1

Poljoprivredni fakultet Interni dokument

AF Web Team Copyright 1999

INTERNET
U oblasti informatike kraj veka je obelez en Internetom i svetskom kompjuterskom mrez om. O Internetu se danas govori kao o necemu s ponovo bitno menja z ivot coveka na Zemlji. Sve s je nes to to to znacilo, znaci, ili e znaciti u veku koji ubrzo dolazi, zauzima svoje mesto na Internetu. Ljudi i njihove asocijacije stupaju u kontakt bez ogranicenja koja su do skora nametali standardna radiodifuzija i pos tanski saobra aj. Uz pomo informatickih tehnologija koje su u permanentnom eksplozivnom razvoju, nezabelez enom u istoriji covecanstva, menjaju se tradicionalna shvatanja o komuniciranju, vaspitanju, obrazovanju, saradnji, zabavi i drugim za coveka vaz nim pitanjima boravka i opstanka na Zemlji. Poimanje okolnog sveta se menja i covek se zahvaljuju i Internetu sve vis ose a graaninom e sveta bez obzira na pripadnost odreenoj rasi, naciji ili veri, na primer. Aktuelna istraz ivanja i futurolos procene ukazuju da se radi o promenama koje su ve e od onih ke koje su svojevremeno izazvali radio i televizija zajedno. Na Internetu covek nije, kao u slucaju televizije, u poziciji da bude samo pasivni primalac poruka. Naprotiv, mogu nost interaktivne komunikacije su prakticno neogranicene. Poruke se mogu primati i upu ivati u realnom vremenu (live), ili odloz eno (delayed) i to sve u odnosu na jednog ili mnos drugih ucesnika u komunikaciji na Mrez i. Zbog tvo implikacija koje Internet sa sobom nosi, dobro je ukazati na neke osnovne karakteristike ovog novog dostignu a covecanstva. Najkra e receno, Internet je skup multimedijalnih vidova vis esmerne komunikacije ljudi i kompjutera povezanih svetskom telekomunikacionom mrez om. Za ovu novu globalnu svetsku komunikaciju i informaticku infrastrukturu koja je podrz ava, u svetu se za kratko vreme odoma io jednostavan termin MREZ A. Uz pomo kompjutera i specijalnog softvera za komunikaciju na Mrez i, preko svetskog telekomunikacionog sistema ljudi stupaju u medjusobni kontakt na svim zamislivim rastojanjima, razmenjuju i tekstualne, govorne, graficke, muzicke i druge poruke. Na brojnim racunarima rasutim po svetu instalirani su tzv. Internet-sajtovi (sedis sa kojih se dobija obilje podataka o kompanijama, ta) agencijama, institucijama, univerzitetima, ljudima, dogaajima, nauci, tehnici, obrazovanju, biznisu, kulturi, zabavi, prirodi, - bukvalno o svemu s coveku padne na pamet. to Na sajtovima koji u Mrez i imaju precizne i jedinstvene adrese, instalirane su takozvane webprezentacije koje, nakon s im se sa bilo kog racunara u Mrez i pristupi, nude posetiocu obilje to informacija, obicno o vlasniku sajta. Na primer, ako pristupi sajtu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, posetioca ocekuje vizuelno efektna informacija o fakultetu, institutima, katedrama, profesorima i saradnicima, nastavnim planovima i programima, savetovanjima i simpozijumima, izdatim knjigama, zatim mnos tvo fotografija Novog Sada, fakulteta, ljudi, i konacno, animacije i umetnicki radovi na kompjuteru. Ili, ako se korisnik odluci da pogleda s trenutno na trz is nudi Sony korporacija, dovoljno ta tu je da na svom racunaru odtipka odgovaraju u Internet-adresu i da saceka nekoliko sekundi dok preko Mrez e ne stigne na odabrani sajt. Kada stigne, posetilac je zapravo negde tamo i web-prezentaciju istraz uje na kompjuteru za koji najces e uops ne zna gde se nalazi. Kod tako velikih korporacija te uobicajeno je da se vis identicnih sajtova povez e u tzv. prsten da bi se komunikacija ubrzala. To e prakticno znaci da evropljani pretraz uju sajt Sony-ja lociran negde u Evropi, azijati pristupaju sajtu negde na svom kontinentu i sl. C ak i u tom domenu nema ogranicenja; na primer, sa ovih prostora se bez ikakvih problema umesto evropskom moz e pristupati i Sony-jevim mirror(ogledalo)-sajtovima na drugim kontinentima. Pretraz ivanje Sony-jevog prstena sajtova nudi informacije o korporaciji, predstavnis tvima u svetu proizvodima, cenama, itd. Adrese kompjuterskih Internet sajtova danas su potpuno uobicajene u standardnim pos tanskim komunikacijama, preko novina ili televizije. Dovoljno je prepoznati jednostavnu troslovnu kombinaciju www (od engleskih reci world-wide-web, ili u slobodnom prevodu svetski rasprostranjena mrez a) na pocetku informacije da bi se znalo da se radi o Internet-adresi. Agresivnost u saops tavanju ovih adresa danas je nesumnjivo u modi; frekventnost pojavljivanja Internet-adresa na televiziji, jednaka je ili ve a od frekventnosti saops tavanja telefonskih brojeva kao tradicionalnih delova adresa. Uzgred, saops tavanje faks-brojeva je ve uocljivo retko, a faks-mas e po svemu sude i biti kratkotrajna ine pojava u svetu komunikacija sa rokom trajanja najdalje do kraja veka.

