1

DEMOKRATIJA
- Narodna vlast Politiki temelj tree svetske teorije INSTRUMENT VLASTI
Instrument vIasti je prvi politiki problem s kojim se suoavaju ljudske zajednice. Sukobljavanje unutar porodice esto je uzrokovano ovim problemom. Ovaj problem postao je vrlo opasan nakon to su se uobliila savremena drutva. Narodi se i sada suoavaju sa ovm kontinuiranim poblemom, a mnogobrojne zajedice pate od opasnih dalekosenih efekata koje on nanosi. One jo uvek nisu uspele da ga ree do kraja i demokratski. Zelena knjiga prua konano reenje problema instrumenta vlasti. Danas su svi politiki sistemi u svetu ishod borbe instrumenata vlasti za vlast, bilo, da je to mirna borba ili naoruana, kao to su klasne, sektake, plemenske, partljske ili individualne borbe. Njihov ishod je uvek pobeda jednog od instrumenata vladavine: pojedinca, grupe, partije ili klase, i poraz naroda. Poraena je, dakle, prava demokratija. Poltika borba koja se okonava pobedom jednog kandidiata tako to ovaj, na primer, dobije 51 odsto od ukupnog broja glasova. imae za rezultat diktatorski instrument vlasti maskiran u demokratsko ruho. Jer e 49 odsto biraa biti pod vladavinom instrumenta vlasti koji nisu izabrali. Nego im je nametnut i to je diktatura.Ova poIitika borba moe biti okonana pobedom instrumenta vlasti koji predstavlja samo manjinu, kada se glasovi biraa podele na vie kandidata pa jedan od njh dobija ve glasova u odnosu na ostale ponaosob; ali, kada se saberu glasovi ostalih kandidata koji su dobiIi manje od njega, oni postaju pretena veina; uprkos tome uspeva vlasnik manjeg broja glasova, a njegov se uspeh smatra legitimnim i demokratsklm. U stvari, izdie se diktatura u lanom demokratskom ruhu.To je stvarnost politikih sistema koji danas dominiraju u svetu i koji su oigledno falsifikati prave dernokratije. To su diktatorski sistemi.

Predstavniki domovi
Predstavniki domovi su kima tradconalne demokratije koja dominira u savremenom svetu, a poslaniki domovi su lani oblici predstavljanja naroda, predstavnikl sistemi su demagoka reenja problema demokratije. Poslaniki dom se u
2

osnovi formira radi predstavljanja naroda, a sama ova osnova je nedemokratska, jer demokratija znai vlast naroda, a ne vlast njegovih predstavnika. ... Postojanje predstavnikog doma samo po sebi znai odsustvo naroda, a prava demokratija se zasniva na prisustvu naroda, a ne na prisustvu njegovih predstavnika. Poslaniki domovi su postati legitimna prepreka izme u naroda i viasti time to je masa izolovana od bavljenja politikom, a poslaniki domovi monopoliu vlast u njeno ime... Narodima ne preostaje nita izuzev onog lanog oblika demokratije u kome dugi redovi biraa ekaju da ubace listie u glasake kutije. Da bismo razotkrili predstavniki dom radi pokazivanja njegove sutine moramo potratitiodakle on potie.. On je ili izabran posredstvom izbornih krugova, partija, koalicja partija, ili naimenovanjem. Svi ovi putevi nisu demokratski. Jer podela stanovnitva na izborne krugove znai da jedan lan poslanikog doma predstavlja hijade, stotine hiljada i milione pripadnika svog naroda, zavisno od broja stanovnika. To znai, tako e, da nijedna masovno-organizaciona veza ne povezuje predstavnika s njegovim biraima jer se smatra, kao i ostali predstavnici, predstavnikom celog naroda. To je ono to nalae dominirajua tradicionalna demokratija... i otuda se masa odvaja potpuno od predstavnika a predstavnk se odvaja potpuno od mase. im dobije glasove mase on postaje monopolista njenog suvereniteta i upravlja njenim poslovima.. Tako vidimo danas u svetu dominirajua tradicionalna demokratija zavetava neprikosnovenost i imunitet lanu predstavnikog doma. Dok isto to ne priznaje pripadnicima naroda. To znai da su predstavniki domovi postalii instrument pljakanja naroda vlasti i manipulacije nad njom. Otuda narodi danas imaju pravo da se bore putem narodne revolucije za ruenje instrumenata monopolisanja demokratijom I pljakaa volje masa nazvanih predstavnikikim domovima i da glasno proklamuju svoje zahteve predstavljane novim naelom niko ne predstavlja narod. Kada je predstavniki dom sainjen od lanova jedne partije, poto je ona pobedila na izborima on je u tom sluaju partijsko vee, a ne narodno vee, on predstavlja partiju a ne narod, a izvrno telo koje imenuje predstavniki dom telo je pobednike partije a ne narodno telo. Isti sluaj je i sa poslanikim domom u kome svaka partija dobija odre eni broj sedita. Vlasnici ovih sedita su predstavnici sopstvene partije a ne naroda. Vlada koju formira ova koalicija je vlada tih koalicionih partija a ne vlada naroda. Narod je u ovakvim sistemima rtva partijskih borbi. On je obmanut i iskorien od ovih sukobljenih politikih instrumenata za vlast, da bi dobili njegove glasove dok stoji u organizovanim utIjivim redovima I kree se poput kuglica na brojanici da bi ubacio listie u glasake kutije na isti nain kao kad se drugi papiri bacaju u korpu za otpatke... Ovo je u svetu dominirajua tradicionalna demokratija, bilo u jednopartijskim, dvopartijskim ili viepartijskim sistemtma ili bespartijskim sistemima. Tako postaje oigledno da je predstavljanje obmana. Poslaniki domovi koji se formiraju imenovanjem ili nasledstvom ne spadaju pod bilo koji oblik demokratije. No, sistem izbora poslanika za poslanike domove zasniva se na propaganda radi dobijanja glasova. On je dakle demagoki sistem u punom smislu rei. Glasovi se mogu kupiti i moe se poigravati s njima... a siromani ne mogu ui u izborne borbe u kojima uvek pobe uju samo bogati.
3

Filozofi, mislioci i pisci propovedali su teoriju preastavnitva jo dok su narodi bili vo eni poput stoke od strane kraljeva, sultana i osvajaa. Narodi u tim vremenima teili su najdalje dotle da imaju svog predstavnika me u vladarima koji su to odbijali. Zbog toga su se narodi gorko i dugo borili za realizaciju te tenje. Dakle neshvatijivo je da sada, u vreme republike i poetka epohe damahira (mase prim. prev.), demokratija bude izbor manje grupe poslanika koji bi predstavljali ogromnu masu. Ovo je ve zastarela teorija I istroeno iskustvo. Celokupna vlast mora biti u rukama naroda. Najsurovije diktature koje je poznavao svet uzdigle su se u senci poslanikih domova.

Partija
Partija je savremena diktatura... savremeni instrument diktatorske vlasti. Jer, partija je vladavina dela nad svima.. ona je za sada poslednji instrument diktature. Poto partija nije pojedinac, one ispoljava povrinsku demoratiju putem svojih tela, komisija I propagande posredstvom sopstvenih lanova. Partija kao takva apsolutno nije demokratski instrument, jer se formira iii od onih koji imaju zajedniki interes, istovetne poglede, istu kulturu, isti zaviaj ili zajedniku veru. Oni obrazju partiju da bi realizovali svoje interese, nametali svoje poglede ili proirivali svoju veru na drutvo u celini. Njihov ciIj je vlast u ime izrvrenja sopstvenih programa. Demokratski, niko od njih nema pravo da vlada celim narodom koji je sastavljem od pluralizma interesa, aspoloenja, sredine i verovanja. Partija je, prema tome, diktatorski instrument vlasti koji omoguuje onima koji imaju zajednike poglede ili zajednike interese da vladaju itavim narodom i svakim narodom. A partija je manjina u odnosu na narod. Cilj osnivanja partija je stvaranje instrumenta vlasti nad narodom, to jest vlasti nad onima koji su van partije posredstvom partije. Partija se u osnovi uzdie na teoriji vlasti i vladavine, to jest savladavanja pripadnika naroda od strane partijaca. Partija pretpostavlja da je dolaskom na vlast sredstvo realizacije svojih interesa i proklamuje svoge clijeve kao narodne. Ova teorija opravdava diktaturu partije. To je ista teorija na kojoj se zasniva svaka diktatura. Ma koliko partija nabrojali, teorija je ista. No, njihov broj raste zavisno od estine borbe za vlast. Partijske bobe za vlast vode ka ruenju osnova svakog narodnog dostignua I kvare svaki plan koji slui dutvu. Jer, ruenje dostignua i kvarenje planova ono je to opravdava pokuaj preuzimanja vlasti od vladajue partije da bi na njeno mesto doao konkurent. Partije u me usobnoj borbi, ako ne koriste oruje, a to je retko, koriste skrnavljenje i uproavanje dostignua drugih. Ovakve borbe neminovno se odvijaju van visokocenjenih i relevantnih interesa drutva. Neminovno e neki od tih interesa, ako ne I svi, biti rtva sukobljavanja ovih instrumenata vlasti oko vlasti. Jer, nerealizovanje tih interesa je argument u prilog reagovanja opozicione partije kao instrumenta vlasti koji je na vlasti. A da bi ga oborila mora da rui njegova dostignua i da kritkuje njegove planove, makar bili u korist drutva. Time opoziciona partija opravdava nekompetentnost vladajue partije. Tako planovi i interesi drutva postaju rtva borbe za vlast me u partijama. Bez obzira na ta to borba partijskog pluralizma
4

insprie politiku aktivnost, ona politiki, socijalno i ekonomski rui ivot drutva s jedne strane, a njen rezultat je pobeda drugog instrumenta vlasti kao ranije, s druge strane, to jest pad jedne partije i pobeda druge, ali i poraz naroda to jest poraz demokratije. Pored toga, partije se mogu potkupiti i podmititi, kako spolja tako i iznutra. Partija se osniva kao predstavnik naroda, potom vo stvo partije postaje predstavnik lanova partije, potom ef partije postaje predstavnik vo stva partije. Time je jasno da se partijska igra, ironina i prevarantska, zasniva na formalnoj demokratiji i na sebinosti i vlastoljubivosti. Njena osnova su manevrisanje, trikovi i politike igre. Ovo potvr uje da je partija diktatorski instrument, all savremen. Partijstvo je otvorena a ne kamuflirana diktatura. Svet, me utim, jo nije prevaziao partijstvo. Ono je zaista diktatorstvo savremenog doba. Poslaniki dom koji nastaje od pobednike partije predstavlja samo tu partiju. A izvrno telo koje stvara ovaj poslaniki dom je partijska vlada nad narodom. Partijska vlada proklamovana kao korist itavom narodu, u stvari je nepomirljiv neprijatelj dela naroda, to jest neprijatelj opozicione partije odnosno partije i njihovih sledbenika. Opozicija nije narodni nadzornik nad vlacu vladajue partije, nego se aktivira u svoju korist i radi preuzimanja vlasti. Prema ovoj savremenoj demokratiji, legitimni nadzornik je poslaniki dom, ija veina lanova potie iz vladajue partije. Dakle, nadzornik je iz vladajue partije i vlada je iz vladajue partije. Time je oigiledna obmana, la i apsurdnost dominirajulh politikih teorija u svetu danas, od kojih potie danas praktikovana tradicionalna demokratija. Partija predstavlja deo naroda a suverenitet naroda je nedeljiv. Partija vlada kao predstavnik naroda, istina je me utim, da se narod ne predstavlja. Partija je pleme savremenog doba. Ona je sekta. Drutvo u kome vlada jedna partija sasvim je isto kao drutvo u kome vlada jedno pleme ill jedna sekta. Jer partija, kao to smo ve videli, predstavlja jednu grupu Ijudi lli zajedniki interes, veru ili zaviaj. Tako su lanovi partije manjina ako ih uporedimo sa brojnou naroda. Oni imaju zajednike interese ili zajedniku sektaku religiju. Oko tih interesa ili religije nastaje zajedniki pogled izme u partije i plemena nema razlike izuzev krvne veze kod onog drugog, koja moe da bude prisutna i u poreklu partije. Nema razlike izme u borbe za vlast medu partijama i borbe izme u samih plemena i sekti. A ako je ststem plemena i sekti politiki osu en i neprihvatljiv, onda mora, tako e, da se osudi i odbaci sistem partija. Oba sistema se isto ponaaju i dovode do istih rezultata. Kao to je negativan i ruilaki uticaj borbe izme u plemena i sekti na drutvo, isto tako je negativan i ruilaki uticaj borbe izme u partija na drutvo.

Klasa
Klasni poltiki sistem je isti kao partijski politiki sistem, kao plemenski polltiki sistem, odnosno kao sektaki politiki sistem. U njemu nad drutvom dominira jedna klasa kao to u drugima dominira partija, pleme ili sekta. Klasa je grupa tanova drutva koji imaju iste interese, takvi su i partija, sekta i pleme. Zajedniki tnteresi potiu od postojanja grupa Ijudi povezanih krvnom vezom, verom, kulturom, poreklom iil nivoom ivota. Klasa, partija, sekta i pleme tako e nastaju iz islih razloga koji vode do istih posledica, to jest zbog krvi, vere, nivoa ivota, kulture ili porekla nastaje zajedniki poged na realizaciju tih interesa i time se pojavljuje socijalni oblik tih grupa u liku klasa,

partija, plemena ili sekti, Ishod je, zbog socljalnih razlika uobliavanje instrumenta koji se kree poltikim metodom ka realizaciji interesa i pogleda te grupe. U svakom sluaju, narod nije ni klasa, ni partija, ni pleme, niti sekta. Jer, oni su samo deo naroda i predstavljaju njegovu manjinu. Kada klasa, partija, pleme ili sekta dormnira nad drutvom sistem tada postaje diktatorski. Ipak, klasna koalicija ili plemenska koalicija bolje su nego partijska koalicija. Jer, narod je, u osnovi, sastavljen od vie plemena i retko se na u oni koji nemaju svoje pleme. Tako e, svi Ijudi pripadaju odre enim klasnim nivoima. Partija ili partije, me utim, ne obuhvataju u svom lanstvu ceo narod. Otuda su partije i partijska koalicija manjina u odnosu na ogromnu masu koja je van lanstva u partiji. Prema pravoj demokratiji nema opravdanja za to da jedna klasa zbog svog interesa uniti ostale klase, niti partija ima opravdanje da zbog svog interesa uniti ostale partije, niti pleme ima opravdanje da zbog svog interesa uniti ostala plemena, niti sekta ima opravdanje da zbog svog interesa uniti ostale sekte. Dozvoljavanje ovakve likvidacije znai odbacivanje logike demokratije i opredeljivanje za logiku sile. Ovakav postupak je diktatorski jer nije u interesu celog drutva u kojem ne postoji samo jedna klasa, jedno pleme, jedna sekta, niti su svi njegovi anovi u jednoj partiji. Otuda nema opravdanja za takav postupak. Diktatorsko opravdanje za to jeste da u drutvu postoji vie strana jedna strana nastoji da likvidira druge strane da bi ostala sama. Dakle, ovakva tendencija nije u interesu celog drutva, nego u korist jedne klase, jednog plemena, jedne sekte ili jedne partije, dakle u interesu onih koji preuzimaju ulogu drutva. Jer, u osnovi, taj likvidirajui postupak uperen je protiv pripadnika drutva koji nisu lanovi partije, odnosno, nisu pripadnici klase, plemena ili sekte koja vlada posle procesa likvidacije. Drutvo koje razdiru partijske borbe isto je kao i drutvo koje razdiru borbe izme u plemena i izme u sekti. Partija koja nastaje u ime klase automatski se
6

transformie u zamenika klase. Ta automatska transmisija traje dok partija ne postane naslednik klase koji je protiv svoje klase. Klasa koja nasle uje drutvo nasle uje, ta ko e, njegove osobine u smislu da ako je, na primer, radnika klasa unitila sve druge klase onda radnika klasa postaje naslednik drutva, to jest postaje materijalna i socijalna osnova zajednice. Poto naslednik nosi osobine nasle enog, bez obzira to se te osobine ne pojavljuju odjednom, ona se kroz evoluciju i ra anje pojavljuje u celini. Vremenom izviru osobine klase koje su bile likvidirane unutar same radnike klase. Nosioci tih osobina idu protivrenim tokovima, zavisno od osobina. Tako i radnika klasa kasnije postaje sama po sebi, drutvo u kome deluju protivrenosti starog drutva. Prvo protivree materijalni i moralni nivo pojedinca, potom se pojave grupe, potom se automatski pretvaraju u

klase u istim likvidiranim klasama. Dakle, obnavlja se borba za vlast nad drutvom. Prvenstveno svaka grupa pojedinaca; potom svaka vea grupa, potom svaka nova klasa, pokuavaju da postanu instrument viasti.

