ALHEMIARSKI PRIRUNIK

Frater Albertus

Beograd 2010

Naslov originala: The Alchemist,s Handbook Frater Albertus Copyright na prevod za Srbiju: Babun Izdava: Babun Prevod: Dragan Paripovi Lektura i korektura: Ana Beli tampa: Lukatampa Prvo izdanje Beograd 2000 ISBN 978- 86-83737-19-5

SADRAJ

Uvodna re Predgovor prvom izdanju Predgovor drugom i revidiranom izdanju I Uvod u alhemiju II Manja cirkulacija III Biljni eliksir IV Medicinska upotreba V Biljke i zvezde VI Simboli u alhemiji VII Mudrost mudraca Zakljuak

7 12 15 16 29 38 50 55 62 70 95

ILUSTRACIJE UVODNA RE
Soksletov ekstraktor Osnovna oprema Laboratorija Alhemijski simboli Kabalistiko Drvo ivota Na putu ka hramu 40 48 49 64 114 146

Ovo je svakako era praktinih knjiga. Danas moete nai barem jednu knjigu o skoro svakoj temi koja vam padne na pamet. Budui da ugaaju razliitim potrebama, pokazalo se da su prirunici veoma korisni. Iz njih moete da nauite kako da slikate, ijete, gajite biljke u svom vrtu, napravite rotilj u dvoritu, postanete strunjak za enterijere, ili popravite kune instalacije. Takve knjige pokrivaju skoro sve mogue oblasti. Prema tome, ukoliko vam izgleda da ovaj prirunik spada u ovu vrstu knjiga, u pravu ste - ako izuzmemo prostu injenicu da on predstavlja neto mnogo vie. oveanstvo je vekovima bilo neobino fascinirano alhemijom. Osnovno filozofsko polazite bilo je da, poto je Boanska Volja u poetku delovala na prima materia kako bi stvorila plemenite metale i sve drugo, zato ne bi i alhemiar - proienog uma i srca, i vet u laboratorijskoj praksi tadanjeg vremena - mogao da izvede ovaj isti prirodni proces u kraem vremenskom periodu? Treba samo da prelistate istoriju hemije, ili bacite pogled na obimnu alhemijsku literaturu, i postaete svesni neverovatne primamljivosti alhemije. Ljudi su naputali svoje porodice i ognjita, troili itava bogatstva, razboljevali se, gubili presti, drutvene i ostale poloaje
7

u potrazi za ciljevima koji se naziru u alhemijskom snu - dugovenou, savrenim zdravljem, i vetinom transmutiranja grubih metala u zlato. Meutim, ne treba brzopleto zakljuiti da su to jedini alhemijski ciljevi. Adepti alhemije bili su iznad svega strpljivi, posveeni i bogobojaljivi ljudi, koji su na umu uvek imali najvie duhovne ideale. teta to vie praktiara vetine nije posedovalo ove vrline. Nedavno je jedan novinar napisao da Paracelzusovo istraivako drutvo koje je sponzorisalo ovaj prirunik, prireuje kurs na kome se alhemija moe nauiti za dve nedelje. Pitam se kako neko moe biti tako kratkovid? Ili neupuen? S poetka etrnaestog stolea, Bonus iz Ferare govorio je o alhemiji kao o kljuu svih ispravnih stvari, Vetini nad Vetinama, Nauci nad Naukama. On ne samo da je tvrdio da je zadatak pravog alhemiara proiavanje metala i leenje svih bolesti ljudske rase, ve i da alhemija kao nauka i vetina zna kako da objedini sve druge naune discipline, pomaui tako oveku da bre razvije svoje intelektualne i duhovne sposobnosti. oveanstvo je oduvek bilo fascinirano alhemijom, ali je njenu dra sasvim sigurno umanjivala injenica da su retko kad postojale specijalizovane obrazovne institucije gde bi nadareni uenici mogli da izuavaju drevnu Vetinu, ili makar kole gde bi se uporedo sa drugim vetinama i naukama uile ispravne alhemijske tehnike i metodi. Sudei po nainu delovanja misterioznih rozenkrojcera iz sedamnaestog stolea, pojedini uenici su nesumnjivo ipak dobijali neki nauk od strane majstora alhemiara. Mi znamo da su oni imali asistente i egrte - jer ko bi inae odravao vatru u penicama, i prao gomile staklenih i glinenih posuda korienih u procesima kalcinacije, separacije i destilacije? Odnosno, ko bi za njih obavljao
8