POLJOPRIVREDNI FAKULTET
e-mail: af@polj.ns.ac.yu

AF Web Team

Novi Sad

Internet: http://polj.ns.ac.yu

Poljoprivredni fakultet Interni dokument

AF Web Team Copyright 1999

World Wide Web (WWW)

WWW, World Wide Web, W3 ili skra eno Web, relativno je nov multimedijalni informacioni servis baziran na hiper-tekstu. Razvila ga je grupa naucnika iz Evropskog centra za nuklearnu fiziku (CERN) sa ciljem da se obicnim korisnicima omoguci jednostavan pristup raznovrsnim servisima mrez e i za kratko vreme je postao najkoris eniji servis na Internetu. Milioni ljudi svih profila lako se navikavaju na hipertekst linkove koji povezuju dokumente. Slede i ove veze jednostavno se prelazi sa servera na server, bez ogranicenja s irom sveta. Ovo kretanje se naziva i navigacija ili surfovanje (engl. navigation, odnosno net surfing). Osim standardnog teksta, dokumenti mogu sadrz ati i slike, zvukove, pokretne slike i sl., tako da se zapravo radi o vrlo atraktivnom multimedijalnom sistemu. Iz specijalnih kompjuterskih programa za pristup WWW-u moze se pristupati i drugim servisima Interneta, kao s su Gopher, News, Anonimni ftp, Telnet i sl. to WWW je klijent-server sistem, gde se podaci nalaze na serverima na mrez i. Klijenti pomo u korisnickih programa, kao s su pre svih Microsoft (MS) Internet Explorer i NetScape Navigator to (postoje i drugi manje popularni, kao s su Lynx, Mosaic, Cello ili Arena), pristupaju serverima to odgovaraju im protokolom koji se naziva HTTP (Hyper Text Transfer Protocol). Prednost je u tome s se isti dokumenti bez tes a prikazuju na vrlo raznovrsnim operativnim sistemima na to ko racunarima s irom sveta. Najces e se radi o popularnim operativnim sistemima MS-Windows, Unix i dr. Na pocetku su Web aplikacije bile staticke, a prva verzija Web-a bila je u karakter-orijentisanom tekst okruz enju sa orijentacijom na stranu ili dokument. (Odatle i termin home page za prvu stranu na Web serveru). Danas mnoge vode e Web lokacije imaju front-end relacione baze podataka koje podrz avaju dinamicke i ad hoc upite i u trenutku generis multimedijalne dokumente. u Standardni format dokumenata koji se prenose je HTML (Hyper Text Markup Language). To su tekstualne datoteke sa dodatkom sekvenci za formatiranje teksta. Sus tinska osobina Web-a kao hipermedijalnog sistema je mogu nost referenciranja drugih dokumenata iz HTML-a. Ovo referenciranje moz e biti u okviru istog servera ili pozivanjem drugog servera u mrez i, s se na to ekranu obicno prikazuje kao podvucen tekst. Kreiranje sadrz aja Web-a vrs se pomo u specijalnih softvera, odnosno programskih jezika i i editora. Meu poznatijima su graficki orijentisani jezik Java (pomo u koga korisnici mogu kreirati Web stranice sa animacijama poput crtanih filmova ili 3-D virtuelnih svetova) i FrontPage editor sa odlicnim mogu nostima brzog komponovanja i realizacije sadrz aja Web stranica.

