BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKIRAD.COM WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM WWW.MATURSKI-RAD.COM

NA NAIM SAJTOVIMA MOETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE

MOETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA NAEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COM

SADRAJ:

Uvod ............................................................................2 Metod rada ..................................................................3 Otpadne vode ..............................................................4 Sistemi za preiavanje otpadnih voda .....................4 Metode preiavanja otpadnih voda ..........................5 Zakljuak ...................................................................10

UVOD

Zagaenost gradske vode potie iz najraznovrsnijih, a inae mnogobrojnih opte poznatih i specifinih izvora zagaenja koja postoje u urbanom okruenju. Uobiajeno je da se zagaenja urbane (kao i industrijske) vode nazivaju optim imenom otpadne vode, a stepen zagaenosti takvih voda definie se na razlicite naine, zavisno od toga koja materija-zagaiva preovlauje u tenosti. Poslednjih godina metodi za utvrivanje stepena zagaenosti stalno se usavravaju i unapreuju, ali ipak ni u ovom trenutku oni nisu univerzalni i opte prihvaeni svuda i u svakoj prilici. Tako se i danas u razliitim gradovima i dravama koriste mnogobrojni, vrlo razliiti pokazatelji stepena zagaenosti, meu kojima su ipak najei oni vrlo specifini, tj. oni koji pokazuju sadraj pojedinano posmatranih tetnih materija, zbog ega je kvalitet vode koja se ispituje uglavnom iskazan kroz obimne tabele. Otpadne vode su problem koji prati oveka kroz celu istoriju njegovog postojanja, od pojave prvih civilizacija i gradova i one su smatrane nunim zlom koje prati razvoj svake civilizacije i grada. Meutim one razvijenije civilizacije poput Kine i Rima su taj problem regulisale kroz sistem kanalizacionih tunela i na taj nain bar uinile pokuaj u suzbijanju tog nunog zla. U mom radu u pokuati da prikaem naine i metode za preiavanje otpadnih voda koji su sastavni deo svakog industrijskog kompleksa. Oni su naime glavni uzronici pojave otpadnih voda i razliitih vrsta zagaenja savremene civilizacije i zbog toga ovjek i nastoji da razvije sisteme za njihovo preiavanje.

Metod rada
Osim osnovne literature kojom sam se sluila za izradu ovog seminarskog rada koju predstavljaju osnovni udbenik iz urbane ekologije koristila sam i literaturu koju sam pronala na internetu kao i znanje steeno tokom pripreme seminarskog.

Otpadne vode
Otpadne vode delimo u dve grupe u koje spadaju: 1. Otpadne vode sa jasnim izvoritem, koje se dijele na: a) industrijske otpadne vode i b) komunalne otpadne vode 2. Otpadne vode bez jasnog izvorita u koje spadaju vode s poljoprivrednih zemljita, krcevina, cesta i sl. Otpadne vode zagauju reke, mora i podzemlje - podzemne vode. Razvoj mikroorganizama u rekama javlja se zbog otpadnih voda. Mikroorganizmi troe kiseonik to dovodi do uginua riba i razvoja patogenih mikroba.

Sistemi za preiavanje otpadnih voda

Opti tehnoloki razvoj u svetu uslovio je i znaajan napredak u pristupima reavanja problema vezanih za komunalnu hidrotehniku infrastrukturu. U ovoj oblasti znaajno mesto pripada sistemima za evakuaciju i preiavanje otpadnih i atmosferskih voda sa urbanih slivova. Ovi sistemi obuhvataju pre svega podzemne kanalizacione kolektore raznih tipova, oblika i dimenzija i postrojenja za preiavanje otpadnih i atmosferskih voda. Kolektorska mrea obezbeuje transport i evakuaciju voda u skladu sa odgovarajuim tehnikim uslovima i standardima. Na postrojenjima za preiavanje vri se tretman voda pre isputanja u recipijente primenom savremenih tehnolokih postupaka. Pri tome je neophodno da se zadovolje pre svega propisi vezani za zatitu ivotne sredine. Opti trend u svetu je takav da zatita ivotne sredine postaje jedan od prioriteta u daljem razvoju sistema, to dovodi do pootravanja standarda kojima se regulie ova problematika. Sistemi za evakuaciju i preiavanje otpadnih i atmosferskih voda spadaju u najskuplje delove komunalne infrastrukture. Radi toga je od posebnog znaaja da se oni u tehnoekonomskom smislu i sa aspekta zatite ivotne sredine optimalno koncipiraju. Ovo se

