisa c) miia, slezine i ovarijuma d) testisa, miia i jetre 120. Najdeblji sloj zida kod velikih vena je: a) tunika intima b) tunika medija c) tunika adventicija d) tunika endotelijalis 121. Vasa vasorum su najzastupljeniji kod:

a) b) c) d)

arterija elastinog tipa vena arteriola arterija miinog tipa

122. Kapilarna mrea je slabo razvijena u: a) pluima b) glatkom miiu c) sranom miiu d) slezini 123. U sluaju da ljuspaste elije koje oblau unutranjost krvnih sudova ostvaruju kontakt sa miinim elijama koje se nalaze ispod njih, takav spoj se naziva: a) mioendotelni kontakt b) mioepitelni spoj c) okludentna veza d) sinapsa 124. Kapilari nisu prisutni u sledeim tkivima i organima ili njihovim veim delovima: a) masno tkivo, beonjaa i kost b) tetiva, hrskavica i kost c) ronjaa, hrskavica i dentin d) masno tkivo, dentin i ronjaa 125. Zid limfnog kapilara se sastoji od: a) endotela, subendotela i seroze b) endotela i sidrenih niti c) mezotela i endotela d) epitela, submukoze i bazalne lamine 126. Limfni kapilar ne poseduje: a) endotel i pericite b) bazalnu laminu i pericite c) bazalnu laminu i sidrene niti d) endotel i sidrene niti 127. Duina svih kapilara u organizmu oveka iznosi oko: a) 1000 km b) 10 000 km c) 100 000km d) 1 000 000km 128. Limfni sudovi nisu prisutni u: a) kostnoj sri b) koi c) jetri d) nadbubrenoj lezdi 129. Koji tip limfocita je odgovoran za humoralni imuni odgovor: a) T limfociti b) B limfociti c) T i B limfociti d) nijedan od njih 130. Koji limfatini organi spadaju u primarne: a) timus i tonzila

b) timus i slezina c) kostna sr i timus d) kostna sr i slezina 131. T limfociti vode poreklo iz kostne sri, a B limfociti iz: a) kostne sri b) limfnog vora c) slezine d) timusa 132. Najvei deo citoplazme T limfocita zauzima: a) endoplazmatski retikulum b) jedro c) mitohondrije d) granule 133. T limfociti sazrevaju u: a) slezini b) timusu c) limfnom voru d) kostnoj sri 134. Koji tip limfocita je odgovoran za celularni imuni odgovor: a) T limfociti b) B limfociti c) T i B limfociti d) nijedan od njih 135. Imunoglobuline sekretuju: a) B limfociti b) plazmociti c) makrofagi d) T limfociti 136. Nakon kontakta sa antigenom B limfociti se transformiu u: a) monocite b) T limfoblaste c) plazmocite d) B trofoblaste 137. Poznato je pet klasa imunoglobulina kod oveka koji su obeleeni sledeim slovima: a) A, B, C, D i E b) M, A, G, B i C c) G, A, D, X i Y d) D, E, G, A i M 138. Na elijskoj membrani B limfocita prisutno je mnotvo molekula: a) IgM b) IgG c) perforina d) ninhidrina 139. GALT je skraenica koja se odnosi na limfatino tkivo prisutno u: a) respiratornom sistemu b) kardiovaskularnom sistemu c) digestivnom sistemu

d) urinarnom sistemu 140. Koje elije pripadaju mononuklearno-fagocitarnom sistemu a) T limfociti, makrofagi i Langerhansove elije b) B limfociti, monociti i dendritske elije c) Kupferove elije, makrofagi i fibrociti d) Langerhansove elije, Kupferove elije i makrofagi 141. Kako se nazivaju supstance kojima se uspostavlja komunikacija meu elijama imunskog sistema: a) endotelini b) citokini c) timozini d) imunoglobulini 142. U limforetikularne organe spadaju: a) timus i slezina b) tonzila i timus c) slezina i Peyer-ove ploe d) limfni vor i slezina 143. Na preseku timusa mogu se verifikovati sledee zone: a) mukoza, submukoza i lamina limfoidalis b) kora, sr i limfni folikuli c) sr , kora i kapsula d) zona reticularis, zona corticalis i zona granulosa 144. Uloga Hassalovih telaaca je: a) sekrecija fibronektina b) sekrecija limfopoetina c) sekrecija leukotimidona d) nijedna od pomenutih 145. Timus poseduje: a) dovodne limfne sudove b) odvodne limfne sudove c) dovodne i odvodne limfne sudove d) samo krvne sudove ali ne i limfne 146. Normalno sazrevanje limfocita u timusu se obavlja: a) samo uz prisustvo antigena b) samo bez prisustva antigena c) samo uz prisustvo tiroksina i tetrajod-tironina d) samo ukoliko nema makrofaga u blizini 147. Najupeatljivije formacije u meduli timusa se nazivaju: a) Hassalovi korpuskuli b) acervulusi c) fibrociti d) otoliti 148. Limfni vorovi su posebno brojni u: a) medijastinumu i CNS-u b) predelu vrata i jetri c) slezini i bubregu d) pregibima ektremiteta i medijastinumu