Materijalna baza drutva nije stabilna jer je i ona socijalna. S druge strane, moe se desiti da se stabilizuje jedna materijalna baza instrumenta vlasti za odre eno vreme, ali je ona podlona nestanku im se izrode novi materijalni i socijalni nivoi iz iste materijalne baze. Svako drutvo u kome se sukobljavaju klase bilo je u prolosti jednoklasno drutvo. Ali od te klase ra ale su se druge klase u skladu sa neizbenom evolucijom stvari. Klasa koja prisvaja imovinu drugih klasa da bi stabilizovala instrument vlasti u sopstvenu korist uvidee da su imovinski efekti unutar same klase potpuno isti kao i imovinski efekti unutar drutva u celini. Sumar prethodnih rei je u tome da su svi pokuaji ujedinjavanja materijalne osnove drutva radi reavanja problema vlasti ili okonavanja borbe u korist jedne partije, klase, plemena ili sekte i pokuaji udovoljavanja masama, izborom njihovih predstavnika ili organizovanjem referenduma, pretrpeli neuspeh. Ponavljanje tih pokuaja je postalo gubljenje ovekovog vremena i ismevanje naroda s druge strane.

Referendum
Referendum je lana demokratija.Oni koji kau "da" i koji kau "ne" u stvari ne izraavaju svoju voiju. Oni su uutkani pravilom shvatanja savremene demokratije. Njima je dozvoljeno da kau samo jednu re: "da" ili "ne'' ! To je najsuroviji i krajnje uutkujui diktatorski sistem. Onaj ko kae "ne" mora da iznese razlog za to - zato je rekao "da". Onaj ko kae "da" mora objanjavati svoje odobravanje - zato nije rekao "ne". ta je pri tom svako hteo, ta su uzroci odobravanja ili odbijanja! Dakle, kojim putem moraju da idu ijudske zajednice da bi se oslobodile tiranije i diktature? Poto je instrument vlasti zamren problem u pitanju demokratije koji su izrazili partijska, klasna i pojedinana sukobljavanja - a izmljanje izbora i reterenduma nije

nita drugo do pokrivanje neuspeha tih nepotpunih iskustava za reavanje ovog problema reenje se nalazi u pronalaenju instrumenta vlasti koji ne predstavlja niko od pomenutih, koji e zameniti sva ta sukobljavanja, to jest u stvaranju instrumenta vlasti koji nije partija, ni klasa, ni pleme, ni sekta, nego narod u celini kao instrument vlasti, a ne njegov predstavnik ili poslanik - niko ne predstavlja narod i predstavljanje je la. Ako bi bio stvoren takav instrument, tada bi problem bio reen i bila bi stvorena narodna demokratija. Time e ljudske zajednice okonati eru tiranije i diktatorskih reima, a na njihovom mestu nalazie se narodna vlast. Zelena knjiga prua konano reenje instrumenta vlasti i pred narodima ucrtava put kojim e prei iz diktature u eru prave demokratije. Ova nova teorija zasniva se na koncepciji narodne vlasti bez predstavljanja I poslanitva. Ona obezbe uje neposrednu demokratiju organizovanim i efikasnim putem. Drugaija je od svih ostalih pokuaja neposredne demokratije koji su siromani mogunostima primene na tlu stvarnosti i koji u sebi ne nose ozbiljnost, jer im nedostaje narodna organizovanost u bazi.

Narodne konferencije i narodni komiteti

Narodne konferencije su jedino sredstvo za uspostavljanje narodne demokratije. Bilo koji drugi sistem vlasti koji nije u skladu s tom praksom, s praksom narodnlh konfererencija, nedemokratian je sistem vlasti.Svi dominirajui sistemi vlasti u svetu danas, nedemokratini su ukoliko ne idu ovim putem. Narodne konferencije su poslednja stanica u kretanju naroda ka demokratiji. Narodne konferencije i narodni komiteti krajnja su tekovina borbe naroda za demokratiju. Narodne konferencije i narodni komiteti nisu tvorevine mate ve tvorevine Ijudske misli koja obuhvata sva Ijudska iskustva u borbi za demokratiju. Neposredna demokratija je optimalan nain koji, u sluaju da se realizuje, postaje nesporno pitanje i prihvata se bez dvoumljenja. Ma koliko narod bio brojan, nemogue je da se okupi odjednom da bi prostudirao, diskutovao i odluio o svojoj politici. Zbog toga su nacije napustile neposrednu demokratiju, koja je ostala isto utopijska ideja, daleka od stvarnosti. Ona je bila nadokna ena brojnim teorijama vlasti, kao to su poslaniki domovi, partijske koalicije i referendumi, koji su doveli do izolacije naroda od politike upravljanja svojim pitanjima. Sledilo je, tako e, prisvajanje suvereniteta naroda monopolizacijom politike od strane antagonistikih instrumenata vlasti, poev od pojedinaca, pa klasa, plemena, sekti, parlamenata, partija itd. Zeiena knjiga, me utim, naveuje narodima put neposredne demokratije u skladu sa stvaralakim i praktinim sistemom. Dva pametna oveka ne mogu polemisati oko valjanosti ideje o neposrednoj demokratiji. No, njena primena je bila nemogua. Trea svetska teorija, me utim, prua nam realnu osnovu neposredne demokratije. Time je i problem demokratije u svetu potpuno reen. Sve to ostaje pred masama jeste da se bore za ukidanje svih oblika diktatorske vlasti koji danas preovla uju u svetu i koji su netano nazvani demokratskim, bilo da su to poslaniki domovi, sektaki, plemenski, klasni, jednopartijski, dvopartijski ili viepartijski oblici. Demokratija ima samo jedan oblik i samo jednu teoriju. Protivrenosti i razlike izme u sistema koji sebi pripisuju demokratiju nisu nita drugo nego argumenti da ovi sistemi nisu demokratski. Narodna vlast ima samo jedno lice. Ona se moe realizovati samo na jedan nain, to jest putem narodnih konferencija i narodnih komiteta - nema demokratije bez narodnih konferencija. a narodni komiteti neka budu svuda. Narod se najpre deli na osnovne narodne konferencije. Svaka konferencija bira svoj sekretarijat. Skup izabranih sekretarijata sainjava neosnovne narodne konferencije. Potom masa bira preko osnovnih narodnih konferencija administrativne narodne komi-tete koji e zauzeti mesto vladine administracije. Time to rukovode drutvenim slubama, narodni komiteti bie odgovorni pred osnovnim narodnim
9

konferencijama koje im odre uju politiku rada i nadgledaju izvravanje te politike. Tako administracija postaje narodna i nadzor je narodni i okonava se zastarela definicija demokratije po kojoj je demokratija narodni nadzor nad vlau, da bi njegovo mesto zauzela ispravna definicija koja glasi: DEMOKRATIJA JE NADZOR NARODA NAD SAMIM SOBOM Svi gra ani koji su lanovi narodnih konferencija, prema profesiji ili funkciji prlpadaju razliitim kategorijama. Zbog toga oni moraju da osnuju svoje profeslonalne sindikate i udruenja i pored toga to su kao gra ani lanovi osnovnih narodnih konferencija ili narodnih komiteta. Sve to bude razmotreno u narodnim konferencijama, narodnim komi-tetima, u sindkatima i udruenjima, zacrtava se u svom krajnjem obliku u Optoj narodnoj konferenciji na kojoj uestvuju sekretarijati narodnih konferencija, narodnih komiteta, sindikata i profesionalnih udruenja. Ono to Opta narodna konferencija, koja se sastaje jednom godinje, formulie, dostavlja se narodnim konferencijama, narodnim komitetima, sindikatima i udruenjima da bi zapoelo izvravanje od strane narodnih komiteta, koji su odgovorni pred osnovnim narodnim konferencijama. Opta narodna konferencija nije skup privatnih lanova Ii pojedinaca kao to su poslaniki domovi. Ona je susret osnovnih narodnih konferencija, narodnih komiteta, udruenja, sindikata i svih ostalih profesionalnih udruenja.

Time se spontano reava problem instrumenta vlasti i okonava se s instrumentima diktature. Narod postaje instrument vlasti i zauvek se reava problem demokratije u svetu.

10

11

Zakonodavstvo drutva
Zakonodavstvo je drugi problem kojl ide paralelno uz problem instrumenta vtasti. Ono u savremenom dobu jo uvek nije reeno, mada je bilo reeno u ranim istorijskim fazama. Nije ni ispravno ni demokratski da se specijalizuje komitet ili savet za postavljanje drutvenog zakonodavstva. Tako e, nije ispravno niti demokratski da drutveno zakonodavstvo podlee amandmanima ili ukidaniu posredstvom pojedinaca, komiteta ili saveta. Dakle. ta je zakonodavstvo drutva? Ko ga donosi? Kakav znaaj ima u odnosu na demokratiju? Prirodno zakonodavstvo svakog drutva je norma ili religija. Svaki drugi pokuaj stvaranja zakonodavstva za bilo koje drutvo van ova dva izvora. nije punovaan i logian pokuaj. Ustavi nisu zakoni drutva. Ustav je, u stvari, osnovni pozitivni zakon. Ovom osnovnom pozitivnom zakonu jo neophodan, na njega se oslanja kako bi imao svoje opravdanje. Problem slobode u savremenom dobu je u tome to su ustavi postali zakonodavstvo drutva a ovi ustavi se oslanjaju samo na pogled diktatorskih instrumenata vlasti koji dominiraju u svetu, poev od pojedinca pa do partije. Pokazatelj za to je razlika me u ustavima iako je sloboda oveka jedna. Uzroci razlike su, u stvari, razlike me u pogledima instrumenata vlasti. Odatle i zatiranje slobode u savremenim svetskim sistemima. Nain dominacije nad narodima koju instrumenti vlasti prieljkuju, preliva se u ustav i ljude silom primorava na poslunost, pravnim normama koje su obuhvaene ustavom koji proistie iz pogleda i raspoloenja instrumenata vlasti. Odluivanje diktatorskih instrumenata vlasti zamenilo je odluivanje prirode. Pozitivni zakon zauzeo je mesto prirodnom zakonu. Time su se izgubila sva merila. ovek je ovek ma gde bio, on je isti po fizikom izgtedu i po oseanjima. Zbog toga se prirodni zakon ispoljava kao logini izraz te identinosti. Potom su se pojavili ustavi kao pozitivno pravo koje na Ijude gleda kao na razliite. Ustavi u tom pogledu nemaju opravdanje osim volje instrumenata vlasti - pojedinca, saveta, klase, partije - da vladaju narodom. Tako vidimo da se, po obiaju, ustavi menjaju sa promenom instrumenta vlasti. To je argument da ustavi nisu prirodni zakoni ve su propisani prema raspoloenju instrumenata vlasti a radi njihovih interesa. To je opasnost po slobodu koja se nalazi u odsustvu pravog zakonodavstva Ijudskih zajednica, koje je zamenjeno pozitivnim zakonodavstvom u skladu sa eljom instrumenta vlasti da vlada masom. Originalnije je da je nain vladanja taj koji treba da se prilagodi zakonodavstvu drutva, a ne suprotno.
12

Prema tome, zakonodavstvo drutva ne trpi formiranje i stvaranje. Znaaj zakonodavstva se nalazi u tome to je ono standard poznavanja ta je pravo a ta nije, ta je ispravno a ta je pogreno, i za poznavanje prava pojedinaca i njihovih dunosti. Sloboda je dakle, u opasnosti ukoliko drutvo nema sveto zakonodavstvo sa stabilnim pravilima koja ne trpe promenu ili zamenu posredstvom bilo kog od instrumenata vlasti. Naprotiv, instrumenti vlasti moraju da slede zakonodavstvo drutva. Me utim narodi u svim krajevima sveta danas su pokoreni posredstvom pozitivnog zakonodavstva koje je otvoreno za promene i ukidanja, zavisno od borbe instrumenata vlasti za vlast. Stavljanje, poneki put, ustava na narodne referendume nije dovoljno jer i sam referendum je obmana demokratije; on ne dozvoljava vie od jedne rei "da ili "ne". S druge strane, narodi su primorani na referendum zahvaljujui pozitivnom pravu. Referendum o ustavu ne znai da je taj ustav i zakonodavstvo drutva, nego znai da je ustav samo ustav, dakle objekt referenduma i nita drugo. Zakonodavstvo drutva je veito ijudsko bogatstvo koje ne pripada samo ivima. Iz ove injenice proizilazi aa pisanje ustava i referendum o njemu nisu nita drugo nego jedna nijansa ironije. Enciklopedije pozitivnog prava, koje potie iz pozitivnih ustava, pune su materijalnih sankcija uperenih protiv oveka, dok tradicija, sadri malo takvih mera. Tradicija propisuje moral, nematerijalne kazne u skladu sa unutranjom prirodom oveanstva. Religija sadrzi tradiciju i apsorbuje ju, tradicija je manifestacija prirodnog ivota ljudi. Njeno uenje obuhvata osnovne drutvene smernice I odgovore na fundamentalna pitanja postojanja. Veina materijalnih kazni je odloena za budue presude. Ovo je najprikladniji zakon popraen dunim potovanjem ljudskog bia. Religija ne predvi a brze kazne, osim u nekim neophodnim sluajevima za dobrobit drutva. Religija sadri tradiciju a tradicija je izraz prirodnog ivota ljudi. Dakle religija je afirmacija prirodnih zakona koji se u njoj naziru. Zakoni koji nisu zasnovani na religiji i tradiciji su samo izmiljotina oveka, da bude iskoriena protiv blinjeg. Shodno tome, takvi zakoni ne vae, jer ne proizilaze iz prirodnih izvora tradicije i religije.

Ko nadgleda kretanje drutva?

Pitanje je ko nadgleda kretanje drutva da bi ukazao na odstupanje od zakonitosti u sluaju da se to desi. Demokratski, nema nijedne strane koja sebi pripisuje pravo poslanikog nadzora nad drutvom u tom pogledu. Dakle, drutvo je nadzornik nad sobom, naime, svako samopripisivanje od strane bilo kog pojedinca ili grupe odgovornosti za zakonodavstvo - je diktatura. Jer, demokratija znai odgovornost celog
13

drutva. Dakle, i nadzornik je drutvo u celini. To je demokratija. Kako je sprovesti? Naravno putem demokratskog instrumenta vlasti koji potie iz drutvenog samoorganizovanja (u osnovnim narodnim konferencijama, narodnom vlau posredstvom narodnih konferencija i narodnih komiteta, potom na Optoj narodnoj konferenciji (nacionalna konferencija), na kojoj se sreu komiteti narodnih konferencija, administrativni narodni komiteti, sindikati, udruenja i ostale profesionalne organizacije. Prema ovoj teoriji narod je instrument vlasti, u tom sluaju narod je i nadzornik nad sobom). Time se realizuje kontrola drutva nad njegovim zakonodavstvom.