sve one dosadne i jednoline radnje koje se danas mogu izvesti tako lako da o njima jedva i da razmiljamo? No, ostaje pitanje da li su ti isti asistenti bili ohrabrivani da samostalno izvode sloene procedure i stiu potrebnu disciplinu, ili ne? U moru literature o alhemiji, nema nijedne knjige koja bi bar liila na pokuaj da se demonstriraju osnovni alhemijski principi. Tradicionalna alhemija, sa naglaskom na pobonosti, tajnovitosti i alegoriji je, ruku na srce, nejasna. Godinama sam sretao mnoge ljude koji su umeli lepo da priaju o alhemiji, ali sam oseao da iza tih rei ne stoji praksa. Niko od njih mi se nije ponudio da demonstrira osnovne alhemijske vetine u pravoj, ili barem improvizovanoj kuhinjskoj laboratoriji. Ba niko, sve dok pre nekoliko godina nisam upoznao autora ove knjige i proitao njeno prvo, neproireno izdanje, za koje sada mogu slobodno da tvrdim da vredi onoliko zlata koliko je teka. Oseam izvesno kajanje to sam pre nekoliko godina, dok sam pisao recenziju za prirunik koji sada drite u rukama, izrazio izvesnu kritinost u pogledu na njegov literarni stil, izraajnu formu i brojne tipografske greke. To je bilo glupo i arogantno s moje strane. Jer ak i da je, recimo, knjiga bila napisana najgorim moguim stilom, ostala bi jedinstveno i autentino remek-delo. Da ova knjiga nije napisana i objavljena, bio bi to nenadoknadivi gubitak. Iz nje se jasno, jednostavno i precizno moe nauiti postupak izvoenja manje alhemijske cirkulacije. Pretpostavljam da e predstavljati otkrovenje za sve one koji do sada nisu znali za postupak rada sa biljkama. Veliko Delo je u biti nastavak istog procesa, istih tehnika, na osnovu iste univerzalne filozofije. Mnogi alhemiari iz starine dali bi, ako ne sve - onda barem omanje bogatstvo - za ovde iznete informacije. Mnogi od njih bili bi poteeni propasti i nevolja da su imali na raspolaganju uputstva izloena u ovom priruniku.
9

Opisi alhemijskih procesa ne mogu se sasvim shvatiti u terminima moderne hemije. To ne znai da neka vrsta rutinskog treninga na prvoj godini hemijskih studija ne bi bila od koristi. U najmanju ruku, takva obuka bila bi korisna da se naui vetina baratanja instrumentima koji se isto tako upotrebljavaju i u alhemiji. No ak i kada bi postojala mogunost prevoenja hemijske terminologije na terminologiju alhemije, alhemiari bi prezali od toga da olako, prebrzo ili previe upute bilo koga u svoje tajne, jer bi one lako mogle biti zloupotrebljene. Dananji ovek je pokazao da je adept u vetini zloupotrebljavanja prirode. Kao posledica toga, sve je vea zainteresovanost za ekologiju i nairoko se diskutuje u vezi problema zagaenosti ivotne sredine. Prema tome, podozrivost starih alhemiara i mudro odabran alegorijski nain izraavanja ima svoje opravdanje. No, nemojte se zavaravati. Iako je ova knjiga jednostavno napisana, bavljenje alhemijom nije nimalo lak zadatak. Ono zahteva strpljivost i upornost. Nema jednostavnog i lakog puta do Velikog Dela. Za takvo postignue potrebna je velika posveenost, iskrenost i reenost da se ovaj put sledi do samog kraja - bez obzira na cenu. Jedan od starijih alhemiara je izjavio da je osnovni proces tako jednostavan da ga ak i ene i deca mogu izvesti. Moda! Ali to izgleda tako tek kada se dospe do druge obale, i kada se shvati izreka ukoliko ne postanete kao deca neete kroiti u carstvo nebesko. U meuvremenu, potreban je napor, trud i molitva da bi se dospelo u stanje blisko jednostavnosti deteta, kada se alhemijski ciljevi ostvaraju s lakoom. Malo je onih koji su nagraeni naroitom genetskom ili psiholokom predispozicijom, ili izuzetnim strpljenjem - i koji, tako prirodno obdareni, uz pomo Boije milosti, dospevaju do cilja.
10

Ukoliko elite da nauite osnovne principe praktine alhemije, moete ih nai u ovom udesnom i nevelikom priruniku. Nijedna druga knjiga iz ove oblasti, za sve godine mog izuavanja, nije mi ni izbliza bila tako jasna i korisna. Da sam na nju naleteo etrdeset godina ranije, naao bih da je mnogo zanimljivija i prosvetljenija od prevelike i glomazne knjige ge Atvud (Atwood) na kojoj sam zapoeo svoje duhovno kaljenje. Prouavajte je - i pokuajte da izvedete opisane procese. Praksa je mnogo zahvalnija i prosvetljenija od jalovog umovanja. Ora et labore. Istrauj i radi - ali radi. Bez toga se ne moe ak ni poeti. A ova knjiga opisuje kako poeti sa radom, i kojim sredstvima. Izrael Regardije

