NAUKA BOGACENJA

BIBLIOTEKA PRAKTINIH KNJIGA

NAUKA BOGACENJA

Valas Vejtls

Urednik Dragan Paripovi

BEOGRAD 2008

Sadrzaj
Naslov originala: The Science of Getting Rich Wallace D.Wattles Copyright na prevod za Srbiju IP BABUN Sva prava prevoda za Srbiju zadrava izdava. Predgovor 1. Pravo na bogatstvo 2. Postoji nauka bogaenja 3. Da li postoji monopol na priliku 4. Prvo naelo nauke bogaenja 5. Ekspanzija ivota 6. Kako vam dolazi bogatstvo Preveo Dragan Paripovi 7. Zahvalnost 8. Misliti na pravi nain 9. Kako koristiti volju tampa Lukatampa 10. Dalje korienje volje 11. Delovati na pravi nain 12. Delotvorna akcija 13. Ui u pravi posao Prvo izdanje Beograd 2008 ISBN 978-86-83737-57-4 14. Utisak ekspanzije 15. ovek koji napreduje 16. Neke napomene i zavrna zapaanja 17. Saetak nauke bogaenja O autoru 7 9 13 17 21 27 33 39 43 48 53 59 65 70 75 79 84 89 91

PREDGOVOR
Ovo je pragmatina knjiga, ne lozofska; praktian prirunik, a ne teoretska rasprava. Namenjen je mukarcima i enama ija najhitnija potreba je - novac. Onima koji najpre ele da postanu bogati, a onda da lozoraju o tome. Ona je za one koji do sada nisu nali ni vremena ni naina ni prilike da dublje urone u metazika uenja, ali koji ele rezultate i voljni su da naune zakljuke prihvate kao temelj svog delovanja, bez ulaenja u sve one postupke putem kojih su ti zakljuci postignuti. Oekuje se da e italac verom prihvatiti ovde izloene tvrdnje utemeljene na iskustvu, ba kao to bi prihvatio tvrdnje koje se odnose na delovanje elektrine energije, koje su, recimo, objavili Markoni ili Edison. A ako prihvati tvrdnje verom, njihova istinitost e se dokazati onda kada, bez straha i oklevanja, bude delovao u skladu sa njima. Svaki mukarac ili ena koji budu tako inili zasigurno e se obogatiti, jer je ovde izloena nauka u toj meri precizna da je naprosto nemogue pogreiti. Meutim, za dobro onih koji ele da u itavu stvar budu ukljuene i lozofske teorije kako bi na taj nain dobili loginu osnovu svoje vere, citirau prave autoritete. Monistika teorija univerzuma kako je Jedno Sve, a Sve je Jedno, kako se jedna sutina manifestuje kroz privid mnogih

elemenata materijalnog sveta - vodi poreklo iz indijske religije i u poslednjih dve stotine godina postepeno je probila svoj put u misao zapada. Ona je temelj svih istanih lozoja, ali i lozoje Dekarta, Spinoze, Lajbnica, openhauera, Hegela i Emersona. italac koji bi eleo da pronikne u lozofske temelje ove knjige, neka proita Hegela i Emersona. Dok sam pisao ovu knjigu rtvovao sam sva druga razmatranja zarad jasnoe i jednostavnosti stila, sve u cilju da ova materija bude potpuno razumljiva i dostupna svakom prosenom itaocu. Ovde izloen plan delovanja nastao je kao plod lozofskih zakljuaka; detaljno je isproban i poloio je najvii test praktinog eksperimenta; on deluje. Ako elite da znate kako sam stigao do ovih zakljuaka, itajte tekstove gore pomenutih autora, a ako elite da uberete plodove njihove lozoje u praksi, itajte ovu knjigu i inite tano onako kako vam ona kae da inite.