Koris cenje: Sa radne stanice aktivira se program NetScape ili Internet Explorer levim klikom mis na odgovaraju u ikonicu na ekranu. Odabrani program postaje citac a HTML stranica, odnosno dobija status klijent programa za pristup Web serverima na Internetu. Ako se u odgovaraju em prozoru korisnickog menija izabere lokacija www.ns.ac.yu, dobi e se prva strana (home page) Web servera Univerziteta u Novom Sadu. Pojedini sadrz aji HTML stranice na koju je ostvaren pristup predstavljaju dogaaje. Koji e se dogaaj desiti ako se izabere to mesto, pis u donjem levom e uglu WWW citaca (moz e biti start za slanje elektronske pos hipertekst link te, prema drugim dokumentima, prelazak na drugi ra cunar gde se nalazi tema koja zanima korisnika, aktiviranje neke animacije, pesme itd).

POLJOPRIVREDNI FAKULTET
e-mail: af@polj.ns.ac.yu

AF Web Team

Novi Sad

Internet: http://polj.ns.ac.yu

Poljoprivredni fakultet Web Team Interni dokument Copyright 1999

AF

E - mail (elektronska pos ta)

Elektronska pos (e-mail ili E-mail, cita se i-meil) je jedan od najvaz nijih i najces e ta koris enih servisa Interneta. Ve ina poznatih programa za rad na Internetu (pre svih Microsoft Internet Explorer i NetScape Navigator) ima mogu nost razmene elektronske pos a za te, ambicioznije korisnike postoje i posebni programi koji sluz e samo za pos tu. Slicno kao u standardnoj pos tanskoj komunikaciji, da bi se poruka poslala putem elektronske pos potrebno je samo znati e-mail adresu primaoca. U slucaju da je primalac te, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, adresa ima slede u sintaksu: primalac@polj.ns.ac.yu (npr. tihomir@polj.ns.ac.yu ili salvai@polj.ns.ac.yu). Prvi deo adrese, primalac, najces e je ime ili prezime osobe, ali moz e biti i ime firme, grupe ili institucije (npr. AgriFac@polj.ns.ac.yu ili Dean@polj.ns.ac.yu). Znak koji sledi "@" cita se kao "et" (ili u nas z argonu majmun). Ostatak adrese je Internet adresa polj.ns.ac.yu. em Prednost elektronske pos u odnosu na klasicnu pos te tu, telefoniranje ili slanje dokumenata faksom je brzina, cena i pouzdanost. Brzina - jer "pisma" putuju gotovo trenutno, odnosno najvis nekoliko minuta i to (ako je potrebno) s kraja na kraj sveta. Cena - jer slanje e pos elektronskim putem podrazumeva da pos te iljalac pla a samo cenu telefoniranja od sebe do svog Internet provajdera (najces e se radi o lokalnom pozivu), opet bez obzira u koji deo sveta se s alje poruka. Pouzdanost znaci da nema umrljanih stranica i necitkih redova, a sve s stigne elektronskim putem moz e se odmah upotrebiti, odnosno nema potrebe da se to prekucava, kopira ili slicno. Naravno, elektronska pos putuje preko svetske racunarske ta mrez e cije se veze uglavnom ostvaruju putem svetskog telekomunikacionog sistema (zemaljske, opticke i satelitske veze). Istu poruku mogu e je poslati istovremeno ve em broju