Uputstvo Za Konvencionalne

Privredno drutvo QUADEL AD Ni, Uroa Predia 32 tel/fax: 381-18-538-599 info@quadel.rs www.quadel.
rs Srbija
UPUTSTVO ZA PROJEKTOVANJE
konvencionalni sistemi za dojavu poara sistemi za upravljanje gaenjem poara
Ni, Maj 2008.
KONVENCIONALNI SISTEMI
Strana 2/73
UVOD
Projektovanje instalacija sistema za dojavu poara je danas iroko podruje, za koje postoji mnogo uputstava i prirunika. To ponekad oteava posao projektantu, koji treba efikasno i brzo da zavri projektni zadatak. Mnogo je projektanata koji prema projektnom zadatku projektuju, pored ostalih sistema za koje su specijalizovani i sisteme za dojavu poara, pa im ova materija profesionalno nije bliska. Ovo uputstvo namenjeno je projektantima koji su se odluili da projektuju QUADEL-ovu opremu. Materija je izloena tako da u prvom delu daje opte smernice za projektovanje, zakonski regulisane, a u drugom delu konkretne elemente za projektovanje QUADEL-ovih sistema. Kao izvor za sastav ovog uputstva koriena je literatura domaih i stranih proizvoaa, kao i vaei jugoslovenski propisi.
QUADEL zadrava pravo izmene svojih proizvoda tretiranih ovom dokumentacijom.
Strana 3/73
1. OPTE
1.1. Terminologija
Vaei izrazi koji se koriste u oblasti zatite od poara imaju sledee znaenje: 1) automatski javlja (detektor) poara je deo stabilne instalacije za dojavu poara, koji neprekidno ili u odreenim vremenskim razmacima prati odgovarajue fizike ili hemijske promene omoguujui otkrivanje poara u nadziranom prostoru; 2) runi javlja poara je ureaj za runo uzbunjivanje (alarmiranje) kojeg ukljuuje ovek nakon otkrivanja poara; 3) element za uzbunjivanje (alarmiranje) je ureaj, koji u sluaju poara daje zvune i/ili svetlosne signale; 4) prenosni vodovi su spoljne veze s delovima stabilne instalacije za dojavu poara, a slue za prenos informacija i napajanje energijom; 5) nadzorna povrina je povrina poda, koju nadzire jedan automatski javlja poara; 6) podruje nadzora (podruje na kome se primenuju tehnike mere nadzora) je celo podruje nadzirano stabilnom instalacijom za dojavu poara; 7) dojavna zona je grupa javljaa predviena za jedan signal u dojavnoj centrali; 8) dojavna centrala je ureaj za nadzor i upravljanje koji je u vezi sa javljaima poara i obavlja svetlosno i zvuno uzbunjivanje i prenos signala o poaru na paralelne signalizatore i protivpoarnim slubama; 9) uzbuna (alarm) je zvuna i svetlosna signalizacija poarnog signala; 10) lano uzbunjivanje je ostvarenje poarnog signala usled tehnikih smetnji ili prevare; 11) selektivno uzbunjivanje je uzbunjivanje jednog lica ili vie unapred odreenih lica; 12) opte uzbunjivanje je uzbunjivanje neodreenog broja lica putem elemenata za uzbunjivanje; 13) dvozonska zavisnost je utvreni postupak u sluaju poara; 14) dvozonska zavisnost je mera za spreavanje lanog uzbunjivanja. Aktiviranjem javljaa iz prve zone moe se izvriti selektivno uzbunjivanje ili neka upravljaka funkcija, a aktiviranjem javljaa i iz druge zone ukljuuju se opte uzbunjivanje i ostale upravljake funkcije;
15) kontrolna knjiga je knjiga za unoenje svih podataka o redovnim ispitivanjima, revizijama, nadogradnjama, ukljuivanju i iskljuivanju pojedinih zona, kao i o dojavama smetnji i poara. Uz svaki podatak unosi se datum, vreme i kratak opis dogaaja i potpis deurne osobe.
1.2. Zahtevi za stabilne instalacije za dojavu poara

Stabilna instalacija za dojavu poara mora biti tako projektovana i izvedena da pravilnim izborom, brojem i rasporedom javljaa poara omoguuje signaliziranje pojave poara u najranijoj moguoj fazi, uz dovoljno veliku sigurnost spreavanja lanih uzbunjivanja. Svetlosna signalizacija smetnji ne sme se iskljuivati. Ona se automatski iskljuuje po otklanjanju smetnji. Osetljivost stabilne instalacije za dojavu poara mogu menjati samo za to obuena lica.
1.3. Plan uzbunjivanja (alarmiranja)

Stabilna instalacija za dojavu poara zahteva detaljno razraen plan uzbunjivanja, u kojem moraju biti utvreni postupci uzbunjivanja za vreme i van radnog vremena, koji mora biti usklaen sa optim planom zatite od poara. Plan uzbunjivanja postavlja se u blizini dojavne centrale. Poarna uzbuna (alarm) mora se signalizirati svetlosno i zvuno na dojavnoj centrali, svim paralelnim tabloima u lokalnom poarnom kontrolnom centru. Poarna uzbuna mora biti takva da omoguuje brzo pronalaenje mesta pojave poara. Neovlaena lica ne smeju iskljuivati ureaj za poarnu uzbunu.
1.4. Poarni rizici

Pri odreivanju vrste javljaa poara na samom poetku projektovanja treba sagledati stepen poarnog rizika navedenog objekta. U tabeli 1. dat je opis koji karakterie stepen poarnog rizika.
Stepen poarnog rizika Kriterijumi koji karakteriu rizik ? ne postoji opasnost po ivot ? poarni sektor manji od 150m ? mala mogunost brzog irenja vatre i dima ? mala vrednost opreme ? postoji opasnost po ivot ? poarni sektor vei od 150 m ? mogunost brzog irenja vatre i dima ? srednja vrednost ? postoji velika opasnost po ivot ? velika mogunost brzog irenja vatre i dima ? velika vrednost opreme ? objekti istorijskog znaaja Primeri koji karakteriu rizik ? kuhinje ? toplotna postrojenja ? prostorije za razonodu ? male garae ? male radionice ? male kancelarije ? hotelske sobe ? fabriki prostori ? biroi sa vanim dokumentima ? istraivake laboratorije ? stepenita i hodnici ? bolnice ? raunski centri ? muzeji ? istorijske zgrade
Strana 4/73
mali do srednji 1
c) javljae gasa, koji reaguju na gasovite proizvode sagorevanja i/ili na proizvode razlaganja usled toplote; d) javljae plamena, koji reaguju na emitovano zraenje iz plamena.
1.6. Dojavna centrala

Dojavna centrala prihvata podatke o poaru od prikljuenih javljaa i ukljuuje zvunu i svetlosnu signalizaciju odreujui mesto opasnosti. Dojavna centrala prenosi informaciju o poaru preko predajnog ureaja daljinske signalizacije protivpoarnoj slubi i/ili preko ureaja za upravljanje automatskom protivpoarnom instalacijom ukljuuje gaenje. Dojavna centrala neprekidno kontrolie pravilan rad stabilne instalacije za dojavu poara i daje zvune i svetlosne signale upozorenja pri bilo kojoj neispravnosti. Zvuni signal uzbune (alarma) mora se razlikovati od zvunog signala kvara. Dojavna centrala mora biti postavljena u prostoriji gde se neprekidno deura ili mora do mesta sa neprekidnim deurstvom biti osigurana paralelna signalizacija, odnosno automatski daljinski prenos signala poara i smetnji. U blizini dojavne centrale mora biti: 1) plan uzbunjivanja, 2) kontrolna knjiga, 3) uputstvo za rukovanje i odravanje dojavne centrale.
srednji do veliki 2
veliki do vrlo veliki 3
Tabela 1.1.
Stepen poarnog rizika Dodatni zahtevi Varijante Preporuuje se kombinacija javljaa JDD o * ODD TDD o o * * o * o * * o * o * * o * * o * o DP * o * * o
Ako su dimni detektori: otkrivanje bezdimnih poara Otkrivanje bezdimne i dimne vatre
2 Visina prostorije >10m Otkrivanje bezdimne i dimne vatre 3 Oekivane su vatre koje formiraju beli dim - elektroinstalacija Legenda: o - mogua kombinacija * - vrlo es ta kombinacija
1 2 3 4 1 2 3 4 1 1 2 3 4 1
JDD - jonizacioni detektor dima ODD - optiki detektor dima TDD - termodiferencijalni detektor DP - detektor plamena
1.7. Elementi za uzbunjivanje (alarmiranje)

Elementi za uzbunjivanje (sirene, zvona, lampe, bljeskalice), predajnici i prijemnici daljinske signalizacije moraju stalno biti u ispravnom stanju i zatieni od oteenja i blokiranja. Elementi za poarno uzbunjivanje moraju se razlikovati od elemenata za ostala uzbunjivanja. Elementi za uzbunjivanje moraju biti crvene boje ili obloeni natpisnim ploicama POARNA UZBUNA. Za bolji nadzor i bru orijentaciju akcije na gaenju poara potrebno je primenjivati ureaje za paralelnu signalizaciju i/ili sinoptike tabloe sa ucrtanim objektima i dojavnim zonama.
Tabela 1.2. Kombinacija razliitih vrsta detektora 1.5. Automatski javljai poara
Automatski javljai poara, prema principu rada, dele se na : a) termike javljae, koji reaguju na poveanje temperature; b) dimne javljae, koji reaguju na proizvode sagorevanja i/ili estica koje lebde u atmosferi, iji se dijametar kree od 10 m (vidljivi dim) do 1m (nevidljivi dim): 1) jonizujue dimne javljae, koji reaguju na proizvode sagorevanja koji utiu na promenu jonizujue struje u radioaktivnoj komori; 2) optike dimne javljae, koji reguju na proizvode sagorevanja koji dovode do apsorpcije ili raspraivanja svetlosti u infracrvenom, vidljivom i/ili ultraljubiastom opsegu elektromagnetnog spektra;
1.8. Tehnike mere nadzora

Podruja na kojima se primenjuju tehnike mere nadzora moraju prostorno ili graevinski biti odvojene od podruja na kojima se te mere ne primenjuju pomou protivpoarnih zidova i podova. Tehnike mere nadzora primenjuju se na:
Osnovna povrina nadziranog prostora m
Strana 5/73
Tip javljaa
Visina prostora (m)
Maksimalna povrina nadzora (A) i poluprenik pokrivanja javljaa (R) i pripadajua granina krivulja (K)
NAGIB KROVA
15
A R K7 K5 K7 K2 A
15 30
R K8 K8 K9 K3 A 80 m 7,2 m 80 m 7,2 m 100 m 8,0 m 30 m 4,9 m
> 30
R K8 K10 K11 K6 80 m 8,0 m 100 m 9,0 m 120 m 9,9 m 30 m 5,5 m
80 > 80 30 > 30
12 DIMNI 6 DIMNI 6,0 - 12,0 7,5 TERMIKI 1 TERMIKI 2 6 TERMIKI 3 4,5 7,5 TERMIKI 1 TERMIKI 2 6 4,5 TERMIKI 3 JAVLJA PLAMENA 1,5-20
DIMNI
80 m 6,7 m 60 m 5,8 m 80 m 6,7 m 30 m 4,4 m
20 m 3,6 m
K1
30 m 4,9 m
K3
40 m 6,3 m
K6
POSEBNO ZA SVAKI POJEDINANI SLUAJ
Tabela 1.3.
Slika 1.1.
liftove, kao i transportna i transmisijska okna; kablovske kanale i okna; klima ureaje i ventilacijske ureaje; kanale i okna za otpad, kao i spremnice za sakupljanje; 5) komore i prostore u zidu; 6) meuplafonske i meupodne prostore. Izuzetno, tehnike mere nadzora se ne primenjuju na: 1) sanitarne prostore i praonice bez zapaljivih materijala ili otpadaka; 2) kablovske kanale i okna koji su nedostupni ljudima i vatrootporno odvojeni; 3) podzemna sklonita koja se u mirnodopsko vreme ne upotrebljavaju u druge svrhe; 4) prostore koji su zatieni jednom od automatskih instalacija za gaenje; 5) meuprostore u plafonu i podu, ako su: nii od 0,8 m, bez vodova za sigurnosne ureaje, poarnog optereenja manjeg od 25 MJ/m2, podeljeni u celine ne due od 10 m i ne ire od 10 m. 1) 2) 3) 4)
Strana 6/73
poara, visini prostora, uticaju okolnih pogonskih uslova i moguih izvora smetnji. Ako se u fazi nastajanja poara moe oekivati tinjajui razvoj sa dimom i malo toplote i malo zraenja plamena, moraju se upotrebiti dimni javljai. Ako se u fazi nastajanja poara moe oekivati brzi razvoj poara uz jako oslobaanje toplotre i intenzivnog zraenja plamena, mogu se primenjivati dimni i termiki javljai ili javljai plamena ili njihove kombinacije. Dimni javljai se primenjuju u prostorima u kojima mogu nastati tete od dima, bez obzira na to dali je re o ouvanju ljudskih ivota ili o skupocenim ureajima osetljivim na dim.
1.11. Uticaj visine prostora

Meuzavisnost razliitih automatskih javljaa poara i visine prostora mora da odgovara zahtevima datim na slici 1.2.
Visina prostora (m) 20-30 7,5-20 6-7,5 4,5-6 do 4,5
Legenda:
Dimni javlja N P VP VP VP
Termiki javlja klasa 1 N N P VP VP klasa 2 N N N P VP klasa 3 N N N N P
Javlja plamena P VP VP P N
1.9. Dojavne zone

Podruje na koje se primenjuju tehnike mere nadzora deli se na dojavne zone. Odreivanje dojavnih zona mora biti takvo da se moe brzo i jednoznano odrediti mesto izbijanja poara. Dojavna zona sme se rasprostirati samo po jednoj etai (izuzetak su stepenita, liftovi i sl. okna), a na sme biti vea od poarnog sektora niti vea od 1600 m2. U jednoj dojavnoj zoni sme biti vie prostora samo ako su susedni, a nema ih vie od 5 sa ukupnom povrinom ne veom od 400 m2, ili ako su susedni, a prilazi se mogu lako nadgledati i ukupna povrina nije vea od 1000 m2. Tamo gde nije lako pronalaenje nadziranog prostora obavezno predvideti odvojene (paralelne) indikatore. Javljai poara u meupodovima i meuplafonima, kablovskim kanalima klima ureajima i sl., moraju biti grupisani u odvojene dojavne zone. Na svakom javljau ili u njegovoj neposrednoj blizini mora biti uoljivo kojoj dojavnoj zoni pripada. Dojavna zona u primarnom vodu moe maksimalno sadravati 25 automtskih javljaa poara. Posebne dojavne zone sa runim javljaima ne smeju sadravati vie od 10 runih javljaa.
N - neprikladan P - prikladan VP - vrlo prikladan
Slika 1.2.
Zavisnost povrine dimnih javljaa na kojoj se primenjuju tehnike mere nadzora i visine prostora mora da odgovara zahtevima na slici 1.3.
1.10. Izbor javljaa poara

Izbor javljaa poara zavisi od oekivanih poarnih veliina koje se mogu javiti pri nastanku
Slika 1.3.
1.12. Uticaj temperature, strujanja vazduha i vibracija
Dimni javljai i javljai plamena mogu se postavljati na mestima na kojima temperatura ne prelazi +50 C. Temperatura reagovanja termikih javljaa mora biti izmeu 10 i 35C iznad najvie temperature koja moe nastati prirodnim ili pogonskim delovanjem u okolini javljaa. U prostorima sa temperaturom ispod 0C ne postavljaju se dimni javljai. Za temperature ispod 0C preporuuju se termiki javljai poara. Dimni javljai mugu biti postavljeni u prostoru u kojem brzina strujanja vazduha nije vea od 5 m/s, osim ako je dozvoljena primena javljaa i za vee brzine. Termiki javljai i javljai plamena ne podleu uticaju brzine strujanja vazduha. Vibracije ne smeju da utiu na pravilan rad javljaa poara. Pre montae javljaa treba izmeriti vibracije i utvrditi mogue uticaje.
Strana 7/73
Maksimalno dozvoljeni horizontalni razmaci izmeu javljaa odreeni su dijagramom na slici 1.3. Dozvoljeno odstupanje od kvadratne raspodele javljaa moe biti prema izvedenim graninim krivama K. Unutar pripadajuih graninih krivih odabrati razmake a i b. U podruju izmeu Y i Z jae izvuene granine krive oznaavaju maksimalnu nadzirnu povrinu. Pri projektovanju za dvozonsku zavisnost za iste poarne veliine definisane nadzirne povrine redukuju se za 50%. Dimne i termike javljae poara treba, po pravilu, postavljati pod plafonom, a ako nije mogue, dozvoljeno je postavljanje na zidove, nosae, stubove ili veanjem na ianu uad ispod krovova zgrade sa svetlarnicima. Potrebni razmaci dimnih javljaa prema plafonu dati su u tabeli 1.4.
Razmak (DV) dimnih javljaa u odnosu na strop ili krov (mm) VISINA PROSTORA (m) do 6 od 6 do 8 od 8 do 10 od 10 do12 od 12 do 20 Nagib krova do 15 min maks 30 200 70 250 100 300 150 350 250 450 Nagib krova 15-30 min maks 200 300 250 400 300 500 350 600 500 700 Nagib krova >30 min maks 300 500 400 600 500 700 600 800 800 1000
1.13. Uticaji vlage, dima, praine i svetlosti