I poglavlje PRAVO NA BOGATSTVO

ta god da je reeno u hvalu siromatvu, ostaje injenica da nije mogue iveti zaista potpunim i uspenim ivotom, ukoliko nismo bogati. Nijedan ovek ne moe dostii najviu taku razvoja svojih talenata ili due ukoliko nema dovoljno novca; jer, za razvoj due i talenata on mora da upotrebi puno stvari, do kojih ne moe doi ukoliko nema novca. ovek razvija svoj um, duu i telo korienjem stvari, a samo drutvo organizovano je tako da se bez novca ne moe doi do poseda bilo koje stvari; upravo iz tog razloga bi nauka bogaenja morala da postane temelj svekolikog napredovanja oveka. Cilj sveukupnog ivota je razvoj; sve to ivi ima neotuivo pravo na razvoj u punoj meri. ovekovo pravo na ivot podrazumeva pravo na slobodnu i neogranienu upotrebu svih onih stvari koje su neophodne za njegov najpotpuniji mentalni, spiritualni i ziki razvoj, odnosno, drugim reima, podrazumeva njegovo pravo da bude bogat. U ovoj knjizi neu gurativno govoriti o bogatstvu; biti istinski bogat ne znai biti zadovoljan sa malo. Nijedan ovek

ne bi smeo da bude zadovoljan sa malo, ukoliko je sposoban da koristi i uiva u vie. Namera prirode je napredovanje i razvoj ivota; i svaki ovek bi trebalo da ima sve to doprinosi moi, eleganciji, lepoti i bogatstvu ivota. Biti zadovoljan sa manje od toga je greh. ovek koji poseduje sve to eli da bi iveo onaj ivot koji je sposoban da ivi - bogat je; a nijedan ovek koji nema puno novaca ne moe da ima sve to eli. ivot je toliko uznapredovao i postao tako sloen da ak i najobiniji mukarac ili ena imaju potrebu za velikom koliinom novca kako bi mogli da ive nainom ivota koji vodi celovitosti. Svaka osoba prirodno tei tome da postane sve ono to je sposobna da postane; ta elja za ostvarenjem unutranjih potencijala imanentna je ljudskoj prirodi; mi ne moemo nita protiv htenja da budemo sve ono to moemo biti. Uspeh u ivotu podrazumeva da postane ono to eli da postane; a do toga se moe doi samo putem korienja svih dostupnih stvari, a stvari su dostupne samo ako postane dovoljno bogat da bi mogao da ih kupi. Zbog toga je najbitnije od sveg znanja razumeti nauku bogaenja. Nema nieg loeg u nameri da se bude bogat. elja za bogatstvom u stvari jeste elja za bogatijim, potpunijim i obilnijim ivotom, a ta elja je hvale vredna. ovek koji ne eli da ivi u veem obilju nije normalan, pa je tako i onaj koji ne eli da ima dovoljno novca kako bi kupio sve to hoe, nenormalan. Postoje tri motiva zbog kojih ivimo: ivimo za telo, ivimo za um, ivimo za duu. Nijedno od pobrojanog nije ni bolje ni svetije od ostalih; sve treba da bude jednako zastupljeno i nijedno - ni telo, ni um ni dua - ne moe iveti potpuno ako su ostala dva odseena od punoe ivota. Nije ni ispravno ni

plemenito iveti samo za duu a poricati um i telo, a pogreno je i iveti za intelekt, a poricati telo ili duu. Svima nama su poznate teke posledice ivljenja za telo na raun uma i due. Shvatamo da stvaran ivot znai potpuno izraavanje svega onoga to ovek moe da ispolji kroz svoje telo, um i duu. ta god da kae, nijedan ovek ne moe biti stvarno srean ili zadovoljan sve dok njegovo telo ne proivljava potpuno svaku svoju funkciju, a isto vai i za njegov um i njegovu duu. Gde god postoji neispoljena mogunost ili neizvrena funkcija, tu je i nezadovoljena elja. elja je mogunost koja trai svoj izraz ili funkcija koja tei da se izvri. ovek ne moe da ivi potpuno u telu bez dobre hrane, udobne odee i toplog sklonita, kao ni bez slobode od preteranog rada. Odmor i rekreacija takoe su neophodni zikom ivotu. Ne moe se iveti potpuno u umu, bez knjiga i vremena za njihovo prouavanje, bez prilika za putovanje i posmatranje ili bez intelektualnog druenja. Da bi iveo potpuno u dui, ovek mora da ima ljubav, a siromatvo moe (a najee i jeste tako) negativno da utie na izraavanje ljubavi. ovekova najvia srea jeste u tome da daruje onima koje voli, ljubav pronalazi svoj najprirodniji i najspontaniji izraz u davanju. ovek koji nema ta da prui ne moe da ispuni svoju ulogu supruga ili oca, graanina ili mukarca. Kroz upotrebu materijalnih stvari ovek ostvaruje punou ivljenja svog tela, razvija svoj um i svoju duu. Zbog toga je od najvee vanosti postati bogat. Savreno je u redu ako imate elju da budete bogati. Ako ste normalan mukarac ili ena, vi ni ne moete drugaije. Savreno je u redu da obratite najveu panju nauci bogaenja,