11

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

Ova nevelika knjiga pripremljena je uz goleme tekoe, jer se, dugujui obuhvanosti tematike kojom se bavi, javila neizbena potreba za skraivanjem tako glomaznog materijala. Povrh toga, gotovo je nemogue pruiti saeti prikaz tajnog znanja, a da se italac ne dovede u jo veu zabunu. Alhemija za poetnika nesumnjivo predstavlja veliku avanturu. Da bismo vam poetak istraivanja uinili lakim, knjigu smo zamislili kao jezgrovit, a ipak jednostavan pregled uputstava za praktinu laboratorijsku alhemiju. Onaj ko nije u stanju da praktino primenjuje data uputstva, nema drugog izbora nego da momentalno zaboravi na itavu stvar. Oseam da me od strane pobornika apstraktnih nauka ekaju optube za empirizam na koji se moje izlaganje oslanja. No, ne bi bilo opravdano da se izvinjavam zbog svega to sam izneo na ovim stranicama. Sve to sam rekao zakljuio sam na osnovu stvari koje sam svojim oima video prisustvujui praktinim eksperimentima u jednoj univerzitetskoj laboratoriji, kao i prilikom dugotrajnih proba i istraivanja u mojoj privatnoj laboratoriji. Sve to sam radio od poetka je bilo utemeljeno na vrstoj veri u istinu koju sam otkrio
12

u tajanstvenim uenjima alhemiara - naroito u idejama Paracelzusa i Bazila Valentina, kao i autora Collectanea Chemica. Ulazak u atomsku eru trebalo je da dovede do relativno lakog odbacivanja prethodnih predrasuda o alhemiji, no one su ipak nastavile svoj ivot zahvaljujui neiskorenjivo uskim naunim shvatanjima. Zato izgleda tako nerazumno pretpostaviti - izuzimajui veliki broj arlatana i varalica koji sebe nazivaju alhemiarima - da su ljudi poput Paracelzusa i Valentina govorili istinu u vezi svojih otkria? Da li zbog toga to njihovo izlaganje moda ostavlja utisak da se radi o nekoj udnoj meavini metafizikog simbolizma i apsurdne terminologije? Hajde da pretpostavimo da je to jedan od glavnih argumenata. Crveni lav ili paunov rep ostaju, tako, detinjasti nonsens, prosto zato to je prihvaena hemijska terminologija usvojila kombinaciju rei tetrafeniletilen dihlorid1 kao standardni nauni izraz. Ova i sline kombinacije slova i brojki doista ne predstavljaju zagonetku za upuenika u uda hemije. Kada se jedan termin kao to je tetrafeniletilen dihlorid izrazi pomou hemijskih simbola, to izgleda ovako:
2 (C6H5) 2CCl2 -2Zn-(C6H5)2 CCl - CCl - CCl (C6H5)2 - 2HgCl,

To za hemiara ima smisla. Meutim, za neupuenog ova formula predstavlja beznaajnu ifru slova i brojeva. Hemijska terminologija za njega jednostavno nema nikakvo znaenje. Valentin, koji uz Paracelzusa uiva slavu oca moderne hemije i medicine, napisao je: Iako imam neobian stil pisanja koji izgleda udan i proizvodi u mnogim glavama neverovatne misli i slike, postoji razlog zato to inim. Dovoljno je da kaem da se ja, ne hajui previe za tua naklapanja, oslanjam na sopstveno iskustvo, jer je
1