Dozvoljena je relativna vlaga vazduha do 95%, ali se mora onemoguiti stvaranje magle i rose kod dimnih javljaa. Pri sprovoenju tehnikih mera nadzora u prostorijama u kojima postoji mogunost prskanja vode obavezno se upotrebljavaju javljai sa odgovarajuom zatitom. Ako su u pogonima propratne pojave dim, praina ili slini aerosoli, lano uzbunjivanje dimnih javljaa treba spreiti primenom filtera ili zaklona. Upotreba termikih javljaa je pouzdanija i sigurnija. Ako je zbog visine prostora ili iz drugih razloga, neizbena upotreba javljaa plamena, neeljene uticaje svetlosti treba spreiti primenom posebnih zavesica i prekrivaa koji se stavljaju na javljae.
Tabela 1.4. 1.15. Razmetaj javljaa kod plafona sa potporama

Potpore, nosai, grede, rebra i dr. utiu na razmetaj javljaa ako im je visina vea od odreene visine. Meuzavisnost visine prostora, visine potpora i uticaj na razmetaj javljaa data je na slici 1.4.
1.14. Broj i razmetaj javljaa poara

Broj i razmetaj javljaa poara odreuje se prema vrsti javljaa, prostornoj geometriji tienog prostora i uslovima okoline. Javljai se odabiraju tako da oekivane poare mogu detektovati u poetnim fazama, a smetaju se tako da se spree lana uzbunjivanja. Broj javljaa povrine na kojima se primenjuju tehnike mere nadzora moraju ispunjavati zahteve date u tabeli 1.3.
Slika 1.4.
Ako je pojedini deo plafona vei ili jednak 0,6strukoj dozvoljenoj nadziranoj pvrini javljaa, tada u svako polje treba postaviti javljae.
Ako su povrine polja vee od dozvoljene nadzirane povrine, pojedina polja treba posmatrati kao zasebne prostore. Ako je visina potpora iznad 800 mm, za svako polje plafona mora se predvideti po jedan javlja.
Strana 8/73
1.18. Razmak javljaa od uskladitene robe ili ureaja

Horizontalni i vertikalni razmak javljaa od ureaja ili uskladitene robe ne sme ni na jednom mestu biti manji od 0,5 m. Uskladiteni materijal koji od plafona ne ostavlja vei otvor od 5% visine prostora smatra se zidom.
1.16. Smetaj javljaa u uskim prostorima

U prolazima, hodnicima i drugim prostorima sa plafonom uim od 3 m razmaci izmeu javljaa moraju biti: za termike javljae do 10 m, za dimne javljae do 15 m. Maksimalno dozvoljene nadzirne povrine ne smeju se prekoraiti.
1.19. Razmak javljaa od plafona i krova

Termiki javljai postavljaju se na plafon. Pri postavljanju dimnih javljaa upotrebljavaju se vrednosti iz tabele 1.4. Dimni javljai mogu biti postavljeni neposredno na plafon ili vrh krova, ako je visina ravnog plafona manja od 8 m, odnosno ako je visina vrha krova manja od 4 m.
1.17. Razmak javljaa od zidova

Razmak javljaa od zidova ne sme biti manji od 0,5 m, izuzev prolaza i kanala irine manje od 1 m. Dozvoljeni razmak od zida moe se odabrati prema slici 1.5. i dijagramu na slici 1.6.
1.20. Raspored javljaa kod posebnih oblika plafona i krova

Kod prostora sa kosim plafonom, kao i trouglastim ili ugaonim krovom, iji je nagib vei od 15, treba postaviti red detektora u vertikalnoj ravni vrha prostora, odnosno najvieg dela prostora.
1.21. Uticaj ventilacije i klimatizacije

Javljai za nadzor prostora ne smeju se postaviti u struju sveeg vazduha klima-ureaja i ventilacionih ureaja. Perforirane plafone, koji slue za ventilaciju, treba zatvoriti na rastojanju od 0,5 m do javljaa. U ventilisanoj i klimatizovanoj prostoriji spreeno je nastajanje velike koncentracije dima, a time je smanjena i osetljivost stabilne instalacije za dojavu poara. u tom sluaju treba smanjiti nadziranu povrinu javljaa i poveati njegovu osetljivost.
Slika 1.5.
1.22. Raspored i smetaj runih javljaa

Runi javlja poara je obavezno sastavni deo stabilne instalacije za dojavu poara. Runi javljai postavljaju se ne samo sa unutranje nego i spoljne strane zgrade na zidovima i konsrukcijama sa visinom ugradnje 1,5 m od nivoa poda ili zemlje. Unutar zgrade, runi javljai postavljaju se na putevima za evakuaciju, u hodnicima, prolazima, na stepenitima, izlazima, u blizini prostora sa veim poarnim rizikom, uz vane komunikacije i u blizini runih aparata za gaenje poara. Unutar zgrada, runi javljai postavljaju se u razmacima najvie 40 m, a izvan zgrada najvie 120 m jedan od drugog. Uz svaki runi javlja mora biti postavljena natpisna ploica na kojoj je tano naznaena namena i
Slika 1.6.
nain ukljuivanja. Nije dozvoljeno postavljanje runih javljaa u iste dojavne zone sa automatskim javljaima.
Strana 9/73
1.23. Spreavanje lanih uzbuna

Termiki javljai ne smeju biti smeteni na mestima na kojima okolna temperatura usled prirodnih ili pogonskih toplotnih izvora, moe dovesti do neeljenog uzbunjivanja stabilne instalacije za dojavu poara. Pri razmetaju termikih javljaa treba voditi rauna na mogunost direktnom uticaju sunca, termikim zraenjima pogonskih ureaja, kao i vrueg vazduha ili vrue pare. Dimni javljai ne smeju biti smeteni u blizini radnih mesta i pogonskih ureaja koji su izvor dima, praine ili slinih aerosola. Da bi se spreilo lano uzbunjivanje, pri smetaju dimnih javljaa u niskim prostorima (visine do 3 m) treba preduzeti mere, kao to su: razmetaj javljaa izvan prostora plafona koji je iznad stalnog radnog mesta; upotreba dvozonske zavisnosti; zamena dimnih javljaa termikim; upotreba javljaa sa vremenskim zatezanjem; zabrana puenja; smanjena osetljivost stabilne instalacije za dojavu poara. U prostorima sa jakim strujanjem vazduha javljae treba zatiti posebnim limenim zaklonima prilagoenim za te namene (vetrobran).
Mora se onemoguiti da se iskljuivanjem pogonskih ureaja iskljui i strujno kolo prema dojavnoj centrali. Ureaj za punjenje akumulatora mora biti tako dimenzioniran da se akumulator ispranjen do kraja dozvoljenog napona moe automatski napuniti u roku od 24 h na 80% nazivnog kapaciteta. Punjenje akumulatora mora biti okonano najkasnije po isteku 48 h.
1.26. Akumulatorske baterije

Za stabilne instalacije sa automatskom dojavom kvara, na mestima na kojima nije obezbeeno stalno deurstvo, kapacitet baterije treba da obezbedi nesmetan rad stabilne instalacije, po nestanku mrenog napajanja, od 72 h, sa tim da se moe ukljuiti ureaj za uzbunjivanje za poarni sektor sa najveom energetskom potronjom i napajanjem od 30 min. Za stabilne instalacije sa automatskom dojavom smetnji na mestima na kojima su obezbeeni neprekidno deurstvo i sluba za otklanjanje kvarova, kapacitet baterije treba odabrati tako da se pri neispravnom mrenom napajanju omogui nesmetan rad instalacije najmanje 30 h i pola sata ureaja za uzbinjivanje. Za stabilne instalacije sa automatskom dojavom smetnje, na mestima na kojima su obezbeeni, neprekidno deurstvo i sluba za otklanjanje kvarova, kapacitet baterije treba odabrati tako da je pri neispravnom mrenom napajanju mogu trajno nesmetan rad instalacije 4 h i pola sata rad elemenata za uzbunjivanje za poarni sektor sa najveom energetskom potronjom. U takvom sluaju mora biti na raspolaganju rezervno mreno ili agregatsko napajanje koje se automatski ukljuuje ispadom prvog mrenog napajanja. Akumulatori se postavljaju tako da budu zatieni od spoljnih uticaja i oteenja i da je mogu pristup zbog odravanja i ispitivanja.
1.24. Napajanje energijom

Napajanje enrgijom mora biti iz dva izvora. Prvi izvor je elktrina mrea, a drugi-akumulatorska baterija. Pri nestanku energije iz elektrine mree akumulatorska baterija automatski i bez prekida preuzima napajanje stabilne instalacije. Izvori energije moraju biti spojeni vrstim fiksnim prikljucima na sistem stabilne instalacije. Energija koja se koristi za napajanje stabilne instalacije ne sme biti upotrebljena za napajanje drugih ureaja.
1.27. Povezivanje stabilne instalacije za dojavu sa tehnolokom i elektrotehnikom opremom i ispitivanje

Na izlazima dojavne centrale treba predvideti kontaktne i beskontaktne elemente za upravljanje tehnolokom i elektrotehnikom opremom objekta. Dojavna centrala formira impuls za upravljanjem automatskim ureajima za gaenje poara i impuls za energetsko iskljuenje nadziranog objekta pri ukljuivanju dva dimna javljaa poara postavljena u nadziranoj prostoriji. Upravljanje ureajima za ventilaciju i klimatizaciju dozvoljava se ve pri aktiviranju jednog dimnog javljaa poara.
1.25. Elektrina mrea

Napajanje energijom iz elektrine mree mora biti takvo da omoguuje trajan pogon stabilne instalacije za dojavu i punjenje akumulatorske baterije. Za dovod energije mora biti upotrebljeno odvojeno strujno kolo sa posebno oznaenim osiguraem (crvena boja).
1.28. Kablovi i provodnici
Stabilna instalacija za dojavu i pripadajui prenosni vodovi moraju biti izvedeni vlastitom mreom kablova ili vodova. Kablovi moraju biti izvedeni sa mehanikom zatitom koja odgovara zahtevima nadziranog prostora, a u skladu sa opte vaeim elektrotehnikim propisima za izvoenje u zgradama i industriji. Presek kablova mora biti odabran tako da odgovara potronji struje upotrebljenih ureaja i zahteva u pogledu maksimalno dozvoljenog elektrinog otpora linije. Za vezivanje javljaa (slika 1.7) se preporuuje signalni kabl I-Y(ST)Y poprenog preseka 0,8mm, a za vezivanje sirena i izvrnih organa se preporuuju energetski kablovi. Pri upotrebi vieilnih kablova treba ostavljati 10% rezerve od broja vodova i stezaljki (spojnica) u razvodnim ormarima. Nije dozvoljeno da se zajedniki u jednoj cevi, ormaru, kablu, posebnom kanalu ili vertikali (silazitu), polau strujna kola sa naponom do 50 V sa strujnim kolima napona vieg od 50 V. Razvodne kutije i ormari stabilne instalacije moraju biti oznaeni crvenom bojom. Broj povezivanja (spajanja) treba da bude to manji, a svako spajanje izvedeno lemljenjem ili drugom jakom sigurnom mehanikom metodom. Protiv elektrinih uticaja koji ometaju rad (elektrina interferencija, munja, ukljuivanje i iskljuivanje snanih potroaa, elektrine iskre i elektromagnetni talasi) treba preduzeti odgovarajue zatitne mere, kao to su polaganje kablova i vodova u metalne uzemljene cevi i/ili upotreba specijalnih filtera i dr. zatitnih mera.
Strana 10/73
Otpor izolacije izmeu vodova i zemlje mora iznositi najmanje 500 kilooma. Za merenje otpora izolacije ne sme se upotrebljavati instrument sa naponom viim od 50 V, osim ako su svi delovi stabilne instalacije odvojeni od voda i kabla. Elektrine instalacije i oprema stabilne instalacije moraju odgovarati prostoru u koji se ugrauju (npr. vodonepropusna za tropske krajeve, za ugradnju u eksplozivno ugroene prostore). Za funkcionalno ispitivanje stabilne instalacije mora se pribaviti sledea dokumentacija: 1) projekat izvedenog stanja stabilne instalacije za dojavu; 2) plan uzbunjivanja; 3) uputsvo za rukovanje i odravanje dojavne centrale; 4) program rada centrale i upravljanja ventilacijom, klimom, klapnama, vratima i iskljuenjima; 5) kontrolna knjiga; 6) svi izvetaji o ispitivanju ugraene opreme; 7) ispitne liste i protokoli za elektrine instalacije. Prilikom funkcionalnog ispitivanja stabilne instalacije mora se ispitati rad svakog ugraenog elementa svakog javljaa, svakog elementa za uzbunjivanje i svih elemenata za prenos signala, kao i rad dojavne centrale i sva upravljanja koja ona obavlja. Po otklanjanju svih uoenih kvarova i neispravnosti i ponovnom ispitivanju izdaje se izvetaj o funkcionalnosti stabilne instalacije za dojavu poara.
Slika 1.7. Primer vezivanja automatskih detektora i runih javljaa
KONVENCIONALNI SISTEMI 2. CENTRALA QUATTRO SISTEM ZA DOJAVU POARA

2.1. Namena i upotreba
Centrale tipa QUATTRO predstavljaju savremene mikroprocesorske ureaje namenjene otkrivanju poara u najranijoj fazi, signalizaciji i preduzimanju odreenih akcija u cilju njegovog saniranja (izvrne funkcije). Osim pratee signalizacije na samoj centrali (LED, interni biper) centrale tipa QUATTRO raspolau sa 1 kontrolisanim izlazom za eksterne sirene i 1 open collector izlazom opte namene. Opcioni modul za telefonsku dojavu alarma omoguava slanje snimljene govorne poruke na vie telefonkih brojeva u sluaju alarma. Predviena je upotreba svih standardnih (pragovskih, konvencionalnih) tipova detektora i javljaa poara, kao i svih ostalih elemenata potrebnih za funkcionisanje sistema (sirene, relejni izvrni organi, automatski telefonski javljai poara, itd.). Primena mikroprocesorske tehnike sistemu daju sledee karakteristike: Efikasnost - Stanje svake od zona se viestruko proverava pre nego to usledi preduzimanje odreenih akcija u skladu sa alarmnim ili drugim kriterijumima. Pouzdanost - izvedena je auto-dijagnostika svih kljunih funkcija sistema, ukljuujui i rad samog procesora. Samo-testiranje je neprekidno u funkciji, tako da e korisnik o svakom eventualnom kvaru biti blagovremeno obaveten. Ovo, uz automatsku proveru alarmnih stanja, ini sistem vrlo pouzdanim. Preglednost - vizuelna indikacija je izvedena tako da i u vanrednim situacijama prua potpuni pregled kompletnog stanja sistema, bez mogunosti stvaranja konfuzije. Jednostavno rukovanje - manipulacija sistemom se obavlja putem tastature na prednjem panelu. Osmiljena je tako da upravljanje ini brzim i jednostavnim. Programirljivost - Svi parametri bitni za funkcionisanje sistema se programiraju na licu mesta. Daljinska signalizacija - Omoguena je primena uredjaja za telefonsku dojavu alarma, ali i
Strana 11/73
drugih, jednostavnijih vidova prenosa signala alarma/kvara.
2.2. Rukovanje
Rukovanje sistemom se odvija u tri hijerarhijska nivoa, to je odreeno tipom lozinke otkucane na tastaturi (dve lozinke). Na taj nain je postignut visok stepen zatite od neovlaene manipulacije, kao i jasna, jednostavna, ali i strogo definisana procedura i razdvajanje funkcija u upravljanju sistemom. Podela je sledea : 1. hijerarhijski nivo (najnii - lozinka 1) omoguava pristup osnovnim funkcijama sistema: uklj./isklj. zona - pojedinano i grupno promena reima dan/no potvrda alarma/kvara resetovanje sistema (iskljuenje izvrnih funkcija, zvune signalizacije itd.) testiranje signalizacije (LED, interna i eksterna zvuna signalizacija) 2. hijerarhijski nivo (lozinka 2) je namenjen korisnikom ovlaenom licu i omoguava: izmena lozinki 1 i 2 test detektora (ONE MAN TEST) 3. hijerarhijski nivo (lozinka 3) je namenjen licu ovlaenom od strane proizvoaa. Parametri koji se unose na ovom nivou su od vitalnog znaaja za funkcionisanje sistema.
2.3. Organizacija alarma