primalaca, slicno onome s to uobicajeno znamo kao cirkularno pismo. Dovoljno je adrese razlicitih primalaca napisati u nizu (uz neophodni razmak izmeu adresa da se ne bi pomes ale). Po ovom principu funkcionis mejling liste (ebgl. mailing lists). Radi se o sadrz ajima koje pripremaju pojedinci ili u grupe ljudi, a potom ih prosleuju svima koji su zainteresovani da ih primaju. Na taj nacin mogu se pratiti razne teme na Internetu, primati elektronski casopisi, bilteni i vesti, otvarati diskusije i slicno. Ipak, sa mejling listama ne treba preterivati. Liste, ako su obimne, mogu zagus "elektronsko sanduce" i znacajno produz iti vreme potrebno da se pos sa iti ta odgovaraju eg servera prenese na sopstveni racunar. Posebna draz elektronske pos je mogu nost slanja svih mogu ih fajlova (pod uslovom te da nisu ve i od 2 Mb, s se smatra maksimumom dozvoljenim na Internetu). To znaci da se to pored obicnih tekstualnih poruka mogu slati i slike, crtez i, naucni radovi (npr. napisani u Wordu, ukljuc!uju i i slike), kompjuterski programi, a u poslednje vreme i video i zvucne poruke. Programi za elektronsku pos funkcionis tako da se uz osnovnu, obicno tekstualnu, poruku tu u dodaju prilozi (engl. attachments) jednostavnim klikom mis na odreeni simbol (spajalicu) u a samom programu, a zatim odabirom fajla ili vis fajlova sa sopstvenog racunara. e Elektronska pos vas moz e pratiti i kada putujete. To znaci da svoje poruke moz ete ta citati iz, recimo, Japana. Na odreenim serverima na Internetu mogu e je besplatno formirati svoje elektronsko (e-mail) sanduce na koje se po z elji moz e preusmeriti licna pos Pos ta. ta se u tom slucaju cita pristupanjem tom serveru, odnosno Web sajtu. Dovoljan je obican Internet pristup, na primer u nekom Internet kafeu. Idealno za ljude koji uops ne poseduju te kompjuter.

POLJOPRIVREDNI FAKULTET
e-mail: af@polj.ns.ac.yu

AF Web Team

Novi Sad

Internet: http://polj.ns.ac.yu

Poljoprivredni fakultet Team Interni dokument Copyright 1999

AF Web

FTP - File Transfer Protocol

Osnovno sredstvo za razmenu podataka izmedju racunara u mrez i (i Internetu) je File Transfer Protocol, ili FTP. Ovaj protokol je projektovan da omogu i pregled i preuzimanje podataka sa udaljenih racunara. Pregled komandi neophodnih za rad sa FTP-om dat je u tabeli na kraju teksta. FTP podrz ava dva rez ima prenosa podataka, ASCII i binarni. ASCII rez im je standardni i koristi se prvenstveno za prenos teksta, s obzirom na to da modifikuje znakove specificne za host sistem, olaks avaju i tako citanje prenetih fajlova. Na ASCII rez im se prelazi kucanjem ASCII na FTP prompt (odzivni znak). Za prenos racunarskog koda (programa, datoteka) koristi se binarni rez im na koji se prelazi kucanjem binary ili bin na FTP prompt (za vreme FTP sesije). Kada korisnik nije siguran za koji prenos da se odluci, treba izabrati binarni.