Jedan od aromatinih halogenih derivata

13

u njemu tajno znanje, vienje nepreduhitreno govorom, i razum koji nadvisuje glupost. Ova njegova tvrdnja bi dananjem nauniku delovala previe empirijski, pa bi je verovatno sa nipodatavanjem odbacio. Zar je zaista toliko nerazumno prihvatiti simbolizam i kombinacije rei alhemiara srednjeg veka sa istom verom sa kojom danas uzimamo zdravo za gotovo naune tvrdnje? Potonje pitanje uistinu zasluuje poten odgovor. Stranice koje slede, ukoliko uspem da svoje hipoteze pribliim itaocu, predstavljae pokuaj da se odri svetlost baklje u stigijskom mraku. Pre mnogo vekova ovu baklju su potpalili alhemiari ija imena e jednog dana izazivati potovanje kod dece onih istih koji se danas uzalud trude da im se narugaju. Predvieno je da ovaj prirunik ne ugleda svetlost dana u prevelikom tirau, poto e samo malobrojni hteti da se bave delom koje je dospelo na tako lo glas. A oni koji se ipak usude da neko vreme eksperimentiu u svojim laboratorijama kako bi otkrili ima li neke istine u alhemiji, bie pozdravljeni dobrodolicom i dobie dragocenu pomo. Za mene nema sumnje da ozbiljan i spreman uenik moe da postigne ono to je na ovim stranicama zapisano. Mnoge su godine prohujale otkako je ovaj prirunik napisan. Nakon temeljnog razmiljanja, procenio sam da je pravi trenutak da on bude i objavljen, kako bi i drugi mogli da imaju koristi od njega. I zato, neka zaivi u duhu svog naslova, to jest kao prirunik za alhemiarske novake. Sa dubokim mirom, Frater Albertus Solt Lejk Siti, Juta, S.A.D. 6 maj, 1960.
14

PREDGOVOR DRUGOM I REVIDIRANOM IZDANJU

Zahvaljujem Stenliju Harbertu (Stanley Hurbert) i Persiju Robertu Bremeru (Persey Robert Bremer), na njihovim naporima da revidiraju prvo izdanje Alhemiarskog prirunika. Dugujem im ogromnu zahvalnost za pomo prilikom redakcije drugog izdanja, poto je u svom prvom izdanju knjiga bila prepuna korekturnih i lektorskih greaka. Finalni materijali su bili pregledani, ali ispravke neijim nehatom nisu bile unete pre samog tampanja. Ove greke su sada korigovane. Valja oekivati da e se u sluaju briljivog praenja datih uputstava, pred ozbiljnim uenikom alhemije praktini rezultati u njegovoj laboratoriji vidljivo manifestovati. Van svake sumnje je da su takvi rezultati ostvarivi, to e potvrditi i brojni uenici koji su izuavali praktinu alhemiju u Paracelzusovom istraivakom drutvu. Ovo ne vai samo za Manje Delo koje se odnosi na biljke, nego i obuhvata i rad sa mineralima i metalima. Da je to tako, praktian rad koji se, nesputan zavetom utanja, vie od jedne decenije odvija u laboratorijskim uslovima predstavlja vie nego dovoljan dokaz. Frater Albertus
15

U alhemiji postoje manje i vee cirkulacije. Prve se bave biljnim carstvom, a druge, najcenjenijim od svih, carstvom minerala (metala). Dublje razumevanje, a ne samo poznavanje, biljnog procesa otvara kapiju velike arkane. Meseci i godine eksperimentisanja u vaoj alhemijskoj laboratoriji dokazae istinitost ove tvrdnje. Oni koji su proveli dugo vremena nad knjigama i retortama, shvatili su da je alhemija ivotno delo. Ta vana injenica titi nau spagirinu vetinu tvrdim oklopom koji nijedan materijalista ne moe da probije. Da nije dugotrajnog ienja, proiavanja i sazrevanja, kako samog alhemiara tako i supstance sa kojom radi, kako bi onda Delo moglo biti sauvano od nedostojnih i pohlepnih radoznalaca? Uostalom, samo ono to proe vatreno krtenje biva proieno. Alhemiarski novaci morae da prihvate i injenicu da se alhemijski procesi jo uvek ne mogu u celosti obelodaniti i da moraju biti uvani pod velom tajnosti. Jer, u alhemiji nema mesta linim ambicijama i pohlepi. Cilj svih istinskih adepata jeste da oslobode oveanstvo njegove fizike i duhovne bede. Neprihvatanje tog cilja automatski iskljuuje osobu iz kruga adepata. Prirodno je da se moji prijatelji medicinari, kao i farmaceuti, nee odmah sloiti sa mnom kada proitaju ono to sledi. To je zato to se prikazana materija mora uzeti zdravo za gotovo, budui da je strana standardnim uenjima savremenih medicinskih kola. A obzirom da se ja sa njima slaem u okvirima njihove nauke, poteno je da ih zamolim da i oni o sadraju ove knjige razmisle u okvirima alhemijske vetine. Ukoliko im se to uini nemoguim, onda neka knjigu odloe na stranu i zaborave na nju sve dotle dok ne budu mogli da je istrauju otvorenog uma osloboenog predrasuda. Nije mi bila namera da ovde piem o alopatskom metodu leenja. To ostavljam strunjacima. Ja ovde piem o alhemiji zbog
17