U okviru organizacije alarma sistema, treba razlikovati dva reima rada: Reim DAN - Organizacija alarma je dvostepena. To znai da, nakon aktiviranja nekog od automatskih detektora poara, centrala nee odmah aktivirati sirene i izvrne funkcije, ve e, vizuelno i zvuno, signalizirati predalarmno stanje (prvostepeni alarm). To je najpre vreme potvrde alarma, koje eventualnom potvrdom alarma od strane operatera prelazi u vreme provere alarma. Time se praktino produava vreme zatezanja, odnosno vremenski interval koji stoji na raspolaganju operateru da proveri da li se radi o stvarnom ili lanom alarmu. Po isteku vremena zatezanja, ili odmah po aktiviranju runog javljaa poara, centrala aktivira spoljne sirene i izvrne funkcije (napr. iskljuenje mrenog napajanja odreenih potroaa, daljinska signalizacija itd.). Reim NO - Nema vremenskog kanjenja (zatezanja) alarma. Odmah po aktiviranju automatskog detektora ili runog javljaa poara, centrala aktivira spoljne sirene i izvrne funkcije.
2.4. Tehnike karakteristike
QUATTRO Broj zona dojave (max) Broj izlaza sa sirene Opteretivost relejnih kontakata (sirene) Broj "open collector" izlaza Opteretivost "open collector" izlaza Broj detektora po zoni Max. potronja u mirnom stanju Mreno napajanje Rezervno napajanje Dimenzije ( x V x D) 4 1 24V / 10A 2 24V / 5A 25 3W 220V AC +/-10% 24V DC / 7Ah 320 x 280 x 95 mm
Strana 12/73
Slika 2.1. Tehnike karakteristike centrale QUATTRO
Slika 2.2. Prednji panel centrale QUATTRO (operatorska konzola)
Strana 13/73
Legenda: 1 - Otvor za uvoenje kablova 2 - 4 x otvor za privrenje na zid 5
Slika 2.3. Dimenzije centrale QUATTRO (pogled spreda na zadnju stranu centrale)
Strana 14/73
5
~ 220 V
16
Legenda: 1 - Osnovna ploa 2 - Akumulatori 3 - Trasformator 4 - Ulazno-izlazne kleme 5 - Otvor za uvoenje kablova
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Rt
ZONA 1* (primer automatska) ZONA 2* (primer runa) ZONA 3
Ra=220-560
Rt=4,7 k
* - svaka od zona moe biti konfigurisana kao automatska ili kao runa
+ + + + -
Ra
Rt
Rt
Rt
ZONA 4
ULAZ
IZLAZ 1 IZLAZ 2 IZLAZ 3 +12V DC GND
Slika 2.4. Pogled na unutranjost centrale QUATTRO
KONVENCIONALNI SISTEMI 3. CENTRALA ALPHA 1000-10C/20C SISTEM ZA DOJAVU POARA

Centrale tipa ALPHA 1000-10C/20C predstavljaju savremene mikroprocesorske ureaje namenjene otkrivanju poara u najranijoj fazi, signalizaciji i preduzimanju odreenih akcija u cilju njegovog saniranja (izvrne funkcije). Projektovane su za potpuno autonoman rad, ali sa mogunou povezivanja u informacionu mreu (napr. personalni raunar) u cilju poveanja preglednosti stanja sistema, arhiviranja svih relevantnih podataka (dogaaja od vanosti sa tanim vremenima njihovog nastanka), njihovim tampanjem, itd. Osim pratee signalizacije na samoj centrali (LED, interni biper) centrale tipa ALPHA 1000 raspolau sa 2 kontrolisana izlaza za eksterne sirene i 3 open collector izlaza opte namene. Opcioni modul za telefonsku dojavu alarma omoguava slanje snimljene govorne poruke na vie telefonkih brojeva u sluaju alarma. Komunikacioni kanal za serijski asinhroni prenos podataka omoguava vezu sa centralnim raunarom ili nekom drugom inteligentnom jedinicom (napr. paralelni tablo) putem dvoine veze. Predviena je upotreba svih standardnih (pragovskih, konvencionalnih) tipova detektora i javljaa poara, kao i svih ostalih elemenata potrebnih za funkcionisanje sistema (sirene, relejni izvrni organi, automatski telefonski javljai poara, itd.). Primena mikroprocesorske tehnike sistemu daju sledee karakteristike: Efikasnost - Stanje svake od zona se viestruko proverava pre nego to usledi preduzimanje odreenih akcija u skladu sa alarmnim ili drugim kriterijumima. Pouzdanost - izvedena je auto-dijagnostika svih kljunih funkcija sistema, ukljuujui i rad samog procesora. Samo-testiranje je neprekidno u funkciji, tako da e korisnik o svakom eventualnom kvaru biti blagovremeno obaveten. Ovo, uz automatsku proveru alarmnih stanja, ini sistem vrlo pouzdanim. Preglednost - vizuelna indikacija je izvedena tako da i u vanrednim situacijama prua pot
Strana 15/73
puni pregled kompletnog stanja sistema, bez mogunosti stvaranja konfuzije. Jednostavno rukovanje - manipulacija sistemom se obavlja putem tastature na prednjem panelu. Osmiljena je tako da upravljanje ini brzim i jednostavnim. Programirljivost - Svi parametri bitni za funkcionisanje sistema se programiraju na licu mesta. Daljinska signalizacija - Omoguena je primena uredjaja za telefonsku dojavu alarma, ali i drugih, jednostavnijih vidova prenosa signala alarma/kvara. Mogunost povezivanja u informacionu mreu - za ovu namenu je predvien serijski kanal.
3.2. Rukovanje
Rukovanje sistemom se odvija u tri hijerarhijska nivoa, to je odreeno tipom lozinke otkucane na tastaturi (dve lozinke). Na taj nain je postignut visok stepen zatite od neovlaene manipulacije, kao i jasna, jednostavna, ali i strogo definisana procedura i razdvajanje funkcija u upravljanju sistemom. Podela je sledea : 1. hijerarhijski nivo (najnii - lozinka 1) omoguava pristup osnovnim funkcijama sistema: uklj./isklj. zona - pojedinano i grupno promena reima dan/no potvrda alarma/kvara resetovanje sistema (iskljuenje izvrnih funkcija, zvune signalizacije itd.) testiranje signalizacije (LED, interna i eksterna zvuna signalizacija) 2. hijerarhijski nivo (lozinka 2) je namenjen korisnikom ovlaenom licu i omoguava: izmena lozinki 1 i 2 test detektora (ONE MAN TEST) 3. hijerarhijski nivo (lozinka 3) je namenjen licu ovlaenom od strane proizvoaa. Parametri koji se unose na ovom nivou su od vitalnog znaaja za funkcionisanje sistema.

U okviru organizacije alarma sistema, treba razlikovati dva reima rada: Reim DAN - Organizacija alarma je dvostepena. To znai da, nakon aktiviranja nekog od automatskih detektora poara, centrala nee odmah aktivirati sirene i izvrne funkcije, ve e, vizuelno i
zvuno, signalizirati predalarmno stanje (prvostepeni alarm). To je najpre vreme potvrde alarma, koje eventualnom potvrdom alarma od strane operatera prelazi u vreme provere alarma. Time se praktino produava vreme zatezanja, odnosno vremenski interval koji stoji na raspolaganju operateru da proveri da li se radi o stvarnom ili lanom alarmu. Po isteku vremena zatezanja, ili odmah po aktiviranju runog javljaa poara, centrala aktivira spoljne sirene i izvrne funkcije (napr. iskljuenje mrenog napajanja odreenih potroaa, daljinska signalizacija itd.). Reim NO - Nema vremenskog kanjenja (zatezanja) alarma. Odmah po aktiviranju automatskog detektora ili runog javljaa poara, centrala aktivira spoljne sirene i izvrne funkcije.
Strana 16/73

ALPHA 1000 Broj zona dojave (max) Broj izlaza sa sirene Opteretivost relejnih kontakata (sirene) Broj "open collector" izlaza Opteretivost "open collector" izlaza Broj detektora po zoni Broj kom. linija Max. potronja u mirnom stanju Mreno napajanje Rezervno napajanje Dimenzije ( x V x D) 10C 10 2 24V / 10A 3 24V / 5A 25 1 4W 220V AC +/-10% 24V DC / 7Ah 400 x 280 x 95 mm 20C 20 2 24V / 10A 3 24V / 5A 25 1 7W 220V AC +/-10% 24V DC / 12Ah 400 x 445 x 115 mm
Slika 3.1. Tehnike karakteristike centrale ALPHA 1000
Slika 3.2. Prednji panel centrale ALPHA 1000-10C (operatorska konzola)
Strana 17/73
Slika 3.3. Dimenzije centrale ALPHA 1000-10C (pogled spreda na zadnju stranu centrale)
Strana 18/73
Slika 3.4. Pogled na unutranjost centrale ALPHA 1000-10C
Strana 19/73
Strana 20/73
Legenda: 1. Otvori za uvoenje kablova 2. 4x otvor za privrenje centrale 5mm
Strana 21/73
KONVENCIONALNI SISTEMI 4. CENTRALA ALPHA 2000-24C/48C/96C SISTEM ZA DOJAVU POARA

Centrale tipa ALPHA 2000 predstavljaju savremene, mikroprocesorske ureaje namenjene otkrivanju poara u najranijoj fazi, signalizaciji i preduzimanju odreenih akcija u cilju njegovog saniranja (izvrne funkcije). Projektovane su za potpuno autonoman rad, ali sa mogunou povezivanja u informacionu mreu (napr. personalni raunar) u cilju poveanja preglednosti stanja sistema, arhiviranja svih relevantnih podataka (dogaaja od vanosti sa tanim vremenima njihovog nastanka), njihovim tampanjem, itd. Rezervno napajanje centrale je u saglasnosti sa propisima i u trajanju od najmanje 30 sati normalnog rada i 30 minuta u alarmnom stanju.
Strana 22/73
ali i strogo definisana procedura i razdvajanje funkcija u upravljanju sistemom. Podela je sledea: 1. hijerarhijski nivo (lozinka1) - omoguava pristup osnovnim funkcijama sistema: ukljuenje/iskljuenje zona - pojedinano i grupno promena reima DAN/NO potvrda alarma/kvara reset - povratak sistema u poetno stanje testiranje signalizacije (LED, interna i eksterna zvuna signalizacija)
2. hijerarhijski nivo (lozinka 2) - namenjen je licu ovlaenom za promenu nekih bitnih parametara: izmena lozinki 1 i 2 izmena vremena potvrde/kanjenja i trajanja alarma unoenje (korekcija) tanog vremena (opciono) test detektora (ONE MAN TEST)
4.2. Hardver
Dostupne su tri varijante kuita - kapaciteta do 24, 48 i 96 konvencionalnih zona dojave (videti tabelu 3.1). Predviena je upotreba svih standardnih (pragovskih, konvencionalnih) tipova detektora i javljaa poara, kao i svih ostalih elemenata potrebnih za funkcionisanje sistema (sirene, relejni izvrni organi, automatski telefonski javljai poara, itd.). Signalizacija centrale je takva da omoguuje pregled kompletnog stanja sistema (LCD displej 4x20 karaktera), ukljuujui i tekstualni opis lokacije zona (do 40 karaktera po zoni).
3. hijerarhijski nivo (lozinka 3) - namenjen je iskljuivo licu ovlaenom od strane proizvoaa. Parametri koji se unose u okviru ovog nivoa su od vitalnog znaaja za rad sistema i odreuju u potpunosti njegove performanse za zadatu primenu.

U okviru organizacije alarma sistema, treba razlikovati dva reima rada: Reim DAN - Organizacija alarma je dvostepena. To znai da, nakon aktiviranja nekog od automatskih detektora poara, centrala nee odmah aktivirati sirene i izvrne funkcije, ve e, vizuelno i zvuno, signalizirati predalarmno stanje (prvostepeni alarm). To je najpre vreme potvrde alarma, koje eventualnom potvrdom alarma od strane operatera prelazi u vreme provere alarma. Time se praktino produava vreme zatezanja, odnosno vremenski interval koji stoji na raspolaganju operateru da proveri da li se radi o stvarnom ili lanom alarmu. Po isteku vremena zatezanja, ili odmah po aktiviranju runog javljaa poara, centrala aktivira spoljne sirene i izvrne funkcije (napr. iskljuenje mrenog napajanja odreenih potroaa, daljinska signalizacija itd.). Reim NO - Nema vremenskog kanjenja (zatezanja) alarma. Odmah po aktiviranju automatskog detektora ili runog javljaa poara, centrala aktivira spoljne sirene i izvrne funkcije.
4.3. Softver
Modularna organizacija softvera daje sistemu visok nivo fleksibilnosti i programirljivosti na licu mesta. Naime, svi parametri bitni za funkcionisanje sistema se unose ili preko serijskog porta PC raunara, ili pomou tastature na samoj centrali. Eventualna dogradnja, kao i bilo koja druga strukturna ili funkcionalna promena se ostvaruje na veoma brz i efikasan nain.
4.4. Rukovanje
Rukovanje sistemom je jednostavno, ali dozvoljeno samo ovlaenom licu. Odvija se u tri hijerarhijska nivoa, to je odreeno tipom lozinke otkucane na tasturi na prednjem panelu centrale (tri lozinke). Na taj nain je postignut visok stepen zatite od neovlaene manipulacije kao i jasna, jednostavna,
Strana 23/73
ALPHA 2000 Broj zona dojave Broj izlaza za sirene Broj relejnih izlaza Opteretivost relejnih kontakata (sirene/ releji) Max. broj modula (zonski + relejni) Broj detektora po zoni Broj On/Off ulaza Broj kom. linija Max. potronja u mirnom stanju Mreno napajanje Rezervno napajanje** Displej Dimenzije ( x V x D)
24C 24 max 10 po zonskom modulu 4 max * 1 po modulu 8 max
48C 48 max 6 po zonskom modulu 8 max * 1 po zonskom modulu 24 max 8 po relejnom modulu 24V / 10 A
96C 96 max 6 po zonskom modulu 16 max * 1 po zonskom modulu 48 max 8 po relejnom modulu
11 25
22
8 max
16 max 2 po zonskom modulu 3 x RS232/485
31 max 2 po zonskom modulu
15 W
35 W 220 V 15%
65 W
24V / 15 Ah
24V / 24Ah
LCD - 4 x 20 znaka (sa pozadinskim osvetljenjem) 530 x 490 x 140 mm 530 x 490 x 210 mm 530 x 760 x 210 mm
* - broj izlaza za sirene moe biti povean korienjem relejnih izlaza ** - u sluaju potrebe, akumulatori veeg kapaciteta se ugrauju u eksterno kuite
Tabela 4.1. Tehnike karakteristike centrale ALPHA 2000-24C/48C/96C
Strana 24/73
Strana 25/73
Strana 26/73

LEGENDA - Konektori: 5 - Prikljuak za zone 6 - Relejni i izlaz za sirene 7 - Prikljuak za zone i digitalne ulaze 8 - Relejni i izlaz za sirene 9 - Prikljuak sa modula napajanja
LEGENDA - Moduli: 1 - Zonski modul 2 - Relejni modul 3 - Modul napajanja 4 - Akumulatori
Strana 27/73
Slika 4.4. Konektori centrale ALPHA 2000-24C
Strana 28/73
Strana 29/73
Strana 30/73
LEGENDA: I - Konektor za prikljuenje kablovskog razvoda 1. Konektor za prikljuenje CPU ploe 2.-11. Konektori za prikljuenje zonskih modula ili modula sa relejnim izlazima II -BUS konektor III-Nosea ploa elektronike IV-Akumulatori V- Modul napajanja
Strana 31/73
Slika 4.8. Prednji panel centrale za dojavu poara ALPHA 2000-96C (operatorska konzola)
Strana 32/73
Strana 33/73

LEGENDA: I - Konektor za prikljuenje kablovskog razvoda 1. Konektor za prikljuenje CPU ploe 2.-11. Konektori za prikljuenje zonskih modula ili modula sa relejnim izlazima II -BUS konektor III-Nosea ploa elektronike IV-Akumulatori V- Modul napajanja
Strana 34/73
Slika 4.11. Konektori za prilkljuenje kablovskog razvoda
KONVENCIONALNI SISTEMI 5. CENTRALA QS-SZ+

Centrale tipa QS-SZ+ su namenjene dojavi poara u objektima gde nije predviena primena automatskih detektora (tipino za stambene zgrade). Funkcija dojave se ostvaruje pomou runih javljaa poara. Sve funkcije centrale su u potpunoj saglasnosti sa vaeim propisima za ovu vrstu opreme. Pogodna je, zbog svojih malih dimenzija, za montau u energetskim razvodnim ormarima. Podrava sve standardne tipove runih javljaa.
Strana 35/73
5.2. Rukovanje
Rukovanje centralom je veoma jednostavno, pomou elektrinog kljua, i podrazumeva definisanje reima rada - ukljueno/iskljueno.

jedna zona sa trenutnim dejstvom (dojavna linija kontrolisana na prekid i kratak spoj) 2 para relejnih kontakata: a) naponski 12V/10A b) beznaponski kontakt (max 220V/10A) osnovno napajanje 220V +/-10 % rezervno napajanje 12V/1.2 Ah (za 72 sata neprekidnog rada u sluaju nestanka mrenog napajanja) dimenzije ( x v x d): 200 x 150 x 60 mm montaa: na zid, u razvodnom ormanu
Slika 5.1. Prednja maska centrale QS-SZ+
Slika 5.2. Dimenzije centrale QS-SZ+
KONVENCIONALNI SISTEMI 6. ALPHA 1000-1E/2E/4E CENTRALE ZA UPRAVLJANJE GAENJEM POARA