Koris cenje:
Za uspostavljanje FTP sesije koristi se procedura koja sledi. Pretpostavimo da se nalazite za Vas racunarom na poslu i da z elite da preuzmete datoteku (file) sa udaljenog im racunara. Neka je to server Poljoprivrednog fakulteta sa adresom polj.ns.ac.yu). Ako je operativni sistem Windows95, potrebno je preci u MS-DOS Prompt i otkucati

ftp polj.ns.ac.yu
kontakt)

(iza ftp sledi adresa racunara sa kojim se z eli

Ako je operativni sistem Windows 3.11 potrebno je prona i ikonicu FTP, izabrati je (dvostrukim levim klikom mis i, kada se otvori novi prozor, napisati a)

ftp>open polj.ns.ac.yu
Kada se veza uspostavi, zahteva se unos licne identifikacije (username) i lozinke (password). Tipican izgled ekrana je sledeci:

Connected to polj.ns.ac.yu. 220 polj.ns.ac.yu FTP server (Version wu-2.4.2-academ[BETA-11](1) Mon Dec 16 17: 10:41 EST 1996) ready. User (polj.ns.ac.yu:(none)): tihomir 331 Password required for tihomir. Password: 230 User tihomir logged in. ftp>
Ako se sada z eli preneti datoteka, u smeru sa servera na Vasracunar, npr. tekst.zip, onda treba kucati

ftp>bin ftp>get tekst.zip

i datoteka e biti prenesena na Vasracunar.

POLJOPRIVREDNI FAKULTET
e-mail: af@polj.ns.ac.yu

AF Web Team

Novi Sad

Internet: http://polj.ns.ac.yu

Anonimni FTP
FTP sesije ogranicene su na hostove (servere) na kojima korisnik ima otvoren nalog (dozvoljen pristup sa odgovaraju im username i pasword). Nacin da se to prevazie su anonimne FTP sesije. Svako se moze prijaviti kao anonimni korisnik ako umesto svog pravog imena napise anonymous, a za svoj pasword svoju E-mail adresu. Upis E-mail adrese umesto pasworda je odraz lepog vaspitanja. Nadalje je postupak isti kao i kod obicne FTP sesije. Treba imati u vidu da korisnik koji ima korisnicko ime (username i pasword) na racunaru i onaj koji ga nema (anonymous) NEMAJU ista prava. Po pravilu, anonymous NEMA pristup ve ini sistemskih datoteka. Veliki broj racunara i baza podataka s irom sveta omogu ava anonimne FTP sesije. Na taj nacin mogu e je prebacivati datoteke (file-ove) sa udaljenih racunara za par sekundi. Prvo s je potrebno znati je adresa hosta sa kojim se z eli ostvariti FTP sesija. Komandom Is dobija to se spisak dostupnih direktorijuma, komanda cd omogu uje pozicioniranje na z eljeni javni direktorijum (u navedenom primeru to je pub), a komandom get prenos odredjenog fajla na lokalni host. Pregled najces e koris enih ftp komandi:

? ---on-line Help --- lista sve moguce komande na host sistemu ASCII --- postavlja ASCII rez im prenosa binary --- postavlja binarni rez im prenosa bye --- zavrs FTP sesiju ava cd --- menja direktorijum. (npr., cd pub vas prebacuje na javni, public, direktorijum) cd .. --- povratak na direktorijum iznad get --- prenosi fajl sa udaljenog hosta (npr., get fajl.ext). ls --- lista sadrz aj teku eg direktorijuma mget --- prenos vis fajlova sa udaljenog hosta (npr., mget nsfnet.*) e mput --- prenos vis fajlova sa lokalnog direktorija na FTP racunar e put --- prenos jednog fajla sa lokalnog direktorija na FTP racunar pwd --- informacija u kom se direktorijumu korisnik nalazi.