I UVOD U ALHEMIJU

ta je alhemija? Ovo je prvo i najvanije pitanje na koje valja odgovoriti pre nego to se zapone sa daljim prouavanjem. Radoznali i temeljni um sigurno e dobiti zadovoljavajui odgovor, dok nehajno i letimino listanje knjige nee uroditi plodom. Onom itaocu koji nema predznanja o alhemiji, onome koji nije paljivo prouavao misticizam, okultizam i srodne oblasti, odgovor na gore postavljeno pitanje nee zvuati smisleno. ta je, onda, alhemija? To je poviavanje vibracija. Iz tog razloga nije mudro da se neupueni upusti u eksperimente na osnovu laboratorijskih skica koje e uslediti. Ti eksperimenti su namenjeni samo onima koji su proveli poprilino vremena u prouavanju spagirinih vetina, i koji su iskazali estitost svojih namera, i dalje uporno tragajui za najviom tajnom, kamenom filozofa. Obzirom da svaki prouavalac alhemijske literature zna da taan opis procesa opus magnuma nikada nije doslovce i u potpunosti otkriven, a jo manje publikovan, siguran sam da e umeti da ceni injenicu da je u ovoj knjizi dat detaljan opis manje cirkulacije.
16

toga to sam njenom izuavanju i eksperimentima koji su prethodili ovoj knjizi posvetio mnoge godine, kao i zbog dela koja e najverovatnije uslediti. Poto je alhemija tako obimna, u velikom broju, ako ne i u veini sluajeva, jedna zemaljska inkarnacija nije dovoljna da se dovri itav opus. Dok se uspinjemo alhemijskim stepenicama iskrsavaju mnogi problemi koje treba reavati, ukljuujui vreme, novac, razoarenja - da spomenemo samo neke od teih iskuenja. Poklonik stoga treba dobro da razmisli pre no to se lati takvog zadatka, jer ukoliko se temeljno ne pripremi, sav njegov rad moe da padne u vodu. I kod manje i kod vee cirkulacije sam postupak u sutini ne iziskuje velike izdatke. U stvari, trokovi su relativno mali. Ali, pre nego to dospe do te faze, na istraiva e verovatno morati da uloi mnogo novca, vremena i truda. Iz tih razloga stoji ozbiljno upozorenje da se ne otisnete nestrpljivo u alhemijske vode, da ne zamiljate sebe kako savreno zdravi sedite na kraju blistave duge sa itavim svetom pod nogama i upovima punim zlata. To su samo iluzije za koje e se pokazati da nisu nita drugo do arene lae; one nee zadovoljiti duu. Alhemiar ne nastoji da dostigne ispraznost slave. Slava se, u stvari, u alhemiji ne moe ni postii. Slava je od istinskih ciljeva alhemije udaljena kao nebo od zemlje. Time se vraamo na poetak ovog poglavlja i jednostavnu definiciju: Alhemija je poviavanje vibracija. Onaj ko ne sagleda znaenje ove naizgled nevane sentence ne zasluuje da se okua u alhemijskom eksperimentisanju. Takav bi liio na oveka koji unapred tvrdi da, poto poznaje sva slova alfabeta, moe da ita na bilo kom jeziku gde se koriste ta slova. Hemiar moe da poznaje sve hemijske formule i skraenice, ali da li on istovremeno razume njihov smisao? Kakvo je njihovo poreklo? Kakva je prvobitna priroda tih jedinjenja? Ova
18

pitanja ostavljamo onima koji su duni da na njih odgovore. Ukoliko dosadanje izlaganje ne obeshrabri uenika i ne natera ga da sa treskom zaklopi knjigu i odbaci je sa prezirom, moda e mu upravo ona pomoi da pronae svoje mesto u univerzumu, duevni mir i spokoj. Hermetika filozofija, sa svojim praktinim tajnama, uvek iznova ponavlja drevni aksiom: Kako je gore, tako je dole. Kako je dole tako je gore. Da li u ovoj knjizi treba da govorimo o istorijskim injenicama u vezi starih alhemiara? Mnogo knjiga je ve objavljeno koje se na istorijski i biografski nain detaljno bave alhemijom. Iz tog razloga, ovde nisu uinjeni pokuaji da se doda jo neto na ve postojee bogatstvo biografskog materijala. Na naglasak je prvenstveno stavljen na dananje alhemijske eksperimentacije, voene u skladu sa starodrevnim praksama. Na cilj je da na ovim stranicama pokuamo da otkrijemo i savremenim jezikom ukaemo na sr alhemije, a da pritom ostanemo u harmoniji sa drevnim pravilima i ritualima, imajui u vidu alhemijski zavet. Alhemijskoj praksi, ne samo u preanjim vremenima nego i danas, valja pristupiti krajnje ozbiljno. To najbolje ilustruje sledei zavet iz Theatrum Chemicum Britannicum-a (London, 1652). Na ovaj zavet, u poneto izmenjenom obliku, oslanjaju se i dananji adepti: Od sutra e novim ivotom da ivi kada na veru blaeni Sakrament primi I zavet taj sveani poloi zato Da dok si iv ni za srebro ni za zlato niti iz ljubavi prema Rodu svome a ni za naklonost Velikaa bome dragocenu tajnu ne otkrije nikom ni ivom reju nit kakvim pismom
19