ALPHA-1E/2E/4E predstavljaju savremene mikroprocesorske centrale za kontrolu i upravljanje gaenjem poara centralizovane strukture. Omoguava ju konfigurisanje stabilnih sistema za gaenje malog i srednjeg kapaciteta. Projektovane su za potpuno autonoman rad, ali sa mogunou povezivanja u informacionu mreu (npr. sa personalnim raunarom) u cilju poveanja preglednosti stanja sistema i arhiviranja svih relevantnih podataka (dogaaja od vanosti sa tanim vremenima njihovog nastanka). Predviena je primena svih standardnih tipova poarnih detektora (detektori dima, termiki detektori, detektori plamena) i runih javljaa. Primenjena dvozonska zavisnost, uz automatsko utvrivanje kvarova ne samo dojavnih, ve i linija za pobudu, kao i kvarova na samoj centrali, daje sistemu visok stepen pouzdanost u radu.
ALPHA 1000 Broj zona (sektora) gaenja (max) Broj automatskih dojavnih linija po zoni (sektoru) Broj linija za runo aktiviranje gaenja po zoni Broj linija za blokadu gaenja po zoni Broj kontrolnih ulaznih linija po zoni Broj izlaza za sirene po zoni Broj relejnih izlaza za aktiviranje gaenja po zoni Broj izlaza za lampe sa natpisom "GAS" po zoni Broj kom. linija Max. potronja u mirnom stanju Mreno napajanje Rezervno napajanje Dimenzije ( x V x D) 24/7Ah 320 x 280 x 95 mm 3W 4W 220 V 15% 24V / 7 Ah 400 x 280 x 95 mm 24V / 12Ah 400 x 445 x 115 mm 1E 1
Strana 36/73
Procedura za gaenje se inicira samo u sluaju ispunjenja odgovarajuih kriterijuma. Kriterijumi za gaenje: 1. Istovremeni alarm na zonama automatske dojave poara u istom sektoru gaenja (dvozonska zavisnost), 2. Runo aktiviranje gaenja pomou odgovarajueg tastera. Napomena: Sistem je mogue konfigurisati tako da ispunjenje kriterijuma u jednoj zoni (sektoru) gaenja inicira i proceduru gaenja u jednom ili vie drugih, unapred definisanih sektora gaenja.
6.2. Hardver
Primenom centrala ALPHA-1E/2E/4E mogue je konfigurisati sisteme sa 1,2 odnosno 4 zona gaenja. Svaka zona (sektor) gaenja je ustvari zasebna funkcionalna celina koja sadrzi: 2 automatske zone dojave poara 1 zonu za runo aktiviranje gaenja 1 liniju za eksternu blokadu gaenja (gaenje je mogue blokirati i na samoj centrali)
2E 2 2 1 1 1 1(3A) 1(10A) 1 1 x RS232/485
4E 4
6W
Tabela 6.1. Tehnike karakteristike centrala ALPHA 1000 - 1E/2E/4E
1 kontrolnu liniju programirljive namene (kontrola napunjenosti boca, zatvorenosti vrata i sl.) 1 izlaz za aktiviranje svetlosne signalizacije (lampe sa natpisom GAS) 1 izlaz za aktiviranje zvune signalizacije (sirene) 1 relejni izlaz za aktiviranje gaenja sa kontrolom liniije na prekid i kratak spoj.
Strana 37/73
testiranje signalizacije (LED, lampe sa natpisom GAS, sirene)
2. hijerarhijski nivo (lozinka 2) je namenjen ovlaenom licu i obuhvata sledee funkcije: testiranje detektora (ONE MAN TEST) izmena lozinki 1 i 2 3. hijerarhijski nivo ( lozinka 3 ) je namenjen iskljuivo licu ovlaenom od strane proizvoaa. Parametri koji se unose u okviru ovog nivoa su od vitalnog znaaja za rad sistema i odreuju u potpunosti njegove performanse za zadatu primenu.
Primenom diodnih modula DM, odnosno njihovom kaskadnom vezom na isti relejni izlaz, mogue je istovremeno aktiviranje vie aktuatora (do 6 ako je struja pobude jednog 1.5 A), uz punu kontrolu integriteta linije i ispravnosti svakog od aktuatora. Diodni moduli se instaliraju uz sam aktuator (videti sliku 6.1).

Kao to je ve bilo rei, organizacija alarma se bazira na dvozonskoj zavisnosti. Naime, nakon aktiviranja detektora poara u samo jednoj od dve automatske dojavne linije u sektoru gaenja nee doi do iniciranja procedure gaenja, ve samo do zvunog alarma ( isprekidan ton sirene), aktiviranja sklopke za ikljuenje ventilacije i sl. Ukoliko u toku alarma u jednoj automatskoj dojavnoj liniji doe do aktiviranja i druge dojavne linije u istom sektoru, ili do runog aktiviranja gaenja (razbijanjem stakla tastera za aktiviranje), inicira se upozorenje pred aktiviranje u tom sektoru gaenja i u sektorima definisanim da iniciraju proceduru gaenja po ispunjenju kriterijuma u pomenutom sektoru. To podrazumeva ukljuenje lampe sa natpisom GAS, kao i kontinualan zvuk sirene datog sektora. Tek po isteku vremena upozorenja, vri se pobuda aktuatora gaenja, (istovremeno ili sukcesivno) impulsom odreenog trajanja. Nakon razreenja alarmne situacije, povratak sistema u poetno stanje se ostvaruje resetovanjem pomou istoimenog tastera na centralnom kontrolnom panelu. Trajanje upozorenja pred aktiviranje gaenja (za svaki od reima DAN i NO ponaosob), trajanje pobude aktuatora se programiraju na licu mesta, za svaku konkretnu primenu. Dvojnost trajanja upozorenja pred gaenje omoguava da u vremenu kada je sistem bez posade i kada ne moe doi do provere alarma od strane deurnog lica (reim NO), trajanje upozorenja bude manje nego u reimu DAN (sistem sa posadom), ili da ga uopte ne bude.
6.3. Softver
Organizacija softvera daje sistemu visok nivo fleksibilnosti i programirljivosti na licu mesta. Naime, svi parametri bitni za funkcionisanje sistema se unose pomou tastature na samom kontrolnom panelu.
6.4. Rukovanje
Funkcije rukovanja i indikacije stanja sistema su centralizovane i odvijaju se na kontrolnom panelu ALPHA 1000, naravno sa izuzetkom runog aktiviranja ili blokade gaenja koja se obavlja u samom sektoru gaenja. Prikaz podataka je realizovan tako da u svakom momentu prua iscrpne informacije o kompletnom stanju sistema. Rukovanje sistemom se odvija u tri hijerarhijska nivoa, to je odreeno tipom lozinke otkucane na tastaturi (tri lozinke). Na taj nain je postignut visok stepen zatite od neovlaenog rukovanja, kao i jasna, jednostavna, ali i strogo definisana procedura i razdvajanje funkcija u upravljanju sistemom. Podela je sledea: 1. hijerarhijski nivo (najnii - lozinka 1) omoguava pristup osnovnim funkcijama sistema: uklj./isklj. zona promena reima dan/no potvrda alarma/kvara blokiranje funkcije gaenja po zonama (sektorima) gaenja reset sistema (povratak u poetno stanje)
Strana 38/73
Zona (sektor) gaenja 1
Aktuator
Aktuator
Akt. (3x1,5mm2) Diodni modul Lampe
3x1,5mm2 Diodni modul
1x2x0,8 mm
GAS GAS
ALPHA 1000 1E / 2E / 4E
. . .
Zona (sektor) gaenja 4 Sirene (2x1,5mm ) 1x2x0,8 mm

2
2x1,5mm2
Kont.
~220V Blokada gaenja
Runo aktiviranje
Autom. zona 2
Autom. zona 1
Slika 6.1. Blok ema vezivanja centrale za upravljanje gaenjem poara ALPHA 1000-1E/2E/4E
Strana 39/73
Slika 6.2. Prednji panel centrale ALPHA 1000-1E (operatorska konzola)
Strana 40/73
KONVENCIONALNI SISTEMI 7. ALPHA 2000-24E/48E SISTEM ZA UPRAVLJANJE GAENJEM POARA

ALPHA-24E/48E je sistem za kontrolu i upravljanje gaenjem poara veoma fleksibilne (centralizovane ili distribuirane) strukture. Omoguava konfigurisanje stabilnih sistema za gaenje malog, ali i veoma velikog kapaciteta (do 24 sektora (zona) gaenja za varijantu 24E, odnosno 48 za varijantu 48E), uz veoma jednostavno proirenje u toku same eksploatacije i znaajne utede u kabliranju u odnosu na klasine, potpuno centralizovane sisteme. Projektovan je za potpuno autonoman rad, ali sa mogunou povezivanja u informacionu mreu (npr. sa personalnim raunarom) u cilju poveanja preglednosti stanja sistema i arhiviranja svih relevantnih podataka (dogaaja od vanosti sa tanim vremenima njihovog nastanka). Predviena je primena svih standardnih tipova poarnih detektora (detektori dima, termiki detektori, detektori plamena) i runih javljaa. Primenjena dvozonska zavisnost, uz automatsko utvrivanje kvarova ne samo dojavnih, ve i linija za pobudu, kao i kvarova na samoj centrali, daje sistemu visok stepen pouzdanost u radu. Procedura za gaenje se inicira samo u sluaju ispunjenja odgovarajuih kriterijuma. Kriterijumi za gaenje: 1. Istovremeni alarm na zonama automatske dojave poara u istom sektoru gaenja (dvozonska zavisnost), 2. Runo aktiviranje gaenja pomou odgovarajueg tastera. Napomena: Sistem je mogue konfigurisati tako da ispunjenje kriterijuma u jednom sektoru (zoni) gaenja inicira i proceduru gaenja u jednom ili vie drugih, unapred definisanih sektora gaenja.
Strana 41/73
(varijanta 48E) dvoine signalne linije (videti sliku 7.3).

ALPHA 2000 Broj sektora gaenja (max) Broj signalnih linija za vezu sa modulima za gaenje Max. duina signalnog kabla za vezu sa modulima Max. broj interno ugraenih modula za gaenje Broj kom. linija Max. potronja u mirnom stanju Mreno napajanje Rezervno napajanje Displej Dimenzije ( x V x D) 24V / 15 Ah 6W 220 V 15% 24V / 24Ah 24E 24 48E 48
1 km
3 x RS232/485 10 W
LCD - 4 x 20 znaka (sa pozadinskim osvetljenjem) 530 x 490 x 210 mm
Tabela 7.1.
2. Moduli za gaenje EM0 i EM1 - instaliraju se ili u kuitu samog centralnog kontrolnog panela (do 4 modula - varijanta EM0) ili u sopstvenom kuitu sa zasebnim mrenim i rezervnim baterijskim napajanjem, na lokaciji u pripadajuem sektoru gaenja, optimalnoj sa stanovita kabliranja (varijanta EM1). Ovo su takoe mikroprocesorski ureaji autonomne hardverske strukture, ali u hijerarhijskom smislu podreeni centralnom kontrolnom panelu. Moduli tipa EM1 (u zasebnim kuitima) predstavljaju crne kutije, sa veoma jednostavnom internom signalizacijom (LED i interni biper). Obe varijante modula poseduju sve elemente potrebne za kontrolu i aktiviranje gaenja u jednom sektoru gaenja: 2 automatske zone dojave poara 1 zona za runo aktiviranje gaenja 1 linija za eksternu blokadu gaenja (gaenje je mogue blokirati i na samoj centrali) 2 kontrolne linije programirljive namene (kontrola napunjenosti boca, zatvorenosti vrata i sl.) 1 linija za potvrdu aktiviranja gaenja. 1 izlaz za aktiviranje zvune signalizacije (sirena) 1 izlaz za aktiviranje svetlosne signalizacije (lampe sa natpisom GAS) 5 relejna izlaza za aktiviranje gaenja sa kontrolom liniije na prekid i kratak spoj. Napomena: Relejni izlaz sa rednim brojem 5, ako se ne koristi za aktiviranje gaenja, moe biti isprogramiran za neku drugu izvrnu funkciju (napr.
7.2. Hardver
Na globalnom nivou sistem je mogue raslaniti na dva sastavna elementa i to: 1. Kontrolni panel tipa ALPHA 2000 24E/48E predstavlja centralnu jedinicu sistema. To je mikroprocesorski ureaj istovetnog izgleda kao i centrale tipa ALPHA 2000-24C (slika 4.1), odnosno 48C (slika 4.5), ali opremljen softverom za podrku sistemu za gaenje. On objedinjuje funkcije signalizacije i kontrole kompletnog sistema, a sa modulima za gaenje je povezan pomou jedne (varijanta 24E), odnosno dve
iskljuenje ventilacije.), i to tako da alarmno stanje u jednom ili vie unapred definisanih sektora gaenja aktivira dati izlaz. Za ovu funkciju nije potrebno ispunjenje kriterijuma dvozonske zavisnosti na automatskim dojavnim zonama. Sve linije, ukljuujui i linije za pobudu sirena i ureaja za gaenje su kontrolisane na prekid i kratak spoj sa posebno izvedenim osiguraima za sve izlaze. U okviru programiranja konfiguracionih parametara u fazi instaliranja sistema mogue je definisati da se izlazi za aktiviranje gaenja aktiviraju sukcesivno po ispunjenju kriterijuma za gaenje, i to u programirljivim vremenskim intervalima (za svaki od 5 izlaza posebno). Ova funkcija je veoma znaajna u primenama kada treba omoguiti optimalnu raspodelu raspoloivog agensa za gaenje u pogledu pritiska i koncentracije gasa u prostoriji. Primenom diodnih modula DM, odnosno njihovom kaskadnom vezom na isti relejni izlaz, mogue je istovremeno aktiviranje vie aktuatora (do 6 ako je struja pobude jednog 1.5 A), uz punu kontrolu integriteta linije i ispravnosti svakog od aktuatora. Diodni moduli se instaliraju uz sam aktuator (videti sliku 7.3).
EM0 Broj automatskih dojavnih linija Broj linija za runo aktiviranje gaenja Broj linija za blokadu gaenja Broj kontrolnih ulaznih linija Broj relejnih izlaza za sirene Broj relejnih izlaza za aktiviranje gaenja Opteretivost kontakata Broj izlaza za aktiviranje lampi sa natpisom "GAS" Max. potronja u mirnom stanju Rezervno napajanje Signalizacija Dimenzije kuita ( x V x D) 3W Sa centrale Na centrali 2 1 1 2 1 5 24V / 10A EM1
Strana 42/73
svi kablovi predvieni za povezivanje na module za gaenje dovode do ovako konfigurisane centrale. Ovako konfigurisanu centralu mogue je proiriti eksternim modulima tipa EM1, tako da ukupan broj svih modula (internih i eksternih) ne premai maksimalan broj specificiran za dati sistem (24 odnosno 48).
7.3. Softver
Modularna organizacija softvera daje sistemu visok nivo fleksibilnosti i programirljivosti na licu mesta. Naime, svi parametri bitni za funkcionisanje sistema se unose ili preko serijskog porta PC raunara, ili pomou tastature na samom kontrolnom panelu. Eventualna dogradnja, kao i bilo koja druga strukturna ili funkcionalna promena se ostvaruje na licu mesta veoma brzo i efikasno.
7.4. Rukovanje
I pored distribuirane, na izgled decentralizovane strukture, funkcije rukovanja i indikacije stanja sistema su centralizovane i odvijaju se na kontrolnom panelu ALPHA 2000, naravno sa izuzetkom runog aktiviranja ili blokade gaenja koja se obavlja u samom sektoru gaenja. Prikaz podataka je realizovan tako da u svakom momentu prua iscrpne informacije o kompletnom stanju sistema, ukljuujui i tekstualni opis stanja i lokacije sektora. Rukovanje sistemom se odvija u tri hijerarhijska nivoa, to je odreeno tipom lozinke otkucane na tastaturi (tri lozinke). Na taj nain je postignut visok stepen zatite od neovlaenog rukovanja, kao i jasna, jednostavna, ali i strogo definisana procedura i razdvajanje funkcija u upravljanju sistemom. Podela je sledea: 1. hijerarhijski nivo (najnii - lozinka 1) omoguava pristup osnovnim funkcijama sistema: uklj./isklj. zona promena reima dan/no potvrda alarma/kvara blokiranje funkcije gaenja po zonama (sektorima) gaenja reset sistema (povratak u poetno stanje) testiranje signalizacije (LED, lampe sa natpisom GAS, sirene) listanje podataka o stanju sistema itanje memorije dogaaja (LOG EVENT memorija) 2. hijerarhijski nivo (lozinka 2) je namenjen ovlaenom licu i obuhvata sledee funkcije: testiranje detektora (ONE MAN TEST) izmena lozinki 1 i 2 korekcija (unos) realnog vremena
4W 24V / 7Ah Trobojna LED + biper 400 x 280 x 100 mm
Tabela 7.2.
Napomena: Sisteme manjeg kapaciteta (do 4 sektora gaenja), mogue je konfigurisati sa klasinom, hardverski centralizovanom strukturom, uz primenu modula EM0 smetenih u samom kuitu centralnog kontrolnog panela ALPHA 2000 (do 4 modula). U tom sluaju se
3. hijerarhijski nivo ( lozinka 3 ) je namenjen iskljuivo licu ovlaenom od strane proizvoaa. Parametri koji se unose u okviru ovog nivoa su od vitalnog znaaja za rad sistema i odreuju u potpunosti njegove performanse za zadatu primenu.
Strana 43/73