Kako da drutvo ispravi svoje kretanje ako odstupi od zakonitosti?

Ako je instrument vlasti diktatorski, kao to je sluaj u politikim sistemima koji dominiraju u svetu danas, onda budnost drutva nad odstupanjem od zakonitosti nema sredstvo izraavanja i ispravljanja osim nasilja, to jest revolucije protiv instrumenta vlasti. ak kada je nasilje ili revolucija izraz drutvenog oseanja prema ovom skretanju, u njemu ne uestvuje celo drutvo, nego ga izvode oni koji imaju sposobnosti za inicijativu i smelosti da izraavaju volju drutva. Me utim, ovaj pristup je diktatorski, jer ova revolucionarna inicijativa, nunou revolucije, omoguava instrument vlasti koji je predstavnik naroda. To znai da je instrument vlasti jo uvek diktatorski. Pored toga, samo nasilje i nasilne promene su nedemokratsko delo. Ali, ono se deava kao rezultat prethodnog postojanja nedemokratskog stanja. Drutvo koje se jo uvek vrti oko ovih odnosa zaostalo je drutvo. ta je, dakle, reenje? Reenje je da narod bude instrument vlasti, poev od Osnovne narodne konferencije pa do Opte narodne konferencije i da se okona sa vladinom administracijom da bi njeno mesto zauzeli narodni komiteti i da Opta narodna konferencija postane nacionalna konferencija na kojoj se sreu osnovne narodne konferencije, administrativni narodni komiteti, udruenja, sindikati i ostala profesionalna udruenja. Ukoliko u ovom sistemu do e do odstupanja od drutvenog zakonodavstva, to se mora ispraviti demokratskim raspravljanjem, a ne silom. Proces tu nije proces voljnog izbora naina terapije ili promene, nego je determinisani rezultat demokratske

14

prirode ovog sistema, jer u ovakvim sluajevima nema odvojenih strana da bi jedna uperila nasilnu delatnost protiv druge i optuila je za odstupanje.

Novinarstvo
Nezavisan ovek je slobodan da se izraava, pa makar se ponaao kao lud da bi izrazio svoju ludost. Drutveni ovek je tako e slobodan da izrazi svoju drutvenost. Pri tom, prvi izraava samog sebe, a drugi predstavlja samo one nezavisne linosti koje sainjavaju njegovu drutvenu linost. Drutvo je sastavljeno od nezavisnih i zdruenih Ijudi. Prema tome, kada se jedan nezavisan ovek ispoljava, na primer, kao lud, to ne znai da su i ostali lanovi zajednice takode ludi. Drugim reima, izraavanje nezavisnog oveka znailo bi samo samoizraavanje. A izraavanje drutvene linosti znailo bi samo zraavanje interesa ili mnjenja onih koji izraavaju njegovu zdruenu linost. Tako kompanija proizvodei i prodajui cigarete, primera radi, interesno

izraava samo interese onih koji su osnovali tu kompaniju, to jest onih ija je dobrobit u proizvodnji i prodaji duvana, iako on teti zdravlju drugih. tampa je sredstvo drutvenog izraavanja, a ne sredstvo izraavanja nezavisnog ili zdruenog oveka. Dakle, logino je i demokratski da ne bude u svojini bilo kog od njih. Kad pojedinac ima svoj list, taj list izraava samo njegovo gledite. A pozivanje na to da je taj list javno mnjenje netano je i bez svakog osnova, jer on, u stvari, izraava stanovite nezavisnog oveka. A demokratski nezavisan ovek ne sme da ima u vlastitoj svojini bilo koje javno sredstvo informisanja ili publikaciju. Ali on ima prirodno pravo da izraava samog sebe na bilo koji nain, makar i ludou, da bi dokazao svoju ludost. List koji izdaje udruenje trgovaca ili trgovaka komora, na primer, sredstvo je izraavanja ove drutvene grupacije. On ispoljava samo njihova stanovita, a ne stanovita javnog mnjenja. Isti je sluaj i sa ostalim nezavisnim i zdruenim linostima u drutvu. Demokratska tampa je ona koju izdaje narodni komitet, sastavljen od razliitih drutvenih grupa. Samo u tom sluaju list ili bilo koje drugo sredstvo informisanja moe da izraava drutvo u celini i nosilac je miljenja razliitih grupa. Samim tim list postaje demokratian i informisanje postaje demokratsko. Ako udruenje lekara izdaje list, taj list nema prava da bude samo medicinski. Tako je i u odnosu na ostale sektore. Nezavisan ovek ima pravo da izraava samog sebe, on demokratski nema pravo da izraava vie od toga. Time se radikalno i
15

demokratski okonava takozvani problem slobode tampe. Problem slobode tampe oko koga se u svetu jo uvek vode borbe, proiziao je iz problema demokratije uopte. On ne moe da se rei sve dok nije u celini reena kriza demokratije u zajednici. Jedini put do reavanja ovog zamrenog problema, to jest problema demokratije, jeste put Tree svetske teorije. Prema toj teoriji, demokratski sistem je vrsta gra evina u kojoj svaki kamen stoji na temelju od osnovnih narodnih konferencija, narodnih komiteta, profesionalnih udruenja, pa sve do vrha piramide, to jest do zasedanja Opte narodne konferencije, gde se svi sreu. Demokratsko drutvo ne moe imati apsolutno nikakav drugaiji projekt osim ovog. Na kraju, era damahira (mase) uporno marira prema nama nakon ere republike, rasplamsava oseanja i zasenjuje vid toliko koliko najavljuje istinsku slobodu masama i srenu emancipaciju od stega instrumenata vlasti. Ona predvi a eru anarhizma i demagogije posle ere republike, ukoliko ova nova demokratija, to jest narodna vlast, doivi krah i ukoliko ostane vlast pojedinaca, klasa, plemena, sekti ili partija.

Teorijski, to je prava demokratija. Praktino, me utim, uvek jaki vladaju, naime, jaa strana u drutvu je ona koja vlada.

REENJE EKONOMSKOG PROBLEMA

- Socijalizam Ekonomska osnova tree svetske teorije
Uprkos tome to se odvijao izvestan istorijski razvoj na putu reavanja problema rada i nadnice, to jest odnosa izme u radnika i poslodavaca, izme u vlasnika sredstava za proizvodnju i proizvo aa, me u kojima se moe izdvojiti odre ivanje radnog vremena, naknada za dodatni rad i razliite odmore, priznavanje minimalnih nadnica, uee radnika u upravljanju i dobiti, zabrana samovoljnog otputanja radnika, socijalno osiguranje i pravo na trajk i sve drugo to je sadrano u zakonima o radu koji su sastavni deo skoro svakog savremenog zakonodavstva, tu su se, tako e, desile ne manje vane promene u oblasti svojine. Pojavili su se sistemi koji ograniavaju prihode i sistemi koji zabranjuju privatnu svojinu i poveravaju je dravi. Uprkos svim tim nezanemarljivim promenama u istoriji ekonomskog problema, taj problem, ipak, jo uvek vrsto stoji, bez obzira na sva ta doterivanja, poboljanja, usavravanja, postupke i promene koji su ga dotakli i otupili njegovu otricu u odnosu na protekla stolea. Sve to
16

je realizovalo mnogobrojne interese radnika, ali ekonomski problem jo uvek nije reen. Svi pokuaji u vezi sa svojinom nisu reili problem proizvo aa. Oni su jo uvek najamnici uprkos prenosu oblika svojine sa krajnje desniarskog na krajnje leviarski. Oni su imali i nekoliko oblika u sredini izme u desnog i levog. Pokuaji koji su se usredsredili na nadnice nisu bili s tog aspekta daleko od onih koji su bili u vezi sa svojinom i koji su promenili njen oblik. Rezimirajui razreavanje problema zarade, nailazimo na osobenosti koje su radnici postigli: zakonodavstvo ih je sankcionisalo a sindikati zatitili, ime se poboljala situacija u kojoj su se nali proizvo ai posle industrijske revolucije. Tokom vremena, radnici, strunjaci i slubenici u administraciji dobili su prava koja su im nekada bila nedostina, ali privredni problem uistinu jo postoji. Pokuaj koji je usmeren na nadnice apsolutno nije nikakvo reenje. Taj pokuaj je improvizacija i reformistiki je, blii milostinji nego priznanju radnim Ijudima. Zato se radnicima daju nadnice? Zbog toga to su proizveli u interesu drugog, to jest onog ko ih je iznajmio da bi mu proizveli robu - dakle, oni nisu potroili svoj proizvod nego su bili primorani da ga ustupe u zamenu za nadnicu. Ispravno pravilo je, me utim, ko proizvodi taj i troi.

Nadniari su, ma koliko se poboljale njihove nadnice, neka vrsta robova. Nadniar je svojevrsna roba za vlasnika koji ga iznajmljuje. On je, u stvari, ak privremeni rob, njegovo ropstvo traje onoliko koliko traje njegov rad u zamenu za nadnicu koju mu daje poslodavac, bez obzira na status poslodavca, bilo da je re o pojedincu ili dravi. Jer, radnici su sa aspekta njihovih odnosa sa vlasnikom ili proizvodnim organizacijama, ili sa aspekta njihovih sopstvenih interesa, najamnici u svim sluajevima koji danas postoje u svetu iako svojina ima razliite oblike - od desniarske do leviarske. ak ni javne privredne organizacije ne daju svojim radnicima nita drugo sem nadnice i neke druge socijalne pomoi, koja vie lii na milostinju koju bogati vlasnici privatnih privrednih organizacija dodeljuju radnicima koji za njih rade. Pretpostavka da se prihod u uslovima te svojine vraa drutvu, ukljuujui i radnike, za razliku od prihoda privatne organizacije da se sav vraa vlasniku, tana je ako gledamo na optedrutveni interes a ne na interese samih radnika i ako pretpostavljamo da je politika vlast koja monopolie svojinu vlast svih Ijudi, to jest vlast itavog naroda, koja se vri preko narodnih konferencija, narodnih komiteta, profesionalnih sindikata, a ne vlast jedne klase, jedne ili grupe partija, sekti, plemena, porodica ili pojedinaca, odnosno bilo koje vrste poslanike vlasti. Pa ipak, ono to se radnicima neposredno vraa iz aspekta njihovih interesa u obliku nadnice, odre enog
17

proseka profita ili socijalne usluge, isto je ono to se radnicima vraa kada bi radili u privatnoj organizaciji. Naime, i radnici u javnoj organizaciji i radnici u privatnim organizacijama najmljeni su uprkos razlici me u vlasnicima. Tako razvoj koji je pogodio oblike svojine, to jest prenoenje svojine iz ruke u ruku, nije reio problem prava radnika na proizvode koje je sam neposredno proizveo. Ovaj problem je reen putem drutva ili nadnice, to nije ispravno. Dokaz za to je da su proizvo ai jo uvek najamnici iako su se menjale pozicije vlasnitva. Konano reenje u tome je ukidanje najamnine, osloba anje oveka od njegovog robovanja i vraanje prirodnim pravilima koja su regulisala odnose pre nego to su se pojavile klase i pozitivni oblici vlasti i zakonodavstva. Prirodno pravilo je jedino merilo i izvor Ijudskih odnosa. Prirodna pravila su dala prirodni socijalizam koji poiva na jednakosti me u subjektima ekonomske proizvodnje. Ona su obezbedila skoro ujednaenu potronju prirodnog proizvoda me u pojedincima. Proces eksploatacije oveka ovekom i vie bogatstva u posedu pojedinca nego to mu je potrebno, fenomeni su, me utim, naputanja prirodnih pravila i poetak nereda i deformacija u ivotu Ijudske zajednice. To je i ooetak pojave eksploatatorskog drutva. Ako bismo analizirali inioce privredne

proizvodnje od pamtiveka do danas, uvek bismo mogli videti da su neminovno bili formirani od osnovnih proizvodnih elemenata to jest od materijala za proizvodnju, sredstava za proizvodnju i proizvo aa. Prirodno pravilo jednakosti, me utim glasi: Svaki subjekt proizvodnje ima svoj udeo u toj proizvodnji, jer ako se povue jedan od njih onda nee biti proizvodnje. Svaki elemenat ima osnovnu ulogu u procesu proizvodnje. Bez njega proizvodnja se zaustavlja. Poto je svaki od ovih elemenata neophodan i osnovni u procesu proizvodnje, oni su jednaki u potrebi za ovim procesom i neizbeno moraju da se izjednae u pravu na proizvod koji su proizveli. Prevlast bilo kojeg od ovih subjekata nad drugim suprotstavljanje je prirodnom pravilu jednakosti i zakidanje prava drugima. To znai da svaki subjekt ima udeo bez obzira na to ko su subjekti. Tako, ako nai emo na proces proizvodnje koji se okonava samo posredstvom dva subjekta, onda svaki subjekt ima polovinu proizvoda, a ako taj proces okonavaju tri subjekta, onda svaki ima treinu proizvoda i tako dalje. Primenom ovog prirodnog pravila na stvari i savremenu stvarnost uvideemo sledee:
18

U eri manuelne proizvodnje proces proizvodnje sainjavale su sirovine i ovekproizvo a. Potom je izme u njih uvedeno proizvodno sredstvo koje je ovek koristio u procesu proizvodnje. ivotinja se smatra prvobitnim tipom jedinice snage. Ovo sredstvo kasnije je zamenjeno mainom. Zatim su se razvile vrste i koliine sirovina, poev od najjednostavnijih jeftinih materijala pa do veoma sloenih i skupih. ovek se, tako e, razvijao od obinog radnika u inenjera i strunjaka i od ogromnog broja radnika do malog broja strunjaka. Ali, iako su se subjekti proizvodnje kvalitativno i kvantitativno izmenili, proces proizvodnje u sutini ostao je nepromenjen iz aspekta uloge svakog od njih u procesu proizvodnje i njihove neophodnosti u njemu. Tako je, na primer, gvo e sirovina koja je i ranije predstavljala, a i sada, elemenat proizvodnje i koja je u starim vremenima obra ivana na primitivan nain. Kova je od njega manuelno proizvodio noeve, sekire, koplja... itd. Danas od te vrste sirovine, pomou visokih pei, inenjeri i strunjaci proizvode sve vrste maina, motora i vozila. ivotinje, kao to su konji, mazge, kamile i njima siine, koje bejahu jedan od subjekata proizvodnje, danas su zamenjene velikim fabrikama i monim mainama, a proizvodna sredstva koja su nekad bila primitivne naprave danas su sloena tehnika oprema. Ipak, osnovni prirodni faktori proizvodnje, pored njihovog velikog razvoja, ostali su, u sutini, postojani. Stanje sutinskog postojanja subjekata proizvodnje potvr uje da je prirodno pravilo jedino ispravno pravilo koje ne moe da se izbegne u reavanju ekonomskog problema do kraja, naroito posle neuspeha koji su doiveli svi prethodni istorijski pokuaji koji su ignorisali prirodna pravila.

