Mikrobioloka kontrola farmaceutskih i kozmetikih proizvoda i procesa Upotreba etilen oksida za sterilizaciju u industriji

UVOD Sterilizacija je osnovna operacija prilikom obrade bilo kog proizvoda namenjenog za parenteralnu upotrebu ili za kontakt sa osetljivom koom, mukozne povrine, unutranje organe, gde postoji opasnost od infekcije. Sterilizacija mikrobiolokog materijala, zaprljanih zavoja i ostalih kontaminiranih delova je neophodna kako bi se umanjila zdravstvena opasnost koju mogu izazvati.

Sterilizacija ukljuuje upotrebu biocidnih agenasa ili fizikog uklanjanja iz proizvoda sa ciljem uklanjanja ili ubijanja mikroorganizama. Ovaj proces moe podrazumevati poviene temperature, reaktivne gasove ili filtraciju kroz odgovarajui filter. Uspeh sterilizacije zavisi od odabira pogodnih uslova temperature, vremena izlaganja. Ipak, postoji i rizik od oteenja proizvoda, to u farmaceutskoj pripremi moe rezultovati smanjenom terapeutskom efikasnou, stabilnou ili reakcijama pacijenata na taj proizvod. Postoji tenja da se uspostavi balans izmeu maksimalne prihvatljivosti rizika da sterilizacija ne uspe i maksimalnog prihvatljivog nivoa oteenja proizvoda. To je najbolje definisano znanjem o korienom sterilizacionom sredstvu, osobinama proizvoda koji se sterilie i prirode moguih kontaminanata. Pogodan sterilizacioni proces se tada moe izabrati kako bi obezbedilo najvee mogue unitenje mikroorganizama sa minimalnim oteenjem proizvoda. OSETLJIVOST MIKROORGANIZAMA Generalno, rezistencija mikroorganizama na biocidni proces sterilizacije je nezavisna od naina sterilizacije (toplotna, radijacija ili gas). To se odnosi na vegetativne forme bakterija i gljiva, kao i na veie viruse koji pokazuju veu osetljivost na sterilizaciju nego mali virusi, takoe i na spore gljiva i bakterija. Kao referentni mikroorganizam za test efikasnosti sterilizacije se biraju najotpornije bakterijske spore: Bacillus stearotermophilus za sterilizaciju vodenom parom, neke vrste Bacillus subtilis za suvu sterilizaciju i Bacillus pumilus za jonizaciona zraenja. Idealno je, kada se u obzir uzme da je nivo opasnosti neophodan da se postigne sterilizacija, znanje o tipu i ukupnom broju mikroorganizama prisutnih u proizvodu kao i njihov mogu odgovor na korien metod. U kasnijim sluajevima mora se zapamtiti da rezistencija moe biti izmenjena ili potpuno izgubljena kod laboratorijskih subkultura, a rezistencione karakteristike osnovne kulture moraju se proveriti. Sterilizacija se moe izvesti i bez potpunog poznavanja mikrobioloke kontaminacije proizvoda, na osnovu mogunosti reavanja najgoreg mogueg sluaja.

Mikrobioloka kontrola farmaceutskih i kozmetikih proizvoda i procesa Upotreba etilen oksida za sterilizaciju u industriji

KRIVA PREIVLJAVANJA Kada su izloeni procesu ubijanja, populacija mikroorganizama gubi vijabilnost eksponencijalnom brzinom, nezavisno od incijalnog broja organizama. Ovo se moe grafiki predstaviti krivom preivljavanja koja predstavlja logaritamsku frakciju. preivelih elija u funkcij vremena izlaganja ili doze sredstva za sterilizaciju. Ove krive se obino koriste pri ispitivanju sterilizacije toplotom ali se mogu primeniti i na bilo koji drugi biocidni proces.

Sve krive imaju linearan deo koji moe biti kontinualan (A) ili sa poetnom krivom (B). Kriva C predstavlja smanjenje moi ubijanja pri malom broju ivih elija. Kratak period aktivacije koji predstavlja inicijalno poveanje vijabilnog broja, moe se videti za vreme toplotnog tretmana pojedinih bakterijskih spora. OBLICI REZISTENCIJE D-VREDNOST

Rezistencija nekog organizma na sterilizaciona sredstva moe se opisati vrednou D. Za toplotu i radijaciju ova vrednost je definisana kao vreme upotrebljeno da se na odreenoj temperature, odnosno radijaciji broj vijabilnih elija redukuje za 90%. Za izraunavanje se koristi tip krive A (linearna) i mora se korigovati.