Kao to je ve bilo rei, organizacija alarma se bazira na dvozonskoj zavisnosti. Naime, nakon aktiviranja detektora poara u samo jednoj od dve automatske dojavne linije u sektoru gaenja nee doi do iniciranja procedure gaenja, ve samo do zvunog alarma ( isprekidan ton sirene), aktiviranja sklopke za ikljuenje ventilacije i sl. Ukoliko u toku alarma u jednoj automatskoj dojavnoj liniji doe do aktiviranja i druge dojavne linije u istom sektoru, ili do runog aktiviranja gaenja (razbijanjem stakla tastera za aktiviranje), inicira se upozorenje pred aktiviranje u tom sektoru gaenja i u sektorima definisanim da iniciraju proceduru gaenja
ALPHA 2000 24E / 48E
po ispunjenju kriterijuma u pomenutom sektoru. To podrazumeva ukljuenje lampe sa natpisom GAS, kao i kontinualan zvuk sirene datog sektora. Tek po isteku vremena upozorenja, vri se pobuda aktuatora gaenja, (istovremeno ili sukcesivno) impulsom odreenog trajanja. Nakon razreenja alarmne situacije, povratak sistema u poetno stanje se ostvaruje resetovanjem pomou istoimenog tastera na centralnom kontrolnom panelu. Trajanje upozorenja pred aktiviranje gaenja (za svaki od reima DAN i NO ponaosob), trajanje pobude aktuatora i vremenska zadrka svakog od 5 izlaza za aktiviranje gaenja se programiraju na licu mesta, za svaku konkretnu primenu. Dvojnost trajanja upozorenja pred gaenje omoguava da u vremenu kada je sistem bez posade i kada ne moe doi do provere alarma od strane deurnog lica (reim NO), trajanje upozorenja bude manje nego u reimu DAN (sistem sa posadom), ili da ga uopte ne bude.
Do 24 modula gaenja Aktuator Aktuator
Linija 1
1x2x0.8mm (max. 1km)
220V
MODUL ZA GAENJE EM1 AKU
Akt. 1 (3x1,5mm ) Diodni modul Aktuator
3x1,5mm
Diodni modul Aktuator
Linija 2 1x2x0.8mm
1x2x0,8 mm Akt. 5
3x1,5mm Diodni modul
Diodni modul
Lampe
1x2x0,8 mm
GAS GAS
2x1,5mm Sirene (2x1,5mm ) Autom. zona 1 Autom. zona 2 Runo aktiviranje Blokada Kont.1 Kont.2 gaenja Do 24 modula gaenja
2
Slika 7.3. Blok ema vezivanja sistema za upravljanje gaenjemALPHA 2000-24/48E
KONVENCIONALNI SISTEMI 8. SQS-101 - SISTEM ZA UPRAVLJANJE GAENJEM POARA

8.1. Namena i osnovne karakteristike
Kontrolni panel SQS-101 je mikroprocesorski ureaj namenjen kontroli i upravljanju stabilnih sistema za gaenje. Projektovan je za potpuno autonoman rad, ali sa mogunou povezivanja u informacionu mreu (npr. sa centralnim personalnim raunarom). Kontrolni panel u verziji SQS-101A ima ugraen interfejsni modul CHQ-FIO koji omoguava povezivanje centrale u adresnu liniju (petlju) kompatibilnu HOCHIKI ESP serijskom protokolu. U toj verziji su funkcije odluivanja prenesene na adresibilni kontrolni panel (centralu) koja procesira sve elemente na prikljuenim adresnim linijama. SQS-101 omoguava primenu svih standardnih tipova poarnih detektora (detektori dima, termiki detektori, detektori plamena, aspiratorski detektori) i runih javljaa i tastera. Karakteriu ga visok stepen programirljivosti na licu mesta (on site programming) i time prilagodljivost zahtevima konkretne primene, uz auto-dijagnostiku koja se odnosi na automatsko utvrivanje kvarova na prikljuenim dojavnim, signalnim i pobudnim linijama, kao i kvarova na samoj centrali. Programiranje sistema za konkretnu primenu se obavlja uz korienje PC programskog paketa za konfigurisanje i monitoring QuadExConfig. Isti programski paket omoguava i monitoring detaljnog stanja sistema koji podrazumeva praenje tekuih vrednosti otpornosti prikljuenih linija i bitnih napona u sistemu, kao i listanje LOG-EVENT memorije sa arhivom poslednjih 1000 bitnih dogaaja sa tanim vremenima njihovog nastanka. Transfer svih podataka od servisnog PC raunara ka panelu i obratno se odvija putem USB interface-a. U osnovi, funkcije kontrolnog panela se mogu podeliti u etiri grupe: 1) Dojavne funkcije - procesiranje stanja dojavnih linija : 4 automatske dojavne linije (Zone 1, 2, 3, 4 detektori poara) 1 linija za runo aktiviranje gaenja (Manual "break glas units" za aktiviranje) 1 linija za blokadu gaenja (Abort - "break glas units" za blokadu). Inae, gaenje je mogue blokirati i na samoj centrali 1 linija za privremenu suspenziju gaenja (Timer hold - taster). Njegova akcija se definie
Strana 44/73
u postupku konfigurisanja sistema za zadatu primenu. 1 linija za kontrolu pritiska u bocama - Low pressure 1 linija za kontrolu napunjenosti boca Discharged 2) Izvrne funkcije - aktiviranje interne i eksterne signalizacije i oslobaanje agensa za gaenje poara na osnovu odluke donesene na bazi procesiranja ulaznih (dojavnih) podataka, a u skladu sa konfiguracionim programom sistema: 2 linije za aktiviranje gaenja - A1, A2 4 linije za spoljnu svetlosnu i zvunu signalizaciju - O1, O2, O3, O4 2 ugradjena relejna izlaza (beznaponski kontakti) - O5, O6 6 opciona dodatna relejna izlaza (beznaponski kontakti) - O7,....O12 3) Autodijagnostike funkcije - svi interni elementi sistema bitni za njegovo funkcionisanje se testiraju od strane centralnog procesora. To ukljuuje stanje napojnih linija, osiguraa, memorija itd. 4) Daljinska signalizacija - putem serijskog RS485 porta mogue je ostvariti half-duplex vezu sa ureajima kao to su PC raunari ili drugim inteligentnim upravljako-signalnim jedinicama, uz korienje dvoinog signalnog kabla duine do 1000m.
8.2. Struktura hardvera

Sve eksterne dojavne, kontrolne i upravljake linije se povezuju na ovaj modul i procesiraju na kompleksan nain, u skladu sa programom koji je prilagoen svakoj konkretnoj primeni. Za primenu detektora ili slinih ureaja kojima je potreban poseban napojni vod, predviena su dva pomona naponska izlaza (V1 i V2) kontrolisana od strane procesora.
Sve linije izuzev onih sa voltage-free kontaktima, kakvi su relejni izlazi O5 i O6 u osnovnoj konfiguraciji panela, kao i relejni izlazi O7 - O12 na opcionom relejnom modulu, su kontrolisane ne samo na alarmna stanja ve i na prekid i kratak spoj. Promene u sistemu koje se karakteriu kao stanja kvara ili alarma CPU jedinica signalizira putem interne signalizacije (LED i bipera), eksternih izlaznih linija i daljinski, preko serijskog kanala (RS 485 interface). Ukoliko je ostvarena konekcija panela sa servisnim raunarom putem USB porta, korienjem gorepomenutog programskog paketa mogu je monitoring stanja sistema u smislu prikaza izmerenih vrednosti otpornosti i napona na eksternim i internim linijama, tekueg stanja sistemskih brojaa i kompletnog pregleda LOG-EVENT memorije. Vizualna signalizacija je izvedena putem LED dioda smetenim na prenjem panelu, dok se rukovanje odvija putem tastature, uz zatitu od neovlaenog pristupa putem sistema lozinki (3 nivoa). USB port je takoe smeten na PCB ploi prednjeg panela i to na njegovoj unutranjoj strani, tako da je dostupan za korienje tek kada se otvori prednji poklopac centrale.
Strana 45/73
instalatera na licu mesta (primenom PC programskog paketa QuadExConfig). Na ovom nivou zatita sistema od neeljenih spoljinih uticaja (EMI i ESD) je ostvarena primenom principa usrednjavanja izmerenih vrednosti, pulse count principa (odluivanje na bazi viestruke provere kriterijuma) i drugih mera. Ispravnost programskog toka je nadzirana watch dog kolom.
8.5. Integracija u analogno-adresibilni sistem - varijanta SQS-101A

Kontrolni panel u verziji SQS-101A ima ugraen interfejsni modul CHQ-FIO koji omoguava povezivanje centrale u adresnu liniju (petlju) kompatibilnu HOCHIKI ESP serijskom protokolu. U toj verziji su funkcije odluivanja prenesene na adresibilni kontrolni panel (centralu) tipa ALPHA 1100/ALPHA2100 koja procesira sve elemente na prikljuenim adresnim linijama. To podrazumeva da se za automatsku detekciju moraju koristiti analogno-adresibilni detektori povezani na neku od adresnih petlji, dok se svi ostali pratei elementi specifini za sisteme za gaenje povezuju na sam kontrolni panel SQS-101A. Poto tako formiran podsistem za upravljanje gaenja zauzima samo jednu iz skupa od 127 adresa dostupnih u okviru jednu adresne linije (petlje), otvara se mogunost integrisanja vie takvih podsistema (teorijski maksimalni broj je 127 po petlji). To praktino znai da je na ovaj nain mogue formirati sisteme za gaenje veoma velikog kapacateta. Naravno, pri njihovom dimenzionisanju ne sme se izgubiti iz vida neohodnost primene adresibilnih detektora kao i opcionih ostalih elemenata koji svaki za sebe zauzimaju po jednu adresu. Mreno i rezervno napajanje u ovoj varijanti je identino kao kod SQS-101. Funkcije rukovanja i signalizacije su u biti nepromenjene, s tim to se prikaz sutinskih informacija o svim tako formiranim podsistemima gaenja dostupne i na centralnom analognoadresibilnom panelu. Razlika postoji kod naina na koji se koriste prikljuci dojavnih linija kod varijante SQS-101A. U tabelama 8.2 i 8.3 dat je prikaz implementacije za 1 i za 2 sektora gaenja.
8.3. Napajanje sistema

Kontrolni panel SQS-101 se u osnovi napaja mrenim napajanjem 220VDC - ugraeni punja baterija omoguava primenu rezervnog (back up) napajanja kapaciteta od 2x12V/12 Ah to obezbeuje viednevna autonomija rada sistema. Potronja sistema u mirnom stanju bez prikljunih eksternih potroaa na naponske izlaze V1 i V2 (Vauxilliary 1 i 2) mereno sa strane 24VDC iznosi oko 70 mA. Sat realnog vremena ima sopstveno rezervno baterijsko napajanje (litijumska baterija) koja obezbeuje kontinuiranost njegovog rada i u sluaju iskljuenja kompletnog napajanja sistema. LOG-EVENT memorija je takva da njen sadraj takoe sauvan u sluaju iskljuenja kompletnog napajanja sistema.
8.4. Struktura softvera

Software (firmware) kontrolnog panela je izveden modularno, sa fleksibilnom strukturom koja podrazumeva da se bitni parametri koji definiu ponaanje sistema u konkretnoj primeni definiu od strane
Strana 46/73
Strana 47/73
Dojavne linije (zone) Linija za runo aktiviranje gaenja Linija za blokadu gaenja Linija za vremensku zadrku gaenja Linija za detekciju pada pritiska u bocama Linija za detekcij u ispranj enosti boca
4 1 1 1 1 1 2
Linij e za aktiviranje gaenja
max 25 automatskih detektora max 15 tastera za aktiviranje (lom stakla) max 15 tastera za aktiviranje (lom stakla) max 15 tastera max 15 NO ili NC kontakta max 15 NO ili NC kontakta Varijanta 1 (direktno vezivanje aktuatora): 1 aktuator po izlazu, 3A max kontrola na prekid i kratak spoj Varijanta 2 (vezivanje preko diodnih interfejsnih modula QDM): 5 aktuatora po izlazu, 3A max kontrola na prekid i kratak spoj 1 A max kontrola na prekid i kratak spoj Izlaz 5 5A/230VAC Izlaz 6 2A/30VDC Izlazi 7...12 2A/30VDC 12/24 VDC 1A max Zatita putem sistema lozinki od -5 do +50 C do 90% releativne vlanosti 230 VAC +/15% 2x12 VDC 7Ah/12Ah 7.2 kg (bez baterija) Plastificirani elini lim boja svetlo siva (RAL7032) Folijska sa membranom (industrijski standard) Vremenski termini/kanjenja Lozinke Brzina detekcije linija/zona Naponski nivoi/pragovi signalnih linija Logiki izrazi za definisanje kriterijuma za aktiviranje gaenja Organizacija DAN/NO Logika aktiviranja izlaza (cause effect table)
Izlazi za zvuni i svetlosnu signalizaciju Relejni izlazi Opcioni relejni izlazi (modul QRM-6) Pomoni naponski izlaz Nivoi rukovanja Radni uslovi Mreno napajanje Baterijsko napajanje Teina Izrada kuita Tastatura
4 2 6 1 3
Konfiguracioni parametri (programiranje na licu mesta putem servisnog raunara)
Memorij a dogaaja
Komunikacioni interfejs
Poslednjih 800 dogaaja USB port za vezu sa servisnim raunarom CHQ-FIO modul za opciono povezivanje na adresnu liniju po Hochiki ESP protokolu (varijanta centrale SQS-1A) RS485 / QIN/ET za centralizaciju nadzora putem signalne linije ili Etherneta/Interneta QIN/GSM za daljinsku signalizaciju putem GSM mree mobilne telefonije
Tabela 8.1. Parametri centrale SQS-101
Prikljuak
V1 V2 Z1 Z2 Z3 Z4 M TH BL LP DC A1 A2 O1 O2 O3 O4 O5 O6
Strana 48/73
Opis
Pomoni napons ki izlaz1 Pomoni napons ki izlaz1 Konvencionalna zona 1 Konvencionalna zona 2 Konvencionalna zona 3 Konvencionalna zona 4 Konvencionalna zona M Timer hold (zadka) Blokada Low pressure (Nizak pritisak) Discharged (gas boca prazna) Aktuator 1 Aktuator 2 Output (izlaz) 1 Output (izlaz) 2 Output (izlaz) 3 Output (izlaz) 4 Output (izlaz) 5 Output (izlaz) 6
Podadresa CHQ-FIO
opciono opciono
Implementacija
1 2
Tasteri (lom stakla) za aktiviranje sektora ga enja 1 Opciono Nije u upotrebi Nije u upotrebi Nije u upotrebi
3 4 5 6 7 8
Tasteri za zadr ku (produenje) ka njenja ga enja Tasteri (lom stakla) za blokadu gaenja Prekidai za detekciju pada pritis ka u bocama Prekidai za detekciju ispranjenosti boca Linija za aktiviranje ga enja u s ektoru 1 Dodatna linija za aktiviranje gaenja u s ektoru 1 Izlaz za aktiviranje sirena u sektoru 1 Izlaz za aktiviranje lampi u s ektoru 1 Opcioni izlaz Opcioni izlaz Beznaponski relejni kontakti (220 VAC/5A) Beznaponski relejni kontakti (30 V/1A)
Tabela 8.2. Primena SQS-101A za jedan sektor gaenja

Prikljuak
V1 V2 Z1 Z2 Z3 Z4 M TH BL LP DC A1 A2 O1 O2 O3 O4 O5 O6
Opis
Pomoni naponski izlaz1 Pomoni naponski izlaz1 Konvencionalna zona 1 Konvencionalna zona 2 Konvencionalna zona 3 Konvencionalna zona 4 Konvencionalna zona M Timer hold (zadka) Blokada Low press ure (Nizak pritis ak) Discharged (gas boca prazna) Aktuator 1 Aktuator 2 Output (izlaz) 1 Output (izlaz) 2 Output (izlaz) 3 Output (izlaz) 4 Output (izlaz) 5 Output (izlaz) 6
Podadresa CHQ-FIO
opciono opciono
Implementacija
1 2
Tas teri (lom s takla) za aktiviranje s ektora ga enja 1 Tas teri (lom s takla) za aktiviranje s ektora ga enja 2 Nije u upotrebi Nije u upotrebi Nije u upotrebi
3 4 5 6 7 8
Tas teri za zadrku (produenje) kanjenja gaenja Tas teri (lom s takla) za blokadu ga enja Prekidai za detekciju pada pritiska u bocama Prekidai za detekciju is pranjenos ti boca Linija za aktiviranje gaenja u s ektoru 1 Linija za aktiviranje gaenja u s ektoru 2 Izlaz za aktiviranje sirena u s ektoru 1 Izlaz za aktiviranje lampi u sektoru 1 Izlaz za aktiviranje sirena u s ektoru 2 Izlaz za aktiviranje lampi u sektoru 2 Beznaponski relejni kontakti (220 VAC/5A) Beznaponski relejni kontakti (30 V/1A)
Tabela 8.3. Primena SQS-101A za dva sektora gaenja
1 + V1 2 3 +
Strana 49/73
V1 - Auxilliary supply (26.5 VDC/1A max)
5 + Z1 6 7 + Z2 8 9 +
V2
V2 - Auxilliary supply (26.5 VDC/1A max)
4k7
ZONE 1
4k7
ZONE 2
10 11 + Z4 12 13 +
M
Z3
4k7
ZONE 3
4k7
560R
ZONE 4
14 15 +
4k7
4k7
MANUAL ZONE (Break Glass Unit)
TH
4k7
NO
+
4k7
TH
NC
16 17 + BL 18 19 + 20 21 22
+
4k7
NC
4k7
TIMER HOLD (NO or NC switch variant)
560R
4k7
ABORT / BLOCKADE (Break Glass Unit)
LP
4k7
NO
+
DC
4k7
LP
4k7
NO
+
DC
4k7
LOW PRESSURE (NO or NC switch variant)
4k7
NC
4k7
4k7
DISCHARGED (NO or NC switch variant)
23 + A1 24 25 +
A2
ACTUATOR 1 (direct connection variant)
ACTUATOR 2 (direct connection variant)
26 27 +
O1
28 29 + O2 30 31 +
O3
4k7
OUTPUT 1 (27.3 VDC / 1A max)
4k7
32 33 34 35
+ O4
4k7
4k7 EARTH
Slika 8.1. ema vezivanja sistema za upravljanje gaenjem SQS-101
KONVENCIONALNI SISTEMI 9. POMONI UREAJI