Prethodne istorijske teorije tretirale su eknomski problem iz ugla gospodarenja nad radnicima jedino kao nad jednim od subjekata proizvodnje, i samo iz ugla nadnice u zamenu za proizvod. Pravi problem, to jest sam proces proizvodnje, ostao je nereen (tako, najvanija osobina, preovla ujua u svetu dananjih ekonomskih sistema, jeste sistem nadnice koji liava ra nika svih prava na proizvod koji je on proizveo, bez obzira da li je proizveden za raun drutva ili za raun privatne organizacije). Industrijsku proizvodnu organizaciju sainjavaju proizvodni materijal, fabrike maine i radnici. Proizvod se ra a upotrebom fabrike opreme od strane radnika s ciljem da industrijalizuje sirovine. Tako gotova industrijalizovana roba koja eka potronju, prola je kroz proizvodni proces koji se ne bi odvijao da nije bilo sirovina, fabrika i radnika. Dakle, kad ne bi bilo sirovina, fabrika ne bi imala ta da industrijalizuje. Zatim, kad ne bi bilo proizvo aa, fabrika ne bi mogla da radi. Tako su ovi elementi, kojih u ovom procesu ima tri, izjednaeni u neophodnosti za proces proizvodnje i bez njih se ne bi mogao dobiti proizvod. Tako e, nijedan od njih ne moe sam da obavlja ovaj proizvodni proces. Zatim, ni dva od ova tri elementa ne mogu da proizvode u odsustvu treeg. Prirodno pravilo u tom sluaju determinie izjednaavanje udela ova tri
19

elementa u proizvodu. Dakle, proizvod ove fabrike se deli na tri dela, a svaki element proizvodnje dobija jedan deo, jer, nije bitna samo fabrika nego je bitnije ko troi proizvod fabrike. To vai i za poljoprivredni proizvodni proces koji je efekat rada oveka i zemlje bez korienja treeg sredstva. On potpuno lii na manuelni industrijski proizvodni proces. Proizvod se u tom sluaju deli na dva dela, jer toliko broje elementi proizvodnje. U sluaju da se upotrebljavaju mehanika sredstva, ili tome slino, u poljoprivrednom procesu, onda se proizvod deli na tri dela: za zemlju, za poljoprivrednika i za sredstvo upotrebljeno u tom procesu. Tako nastaje socijalistiki sistem u kome su svi ti proizvodni procesi podre eni ovom merilu prirodnog pravila. Proizvo ai su radnici. Oni su tako nazvani jer rei radnici, trudbenici, proleteri ne ispoljavaju sutinu. Razlog je u tome to se radnici prema klasinoj definiciji menjaju kvalitativno i kvantitativno. Radnika klasa je u kontinuiranoj protivrenosti, srazmerno napretku mehanizacije i nauke. Napor koji je ranije iziskivan od brojnih radnika sada se izaziva snagom maina, a stavIjanje maina u pogon zahteva minimalan broj radnika. To je kvantitativna promena radne snage. Maina zahteva strunu osposobljenost umesto snage miia. To je kvalitativna promena radne snage.

Sama proizvodna snaga postala je jedan od subjekata u proizvodnji. Radnici su se, zahvaljujui razvoju, pretvarali iz ogromnog broja nepismenih proletera u odre eni broj strunjaka, inenjera i naunika. Zbog toga e radniki sindikati nestati, a na njihovom mestu bie sindikati inenjera i strunjaka jer nauni razvoj je dostignue oveanstva od kojeg se ne moe odustati, to znai da e nepismenost biti izbrisana determinantom ovog razvoja. Dakle, fenomen obinih radnika je privremen i ima tendenciju postepenog nestajanja pred naunim razvojem. ovek u novom obliku, me utim, ostae uvek osnovni subjekt u procesu proizvodnje. Ljudska potreba: ovekova sloboda je nepotpuna ako neko drugi raspolae njegovom potrebom. Potreba moe da dovede do pokoravanja oveka oveku. Pa ak eksploatacija nastaje kao posledica potreba. Potreba je pravi problem, a sukobljavanje nastaje kao rezultat raspolaganja potrebama oveka od strane neke institucije. Stanovanje: To je neophodna potreba oveku i porodici. Stoga ne bi trebalo da stan u kome ive bude u vlasnitvu drugog. ovek nema slobodu sve dok ivi u tu em stanu, bez obzira na to da li plaa ili ne plaa kiriju. Pokuaji koje drave ine radi
20

reavanja stambenog problema apsolutno nisu reenja za taj problem. Razlog je u tome to ti pokuaji nemaju za cilj korenito i konano reenje, to jest neophodnost da ovek poseduje stan, nego su bili usredsre eni na stanarinu kroz njeno smanjivanje, poveavanja ili kanalisanja, bez obzira na to da li je za javni ili privatni raun. U socijalistikom drutvu ne sme nijedna strana, pa ni samo drutvo, da gospodari potrebama oveka. Tako e, niko nema pravo da izgradi vie stanova nego to je potrebno njemu i njegovim naslednicima. Dakle, ne sme da izgradi stan u svrhu iznajmljivanja. Jer stan predstavlja osnovnu ovekovu potrebu, a njegova gradnja sa namerom iznajmljivanja poetak je gospodarenja potrebom drugog oveka, a u potrebama se nalazi sloboda. Plata: Najneophodnija je ovekova potreba. Plata oveka u drutvu, zbog toga, ne sme biti u obliku nadnice ili milostinje sa bilo koje strane. Jer nema nadniara u socijalistikom drutvu ve su to partneri. Zato je tvoja plata tvoja lina svojina, kojom lino raspolae u granicama zadovoljavanja svojih potreba. Ili je to udeo u proizvodu u kome si bio jedan od njegovih osnovnih subjekata, a ne nadnica u zamenu za proizvod za raun bilo kog drugog. Prevozno sredstvo: Tako e je neophodna potreba oveka i porodice. Tvoje prevozno sredstvo ne bi trebalo da bude u vlasnitvu drugog. Tako u socijalistikom drutvu ovek, kao i bilo koja druga strana, nema prava da u svom vlasnitvu ima sredstva za prevoz Ijudi radi iznajmljivanja, jer, to je gospodarenje potrebama drugih.

Zemlja: Zemlja nije niije vlasnitvo, ali svako ima pravo da je eksploatie radom, ratarstvom, stoarstvom, odnosno za svoje dobro, i to za ceo svoj ivot i ivot svojih naslednika, ali u granicama svojih linih napora, bez uslune snage drugog, bilo plaene ili ne i u granicama zadovoljavanja svojih potreba. Ako bi se dozvolila svojina nad zemljom, onda samo prisutni mogu dobiti svoj deo. Zemlja je veita a njeni korisnici se vremenom menjaju, saglasno svojim profesijama, sposobnostima i prisustvom. Cilj novog socijalistikog drutva je osnivanje srenog drutva, jer treba da bude slobodno. A to se ne moe ostvariti bez udovoljavanja materijalnim i moralnim potrebama oveka. To je izvodljivo osloba anjem tih potreba od dominacije i gospodarenja drugih nad njima. Udovoljavanje potrebama trebalo bi da se izvede bez eksploatacije ili pokoravanja drugima, inae, bilo bi u protivrenosti s ciljevima novog socijalistikog drutva.
21

ovek u novom drutvu ili radi za sebe da bi obezbedio svoje materijalne potrebe, ili radi u udruenoj organizaciji u kojoj je ortak u njenoj proizvodnji, ili obavlja neku javnu drutvenu uslugu, a zauzvrat mu drutvo obezbe uje zadovoljavanje njegovih materijalnih potreba. Ekonomska delatnost u novom socijalistikom drutvu je proizvodna delatnost radi zadovoljavanja materijalnih potreba, a ne neproizvodna delatnost, odnosno delatnost koja tei profitu, kako bi se akumulirao viak koji premauje pokrivanje tih potreba. To je nemogue u senci novih pravila socijalizma. Opravdani cilj privredne delatnosti pojedinaca je samo zadovoljavanje sopstvenih potreba. Jer, svetska su bogatstva, bar u svakoj etapi, ograniena. Tako je i sa bogatstvima drutava ponaosob. Zbog toga niko nema pravo da obavlja privrednu delatnost radi posedovanja vee koliine bogatstva od one koja pokriva njegove potrebe. Jer, vee koiiine od onog to mu je potrebno pripadaju drugim pojedincima. Ali, on ima pravo da tedi na raun svojih potreba i to iz svoje sopstvene proizvodnje, a ne od rada drugih niti na raun potreba drugih. Jer, kada bi se dozvolile privredne delatnosti koje tee viem od onoga to zadovoljava potrebe, onda bi neki Ijudi dobili vie nego to im je potrebno, dok bi drugima uskratili zadovoljenje njihovih potreba. tednja vea od onog to je potrebno je potreba drugog oveka za drutvenim bogatstvom. Sutina eksploatacije je dozvoljavanje privatne proizvodnje radi tednje vika preostalog nakon zadovoljavanja potreba i dozvoljavanje iskoriavanja drugog za

zadovoljavanje tvojih potreba ili radi vee dobiti od onog to ti je potrebno - to jest, potinjavati oveka da bi udovoljio potrebama drugih i ostvario akumulaciju za druge. Rad u zamenu za nadnicu, pored toga to je, kao to smo ve rekli, ropstvo oveka, istovremeno je i rad bez motiva za rad - jer je u njemu proizvo a nadniar a ne ortak. Onaj ko radi za sebe nesumnjivo je odan svom proizvodnom radu. Motiv odanosti proizvodnji je njegovo oslanjanje na sopstveni rad za obezbe ivanje sopstvenih materijalnih potreba Onaj ko radi u udruenoj organizaciji u kojoj je sam ortak u proizvodnji, tako e je nesumnjivo odan svom proizvodnom radu, jer je motiv njegove odanosti proizvodnji zadvoljavanje njegovih potreba od tog proizvoda. Medutim, onaj ko radi u zamenu za nadnicu nema motiva za rad.

22

Najamni rad suoava se sa efikasnou u reavanju problema poveavanja i unapre ivanja proizvodnje. Takav rad, bez obzira na ta da li je usluni ili proizvodni, suoava se sa stalnom recesijom, jer je postavljen na nadniarska plea. Primeri najamnog rada za raun drutva, najamnog rada za raun privatnika i rada bez nadnice Prvi primer: Radnik proizvede za raun drutva deset ;abuka i drutvo mu dodeljuje jednu jabuku za njegov protzvodni rad i ona, u potpunosti, ookriva njegovu potrebu.
)a )b

Radnik proizvede za raun drutva deset jabuka i drutvo mu daje jednu jabuku za njegov proizvodni rad ali ona ne pokriva njegovu potrebu.

Drugi primer: Radnik proizvodi deset jabuka za raun drugog oveka i za to dobija nadnicu koja je manja od vrednosti jedne jabuke. Trei primer: Radnik za sebe proizvodi deset jabuka

Ishod Prvi primer (a): Radnik nee poveati svoju proizvodnju jer, ma koliko je poveao, nee od proizvoda dobiti vie od jedne jabuke i ona pokriva njegovu potrebu. Na taj nain, celokupna radna snaga koja radi za raun drutva, psiholoki je neprestano ravnoduna - spontano. Prvi primer (b): Radnik nema podstreka za istu proizvodnju jer proizvodi za drutvo, a ne dobija ni toliko da podmiri svoje potrebe. Ali, on nastavlja da radi bez podsticaja jer je primoran da se pokori optim uslovima rada u itavom drutvu, jer je to stanje svih lanova drutva.
23

Drugi primer: Radnik u osnovi ne radi da bi proizvodio, ali radi da bi primio nadnicu. I s obzirom na to da je njegova nadnica manja od one koja podmiruje njegove potrebe, on e ili traiti drugog gospodara, kome e prodati svoj rad za bolju cenu od prvog, ili e biti primoran da nastavi sa radom da bi preiveo. Trei primer: Jedino ovde radnik proizvodi bez ravnodunosti ili primoravanja. Kako u socijalistikom drutvu nema mogunosti za privatnu proizvodnju koja prevazilazi individualne potrebe, niti je dozvoljeno da se potreba zadovoljava na raun ili posredstvom drugog, kao i s obzirom na to da socijalistika preduzea rade za zadovoljavanje drutvenih potreba, onda je trei primer - primer zdrave osnove privredne proizvodnje. U svim tim sluajevima, medutim, ak i u loim primerima, proizvodnja se nastavlja radi egzistencije. Oigiedan dokaz za to je to se proizvodnja kapitalistikog drutva nagomilava i poveava u rukama malog broja kapitalista koji ne rade, ali eksploatiu rad trudbenika koji su primorani da rade da bi preiveli. Me utim, Zelena knjiga ne reava samo problematiku materijalne proizvodnje nego zacrtava i nain obuhvatnog reavanja problema ljudskog drutva s ciljem da dovede do konanog materijalnog i duhovnog oslobo enja oveka i ostvarenja njegove sree. Ostali primeri: -Ako pretpostavimo da drutveno bogatstvo iznosi deset jedinica, a i broj stanovnika je deset, znai da svakom stanovniku pripada 10/10, to jest samo po jedna jedinica bogatstva. Ali ako se prona e jedan broj lanova drutva koji poseduju vie od jedne jedinice, znai da drugi pripadnici istog drutva ne poseduju nita od tog bogatstva. Razlog je u tome to je njihov udeo u bogatstvu drutva prisvojio neko drugi. Zbog toga u eksploatatorskim drutvima postoje bogati i siromani. Ako pretpostavimo da pet lanova takvog drutva poseduju po dve jedinice, znai da ostalih pet lanova ne poseduje nijednu, to jest 50 odsto lanova drutva lienio je svojih prava na svoje bogatstvo, jer ona dodatna jedinica koju poseduje svaki od pet prvih lanova drutva, pripada petorica drugih. -Ako je lanu ovog drutva potrebna jedna jedinica bogatstva za zadovoljavanje vlastitih potreba, onda je onaj ko poseduje vie od jedne jedinice, u stvari, prigrabio pravo drugih lanova drutva. Poto je taj deo vei od onoga to mu je potrebno za zadovoljavanje njegovih potreba, izraeno kao jedna jedinica drutvenog bogatstva, onda dotini tu drugu jedinicu prisvaja radi nagomilavanja. A to nagomilavanje se ne moe ostvariti drugaije sem na raun potrebe drugog, to jest prisvajanjem tu eg dela tog bogatstva. To je uzrok postajanja onih koji gomilaju, a ne troe, dakle, tede viak preko svojih potreba a to je i uzrok postojanja siromanih i obespravljenih, to jest onih koji trae svoje pravo na svoj deo drutvenog bogatstva i koji nemaju ta da troe. To je
24

proces pljakanja i kra e, ali javne i legitimne, prema nepravednim eksploatatorskim pravilima koja vladaju u takvom drutvu. Viak koji preostaje nakon zadovoljavanja potreba na kraju treba da ostane u svojini svih lanova drutva. Pojedinci neka tede koliko god hoe, ali samo iz svojih potreba. Jer nagomilavanje preko potreba napad je na javno bogatstvo. Vredni i spretni nemaju pravo da svojom spretnou i marljivou prisvajaju ono to pripada drugima od drutvenog bogatstva, ali mogu koristiti te svoje osobine za zadovoljavanje svojih potreba i tednju iz tih potreba. isto tako, nemoni, slaboumni i neuravnoteeni ne znai da zbog toga nemaju pravo na iste delove drutvenog bogatstva kao i oni zdravi. Drutveno bogatstvo lii na preduzee ili magacin za snabdevanje koji svakodnevno snabdeva jedan broj Ijudi koliinom odre enih teina, dovoljnom da pokrije njihove dnevne potrebe. Svaki pojedinac ima pravo da od te koliine akumulira i tedi koliko hoe. Drugim reima, svako moe, koristei svoje line mogunosti i spretnost, da od prvog dela troi ili tedi koliko hoe. Ali, onaj ko koristi svoju nadarenost da se iz javnog magacina za snabdevanje doepa dela iznad svoje potrebe, taj je, bez sumnje, kradljivac. Takav je i onaj ko svoiu spretnost koristi da bi stekao vee bogatstvo od onog to su njegove potrebe. On, u stvari, uzurpira javno pravo, a to je drutveno bogatstvo koje, u ovom sluaju, predstavlja spomenuti magacin. U novom socijalistikom drutvu ne sme se dozvoliti nejednakost u bogatstvu pojedinaca, sem u sluaju onih koji vre javne usluge, i kojima drutvo namenjuje odre eni deo bogatstva, odgovarajui tim uslugama. Deo pojedinca moe biti razliit, izuzev ako jedan prua vie javnih usluga nego drugi, odnosno ukoliko proizvede vie nego drugi. Tako su istorijska iskustva dala jedno novo iskustvo kao krunisanje ovekove borbe za usavravanje njegove slobode i ostvarenje sree putem zadovoljavanja

njegovih potreba uz spreavanje da ga neko eksploatie i okonavanjem ugnjetavanja iznalaenjem pravednog naina raspodele drutvenog bogatstva tako da svako svojim radom zadovoIjava svoje potrebe, a ne pokoravanjem drugih da rade za tvoj raun kako bi ti zadovoljio svoje potrebe na njihov raun ili prisvojio ono to je potrebno njima. To je teorija osloba anja potreba da bi se oslobodio ovek. Prema tome, novo socijalistiko drutvo samo je dijalektiki ishod nepravednih odnosa koji u svetu vladaju i iz kojih je proizilo prirodno razreenje, to jest privatna
25

svojina koja pokriva svoje potrebe bez upotrebe drugih i socijalistika svojina u kojoj su proizvo ai ortaci u proizvodnji i koja zamenjuje privatno vlasnitvo zasnovano na radu nadniara lienih prava da uestvuju u raspodeli proizvoda koji prave.