Mikrobioloka kontrola farmaceutskih i kozmetikih proizvoda i procesa Upotreba etilen oksida za sterilizaciju u industriji

Z-VREDNOST

Za toplotni tretman D-vrednost se odnosi samo na neke odreene temperature. Da bi se video uticaj promena temperature na temperaturnu rezistenciju, moe se uspostaviti veza izmeu vrednosti logD i temperature. Tako se dobija Z-vrednost, koja predstavlja poveanje temperature potrebno da redukuje D-vrednost organizma za 99%. Z-vrednost nije potpuno nezavisna od temperature, ali se moe smatrati konstantnom nad vrednou temperature koja se koristi za sterilizaciju.

SIGURNOST STERILIZACIJE

Termin sterilno u mikrobiolokom smislu znai bez preivelih organizama. Tako ne postoji nivo sterilizacije; neto je ili sterilno ili nije i ne postoje nivoi kontaminacije koji mogu biti zanemarljivi ili beznaajni pa samim tim prihvatljivi. Iz krivih preivljavanja moe se videti da je uklanjanje vijabilnih elija proizvoda vremenski zavisan proces na koji utie koliina i trajanje biocidnog agensa kao i inicijalnog nivoa mikrobioloke kontaminacije. Takoe, sa grafika se moe videti, da se potpuna sterilizacija sa 0 mikroorganizama moe postii tek nakon beskonanog vrmenskog perioda izlaganja ili beskonano velikih doza, i nakon toga se moe tvrditi sa sigurnou da e proizvod biti sterilan. Verovatnoa da e jedan proizvod biti potpuno osloboen mikroorganizama najbolje pokazuje verovatnoa organizma da preivi sterilizaciju koja nije obuhvaena apsolutnim pojmom sterilno. Iz ovog pristupa je proizaao koncept sigurnosti sterilizacije ili indeks mikrobioloke sigurnosti koji daje numeriku vrednost verovatnoe preivljavanja jednog organizma koji ostaje kao opasnost od kontaminacije.

Za farmaceutske proizvode najee primenjivan standard je da je verovatnoa, posle sterilizacije, bude 1 nesterilna jedinica u 1 milion procesnih jedinica (i.e. ). Protokol sterilizacije, neophodan da se postigne ovo sa bilo kojim organizmom poznate Dvrednosti, moe biti uspostavljen pomou inaktivirajueg faktora (IF) koji se definie kao: IF= Gde je t vreme kontankta (za toplotni ili gasni sterilizacioni proces) ili doza (za jonizaciono zraenje), a D je odgovarajua D-vrednost za primenjeni postupak. Tako za inicijalnu koliinu od spora za predvienu sigurnost sterilizacije od potreban je inaktivirajui faktor od . U sterilizacionom procesu e se morati proizvesti dovoljno letalne doze da bi se postiglo 8 log ciklus redukcije vijabilnih organizama; ovo zahteva izlaganje produkta do 8 puta veoj D-vrednosti od D-

Mikrobioloka kontrola farmaceutskih i kozmetikih proizvoda i procesa Upotreba etilen oksida za sterilizaciju u industriji

vrednosti referentnog organizma. U praksi, generalno se predpostavlja da e kontaminant imati istu rezistenciju kao i test spore, osim ako potpuni mikrobioloki podaci koji su dostupni ne ukau na suprotno.

METODE STERILIZACIJE

Proces sterilizacije treba uvek posmatrati kao kompromis izmeu postizanja dobre antimikrobne aktivnosti i odravanja stabilnosti proizvoda. Mora biti proverena u odnosu na odgovarajue test mikroorganizme, a efikasnost se mora kontinualno pratiti. Postoje ogranienja u zavisnosti od vrste i broja mikroorganizama sa kojima se moe rukovati u toku procesa bez naruavanja sterilizacione sigurnosti. Sterilizacija se ne sme gledati kao uhvati sve ili kao alternative za GMP ve se mora razmatrati kao zavrna faza u procesu mikrobioloke kontrole. Evropska Farmakopeja (2002) prepoznaje sledee metode sterilizacije farmaceutskih proizvoda: sterilizacija vodenom parom (autoklav) suvim vazduhom jonizaciono zraenje gasna sterilizacija filtracija