10

11

jer ona predstavlja jedno od najuzvienijih i najpotrebnijih uenja. Ako zanemarite ovo uenje, zanemarili ste dunost prema sebi, prema Bogu i prema oveanstvu, jer ni Bogu ni oveanstvu ne moete uzvratiti veim sluenjem od onog u kome ste ostvarili najvie to ste mogli.

II poglavlje POSTOJI NAUKA BOGACENJA

Postoji nauka bogaenja i to je vrlo precizna nauka, ne manje nego to je to algebra ili aritmetika. Odreeni zakoni upravljaju postupkom sticanja bogatstva, a kada se ti zakoni jednom naue i kada ovek pone da vlada njima, on e se obogatiti s matematikom sigurnou. Posedovanje novca i druge imovine nastaje kao rezultat delovanja pomenutih zakonitosti. Oni koji se dre ovih pravila, bilo namerno ili sluajno, bogate se, dok oni koji to ne rade ovim odreenim nainom, ma kako teko radili i koliko bili sposobni, ostaju siromani. Kao to je prirodan zakon da slini uzroci uvek izazivaju sline posledice, tako e, izvoenjem stvari na ovaj odreeni nain, svaki mukarac ili ena nepogreivo postati bogati. Da je gornja tvrdnja istinita pokazuju sledee injenice: Bogaenje nije pitanje okruenja, jer da je tako svi ljudi u nekom susedstvu bi postali bogati; takoe, svi ljudi nekog grada bi bili bogati, dok bi svi ljudi nekih drugih gradova bili siromani. Ili bi se, na primer, stanovnici neke drave valjali

12

13

u bogatstvu, dok bi stanovnici neke druge drave koja se granii s ovom, ostali da ive u siromatvu. Ali mi svuda opaamo razlike - bogati i siromani ive jedni uz druge, u istom okruenju, esto povezani istim zanimanjima. Kada vidimo da se dvoje ljudi nalazi na istom mestu i na istom poslu, pri emu se jedan obogati dok drugi ostaje siromaan, to je dokaz da bogaenje ni u kom sluaju nije stvar okruenja. Dodue, neka okruenja mogu biti povoljnija od drugih, ali kada od dvoje ljudi u istom poslu i u istom susedstvu jedan postane bogat a drugi ostane neuspean, to samo govori u prilog nae tvrdnje da je bogaenje rezultat delovanja odreenim nainom. I dalje, sposobnost da se stvari obavljaju ovim odreenim nainom ne zavisi samo od posedovanja talenta, jer su mnogi ljudi sa velikim talentom ostali siromani, dok su se neki s vrlo malim talentom obogatili. Prouavajui ljude koji su se obogatili, ustanovili smo da su u mnogo emu proseni, da ne poseduju ni vee talente ni vee sposobnosti od drugih ljudi. Iz toga jasno proizlazi da se oni ne bogate zbog talenata i sposobnosti koje drugi nemaju, ve zato to stvari obavljaju odreenim nainom. Bogaenje nije rezultat tednje ili ekonominosti, mnogi vrlo krti ljudi su siromani, dok su rasipnici esto bogati. Bogaenje nije ni posledica neega to drugi proputaju da uine, jer dva oveka u istom poslu esto rade tano iste stvari, ali jedan se bogati dok drugi ostaje siromaan ili bankrotira. Iz svega ovoga moramo zakljuiti da je bogaenje rezultat obavljanja posla na odreeni nain. Ako je bogaenje rezultat delovanja na odreeni nain i ako slini uzroci uvek proizvode sline posledice, onda svaki mukarac ili ena koji mogu na taj nain da obavljaju