Onaj ko poseduje stan u kojem ivi, prevozno sredstvo kojim se prevozi ili prihod od kog ivi raspolae celom tvojom slobodom ili jednim njenim delom. A sloboda je nedeljiva. Da bi bio srean, ovek mora biti slobodan, a a bi bio slobodan mora lino raspolagati svojim potrebama. Ko gospodari tvojim potrebama, raspolae i tobom ili te eksploatie, a ponekad te, uprkos zakonodavstvu koje to zabranjuje, i porobljava. ovekove osnovne i neophodne line materijalne potrebe, od odela i hrane do prevoznog sredstva i stana, moraju biti njegova lina i neprikosnovena svojina i ne smeju ni od koga biti iznajmljivane. Njihovo iznajmljivanje, naime, stavlja njihovog stvarnog vlasnika u poloaj da se mea u tvoj privatni ivot i gospodari tvojim neophodnim potrebama, makar se radilo i o drutvu u celini. Ono tako raspolae tvojom slobodom i liava te sopstvene sree. Isto tako, vlasnik odela od kog iznajmljuje odelo uplie se u tvoj ivot jer moda moe da te na sred ulice skine i da te ostavi golog. Uplie se, tako e i vlasnik prevoznog sredstva, ostavljajui te pokraj puta, kao i vlasnik stana koji te ostavlja bez krova nad glavom. Ironija je neophodne Ijudske potrebe reavati zakonom, administrativnim merama ili slino. One bi trebalo da budu korenita osnova na kojoj se, u skladu sa prirodnim pravilima, izgra uje drutvo. Cilj socijalistikog drutva je ovekova srea koja moe postojati samo u uslovima materijalne i duhovne slobode, a ostvarenje slobode zavisi od obima ovekovog linog posedovanja njegovih materijalnih potreba i od toga koliko je to osigurano neprikosnovenim garancijama. Naime, tvoje materijalne potrebe ne smeju biti tu e vlasnitvo, niti u opasnosti da ih neko drugi u drutvu prisvoji. U takvom sluaju ivee u nesigurnosti, lien sree i slobode. ivee u atmosferi iekivanja i meanja sa strane u tvoje osnovne materijalne potrebe. to se tie preobraaja savremenih drutava iz drutva najamnika u drutvo ortaka, to je neminovnost koja dijalektiki proizilazi iz protivrenih ekonomskih teza koje danas vladaju u svetu. Takav preobraaj je i neminovan dijalektiki ishod nepravednih odnosa utemeIjenih na najmnikom sistemu, koji ni do danas nisu reeni. Pretea snaga radnikih sindikata u kapitalistikom svetu dokaz je da e se kapitalistiko drutvo iz nadniarskog preobraavati u drutvo ortaka.
26

Mogunost dizanja revolucije za ostvarenje socijalizma nastupa onda kada proizvodai osvoje svoj deo prozvoda koji proizvode. Tako da e se ciljevi radnikih trajkova, od zahteva za poveanjem nadnica pretvoriti u zahtev za uee u proizvodnji. sve e se to sledei Zelenu knjigu, pre ili kasnije ostvariti.

Poslednji korak bie onaj kada novo socijalistiko drutvo stigne do faze u kojoj e profit i novac nestati, time to e nastupiti prerastanje drutva u potpuno proizvo ako drutvo i kada proizvodnja dostigne nivo koji pokriva materijalne potrebe lanova drutva. U ovoj poslednjoj fazi profit e, sam po sebi, nestati, a nestae i potreba za novcem. Priznavanje profita znai legalizaciju eksploatacije, jer i samo njegovo priznavanje znai odricanje od granice gde e se zaustaviti. A to se tie mera da se profit raznim merama zaustavi, to su samo reformistiki, nekoreniti pokuaji da se sprei eksploatacija oveka ovekom. Konano reenje je ukidanje profita. Me utim, budui da je profit pokreta ekonomskog procesa, ukidanje profita nije samo stvar odluke, ve rezultat razvoja socjalistike proizvodnje koji se ostvaruje zadovoljavanjem materijalnih potreba drutva i pojedinaca. Rad s ciljem da se povea profit je taj koji e, na kraju, dovesti do njegovog nestajanja. Kuna posluga bez obzira na to da li prima ili ne prima naknadu, vrsta je robova, odnosno ona je ropstvo savremenog doba. A poto se novo socijalistiko drutvo zasniva na ueu u ostvarenoj proizvodnji a ne na najamnom odnosu, onda se na kunu poslugu ne prmenjuju prirodna socijalistika pravila jer ona obavlja usluge a ne proizvodi, jer usluge ne daju materijalni proizvod koji bi se, shodno prirodnim pravilima socijalizma, mogao deliti na delove. Zbog toga, kuna posluga mora da radi u tekim uslovima za nadnicu ili bez nadnice. I poto su nadniari vrsta robova, i poto njihovo ropstvo proizilazi iz njihovog nadniarskog rada koji obavIjaju, kao i s obzirom na to da je kuna posluga na niem stepenu od vankunih nadniara u privrednim preduzeima i ustanovama, pree je da se od ropstva oslobodi drutvo robova nego drutvo nadniara. Jer, pojava kune posluge je socijalna pojava koja se javIja posle fenomena ropstva. Trea svetska teorija je dobrovesnik narodnim masama za konano oslobo enje od svih stega nepravde, tiranije, eksploatacije i politikog i ekonomskog tutorstva, s ciljem da se izgradi svenarodno drutvo u kome e svi Ijudi biti slobodni i jednaki u vlasti, bogatstvu ii naoruanju, kako bi sloboda potpuno i konano trijumfovala.

27

Zato Zelena knjiga oznaava put spasenja za narodne mase, nadniare i kunu poslugu radi ostvarivanja ljudske slobode. Zbog toga je neophodna borba za osloba anje kune posluge od ropstva poloaja u kome se nalazi, s tim da se ona preobrazi u vankune ortake gde se materijalna proizvodnja moe rasporediti na delove, zavisno od subjekata proizvodnje. Kue neka opsluuju ukuani. Pitanje kune posluge ne moe se reiti preko nadniarske i beznadniarske posluge, nego preko slubenika koji mogu biti unapre eni tokom obavljanja svojih dunosti u kui. Posluga, tako e, ima pravo na materijalnu I socijalnu zatitu, kao i svaki slubenik u javnoj slubi.

DRUTVENI TEMELJI TREE SVETSKE TEORIJE

Socijalni faktor ie pokreta istorije oveanstva, odnosno, to je nacionalni faktor, jer drtvena veza koja povezuje Ijudske zajednice, svaku posebno. od porodice preko plemena do nacije, i jeste osnova istorijskog kretanja. Heroji u istoriji su pojedinci koji se rtvuju za opte stvari. Druga definicija ne postoji. Ali, za koje stvari? Oni se rtvuju za druge. Ali za koje druge? To su drugi sa kojima su oni u vezi. A veza izme u pojedinaca i zajednice je drutvena veza, to jest odnos izme u pripadnika istog naroda, jer nacionalnost je osnova na kojoj su se formirale nacije. Prema tome, te stvari i jesu nacionalne stvari, a nacionalna veza je i drutveni odnos, a i drutvenost proizilazi iz zajednice, to jest iz odnosa u sklopu zajednice. Nacionalnost proizilazi iz nacije, to jest iz odnosa unutar nacionalne zajednice; i drutveni odnos je i nacionalni odnos, a nacionalni odnos je i drutveni odnos. To ie zato to je zajednica narod, a narod je zajednica, bez obzira na to koliko je jedna brojno vea ili manja od druge i ne zalazei u detaljnije definicije koje se odnose na privremene zajednice i nezavisno od odnosa me u njihovim pripadnicima. Zajednica ovde podrazumeva trajno zajednitvo, zasnovano na nacionalnim odnosima. Zatim, istorijski pokreti su masovni, odnosno zajedniki pokreti. To su pokreti zajednice i okrenuti su sami sebi radi obezbe ivanja samostalnosti od drugih zajednica, gde svaki od njih ima svoju sopstvenu drutvenu strukturu. Zajedniki pokreti su uvek teili samostalnosti, odnosno emancipaciji onih zajednica koje su potlaene i obespravljene od drugih zajednica. to se tie borbe za vlast, ona se odvija unutar same zajednice, sve do ravni porodice, kao to prikazuje prvo poglavlje Zelene knjige (Politiki temelj Tree svetske teorije). Pokreti zajednice su pokreti koje narodi stvaraju radi sebe samih, a i zato to svaka zajednica, shodno svojoj prirodnoj strukturi, ima sopstvene zajednike potrebe koje zahtevaju zajedniko zadovoljavanje. Te potrebe ni
28

u kom sluaju nisu pojedinane. One su zajednike potrebe, odnosno prava, zahtevi ili ciljevi naroda koje uzajamno vezuje ista nacionalnost. Zbog toga se ovi pokreti nazivaju nacionalnim pokretima. Narodnooslobodilaki pokreti u savremenom svetu upravo su takvi drutveni pokreti i oni nee nestati sve dok se svaka zajednlca ne bude oslobodila dominacije druge zajednice. To znai da svet prolazi kroz jednu fazu normalnog istorijskog kretanja, odnosno kroz fazu nacionalne borbe za nacionalnost. Ova istorijska injenica sveta, a ona je drutvena injenica, jeste da je nacionalna borba odnosno drutvena borba, osnova istorijskog kretanja. A ta borba je

jaa od svih drugih inilaca, jer predstavlja izvor i osnovu. Ona je u prirodi Ijudskih zajednica i u prirodi nacija. tavie, ona je u prirodi samog ivota. Jer i druge ivotinjske vrste, pored Ijudske, tako e ive u zajednicama. To zajednitvo je osnova opstanka zajednica ivotinjskog sveta. I nacionalne zajednice su osnova opstanka nacija. Nacija ije nacionalne zajednice propadaju izlau se nestanku. Uzrok problema nacionalnosti, koji je jedan od politikih problema dananjice, drutvene je prirode, jer je re o nacijama ije su nacionalne zajednice propadale, to je dovelo do njihovog propadanja, jer drutveni faktor je ivotni faktor. To je faktor opstanka pa je kao takav prirodni i samoinicijativni pokreta nacije radi oostanka. Nacionalnost u ovekovom svetu i instinkt grupisanja u ivotinjskom isto je to i gravitacija u svetu materije i nebeskih tela; nestankom suneve gravitacije njegovi gasovi e se raspriti i izgubie svoju monolitnost. A upravo ta njegova monolitnost predstavlja osnovu njegovog opstanka. Prema tome, faktor monolitnosti je osnova opstanka za sve, a faktor jedinstva svake zajednice je drutveni faktor, to jest nacionalnost. Zato se svaka zajednica bori za svoje nacionalno jedinstvo, jer u tome lei njen opstanak. Nacionalni faktor, odnosno drutvena veza dejstvuje autohtono u pravcu ouvanja opstanka pojedine nacionalne zajednice, isto kao kad gravitacija dejstvuje zadravaju masu oko njenog jezgra. Osloba anje atoma i njihovo irenje, prema teoriji atomske bombe, rezultat je bombardovanja jezgra koji je i centar gravitacije atoma oko njega. Tom prilikom unitava se svojstvo monolitnosti tih tela i gubi se gravitacija. Rezultat je odvajanja svakog atoma. Tada se atomska bomba pretvara u razdvojene atome uz pratee pojave. To je priroda stvari, neizbean prirodni zakon. Zanemarivanje tog zakona ili suprotstavljanje predstavlja besmislicu. Na taj nain i ivot oveka gubi svoj smisao ako se zanemaruje nacionalnost, to jest drutveni faktor, faktor kompaktnosti zajednice i tajna njenog opstanka. Isto je i kada mu se suprotstavlja. Ne postoji konkurent ravan drutvenom faktoru po uticaju na jedinstvo pojedinih zajednica sem religioznog faktora koji deli nacionalne zajednice, ali i ujedinjuje zajednice razliitih nacionalnosti. No, drutveni faktor je taj koji e na kraju dominirati. Tako je bilo u svim
29

istorijskim razdobljima. Svaka nacija ima svoju religiju. To je faktor uskla ivanja. U stvarnosti, me utim, ima razlika i one su stvarni razlog konflikata i nestabilnosti naroda u razliitim razdobljima. Ispravno pravilo glasi da svaka nacija ima religiju a ostalo je perverzija. Ova perverzija je stvorila nerealnu stvarnost i postala je stvarni razlog izbijanja sukoba unutar pojedinih nacionalnih zajednica. Nema drugog reenja sem prihvatanja prirodnog pravila koje poruuje da svaka zajednica ima svoju religiju sve dok ne dostigne sklad izme u drutvenog i religijskog faktora. Tek tada e doi do uskla ivanja i stabilizovanja ivota zajednice i do njenog jaanja i pravilnog razvoja.

Brak je proces koji pozitivno ili negativno utie na drutveni faktor. Jer, iako su mukarac i ena slobodni u prihvatanju onoga koga hoe i odbijanju onoga koga nee, kao prirodno pravilo slobode, ipak je prirodno to brak ojaava jedinstvo unutar pojedinih zajednica i ostvaruje zajedniki napredak koji se podudara sa drutvenim faktorom.

Porodica
Porodica je potrebnija oveku pojedincu negoo drava. oveanstvo se oslanja na pojedinca (oveka), a ispravan pojedinac (ovek) oslanja se na porodicu. Porodica je njegova kolekva, poreklo i drutveni zatitnik. oveanstvu je prirodnije da se ispoljava kroz oveka i porodicu nego kroz dravu. oveanstvo se ne oslanja na takozvanu dravu. Drava je vetaki politiki, ekonomski, ponekad i vojniki sistem koji nema veze sa oveanstvom niti ono ima veze sa dravom. Porodica je u drutvu isto to i nasad u prirodi, koji je osnov prirodne vegetacije. Preure ivanje prirode u farme, bate i tome slino vetaki je postupak koji nema veze sa prirodnim nasadom, sastavljenim od brojnog granja, lia i cvea u potpunosti slinom porodici. oveanstvo nema veze s tim to su politiki, ekonomski ili vojni faktori prilagodili grupe porodica dravi. Tako svako stanje ili okolnost koji vode do rasipanja porodice, odnosno do njenog odumiranja i gubljenja, nehumano su i neprirodno stanje. To su, pre svega, prisilne okolnosti koje potpuno lie na akciju, okolnost ili postupak koji vodi do izumiranja nasada ili rasipanja njegovih grana ili oteenja i uvelosti njegovih grana i cvetova. Drutva u kojima su slonost i opstanak porodica iz bilo kog razloga ugroeni isto su to i bata ijem drveu preti stihija, e , poar,uvenue ili sua. A rascvetana bata ili rascvetana farma je ta ija stabla rastu prirodnim rastom, cvetaju, oplo avaju se i traju. Tako je i sa Ijudskim drutvom.