149. Limfni folikuli se kod limfnog vora nalaze u: a) meduli b) spoljanjem korteksu c) unutranjem korteksu d) u svim navedenim delovima 150. U limfnom voru postoje sledei sinusi: a) subserozni, submukozni i medularni b) subkapsularni, trabekularni i medularni c) septalni, medularni i subserozni d) medularni, subkapsularni i septalni 151. Sinusi limfnog vora su obloeni: a) litoralnim elijama b) makrofagima c) limfocitima d) labrocitima 152. Limfni vor poseduje: a) dovodne limfne sudove b) odvodne limfne sudove c) dovodne i odvodne limfne sudove d) samo krvne sudove ali ne i limfne 153. Zaokrui slovo ispred tane reenice: a) B limfociti u kori timusa formiraju limfne folikule b) najvei deo limfocita u limfni vor dolazi putem krvnog suda c) kontinuirani kapilari se nalaze u slezini d) u sluzinici orbaza se naleze malobrojne lojne lezde 154. Krv-limfni vor barijera: a) postoji na nivou kapilara b) postoji na nivou limfnih folikula c) postoji na nivou venula d) ne postoji 155. Timus-zavisna zona limfnog vora je: a) medula b) spoljanji korteks c) unutranji korteks d) u svim navedenim delovima 156. Lien je: a) b) c) d)

nadbubrena lezda slezina grudna lezda semena kesica

157. Stromu slezine sainjavaju: a) fibrociti i fibroblasti b) retilukarna vlakna i trabekule c) Hassalovo telo i Kupferova elije d) kapsula i trabekule 158. Crvenu pulpu slezine formiraju: a) splenalni folikuli i medula

b) splenalni folikuli i korteks c) splenalne trake i sinusi d) sinusi i splenalni folikuli 159. Izmeu crvene i bele pulpe nalaze se: a) pulparne vene b) trabekule c) trabekularne arterije d) marginalna zona 160. Belu pulpu slezine grade: a) PALS i splenalni vorii b) retikularne elije i plazmociti c) splenalni vorii i acervulusi d) PALS i plazmociti 161. Parenhim slezine se deli na dve vrste pulpe: a) utu i belu b) crvenu i belu c) crvenu i sivu d) belu i medularnu 162. Nabori nepanog krajnika se pokriveni: a) prelaznim epitelom b) pseudoslojevitim epitelom c) ploasto-slojevitim epitelom d) jednorednim ploastim epitelom 163. U cirkuliuoj krvi najpzastupljeniji su: a) B limfociti b) T limfociti c) NK limfociti d) svi otprilike podjednako 164. Limfni folikuli nisu prisutni kod: a) kori timusa b) nepanog krajnika c) kori limfnog vora d) bele pulpe slezine 165. Hassal-ova telaca naszaju od: a) endotelnih elija b) limfocita c) epiteloidnih elija d) retikularnih elija 166. Iz subkapsularnog sinusa limfnog vora limfa otie u: a) marginalni sinus b) odvodni limfni sud c) medularni sinus d) trabekularni sinus 167. elije pamenja (memory cells) nastaju od: a) NK elija b) makrofaga c) B limfocita

d) plazmocita 168. Limfoepitelijalni organ je: a) timus b) limfni vor c) slezina d) kostna sr 169. Koja dva epitela u organizmu oveka su vaskularizovana: a) epitel ronjae i strije vaskularis b) epitel alveole i epididimisa c) epitel ronjae i unutranjeg uha d) epitel krajnika i strije vaskularis 170. U submukozi digestivnog trakta nemijelinski nervi i ganglijske elije formiraju: a) Auerbach-ov pleksus b) Vater-Paccini-jev pleksus c) Meissner-ov pleksus d) Miller-ov pleksus 171. U tunici muskularis digestivne cevi nemijelinski nervi i ganglijske elije formiraju: a) Auerbach-ov pleksus b) Vater-Paccini-jev pleksus c) Meissner-ov pleksus d) Miller-ov pleksus 172. Sluznica unutranjeg dela usana ne poseduje: a) lezde b) laminu propriju c) laminu muskularis mukoze d) nerve 173. Miini sloj obraza grade: a) glatki miii b) glatki i popreno-prugasti miii c) popreno-prugasti miii d) popreno-prugasti miii i mioepitelna vlakna 174. Glandule buccales se nalaze: a) u sluznici obraza b) u podsluznici mekog nepca c) u sluzici mekog nepca d) u podsluznici obraza 175. Zadnji deo mekog nepca resica se na latinskom jeziku oznaava kao: a) lunula b) uvula c) zonula d) procesus lingvalis 176. Gustativne kvrice se nalaze na jeziku: a) na dorzalnoj strani b) na lateralnim stranama c) na ventralnoj strani d) na dorzalnoj i lateralnim stranama

177. Epitel dorzalne strane jezika je: a) samo ploasto-slojevit bez oroavanja b) ploasto-slojevit, delom bez, a delom sa oroavanjem c) samo ploasto-slojevit sa oroavanjem d) delom ploasto-slojevit sa oroavanjem, delom jednoredan cilindrini 178. Najsitnije i najbrojnije gustativne papile jezika su: a) kupaste b) opanene c) konaste d) listaste 179. Beliast pokrov jezika koji se javlja u nekim febrilnim stanjima je porekla: a) peurkastih papila b) listastih papila c) kupastih papila d) konastih papila 180. U anac opanene papile izliva se izvodni kanal: a) fon Braun-ovih lezda b) fon Kinkel-ovih lezda c) fon Ebner-ovih lezda d) fon Bazel-ovih lezda 181. Idui od dorzalne strane ka ventralnoj, jezik poseduje sledee slojeve: a) sluznicu, aponeurozu, miini sloj podsluznicu i sluznicu donje strane b) sluznicu, podsluznicu, miini sloj, aponeurozu i sluznicu donje strane c) sluznicu, miini sloj i sluznicu donje strane d) sluznicu, aponeurozu, podsluznicu, miini sloj i serozu donje strane 182. U sastav gustativnih korpuskula ulaze sledee vrsta elija: a) bazalne, potporne i neuroepitelne b) peharaste, aicdofilne i nervne c) neuroepitelne, ganglijske i epitelne d) potporne, peharaste i nervne 183. Otvor na vrhu gustativnog korpuskula se naziva: a) appendix gustatorius b) porus gustatorius c) stoma gustatoria d) gustativni korpuskul nema otvor na vrhu 184. Limfni folikuli jezika su najbrojniji: a) u telu jezika b) u vrhu jezika c) u korenu jezika d) na letralnim stranama jezika 185. Ukoliko se na histolokom preseku vidi gustativna papila koji poseduje gustativne korpuskule na vrhu onda je to: a) opanena papila b) konasta papila c) listasta papila d) peurkasta papila 186. Gustativni korpuskuli su usaeni u:

a) b) c) d)

laminu propriju laminu muskularis submukozu laminu epitelijalis

187. Listaste papile: a) poseduju gustativne korpuskule na vrhu b) poseduju gustativne korpuskule na lateralnim stranama c) poseduju nefunkcionalne gustativne korpuskule d) ne poseduju gustativne korpuskule 188. Koliko kutnjaka poseduje ovek: a) 4 b) 6 c) 8 d) 12 189. Koliko sekutia poseduje ovek: a) 4 b) 6 c) 8 d) 12 190. Centralna upljina zuba je ispunjena: a) dentinom b) pulpom c) medulom d) cementom 191. Najvei deo mase zuba ini: a) dentin b) gle c) cement d) nijedno od pomenutih 192. Dentin stvaraju: a) hondroblasti b) ameloblasti c) odontoblasti d) osteoblasti 193. Odontoblasti su: a) okruglog oblika b) ploastog oblika c) zvezdastog oblika d) cilindrinog oblika 194. Zaokrui tanu reenicu: a) dentin ne poseduje elije b) cement zuba ne poseduje elije c) konaste papile jezika imaju gustativne korpuskule d) sinusoidni kapilari se nalaze na onim mestima gde se grade krv-tkivo barijere 195. Ameloblasti su elije koje stvaraju: a) Hartvigovu kouljicu b) gle

c) pulpu zuba d) ameloidin 196. Karakteristika dentina je da: a) ne poseduje krvne sudove i nerve b) ne poseduje limfne sudove i kalcijum c) poseduje nerve, ali ne i krvne sudove d) poseduje krvne sudove , ali ne i limfne 197. U predelu korenu zuba, dentin pokriva: a) gle b) pulpa c) kost d) cement 198. Periost alveolarne kosti u kojoj lei zub naziva se: a) perihondrijum b) peritenonijum c) periodoncijum d) perikard 199. Male pljuvane lezde usne duplje koje se nalaze u sklopu mekog nepca se nazivaju: a) glandule labiales b) glandule palatine c) glandule parotis d) glandule lingvales 200. Sekret pljuvanih lezda sadri: a) dispazu b) kolagenazu c) tripsin d) amilazu 201. Serociti i mukociti su elije koje se nalaze u: a) pljuvanim lezdama b) pankreasu c) slezini d) jajniku 202. Izvodni kanal pljuvanih lezda se sastoji od: a) duktusa kohlearisa i duktusa epididimisa b) diskusa interkalatusa i duktusa striatusa c) diskusa intervertebralisa i duktusa salivatorijusa d) duktusa interkalatusa i duktusa strijatusa 203. Glandula parotis (zauna pljuvana lezda) je: a) isto mukozna lezda b) meovita seromukozna lezda c) endokrina lezda d) isto serozna lezda 204. Podvilina pljuvana lezda je: a) isto mukozna lezda b) meovita seromukozna lezda c) endokrina lezda d) isto serozna lezda

205. Epitel jednjaka je: a) ploasto-slojeviti bez oroavanja b) jednoredan cilindrini c) cilindrino slojeviti d) pseudoslojeviti troredan 206. Zaokrui slovo ispred tane reenice: a) lezde jednjaka se nalaze u submukozi i isto su mukoznog tipa b) lezde jednjaka se nalaze u submukozi i seromukoznog su tipa c) lezde jednjaka se nalaze u mukozi i isto su mukoznog tipa d) lezde jednjaka se nalaze u mukozi i isto su seroznog tipa 207. Spoljanji sloj zida jednjaka ini: a) samo seroza b) samo adventicija c) najveim delom seroza d) najveim delom adventicija 208. Miini sloj jednjaka je sastavljen od: a) jednog sloja miia b) dva podsloja miia c) tri podsloja miia d) jednjak nema miini sloj 209. Povrinu eluca oblae: a) ploasto-slojeviti epitel bez oroavanja b) jednoredan cilindrini epitel c) cilindrino slojeviti epitel d) pseudoslojeviti troredan epitel 210. Upadljivi uzduni nabori sluznice i podsluznice eluca se nazivaju: a) foveole gastrike b) areje gastrike c) ruge gastrike d) pruge gastrike 211. Kardija je poetni deo eluca u kojem se smenjuju sledei epiteli: a) vieslojan cilidrini i ploasto-slojeviti b) prelazni i jednoslojan cilindrini c) pseudoslojeviti dvoredan i mezotel d) ploasto-slojeviti i jednoslojan cilindrini 212. Koji anatomski delovu eluca imaju istu histoloku grau: a) fundus i cardija b) cardija i pilorus c) corpus i fundus d) pilorus i korpus 213. elije koje se nalaze na unutranjoj povrini eluca se nazivaju: a) gastrociti b) cilindrociti c) povrne mukusne elije d) povrne serozne elije 214. Specifine eludane lezde se nalaze u:

a) b) c) d)

lamini epitelijalis lamini propriji lamini muskularis mukoze lamini gastriki profundi

215. Glavne elije specifinih eludanih lezda lue: a) pepsin b) pepsinogen c) tripsin d) HCl 216. Parijetalne elije specifinih eludanih lezda lue: a) HCl b) lipazu c) tripsin d) pepsin 217. Koje elije produkuju unutranji (Castle-ov) faktor neophodan za apsorpciju vitamina B12: a) endokrine elije b) ivine elije c) hepatociti d) paratireociti 218. EC elije iz grupe neuroendokrinih elija produkuju: a) enteroglukagon b) glicentin c) hromatin d) serotonin 219. Koje neuroendokrine elije digestivnog trakta produkuju somatostatin : a) G elije b) PP elije c) D elije d) S elije 220. Iz kojih delova su sastavljene specifine eludane lezde: a) dno, telo i vrat b) mukoza, l.proprija i submukoza c) acinus, lobulus i lobus d) acinus, izvodni kanal i tubus 221. Matine elije specifinih eludanih lezda su locirane u: a) dnu lezde b) vratu lezde c) telu lezde d) nisu u sastavu specifinih eludanih lezda 222. Miini sloj fundusa eluca poseduje: a) jednog sloja miia b) dva podsloja miia c) tri podsloja miia d) eludac nema miini sloj 223. Podslojevi miinog sloja fundusa eluca su od lumena ka upolje rasporeeni na sledei nain: a) kruni pa duni b) kosi, kruni pa duni