9.1. Paralelni indikatori
Primena paralelnih indikatora moe biti od izuzetnog znaaja za funkcionalnost sistema za dojavu i gaenje poara. U akcidentnim situacijama, kada treba u to kraem roku locirati aktivirani detektor jo pre ulaska u njegovu prostoriju, akciju gaenja e uiniti znatno efikasnijom. Takoe je nezamenljiv u sluajevima montae automatskih detektora poara na vizuelno nedostupnim mestima (iznad sputenog plafona, u duplom podu i sl.). Vezuju se paralelno detektoru ije dejstvo treba da se signalizira. U sluaju da u prostoriji ima vie detektora svi se vezuju na jedan paralelni indikator.
Strana 50/73
9.2. Sirene
Nezaobilazni element svakog sistema dojave poara je zvuni signalizator - sirena. Pri projektovanju ukupnog broja i lokacije sirena treba imati u vidu sledee: Kod sistema veeg kapaciteta nije racionalan pristup, kako sa stanovita funkcionalnosti tako i energetskog bilansa, da ma koja zona aktivira sve sirene. Treba uspostaviti preciznu korelaciju zone - sirene, tako da alarm od strane jedne zone inicira aktiviranje samo odreenih sirena. Takoe, na ovaj nain moe da se sprei nepotrebna panika. Kada je korelacija zone - sirene definisana, projektovanje sirena izvriti imajui u vidu da je mogue kaskadno vezati sirene koje se uvek istovremeno aktiviraju, i to pomou jednog kabla. Pri tom treba voditi rauna da ukupan broj sirena po potronji ne premai maksimalnu struju za to namenjenog relejnog izlaza centrale (videti tabele 2.1 i 3.1). Takoe voditi rauna o moguim gubicima na kablu za pobudu sirena - oni ni u kom sluaju ne smeju prouzrokovati pad napona ispod donje granine vrednosti za dati tip sirene. Zbog svega toga se preporuuje korienje kablova odgovarajueg poprenog preseka (napr. mreni energetski kablovi) i to manje duine. Na osnovu korelacije zone - sirene i izvedenog stanja instalacija sirena, instalater e izvriti programiranje centrale za funkcionisanje u skladu sa zahtevima zadate primene.
9.3. Daljinska signalizacija

esto je neophodno najvane informacije o stanju sistema (alarm, kvar itd.) preneti do mesta udaljenog od same centrale. Prema nainu prenosa informa-
cije, ureaje za daljinsku signalizaciju moemo svrstati u sledee grupe: 1. Ureaji za daljinsku signalizaciju preko lokalne, dvoine veze. Maksimalna duina dvoinog signalnog kabla za spregu sa centralom je 1 km. Svaki od signalizatora poseduje sopstveno rezervno (baterijsko) napajanje potrebno je obezbediti samo mreno napajanje (220V) za svaki od signalizatora ponaosob. Ovu grupu ureaja ine: Sinoptika tabla - sadri odtampani prostorni raspored zona sistema sa prateim svetlosnim (LED) signalizatorima. Takoe je predviena i zvuna signalizacija (zujalica, sirena). Realizuje se specijalno za svaku primenu, a prema konkretnoj projektnoj dokumentaciji. Daljinski signalizator QMS-1 sa tastaturom i alfa-numerikim displejem - poruke o kompletnom stanju sistema, ukljuujui i opis svake pojedine zone su date tekstualno, preko LCD displeja. LED signalizacija je grupna, tipa ALARM i KVAR. Zvuna signalizacija se ostvaruje pomou interne zujalice i izlaza sa sirenu. Dislocirana operatorska konzola centrale ALPHA 2000 - Hardverska struktura centrala tipa ALPHA 2000 omoguava dislokaciju operatorske konzole i njenu spregu sa matinom centralom preko dvoine veze. Pri tome treba imati na umu da matina centrala moe, ali i ne mora sadrati takvu istu konzolu. Ukoliko je matina centrala bez sopstvene operatorske konzole, rukovanje sistemom se odvija samo preko dislocirane. Ukoliko matina centrala ima sopstvenu operatorsku konzolu, rukovanje centralom se ravnopravno moe odvijati na obe, ali uz prethodno definisan prioritet za zadavanje komandi (reset sistema, uklj/isklj zona, itd.), za sluaj istovremenog pristupa na obe konzole. 2. Ureaj za automatsku dojavu alarma putem telefonske mree. U sluaju alarma, ciklino vri automatsko biranje prethodno isprogramiranih telefonskih brojeva (4 ili vie brojeva), a potom svakom od njih prosleuje usnimljenu govornu poruku (obino duine do 16 sec). Sadraj memorije telefonskih brojeva, kao i sama govorna poruka, zatieni su gubitka kompletnog napajanja (ukljuujui i rezervno), a mogu se reprogramirati, odnosno ponovo snimiti praktino neogranien broj puta. Ureaj za automatsku dojavu alarma putem telefona se obino smeta u kuite same centrale, pa je od dodatnih instalacija za njegovo korienje potrebno dovesti telefonsku liniju. Ukoliko telefonska linija nije rezervisana samo za namenu dojave alarma, ve istu treba da koristi i neki drugi telefonski ureaj, onda se
ne preporuuje njihovo prosto paralelno vezivanje. U tom sluaju treba dovesti direktnu telefonsku liniju (dvoini kabl od samog tel. prikljuka) do centrale sa telefonskim javljaem, a potom odatle, posebnim dvoinim kablom razvesti telefonski prikljuak za ostale ureaje. Ovim se obezbeuje da javljau alarma uvek bude dostupna tel. linija. Ako ju je zauzeo neki drugi ureaj (telefon faks), javlja alarma e ga automatski otkaiti, i tako liniju osloboditi za sebe.
Strana 51/73
KONVENCIONALNI SISTEMI 10. INFORMACIONI SISTEM

10.1. Struktura sistema
U sluaju da postoji potreba za nadzorom veeg objekta ili vie manjih objekata, veoma je pogodno instalirati informacioni sistem kojim bi bili integrisani svi pojedinani sistemi za dojavu i/ili gaenje poara. Informacioni sistem tehnike zatite hijerarhijski je organizovan u dva nivoa i projektovan tako da pouzdano daje sve potrebne informacije o nadgledanom prostoru, kao i o stanju samog sistema (slika 9.1).
Strana 52/73
Slika 10.1. Struktura informacionog sistema

Nii hijerarhijski nivo predstavljaju lokalne centrale tipa ALPHA koje su posebnim komunikacionim linijama (npr. rezervnisanim telefonskim paricama) povezane sa centralnim raunarom (IBM PC kompatibilni raunar). Na ovom nivou je organizovano: prikupljanje i obrada informacija o stanjima na linijama dojave poara i linijama za pobudu spoljne signalizacije, ureaja za gaenje i sl. autodijagnostika svih kljunih funkcija same centrale vizuelna i zvuna signalizacija (*) rukovanje lokalnim sistemom (zadavanje parametara, ukljuenje/iskljuenje zona, potvrda i resetovanje alarma itd) (*) odluivanje o alarmnim kriterijumima i preduzimanju izvrnih funkcija. (*) - ove funkcije su prenesene na vii hijerarhijski nivo (centralni raunar), ali se u sluaju njegovog ispada vraaju lokalnoj centrali. Primena komercijalnog PC raunara (vii hijerarhijski nivo - minimum Pentium II - 266MHz - 64MB
RAM) otvara prostor za korienje iroke palete njegovih resursa. Funkcije raunara na ovom nivou su sledee: prikupljanje podataka o kompletnom stanju lokalnih sistema, programiranje parametara integralnog sistema putem menija (lozinke za manipulaciju, tipovi zona - runa/automatska, vremena zatezanja alarma, definisanje logikih izraza za meuzonsku zavisnost - crosszoning itd.) ukljuenje/iskljuenje zona, potvrda i resetovanje alarma, automatsko tampanje dogaaja od vanosti sa tanim vremenima njihovog nastanka, memorisanje navedenih dogaaja na disku, grafiki prikaz tienog prostora na grafikom monitoru u boji sa mogunou zumiranja slika u vie nivoa, sa posebnom oznaenim zonama u alarmu. U mirnom reimu (bez alarma) na ekranu se nalazi prikaz celog tienog prostora (slika 9.2). U sluaju alarma crvenom bojom se oznaava objekat u kome je dolo do alarma. Korisniku je omogueno da pritiskom na odreeni taster dobije na ekranu sliku sledeeg nivoa (slika 9.3), na kojoj se vidi precizno lokacija na kojoj je dolo do alarma. odluivanje o alarmnim kriterijumima i prosleivanje komandi o izvrnim funkcijama lokalnim centralama daljinska signalizacija putem javne telefonske mree (npr. modemska veza sa gradskom vatrogasnom brigadom) Sve navedene operacije realizovane su tako da je korisniku maksimalno pojednostavljen rad (user friendly). S obzirom da je raunar na viem nivou hijerarhije mogue spregnuti u mreu, mogunosti proirenja ovakvog integrisanog sistema su praktino neograniene. Na slici 9.1.dat je primer kako moe izgledati struktura sistema. Pojedini raunari na koje je povezana grupa centrala mogu biti vezani u mreu. Takoe, u mreu mogu biti vezani i dodatni raunari, kao na primer raunar iz sistema kartine kontrole ili raunar u kancelariji nadlenog rukovodioca. Jedan od raunara moe na sebe preuzeti ulogu komuniciranja sa gradskom protivpoarnom brigadom. Poto se radi o mrei raunara, na raspolaganju su sve pogodnosti koje ona prua. Pod ovim se pre svega podrazumeva deljenje resursa kao to su tampai ili memorijski kapaciteti (hard diskovi).
10.2. Aplikativni softver

Aplikativni softver moe biti realizovan na razliitim softverskim platformama. Trenutno su reali-
zovane aplikacije koje rade pod operativnim sistemima UNIX-LINUX, Windows 95/98 i Windows XP. Mogua je i kombinacija ovih operativnih sistema u mrei. Jedna od najpogodnijih varijanti se sastoji od centralnog raunara koji radi pod UNIX-om, zbog poveane bezbednosti i pouzdanosti, dok drugi raunari u mrei (npr. kod rukovodioca obezbeenja) mogu raditi pod Windows-om, ime bi na tim drugim radnim stanicama bio omoguen istovremen rad sa drugim aplikacijama. Aplikativni softver omoguava da na svakom od raunara u mrei imamo informacije sa svih centrala koje su u sistemu ili samo sa pojedinih ako je to ono to elimo. Takoe, sa svakog od raunara mogue je zadavati komande svakoj od centrala. Naravno ovo je omogueno samo ovlaenim licima to je obezbeeno sistemom lozinki razliitih prioriteta. Ovako hijerarhijskim organizovan, sa centralizovanim izvrnim i funkcijama nadzora, sistem je dodat-
Strana 53/73
no obezbeen za sluaj prekida veze sa centralnim raunarom ili ispada samog raunara. Ovo je postignuto autonomijom lokalnih centrala koje u gore navedenom sluaju ve postojeim funkcijama signalizacije alarma i prikaza kompletnog stanja date centrale pridodaju i izvrne funkcije. Dakle svaka od lokalnih centrala predstavlja jedan zaokruen sistem, koji deo svoje autonomije predaje centralnom raunaru, kada veza sa njim funkcionie. U odnosu na postojee, klasine sisteme, integralni sistem se odlikuje velikom pouzdanou, preglednou i jednostavnim rukovanjem. Kapacitet integralnog sistema je odreen performansama centralnog raunara, kao i tipom komunikacionog medijuma izmeu centrala i raunara na viem nivou. Meutim, s obzirom na navedenu mogunost umreavanja raunara kapacitet integrisanog informacionog sistema daleko prevazilazi dananje potrebe tehnike zatite.
Strana 54/73
Slika 9.2.
Slika 9.3.
KONVENCIONALNI SISTEMI 11. INFRA - BIM FOTO - ELEKTRINI DETEKTOR DIMA

11.1. Opti opis
Foto-elektrini bim (eng. INFRA BEAM) detektor je namenjen detekciji dima u velikim prostorijama (halama, skladitima, muzejima, pozoritima i sl.), gde je primena klasinih detektora nepraktina i znatno skuplja. Detektuje pojavu dima u zatienom prostoru i to u ranoj fazi, pre irenja poara, uz veliku linearnost u radu i automatsku kompenzaciju promena radnih uslova. Postoje dva tipa detektora u ovoj klasi - SPB-ET i SRA-ET. Oba koriste isti princip detekcije, ali se razlikuju po dometu i nainu oienja .
Strana 55/73
rasejan po velikoj povrini. Osetljivost ovog poarnog detektora je podesiva u 3 praga i to 25%, 50% i 70% zamraenja IC snopa.
11.2. Infra-bim detektor SPC-ET

SPC-ET se sastoji od para predajnik-prijemnik, koji se montiraju jedan naspram drugog na zid ili neki drugi nosa u tienom prostoru, na rastojanju od 5m do 100m, uz dvoin meu-vezu . estice generisane poarom smanjuju poetnu koliinu infra-crvenog svetla emitovanog od predajnika ka prijemniku, to se pri elektronskoj obradi od strane prijemnika interpretira kao prisustvo vatre. Vana osobina ovog detektora je linearnost u odnosu na gustinu dima (estica) u nadgledanom prostoru. To omoguava detektoru da identifikuje poar pre njegovog irenja, ak i kada je dim
I-Y(ST)Y 1x2x0,8mm
Slika 11.1. INFRA-BEAM detektor SPC-ET Hochiki - fiziki izgled

Pulsirajui IC snop generisan u predajniku se detektuje u foto diodi prijemnika, gde se konvertuje u elektrini signal. Ovaj signal se onda pojaava i preko A/D konvertora dovodi mikroprocesoru za dalju obradu. Stanje normalnog IC snopa (inicijalni podatak) se memorie od strane mikroprocesora i koristi kao referenca za uporeivanje sa IC snopom koji se dobija u ekspolatacionim uslovima. Kada postoji dovoljna razlika izmeu trenutno dobijenog podatka i memorisanog (referentnog) podatka signalizira se prisustvo vatre generisanjem signala alarma. Signal greke, zajedno sa alarmnim signalom se generie u
I-Y(ST)Y 1x2x0,8mm
BEAM detektor (predajnik)
BEAM detektor (predajnik)
Napajanje IC predajnika
+ _
BEAM detektor (prijemnik)
BEAM detektor (prijemnik)
+ Zona _
I-Y(ST)Y 1x2x0,8mm
Z+VE(Pan) Z-VE(Pan)
Z+VE(EOL) Z-VE(EOL)
I-Y(ST)Y 1x2x0,8mm
Krajnji otpornik
Z+VE(Pan) Z-VE(Pan) Z+VE(EOL) Z-VE(EOL)
REM
Centrala
Paralelni indikator
Slika 11.2. ema vezivanja bim detektora SPC-ET na centralu
Strana 56/73
Reflektor
Reflektor
BEAM detektor SRA-ET (primo-predajnik)
BEAM detektor SRA-ET (primo-predajnik)
Krajnji otpornik
+ Zona _
I-Y(ST)Y 1x2x0,8mm
Z+VE(Pan) Z-VE(Pan)
Z+VE(EOL) Z-VE(EOL)
Z+VE(Pan) Z-VE(Pan)
Z+VE(EOL) Z-VE(EOL)
REM
Centrala
Paralelni indikator
Slika 11.3. ema vezivanja bim detektora SRA-ET na centralu

sluaju kada je osa IC snopa prekinuta (suprotno deliminom zamraenju nastalom od prisustva dima). Mikroprocesor takoe obezbeuje kompenzaciju promena prijemnog signala +/- 1% u odnosu na referentni u toku jednog sata. Kada se izae iz opsega ovako kompenzovane referentne vrednosti automatski se generie signal greke. Da bi se poboljale performanse detektora i imunost na prisustvo smetnji, predajnik i prijemnik su sinhronizovani i zbog toga je predajnik napajan od strane prijemnika. SRA-ET se sastoji od integrisane kontrolne jedinice (primo-predajnika) i reflektora u formi ploe. Oni se montiraju jedan naspram drugo na zid ili neki drugi nosa u tienom prostoru na rastojanju od 5m do 30m bez ikakve elektrine meu-veze. estice generisane poarom smanjuju koliinu infra-crvenog (IC) zraenja koje nakon emisije i refleksije dopire nazad do kontrolne jedinice, to ona interpretira kao prisustvo vatre. Kao i SPB-ET i ovaj detektor se odlikuje linearnou u radu i selektivnou osetljivosti (25%, 50% i 70% zamraenja IC snopa).
11.3. Refleksioni bim detektor SRA-ET
11.4. Instalacija bim detektora