GASNA STERILIZACIJA

Hemijski reaktivni gasovi etilen-oksid (CH2)2O i formaldehid (metanal HCHO) poseduju irok spektar biocidne aktivnosti i pronali su upotrebu u sterilizaciji hirurkih instrumenata za ponovnu upotrebu, pojedinih medicinskih, dijagnostikih i elektrinih instrumenata kao i u povrinskoj sterilizaciji prakova. Tretman etilen oksidom moe se smatrati alternativom za sterilizaciju zraenjem komercijalnoh proizvoda od iskorienih medicinskih ureaja. Ove tehnike, meutim ne nude isti stepen sterilne sigurnosti kao i toplotne metode i uglavnom su rezervisane za toplotno osetljive proizvode.

Za mehanizam antimikrobne aktivnosti dva gasa se pretpostavlja da se odvija preko alkalisanja sulfo, amino, hidroksi i karboksilnih grupa proteina, kao i imino grupe nukleinskih kiselina. Pri koncentraciji upotrebljenoj za sterilizaciju, dobija se tip A krive preivljavanja. Letalnost ovih gasova se poveava neuniformnim nainom sa rastuom koncentracijom, vremenom izlaganja i vlanou. Iz ovog razloga sterilizacioni protokol se uspostavlja empirijski, koristei standradni proizvod koji

Mikrobioloka kontrola farmaceutskih i kozmetikih proizvoda i procesa Upotreba etilen oksida za sterilizaciju u industriji

sadri odgovarajui bioloki test indikator. Koncentracioni opsezi (npr. masa gasa po jedinici zapremine) su obino 800-1200 mg/l za etilen-oksid, i 15-100 mg/l za formaldehid, sa radnom temperaturom u opsegu od 46-63C i 70-75C, respektivno. ak i pri viim koncentracijama i temperaturama proces sterilizcije je dui pa samim tim nepogodan za ponovni proces sterilizacije za visoko prometne proizvode. Dalja odlaganja se deavaju iz potrebe za uklanjanjem toksinih ostataka gasa pre putanja u upotrebu. Testovi sterilnosti ovim metodama su produeni u odnosu na druge metode sterilizacije pa je zato mogue uvoenje produenog karantina.

Kao alkilujui agensi oba gasa su potencijalno mutageni i kancerogeni, dovode do pojave simptoma akutnog toksinog trovanja ukljuujui iritaciju koe i nazalne mukoze. Potrebna je stroga kontrola njihove koncentracije u atmosferi i protokol o bezbednom radu kako bi se zatitilo osoblje. Formaldehid se moe normalno detektovati pomou mirisa pri koncentracijama niim od dozvoljenih u atmosferi dok to za etilen oksid ne vai.

ETILEN OKSID

Etilen oksid je visoko eksplozivan gas, nalazi se u vazduhu >3,6% (v/v). Da bi se izbegla opasnost od eksplozije, obino se za sterilizaciju upotrebljava 10% smea sa CO2 ili kao 8,6% smea sa HFC 124 (2-hlor1,1,1,2-tetrafluoretan) koji je zamenio freone. Alternativno, ist etilen oksid se moe koristiti pri radnom pritisku niem od atmosferskog, u sterilitacionom komorama iz kojih je prethodno uklonjen sav vazduh.

Efikasnost tretmana etilen oksidom zavisi od postizanja odgovarajue koncentracije u svakom artiklu a to je potpomognuto dobrom penetracionom moi gasa. Meutim, dok se nivo etilen oksida u toku sterilizacije smanjuje zbog apsorpcije, tretirani proizvod mora ii na desorpciju da bi se uklonili toksini ostaci. Desorpcija se moe odvijati prirodnim putem, na otvorenim policama, kada je za potpunu desorpciju potrebno nekoliko dana, ili se moe odvijati u specijalnim komorama sa prinudnom aeracijom, u kojima teni i zagrejani vazduh pomae uklanjanje gasa, smanjujui desorpciono vreme na period izmeu 224h.