30

Drutvo u procvatu je ono u kome lan porodice raste prirodnim rastom i u kome cveta porodica i osigurava se lan Ijudske porodice. Kao to lie na grani ili grana na drvetu nemaju ni znaaja ni materijalnog ivota ako se odvoje, tako i pojedinac ako se odvoji od porodice. Prema tome, pojedinac bez porodice nema znaaj ni socijalni ivot. A ukoliko Ijudsko drutvo stigne do oveka bez porodice, tada e ono biti drutvo skitnica, kao to su vetaka stabla.

Pleme
Pleme je porodica posle irenja usled umnoavanja. Pleme je, dakle, velika porodica. Nacija je pleme koje se uvealo kao rezultat razmnoavanja. Prema tome, nacija je jedno veliko pleme. A svet je nacija koja se, usled razmnoavanja, razgranala na vie nacija... tako je svet jedna velika nacija. Veza koja okuplja porodice ista je ona

koja povezuje pleme, ili ona koja spaja svet. Ona slabi sa poveanjem broja. Na taj nain oveanstvo je isto to i nacija, a nacija je kao pleme,a pleme je porodina spona koja slabi od nieg ka viem nivou. To je drutvena injenica koju moe da odbije jedino onaj ko sa njom nije upoznat. Dakle, drutvena spona, slonost i koherentnost... me usobna Ijubav i privrenost jae su na nivou porodice nego na nivou plemena. One su jae na nivou plemena nego na nivou nacije i jae su na nivou nacije nego na nivou sveta. Interesi, dobit, vrednost i uzvieni ideali, koji nastaju iz ovih drutvenih odnosa, bez sumnje i prirodno, kao aksiom, jai su tamo gde su i ti odnosi jai. Oni su samim tim jai na nivou porodice nego na nivou plemena, jai su na nivou plemena nego na nivou nacije i jai su na nivou nacije nego na nivou sveta. Tako ovi drutveni odnosi a i interesi, blagodeti, vrednosti i ideali koji nastaju iz njih, slabe i nestaju sa slabljenjem i nestankom porodice, plemena, nacije i oveanstva. Zbog toga je za Ijudsko drutvo veoma vano da odrava porodinu, plemensku, nacionalnu i me unacionalnu slogu da bi koristilo interese, blagodeti, vrednosti i ideale koje obezbe uju porodina, plemenska, nacionalna i me unacionalna, slonost, koherentnost, jedinstvo, privrenost i ljubav Porodina zajednica je drutveno bolja od plemenske zajednice, plemenska zajednica je drutveno bolja od nacionalne zajednice, a nacionalna je zajednica s gledita povezanosti, privrenosti, solidarnosti i interesa, bolja od me unacionalne zajednice. Korist od plemenskog
31

Poto je pleme velika porodica, ono svojim pripadnicima obezbe uje ono to porodica obezbe uje svojim lanovima u materijalnoj koristi i drutvenim interesima. Jer, pleme je porodica drugog reda. Ovde je vano konstatovati da pojedinac moe ponekad da se ponaa nepristojno, onako kako ne moe pred porodicom. Ali, s obzirom na njen mali obim, on ne osea njen nadzor za razliku od plemena, iji pripadnici ne oseaju da su oslobo eni plemenskog nadzora. Prema tim okolnostima pleme je uobliilo takav sistem ponaanja za svoje pripadnike koji se pretvara u socijalno vaspitanje, koje je bolje i uzvienije od bilo kog kolskog vaspitanja. Pleme je drutvena kola u kojoj njeni lanovi od detinjstva apsorbuju uzviene ideale koji se pretvaraju u ivotno ponaanje. Ti se ideali spontano potkrepljuju sa ovekovim raenjem. Suprotno tome je vaspitanje i nauka koji se zvanino nameu i koji se postepeno gube sa ovekovim raenjem, jer su zvanini i empirijski i jer je ovek svestan da mu se to namee. Pleme je ovekov prirodni i drutveni zatitnik koji mu obezbe uje socijalnu sigurnost. Ono, shodno plemenskim drutvenim tradicijama, svojim pripadnicima obezbe uje zajedniko otplaivanje krvnih dugova, zajedniku kaznu, zajedniku krvnu osvetu i zajedniku odbranu, odnosno socijalnu zatitu. Krv je zaetak u formiranju plemena, ali ona nije sve. Pripadnitvo je tako e jedna od komponenti formiranja plemena. Vremenom e nestati razlike izme u krvne i pripadnike komponente i ostae pleme kao jedinstvena materijalna i drutvena zajednica. Ali, jedinstvo krvi i poreklo jae je nego bilo koja druga struktura.

Nacija
Nacija je nacionalni i politiki zatitnik pojedinca, koji je iznad drutvene zatite koju pleme prua svojim pripadnicima. Pleme je u suprotnosti sa nacijom jer privrenost plemenu slabi privrenost naciji i egzistira na njen raun, isto kao to porodina privrenost egzistira na raun plemenske privrenosti pa je slabi. Nacionalna zagrienost, koliko god bila neophodna naciji, opasna je po oveanstvo. Nacija je u me unarodnoj zajednici slina onome to je porodica unutar plemena. Antagonizam me u porodicama istog plemena i okrenutost svake samoj sebi neminovno ugroava pleme, isto kao to i antagonizam me u lanovima iste porodice i okrenutost svakog lana samom sebi ugroava porodicu. Antagonizam me u plemenima iste nacije i okrenutost svakog plemena samom sebi ugroava tu naciju. A nacionalna zagrienost, korienje sile jake nacije protiv slabe ili razvijanje jedne nacije prisvajanjem onoga to druge nacije poseduju zlo je i tetno je po oveanstvo. Me utim, stabilan pojedinac koji potuje sebe i koji je svestan svojih pojedinanih odgovornosti znaajan je i koristan svojoj porodici. A ugledna i vrsta porodica, koja je
32

svesna svog znaaja, materijalno i drutveno je korisna plemenu. A napredna, produktivna i civilizovana nacija je korisna celom svetu. Politika i nacionalna struktura se degradira ako se sputa do socijalnog nivoa, odnosno do porodinog i plemenskog nivoa i ako se sa njim saivi i uvai njegove okolnosti. Nacija predstavlja jednu veliku porodicu nakon to pro e kroz plemensku fazu i ralanjavanje plemena koja vode isto poreklo i koja su sudbonosno vezana za to poreklo. Porodica ne postaje nacija ako ne pro e kroz plemensku fazu i faze njenog ralanjavanja i kroz pripadnitvo koje se zasniva na raznim oblicima meanja. Samo, ovo se neminovno ostvaruje kao dugotrajan drutveni proces. Kao to dugotrajnost obezbe uje nastajanje nove nacije, ona tako e doprinosi i inkoherentnosti stare nacije. Ali, zajedniko poreklo i sudbinsko pripadnitvo predstavljaju istorijsku osnovu svake nacije. Poreklo ostaje u prvom planu, a pripadnitvo u drugom. Jer, nacija nije samo poreklo, ak i ako poreklo predstavlja njen temelj i zaetak. Nacija je, pored svega, i zbir ljudskih istorijskih zaostavtina koje navode grupe ljudi da ive na jednoj teritoriji,

stvaraju zajedniku istoriju i zajedniku batinu i da se zajedniki suoavaju sa jedinstvenom sudbinom. Zato je nacija, bez obzira na krvno jedinstvo, na kraju krajeva, pripadnitvo i sudbina. Zato, onda, na istorijskoj karti sveta gledamo velike drave koje su potom izumrle, a na njihovom mestu su se pojavljivale nove drave, i obrnuto? Da li je razlog politiki i nema veze sa drutvenim temeljima Tree svetske teorije ili je razlog socijalni i ima veze sa ovim odeljkom Zelene knjige? Da vidimo. Neosporno je da je porodica socijalna a ne politika forma. Pleme tako e, jer je ono porodica koja se razmnoila i rairila na vie porodica. A nacija je pleme koje se uvealo nakon to su se njegova kolena i porodina stabla razgranala i razvila se u vie rodova, a potom i plemena. Nacija je tako e socijalna forma, koja poiva na nacionalnosti. Pleme je socijalna forma koja se oslanja na plemenske odnose. Porodica je socijalna forma koja se temelji na porodinim odnosima. Nacije sveta su socijalne forme koje se baziraju na ovenosti. One su, zatim, i politika forma koja definie dravu i oblikuje svetsku politiku kartu. Ali zato se ta politika karta sveta menja iz razdoblja u razdoblje? Razlog za to je to ovo politiko oblikovanje moe da vai za socijalnu formu, ali moe to i da ne bude. Ukoliko ono vai za neku naciju, trajno je i ne menja se. A ako se promeni, to se deava usled strane kolonizacije ili unutranje propasti, a potom se ponovo javlja pod parolom nacionalne borbe ili nacionalnog preporoda i nacionalnog jedinstva. Ali kad politika forma okuplja vie nacija, onda se ta politika karta raspada
33

usled osamostaljivanja pojedinih nacija pod parolom nacionalnosti. Tako su se raspale imperije koje su se na svetu pojavljivale jer su okupljale vie nacija koje su se ubrzo okretale svaka sebi i zahtevale svoju samostalnost. Politike imperije bi se raspale, a njihovi sastavni delovi vraali bi se socijalnom izvoru. Veoma jasan dokaz za to nalazi se u istoriji sveta, ako je paljive analiziramo kroz njena razdoblja. Zato se, me utim, te imperije formiraju od vie nacija? Odgovor je u tome to struktura drave nije socijalna struktura kao kod porodice, plemena i nacija, nego je drava politika struktura koja se stvara zahvaljujui brojnim faktorima od kojih je prvi i najjednostavniji nacija. Nacionalna drava predstavlja jednu politiku formu koja je u skladu sa prirodnom socijalnom strukturom i koja opstaje sve dok ne bude suoena sa tiranijom druge, od nje jae nacije, ili ako njena politika struktura kao dave podlee uticaju strukture sopstvenih plemena, rodova i porodica, jer politika struktura propada ako se pokorava socijalnoj strukturi plemena, porodice ili sekte. Ostali inioci strukture drave, pored proste drave (nacionalne drave), su verski, ekonomski i vojni inioci.

Jedinstvena vera moe da formira dravu od vie nacija. Ekonomske potrebe i vojne invazije tako e. Na taj nain se u svetu, u jednom razdoblju, pojavljuje neke drave ili imperije da bi se u sledeem izgubile. Kada, na primer, nacionalni duh nadjaava verski duh, a borba me u razliitim nacijama iste vere se rasplamsava, onda se svaka nacija osamostaljuje vraajui se svojoj socijalnoj strukturi uz izumiranje tih imperija. Zatim se ponovo javlja uloga vere kada verski duh nadjaa nacionalni, da bi se razliite nacije ujedinile pod zastavom jedinstvene vere, da bi se ponovo javila nacionalna uloga... itd. Sve drave koje su sastavljene od vie nacionalnosti, zbog verskih, ekonomskih,vojnih ili pozitivno-doktrinarnih razloga, bie suoene sa nacionalnim razdorom sve dok nacija ne stekne svoju nezavisnost, jer socijalni faktor neizbeno pobe uje politiki. Tako, bez obzira na politike potrebe koje determiniu osnivanje drave, ipak je osnova ivota pojedinaca porodica, pleme, nacija i celo oveanstvo. Jer, osnovni i trajni faktor je socijalni faktor, odnosno nacionalizam. Zato se prvo i treba usredsrediti na socijalnu injenicu i negovanje porodice da bi izrastao vaspitan i ispravan ovek, zatim na pleme kao na drutvenog zatitnika i prirodnu socijalnu kolu koja drutveno odgaja oveka u posleporodinoj fazi i, potom, na naciju. To je zato to ovek shvata vrednost drutvenih vrednosti jedino preko porodice i plemena, a to su upravo one prirodne socijalne forme za ij nastanak niko nije zasluan. Negovanje porodice je zbog
34

pojedinca, negovanje plemena je zbog porodice, pojedinca i nacije, odnosno nacionalizma. Jer, socijalni faktor je stvarni i trajni pokreta istorije (odnosno nacionalni faktor). Zanemarivanje nacionalnih veza ljudske zajednice i izgradnja politikog sistema u suprotonosti sa socijalnim stanjem, samo je privremena forma koja e propasti pod dejstvom socijalnog faktora tih zajednica, to jest pod dejstvom nacionalnog pokreta u svakoj naciji. Sve ovo su injenice date u ivotu oveka, one nisu inicijativne fikcije. Na svakom oveku u svetu je da ih shvata i da, svestan njih, radi da bi taj njegov rad bio svrsishodan. Neophodno je spoznati ove trajne injenice da bi se izbegla svaka stranputica, nepravilnost ili unitenje ivota ljudskih zajednica usled neshvatanja ili nepotovanja ovih principa ovekovog ivota.

ena

ena je ljudsko bie, i mukarac je ljudsko bie, to je neosporno i o tome nema sumnje. Prema tome, ljudskost mukarca i ene aksiomatski su izjednaeni. Razlikovanje mukarca i ene sa aspekta ljudskosti flagrantno je i bez opravdanja. Jer, ena jede i pije kao to i mukarac jede i pije. ena voli i mrzi kao to i mukarac voli i mrzi. ena misli, ui i shvata kao to i mukarac misli, ui i shvata. eni je kao i mukarcu potreban dom,odea i prevozno sredstvo. ena gladuje i edni kao to i mukarac gladuje i edni, ena ivi i umire kao to i mukarac ivi i umire. Onda, zato ena i zato mukarac? Dakako, ljudsko drutvo nisu samo mukarci i nisu samo ene, njega ine i mukarci i ene, to jest mukarac i ena po prirodi. Zato nisu stvoreni samo mukarci i zato nisu stvorene samo ene? Zatim, koja je razlika izme u mukog i enskog, odnosno izme u mukarca i ene? Zato je kreacija sveta iziskivala stvaranje ene i mukarca? Svakako, ljudsko drutvo postoji zato to postoje i ena i mukarac, a ne samo ena ili samo mukarac. I zato to mora da postoji prirodna potreba za postojanjem mukaraca i ena, a ne samo mukaraca ili samo ena. Dakle, svako od njih nije ono to i drugi, to jest postoji prirodna razlika izme u mukaraca i ena. Dokaz za to je da u prirodi postoje mukarac i ena. To svakako znai i postojanje uloga svakog od njih, koje se razlikuju shodno razlikama izme u mukaraca i ena. U skladu s tim neophodni uslovi u kojima bi svako od njih
35

iveo i odigrao svoju ulogu koja se razlikuje od uloge drugog i od njegovih uslova, shodno razlikama u samoj prirodnoj ulozi. Da bismo se mogli upoznati s tom ulogom moramo spoznati razlike u prirodnoj konstituciji ene mukarca... odnosno prirodne razlike izme u njih: ena je enskog pola, a mukarac mukog pola. ena, u skladu s tim, kako kau ginekolozi, dobija menstruaciju, odnosno pati od slabosti svakog meseca, dok mukarac ne dobija menstruaciju zato to je mukog pola. Prema tome, on ne pati od uobiajene slabosti svakog meseca Ova ciklusna slabost, to jest mesena slabost, u stvari je gubljenje krvi. To znai da je ena kao enski pol po prirodi podlona slabosti zbog gubljenja krvi svakog meseca. Kada ena ne dobije menstruaciju, onda je trudna. A kada zatrudni, slaba je, po prirodi stvari, skoro godinu dana. Tada je paralizovanih prirodnih aktivnosti sve dok se ne porodi. A kada se porodi ili pobaci tada nastaju babinje, a to je slabost koja prati ene nakon svakog poro aja ili pobaaja Mukarac ne moe da zatrudni, pa je prirodno da i ne pati od tih slabosti kao ena jer je ona enskog pola. Posle toga ena doji novoro ene koje je prirodno rodila. Dojenje traje skoro dve godine Prirodno dojenje podrazumeva da se beba ne odvaja od majke i ona ostaje uz nju, tako da njena aktivnost biva paralizovana i ona postaje neposredno odgovorna za novo ljudsko bie

kome pomae da obavlja svoje fizioioke potrebe bez kojih bi umrlo. Mukarci, me utim, niti zatrudne niti doje - kraj lekarskog objanjenja. Ove prirodne injenice, odnosno bioloke razlike, uobliavaju razliitost izme u mukarca i ene koji ne mogu biti izjednaeni. Same ove injenice su, tako e, dokaz za neophodnost postojanja mukog i enskog, to jest, mukarca i ene, i za to da svako od njih ima u ivotu ulogu i funkciju razliitu od onog drugog, gde mukarac apsolutno ne moe da zameni enu. Naime, mukarac ne moe da obavlja ove bioloke funkcije. Treba istai da su te bioloke funkcije teak teret za enu i iziskuju od nje veliki trud i zadaju joj i izvesnu bol. Me utim, bez ovih funkcija koje obavlja ena, ljudski ivot bi prestao. Dakle, ove funkcije su prirodne, a ne dobrovoljne, a nisu ni obavezne. One su neophodne i jedina preostala alternativa bila bi potpun prestanak ljudskog ivota. Postoje samovoljne intervencije protiv zaea, ali one su protiv ljudskog ivota. Postoje i delimine intervencije protiv zaea, a tako e postoje i intervencije protiv dojenja. Sve su to karike u lancu akcija protiv prirodnog ivota, ija je kulminacija ubistvo, jer ena ubija svoje materinsko bie da bi izbegla zaee, poro aj i dojenje. Ovo ne izlazi iz domena vetakih intervencija protiv prirodnog ivota, odnosno protiv zaea, dojenja, materinstva i braka. Jedina razlika je u njihovom stepenu.