stvari mogu da postanu bogati, pa otuda itava stvar zadire u podruje prave nauke. Ovde se sada postavlja pitanje, da li je odreeni nain toliko teak da ga moe slediti tek mali broj ljudi. To ne moe biti tano, kao to smo videli, barem to se tie uroenih sposobnosti. Talentovani ljudi se bogate, ali bogate se i budale. Bogate se intelektualni genijalci, ali i vrlo glupi ljudi. Bogate se ziki jaki, ali i slabi i bolesni ljudi se takoe bogate. Naravno, u izvesnoj meri je potrebna i sposobnost razmiljanja i razumevanja, no to se toga tie, svaki mukarac ili ena koji mogu da proitaju i razumeju ove rei, mogu sigurno i da se obogate. Takoe, videli smo da se ne radi o okruenju. Mesto ima svoju vanost, ali to nije od presudnog znaaja. Ipak, ne bi trebalo ii u srce Sahare i oekivati tamo uspean posao. Bogaenje ukljuuje vetinu ophoenja s ljudima, kao i neophodnost da se bude tamo gde su ljudi s kojima je poeljno poslovati. A ako su ti ljudi skloni da posluju na nain na koji vi to elite, tim bolje. Toliko to se okruenja tie. Ako se bilo ko u vaem gradu moe obogatiti, moete i vi, i ako se bilo ko u vaoj dravi moe obogatiti, moete i vi. Ponovo, ne radi se o izboru nekog odreenog posla ili profesije. Ljudi se bogate u svakom poslu i u svakoj profesiji, dok drugi u istom poslu ostaju siromani. Istina je da ete najbolje raditi u poslu koji volite i koji vam je primeren, a ukoliko posedujete neke talente i ve ste ih razvili, najbolje ete obavljati posao koji vam prua mogunost da neprekidno iskazujete svoje sposobnosti. Takoe, najbolje ete obavljati posao koji je primeren vaem mestu boravka. Proizvoa sladoleda bolje e uspeti u toploj klimi nego na Grenlandu, a ribar koji lovi losose pre na severozapadu nego na Floridi, gde uopte nema lososa.

14

15

Ali, ostavimo po strani ova opta ogranienja. Bogaenje ne zavisi od vaeg uea u nekom odreenom poslu, ve od znanja obavljanja posla na odreeni nain. Ako ste sad u poslu i svako drugi u vaem mestu uspeva da se obogati u istom poslu, a samo vi u tome ne uspevate, to je zato to ne obavljate stvari na isti nain. Niko nije spreen da se obogati zbog nedostatka kapitala. Istina, ako imate kapital njegovo uveanje ide lake i bre, ali onaj koji ima kapital ve je bogat i ne treba da razmilja kako da to postane. Nije vano koliko ste siromani, ako ponete da radite stvari na odreeni nain poeete da se bogatite, a time i da stiete kapital. Posedovanje kapitala je deo postupka bogaenja, a ujedno i deo rezultata koji neizostavno sledi, ukoliko se stvari izvode na odreeni nain. Moete biti najsiromaniji ovek na kontinentu, duboko u dugovima, moete biti bez prijatelja, uticaja, sredstava, ali ako krenete da obavljate stvari na ovaj nain, poeete nepogreivo da se bogatite, jer slini uzroci moraju da stvore sline posledice. Ako nemate nikakvog kapitala, dobiete ga. Ako ste u pogrenom poslu, okrenuete se unosnijem. Ako ste na pogrenom mestu, ii ete na pravo mesto. A sve to ete initi zapoinjui u svom sadanjem poslu i na svom sadanjem mestu radei stvari na odreeni nain koji dovodi do uspeha.