c) kruni, duni pa kosi d) duni, kosi pa kruni 224. Kardijane i pilorusne lezde eluca su locirane u: a) epitelu b) submukozi c) lamini propriji d) miinom sloju 225. Povrina mukoze tankog creva je pokrivena jednorendnim cilindrinim epitelom koga sainjavaju: a) povrne mukusne elije i cilijarne elije b) mukociti i serociti c) enterociti i peharaste elije d) ependimociti i labrociti 226. Uvrati epitela sluznice tankog creva se nazivaju: a) Liberkinove kripte b) Kerkingovi nabori c) crevne resice d) epiloike 227. Enterociti na svojoj povrini poseduju: a) cilije b) mikrovile c) sterocilije d) flagele 228. ivotni vek enterocita je: a) 2-3 asa b) 2-3 dana c) 2-3 nedelje d) 2-3 meseca 229. Peristaltiki pokreti tankog creva su posedica kontrakcije: a) kosog miinog sloja b) krunog miinog sloja c) dunog miinog sloja d) svih odjedanput 230. Bruner-ove lezde se nalaze u: a) mukozi jejunuma b) sumukozi ileuma c) mukozi jednjaka d) submukozi doudenuma 231. Peyer-ove ploe tj. agregati limfnih folikula se nalaze kod: a) tonzile b) ileuma c) slezine d) pankreasa 232. Najbrojnije elije epitela debelog creva su: a) peharaste elije b) enterociti c) colonociti d) endotelne elije

233. Deo digestivne cevi koji, srazmerno veliini, sadri najveu koliinu limfatinog tkiva je: a) eludac b) apendiks c) jejunum d) ileum 234. Peritoneum (trbuna maramica) je obloena: a) mezotelom b) endotelom c) ependimom d) sinovijalnom tenou 235. Glison-ova kapsula omotava: a) pankreas b) bubreg c) jetru d) plua 236. Glavna funkcionalna elija jetre se naziva: a) fibrocit b) lamelocit c) hepatocit d) mastocit 237. Prostor izmeu tri lobulusa jetre koji sadri arteriju, venu i uni kanali se naziva: a) Kiernan-ov prostor b) Bowman-ov prostor c) dijada d) tetrada 238. U centru lobulusa jetre se nalazi: a) Hassal-ovo telace b) limfni sud c) arterija d) vena 239. Laminu hepatis sainjavaju: a) sinusoidi jetre b) hepatociti c) Kupferove elije d) Ito elije 240. Izmeu susednih lamina hepatis se nalaze: a) uni izvodni kanali b) limfni sudovi c) nervni spletovi d) sinusoidni kapilari 241. Enzimi hepatocita koji vre detoksikaciju toskina (poput alkohola) i inaktivaciju lekova se nalaze u: a) Golgy kopleksu b) glatkom endoplazmatskom retikulumu c) granulisanom endoplazmatskom retikulumu d) lizozomima 242. U Disse-ovom prostoru jetre nalaze se:

a) b) c) d)

Kupferove i Ito elije masne elije i fibroblasti Brunerove i Haversove elije miine elije i odontoblasti

243. Zid poetnih unih puteva u jetri (unih kapilara) ini: a) portna trijada b) venaporte c) membrana hepatocita d) sinusoidni kapilari 244. Zid une beike je graen od: a) hepatocita, sinusoidnih kapilara i miinog sloja b) mukoze, fibromiinog sloja i seroze c) mukoze, submukoze, miinog sloja i adventicije d) rastresitg veziva, unih boja i vanove ovojnice 245. Miskulatura une beike se kontrahuje i prazni beiku pod uticajem hormona: a) holecistokinina b) gastrina c) bilirubina d) tiroksina 246. Pankreas se sastoji od: a) iskljuivo egzokrinog lezdanog tkiva b) endokrinog lezdanog dela i ostrvaca pankreasa c) egzokrinog lezdanog dela i izvodnih kanala d) endokrinog i egzokrinog lezdanog tkiva 247. Za razliku od izvodnih kanala pljuvanih lezda, pankreasne lezde ne poseduju: a) acinus b) duktus strijatus c) duktus interkalatus d) diskus interkalatus 248. Endokrinih ostrvaca u pankreasu ima oko: a) 10 000 b) 100 000 c) 1000 000 d) 10 000 000 249. B elije ostrvaca pankreasa sintetiu: a) insulin b) glukagon c) enteroglukagon d) betain 250. A elije ostrvaca pankreasa sintetiu: a) insulin b) glukagon c) enteroglukagon d) aprotilin 251. U epitelu olfaktivnog (mirisnog) regiona nosne duplje nalaze se sledee elije: a) olfaktivne, ivine i bazalne b) olfaktivne, potporne, bazalne i etkaste