odnosi kako na izgradnju novih objekata, tako i na rekonstrukcije, sanacije i odravanje postojeih. Upravo u najrazvijenijim zemljama u svetu je relativno ogranien broj novih objekata, dok se najvei deo radova odnosi na odravanje i rekonstrukciju postojeih. U skladu sa razvojem sistema komunalne infrastrukture porastao je i znaaj sistematskog merenja i prikupljanja podataka o proticajima otpadnih i atmosferskih voda koje se evakuiu i preiavaju. Takoe, opti tehnoloki napredak omoguio je i znatan razvoj i usavravanje tehnologije merenja i merne opreme. Finansijska sredstva koja treba uloiti u merenja i obradu podataka merenja su relativno mala u odnosu na utede koje se mogu ostvariti kod projektovanja, izgradnje, rekonstrukcije i odravanja sistema. Imajui u vidu gore navedeno moe se zakljuiti da e znaaj podataka merenja otpadnih voda biti sve vei i u budunosti. Ovo se posebno odnosi i na nau zemlju, s obzirom da su raspoloivi podaci izuzetno skromni, pa je neophodno da se u buduem periodu ovo zaostajanje to bre nadoknadi.

Metode preiavanja otpadnih voda

Prihvatljiva istoa gradskih reka i potoka preduslov je rekreativne, sportske, psiholoke i socioloke aktivnosti lokalnog stanovnitva, koje su i formirane na osnovama civilizacijskog jedinstva ljudi i fizikog okruenja u kome oni generacijama ive. Danas postoji znatan broj metoda i postupaka za preiavanje otpadnih voda. Koje e od ovih metoda biti primenjene zavisi od niza injenica. Prvi je vrsta zagaujuih supstancija i stepen zagaenja. Drugi je kvalitet preiene vode, tanije reeno stepen zagaenja koji se moe dozvoliti kada se voda isputa u prirodni vodotok. Ove dozvoljene koncentracije zagaujucih supstancija u preienoj vodi zavisne su od kapaciteta prirodne vode tj. od mase zagaujuih agenasa koju voda u prirodi moe da primi, a da ne doe do posledica koje bi uticale na organizme koji ive u njoj, na tlo sa kojim je voda u kontaktu i na oveka. Kapacitet vodotoka je takoe veliina zavisna od niza inilaca. Prvi od njih je koliina prirodne vode, odnosno protok vode u reci. Od ovih veliina zavisi do kog stepena e se razblaiti zagaujui agensi iz otpadne vode kada 7

budu isputani u reku. Ako je protok vode u reci veliki, usled razblaenja, koncentracija zagaujucih agenasa u njoj moe da bude ispod dozvoljene granice, meutim kada je masa prirodne vode manja ne postie se potrebno razblaenje pa zato otpadna voda mora da ima vei stepen preiavanja. Izbor metoda preiavanja otpadne vode izvren je u zavisnosti od prisutnih vrsta zagaujuih supstancija i stepena zagaenja otpadne vode re je o otpadnim vodama sa velikim organskim zagaenjem, a u saglasnosti sa zahtevanim kvalitetom tj. stepenom zagaenja preiene vode. Dakle postoje tri razliita pristupa pretvaranju otpadnih voda u prihvatljivo iste vode i oni su oznaeni kao mehaniki, hemijski i bioloki metodi preiavanja. Mehaniki metod preiavanja je jedan od najstarijih metoda i poznat je u narodu od davnina kao taloenje. Taloenje se odvija kroz sistem slojeva i upljina u zemlji pri emu se taloenjem vode oslobaaju najpre krupnije, a potom i sitnije neistoe. Taj sistem je primenjen i u industriji. Oslobaanje vode od primesa se izvodi u tzv. talonicama u kojima se odstranjuje pesak, ulje, organske materije, papir, plastika, ostaci drveta, itd. Vrlo esto se pojedine krupne estice u vodi prethodno usitnjavaju u posebnim napravama, a zatim se sve koliine vode prevode kroz ree i gue reetke, na kojima se zadravaju suspendovane estice (estice koje lebde unutar mase vode). Posle toga koriste se flotatori da bi se voda oslobodila materija koje su lake od vode, koje zato plivaju na povrini. Tu ne spadaju samo ulja i masti, ve mogu biti i druge organske materije pre rastvaranja (usitnjavanja). Flotatori postoje u bezbrojnim formama i oblicima, veliinama i razliitim radnim karakteristikama. Hemijski metodi preiavanja vode najee se oznaavaju kao kondicioniranje vode. Oni se izvode kroz dva odvojena postupka: a) flokulacijom i b) neutralizacijom. Prvi postupak nastaje posle dodavanja vodi odreenih hemikalija koje utiu na stvaranje pahuljica oko kojih se lepe estice suspendovane u vodi. Da bi ovaj proces bio mogu, mora se prethodno korigovati pH vrednost vode, kroz postupak neutralizacije, odnosno dovoenja na optimalnu vrednost pH od 6-8. Materije koje uestvuju u neutralizaciji mogu sniavati ili poveavati kiselost vode, a takoe se osim same korekcije mogu istovremeno izvoditi i druge hemijske reakcije, pomou hemikalija koje se po pravilu dre u tajnosti. Na taj nain se nerastvorljive estice i materije u zagaenoj vodi