36

Izostavljanje prirodne uloge ene u materinstvu, odnosno korienje jaslica kao zamene za majku predstavlja poetak izostavljanja humanosti zajednica i njihovo pretvaranje u bioloke zajednice vetakog ivota. Odvajanje dece od majki i smetanje u jaslice ukazuje na proces njihovog pretvaranja u neto slino piliima, gde jaslice vie lie na farmu za odgajanje pilia nakon izleganja. Ljudima i njihovoj prirodi nita drugo ne odgovara i ne pristaje sem prirodnog materinstva, to jest da dete podie njegova majka i da raste u porodici u kojoj ima materinstva, oinstva i bratstva, a ne na nekoj farmi kao to je farma za odgajanje pilia. I piliima, kao i svim drugim ivotinjama, potrebno je materinstvo kao prirodna faza. Zato je njihovo gajenje na farmama slinim jaslicama protivno njihovom prirodnom rastu, pa ak njihovo meso vie lii na vetako nego na prirodno. Meso koje se dobija sa tih farmi je neukusno, ak moe da bude i neblagotvorno jer nije odgajivano u prirodnim uslovima, to jest odgajano je bez prirodnog materinstva. Meso divljih ptica je ukusnije i korisnije zato to su rasle u prirodnim uslovima, uz materinstvo i hranile se prirodnom hranom. Za one koji nemaju porodicu i nemaju dom odgovorno je drutvo. Samo zbog takvih drutvo gradi jaslice i tome slino. Jer. bolje je da se njima brine drutvo nego da to ini pojedinac koji im nije otac. Ako se napravi prirodni test radi ustanovljavanja opredeljenja deteta izme u njegove majke i ustanove za negovanje dece, dete e se opredeliti za majku, a ne za

ustanovu. Poto je dete ve prirodno opredeljeno za majku, onda je majka taj pravi i prirodni negovatelj. Zato slanje deteta u jaslice umesto da ostane sa majkom predstavlja prinudu i prisiljavanje mimo njegovih prirodnih i slobodnih sklonosti. Prirodni rast je slobodan i ispravan rast. To to se od jaslica prave majke predstavlja prinudni in i protivno je slobodnom i ispravnom rastu. Kada se deca vode u jaslice to se ini prisilno ili korienjem njihove naivnosti i neznanja. Ona se odvode u jaslice iz isto materijalnih, a ne socijalnih razloga. Ako se iskljui prinuda i deja naivnost i neznanje, deca bi odbila da idu u jaslice i ostala bi sa svojim majkama. Nema opravdanja za ovaj neprirodni i nehuman postupak. ena, me utim, nije u poloaju koji odgovara njenoj prirodi, to jest ona je prinu ena da obavlja poslove koji nisu socijalni i protivni su materinstvu. Za enu kojoj je priroda odredila ulogu drugaiju od mukareve, neophodan je poloaj razliit od poloaja mukarca u kome e odigrati svoju prirodnu ulogu. Materinstvo je enska, a ne muka funkcija. Prema tome, prirodno je, da se deca ne odvajaju od majke. A svaki postupak odvajanja dece od majki je prinuda, prisiIjavanje i diktatura. ena koja naputa svoju majinsku ulogu prema svojoj deci,
37

protivi se svojoj prirodnoj ulozi u ivotu. eni se moraju obezbediti sva njena prava i svi odgovarajui uslovi u kojima nema prinude i prisiljavanja koji su naterali enu da odigra svoju prirodnu ulogu u neprirodnim uslovima, to jest u me usobno kontradiktornim uslovima. Ako se ena primorava da napusti svoju prirodnu ulogu u ra anju i materinstvu, onda je ona rtva prinude i diktature. ena koja nije u mogunosti da obavlja svoju prirodnu funkciju zato to mora da radi nije slobodna i primorana je na to silom potrebe, jer u potrebi se krije sloboda. Me u odgovarajue, pa i neodgovarajue uslove koji eni omoguavaju obavljanje njene prirodne funkcije, spadaju i oni uslovi koji ne odgovaraju osobi oslabljenoj teretom trudnoe, to jest teretom drugog oveka kojeg nosi u svojoj utrobi i koji joj ograniava fizike mogunosti. Nepravedno je enu koja je u takvom stanju zbog jedne od faza materinstva, staviti u poloaj koji ne odgovara njenom stanju, kao to je fiziki rad koji predstavlja kaznu za enu zbog toga to je humano izneverila materinstvo, i cena koju ona plaa da bi ula u svet mukaraca koji, naravno, nisu njenog pola. ena za koju se smatra - a i ona sama smatra - da fiziki rad obavlja samovoljno, u stvari nije takva. Ona to radi samo zato to je kruto materijalistiko drutvo stavlja u takvu prinudnu situaciju a da ona sama nije toga direktno svesna. Ona nema drugog izbora osim da prihvati uslove tog drutva mislei da radi slobodno. Ona nije slobodna u odnosu na pravilo: me u mukarcima i enama ni u emu nema razlike.

To "ni u emu je velika enina obmana i ona podriva sve odgovarajue i neophodne uslove koji su joj potrebni i u kojima ona mora da uiva naspram mukarca zbog njene prirode koja ju je predodredila za obavljenje ore ene prirodne uloge u ivotu. Izjednaavanje mukarca i ene u noenju tekih tereta dok je ona trudna predstavlja nepravdu i surovost. Izjednaenost mukarca ene u poslu i postu dok ona doji - nepravda je i surovost. Izjednaavanje mukarca i ene u prljavom poslu koji kalja njenu lepotu ili umanjuje njenu enstvenost - nepravda je i svirepost. Uenje ene programu koji je navodi da obavlja poslove koji ne odgovaraju njenoj prirodi tako e predstavlja nepravdu i krutost. Nema razlike izme u mukarca i ene u svemu to je ljudsko. Nijedno od njih nema prava da se vena s drugim bez njegovog pristanka ili da se od njega razvede bez pravednog su enja koje e to potvrditi, ili da se razvede bez pristanka i mukarca i ene u odsustvu suda ili da se ena ponovo uda bez dogovora o razvodu ili da se mukarac ponovo oeni bez dogovora o razvodu. ena je gospodar kue, jer kua predstavlja jedan od odgovarajuih i potrebnih uslova za enu koja
38

menstruira, koja zatrudnjuje, koja ra a i koja obavlja funkciju materinstva. ena je vlasnik kue u kojoj ive njena deca. ak je i dunost enke u ivotinjskom svetu, a ne samo kod ljudi, da obavlja svoje materinstvo po prirodi stvari. Otuda je surovo liiti decu njihove majke ili liiti majku njenog doma. ena je samo enski pol. Biti enskog pola znai imati razliitu bioloku prirodu od mukarca zato to je on mukog pola. Bioloka priroda ene, koja je drugaija od mukareve, dala je eni i sutinske spoljanje karakteristike po kojima se razlikuju od mukarca Takav je sluaj i sa enkama drugih ivih bia i biljki, koje su razliite po svojoj anatomiji i sutini u odnosu na mujake. To je prirodna i nediskutabilna injenica. U svetu ivotinja i biljki mujak je uvek stvoren jai i grublji. A enka je u biljnom, ivotinjskom i ljudskom svetu po prirodi stvorena nenija i lepa. To su prirodne i vene injenice o stvaranju svih ivih bia... ljudi, ivotinja i biljaka. Shodno ovim biolokim razlikama i na osnovu prirodnih zakona, mujak je bez prinude odigrao ulogu jaeg i grubljeg. On je takav i stvoren. enka je odigrala ulogu nenije i lepe bez izbora, jer je ona stvorena kao takva. Ovo prirodno pravilo je pravedan sud, s jedne strane zato to je prirodno, a s druge strane zato to predstavlja osnovno pravilo slobode. To je zato to su bia stvorena slobodna i to svaka intervencija protivna pravilu slobode predstavlja prinudu. Nepridravanje ovih srodnih uloga i nepotovanje njihovih granica predstavlja zapostavljanje i degradiranje same vrednosti ivota. Priroda je to tako uredila da bi se sloila sa neizbenou ivota izme u bitisanja i konanosti. Jer, ivo bie, im je stvoreno, kao takvo e neminovno iveti dok ne umre. Egzistencija se od poetka do kraja zasniva na biolokom prirodnom zakonu, bez izbora i bez prinude. To je prirodan zakon. To je prirodna sloboda. U svetu ivotinja, biljaka i ljudi neophodno je prisustvo i mujaka i enki samim tim to se ivot nalazi izme u bitisanja i konanosti. Nije u pitanju samo njihova egzistencija, jer je neophodno da oni odigraju jo i svoje prirodne uloge zbog kojih su stvoreni i to s potpunom efikasnou. A ako to ne bude u potpunosti ura eno, znai da su prisutne nepravilnosti u ivotnom toku prouzrokovane izvesnim okolnostima. To su uslovi u kojima ive drutva skoro svuda u svetu kao rezultat meanja izme u uloge mukarca i ene, odnosno kao rezultat pokuaja pretvaranja ene u mukarca. Oni bi trebalo, u skladu sa njihovom prirodom i svrhom, da budu kreativni, a nasuprot tome olienje su nazadovanja, odnosno protivprirodnog pravca koji je destruktivan u odnosu na pravila slobode i predstavlja negaciju ivotnog opstanka. I mukarac i ena svako za sebe, moraju da odigraju svoju ulogu za koju su i stvoreni i da od nje ne odustaju. Jer, potpuno ili delimino odustajanje od toga moe da se desi
39

jedino u prinudnim okolnostima, to jest u nenormalnim okolnostima. ena koja odbacuje brak, trudnou ili ukraavanje i enstvenost iz zdravstvenih razloga, u stvari, odustaje od svoje prirodne uloge u ivotu pod pritiskom ovih poremeenih zdravstvenih okolnosti. A ena koja odbacuje brak, trudnou ili materinstvo... itd. zbog posla odustaje, u stvari, od svoje prirodne uloge tako e usled primoravajuih okolnosti. ena koja odbija brak, trudnou ili materinstvo... itd. bez ikakvog materijalnog razloga, odustaje od svoje prirodne uloge pod uticajem primoravajuih okolnosti, odnosno usled moralnog odstupanja od svoje bioloke prirode. Prema tome, odustajanje mukarca ili ene od prirodne uloge u ivotu moe da se desi jedino u neprirodnim uslovima koji su protivni slobodi i koji ugroavaju opstanak. Zato je neophodna svetska revolucija koja e zbrisati sve materijalne uslove koji spreavaju enu da obavlja svoju prirodnu funkciju u ivotu i koji je primoravaju da izvrava muke poslove da bi se sa mukarcem izjednaila u pravima. Do ove revolucije e neminovno doi, naroito u industrijskim sredinama, u vidu borbe za opstanak i to bez podstrekaa na revoluciju, kao to je, na primer, Zelena knjiga. Sve zajednice sada gledaju na enu kao na robu i nia vie. Orijent na nju gleda kao na robu koja se moe prodati i kupiti, a Zapad na nju gleda kao da i nije ena Guranje ene u muke poslove surov ie napad njenu enstvenost, koju joj je prirod dodelila biolokom svrhom, neophodnom ivotu. Jer, muki poslovi briu enske crte lepote koje su stvorene zato da bi se videle i odigravale drugaiju ulogu od rada koji eni ne odgovara. One su kao cvetovi, stvoreni da stvaraju polen i proizvedu seme A ako ih unitavamo, onda e uloga biljaka u ivotu biti okonana. enke su ukras prirode i kod leptira, ptica i ostalih vrsta ivotinjskog sveta, zbog ove vitalne prirodne funkcije. Muki poslovi ako ih obavlja ena, iziskuju njeno pretvaranje u muko, zapostavljajui,

pri tom, njenu ulogu i lepotu. ena ima sva prava, i to bez primoravanja, na pretvaranje u muko i na zapostavljanje svoje enstvenosti. Prirodne razlike u anatomskom sklopu izme u mukarca i ene dovele su do toga da se funkcija enskih organa, koji su drugaiji od mukih, tako e razlikuje. To je dovelo do razlike u prirodi mukarca i ene, kao rezultat razlike izme u njihovih raznih organa i do razlike u naravima, psihi, nervnom sklopu i obliku tela. ena je emocionalna. ena je lepa. ena lako zaplae. ena se plai. ena je, uopte, zbog drugaije bioloke prirode, nena, dok je mukarac grub. Ignorisanje prirodnih razlika izme u mukarca ene i meanje njihovih uloga pred stavlja apsolutno necivilizovan postupak i in protivan zakonu prirode, destruktivan u odnosu na ivot oveanstva i ozbiljan uzrok bede drutvenog ivota oveanstva.

40

Industrijska drutva dananjice, koja su prilagodila enu fizikom radu isto kao i mukarca, na raun njene enstvenosti i prirodne uloge u ivotu u smislu lepote, materinstva i spokojstva necivilizovana su drutva. Zato bi bilo apsurdno i pogubno po ljudsku civilizaciju kopirati ih. Pitanje, tako, nije u tome da li ena radi ili ne radi, jer to je materijalistiko i smeno pitanje. Drutvo mora svakom svom pripadniku koji je sposoban za rad i njemu potreban da obezbedi posao, bilo da su to mukarci ili ene, ali da svako radi u oblasti koja mu odgovara i da niko ne bude prinudom nateran da radi ono to mu ne odgovara. Nepravda je i diktatura da se deca na u u uslovima za rad odraslih, a, tako e, nepravda je i diktatura i da se ene na u u uslovima rada za mukarce. Sloboda je da svaki ovek ui ono to mu odgovara i da se osposobi za sebi odgovarajui posao. Diktatura je da ovek ui ono to mu ne odgovara da bi radio posao koji mu je nepogodan. Posao koji odgovara mukarcu ne mora uvek da odgovara i eni. Znanje koje odgovara deci nije ono znanje koje odgovara odraslima. Ne postoje razlike u ljudskim pravima izme u mukarca i ene kao odraslog oveka i deteta. Ali, ne postoji potpuna jednakost me u njima u pogledu dunosti koje bi trebalo da izvravaju.