Mikrobioloka kontrola farmaceutskih i kozmetikih proizvoda i procesa Upotreba etilen oksida za sterilizaciju u industriji

Mikroorganizmi su otporniji na tretman etilen oksidom ako se nalaze u suvom stanju, nego ako su obloeni kristalisanim ili osuenim ostacima organskih materija. Zbog toga, kako bi se obezbedila efikasnost sterilizacije etilen oxidom, neophodno je odravati najmanju moguu vlanost u neposrednoj blizini proizvoda. Vlanost vazduha pri sterilizaciji mora biti 30-70%. U sledeoj tabeli uporeene su prednosti sterilizacije etilen oksidom u odnosu na sterilizaciju procesom LTSF (Low Temperature Steam Formaldehyde), odn. sterilizaciju formaldehidom na niskim temperaturama, i obrnuto.

Prednosti etilen oksida nad LTSF ira internacionalna regularna primena Bolja penetracija gasa u plastiku i gumu Manja opasnost od formiranje vrstih polimera (sa mogunou zapuavanja cevi..) Sa duim vremenom izlaganja mogue je izvriti sterilizaciju na sobnoj temperaturi Veoma mala uestalost oteenja proizvoda

Prednosti LTSF nad etilen oksidom Manje opasnosti jer formaldehid nije zapaljiv i lake se detektuje mirisom Vreme ciklusa moe biti krae Gas se dobija iz formalina koji je pogodniji izvor nego gas u cilindima

DIZAJN STERILIZATORA I OPERACIJE

Ureaj za sterilizaciju etilen oksidom se sastoji od eline komore otporne na curenje i eksploziju, kapaciteta 100-300 l. Moe imati spoljanji omota u kome se nalazi vrua voda kako bi obezbedila uniformnu temperaturu u komori. Uspena operacija sterilizacije podrazumeva uklanjanje vazduha iz komore, prevoenjem preko subatmosferskog pritiska pare, praenog dodatnim evakuacionom periodom i emisijom pregrejanog gasnog etilen oksida iz spoljanjih kontejnera ili ketrida pod pritiskom. Prinudna cirkulacija gasa se esto koristi da varijacije parametara irom komore svede na minimum. Materijali za pakovanje moraju biti propustljivi za vazduh, paru i

Mikrobioloka kontrola farmaceutskih i kozmetikih proizvoda i procesa Upotreba etilen oksida za sterilizaciju u industriji

gas kako bi omoguili postizanje odgovarajuih uslova za sterilizaciju u pojedinanim proizvodima. Apsorpcija etilen oksida se kompenzuje uvoenjem vika gasa na poetku ili dodavanjem gasa dok pritisak pada za vreme perioda sterilizacije. Isti postupak se koristi i kod apsorpcije vlage, koja je kompenzovana dodatkom vode kako bi se odrala odgovarajua relativna vlanost.

Nakon tretmana, gas se odvodi ili direktno u spoljanju atmosferu ili kroz specijalni odvodni sistem. Filtrirani, sterilni vazduh se tada moe koristiti ili za ponovljeni vakuum/vazduh ciklus ili za preiavanje vazduha dok se komora ne otvori. Na ovaj nain, postignuto je bezbedno uklanjanje etilen oksida, smanjujui toksinu opasnost. Sterilisani proizvodi se direktno uklanjaju iz komore i sortiraju za desorpciju. Operacija sterilizacije etilen oksidom bi trebalo da bude praena i kontrolisana automatski. Na grafiku je prikazan tok jednog tipinog procesa sterilizacije istim etilen oksidom.

Mikrobioloka kontrola farmaceutskih i kozmetikih proizvoda i procesa Upotreba etilen oksida za sterilizaciju u industriji

ODREIVANJE BIO-ZASIENOSTI

Termin biozasienost se koristi za opisivanje koncentracije mikroorganizama u materijalu, to moe biti ukupan broj mikroorganizama u ml ili g bez obzira na vrstu, ili podeljeni u kategorije kao to su aerobne bakterije ili kvasci i plesni. Odreivanje zasienosti obino obavlja dobavlja sirovog materijala, ija je dunost da potvrdi da li dobavljeni materijal odgovara propisanim uslovima u specifikaciji, ali one mogu biti proverene od strane primaoca materijala. Maksimalne dozvoljene koncentracije kontaminanata mogu biti propisane u razliitim Farmakopejama ili ustanovljene od strane proizvoaa tokom procesa proizvodnje.