III poglavlje DA LI POSTOJI MONOPOL NA PRILIKU

Nijedan ovek ne ostaje siromaan zato to mu je oduzeta prilika, zato to su drugi ljudi stavili monopol na bogatstvo, neprobojnu ogradu oko njega. Moete na neki nain biti odvojeni od nekog posla, ali postoje i drugi kanali koji su vam otvoreni. Verovatno bi vam bilo teko da preuzmete kontrolu nad nekim eleznikim sistemom, to podruje je prilino dobro pokriveno. Ali, posao s elektrinim eleznicama jo uvek je u povoju i nudi obilje prilika za razne vidove preduzetnitva, a za svega nekoliko godina e i prevoz vazdunim putem postati jaka industrija i u svim svojim granama zapoljavati stotine hiljada, a moda i milione ljudi. Zato ne biste skrenuli svoju panju na razvoj vazdunog transporta umesto da se takmiite s Dej Dej Hilom i drugima u svetu parne eleznice? Prilino je tano da, ukoliko ste radnik zaposlen u nekoj elezari, imate vrlo male anse da postanete vlasnik pogona u kome radite, ali je takoe tano da ete, ukoliko ponete da delujete na odreeni nain, uskoro napustiti svoj posao u elezari, kupiti moda veliku farmu i zapoeti posao kao proizvoa hrane. Danas se ukazuje velika prilika za one ljude koji ive na malim povrinama zemlje koje intenzivno

16

17

obrauju, takvi ljudi e se sigurno obogatiti. Naravno, vi moete rei da je nemogue kupiti zemlju, ali dokazau vam da nije i da sigurno moete doi do farme ako budete delovali na odreeni nain. U razliitim razdobljima plima prilika kree se u razliitim smerovima, prema potrebama celine i dostignutom stepenu drutvenog razvoja. Danas je ta struja u Americi usmerena prema poljoprivredi i industrijama koje su u bliskom odnosu sa njom. Danas se prua i prilika radniku u fabrici. Ona je otvorena i pred poslovnim ovekom koji opskrbljuje seljaka, ak i vie nego pred onim koji opskrbljuje radnika. Postoji obilje prilika za oveka koji ide s plimom, umesto da pliva protiv nje. Tako radnici u fabrikama, ni kao pojedinci a ni kao klasa, nisu lieni prilika. Radnici nisu pod pritiskom gospodara, trustovi i veliki kapital ne zadravaju ih na zemlji ne dajui im da polete. Kao klasa su tamo gde jesu, jer ne rade stvari na odreeni nain. Kada bi ameriki radnici izabrali da ine tako, oni bi sledili primere svoje brae u Belgiji i drugim zemljama, osnovali velike robne kue i potroake zadruge, u kancelarije bi doveli ljude iz vlastite klase i izglasali zakone koji podravaju razvoj takvih zadruga. Za nekoliko godina mogli bi na miran nain da dou u posed industrije. Radnika klasa moe da postane vodea klasa im pone da obavlja stvari na odreeni nain. Zakon bogatstva isti je za njih kao i za sve druge. Ali to moraju da naue, a do tada e ostati tu gde jesu onoliko dugo koliko nastavljaju da ine ono to sada ine. Pojedinanog radnika, meutim, ne zadrava neznanje niti mentalna lenjost njegove klase, on moe da sledi plimu prilika koja vodi ka bogatstvu, a ova knjiga e mu rei kako.