pretvaraju u rastvorljive, ali se gotovo uvek posle procesa rastvaranja mora dodatno uklanjati razliiti dodatni neeljeni sadraj koji nastaje iz ovih hemijskih reakcija. Bioloki postupci proiavanja vode razlikuju se od prethodna dva postupka jer ovaj nain obezbeuje pre svega proiavanje vode a ne preiavanje kao kod prva dva postupka. Dakle ovde je re o sloenom pristupu tehnologiji oslobaanja vode od razliitih nepoeljnih sadraja, o kombinovanim metodima koji se zasnivaju na koricenju prirodnih osobenosti kiseonika rastvorenog u vodi, zato to on, kada ga ima u povoljnoj koliini vrlo brzo oslobaa vodu od organskih materija koje umanjuju njenu istou. Poto svaka povrinska voda moe da se rastvori i rastvara izvesnu koliinu kiseonika iz vazduha, jasno je da u prorodi postoji i proces prirodnog samopreiavanja ili autopurifikacije, koji se odvija i bez prisustva oveka. Meutim, u ekosistemu grada, posebno savremenog gradskog naselja, prirodnim procesima su preputene samo one koliine otpadnih voda koje se nepreiene isputaju u vodotoke nizvodno od grada i u kojima se zbog razblaenja ili veih rastojanja do sledeeg naselja moe izostaviti antropogeno preiavanje uz pomo dodavanih koliina O2. Dodavanje kiseonika otpadnima urbanim vodama obavlja se na razliite naine: 1) doziranje vazduha, 2) pomou horizontalnih rotora, 3) pomou rozeta na tuevima ili kantama za zalivanje, 4) pomou vertikalnih turbina, 5) prokapnicima, itd. Posle svakog od ovih postupaka voda se ponovo provodi kroz (sekundarne) talonice u kojima se dovrava proces biolokog proiavanja. Doziranje vazduha izvodi se upumpavanjem (pomou kompresora) vazduha kroz sistem gusto perforisanih cevi koje su poloene nisko pri dnu bazena. Prolazei kroz vodu vazduh u njoj ostavi deo svog kiseonika, koji se moe regulisati pomou promene intenziteta rada kompresora, jer uveana koliina upumpanog vazduha poveava srazmerno koliinu rastvorenog kiseonika. Ovo je jedan od najefikasnijih metoda biolokog preiavanja otpadne vode i esto se koristi u urbanim sredinama.