Treba izabrati pogodnu poziciju za instalaciju detektora (predajnika i prijemnika za SPB-ET, odnosno primopredajnika i reflektora za SRA-ET), tako da ne postoji vidljiva prepreka izmeu njih. Uzeti u obzir da bim detektor radi na principu smanjenja svetla izmeu predajnika i prijemnika tako da, ukoliko postoji mogunost da neki predmet bude izmeu predajnika i prijemnika makar nekoliko sekundi, izabrano mesto nije pogodno. Pre montae detektora (prijemnika i predajnika, odnosno primopredajnika i reflektora) vano je obezbediti da montana povrina bude vrsta, odnosno da tokom rada ne dolazi do vibriranja, uvijanja i drugih deformacija na zidu koje mogu da izbace IC zrak iz ose prijemnika. Instalater mora da bude siguran u sve ovo pre nego to pristupi montai. Bim detektor ne sme da bude instaliran u sledeim uslovima: Visina prostorije je vea od 40m.
Slika 11.4. Refleksioni BEAM detektor SRA-ET Hochiki - fiziki iygled
Krov ili vrh nadziranog prostora je sa otvorenom cirkulacijom vazduha. Prisutna je velika koncentracija dima, praine ili vodene pare. Pojava dima se oekuje u normalnim radnim uslovima (napr. kuhinje). Mogue su ekstremno visoke temperature u radnim uslovima. Pristup detektorima je onemoguen za postavljanje, podeavanje i normalno odravanje. Detektor moe da bude izloen sunanom svetlu veem od 5000 luxa. U sluaju da je prostor ogranien staklom, preporuuje se da prijemnik detektora bude postavljen tako da svojom eonom povrinom bude okrenut na sever. Nemogue je vrsto fiksiranje predajnika ili prijemnika. Pri instaliranju bim detektora neophodno je voditi rauna o sledeem: Ukoliko u tienoj prostoriji postoje ventilacioni otvori, mesto za instalaciju detektora odabrati tako da nema uticaja vazduha koji cirkulie kroz njih. Rastojanje izmeu prijemnika i zida iza njega mora biti manje od 1 m. Ako se instalira vie od jednog detektora, oni se moraju pozicionirati tako da nema njihovog meusobnog uticaja. Detektor pozicionirati tako da nema uticaja pokretnih predmeta Detektor ne instalirati na mestima gde postoji otvorena cirkulacija vazduha. Detektor ne instalirati u prostorijama gde je rastojanje izmeu vrha i dna manja od 0.5 m. Rastojanje izmeu prijemnika i predajnika SPB-ET moe biti od 5m do 100m, a maksimalna irina snopa detekcije je +/- 7.5m u odnosu na osu detekcije. Otud je maksimalna oblast pokrivenosti od strane jednog detektora SPB-ET = 1500 m2. Rastojanje izmeu kontrolne jedinice (primopredajnika) i reflektora SRA-ET moe biti od 5m do 30m, a maksimalna irina snopa detekcije je +/- 7.5m u odnosu na osu detekcije. Otud je maksimalna oblast pokrivenosti od strane jednog detektora SRA-ET = 450 m2. Ako postoji mogunost prisustva ljudi u tienom prostoru detektor treba da bude instaliran na visini od najmanje 2.7 m. Bim detektor ne treba instalirati na visinama veim od 25m.
Strana 57/73
Napomena: Svi podaci o maksimalnim vrednostima se odnose na idealne radne uslove. Za realne uslove eksploatacije pri dimenzionisanju treba obezbediti rezervu od 15% - 20%.
11.5. Primeri instalacije

Opti uslovi za instalaciju (slika 10.6.) H = visina plafona h = visina za montiranje l1 = rastojanje do bonog zida l2 = rastojanje od zadnjeg zida P = rastojanje izmeu optikih osa L = rastojanje prijemnik/predajnik Ako je H <= 15m bim detektore montirati na pozicijama 1 i 2 Ako je H > 15m detektore montirati na pozicijama 1, 2, 3, 4 i 5 Za detektore na pozicijama 1 i 2: h <= 0.8 m l1 <= 7m l2 <= 1m P <= 14m L = 5m do 100m (SPB-ET) 5m do 30m (SRA-ET) Za detektore na pozicijama 3, 4 i 5: h = H/2 l1<= 5m P <= 5m L = 5m do 100m (SPB-ET) 5m do 30m (SRA-ET)
Slika 11.5. Instalacija u zupastim krovovima
Strana 58/73
Slika 11.6 Opti uslovi za instalaciju.
Slika 10.1. Instalacija u krovovima sa ventilacijom Instalacija u hodnicima Slika 11.7. Instalacija u cilindrinim ili objektima sa zaobljenim krovom
Primer 1: Jedan detektorski par (A) moe nadzirati hodnik sa slike uz uslov da je L manje od 7.5 m, u suprotnom prostor iza ugla tretirati posebnim detektorskim parom B.
Slika 11.10.
Primer 2: Detektorski par na poziciji C je neophodan samo ako je rastojanje P vee od 15m.
Slika 11.8. Instalacija u objektima sa kosim krovom Slika 11.11.
Strana 59/73
Slika 11.12. INFRA-BIM detektor SPB-ET
SPC-ET Radni napon Struja u mirnom stanju Maksimalna struja u alarmnom stanju Rastojanje izmeu predajnika i prijemnika Osetljivost detekcije (procenat zamraenja) Radni temperaturni opseg Maksimalna vlanost Kuite Teina predajnik/prijemnik Dimenzije ( x V x D) 15-30 V DC 240A na 24V 50mA na 24V 5 - 100 m 25%, 50%, 70% (podesivo) -10 do +50 C 95% RH ACS boja slonovae 685g/600g 86x145x100 mm
SRA-ET 15-30 V DC 350A na 24V 50mA na 24V 5 - 30 m 25%, 50%, 70% (podesivo) -10 do +50 C 95% RH ACS boja slonovae 700g reflektor 50g 122x152x80 mm reflektor 190x190x3mm
Tabela 11.1. Tehnike karakteristike INFRA-BIM detektora
KONVENCIONALNI SISTEMI Optiki detektor dima SLR-E3 - HOCHIKI Japan
Strana 60/73
SLR-E3 Radni napon Struja u mirnom stanju Struja u alarmu Nain detekcije Temperaturni opseg (radni) Temperaturni opseg (skladitenja) Dozvoljena vlanost vazduha (na 40C) Teina (ukljuujui podnoje) Dimenzije Boja Standard Kompatibilna podnoja DC 9V ~ 30V 35 A / 24 V 40 mA Infracrvena LED -10C ~ +50C -20C ~ +60C 95% bez kondenzacije 95g (140g) 100mm x 46 mm boja slonovae YUS-EN-54-Pt5,Pt7 YBN-R/6
Dijagram osetljivosti tipinih detektora u odnosu na razliite vrste dimova saglasno standardu EN54-7
Elegantan dizajn niskog profila - samo 46 mm ukljuujui podnoje Visoka osetljivost i pouzdanost u detekciji dima (gotovo podjednaka osetljivost na sve vrste dimova, karakteristika bliska idealnoj - videti dijagram) Impulsni rad fotoelektrine komore - veoma mala potronja u mirnom stanju Zatita detekcione komore od prljavtine, praine i insekata - ostvaruje se pomou specijalne mree od nerajueg elika . Jednostavna instalacija i odravanje Mogunost funkcionalnog ispitivanja bez upotrebe dima - prinoenjem magneta kuitu detektora Originalan dizajn elektronskog sklopa - 1visok stepen zatite od spoljnih elektromagnetnih uticaja i smetnji. PRIMENA: Fotoelektrini (optiki) detektor dima tipa SLR-E3 je izuzetno podesan za detekciju dimova tipinih za sagorevanje materijala kao to su PVC, plastika, nametaj i slinih materijala koji produkuju dim. Originalan HOCHIKI dizajn omoguava veoma brz odziv na tinjajuu vatru, uz eliminaciju lanih alarma.
Strana 61/73
Kombinovani termiki detektor DCD-AE3 HOCHIKI Japan

DCD-AE3 Radni napon Struja u mirnom stanju Struja u alarmu Nain detekcije Fiksna temperatura alarmiranja Temperaturni opseg (radni) Temperaturni opseg (skladitenja) Elegantan dizajn niskog profila - samo 48 mm ukljuujui podnoje Kombinacija diferencijalnog i termomaksimalnog principa detekcije Dostupan u varijantama 60C i 90C fiksnog termikog praga, kao i dva tipa gradijenta (Grade 1 i 2) Veoma mala potronja u mirnom stanju Jednostavna instalacija i odravanje Originalan dizajn elektronskog sklopa - visok stepen zatite od spoljnih elektromagnetnih uticaja i smetnji. Dozvoljena vlanost vazduha (na 40C) Teina (ukljuujui podnoje) Dimenzije Boja Standard Gradijent odziva Kompatibilna podnoja DC 15V ~ 30V 35 A / 24 V 40 mA Termistor 60C -10C ~ +50C -30C ~ +70C 95% bez kondenzacije 95g (105g) 100mm x 47 mm boja slonovae JUS-EN-54-Pt7 1/2 YBN-R/6
PRIMENA: Kombinovani termiki detektor tipa DCD je izuzetno podesan za primenu u sluajevima gde je onemoguena primena dimnih detektora usled stalnog prisustva dima ili aerosola (napr. kuhinja). Njegov odziv se ostvaruje po bilo kom od dva pomenuta kriterijuma - ili po premaaju fiksnog temperaturnog praga, ili po naglom rastu temperature.
Strana 62/73
Centrala
- zona +
Kabl I-Y(ST)Y 1x2x0.8mm
Paralelni indikator QIP-2 (polaritet nije bitan)
YBN-R/6
3 6 5
YBN-R/6
3 6
Vezivanje tri detektora na jedan isti paralelni indikator.
YBN-R/6
4 3 6 5
Paralelni indikator QIP-2 (polaritet nije bitan)
YBN-R/6
4 3 6 5
Vezivanje paralelnog indikatora na jedan detektor.
YBN-R/6
4 3 6 5
Vezivanje detektora bez paralelnog indikatora. Rt - zavrna otpornost linije, postavlja se na krajnjem podnoju.
Rt
ema vezivanja detektora SLR-E3 i DCD-AE3
Strana 63/73
Detektor plamena HF-24 - HOCHIKI Japan
HF-24 Radni napon Struja u mirnom stanju Struja u alarmu Nain detekcije Ugao detekcije Temperaturni opseg (radni) Temperaturni opseg (skladitenja) Dozvoljena vlanost vazduha (na 40C) Teina Dimenzije Boja DC 15V ~ 30V 200 A / 24 V 250 mA max. Ultraljubiasto - UV zraenje (185~260 nm) 120 (konusno) -10C ~ +50C -30C ~ +70C 95% bez kondenzacije 150 g 100mm x 60 mm mat bela
Elegantan dizajn - nizak profil za ovu vrstu detektora Visoka osetljivost i pouzdanost u detekciji ultraljubiastog (UV) zraenja koje emituje plamen Impulsni rad - veoma mala potronja u mirnom stanju Zatienost od korozije Jednostavna instalacija i odravanje Potpuna eliminacija lanih alarma usled uticaja sunevog zraenja Originalan dizajn elektronskog sklopa - visok stepen zatite od uticaja elektromagnetnog zraenja
PRIMENA: Detektor plamena HF-24 je izuzetno podesan za primenu u sluajevima kada se u inicijalnoj fazi poara oekuje pojava plamena pre dimnih produkata, to je specifino za lako zapaljive materije. Takoe je efikasan u detekciji poara kod materijala kao to su audio, video i kompjuterske trake i sl. Originalan HOCHIKI dizajn omoguava veoma brz odziv na plamen, uz eliminaciju lanih alarma.
Strana 64/73
Runi javljai poara CPQ-2R
Runi javljai poara predstavljaju veoma znaajnu komponentu sistema za dojavu poara. Njihova upotreba je nezamenljiva u akcidentnim situacijama i u potpunosti je komplementarna ulozi koju imaju automatski detektori poara. Posebno je znaajna njihova primena u sistemima za automatsko gaenje poara, gde imaju funkciju runog aktiviranja, odnosno blokade gaenja. Runi javljai tipa CPQ-2R su realizovani sa patentiranim sistemom aktiviranja visoke pouzdanosti i veoma jednostavnim testiranjem pomou namenskog plastinog kljuia.
Strana 65/73
Paralelni indikator QIP-2
Primena paralelnih indikatora moe biti od izuzetnog znaaja za funkcionalnost sistema za dojavu i gaenje poara. U akcidentnim situacijama, kada treba u to kraem roku locirati aktivirani detektor jo pre ulaska u njegovu prostoriju, akciju gaenja e uiniti znatno efikasnijom. Takoe je nezamenljiv u sluajevima montae automatskih detektora poara na vizuelno nedostupnim mestima (iznad sputenog plafona, u duplom podu i sl.)
Dimenzije: 70 x 34 x 23 mm Boja: mat bela/crvena transparentna
Strana 66/73
Alarmna sirena QAS-2
QAS je elektrodinamika sirena namenjena uzbunjivanju u sluaju dojave poara. Predviena je za unutranju montau (na zid, pomou metalnog draa). Za sluaj spoljne montae potrebno je obezbediti zaklon od neposrednog uticaja atmosferskih padavina. Izrauje se u dve varijante jednotonska (stalan ton 900 Hz) dvotonska (promenljiv ton 900 Hz do 2 kHz )
Tehnike karakteristike Radni napon Potronja Akustika snaga Dimenzije Boja kuita Montaa Zatita 10 - 30 VDC 0,25 A DC 114dB/1m (max) 97 x 97 x 87 mm crvena na zid IP51
KONVENCIONALNI SISTEMI Paralelni tablo QPT-1/QPT-1E

Namena
Paralelni tablo QPT-1 je mikroprocesorski ureaj namenjen daljinskoj signalizaciji alarma/kvara i moe biti upotrebljen kao pomoni ureaj u sistemima za dojavu poara baziranim na centralama tipa ALPHA 1000-10C/20C i ALPHA 2000-24C/ 48C/ 96C. Za primenu u sistemima za upravljanje gaenjem poara baziranim na centralama tipa ALPHA 200024E/48E predvien je tablo sa tipskom oznakom QPT1E, istovetnih dimenzija i elektrinih karakteristika, ali opremljen softverom za prikaz informacija svojstvenih ovom tipu opreme. Tablo je malih dimenzija, izuzetno jednostavan za montau - povezan je samo jednim dvoilnim kablom (preporuuje se IY(St)Y 2x0.6 ili 0.8 mm) sa centralom. Na takav jedan signalni kabl moe se povezati praktino neogranien broj tabloa, s tim da maksimalno rastojanje izmeu centrale i najblieg tabloa, ili izmeu bilo koja dva susedna tabloa ne sme biti vee od 2 km. Opremljen je sopstvenim napajanjem, ukljuujui i rezervno baterijsko, tako da je za njegovu instalaciju neophodno obezbediti i mreni prikljuak ~220 V.
Strana 67/73
U sluaju alarma LED displej ciklino prikazuje redne brojeve zona u alarmu. Stanja kvarova zona se prikazuju na slian nain, s tim to se redni brojevi zona listaju putem tastera na tablou. Stanja neispravnosti centrale povezane sa tabloom se takoe listaju putem tastera i prikazuju na cifarskom LED displeju, s tim to on u ovom sluaju oznaavaju tip kvara, po rednim brojevima koji su dati na samoj prednoj foliji tabloa.
Tehnike karakteristike
Tip komunikacije: serijski asinhroni prenos podataka putem 2-ine veze. 1 izlaz za eksternu signalizaciju alarma (sirene i sl.): 12V/5A, Open collector. 1 izlaz za eksternu signalizaciju kvara: 12V/5A, Open collector. osnovno napajanje 220V 10 % rezervno napajanje: 12V/1.2 Ah (za 72 sata neprekidnog rada u sluaju nestanka mrenog napajanja) dimenzije ( x v x d): 200 x 150 x 60 mm montaa: na zid
Signalizacija i rukovanje
Signalizacija alarma, kvarova na zonama dojave i sistemskih kvarova se odvija putem LED signalizatora (diode i 2-cifarski displej), interne zujalice, ali i preko izlaza za eksternu signalizaciju alarma i kvara (lokalne sirene i sl.). Time je postignuta veoma dobra preglednost sistema u svakoj situaciji, ukljuujui i alarmnu.
Strana 68/73
UZORNA KOMORA - KANALNI ADAPTER
Poloaj adaptera u ventilacionom kanalu