Niko ne treba da ostane siromaan zbog pomanjkanja bogatstva. Jer, svega ima vie nego dovoljno za sve nas. Palata poput zgrade Kongresa u Vaingtonu moe da se sagradi za svaku porodicu na ovoj zemlji i to od graevinskog materijala kojeg ima dovoljno ve u Sjedinjenim Dravama. A ako bi se intenzivno kultivisala ova zemlja mogla bi da proizvodi dovoljno vune, pamuka, lana i svile da obue svaku osobu na svetu nije nego to je i sam Solomon bio ukraen u svoj svojoj slavi, kao i takvu koliinu hrane koja bi itekako bila dovoljna da nahrani sve. ak i vidljiva zaliha praktino je neiscrpna, a nevidljiva se tek ne moe iscrpeti. Sve to vidimo na zemlji nastalo je iz jedne poetne supstance iz koje se raaju sve stvari. Svedoci smo toga da neprekidno nastaju novi oblici, a nestaju stari, ali svi oni vode poreklo iz jedne te iste stvari. Ne postoje ogranienja zaliha bezobline ili prvobitne supstance. Od nje je nainjen svemir, ali se ona nije istroila u stvaranju svemira. Prostori u, kroz i izmeu oblika vidljivog svemira proeti su i ispunjeni prvobitnom, bezoblinom supstancom, izvornom graom svih stvari. ak i da se deset hiljada puta ponovo stvori onog to je do sada stvoreno, ni najmanje se ne bi iscrpela zaliha univerzalne grae. Prema tome, nijedan ovek nije siromaan zbog siromatva prirode ili zato to oko njega nema dovoljno bogatstva. Priroda je neiscrpno skladite bogatstva, njene zalihe nikada se nee istroiti. Prvobitna supstanca je iva i kreativna energija koja stalno proizvodi nove oblike. Kada se potroi zaliha gradivnog materijala, treba ga proizvesti jo, kada se iscrpi tlo pa na njemu vie ne rastu biljke iz kojih proizvodimo hranu ili materijale za odeu, nai e se naina da se obnovi pa e ga biti jo vie. Kad bi se svo zlato i srebro iskopalo

18

19

Misao je jedina mo koja moe da proizvede oigledno bogatstvo iz bezobline supstance. Materijal iz koga je sve nainjeno je mislea supstanca, a svesna misao o nekom obliku te supstance proizvodi taj oblik. Prvobitna supstanca kree se u skladu sa svojim razmiljanjem, svaki oblik i aktivnost koje u prirodi vidimo predstavlja vidljivi izraz misli prvobitne supstance. Kada bezoblina supstanca razmilja o obliku, ona preuzima taj oblik; kada razmilja o kretanju, ona se kree. To je nain na koji su sve stvari stvorene. ivimo u svetu misli koji je deo misleeg univerzuma. Misao univerzuma koji je u pokretu iri se kroz bezoblinu supstancu, a mislea supstanca kree se u skladu s tom milju preuzimajui oblik planetarnih sistema koji i zadrava. Mislea supstanca uzima oblik svojih misli i kree se u skladu s njima. Drei se ideje o krueim sistemima sunaca i svetova, ona uzima oblik tih tela i pokree ih svojom milju. Razmiljajui o obliku sporo rastueg drveta hrasta, ona se kree u skladu s tim i proizvodi drvo, iako su joj za taj posao potrebni vekovi. Kroz stvaranje, bezoblinost se, izgleda, kree u skladu sa zacrtanim kretanjem. Misao o

20

iz zemlje, ako bi ovek jo bio na tom stupnju drutvenog razvoja da mu je potrebno zlato i srebro, jo bi se toga stvorilo iz bezoblinosti. Bezoblina supstanca odgovara na potrebe oveka, ona ga nee ostaviti bez bilo kojeg dobra. I ovo je istina koja vai za itavu ljudsku zajednicu - vrsta kao celina uvek ostaje neogranieno bogata, a ako su neki pojedinci siromani to je zato to ne slede odreeni nain na koji treba delovati, a to je upravo nain koji omoguuje da se i svaki pojedinac obogati. Bezoblina supstanca je inteligentna, to je mislea supstanca. Ona je iva i uvek inklinira prema jo ivljem. Tragati za jo ivljim jeste prirodni i imanentni ivotni impuls. Takoe, u prirodi inteligencije je da se uveava, a u prirodi svesnosti da traga za irenjem granica i pronalaenjem potpunijeg izraza. Univerzum oblika sainjen je iz bezobline ive supstance koja biva uobliena da bi se potpunije izrazila. Univerzum je velika iva prisutnost iji karakter je takav da se uvek kree prema jo ivljem i potpunijem funkcionisanju. Priroda je oblikovana radi razvoja ivota, ekspanzija ivota je nagon kome ona ne moe da odoli. Iz tog razloga, sve ono to moe da slui ivotu opskrbljeno je izdano. Prema tome, nestaica ne postoji, jer bi u suprotnom Bog bio u sukobu sa samim sobom ponitavajui sopstveno delo. Zato, vi koji oskudevate niste siromani usled pomanjkanja bogatstva, i to je injenica koju u neto kasnije pokazati, jer ak i zalihe bezobline supstance potpadaju pod upravu mukarca ili ene koji deluju i misle na odreeni nain.