Stepen garancije sterilnosti koja se postie u krajnjim proizvodima zavisi od samog procesa sterilizacije kao i od zasienosti mikroorganizma neposredno pre sterilizacije. Ipak, usvajanje visokih standarda za kvalitet sirovog materijala nije strategija koja e obezbediti da proizvod ima prihvatljivu koliinu mikroorganizama pre sterilizacije. Neophodno je takodje onemoguiti mikrobioloku kontaminaciju tokom proizvodnje,kao i da se mikroorganizmi koji se prvobitno nalaze u materijalu ne dovedu u upotrebe nepovoljne temperature,ekstremne vrednosti pH i organski rastvarai u cilju prevencije uveanja mikrobioloke mase. Na primer, voda je najei i potencijalno najznaajniji izvor kontaminacije u industrijskim proizvodima. Efikasnost koriene radne temperature za limitiranje rasta mikroorganizama u vodi se esto izraava delovanjem na Pseudomonas spp. koji moe da opstane ak i u destilovanoj ili dejonizovanoj vodi tokom skladitenja. Ovakve mere predostronosti garantuju da hemijski sintetisani sirovi materijali imaju mnogo manji nivo mikrobioloke zasienosti u odnosu na prirodne proizvode ivotinjskog, biljnog ili mineralnog porekla.

PRAENJE OKOLINE

Nivo mikrobioloke kontaminacije u industrijskim oblastima se redovno prati kako bi se potvrdilo da brojevi ne odskau od zadatih granica. Koncentracija bakterija, kvasaca i plesni u atmosferi moe se utvrditi ili upotrebom ivih ploa (Petri ploe sa odgovarajuim medijumom izloene vazduhu tokom odreenog vremena u kojima se nakon inkubacije prebroje kolonije) ili upotrebom vazdunih uzorkivaa koji potiskuju poznatu zapreminu vazduha preko povrine agara. Slino tome, kontaminacija povrina ukljuujui proizvodnu opremu, moe se meriti upotrebom briseva ili kontaktnih ploa (takoe poznatih kao RODAC = Replicate Organism Detection And Counting-ploa).

Mikrobioloka kontrola farmaceutskih i kozmetikih proizvoda i procesa Upotreba etilen oksida za sterilizaciju u industriji

Ree, praenje okoline se moe proiriti i na praenje osoblja u proizvodnji. Uzorci se mogu uzeti sa njihove garderobe, maski za lice ili rukavica kako bi se ustanovio broj i vrsta mikroorganizama koji mogu kontaminirati proizvod sa tih izvora.

VALIDIZACIJA I PRAENJE PROCEDURE STERILIZACIJE U PROCESU PROIZVODNJE

Postoji nekoliko razliitih validizacija, ali uproteno to znai dokazivanje da e proces nastaviti da daje rezultate koje treba. Za ovo, s obzirom na sterilnost proizvoda, validizacija bi bila neophodna u svakom koraku proizvodnje npr. praenje okoline, provera kvaliteta sirovina, proces sterilizacije i procedure za proveru sterilnosti. Od svih ovih, proces sterilizacije bi trebalo podvrgnuti najdetaljnijem i kompleksnom validizacionom postupku, i njega emo uzeti za primer faktora koji se trebaju razmatrati. Tipini proces validizacije za proces sterilizacije vodenom parom trebalo bi da sadri veinu ili sve navedene take: kalibracija i testiranje svih fizikih instrumenata koji se koriste za praenje procesa npr. termometar, barometar... dokazi da je para odgovarajueg kvaliteta npr. da je radna temperatura jednaka oekivanoj na datom pritisku za istu paru upotreba biolokih indikatora zasebno ili u kombinaciji sa mikroorganizmima biozasienja radi demonstriranja da je ciklus sterilizacije u mogunosti da obezbedi prihvatljiv nivo garancije sterilnosti u najgorem moguem sluaju reproduktivnost podataka prethodnog testa kompletna dokumentacija svih aspekata

Hemijski indikatori za sterilnost su jednostavniji za upotrebu od biolokih indikatora, ali oni ne pokazuju direktnu meru efikasnosti ubijanja mikroorganizama, pa su zbog toga manje korisni. Fizika merenja temperature, pritiska, vremena, vlage... su od osnovnog znaaja za garanciju sterilnosti, te se njihove vrednosti belee za svaku aru sterilisanja proizvoda.