c) olfaktivne, trepljaste, kockaste i etkaste d) olfaktivne, potporne, cilindrine i apoptotine 252. Olfaktivne elije su po prirodi: a) nervne b) lezdane c) miine d) vezivne 253. Skelet epiglotisa ini: a) hijalina hrskavica b) kost c) elastina hrskavica d) periost 254. Epitel dunika je: a) pseudoslojeviti dvoredan b) prelazni c) jednoredan cilindrini d) pseudoslojeviti troredan 255. Bronhiole su: a) disajni putevi iji je dijametar vei od 1 mm b) disajni putevi iji zid sadri elastinu hrskavicu c) disajni putevi iji zid ne sadri hijalinu hrskavicu d) disajni putevi iji je dijametar vei od 5 mm 256. Klara elije se nalaze u: a) traheji b) brinhu c) bronhiolama d) alveolama 257. Respiratorne bronhiole se nalaze izmeu: a) terminalne bronhiole i alveola b) preterminalne bronhiole i terminalne bronhiole c) intrapulmonalnog bronha i preterminalne bronhiole d) intrapulmonalnog bronha i terminalne bronhiole 258. Zaokrui slovo ispred tane reenice: a) pneumociti tip I ine 95% povrine alveole b) pneumociti tip II lue renin c) pneumociti tip II ine 95% elijske populacije alveole d) pneumociti tip I lue renin 259. Uloga surfaktanta u alveolama je da: a) povea intraalveolarni pritisak b) smanji povrinski napon c) povea dubinski pritisak d) smanji arterijski pritisak u kapilarima koji okruuju alveole 260. Krv-vazduh barijera u pluima se sastoji od: a) zida alveole i zida respiratorne bronhiole b) zida terminalne bronhiole i terminalne arteriole c) zida kapilara i makrofaga d) zida alveole i zida kapilara

261. Na preseku, parehnim bubrega je podeljen na: a) kapsulu i trabekule b) korteks i medulu c) hilus i ureter d) kapsulu i medulu 262. Osnovna morfo-funkcionalna jedinica bubrega je: a) renin b) lobulus c) nefron d) tubul 263. Medularni zraci (Ferajnove piramide) se nalaze u: a) korteksu bubrega b) kapsuli bubrega c) meduli bubrega d) malim aicama bubrega 264. Jukstamedularni nefroni se nalaze u: a) meduli daleko od korteksa b) korteksu daleko od medule c) korteksu blizu medule d) meduli blizu korteksa 265. Koji procenat nefrona otpada na jukstamedularne nefrone: a) 20% b) 40% c) 60% d) 80% 266. Splet kapilara u skoplu bubrenog korpuskula se naziva: a) nefron b) Henle-ova petlja c) glomus d) glomerul 267. Bowman-ova kapsula nefrona ima: a) mukozni i submukozni list b) visceralni i parijetalni list c) trabekule i septe d) visceralni i endometrijalni list 268. Podociti su locirani u: a) pleuri b) peritoneumu c) visceralnom listu Bowman-ove kapsule d) parijetalnom listu Bowman-ove kapsule 269. Kojeg su tipa kapilari glomerula: a) kontinuirani b) sinusoidni c) limfni d) fenestrirani 270. Nefrociti se nalaze u:

a) b) c) d)

tubulima nefrona kapilarima nefrona intersticijumu nefrona parijetalnom listu Bowman-ove kapsule nefrona

271. Zbog brojnosti mitohondrija u citoplazmi nefrociti pokazuju: a) bazofiliju b) polihromatografiju c) acidofiliju d) neutrofiliju 272. Izmeu dva lista Bowman-ove kapsule nalazi se: a) filtraciona barijera b) ekstraglomerularni mezangijum c) mokrani prostor d) glomeriul 273. Makula danza nalazi se u: a) dovodnoj arterioli b) odvodnoj arterioli c) proksimalnom vijaguvom tubulu d) distalnom vijugavom tubulu 274. Na lumenskoj povrini nefrocita nalaze se: a) cilije b) mikrovili c) mukus d) stereocilije 275. Henle-ova petlja je: a) vijugavi deo tubula nefrona b) pravi deo tubula nefrona c) tanki deo tubula nefrona d) debeli deo tubula nefrona 276. Koji epitel oblae tanki segment tubula nefrona: a) jednoslojan ljuspast b) jednoslojan kockast c) jednoslojan cilindrian d) prelazni epitel 277. Na vijugavi deo distalnog tubula nefrona nastavlja se : a) luni sabirni tubul b) pravi sabirni tubul c) papilarni duktus d) Henleova petlja 278. Henleova petlja nefrona se nalazi izmeu: a) proksimalnog i distalnog tubula b) urinarnog pola nefrona i distalnog tubula c) sabirnih tubula i lunih tubula d) papilarnih duktusa i pravog dela distalnog tubula 279. U sklopu bazalnog lavirinta nefrocita nalazi se veliki broj: a) ribozoma b) vezikula

c) mitohondrija d) jedra 280. Jukstaglomerularne elije sekretuju: a) renin b) angiotenzin I c) angiotenzin II d) glomerulin 281. U sastav jukstaglomerularnog aparata ulaze: a) nefrociti, jukstaglomerularne elije i podociti b) nefrociti, mezangijalne elije i endotelne elije c) mezangijalne elije, makula densa i jukstaglomerularne elije d) makula densa, podiciti i endotelne elije 282. Urotel je drugi naziv za: a) prelazni epitel b) dvoredan kockasti epitel koji oblae urinarne puteve c) pseudoslejeviti troredan epitel koji sekretuje ureju d) mezotel koji pokriva urinarni pol nefrona 283. Zaokrui slovo ispred tane reenice: a) unutranji sfinkter uretre je graen od popreno-prugastog miinog tkiva b) u zidu mokrane beike postoje tri podsloja miinog sloja c) nefron prua svoje produetke koji nekada doseu i do mokrane beike d) ureter je neparni organ 284. Dogeljeve elije: a) sadre samo jedno jedro b) sadre jedno ali multilobularno jedro c) nemaju jedro d) sadre vie jedara 285. Zid mokrane cevi je izgraen od sledeih slojeva: a) mukoza, submukoza i seroza b) mukoza, submukoza, miini sloj i seroza c) mukoza, miini sloj i adventicija d) mukoza, fibromuskularni sloj i kapsula 286. Na povrini jajnika se nalazi: a) kapsula b) tunika albuginea c) tunika vaginalis d) germinativni epitel 287. Hilusne elije jajnika sekretuju: a) estrogen b) androgene c) progesteron d) prolaktin 288. U toku reproduktivnog perioda (traje 30-40 godina) u jajniku potpuno sazri oko: a) 100 jajnih folikula b) 500 jajnih folikula c) 1000 jajnih folikula d) 5000 jajnih folikula