Poglavlje IV PRVO NACELO NAUKE BOGACENJA

21

drvetu hrasta ne uzrokuje istovremeno oblikovanje drveta u punom rastu, ve pokree sile koje e stvoriti to drvo, u skladu s linijama njegovog rasta. Svaka misao o obliku nalazi se u misleoj supstanci i uzrokuje stvaranje tog oblika, ali uvek ili barem uopteno, u skladu s linijama rasta i ve utemeljenim delovanjem. Misao o kui neke odreene konstrukcije, utisnuta u bezoblinu supstancu, ne bi mogla da uzrokuje istovremeno stvaranje kue, ali bi ona pokrenula kreativne energije koje ve deluju u oblasti trgovine i preduzetniva da dovedu do brze izgradnje kue. Ali, kada ne bi postojali kanali kroz koje bi kreativna energija mogla da deluje, onda bi kua bila stvorena direktno iz prvobitne supstance, bez ekanja na odvijanje sporog procesa razvoja organskog i neorganskog sveta. Nijedna misao o obliku ne moe biti utisnuta u prvobitnu supstancu, a da ne uzrokuje stvaranje tog oblika. ovek je mislee sredite i moe da stvori misao. Svi oblici koje ovek modelira svojim rukama, moraju najpre da postoje u njegovim mislima. On ne moe da oblikuje stvar ukoliko prethodno nije o njoj razmiljao. I do sada je ovek svoje napore u potpunosti ograniavao na rad svojih ruku, on je primenjivao manuelni rad na svet oblika, nastojei tako da promeni ili modikuje ono to ve postoji. Nikad nije pomiljao da pokua da stvori nove oblike, utiskujui svoje misli u bezoblinu supstancu. Kada ovek ima misao-oblik, on iz materijala, koji su zapravo oblici prirode, stvara sliku oblika kojeg ima na umu. Tako je do sada inio mali ili nikakav napor prema saradnji s bezoblinom inteligencijom, zajednikom radu s Ocem. On nije ni sanjao da moe uiniti to vide kako Otac ini. ovek preoblikuje i menja postojee oblike runim radom, ne obraajui nikakvu panju na pitanje moe li da proizvede

stvari iz bezobline supstance komunicirajui s njom svojim mislima. Mi nameravamo da dokaemo da on to moe, da svaki mukarac ili ena to moe, i da pokaemo kako. Ali, prvi je korak da navedemo tri temeljne pretpostavke. Najpre, tvrdimo da postoji jedna prvobitna bezoblina supstanca, odnosno supstanca iz koje su sve stvari nainjene. Svi naizgled brojni elementi nisu nita drugo nego tek razliite predstave jednog elementa, svi oblici pronaeni u organskoj i neorganskoj prirodi su samo razliiti oblici nainjeni od iste materije. A ta materija je mislea, misao u njoj stvara oblik te misli. Misao u misleoj supstanci proizvodi oblike. ovek je sredite miljenja, sposoban za originalnu misao, ako moe da prenese svoju misao originalnoj misleoj supstanci, onda moe i da prouzrokuje stvaranje ili obrazovanje stvari o kojoj razmilja. Ukrako, postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari nainjene i koja, u svom prvobitnom stanju, proima, prodire i ispunjava meuprostore univerzuma. Misao, unutar te supstance, proizvodi stvar koja je zamiljena. ovek moe da oblikuje stvari svojim miljenjem. Utiskujui misli u bezoblinu supstancu on moe da prouzrokuje stvaranje onoga o emu misli. Ako se neko pita da li mogu da dokaem ove tvrdnje, bez ulaenja u detalje, moj odgovor je da mogu, i to logikom i iskustvom. Gledajui unazad, od same pojave oblika i misli, dolazimo do jedne prvobitne mislee supstance, a gledajui unapred od te mislee supstance, neminovno stiemo do ljudske moi uzrokovanja formiranja stvari samim razmiljanjem o njoj.