FIZIKI INDIKATORI

Za proces sterilizacije gasovima, poviene temperature se prate za svaki ciklus sterilizacije pomou temperaturnih proba. Takoe sevri i rutinski test curenja gasa kako bi se ustanovilo da li su svi ventili dobro zatvoreni. Belee se vrednosti pritiska i vlage. Koncentracija gasa se meri nezavisno od porasta pritiska, esto prema masi upotrebljenog gasa.

Mikrobioloka kontrola farmaceutskih i kozmetikih proizvoda i procesa Upotreba etilen oksida za sterilizaciju u industriji

10

HEMIJSKI INDIKATORI

Hemijsko praenje procesa sterilizacije zasniva se na sposobnosti toplote, vlage, gasova za sterilizaciju i jonizujue radijacije da menjaju hemijske i/ili fizike osobine razliitih hemijskih supstanci. U idealnom sluaju, ove promene bi nastajale kada se uspostave zadovoljavajui uslovi za sterilizaciju, tako bi se potvrdio uspean ciklus sterilizacije. Meutim u praksi, idealan odgovor indikatora se ne dobija uvek, zato se neophodno pravi razlika izmeu: onih hemijskih indikatora koji integriu nekoliko parametara sterilizacije (npr. temperatura, vreme i vlanost) i pribliavaju se idealnim; onih koji mere samo jedan parametar i zbog toga se upotrebljavaju samo u razlikovanju uzoraka koji su proli sterilizaciju od onih koji nisu. Takvi su indikatori koji se baziraju na topljenju hemijskih supstanci, oni pokazuju da je odreena temperatura postignuta ali ne i da je odrana.

Hemijski indikatori inae dovode do promene u topljenju ili boji, veza izmeu ovih promena i procesa sterilizacije zavisi od ureaja za testiranje. Ne sme se zaboraviti da promene koje nastaju nisu obavezno u korelaciji sa mikrobiolokom sterilnou, te se zbog toga ovi ureaji nikada ne smeju koristiti pojedinano kao indikatori sterilnosti procesa. Ali kada su ukljueni u strateki postavljene pakete, hemijski indikatori su dobri pratioci stanja u najhladnijim ili najnepristupanijim delovima ureaja za sterilizaciju.

Za metod sterilizacije etilen oksidom proces se moe pratiti hemijskim indikatorima na dva naina (principa): reaktivna hemikalija i kapilarni princip (termalog G). U prvom sluaju, ureaj se sastoji od indikatorske hartije impregnirane reaktivnom hemikalijom koja podlee karakteristinoj promeni boje pri reagovanju sa etilen oksidom u prisustvu toplote i vlage. Kod nekih ureaja intenzitet promene boje varira sa temperaturom i koncentracijom etilen oksida. Prate se sledei parametri: koncentracija gasa, temperatura, vreme i minimalna relativna vlanost potrebna za rad ureaja.

Drugi sluaj, kapilarni princip daje optimalni odgovor pri protoku etilen oksida 600 mg/l, na temperaturi 45oC i relativnoj vlanosti 40-80%. Nie koncentracije etilen oksida ili nie radne temperature e produiti vreme odziva. Ureaj se sastoji od votanih paleta sa plavom bojom, u prisustvu etilen oksida dolazi do snienja take topljenja. Palete se otapaju i putuju du papirnog fitilja formirajui plavu traku ija duina zavisi od vremena izloenosti i temperature.

Mikrobioloka kontrola farmaceutskih i kozmetikih proizvoda i procesa Upotreba etilen oksida za sterilizaciju u industriji

11

BIOLOKI INDIKATORI

Koriste se uglavnom u toplotnoj, hemijskoj ili radijacionoj sterilizaciji, sadre standardizovane bakterijske spore koje su obino u vodenoj suspenziji ili spore osuene na papirnom, aluminijumskom ili plastinom nosau. Kao i hemijski indikatori, obino se smetaju u jednostavna pakovanja na strateki bitnim mestima u sterilizatoru. Za gasnu sterilizaciju se mogu postaviti i u tubularni heliks. Nakon procesa sterilizacije vodena suspenzija, ili spore na nosaima, se aseptino prenesu na odgovarajuu hranljivu podlogu koja se zatim inkubira i povremeno pregleda u sluaju da se pojavi rast.