289. Najbrojniji jajni folikuli su: a) primordijarni b) primarni c) sekundarni d) tercijarni 290. Jajna elija obavijena jednim slojem folikularnih elija predstavlja: a) primordijarni folikul b) primarni unilamelarni folikul c) sekundarni folikul d) tercijarni folikul 291. Amorfni sloj koji se nalazi izmeu jajne elije i granuloznih elija se naziva: a) lamina lucida b) zona retikularis c) zona pelucida d) zona fascikulata 292. Struktura koja lei u korteksu jajnika i poseduje teku folikuli, jajnu eliju obavijenu sa 6-12 slojeva elija izmeu kojih postoji vie upljina ispunjenih likvorom folikuli naziva se: a) primarni folikul b) sekundarni folilkul c) tercijarni folikul d) cumulus oophorus 293. Spoljanja teka folikuli je izgraena od: a) jajnih elija u poetnom stadijumu razvoja b) sekretornih elija koje produkuju estrogen c) sekretornih elija koje produkuju progesteron d) vezivnog i miinog tkiva 294. Ispupenje na povrini jajnika koje prouzrokuje rast jajnog folikula se naziva: a) stigma b) lunula c) ekskorijacija d) vilus 295. Teka interna folikuli: a) sekretuje likvor folikuli b) sekretuje zonu pelucidu c) sekretuje prolaktin d) sekretuje estrogen 296. Prskanje zrelog folikula i izbacivanje jajne elije naziva se: a) ovulacija b) menstruacija c) astigmatizam d) gastrulacija 297. uto telo a) b) c) d) jajnika je sastavljeno od: utih masnih elija mrkih masnih elija luteinskih elija granuloznih elija

298. Gravidno uto telo perzistira mnogo due vreme od menstrualnog zbog prisustva: a) estrogena koji lui teka interna b) teststerona koji lui corona radijata c) horionskog gonadotropina koji lui placenta d) prolaktina koji lui posteljica 299. U toku ivota ene atreziju tj. propadanje doivi: a) 1% folikula b) 50% folikula c) 99% folikula d) nijedan folikul 300. Sluznicu jajovoda oblae: a) jednoslojan ljuspast b) jednoslojan kockast c) prelazni epitel d) jednoslojan cilindrian 301. Miini sloj jajovoda sainjavaju: a) delom glatki, a delom popreno-prugasti miii b) samo glatki miii c) samo popreno-prugasti miii d) jajovod nema miini sloj 302. Kojem tipu egzokrinih lezda pripadaju materine lezde: a) proste tubuloalveolarne b) sloene alveolarne c) proste alveolarne d) proste tubularne 303. Endometrijum poseduje sledee podslojeve: a) bazalni i funkcionalni b) spongiozni i kompaktni c) mukozu i submukozu d) endometrijum nema podslojeve 304. Miometrijum je sastavljen iz sledeih slojeva idui od lumena upolje: a) subserozum, vaskulare, supravaskulare i submukozum b) submukozum, subserozum, vaskulare i supravaskulare c) vaskulare, supravaskulare, subserozum i submukozum d) submukozum, supravaskulare, vaskulare i subserozum 305. Menstrualni ciklus ima tri faze koje se smenjuju sledeim redom: a) sekretorna, menstrualna i proliferativna b) proliferativna, sekretorna i menstrualna c) menstrualna, sekretorna i proliferativna d) sekretorna, proliferativna i menstrualna 306. Proliferativna faza mentrualnog ciklusa je rezultat dejstva: a) samo estrogena b) estrogena i progesterona c) samo progesterona d) horionskog kateholamina 307. Sekretorna faza menstrualnog ciklusa se javlja pod uslovom da doe do: a) menstruacije

b) obrazovanja sekudarnog folikula c) ovulacije d) trudnoe 308. Epitel vagine je: a) jednoredan cilindrini b) pseudoslojevit dvoredan c) prelazni d) ploasto-slojeviti bez oroavanja 309. Zid vagine se, idui od lumena upolje, sastoji od: a) seroze, subseroze i mukoze b) mukoze, submukoze i adventicije c) mukoze, miinog sloja i adventicije d) mukoze, submukoze i seroze 310. Temperatura u skrotumu je: a) kao i temperatura tela b) nia od temperature tela c) via od temperature tela d) kao i temperatura krvi 311. Koliko lobulusa poseduje testis: a) oko 1000 b) oko 500 c) oko 250 d) oko 20 312. Jedine elije semenih kanalia koje se pruaju od bazalne lamine do lumena su: a) Leidig-ove elije b) spermatociti c) spermatide d) Sertoli-jeve elije 313. U toku spermatogeneze spermatide nastaju od: a) spermatogonije A b) sekundarne spematocite c) primarne spermatocite d) spermatogonije B 314. Akrozom spermatozoida je specijalizovani: a) Golgy kompleks b) lizozom c) granulisani endoplazmatski retikulum d) glatki endoplazmatski retikulum 315. U intersticijumu testisa se nalaze: a) Kupfer-ove elije b) Dogiel-ove elije c) Leidig-ove elije d) Klara elije 316. Krv-testis barijeru ine: a) Sertolijeve elije b) endotel kapilara i Leidigove elije c) bazalna lamina i spermatogonije