POLJOPRIVREDNI FAKULTET
e-mail: af@polj.ns.ac.yu

AF Web Team

Novi Sad

Internet: http://polj.ns.ac.yu

Poljoprivredni fakultet Interni dokument

AF Web Team Copyright 1999

TELNET Protocol
TELNET protokol predstavlja Internet servis koji omogu uje korisniku da sa racunara na kome radi (local host) pree na udaljeni racunar (remote host) i uspostavi interaktivnu sesiju.

Koris cenje: Za uspostavljanje Telnet sesije koristi se procedura koja sledi. Pretpostavimo da se nalazite pored svog racunara na poslu i da z elite da uspostavite vezu sa udaljenim racunarom (serverom Poljoprivrednog fakulteta sa adresom polj.ns.ac.yu). Ako je operativni sistem Windows95, potrebno je pre i u MS-DOS Prompt i otkucati: telnet polj.ns.ac.yu kontakt) (iza reci telnet sledi adresa racunara sa kojim z elite

Ako je operativni sistem Windows, treba prona i ikonicu Telnet, izabrati je, a kada se otvori novi prozor, izabrati connect/remote host i ukucati: polj.ns.ac.yu (INTERNET adresa udaljenog hosta)

Tipican izgled ekrana je slede i: Trying 192.168.21.1... Connected to polj.ns.ac.yu. Escape character is ^]. Poljoprivredni fakultet Novi Sad Adresa: Trg Dositeja Obradovica 8 21000 Novi Sad Tel: (021) 450-355, 450-366 Fax: (021) 59-761

Faculty of Agriculture Novi Sad Adress: Trg Dositeja Obradovica 8 21000 Novi Sad, YUGOSLAVIA Phone: (+381 21) 450 355, 450 366 Fax: +381 21 59 761

Server: polj.ns.ac.yu IP: 147.91.172.33 Sys: tihomir@polj.ns.ac.yu ----------------------------------------------------------------------------------------------------login: tihomir Password: Last login: Sun Jan 25 18:56:07 from ifvcns.ns.ac.yu You have mail. Disk quotas for user tihomir (uid 500): Filesystem blocks quota limit grace files quota limit grace /dev/hda3 3415* 3000 5000 6days 277 0 0 polj$

POLJOPRIVREDNI FAKULTET
e-mail: af@polj.ns.ac.yu

AF Web Team

Novi Sad

Internet: http://polj.ns.ac.yu

Dakle, na pitanje login upis svoje korisnicko ime, a na pitanje Password, ete otkucate svoju lozinku (koja se ne ispisuje na ekranu). Sada mo z ete da koristite standardne Unix komande (ls, pwd, cd, mkdir, rm...) i usluz ne programe (pine za citanje pos lynx za tekstualni WWW). te, Disk quota je informacija o prostoru koji Vi moz ete koristiti. Zvezdica iza 3415 znaci da je kvota prekoracena i da se za 6 dana mora svesti na dozvoljen nivo. Racunar ne e prihvatiti upis bilo kakvog podatka ako prekoracite 5000 blokova (kilobajta), pa ni Vas pos Tada ce Vas pos biti vra ena pos u tu. a ta iljaocu. Zato vodite racuna o tome. Pregled najces e koris enih telnet-komandi: ? --- on-line Help. Lista sve moguce komande na host sistemu cd --- menja direktorijum. cd .. --- povratak na direktorijum iznad dir --- lista sadrzaj tekuceg direktorijuma mkdir pravljenje direktorijuma pwd informacija u kom se direktorijumu nalazimo pine citanje i pregled poste rd brisanje datoteke rmdir brisanje direktorijuma Ako ne znate sintaksu komande otkucajte: man ls (gde umesto ls pis koja vas komanda interesuje) ete

i dobi ete sva potrebna uputstva.

POLJOPRIVREDNI FAKULTET
e-mail: af@polj.ns.ac.yu

AF Web Team

Novi Sad

Internet: http://polj.ns.ac.yu