Horizontalni rotori rade na principu valjaka sa radijalno rasporeenim iglama u obliku jeevih bodlji. Tokom brzog okretanja ovi valjci meaju vodu i raspruju je u kapljice, ime se veoma uveava njena povrina izloena vazduhu, pa se tako i veoma uveava koliina rastvorenog kiseonika u njoj, pa se tako i veoma uveava koliina rastvorenog kiseonika u jednoj zapremini zagaene vode. Dimenzije valjka zavise od koliina vode koju treba preistiti. Sem horizontalnih rotora za rasprivanje vode mogu se koristiti i rozete sline tuevima, koje raspruju vodu uz pomo pumpi, a mogu biti postavljene ne samo horizontalno ve i vertikalno i koso (pod uglom). Vertikalne turbine su sline horizontalnim rotorima, ali se voda vertikalnim uspinjanjem pomou razliitih pogona penje do odreene visine, a zatim raspruje i pada u bazen u kome se, istovremeno i u istom sistemu preiavanja, obavlja naknadno taloenje zaostalih neistoa. Prokapnice su nekad prestavljale univerzalni i vrlo specifian sistem proiavanja u kojem se zagaena voda prokapava preko posebno nainjene mase od lomljenog kamena.
1

regulacija kiseonika kod postupka doziranja vazduha regulacija kiseonika kod principa horizontalnih rotora

10

Tokom kretanja u tankim slojevima preko lomljenog kamena voda se u velikoj povrini izlae dodiru vazduha, omoguujui rastvaranje velike koliine kiseonika. Danas se umesto kamena koriste plastine mase od kojih je nainjen oblik slian pelinjem sau sa tankim listovima (flokor). Plastine ploe omoguuju mnogo bolje i intezivnije rastvaranje kiseonika, jer su nainjene tako da proces izlaganja vazduhu inteziviraju i uine efikasnijim nego to to moe lomljeni kamen. Svaki od procesa preiavanja pomou opisanog biolokog metoda rastvaranja kiseonika iz vazduha u principu je samo druga, sekundarna etapa u sloenom i sveukupnom procesu preiavanja otpadnih voda. Biolokom preiavanju uvek prethodi prva etapa mehaniko ili hemijsko preiavanje vode. Zato se samo bioloko preiavanje po pravilu zavrava jos jednim, ponovljenim procesom taloenja, odnosno taloenjem zaostalih pahuljica aktivnog mulja, flokula koje su preostale iz prethodnog hemijskog preiavanja. Jedan deo tog mulja se vraa u aeracioni bazen da bi se naredne koliine vode zarazile bakterijama potrebnim za proiavanje. Ostatak mulja se posle sekundarnog taloenja sui i moe se upotrebljavati u razliite svrhe.

Zakljuak
11

Savremeni razvoj hidrotehnike komunalne infrastrukture za evakuaciju i preiavanje otpadnih i atmosferskih voda uslovljen je kako optim tehnolokim razvojem, tako i pootravanjem kriterijuma i propisa koji reguliu zatitu ivotne sredine. U tom kontekstu zadnjih godina je znatno porastao znaaj merenja proticaja u okviru tih sistema. S druge strane ubrzani razvoj tehnologija i merne opreme omoguio je da se merenja danas obavljaju na znatno viem nivou nego ranije. Istovremeno stvoreni su i uslovi za direktno upravljanje sistemima, odnosno njihovim delovima. Sve ovo je uslovilo i njihov znatno vei ekonomski znaaj, s obzirom da se uz relativno mala ulaganja u merenja mogu ostvariti velike utede kod planiranja investicija i kasnije eksploatacije i odravanja sistema. Ovaj seminarski rad je samo jo jedan od osvrta na opti problem globalizacije i industrijalizacija nae ivotne sredine i pokuaj da se ukae na danak koji plaaju svi ljudi ukoliko se savremeni postupci koji su praksa u cijelom razvijenom svijetu ne primjene i kod nas u cilju unapreenja sredine u kojoj ivimo.

Literatura:

12

Institut za vodoprivredu Jaroslav Cerni: Generalni projekat postrojenja za precicavanje gradskih i industrijskih otpadnih voda grada Nia, Beograd, 2000.( materijal sa interneta)

Institut za vodoprivredu Jaroslav C erni: Glavni projekat sistema za prikupljanje, precicavanje i evakuaciju otpadnih voda iz prehrambene industrije Bambi pogona u Branicevu, Beograd, 1998. (materijal sa interneta)

Urbana ekologija, udzbenik za studente odseka pejzazna arhitektura i hortikultura Sumarskog fakulteta u Beogradu, Vesna Vratusa, april 2005. Dodatni materijal sa interneta

13