Ve samo onome ko pouzdan bude i oduvek traga za tajnama Prirode Njemu e otkriti tajne Vetine i Filozofije pre no to ivot ti mine. Pre ili kasnije, mnogi aspiranti e osetiti elju da pronau iskusnog adepta i postanu njegovi uenici ili egrti. Ali bez obzira na svu iskrenost njihovih elja, poetnici e, tragajui za uiteljem, poznavaocem Velike Tajne, samo protraiti dragoceno vreme. Kada je uenik spreman, Uitelj se pojavljuje. Ova drevna izreka jo uvek vredi. ovek moe da traga, da tei, da naporno radi i ui do zore, ali sve to ne znai da e se domoi bescenog dragulja: Velike Arkane. Jer, za to je potrebno neto vie od pukog naukovanja. estito, isto, istinoljubivo, dobroudno i skromno srce, ostvarie mnogo vie od suve pameti. No i pored toga je uz navedene osobine neophodno i uenje. Bez poznavanja i razumevanja prirodnih zakona i njihovih duhovnih paralela, niko ne moe biti nazvan istinskim alhemiarem niti mudracem. Ja ovde ne pokuavam da branim alhemiju. Alhemiji ne trebaju branitelji. Ja samo zagovaram alhemijsko iskustvo, jer je ono moda najlepe iskustvo dostupno oveku. Doiveti! Spoznati! Pronai svetlost koja sija u tami! Ali nema lakog puta do postignua. Povremeno e teke sumnje pritiskati srce poklonika alhemije. ta god da je uzrok tome i kakve god bile posledice, neka zna da alhemija podrazumeva strahovitu odgovornost. Onaj ko je itao o ivotima alhemiara mogao je da vidi kako je dug put do cilja. Nije svako bio te sree kao Irenej Filaltes (Eirenaeus Philalthes) koji je zabeleio da je, u svojoj dvadeset treoj godini, uspeo da se uz Boiji blagoslov domogne lapis philosophorum-a. Mnogi e morati da saekaju jo jednu inkarnaciju
20

pre nego to pokau da su vredni i spremni za to iskustvo. Ali, ukoliko odbace sve sumnje i ako njihovo vrsto Verovanje preraste u snanu Veru, tada e taj uzbudljivi trenutak narastajue spoznaje napokon pomoi osobi da Razume, odnosno Ostvari jedinstvo sa univerzumom, i Spozna tajnu Stvaranja i kosmike svesti. Prirodno je da se sada javljaju pitanja: ta je tajna stvaranja? ta je u osnovi ivotne sile? Na ta pitanja se mora odgovoriti pre nego to kandidat za alhemiara postane kadar da izvede ma ta u svojoj laboratoriji. Budui da se sve to raste raa iz semena, plod mora da bude sadran u semenu. To dobro upamtite, jer u tome se krije tajna stvaranja. Gajenje bilo kog uzorka, moe se shvatiti i kao poviavanje vibracija, koje smo ranije spominjali. Biljke, ivotinje, kao i minerali i metali, izrastaju iz semena. Poimanje ove prirodne tajne, koja se oveanstvu otkriva samo delimino, je osnovni predmet alhemije. Jednom kada se to spozna, potrebno je jo samo da se razumevanje produbi kako bi se postigli eljeni rezultati u negovanju odnosno podizanju uzorka, to se u Alhemiji zove transmutacija. Ukoliko moemo da pomognemo prirodi da ostvari svoj krajnji cilj, da ono to je sama iznedrila dovedemo do savrenstva, tada smo u skladu sa njenim zakonima. Priroda se nee uvrediti zbog vetakih pokuaja, ili preica, kojima emo neto dovesti do savrenstva. To moemo da ilustrujemo sledeim primerom: Seme paradajza moete u poznu jesen baciti na zemlju. im doe zima prekrie ga sneg i led. Biljka paradajz nee izrasti u takvim uslovima, napolju i na niskim temperaturama. Meutim, ako to isto seme zasadite unutra, ako ga stavite u odgovarajuu toplu i vlanu sredinu gde vladaju odgovarajui uslovi, iz njega e se razviti biljka koja e doneti plod. Ovo nije u suprotnosti sa prirodom, ve u harmoniji sa prirodnim
21