Detekcija dima u ventilacionim kanalima vri se uz pomo adaptera, tako to se uzima uzorak vazduha i dovodi do detektora. Prilikom projektovanja detekcije poara u ovakvim prilikama potrebno je obratiti panju na nekoliko stvari. Prvo, potrebno je da brzina vazduha u kanalu bude manja od maksimalno dozvoljene brzine za primenjeni detektor dima. Drugo, postavljane uzorne komore mora biti tako uraeno da se uzima uzorak vazduha po celom poprenom preseku ventilacionog kanala, i tree mora se paziti na smer strujanja vazduha da bi se na odgovarajui nain postavio adapter. Postavljeni adapter mora da bude u poloaju odakle se vrlo lako moe da uoi svetlosna indikacija u
Poloaj adaptera u sistemu ventilacije

sluaju aktiviranja detektora. Adapter sa detektorom treba montirati to blie svakoj prostoriji i to na odvodnom delu ventilacionog kanala. Treba izbegavati montau adaptera na zajednikom delu kanala, gde produkti sagorevanja iz jedne prostorije mogu biti razblaeni istim vazduhom iz druge prostorije (slika ). Javlja montiran u zajednikom delu odvodnog kanala moe se koristiti za iskljuenje ventilacije i zatvaranje klapni. Uzorna komora ni u kom sluaju ne sme biti montirana u dovodnom ventilacionom kanalu to jest u struji istog vazduha.
Strana 69/73
DODATAK
Komparativna analiza jonizacionih i foto-elektrinih (optikih) detektora
Uvod
Postoje dva osnovna metoda detekcije dima, jonizacioni i foto-elektrini (optiki). Eksperimentalni podaci pokazuju da svaki od njih ima svoje karakteristike sa kojima treba uskladiti njihovu primenu. Opte je miljenje svetskih eksperata iz ove oblasti da, u celini uzev, foto-elektrinim detektorima pripada budunost, i to ne samo iz ekolokih razloga, ve prvenstveno zbog njihovih funkcionalnih prednosti.
Karakteristike
Foto-elektrini detektori su osetljivi na vee, a jonizacioni na male estice dima. Dakle, osetljivost foto-elektrinih detektora je blia osetljivosti ljudskog oka. Jonizacioni detektori su efikasniji u sluajevima vatre sa plamenom, koja produkuje veoma male estice dima , dok foto-elektrini imaju prednost u detekciji tinjajue vatre. Foto-elektrini princip detekcije je pogodniji kada je izvor dima udaljen od detektora.
Postoji tendencija u modernom graevinarstvu da se upotrebljavaju materijali koji gore tinjajuom vatrom, sa to manje plamena. Zbog toga je verovatno da e se ee deavati tinjajui poari. Foto-elektrini detektori, kao to je ve bilo rei, u ovim sluajevima imaju znaajne prednosti, kako zbog prirode detekcije, tako i zbog brzog odziva. Ovo podrazumeva da e doi do odziva ak i kada je detektor udaljen od izvora dima (napr. dugi hodnici, vee prostorije, i sl.). Jonizacioni detektor Jonizacioni tip je pogodniji za detekciju poara koji produkuju plamen. Ipak, loija strana ovog naina detekcije je relativno visok stepen lanih alarma, kojima esto nije mogue utvrditi uzrok, a sve zbog velike osetljivosti na nevidljive estice dima. Ne treba zanemariti ni poveane trokove odravanja (redovno merenje zraenja, skladitenje i odlaganje u sluaju trajnog otkaza.). U tabeli D1 dat je tabelarni prikaz karakteristika jonizacionih i optikih detektora. Skraenice koje su koriene u tabeli imaju sledee znaenje: POD - podesan za primenu MLA - mogunost lanih alarma MNA - mogunost nealarmiranja PPM - potrebne protivmere NEP - nepodesan za primenu Napomena: Detektor tipa SLR-E Hochiki (videti stranu 41) svojom karakteristikom osetljivosti prevazilazi ne samo standardne optike ve i jonizacione detektore koji su tretirani ovom analizom, tako da za njega ne vae neka od ovde datih ogranienja.
Zakljuak
Foto-elektrini detektor dima
Radni uslovi Uzrok lanog ili regularnog aktiviranja ili neaktiviranja detektora Napomena
Strana 70/73
Tip detektora Jon Foto
1 2 3 Dim koji nije posledica stvarnog poara
Zasieni izduvni gasovi Dim uzrokovan grejnim telima ili kuvanjem (ukljuujui dim rotilja) Radovi na zavarivanju i sl.
Veliki uticaj na jonizacione detektore, zbog nevidljivih estica dima ili gasa. Promeniti lokaciju. Primeniti termiki detektor.
MLA POD NEP MLA MLA MLA
Dim cigarete
Nee biti uticaja ako nije u pitanju gust dim, ali ako je dim usmeren direktno u detektor ovaj e POD POD brzo reagovati.
Moe uticati na jonizacione detektore zbog Otvorena vatra (naftne pei, grejai na prisustva manjih estica dima, ali ne i na plin, umur, itd. ako su bez dimnjaka) optike. U sluaju da je kuite zaprljano prainom, jonizacioni detektor moe uzrokovati lani 6 Plinske pei, plinski bojleri alarm zbog nevidljivih jonizujuih estica, dok optiki moe reagovati na paru bojlera. Napr. rad uljnih energetskih prekidaa u Sagorevanje ulja kod energetskih 7 zatvorenim prostorijama moe prouzrokovati postrojenja lani alarm, naroito jonizacionih detektora. U sluaju vee koncentracije, postoji 8 Prakaste materije, cement, i sl. mogunost lanog alarma. Sitni insekti mogu prodreti u komoru Lani 9 Sitni insekti detektora. HOCHIKI detektori su dizajnirani tako da eliminiu ovaj problem. Za vreme farbanja pomou spreja neophodno je ukloniti uloke detektora, a podnoja prekriti alarm 10 Farbanje pomou spreja vinilom. Za vreme korienje spreja neophodno je 11 Korienje antiseptikih sprejeva ukloniti uloke detektora, a podnoja prekriti vinilom. Detektor moe reagovati na paru kao i u na Uticaj 12 Para dim, s tim to postoji mogunost okoline kondenzacije. U prizemlju novih zgrada kod kojih beton nije sasvim suv, ili ventilacija nije dobro reena, mogua je kondenzacija u komori detektora. 13 Visoka vlanost (vie od 95% RH) Detektori ne smeju biti postavljeni na mestima visoke vlanosti i velikih temperaturnih razlika izmeu noi i dana. Mogu izazvati aktiviranje jonizacionih Vetar (vie od 7 m/sec) ili udari vetra detektora. Zbog toga iste treba pomeriti, ili 14 (vie od 10 m/sec) zatiti od vetra. Najdelotvornije je zameniti ih optikim detektorima. Sunevi zraci (vie od 1000 lux), blic 15 Mogu izazvati aktiviranje optikih detektora. foto-aparata Indukovane naponske smetnje HOCHIKI detektori su u velikom stepenu imuni 16 (solenoidi, startovanje motora, rad na ove smetnje. energetskih prekidaa i sl.) Elektrine Nema uticaja na HOCHIKI detektore za polja 17 Elektromagnetne smetnje smetnje jaine do 10 V/m. Treba obratiti panju na sluajeve gde su detektori lako dostupni. U uslovima niske 18 Statiki elektricitet (vie od 10 000V) vlanosti ovek moe prouzrokovati elektricitet potencijala i do 10 000 V. Napr.: Neiskljuena Niskoelektrina pegla, Jonizacioni detektori mogu imati potekoe u 19 temperaturna, sagorevanje pamuka, odzivu, zbog toga to su estice dima velike. tinjajua vatra tepiha, posteljine u ormaru i sl. NiskoJonizacioni detektori mogu imati potekoe u Neaktiviranje Nain Plastika, kabl, novi odzivu. Preporuuje se njihova zamena 20 temperaturna, detektora sagorevanja konstrukcioni materijali tinjajua vatra optikim. Papir (kartonske kutije, Mogue je potpuno sagorevanje bez 21 itd.) produkovanja dima. Izvor: FIRE DETECTION PRODUCTS - HOCHIKI 5
MLA POD
MLA MLA
NEP MLA MLA NEP PPM PPM
PPM PPM
PPM PPM
MLA MLA
MLA POD
MLA POD
POD MLA MLA MLA MLA MLA
MLA POD
MNA POD
MNA POD POD MNA
Tabela D1. Uporedne karakteristike jonizacionih i foto-elektrinih detektora
Strana 71/73
SADRAJ
UVOD.........................................................................................................................2 1. OPTE ..................................................................................................................3 1.1. Terminologija .................................................................................................3 1.2. Zahtevi za stabilne instalacije za dojavu poara...........................................3 1.3. Plan uzbunjivanja (alarmiranja).....................................................................3 1.4. Poarni rizici..................................................................................................3 1.5. Automatski javljai poara ............................................................................4 1.6. Dojavna centrala ...........................................................................................4 1.7. Elementi za uzbunjivanje (alarmira-nje)........................................................4 1.8. Tehnike mere nadzora.................................................................................4 1.9. Dojavne zone ................................................................................................6 1.10. Izbor javljaa poara ...................................................................................6 1.11. Uticaj visine prostora ...................................................................................6 1.12. Uticaj temperature, strujanja vazduha i vibracija ........................................7 1.13. Uticaji vlage, dima, praine i svetlosti .........................................................7 1.14. Broj i razmetaj javljaa poara ..................................................................7 1.15. Razmetaj javljaa kod plafona sa potporama ...........................................7 1.16. Smetaj javljaa u uskim prostorima ..........................................................8 1.17. Razmak javljaa od zidova ........................................................................8 1.18. Razmak javljaa od uskladitene robe ili ureaja .......................................8 1.19. Razmak javljaa od plafona i krova ............................................................8 1.20. Raspored javljaa kod posebnih oblika plafona i krova ..............................8 1.21. Uticaj ventilacije i klimatizacije ....................................................................8 1.22. Raspored i smetaj runih javljaa .............................................................8 1.23. Spreavanje lanih uzbuna.........................................................................9 1.24. Napajanje energijom ...................................................................................9 1.25. Elektrina mrea .........................................................................................9 1.26. Akumulatorske baterije ...............................................................................9 1.27. Povezivanje stabilne instalacije za dojavu sa tehnolokom i elektrotehnikom opremom i ispitivanje ................................................................9 1.28. Kablovi i provodnici ...................................................................................10 2. CENTRALA QUATTRO - SISTEM ZA DOJAVU POARA ..................................11 2.1. Namena i upotreba......................................................................................11 2.2. Rukovanje ...................................................................................................11 2.3. Organizacija alarma ....................................................................................11 2.4. Tehnike karakteristike................................................................................12 3. CENTRALA ALPHA 1000-10C/20C -SISTEM ZA DOJAVU POARA ................15 3.1. Namena i upotreba .....................................................................................15
Strana 72/73
3.2. Rukovanje ...................................................................................................15 3.3. Organizacija alarma ....................................................................................15 3.4. Tehnike karakteristike................................................................................16 4. CENTRALA ALPHA 2000-24C/48C/96C -SISTEM ZA DOJAVU POARA.........22 4.1. Namena i upotreba .....................................................................................22 4.2. Hardver .......................................................................................................22 4.3. Softver.........................................................................................................22 4.4. Rukovanje ...................................................................................................22 4.5. Organizacija alarma ....................................................................................22 5. CENTRALA QS-SZ+............................................................................................35 5.1. Namena i upotreba .....................................................................................35 5.2. Rukovanje ...................................................................................................35 5.3. Tehnike karakteristike................................................................................35 6. ALPHA 1000-1E/2E/4E - CENTRALE ZA UPRAVLJANJE GAENJEM POARA ..............................................................................................................36 6.1. Namena i upotreba .....................................................................................36 6.2. Hardver .......................................................................................................36 6.3. Softver.........................................................................................................37 6.4. Rukovanje ...................................................................................................37 6.5. Organizacija alarma ....................................................................................37 7. ALPHA 2000-24E/48E - SISTEM ZA UPRAVLJANJE GAENJEM POARA ....41 7.1. Namena i upotreba .....................................................................................41 7.2. Hardver .......................................................................................................41 7.3. Softver.........................................................................................................42 7.4. Rukovanje ...................................................................................................42 7.5. Organizacija alarma ....................................................................................43 8. SQS-101 - SISTEM ZA UPRAVLJANJE GAENJEM POARA .........................44 8.1. Namena i osnovne karakteristike................................................................44 8.2. Struktura hardvera ......................................................................................44 8.3. Napajanje sistema .....................................................................................45 8.4. Struktura softvera........................................................................................45 8.5. Integracija u analogno-adresibilni sistem - varijanta SQS-1A.....................45 9. POMONI UREAJI ...........................................................................................50 9.1. Paralelni indikatori.......................................................................................50 9.2. Sirene..........................................................................................................50 9.3. Daljinska signalizacija .................................................................................50 10. INFORMACIONI SISTEM ..................................................................................52 10.1. Struktura sistema ......................................................................................52 10.2. Aplikativni softver ......................................................................................52 11. INFRA - BIM FOTO - ELEKTRINIDETEKTOR DIMA ......................................55 11.1. Opti opis ..................................................................................................55 11.2. Infra-bim detektor SPC-ET ........................................................................55 11.3. Refleksioni bim detektor SRA-ET .............................................................56 11.4. Instalacija bim detektora ...........................................................................56 11.5. Primeri instalacije ......................................................................................57
Strana 73/73
Optiki detektor dima SLR-E3 - HOCHIKI Japan.....................................................60 Kombinovani termiki detektor DCD-AE3 HOCHIKI Japan .....................................61 Detektor plamena HF-24 - HOCHIKI Japan.............................................................63 Runi javljai poara CPQ-2R .................................................................................64 Paralelni indikator QIP-2 ..........................................................................................65 Alarmna sirena QAS-2 .............................................................................................66 Paralelni tablo QPT-1/QPT-1E .................................................................................67 Namena .............................................................................................................67 Signalizacija i rukovanje.....................................................................................67 Tehnike karakteristike.......................................................................................67 UZORNA KOMORA - KANALNI ADAPTER..........................................................68 DODATAK ................................................................................................................69 Uvod ..................................................................................................................69 Karakteristike .....................................................................................................69 Zakljuak............................................................................................................69 SADRAJ.................................................................................................................71

Uputstvo Za Konvencionalne

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uputstvo Za Konvencionalne

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Privredno drutvo QUADEL AD Ni, Uroa Predia 32 tel/fax: 381-18-538-599 info@quadel.rs www.quadel.

konvencionalni sistemi za dojavu poara sistemi za upravljanje gaenjem poara

Ni, Maj 2008.

QUADEL zadrava pravo izmene svojih proizvoda tretiranih ovom dokumentacijom.

1.2. Zahtevi za stabilne instalacije za dojavu poara

1.3. Plan uzbunjivanja (alarmiranja)

1.4. Poarni rizici

1.6. Dojavna centrala

veliki do vrlo veliki 3

1.7. Elementi za uzbunjivanje (alarmiranje)

1.8. Tehnike mere nadzora

Visina prostora (m)

80 m 6,7 m 60 m 5,8 m 80 m 6,7 m 30 m 4,4 m

POSEBNO ZA SVAKI POJEDINANI SLUAJ

1.11. Uticaj visine prostora

Termiki javlja klasa 1 N N P VP VP klasa 2 N N N P VP klasa 3 N N N N P

1.9. Dojavne zone

N - neprikladan P - prikladan VP - vrlo prikladan

1.10. Izbor javljaa poara

1.13. Uticaji vlage, dima, praine i svetlosti

Tabela 1.4. 1.15. Razmetaj javljaa kod plafona sa potporama

1.14. Broj i razmetaj javljaa poara

1.18. Razmak javljaa od uskladitene robe ili ureaja

1.16. Smetaj javljaa u uskim prostorima

1.19. Razmak javljaa od plafona i krova

1.17. Razmak javljaa od zidova

1.20. Raspored javljaa kod posebnih oblika plafona i krova

1.21. Uticaj ventilacije i klimatizacije

1.22. Raspored i smetaj runih javljaa

1.23. Spreavanje lanih uzbuna

1.26. Akumulatorske baterije

1.24. Napajanje energijom

1.27. Povezivanje stabilne instalacije za dojavu sa tehnolokom i elektrotehnikom opremom i ispitivanje

1.25. Elektrina mrea

Slika 1.7. Primer vezivanja automatskih detektora i runih javljaa

KONVENCIONALNI SISTEMI 2. CENTRALA QUATTRO SISTEM ZA DOJAVU POARA

drugih, jednostavnijih vidova prenosa signala alarma/kvara.

2.3. Organizacija alarma

Slika 2.1. Tehnike karakteristike centrale QUATTRO

Slika 2.2. Prednji panel centrale QUATTRO (operatorska konzola)

Legenda: 1 - Otvor za uvoenje kablova 2 - 4 x otvor za privrenje na zid 5

ZONA 1* (primer automatska) ZONA 2* (primer runa) ZONA 3

IZLAZ 1 IZLAZ 2 IZLAZ 3 +12V DC GND

Slika 2.4. Pogled na unutranjost centrale QUATTRO

KONVENCIONALNI SISTEMI 3. CENTRALA ALPHA 1000-10C/20C SISTEM ZA DOJAVU POARA

3.3. Organizacija alarma

3.4. Tehnike karakteristike

Slika 3.1. Tehnike karakteristike centrale ALPHA 1000

Slika 3.2. Prednji panel centrale ALPHA 1000-10C (operatorska konzola)

Slika 3.4. Pogled na unutranjost centrale ALPHA 1000-10C

Slika 3.5. Prednji panel centrale ALPHA 1000-20C (operatorska konzola)

Legenda: 1. Otvori za uvoenje kablova 2. 4x otvor za privrenje centrale 5mm

Slika 3.7. Pogled na unutranjost centrale ALPHA 1000-20C

KONVENCIONALNI SISTEMI 4. CENTRALA ALPHA 2000-24C/48C/96C SISTEM ZA DOJAVU POARA

4.5. Organizacija alarma

24C 24 max 10 po zonskom modulu 4 max * 1 po modulu 8 max

16 max 2 po zonskom modulu 3 x RS232/485

31 max 2 po zonskom modulu

Tabela 4.1. Tehnike karakteristike centrale ALPHA 2000-24C/48C/96C

Slika 4.1. Prednji panel centrale ALPHA 2000-24C (operatorska konzola)

Slika 4.3. Pogled na unutranjost centrale ALPHA 2000-24C

LEGENDA - Moduli: 1 - Zonski modul 2 - Relejni modul 3 - Modul napajanja 4 - Akumulatori

Slika 4.4. Konektori centrale ALPHA 2000-24C

Slika 4.5. Prednji panel centrale ALPHA 2000-48C (operatorska konzola)