22

23

I na osnovu eksperimenta, empirijskim putem pronalazim da je ovaj zakljuak taan, a to je ujedno i moj najjai dokaz. Ako neki ovek proita ovu knjigu i obogati se inei ono to mu ja kaem da ini, to je dokaz koji podupire moju tvrdnju. Ova teorija je istinita sve dok ne doe do greke u samom izvoenju postupka, a postupak nee nikad omanuti, zato to e se svaki ovek, koji ini ono to mu ova knjiga kae, sigurno obogatiti. Ve sam rekao da se ljudi bogate inei stvari na odreeni nain, a da bi to postigli moraju biti sposobni i da razmiljaju na odreeni nain. Nain na koji neko neto ini je direktan rezulat naina na koji razmilja. Da biste inili stvari na nain na koji to elite, moraete da nauite da razmiljate onako kako elite, to je prvi korak ka sticanju bogatstva. Misliti samo na ono to elite da mislite, znai misliti ISTINU, bez obzira kako to izgledalo. Svaki ovek ima prirodnu i uroenu mo da misli ono to eli da misli, ali za tako neto potrebno je da uloi daleko vie napora od pukog preputanja mislima koje mu sugeriu pojave vidljive na povrini. Misliti u skladu s pojavnou je lako, misliti istinu bez obzira na pojavni svet je naporno i iziskuje vie snage nego to to ijedan drugi posao zahteva od oveka. Ne postoji napor od koga veina ljudi vie zazire nego to je to neprekidno i uzastopno razmiljanje, a to je najtei posao na svetu. Ovo je posebno tano u sluajevima kada je istina suprotna pojavnosti. Svaka pojavnost u vidljivom svetu tei da proizvede odgovarajui oblik u umu koji je posmatra, a to je mogue spreiti samo zadravanjem misli o ISTINI.

Posmatrati pojavnost bolesti proizvee oblik bolesti u vaem umu, a na kraju i u telu, ukoliko ne drite u sebi misao o istini, koja je sledea: ne postoji bolest, to je samo pojava, zdravlje je jedina stvarnost. Posmatranje siromatva u spoljanjem svetu proizvee odgovarajue oblike u vaem umu, osim ukoliko se drite istine da ne postoji siromatvo, ve samo obilje. Misliti o zdravlju u okruenju gde vlada bolest ili misliti o bogatstvu dok smo usred okruenja u kome vlada siromatvo, podrazumeva mo. Ali, onaj koji stekne tu mo, postaje GOSPODAR UMA. On moe da pobedi sudbinu. Moe da ima sve to eli. Ovu mo je mogue stei prihvatanjem temeljne injenice koja se nalazi iza svih spoljanjih manifestacija, a to je da postoji jedna mislea supstanca iz koje i od koje je sve stvoreno. Zatim moramo prihvatiti istinu da svaka misao zadrana u toj supstanci postaje oblik i da ovek na taj nain moe da utisne svoje misli u nju i uzrokuje da one uzmu oblik i postanu vidljive. Kada to shvatimo, gubimo svaku sumnju i strah jer znamo da moemo da stvorimo ono to elimo da stvorimo, da imamo sve ono to elimo da imamo, i najposle, da postanemo sve ono to elimo da postanemo. Prvi korak prema bogatstvu jeste verovanje u tri fundamentalne tvrdnje iznete ranije u ovom poglavlju, a da bi ih naglasio, ponavljam: Postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari stvorene i koja u svom prvobitnom stanju, proima, prodire i ispunjava meuprostore univerzuma. Misao u toj supstanci proizvodi stvar koja je njome zamiljena.

24

25