d) Sertolijeve elije i Leidigove elije 317. Zaokrui slovo ispred tane reenice: a) Leidigove elije lue testosteron, a spermatide progesteron b) Sertolijeve elije lue ATP, a Klara elije testosteron c) Klara elije lue ANP, a spermatozoidi mukus d) Leidigove elije lue testosteron, a Sertolijeve elije ABP 318. Koji epitel oblae duktus epididimis: a) jednoslojan kockast b) prelazni epitel c) pseudoslojevit dvoredan d) jednoslojan cilindrian 319. Glavne elije epitela duktusa deferensa poseduju: a) mikrovile b) stereocije c) cilije d) pseudopodije 320. U pomone lezde mukog polnog sistema spadaju: a) semena kesica, prostata i bulbouretralne lezde b) epididimis, Kuperove lezde i semena kesica c) Bartolinijeve lezde, Kuperove lezde i prostata d) ampula, vezikula i prostata 321. Penis poseduje: a) dva kavernozna tela i dva spongiozna tela b) dva spongiozna tela i jedno kavernozno telo c) jedno spongiozno telo i dva kavernozna tela d) jedno spongiozno telo i jedno kavernozno telo 322. Muka penilna uretra prolazi kroz: a) oba kavernozna tela b) spongiozno telo c) kavernozno telo d) oba spongiozna tela 323. Tip sekrecije u kome sekretovani olekuli deluju na okolne elije zove se: a) endokrine sekrecija b) autokrina sekrecija c) parakrina sekrecija d) citokrina sekrecija 324. Mamotropne elije adenohipofize sekretuju: a) somatotropin b) prolaktin c) gonadotropine d) tireotropine 325. Kortikotropne elije adenohipofize spadaju u grupu: a) hromoflinih elija b) acidofilnih elija c) bazofilnih elija d) hromofobnih elija

326. Epifiza se sastoji od: a) 5% pinealocita i 95% fibroblasta b) 95% glija elija i 5% parijetalnih elija c) 5% glija elija i 95% pinealocita d) 95% ependimocita i 5% pituicita 327. Tiroidni folikuli se sastoje od: a) tireocita i koloida b) tireocita i paratireocita c) kalcitoninskih elija i kapilara d) insulocita i paratireocita 328. titna lezda sekretuje sledee hormone: a) tiroksin, trijodtironin i kalcitonin b) tiroksin i insulin c) parathormon i kalcitonin d) kortizol i trijodtironin 329. Kalcitonin je hormon koji deluje na: a) osteoblaste b) miie c) hondrocite d) osteoklaste 330. Parenhim paratitroidne lezde sainjavaju: a) glavne i pepsinogene elije b) oksifilne i glavne elije c) tireociti i paratireociti d) kalcitoninske i M elije 331. Kateholamine sekretuju elije: a) kore nadbubrega b) sri nadbubrega c) epifize d) srednjeg renja hipofize 332. Kora nadbubrene lezde se sastoji od sledeih zona: a) pelucida, renalis i suprarenalis b) intena, medija i eksterna c) glomeruloza, fascikulata i retikularis d) mukoza, submukoza i seroza 333. Zaokrui slovo ispred tane reenice: a) elije zone glomeruloze sekretuju kortizol, a zone retikularis kortizon b) elije zone fascikulate sekretuju kortizol, a zone retikularis androgene c) elije zone retikularis sekretuju androgene, a zone glomeruloze kortizon d) elije zone glomeruloze sekretuju aldosteron, a zone retikularis renin 334. Ceo centralni nervni sistem (CNS) je od meke modanice odvojen sa : a) pauinastom modanicom b) tvrdom modanicom c) povrnom glijalnom membranom d) vanovom ovojnicom 335. Koji neuroni se ne nalaze u kori velikog mozga: a) piramidalni

b) vretenasti c) zvezdasti d) Purkinjeovi 336. Kora velikog mozga se sastoji od: a) 10 slojeva b) 8 slojeva c) 6 slojeva d) 4 sloja 337. Epiduralni prostor se nalazi izmeu: a) tvrde modanice i kosti b) meke i tvrde modanice c) pauinaste modanice i endosta d) epiduralni prostor ne postoji 338. Tunika vaskuloza one jabuice se sastoji od: a) sudovnjae, mrenjae i ronjae b) beonjae, sudovnjae i duice c) cilijarnog tela, duice i sudovnjae d) staklastog tela, beonjae i mrenjae 339. Prednji kornealni epitel je: a) jednoredan ljuspasti b) vieredan kockasti c) ploasti-slojeviti sa oroavanjem d) ploasto-slojeviti bez oroavanja 340. U skolopu prednjeg epitela ronjae nalazi se veliki broj: a) krvnih kapilara b) nervnih zavretaka c) limfnih kapilara d) vezivnih lamela 341. Stroma ronjae poseduje: a) veliki broj kolagenih lamela i elije keratocite b) veliku koliinu rastresitog veziva i elije keratinocite c) malu koliinu pigmenta melanina i glatko-miina vlakna d) malu koliinu specijalne providne hrskavice i hondrocite u lakunama 342. Boumanova membrana ronjae je: a) bazalna lamina b) bazalna membrana c) acelularni sloj d) visokocelularni sloj 343. Mesto spoja beonjae i ronjae se naziva: a) dezmozom b) zupasta linija c) limbus d) nimbus 344. Idui od beonjae ka mrenjai, sudovnjaa se sastoji iz sledeih slojeva: a) horiokapilarni, vaskulozni, Bruhova membrana i suprahoroidni b) suprahoroidni, vaskularni, horiokapilarni i Bruhova membrana c) vaskulozni, Bruhova membrana, suprahoroidni i horiokapilarni

d) Bruhova membrana, horiokapilarni, suprahoroidni i vaskularni 345. Kontrakcija krunog cilijarnog miia oka: a) zatee zonularna vlakna b) izaziva suenje zenice c) oputa zonularna vlakna d) izaziva proirenje zenice 346. U prostoru izmeu duice i ronjae nalazi se: a) prednja ona komora b) lemov kanal c) zadnja ona komora d) ono soivo 347. Epitel duice je: a) jednoslojan b) troslojan c) dvoslojan d) duica nema epitel 348. Suenje zenice se naziva: a) midrijaza b) simpeksion c) dijastaza d) mioza 349. Granica izmeu optikog i slepog dela mrenjae se naziva: a) episklera b) zupasta linija c) talasata linija d) horiokapilarna linija 350. Iz koliko se slojeva sastoji retina: a) 12 b) 10 c) 8 d) 6 351. Spoljanji segment fotoreceptornih tapia sadri: a) veliki broj diskova koji sadre jodopsin b) veliki broj vezikula koje sadre rodopsin c) veliki broj diskova koji sadre rodopsin d) veliki broj vezikula koje sadre jodopsin 352. Spoljanji granulozni sloj retine sadri: a) jedra bipolarnih neurona b) tela granuloznih elija c) granule one vodice d) jedra fotoreceptornih elija 353. Papila onog nerva se drugaije naziva: a) slepa mrlja b) uta mrlja c) skotom d) Bergmanovo telo