Bakterijske vrste koje se koriste u biolokom indikatorima moraju se paljivo odabrati, ne smeju biti patogene i treba da poseduju nadprosenu rezistenciju na odabrani proces sterilizacije. Rezistencija se odreuje sa krive ubijanja spora pri izlaganju odreenom procesu sterilizacije. Za sterilizaciju etilen oksidom se preporuuju spore Bacillus subtilis var niger u inokulumu od > ije je decimalno redukciono vreme 2,5 minuta na relativnoj vlanosti 60% i pri koncentraciji etilen oksida od 600 mg/l.

Velika panja se mora posvetiti pripremi i skladitenju biolokih indikatora kako bi se obezbedio standardni odziv na proces sterilizacije. Usled ponude sve direktnijih metoda za praenje procesa sterilizacije, moe se ustanoviti da bioloki indikatori postaju manje pouzdani i ne preporuuju se za rutinsku upotrebu, osim u sluajevima sterilizacije gasovima. Jedna od glavnih mana biolokih indikatora jeste to to period inkubacije, koji je neophodan da bi se potvrdio zadovoljavajui proces sterilizacije, dovodi do nepoeljnog odgaanja putanja proizvoda u promet. Ovaj problem je prevazien, bar u pogledu sterilizacije vodenom parom, upotrebom sistema za detekciju u kojima enzim iz spora -glukozidaza koji je karakteristian za vijabilne spore, konvertuje nefluorescentni supstrat u fluorescentni produkt za samo 1 h.

TEST STERILNOSTI

Test sterilnosti je pre svega test kojim se utvruje da li sterilisani farmaceutski ili medicinski proizvodi sadre neke mikroorganizme, inkubiranjem celog proizvoda ili njegovog dela u hranljivoj podlozi. Iz tog razloga ovo moe biti destruktivan test i dovodi se u pitanje njegova primenjivost za ispitivanje velikih, skupih ili delikatnih proizvoda ili opreme. Po svojoj prirodi, test je statistiki proces u kojem se deo are

Mikrobioloka kontrola farmaceutskih i kozmetikih proizvoda i procesa Upotreba etilen oksida za sterilizaciju u industriji

12

nasumice uzorkuje, tako da se u zavisnosti od rezultata testa sterilnosti uzorka ara dalje puta u promet. Nasumino uzorkovanje se vri iz proizvoda koji su proli process sterilizacije i aseptino upakovani u ambalau. Trebalo bi uzimati uzorke sa potencijalno najhladnijih mesta iz sterilizatora.

Test sterilnosti se izvodi da bi se dokazalo da u proizvodu nema zaostalih vijabilnih mikroorganizama, ali nemogunost njihve detekcije moe biti i posledica primene neodgovarajue hranljive podloge ili uslova kultivacije. Da bi se sa sigurnou utvrdilo da nema odreenih mikroorganizama, trebalo bi primeniti univerzalnu hranljivu podlogu koja je pogodna za rast elija pod bilo kojim uslovima, kao i inkubacija uzorka u beskonano razliitim uslovima sredine. Oigledno je da takva podloga ili kombinacija medijuma ne postoji, u praksi se koriste manje selektivne podloge za rast bakterija, plesni i kvasaca. Pored toga, prema farmakopejskim testovima ne postoje naini za detekciju virusa, koji zbog svoje veliine najlake mogu da prou kroz sterilne filtere. Uprkos tome, test sterilnosti ima vanu primenu u praenju mikrobioloke ispravnosti proizvoda sterilisanih filtracijom koji su aseptino upakovani.

Pri odreenim okolnostima, mogu se ponoviti testovi sterilnosti, ali samo uz potvrdu da je prvobitni test sterilnosti bio nevalidan. Ponovljeni test se ne sme posmatrati kao druga ansa da se ispitivana ara pusti u promet, ako prvi test nije bio dobar. Okolnosti koje opravdavaju ponavljanje testa sterilnosti mogu biti na primer usled kvara sistema za filtraciju vazduha u objektu u kojem se vri sterilizacija proizvoda, odakle je mogua kontaminacija medijuma ili samog proizvoda, zatim primena nestreilne hranljive podloge za testiranje, ili ako se dokae nastanak kontaminacije proizvoda u toku testiranja od strane osobe koja vri testiranje, kao i drugi uzroci nesterilnosti koji ne ukljuuju ispitivani uzorak.

Marina Rajic