Manjine
ta je manjina? Koja su njena prava i obaveze i na koji nain reiti problem manjne u skladu sa reavanjem razliitih problema oveka u svetlu Tree svetske teorije. Dve su vrste manjina, tree nema. Prva pripada jednoj naciji, a njen drutveni okvir je njena nacija. Druga manjina je ona koja ne pripada nekoj naciji i nema drutveni okvir osim ovog sopstvenog. Ova vrsta manjina formira jednu od istorijskih skupina oko

koje e se na kraju oformiti nacija pod dejstvom pripadnitva i zajednike sudbine. I ova manjina ima svoja drutvena prava, kao to smo videli. Bilo bi nepravedno otu ivati ova prava od strane bilo koje veine, jer su socijalne osobenosti autohtone osobine koje se ne mogu ni dati ni oduzeti. Politiki i ekonomski problemi manjina ne mogu se reavati sem u okviru drutva mase u kojem masa mora da raspolae vlau, bogatstvom i orujem. Gledanje na manjine kao manjine sa politikog i ekonomskog aspekta diktatura je i nepravda.

Crnci Crnci e dominirati u svetu

41

Poslednja era ropstva bila je era porobljavanja crne rase od bele rase. Ta era e uvek biti prisutna u mislima crnog oveka sve dok se ne bude osetio rehabilitovanim. Ovaj istorijski i tragian doga aj, ovaj oseaj ogorenosti i traganja za stanjem oseanja zadovoljstva zbog rehabilitovanja itave jedne rase, predstavlja psiholoki motiv, koji se ne moe ignorisati, u pokretu crne rase da se osveti i da dominira. Pored toga, tu su jo i nezaobilazni drutveno-istorijski ciklusi me u kojima i onaj kada je uta rasa vladala svetom krenuvi iz Azije prema ostalim kontinentima. Potom je na red dola bela rasa kada je nastupila u kolonijalistikom pokretu irokih razmera, koji je obuhvatio sve kontinente sveta. Sada je crna rasa na redu da vlada. Crna rasa je sada u veoma zaostalom socijalnom poloaju. Ali, ta zaostalost radi u korist kvantitativne nadmonosti ove rase, jer nizak ivotni standard liio je crnce poznavanja sredstava za ograniavanje i kontrolu nataliteta. Njihovi socijalni odnosi razlog su neograniavanja broja sklopljenih brakova koji vode neogranienom razmnoavanju, dok se brojnost drugih rasa smanjuje usled planiranja porodice, ograniavanja broja sklopljenih brakova i zauzetosti neprekidnim poslovima, za razliku od crnaca koji upranjavaju nerad u stalno vruoj klimi.

Obrazovanje
Obrazovanje ili uenje nije onaj sistematizovani metod ili oni klasifikovani kolski predmeti koje mladi moraju da naue tokom odre enog broja asova iz kolskih udbeika sedei u redovima klupa. Nain obrazovanja koji sada preovla uje u svim delovima sveta u suprotnosti je sa slobodom. Obavezno obrazovanje kojim se razliite drave sveta hvale im uspeju da ga nametnu svojoj omladini jedan je od naina guenja slobode. To je prisilno unitavanje ljudskih talenata i prinudno usmeravanje ljudskih izbora i diktatorski akt koji ubija slobodu jer zabranjuje oveku slobodan izbor,

stvaralatvo i briljiranje. oveka primorati da ui neko gradivo, to je diktatura. Nametanje odre enih predmeta i utiskivanje njihovog uenja u oveka - i to je diktatura. Prinudno obrazovanje i organizovano i sistematizovano obrazovanje pravi od mase neznalice. Sve drave koje odre uju pravce obrazovanja preko zvaninih nastavnih programa i primoravaju ljude na to i zvanino odre uju predmete i znanje koje treba usvojiti, u stvari su drave koje primenjuju diktaturu protiv svojih gra ana. Sve metode obrazovanja koje danas preovladavaju u svetu treba da se zbriu optesvetskom kulturnom revolucijom, koja e ljudski um osloboditi metode patriotskog i ciljnog usmeravanja ukusa, koncepcije i mentaliteta oveka.
42

To ne znai zatvaranje vrata na obrazovnim ustanovama, kao to se moe uiniti povrnom itaocu. Naprotiv, to znai da bi drutvo trebalo da obezbedi sve vrste obrazovanja i da dozvoli ljudima da se slobodno i spontano opredele za razne nauke. To zahteva da za sve bude dovoljno obrazovnih ustanova za sve vrste znanja, poto nedovoljan broj tih ustanova predstavlja ogranienje slobode oveka i prisilu da naui jedna znanja liavanjem prirodnog prava jer mu nedostaju druga saznanja. Drutvo koje zabranjuje znanje, kao i drutvo koje ima monopol nad znanjem, reakcionarno je drutvo koje je slepo okrenuto neznanju i u suprotnosti je sa slobodom. Prema tome, drutva koja zabranjuju upoznavanje sa verom onakvom kakva je reakcionarna su drutva slepo okrenuta neznanju i u suprotnosti su sa slobodom. Drutva koja dre monopol nad verom tako e su reakcionarna drutva okrenuta neznanju i protivna slobodi. Drutva koja iskrivljuju veru, civilizaciju, ponaanje drugih, onda kada ih sebi pretpostavljaju kao spoznaju, tako e su zagriena reakcionarna drutva u suprotnosti sa slobodom. Drutva koja zabranjuju materijalna saznanja reakcionarna su drutva, slepo okrenuta neznanju i protivna su slobodi. Drutva koja dre monopol nad materijalnim saznanjima slepo su okrenuta neznanju i protivna su slobodi. Znanje je prirodno pravo svakog oveka i niko nema pravo da mu ga uskrauje pod bilo kojim izgovorom, sem ako sam ovek uini neto to e ga spreiti u tome. Neznanje e nestati onda kada svaka stvar bude predstavljena onakvom kakva jeste i onda kada njihovo upoznavanje bude dostupno svakom oveku na nain koji njemu odgovara.

Melodije i umetnosti
ovek je jo uvek zaostao i bie sve dok ne bude mogao da se izrazi jednim jedinstvenim jezikom, i sve dok ne ostvari tu ljudsku tenju, na izgled neostvarivu - izraavanje radosti i tuge, dobra i zla, lepote i runoe, udobnosti i bede, smrtnosti i veitosti, Ijubavi i mrnje, kao i opisivanja boje, oseanje ukusa i raspoloenja kao i svega ostalog - bie mu i dalje posrednik isti jezik kojim jedan narod spontano govori.

ak e i samo ponaanje i dalje ostati bazirano na reakcijama izazvanim oseanjima koje jezik stvara u shvatanju onoga koji se njime izraava. Uenje jednog jezika, bez obzira kojeg, ne predstavlja reenje u ovom trenutku. To pitanje e i dalje neminovno ostajati nereeno dok proces ujedinjavanja jezika ne pro e kroz vie epoha i generacija, s tim da se iz njih izgubi faktor nasle a poto pro e dovoljno vremena, jer, oseanja, ukusi i raspoloenja dedova i oeva su ono to formira oseanja, ukus i raspoloenje sinova i unuka. A ako se ti dedovi izraavaju razliitim jezicima, a unuci jedinstvenim jezikom, onda unuci nee primetiti ukuse onog drugog
43

ak i ako govore jedinstvenim jezikom. Ovaj jedinstveni ukus nee biti ostvaren ako novi jezik ne bude odraavao ukus i oseanja koji se nasle em prenose sa generacije na generaciju. Ako jedna ljudska zajednica nosi belu odeu za vreme alosti, a druga crnu odeu u istom sluaju, onda e oseanje svake, od ovih grupa ljudi biti prilago eno ovim dvema bojama, to jest jedna e mrzeti crnu boju kad je druga voli, i obratno. Ovo oseanje fiziki utie na elije i sve gene i njihova kretanja u ljudskom telu. To prilago avarije se prenosi nasle ivanjem, tako da naslednik automatski mrzi onu boju koju je mrzeo njegov predak, kao rezultat nasle enog oseanja svog pretka. Na taj nain narodi saoseaju samo sa svojom umetnou i batinom i zbog inioca nasle a ne oseaju umetnost drugih naroda, ak i kada ovi batinom razliiti narodi govore u datom trenutku istim jezikom. Ova razlika se, tavie, pojavljuje, mada u minimalnim granicama, ak i me u grupacijama istog naroda. Uenje jednog jezika nije problem, kao to nije problem da se shvati umetnost drugih poznavanjem njihovog jezika. Problem je, me utim, nemogunost istinskog duhovnog prlago avanja jezicima drugih. To e ostati nemogue sve dok u telu oveka, okrenutog jedinstvenom jeziku, ne prestane uticaj nasle a. oveanstvo je zaista zaostalo sve dok ovek ne moe da razgovara sa svojim bratom, ovekom, jednim istim nasle enim, a ne nauenim jezikom. Ipak je samo stvar vremena kada e oveanstvo ostvariti taj cilj, ako se civilizacija dotle ne raspadne.

Sport, jahanje i priredbe

Sport je ili lina aktivnost, poput molitve koju ovek obavlja sam ak i unutar zatvorene sobe, ili javna i zajednika aktivnost na terenima, koja se kolektivno obavlja u bogomoljama. Prva vrsta sporta tie se samog oveka, dok se druga vrsta tie celog

naroda koji se ceo bavi njome i nikome ne doputa da se njome bavi umesto njega. To je nelogino isto tako kao kada bi mase ljudi ule u bogomolju da nekog gledaju ili grupe ljudi koje se mole, a da oni sami to ne ine. Tako e je nelogino da mase ljudi ulaze na stadione i igralita i da gledaju jednog ili vie igraa, a da se oni sami ne bave sportom. Sport je kao molitva, jelo, grejanje i vetrenje, pa bi glupo bilo da ljudi ulaze u restoran i gledaju kako neki ovek ili grupa ljudi jede, ili da ljudi ostavljaju jednog oveka
44

ili grupu ljudi da se greju ili da uivaju u vetrenju umesto njih. Neprihvatljivo je da drutvo dopusti jednom oveku ili timu da dri monopol nad sportom, a da drutvo podnosi trokove tog monopola u korist pojedinca ili tima. To je potpuno isto kao to je demokratski da narod ne sme da dozvoli pojedincu ili grupi ljudi - bila to partija, klasa, sekta, pleme ili savet - da umesto njega odluuje o njegovoj sudbini i osea njegove potrebe. Lini sport tie se samo onoga ko se njime bavi na sopstvenu odgovornost i sopstveni troak. Javni sport je opta potreba ljudi i njih niko ni fiziki ni demokratski ne predstavlja u bavljenju time. S fizike strane, taj predstavnik ne moe da prenosi duhovnu i sopstvenu telesnu sportsku korist drugima, a s druge strane pojedinac ili tim nemaju pravo da dre monopol nad sportom, vlau, bogatstvom ili orujem nautrb drugih. Sportski klubovi, koji u dananjem svetu predstavljaju osnovu klasinog sporta i koji prisvajaju sve izdatke i zajednike potencijale koji su namenjeni sportskim aktivnostima u svakoj dravi, samo su drutveno-monopolistike institucije, sline instrumentima politike diktature, koji za sebe monopoliu viast, ili privrednim instrumentima koji monopoliu bogatstvo umesto drutva, ili klasinim vojnim instrumentima koji sami raspolau orujem. Kako era mase rui monopolistike instrumente vlasti, bogatstva i oruja, ona e neminovno ruiti monopolistike instrumente drutvenih aktivnosti, to jest sport, jahanje i slino. Narodnim masama koje su liene svog dostojanstva i svoje volje i koje stoje u redu da bi podrale izbornog kandidata koji e umesto njih odluivati o njihovoj sudbini, raunajui s nemoguom pretpostavkom da e ih predstavljati i sauvati njihovo dostojanstvo i suverenitet itavog bia, ostaje samo da gledaju kako jedan ovek radi upravo ono to bi trebalo da rade oni sami. To isto vai i za narodne mase koje ne mogu same da se bave sportom sebe radi, i koje, usled svog neznanja, podleu obmanjivanju od strane monopoiistikih instrumenata koji rade na tome da monopoliu sportom i otupljuju narodne mase i usmeravaju ih da se smeju i aplaudiraju umesto da se bave sportom. Sport treba da

bude masovan kao i vlast, kao to i bogatstvo treba da bude svojina svih narodnih masa i da oruje bude u rukama naroda, a sport kao drutvena aktivnost tako e treba da bude masovan. Javni sport tie se itavog naroda i treba da bude svojina itavog naroda zbog svoje korisnosti za zdravlje i kao razonoda. Bilo bi glupo ostaviti ga samo pojedincima i odre enim grupama da monopoliu njime i da sami uivaju njegove teiesne i duhovne
45

vrednosti, dok narodne mase daju razne doprinose i mogunosti i snose izdatke masovnog sporta i svega to je za sport potrebno. Hiljade ljudi koji ispunjavaju gledalita na stadionima da bi posmatrali, aplaudirali i smejali se - upravo su oni bezumnici koji nisu sami mogli da se bave sportom, pa dolaze da sede u gledalitu, da lenjstvuju i aplaudiraju onima koji su im oduzeii inicijativu, koji su zavladali terenima i prisvojili sport, podredivi svojim potrebama sredstva koja su dale mase. Gledalita na stadionima su pravljena upravo zato da bi se ispreila izme u narodnih masa i terena, odnosno da bi osujetila narod da i sam stigne do terena. Ona e se isprazniti, a onda i ukinuti, onog dana kada narodne mase budu krenule na sportske terene i kada same budu poele da se bave sportom i kada budu shvatile da je sport sveopta aktivnost kojom se treba baviti, a ne posmatrati jer bilo bi shvatljivo da je upravo obrnuto, to jest da je posmatra bespomona i apatina manjina Gledalita na stadionima e nestati kada ne bude bilo nikoga da sedi u njima. Ljudi koji nisu sposobni da odigraju u ivotu herojsku ulogu i koji ne poznaju istorijska doga anja, koji nisu kadri da zamisle budunost, koji u svom ivotu nisu ozbiljni - to su ti marginalni ljudi koji ispunjavaju gledalita u pozoritima i na priredbama da bi gledali doga aje ivota i uvideli kako oni teku, potpuno isto kao to uenici sede u kolskim klupama zato to nisu obrazovani, nego su na poetku, i nepismeni. Oni koji stvaraju ivot nemaju potrebe da uz pomo glumaca na pozorinim daskama ili u bioskopima uvi aju kako tee ivot. Tako jahaima koji imaju svog konja nisu potrebna mesta u gledalitima hipodroma. Kad bi svako imao svog konja, ne bi imao ko da aplaudira. Gledaoci bi bili samo oni koji nisu u stanju da se bave ovim sportom, jer nisu jahai. Zato beduinski narodi ne pokazuju zainteresovanost za pozorite i priredbe, jer su veoma radni i ozbiljni u svom ivotu. Oni su stvaraoci ozbiljnog ivota i zbog toga ismevaju glumu. Beduinske zajednice tako e ne gledaju igrae, nego sami grupno uestv uju u veselju i igrama zato to spontano oseaju potrebu za tim i uestvuju bez objanjenja Sve vrste boksa i rvanja dokaz su da se oveanstvo jo nije otarasilo svog divljakog ponaanja. Me utim, to e sve nestati daljim koraanjem oveka uz lestvice civilizacije. Dvoboj pitoljima, a pre toga prinoenje ljudski rtava bili su uobiajeni u nekim fazama ljudskog razvoja. Ali svi ti divljaki postupci su nestali pre vie stotina godina i sada se ovek sam sebi smeje i istovremeno ali zbog toga to se ranije bavio tim stvarima. Takva je i sudbina svih vrsta boksa i rvanja koja e uslediti kroz desetine ili stotine godina Me utim, pojedinci civiiizovaniji od drugih i umno savreniji upravo su ti koji su sposobni da izbegavaju ta divljaka ponaanja i kao uesnici, i kao navijai.

46

47

48