354. Hijalociti se nalaze u: a) onom soivu b) ronjai c) cilijanom telu d) staklastom telu 355. Ono soivo je odgovorno za: a) akomodaciju b) midrijazu c) miozu d) mejozu 356. Koji epitel oblae konjuktivu oka: a) jednoredan ljuspasti b) vieredan kockasti c) ploasto-slojeviti bez oroavanja d) ploasti-slojeviti sa oroavanjem 357. Mejbomove lezde locirane u kapku su: a) znojne lezde b) lojne lezde c) modifikovane znojne lezde d) modifikovane lojne lezde 358. Zaokrui slovo ispred tane reenice: a) Molove lezde se nalaze u cilijarnom telu b) Cajsove lezde su modifikovane lojne lezde c) miii duice su metodermalnog porekla d) u sklopu retine postoji mali broj vanovih elija okje oblau fotoreceptorne elije 359. U toku dana oko u normalnim okolnostima stvori oko: a) 0,5 ml suzne tenosti b) 5 ml suzne tenosti c) 50 ml suzne tenosti d) 100 ml suzne tenosti 360. Glavne elije suzne lezde su: a) tendinociti b) mijelociti c) lakrimociti d) blefarociti 361. Kostur une koljka sadri: a) hijalinu hrskavicu b) fibrozno vezivo c) fibroznu hraskavicu d) elastinu hrskavicu 362. Od koliko se slojeva sastoji bubna opna: a) 1 b) 2 c) 3 d) 4 363. Koji epitel oblae sluznicu bubne opne: a) jednoredan ljuspasti

b) jednoredan kockasti c) vieredan kockasti d) ploasto-slojeviti bez oroavanja 364. Koja sluna koica je usaena u bubnu opnu: a) nakovanj b) eki c) uzengija d) nijedna 365. Opnasti polukruni kanali su ulivaju u: a) utrikulus b) sakulus c) foramen ovale d) modiolus 366. Membranski lavirint je ispunjen: a) perilimfom b) limfom c) epilimfom d) endolimfom 367. Kotani kohlearni kanala na dva sprata deli: a) ampula semilunaris b) lamina spiralis osea c) modiolus d) duktus reuniens 368. Macula utrikuli, macula saculi i crista ampularis su delovi: a) srednjeg uha b) ula sluha c) vastibularnog aparata d) bubne opne 369. Otolitnu membranu stvaraju: a) vestinularne elije b) potporne elije makule c) neuroepitelne elije makule d) Kon-ove elije 370. U sklopu kupole ampularnih grebena: a) postoje otoliti b) ne postoje otoliti c) postoje kupoliti d) ne postoje kupoliti 371. Koja vrsta tenosti se nalazi u skali timpani Kortijevog organa: a) perilimfa b) endolimfa c) serum d) limfa 372. Helikotrema je otvor koji spaja: a) srednje i unutranje uho b) skalu timpani i skalu mediju c) skalu vestibuli i skalu timpani

d) utrikulus i sakulus 373. Koje elije ne pripadaju Kortijevom organu: a) Hensenove b) Beerove c) Milerove d) Klaudijusove 374. Kortijev tunel zatvaraju: a) Hensenove i Beerove elije b) unutranje i spoljanje stubiaste elije c) ivine elije d) unutranje i spoljanje falangealne elije 375. Tektorijalnu membranu sintetiu: a) interdentalne elije b) otolitne elije c) falangealne elije d) slune elije 376. Retikularni sloj dermisa ima: a) vie elija i manje vlakana b) obilje masnog tkiva c) manje elija i vie vlakana d) obilje glatko-miinih elija 377. U nekeratinocite epidermisa spadaju: a) mioepitelne elije, serociti i mikociti b) melanociti, Vater-Paccini-jeve elije i dendrociti c) mioepitelne elije, dendrociti i Merkelove elije d) Langerhansove elije, Merkelove elije i melanociti 378. Kolika je priblina procentualna zastupljenost nekeratinocita u epidermisu: a) 1% b) 5% c) 10% d) 30% 379. Melanocitna jedinica se sastoji od 1 melanocita i: a) 1 keratinocita b) 10 keratinocita c) 24 keratinocita d) 36 keratinocita 380. Melanozome u epidermisu fagocituju: a) Langerhansove elije b) melanocii c) keratinociti d) makrofagi 381. Merkelove elije pripadaju grupi: a) pigmentnih elija b) neuroendokrinih elija c) antigen-prezentujuih elija d) mioepitelnih elija

382. Langerhansove elije pripadaju grupi: a) neuroendokrinih elija b) pigmentnih elija c) mioepitelnih elija d) antigen-prezentujuih elija 383. Koje vrste dlake ne sadre medulu: a) lanugo i terminalne b) velus i lanugo c) terminalne i intermedijarne d) velus i intermedijarne 384. Idui od stabla dlake ka upolje unutranji omota dlake ine sledei slojevi: a) kapsula, bazalna lamina i keratinociti b) hiponihijium, Haversov i eponihijum c) kutikula, Hakslijev i Henleov d) kapsula, Dejtersov i Falangin 385. Period brzog rasta dlake se naziva: a) anagen b) telogen c) katagen d) timogen 386. Nokatne ploa raste iz: a) nokatnog kreveca b) eponihijuma c) hiponihijuma d) nokatnog matriksa 387. Lunula je deo: a) nokatnog matriksa b) nokatnog kreveca c) eponihijuma d) hiponihijuma 388. Glavne elije mlene lezde su: a) lakrimociti b) pituiciti c) promonociti d) laktociti