zakonima. Jer da bi se seme razvilo i donelo svoj predodreeni plod neophodni su vatra (toplota), voda, vazduh i zemlja. A ivotna sila ne izvire iz vatre, zemlje, vazduha i vode. ivotna sila je posebna sutina koja proima univerzum. Ova sutina, ili peti element (kvintesencija), je najvanija stvar za kojom alhemiari tragaju. To peto je nezavisno od ostala etiri - vatre, vode, vazduha i zemlje, i to je ono najvanije to alhemiar treba da pronae i izdvoji. Nakon to je dolo do takvog izdvajanja, odgovor na pitanje ta se krije u tajni stvaranja delimino e se manifestovati u formi guste pare, koja e se, kada proe kroz kondenzatorsku cev, staloiti u jednu supstancu nalik na vodu, ukaste boje, koja u sebi sadri neto uljano to boji ekstrakt. Ova uljna supstanca, odnosno alhemijski Sumpor, je isto toliko vana za alhemijske pripreme kao i So i Esencija. Ovde emo zastati, poto emo sve ovo kasnije podrobnije obrazloiti. Moda ste uoili da se odreene fraze i sentence kroz knjigu ponavljaju. Ovo nije sluajno. One su namerno ubaene kako bi se odreene vane take jo vie naglasile. Mnogo toga to je ovde napisano mora da se iitava vie puta da bi se proniklo u tajnu. Svaki uenik mora da uloi pojedinane napore. A ta e oni iznedriti, pokazae se tek kada ponu praktini eksperimenti u laboratoriji. Sada o alhemiarskoj laboratoriji. U neobuzdanoj imaginaciji ona obino poprima zastraujui izgled. ak i danas takozvani religiozni ljudi diskutuju o alhemiji uz prigueni apat zato to su posredi, kako vele, avolska posla. Za nekoga je neznanje blaenstvo, i niko nema pravo da mu ga uskrati. Ne smemo obraati panju na primedbe onih koje religioznost obavezuje da budu protiv alhemije, poto ne elimo nikoga da preobratimo. Nae energije treba da usmerimo da pomognemo pokloniku alhemije na njegovom mukotrpnom putu. Ovaj put poinje u laboratoriji. Sve se u
22

laboratoriji vrti oko vatre i njene emanacije: toplote. Ostatak ini nekoliko balona, kondenzator, i neto umenosti. To zvui prilino jednostavno, a tako i jeste. ta onda znae svi drugi instrumenti razbacani po alhemijskoj laboratoriji, kao to se moe videti na mnogim slikama? Ba kao to su umetniku, da bi naslikao sliku, potrebni samo platno, boja i kiica, ali svoj atelje moe da obogati mnogobrojnim drugim pomonim stvarima, tako i alhemiar dodaje i druge instrumente za koje smatra da e mu ustrebati. Kako bude sve dublje i dublje zalazio u misterije i otkljuavao sve vie tajni, nema sumnje da e alhemiar sve due eksperimentisati i vriti sve sloenije opite. Jer, kada dua jednom ogladni i pone da ea za istinom i otkrivanjem prirodnih zakona, nema kraja njenoj potrazi sve dok ne dospe do samog kraja. Gde treba da bude smetena laboratorija? Kako se alhemija moe praktikovati u gradu? Na takva pitanja svaki e uenik morati individualno da odgovori. Ugao u potkrovlju ili neko mestace u podrumu bie dovoljni, pod uslovom da obezbedite konstantnu temperaturu. Onaj ko eli da se bavi naom spagirinom vetinom morae da se osloni iskljuivo na sebe. Kakva srea! Kako bi drugaije i moglo da bude? Kako ete inae moi da cenite iskustvo ukoliko do kljune take saznanja ne stignete sopstvenim individualnim naporima? Do sada smo ve dovoljno rekli o tekoama i razoarenjima na koje e uenik nesumnjivo naii. Ukoliko on, uprkos tekoama, jo uvek eli da kroi kroz vratnice naeg spagirinog svetog hrama, pronai e na sledeim stranicama vostvo i dobrodolicu. Jer tu se jednostavnim reima i doslovno otkriva postupak manje cirkulacije. Oni koji oekuju da na slian nain dobiju potpuni opis Velike Arkane, ekae uzalud. To se ne moe dati i nije dozvoljeno. Ali, to
23

je najvanije, ko postigne uspeh u svojoj laboratoriji sledei uputstava predstavljena u knjizi, sigurno e moi da izvede i Veliku Arkanu, ukoliko je za to spreman. Priprema moe da se protegne na nekoliko, pa ak i vie desetina godina. U tom smislu ne mogu se odrediti vremenska ogranienja. Neki imaju prirodnu ili uroenu tenju, odnosno dar, da istrauju misterije. Neki u njih nikada nee ak ni kroiti. Zato, ovde nije umesno pitanje. Ali onima koji su spremni da putuju kraljevskim putem alhemije poruujem, Strpljenja! Strpljenja! Strpljenja! Mislite i ivite isto i uzvieno uvek prebivajui u istini - onoj za koju iskreno mislite i verujete da je istina. Takav neofit ne moe propasti. Upamtite rei: Traite i nai ete; kucajte, i otvorie vam se. Mudrost Mudraca predstavlja vrhunac svega sutinskog u ta bi ovek trebalo da veruje, svega to bi trebalo da spozna i razume. Onaj ko postigne takvo stanje prosvetljenosti zaista je u skladu sa univerzumom i u miru sa svetom. Da bi se postigao cilj, priroda borbe u ovoj svetovnoj ljusci u kojoj se trenutno nalazimo ne bi trebalo da bude nasilna, kao to neki ele da veruju. Valjalo bi da svoje napore usmerimo ka tome da postanemo svesni situacija sa kojima se svakodnevno suoavamo, da uzdiemo misli iznad taloga svakodnevnog ivota i, napokon, pronaemo mir unutar nas samih. Ukoliko se ne latite alhemije unutranjeg sopstva, odnosno transcedentalne alhemije, kako se jo naziva, imaete ogromne tekoe da dobijete rezultate u svojim praktinim laboratorijskim eksperimentima. Moete, na primer, dobiti rezultate o kojima nita ne znate, i shodno tome ih odbacite kao bezvredne. Ali, nije dovoljno ni samo znati. Razumevanje je kruna naeg rada. Ovde dolazi do izraaja mudrost Adepata i Mudraca kao pomo na putu sticanja razumevanja onoga to se iznutra nasluuje, ali se jo uvek dovoljno ne razume.
24

U alhemiji postoji samo jedan put do rezultata. Poklonik mora da pokae da je dostojan i dovoljno pripremljen. Priprema se moe odnositi na mnoge i razliite stvari, mada je teite uvek na traganju za istinom. ivot, budno, odnosno svesno stanje, moraju da budu proeti istinoljubivou koja prati svaku re i delo. Treba da je prisutna ljubav prema oveanstvu bez udnji, voljnost da se radosno podele materijalna blaga sa drugima, spremnost da se potrebe oveanstva stave iznad linih elja. Sve ove vrline ovek mora prvo da izgradi. Jedino tada e mudrost Svetaca i Adepata poeti da dobija smisao. Priroda e tada postati na najblii saradnik. Svet, koji nas je ranije drao u magli kroz koju nae vienje nije moglo da prodre, poee da, u svetlosti novih saznanja, poprima jasne obrise. Po prvi put emo istinski upoznati Boga. Prosvetljenje e obasjati itav na ivot. Namesto puke borbe za opstanak, u naem srcu e se roditi boanski cilj. U nama e zavladati duboki mir kao nevidljivi tit usred metea i borbi. Mudrost Svetih e nam pomoi da ovo postignemo. Ali takvom postignuu moemo se nadati samo ako se dovoljno pripremimo i vodimo ivot u duhu ispravnosti. Taj posao niko umesto nas ne moe da obavi. Naposletku emo doi do spoznaje da ono to nas okruuje nije vie tako rascepkano kao to nam se ranije inilo. Poeemo da razmiljamo u okvirima mi. Mi, Bog i ja, oveanstvo i ja, sada smo povezani. Ja gubi svoje znaenje; ono uranja u Kosmiko Sve. Ja postaje deo mnotva koje je oduvek bilo jedno. Individualnost, iako jo prisutna, postaje Beskonana individualnost. Zatim uranjamo u jo dublju spoznaju da je ja samo deli Boanskog, entitet po sebi, ali ne i istinsko sopstvo, koje je Sve, Boansko. Prosvetljeni mudraci, Sveci, Adepti, kako god da ih nazovemo, sreu se na istom nivou. Oni su se ve popeli na planinski vrh, odakle vladaju svetom. Iz
25